PALUBA

Iako nisam neki vinopija vec neko vreme skupljam razne buteljke vina, prvenstveno one koje sam vremenom dobio. Od tih vina bih hteo da napravim jednu lepu kolekciju pa jednog dana mozda dodju na red za degustaciju. E tu je sad jedan problem, dosta se slabo razumem u vina pa od onoga sto imam i onoga sto se nudi nemam pojma sta je dobro i vredno cuvanja.
Nesto sam gledao po netu i videh ima gomila sajtova o vinu ali neke informacije mi nisu bas najjasnije. Npr. nigde nema informacije koje su to dobre godine za vina ( a to je valjda bitno cim se na svim bocama nalazi godina berbe), kako na osnovu etikete na boci prepoznati koje je dobro vino a koje je samo obicna serijska proizvodnja, da li cena vina bas govori o njegovom kvalitetu ili ne...

Pa da vidimo, mislim da ovde ima dobrih poznavaoca ove tematike koji bi nas neupucene mogli malo uputiti u svet vina.

Nisam baš ljubitelj/poznavatelj buteljčnih vina, ali koli znam, nije svako vino u buteljki dobro za "arhiviranje".
Istotako imao mogučnost probati vino, od 2000 €, i bio razočaran. Bilo je dobro, ali ipak ne toliko bolje kolika je bila cena. Ili pak ne znam da cenim to.

Inače, po mom ukusu su više "mešana" vina od čistih. Znači preferiram vino od mešanih sorta trte, jer ima bolju "cvetlicu" ili kako da kažem, miris vina, kad se ga "promučka" u časi kompletniji je (kod sortnih vina, miriše se jedino sorta, od koje je pravljeno vino). A istina je, da "mešana" vina nemaju takvu cenu kao čista, ali su prijatnija (bolja) za piti.

To je moj okus, pa može da se puno razlikuje od drugih.

LPB

Naravno Bozo 100 ljudi-100 cudi. U principu ja kad pijem vino manje vise svejedno mi je koje je i koja mu je cena ali bih ipak voleo da naucim nesto vise o tome/

Kuzma, koliko pratim (i koliko pamtim) za ova su podrucja dobre vinske godine bile 2000, 2003, 2007.....ova ce biti isto tako izvanserijska.

Neka se vina mogu dulje cuvati (polegnuta) neka krace; cini mi se da se svojstva mijenjaju nakon 3 godine, sigurno nakon 5-7
godina ya vecinu vina.

Ovisi i o kvaliteti cepa; ako je pluto supljikavo brze ce se pokvariti, iako sada ima gumiranih cepova i u posljednje vrijeme cepova slicnih onima na zestokim pićima.

E, pa živili!

Ajd sad ovako.

Ako na boci pise da je vrhunsko vino, 2008, kontrolisano poreklo i zove se Crnogorski merlot a na drugoj kaze da je vrhunsko polusuvo vino, 2000, i zove se PINOT NOIR kako znati koje je bolje i pre otvaranja?

Po mome se ne može.

Znam da suvo/polusuvo znači koliko je slatko. (g/l grama šečera na litar vina)

suho vino: do 5 g/l
polsuho vino: do 15 g/l
polusladko vino: do 50 g/l
sladko vino: nad 50 g/l


Znam isto tako, da ako je sorta vina "Crnogorski merlot" da je vino izrađeno 100% iz trte merlot. A za "PINOT NOIR" nije ništa drugo nego francusko ime za vino iz trte Modri pinot (neznam srbsko ime za tu vrstu trte).

Inače svaka trta ima svoj "cvet" pa je najbolje da dok se ne upoznaš sa njim, da pokušavaš vino jedno uz drugo, da dobiješ okus za trte.

LPB

Ciji je Pinot Noire?

Tu puno ovisi o osobnom ukusu, hrani koja se jede....., a ponajvise o samom drustvu. :)

Navipov

Sto kaze Bozo, ovo Navipovo vino je nesto "sladje" ali sasvim malo (nije to neko slatko vino); sigurno je lakse, ima manje alkohola pretpostavljam od Plantazinih vina,

Uz tezu hranu, mozda Merlot....

Vina se (cak i istog proizvodjaca, iste godine, istog imena) mogu razlikovati. Jednom sam pio Plantazin Vranca; 3 boce - tri okusa..... 

Kuzma, pogrijesiti ne mozes; oba su vina kvalitetna.

Ne Jadrane, pretpostavljam da su oba kvalitetna, samo sam hteo da kroz primer pitam kako na osnovu etikete odrediti (po nekim kriterijumima sta je to dobro a sta ne). Primera radi neko ponudi 2-3 boce vina koje prvi put vidis ali procitas etiketu i sta da odaberes?
Primera radi sta je bolje: kvalitetno polusuvo vino iz npr. 2001 (slucajno znas da je bila dobra godina) ili vrhunsko iz 2008. (slucajno znas da je bila osrednja godina za tu vinsku sortu) ili trece neko stono vino sa francuskom etiketom zato sto su oni majstori za vina?

Kuzma, nema ti druge nego da počneš sa upornim vežbanjem.... zima ide, idealno vreme za bavljanje takvom vrstom sporta.
Što rekoše, "Vidiš li sa kojim predznanjem se ide u kafanu?" ;)

Nemati bolje skole od zivotne skole-a vino i sex se nenauce iz pricanja

.. i 2 piva ako moze za ove sto ne piju vino.

Pa mogli bi nesto i nabosti..... ;D ;D ;D

Ajd sad. Procitao sam negde da vrhunsko vino koje je odlezalo najmanje 5 godina (od toga najmanje 3 godine u boci) moze da bude arhivsko vino. Da li se to odnosi na sva vina ili ipak postoji neka fora? Takodje sam procitao da vinarije takva vina moraju da prijave kako bi se to negde zabelezilo,valjda. Evo ja npr. imam vrhunsko vino staro 11 godina, da li je ono sad arhivsko iako nije u vlasnistvu vinarije? Da li se takva vina tretiraju kao arhivska ili su samo arhivska zato sto su u licnoj arhivi?

Pa nabodi, ko ti brani?

IN VINO VERTAS!

Ni cep miriso a.....

Gledaj arhivsko vino nije ako je ležalo u super marketu na polici ili u gajbi u nekom skladištu.
Prvo vino kad se "podrumira" nebi se smjelo previše micat.
Drugo nebi smjelo da vidi sunčevu svjetlost ili svjetlo uopće.
Treće temperaure čuvanja su u strogo zadanim okvirima.

Ali poanta svega je da treba vino imati neko "porjeklo" na primjer:
Kuzma ima svoj podrum i tamo arhivira vina po propisima, za to se treba u vinarskim krugovima izboriti,
tj. vino iz tvog podruma mora biti na glasu kao vino na koje se pazi.

poz.

Eto jedna nedoumica resena.

@Kuzma
Odlična tema, čudi me što je nismo imali več pre...



Da se vratim ka vinu.

I obavezno da boca leži, tako da je čep u vinu, da se pluta ne izsuši.

I za bockanje obavezan sir, jer neutralizuje okus vina u ustima, znači ako se probava dve sorte vina, onda između obavezno sir.

Nekako zaboravimo "najbitniju" stvar za vino. Čaše. Ne može se guštirati vino iz svake čaše.

Pre svega mora biti tanak (da nahranimo oči bojom vina), na "peclju" (neznam SH reč) da ga držimo za to i ne grejemo vino sa rukama i da je u obliku kao što prikazano na slici. Oblik je važan, jer se vino za degustaciju toči samo do najširek dela čaše, i na vrhu je uži. Tada vino "okrenemo" da se prozrači i da dođe puna aroma vina do izražaja, a da ne ispari prebrzo, dok ga nismo pomirisali. Znači vino mora zadovoljiti i bojom i mirisom i okusom.
[attachment=1]


Još jedna bitna stvar kod vina je temperatura.

bela vina od 8 do 12°C,
crvena vina od 16 do 18°C,
rose vina od 12 do 14°C,
peneča vina od 5 do 8°C


Sa svim pomenutim, možemo da uživamo u dobrom vinu više, nego što možemo u vrhunskom, a da nije posluženo kao što treba.


Inače, bar koliko znam, svaki ozbilniji ljubitelj vina ima sortu ili dve koju najviše voli, a sa ostalima ide na izlete.

LPB

Ima li neko neku lepu semu police za vino? Nesto sto bih relativno lako mogao napraviti bez velikih ulaganja a da bude lepo i korisno.

pogledaj ovo, meni djeluje ok

http://www.vinogradarstvo.com/forum/index.php?topic=301.0

poz.

mala dopuna, u stvari ovo je ono šta tražiš

http://www.vinogradarstvo.com/forum/index.php

Moglo bi se ponesto naci.

Свака уређена држава има пропис о винима. Већина је преузела прописе ЕУ који се базирају на француској традицији. Отуда и актегоризација вина. Треба отићи на сајт министартсва пољопривреде и нађи пропис о вину. Додуше, тамо има доста стручних термина, али разјашњава које се вино третира као "стоно", које као "чувено" (квалитетно), које као "врхунско". Колико се сећам главани "фазон" за квалитет је у киселости, али и географско порекло има улогу, као и сорта. Не може од сваке сорте да испадну врхунска вина. Такође, важну улогу има и агротехника и квалитет земљишта. Нека земљишта даје кисела вина без обзира на сорту.  Не може се свако вино назвати "са географским пореклом". Да би носило то име (назив воногорја) мора бити произведено од грожђа са тог простора, односно може бити мешавина вина разних сорти, али мора преовладавати оно са тог простора које пише на етикети. Такође, и то виногорје мора бити регистровано као такво, односно утврђено проиписом.

Стона вина,   без обзира чија су нису за чување и архивирање. Посебно она на којима нема ознаке географског порекла (пази, не где су пуњена, него из ког су виногорја). Избегавај вина пуњена у пластичне боце, тетрапак, осим за пијанке и "леве" госте.

Генерално,  вина су квалитетниј када су сушне године (Јадран је већ навео године), углавном због шећера кога је тада више у зрну. Сматра се да је 2003. година била једна од најбољих. Када је кишна година има мање шећера. У врхунска вина се не додаје шећер приликом спремања вина. Знаш онај штос: "Сине - каже отац, прозвођач вина на умору - вино се спрема и од грожђа". 

Ако скупљаш вина неку вредност (колекционарску) има и нумерација на флашама.

Ја имам више флаша које сам чувао у кућним (собним) условима (у орману, положена) више од 15-так година. Дакле, не баш како треба. Оно што сам приметио јесте да бела вина промене боју (мало потамне) и сва добију на јакости. И после 20 година могла су се пити. Сва су била квалитетна или врхунска, а једно архивско. Баш то архивско (Лашки ризлинг) је након отварња после 20 година, по мом суду, имало најлошији укус.

Po ovom što je Džumba napisao ovogodišnja vina bi mogla bit veoma kvalitetna jer je godina bila sušna...

Тако је. А тако кажу и они у Жупи александровачкој

Kada je Dzumba pomenuo, imao sam 10-ak flasa Banatskog rizlinga i Smedervke iz `86-`88. Za vreme bombardovanja sam par puta nosio da malo ``ubijemo`` vreme. Posle 10-ak godina cuvanja u obicnom podrumu (nije namenski vinski) oba vina su imala ceoma dobar ukus i dosta su se razlikovala od istih vina mladjeg godista (neko je par puta doneo ali kupljeno u prodavnici).

Treba dobro napraviti police za vino  :D

http://www.youtube.com/watch?v=H17mWrB9RbY

Malo OT ali dolazi martinje pa ...

--------------------

Novo izdanje martinjskog kalendara bjelovarskog karikaturista Branka Medaka.
Seksualnim vinogradarskim karikaturama osvaja svijet.
Prijatelji me zafrkavaju da kalendar ipak nije provokativan kao oni prethodni, a što govori da je recesija uzela danak i na seksualnom polju – poručuje Medak.

[attachment=1]
[attachment=2]
Šaljive provokativne karikature i dalje su prepoznatljivost martinjskog kalendara.
Foto: Damir Špehar/PIXSELL

[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Izvor : http://www.vecernji.hr/

Pozdravljam ovu temu: vinopija sam celim svojim bićem!
To mi je izgleda u genima - svi moji preci su voleli vino! Deda i otac su imali vinograd u Vojvodini, na žalost, prodali smo ga pošto tamo više ne živi niko, a meni je suviše daleko da bih se prihvatio posla oko loze.

Sa jednim prijateljem već dugi niz godina pravimo vino - naravno, od kupovnog grožđa, pošto vinograd nemamo. Prvenstveno vranac i merlot, mešano. Vino je isključivo za kućnu upotrebu i traje oko godinu dana: od jeseni, do kraja leta. Čuvamo ga u staklenim demižanama.
 
Obično kupimo oko 1000 kg grožđa, dobijemo oko 500 lit vina, od preostalog tropa se ispeče dobra domaća lozovača, koju najčešće poklonimo prijateljima, rođacima.

Osnovno pravilo nam je da nikada ne stavimo ni grama šećera, bez obzira na visinu sladora, tako da nam je vino 100% prirodno - onako kako ga priroda sazdala.
Uvek je pitko, miriše na grožđe i redovno ga pijemo, bukvalno svaki dan posle ručka i večere, i žena i ja. Žena obično popije čašu čistoga vina u toku dana, ja imam običaj da ''bevandim'', odnosno da razblažujem sa vodom.

Od alkoholnih pića pijem samo crno vino, rakiju nikada! U vinu uživam i ono mi dođe kao sastavni deo življenja, a sebe ne smatram alkoholičarem, iako ga svakodnevno konzumiram.

bravo lovac
to je negde i moj profil, samo da ja napravim oko 20 lit vina doma, koje u glavnom nije za piti, pa pijem vina od onih, koji znaju raditi vino.
na sistematskom pregledu, dok sam bio mlad, sam na pitanje, da li konzumiram alkohol odgovorio, da svaki dan po jedanu čašu vina posle ručka.
sestra skoro pala u nesvest. Da sam kronični alkoholičar i slično.....a ja još zatajio, koliko sam istinito popio.....i tone sam, nego cela naša generacija....!!
isto nekako radim i danas, uz to se bavim i tiatlonom, završio dva ironmana i nikada nisam prestao konzumirati vino, tako da o vinu sve najboje......

arhiviranje: vino mora imati predispozicije za arhiviranje. nije svako vino za to. a još je tu i caka, da staro arhivsko vine i nije to, kaj bi mi očekivali, nego sazri i dobije neke kvalitete, koje "običan" konzumator i ne cijeni previše. zato se ja držim pravila, da je vino ko žena. dok je mlada, je svaka dobra a kad ostari,...... :-X
 
jedna od najboljih sorti za arhiviranje je crveni cabernet sauvignon, koji se smatra i kraljem crvenih vina. meni je OK, mada rado popijem i merlot zbog trpkosti (grenak je i krut, a to mi paše)
prestol kod belih vina drži renski rizling. meni osobno je presladak. kod belih vina moj izbor pada na malvaziju, kod koje tražim opet malo gorčine i krutosti, ko što je i zemlja istarska.....

Malvazija (pogotovo domaca, proizvedena tradicionalno,..)  je za mene bez premca po lepezi okusa koje se siri niz nepce i povratni buke koji prolazi kroz Eustahijevu trubu..
Prije neki dan, donio sam svojim drugarima u Podgorici na degustaciju domaci malvaziju istarsku, a nisam im rekao o kojoj se sorti radi, svi su redom bili odusevljeni (dovoljnio se dugo znamo da mi mogu reci istinu..)
Jucer navecer smo u drustvu bili pocasceni od domacina malvazijom proizvodjaca Vipava iz slovenskog krasa.. drustvu se vino svidjelo..

U Sloveniji, na Štajerskem je živ običaj, da se dan pred Martinovim čuva mošt, da ga Sv. Martin ne ukrade. Ali kao svake godine dosada, stražari su neuspešni, te Sv martin ukrade mošt i zameni ga vinom. ;)

Pošto ja nisam u mogučnosti čuvati "naše" vino, dogovorio sam se sa tastom, da ide na stražu ;)

LPB

11 novembar je praznik svetog martina, koji pretvara mošt u vino
od danas dalje uficielno se mošt pretvara u vino
kažu, da je godina izuzetno dobra
zahvalan sam, da sam prešao ludorije u mladosti i da mi je omogučeno u ovim zrelim godinama konzumirati vino na način, koji mu priliči.
umereno, "znalački" ;D, ne iza volana, kao opasnost za sebe i druge, uz dobru klopu i da uvijek nešto novo naučim...
živeli!

Današni "Martinov" kasni ručak. Mlinci, patka, pražen kiseli kupus, salata i čaša vina. Malo lošija slika ali okus odličan ;)

[attachment=1]

Ovogodišnje vino je odlično. Samo jednom drugom prilikom da proverim kako je za drugi dan ;)

LPB

Bio sam nekad na t.zv. francuskom večeru. Jelo se izbrana jela uz francuska vina. Sad ne znam, dali smo imali takav izbor ali nisu me posebno oduševila, koliko su poznata njihova vina. Imamo mi dosta dobroga vina uzduž cijele jadranske obale a verujem i drugdje, samo što osim slovenačkih ne poznajem drugih kontinentalnih vina. Od "jadranskih" jako mi je dobar plavac mali i vranac a moram još probati višku vugavu. Ove godine sam bio u Toscani, na žalost nisam pio "na terenu" jer smo se dosta vozili naokolo s kolima ali kod večere kad više nisam bio za volanom sam redovito pio različna vina i sva su bila odlična, osim čuveni chianti, koji je toliko opjevan, takodjer nije me oduševio; sad možda je priča ko s francuskim vinima koja sam pio, ne znam. Moj tast pravi malvaziju i refošk i vlastitog vinograda ali ja malo pijem, ne svakog dana. Dobra je domaća crnogorska loza, imao sam prilike jedanput je piti, neko mi je točio u čašu, ja sam je uz razgovor pio ko vodu, pa kad je prazna čaša bila, drugar je napunio i tako dok pola boce od viskija nije bila prazna - tad je pao mrak, onda sam osječao kako to nije ko voda...

Ovaj vikend sam preživeo sa Tastom u vinogradu i u testiranju vina  :angel:

Kako na tom delu Štajerske zovu "Gor'ca", na dolenskoj "Zidanica" a znano i pod nazivom "Vinska klet"

Pogled sa prednje strane
[attachment=1]

Sa zadnje strane, vidi se, da je dobro ukopana u zemlju, tako da u podrumu je konstantna temperatura i zimi i leti
[attachment=2]

Dan je bio maglovit i hladan, a priroda se krasila u "ivju"
[attachment=3]

Pogled na vinograd sa 350 trsa
[attachment=4]

Nešto grožđa ostalo je. Tast če ove godine da proba "Ledeno vino". Grožđa je ostalo za 3 kante
[attachment=5]

Još malo pogleda nizbrdo po vinogradu
[attachment=1]
[attachment=2]


Zanimmljivo. Gružđe, koje je sagnilo, zamrzlo je, a ono joje je dobro, nije. Količina šečera u grožđu onemogučava zamrzivanje.
[attachment=3]


Bačve od hrasta. Jedna 160 a druga 180 litra. Skoro pune ;)
[attachment=4]

Par buteljka vina, koje tast "arhivira" ili bolje rečeno ako ponestane domačeg i ove mogu da posluže
[attachment=5]

Malo diploma priča o prošlom radu

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Tast više ne ide na takmičenja, ali o tome bolje nebi.

Tipičan ambient u prostoriji ispred, u kojoj je stol, diplome i obavezno raspelo
[attachment=4]

I sada lepši deo, testiranje rezultata truda. Tast vuče vino, dok sin drži flašu. Vino se u to doba uvek izvlači iz gorne strane, jer je na dnu talog.
[attachment=5]

Posle par gutljaja, dolazi na red boca, da se napuni ;)
[attachment=1]


Jedan deo vina, zori u garaži, u aluminjastim buretu jer još nije zreo da se pretoči. Pored čaše je Refraktometer, kojim se meri vrednost šečera u vinu (može i u ostalim tekučinama - u tom delu slovenije viđeno samo u legendama ;D)
[attachment=2]

Rezultat, dva mešana bela vina, različitih boja i od različitog trsa. Desno je puno bolje i kvalitetnije.
[attachment=3]

Slike su lošijeg kvaliteta, slikano telefonom.

I još glavno, drugi dan ne boli glava. Provereno. :super

LPB

Božo, vidim da se se lepo proveo, a za nas ništa vina. :(

Nego mi kaži, da li znaš kako prepoznati Šta'erca u Ljubljani? ;)

Vino još uvek čeka da navratiš ;)

Postoji više načina... od toga da su najglasniji, do toga da vinske mušice lete oko njih, pa da piju laško pivo..

Ali verovatno postoji i 37 varianta ili se varam? ;)

 :klap :klap :klap ne varaš se, znaš dobro ;D

Božo, vidim, da tast nema arhivirana vina "pod ključem".  :D

Pa tema je vino, a ovo su slike za novi kalendar vinarije u Tikvešu.  ;)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
i neke od prije

[attachment=4]
[attachment=5]

Izvor : JL (http://www.jutarnji.hr/)

Vinarija Tikves ima odlicnu reklamnu kampanju, pogledajte samo ovu reklamu

http://www.youtube.com/watch?v=PtFu8xhG8Ec

 :klap vrhunska,svaka čast, inače volim ta Makedonska vina

poz.

Na prvi pogled ne znam šta bih najpre odabrao: lepu crnu ružu, crno vino ili mladu damu?

1. Obožavam ruže .... jadraže su mi cveće, ispred kuće imam, preko 20 korenova.
2. Došao sam u razdoblje života gde sam mnogo toga probao - pa mlade dame sada samo gledam, sa poštovanjem i velikim uživanjem ...... ne znam šta bih drugo sa njima!
3. Međutim, crno vino (!!!), svaki dan, u svakoj prilici - čini mi dan lepšim, čini me zadovoljnijim, smirenijim. Prosto - pomaže mi da uživam u životu! 

Odlična reklama, vrti se i u Slo.

@Lovac
Iskreno, zažto bi birao?
Ruže žene dobra hrana i vino vrhunski se mogu ukomponirati u odličnu večer..

LPB

Zašto bih birao ??
Iz prostog razloga - što ne možeš sve odjednom ...

Zapravo, ima stvari koje ne možeš nikako (u zavisnsoti od godina života)!
Ima stvari koje bi pokušao - pa ako ''ne ide, ide neko''.
I na kraju - ima stvari koje možeš činiti u svakoj prilici: i u sreći, i u tuzi, i sit, i gladan, u svako doba dana - i uvek će ti pružiti zadovoljstvo i opuštanje .... a to je ispijanje crnog vina!   

Možda bi malo promjenio redosljed ;)

U blagdanskom izdanju GLOBUS-a izašao je mali članak na ovu tematiku, pa možda nekome pomogne savjetom.

[attachment=1]
[attachment=2]

poz.

Pitanje za Istrijane i ostale znalce Istarskih vina.

Preživeo par dana u Istri, i vidio, da su manje više sva Istarska vina "suha". Zna li tko razlog toga?

Hvala

LPB

u istri ne volimo sladka vina :)
pokušat ču pojasniti mojim stavom oko toga.....
suho vino je vino sa malo preostalog šečera. Šečer se iz mošta kuvanjem pretvara u alkohol. Postoji direktna ovisnost šečera u moštu i visine alkoholne stopnje u vinu. Potreban je neki minimalni stepen alkohola, da bi osigurao stabilitet vina (cca 10,5 %) jer alkohol je konzervans. Viši je posto alkohola, više je vino zaštiteno pred kvarenjem.
E sad: u istri tradicinalno nema podzemnih kantina (govorim o malim proizvođačima vina). Teško je bilo kopati u kamen. Ljeti su se hrambe veoma ugrijale i takvi uvjeti su veoma nepovoljni za vino, koje se često kvarilo. Nešto je pomoglo, ako je vino imalo visoki stepen alkohola i zato su vina suha i kao takva - postojnija.
Druga stvar je, da je sladka vina dobije (i) sa postupkom prekidanja alkoholnog kuvanja, kad se mošt pretvara u vino. Jedan od razloga za to je, da temperatura mošta naglo padne (hladna jesen). U Istri su i jeseni i zime veoma mile a i sam postupak pravljenja vina se vrši ranije, nego u celinskim regionima, kada u istri ne nastupa još prava zima.
Po drugoj strani su za mariboski i podravski vinorodni okoliš značilna sladka bela vina, gde je podnebje celinsko i sasvim drukčije od istarskog.
Možda zvuči komplicirano, ma kod vina ništa nije jednostavno
Sve navedeno važi za tradicionalno, staro vinarstvo.
Današnjim postupcima je moguče sve i svuda.

kako ledeno vino od tasta?

Još u teku rada ;)


Inače hvala za info. Sve logično, ali nisam znao oko toga (temperatura vinske kantine).


A i istina je, da su suha vina bolja za špricere/gemište ;)

 
 Već sam odavno obećao da ću slikati,ali!?

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 
 Biće još toga, neskupljam ali se nakupilo pošto ne tošim. U Pivu je istina(bogami i Rakiji)!

Ovih dana sam malo vezbao sa vinom. Imalo povoda. Mnogo mi se svidela Alexandria (Tikves) a fin je i Crnogorski merlot (Plantaze) ali za moj ukus ipak za nijansu ispod Alexandrie.

Malopre sam otvorio Rubinov Vranac, neko stono. Nisam zadovoljan. Daleko ispod ova dva prethodna.

Свако вино које нема ознаку географског порекла је углавном бућкуриш. Ту спада у Рубинов "Вранац". Пробај Тамјанику (бело суво вино), на пример фирме "Тиквеш".

Nisam mislio na to Dzumba. Kontam da se vec posle 3-4 buteljke vina pocinjem razumeti u ono sto pijem.  ;D


Ma ovo sam slucajno pronasao pa rekoh ajde da se ne baci, ali ispade da je bilo bolje da se bacilo.

Samo se nadam, da pazziš na temperaturu vina i na čaše.. ;)

Probao mnoga, od suvih, belih, nema bolje.
[attachment=1]
Valjda zato sto je iz Banata?

Nije zato, nego jer je stvarno jedinstveno vino. Za Novu 2011. nas tri popili 5 butelja u Kaštelu Ečka, račun da se onesvestiš. Inače ima ga u Beogradu, zadnji put kad sam kupovao koštalo je oko 1500,00 dinara.

 Od " privatizacije" se " Krokan" nalazi na našem tržištu. Ranije nema šanse da ga je neko video, sva proizvedena količina je odlazila u izvoz. Pre dve godine, u vreme " privatizacije" jedna količina se pojavila u prodaji na našem tržištu . Znači: totalan šverc i preprodaja! Uništavanje imena i robne marke " Krokan"!

Kile, mislim da je ova boca koju imam berba 2005 ili 2006, a ista berba je bilo i vino koje smo pili za predprošlu Novu godinu. Mislim da ga od tada ima regularno na tržištu Srbije, ne vidim tu nikakav šverc. Problem je u privatizaciju, tu su neki sudski procesi i tužbe ali nisam se u to unosio.

Evo šta Google kaže:

http://www.ekapija.com/website/sr/page/64412
http://www.razmena.org/sh/76/1/661/?tpl=94

Ima još dosta članaka.

 Kao što se zna nisam iz Bečeja. Ostajem pri tvrdnji da je količina koja se pojavila na našem tržištu nelegalno tu dospela. " Direktorica" Kompanije  koja je privatizovala " Biserno Ostrvo" je to pustila u promet sasvim nelegalno. Uostalom, pošto su sudski procesi u toku vreme će pokazati ko je u pravu.  Mada pošto se u ovoj državi štite ???, verovatno će sve leći bez previše buke. Jedino na Bisernom ostrvu uspeva ta vinova loza. Znači geografski zaštićeno područje! Svima nazdravlje! Stvarno neverovatno vino. Iako ne koristim tu vrstu tekućine, imao sam čast i zadovoljstvo probati je. :klap

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Pre nekih 7-8 godina bio sam na terenu u Bečeju, i uspem da u lokalnoj prodavnici kupim jednu flašu Krokana, koju je proizvela firma Sokolac. Koštala je za nijansu manje nego što mi je bila dnevnica. Vino je bilo savršeno, jedno od najboljih koje sam ikad pio. Pre 3-4 godine na poklon sam dobio flašu Krokana koju je proizvela firma Ibis. Popio sam skoro celu čašu, a ostatak prosuo u lavabo. Čista prevara. Koriste poznato ime, a pakuju đubre. Može se naći u skoro svakom Maxi-ju u Bgd. NE KUPUJTE IBIS-ov KROKAN, košta 16oo dinara, a lošiji je od vina u tetrapaku.

 To je zato što se Krokan proizvodi samo na lokalitetu " Biserno Ostrvo". Autohtona vrsta loze. Krokan se pio i na evropskim dvorovima svojevremeno.
 Trenutno se " Sokolac" tuži s firmom koja ga je " Privatizovala" i skoro uništila.

 [attachment=1]
 [attachment=2]

Kile, ako može još malo bolja slike etikete.

Ne poznajem vino, pa me zanimaju "karakteristike".

LPB

 
 Može, samo je to i ostalo. Boca sa etiketom. Pre otvaranja je slikano. Inače je Tokajac ( bio) ;D

 
 Evo malo bolje.

 [attachment=1]
 [attachment=2]

Hvala na slikama, Kile.

Mislim da bi ga mogao nabavit za ženu..  :angel:

 Ja tu vrstu tekućine ne koristim, gosti su ga nahvalili. Ja sam se držao moje Medovače i LAWA!

 [attachment=1]
 [attachment=2]

   Svima koji slave Svetog Trifuna srećna slava, kao i ostalim vinopijama.

Pridružujem se čestitkama svima koji slave Sv. Trifuna, a i meni se nekako sviđa taj sveštenik ;)

[attachment=1]

Dobra je on, dobar, i u to ime da zalijemo :)

Danas se obavlja prvo orezivanje vinograda, kao priprema za proleće. Kakvi su nam uslovi, u vinograde se neće još neko vreme. Neće niko baš gaziti sneg do kolena i prtiti stazu do trsova.

 Kažu stari da je dovoljno da se makar odseče jedna reznica i da se zalije s malo vina po čokotu.

   Tako je. S malo vina po čokotu i ukrštenim lozovim granama uz molitvu da bude rodna godina. Ostatak donešenog vina se ispija na licu mesta uz roštilj i pesmu veselog muškog društva. Kada vreme odmakne počinje dozivanje sa susednom ekipom u komšijskom vinogradu i međusobne posete da se vidi ko se bolje pripremio. U vinogradu se ostaje do mraka tj. dok se sve ne popije što se ponelo. Što je hladnije i veći sneg to su učesnici spektakla tzv. zarezojci uspešnije prineli žrtvu za ovogodišnju berbu. Ovaj običaj se odvajkada slavio u Pirotskom kraju i nosi naziv Zarezoja kao svojevrsni pandan muškom 8.martu, u čast vina i dobre berbe. Ne znam da li se i u drugim krajevima na sličan način proslavlja ovaj svetac zaštitnik vinogradara.

 Evo jednog lepog vina. Kupio sam ga pre dve godine u Sremskim Karlovcima.

 [attachment=1]
 
 [attachment=2]

Бермет спада у квалитетна вина. Ипак, за мој укуса је пресладак.

Bermet je vermut na srpski način. ne samo što je sladak, nego je i jak. Ima 15-18% alkohola.

 Spade kniga na " K " slovo!!! A taj " K" pije PIWO I rakiju samo
 
 

Samo za "k"-ja ;)

[attachment=1]

Moze neki recept za kuvano vino ali bez karanfilica. Nema ga u prodavnicama kod mene a ne ide mi se po ovom kijametu da trazim gde ima.

 E Majstore, ako može to , da stavljam svoju kolekciju!?

 Evo u znak zahvalnosti par boca!
 [attachment=1]
 [attachmen
[attachment=3]

Danas video u Tempu kod Kvantasa pomenuti KROKAN po ceni od 1600 i nesto dinara. Ipak sam pazario neko crno francusko.

 A ja ću za vas poznavaoce iz mog špajza da vadim one bocune što sam uštekao. Kako slikam, tako postavljam. :angel:

Greška: Krokan je najbolje vino koje sam pio.

Vise volim crno (crveno) vino od bilo kog belog pa makar to bio i KROKAN. Ipak to nije razlog da nekad eventualno ne probam.

Meni idu crvena vina zimi, a ljeti kada su vrućine više bila vina. Ali to je stvar ukusa, možda i navike.

Jedan od načina serviranja vina.  :o  ;D

http://www.youtube.com/watch?v=wSuH9u0kvhU

 :klap :klap :klap :klap

Svaka čast majstoru!

Posle koliko flasa ide na servis :)

Sprava ili onaj koji mota ručku?

Treba znati motati!
Nije to za svakoga.

Samo me interesuje kako bi ispalo punjenje naredne čaše - obzirom da se mora imati neki balans težine, da se ne bi prepunila - jer, flaša je posle svakog punjenja praznija ....

Možda pomogne ovaj (http://www.bullworks.net/virtual/thecorkscrew.htm) link

LPB

 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 
 Ovaj držač za flaše sam dobio iz Australije kao poklon. Interesantan proizvod braće Aboridžana.

Ima da se nabavi i kod nas. Vidjao sam na nekom sajtu.

Kako bi bilo da mi skiciras dimenzije te police iz prve fotke?

 Hoću, poslaću ti! Samo, ta polica nije moja moram opet da odem u goste. " biće mi teško" Vidiš iza onog držača za flaše dokaz da sam bio zaposlen.

Nestalo je uniona? :P

 Nije, to ja na kašičicu pijem.  Još 8 limenki je tu. Bio u gostima  a čovek zna da je " LAW ZA LAWOWE" ;D

 A onda smo zalili večeru!( Ja po satrom PIWO!)

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

Ovaj Tokajac mi je sladunjav. Ja volim puna, jaka, suva ili polusuva vina.

Čini mi se da je kuzma pitao za skicu police za vino.
Ovo je donio frend za svoje spremište, kupljeno je u nekom trgovačkom centru za 12€.
Obećao je donjeti jednu i meni pa ću tad malo bolje izmjeriti i poslikati.

[attachment=1]
poz.

Jednostavno i da napravim u svojoj reziji.

Ево једног алжирског вина. Случајно сам дошао у посед ове боце. Ако су Алжирци остали под утицајем Француза, бар када су вина у питању, требало би да је добро.

[attachment=1]

[attachment=2]

Ljeto je, prebacio sam se na bijela vina.

[attachment=1]

 :klap :klap :klap

Иначе, "Тиквешов" дистрибутер у Србији је компанија позната по производњи киселе воде "Књаз Милош" из Аранђеловца.

Polako se priprema.. iz mošta u vino..

Oko 650 litara mošta, ali čemo još izgubiti kod pretakanja. Ali za sada kaže odlično ;)


[attachment=1]
[attachment=2]

 
 Inače, Božo " moji se vratili iz Maribora u prošli utorak. Tast doneo mlado vino za sebe  a meni samo jedan paket. :angel:

Odlično, znači opet si na crvenom, što je u tvojem slučajo odlično ;)  :super

Nadam se, da je tast doneo i kestenje. Ima ta tradicija u Vojvodini, da se jede uz mošt pečen kestenj?

 Nisam merio, ali, mislim da je oko 5. kg. doneo. To se ovde u kući stalno jede. Posadili smo par sadnice pa ćemo videti šta ćemo dobiti.

Slike govore vise od rijeci iako su vecinom "cahure" na njima

Živeli Istria!

[attachment=1]

[attachment=2]


Negde iz tvog kraja. Dobio od prijatelja za Novu Godinu.

Prednovogodisnje ziveli sa juga.  :laugh: :laugh: :laugh:

[attachment=1]

Kao sto mozete primetiti, boca se skoro izpraznila, ali ubrzo stize druga, pa treca, pa .....  ;D ;D ;D

Mnogo je dobar ovaj Tikveški Vranec.

T'ga za jug ima specifičnu aromu, u odnosu na klasičan vranac.
Meni lično - više se dopada od čuvenog CG vranca koji se pravi u Podgoričkom kombinatu.

Укуси су различити и о њима се у принципу не дискутује, али када је у питању квалитет "вранца" (вина), ипак је црногорски најбољи. Црногорски се производи и као врхунско вино (пуни се само у боце од 0,7), док је овај македонски спада у квалитетно вино (слабији квалитет). Зато су македонски и  "вранци" осталих произвођача, мало киселији од врхунског црногорског.  У сваком случају вранац је најбоље домаће црно (црвено) вино у боло којој квалитетној групи.

 Malo domaće- malo uvozno.  Šteta što nemamo topik o PIWU :angel:

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

Nije vino ali se mora pomenuti


Inace, pre 2-3 godine me uvece napala neka zgaravica a u kuci nema rakije. Medjutim majka negde pronadje malo rakije koja je ostala jos od moje svadbe 1996. godine a koja je ispecena i ostavljena u dudovo bure 16 godina pre (dakle 1980.godine). Ne mogu opisati taj osecaj kada rakija stara  oko 30 godina klizne niz grlo. To vise nije rakija, nije alkoholno pice to je lek.

Jučer me uhvatila neka slabost. Maznem jedan bićerin manastirke koju je prijatelj poslao. Odmah sam oživio, dobio na snazi i brzini. Oborio rekord u nabacivanju malte na zid. Sad znam što je to medicina.

Bitno je da je manastirku poslao prijatelj. Šta nabacuješ.

Pozdrav

špruc, namaz, špruc, gruba, fina , Između svake obavezno jedan bićerin mora ić , ja preferiram rogačušu ;D

Prije Badnjeg dana procurila mi pocinčana cijev od vode u kuhinji. Sve sam to ištemao, vodoinstalater promijenio dovod i odvod.Prije par dana sam stavio pločice. Vrag ne spava i odmah sam stukao na još jednom zidu pločice postavljene 1928. Sad sam taj zid izradio.

Prijatelju, sad znam šta ti prija, za sledeću priliku!

U poslednjih 10-tak godina u Srbiji kao pečurke posle kiše niču tzv. privatne vinarije sa porodičnim prezimenima kao brendovima.Vinarije niču a vinograda osim čast izuzecima sve manje.

Pošto domaća proizvodnja grožđa ne zadovoljava povećanu proizvodnju mnogi koje smatramo kvalitetnima na cisterne uvoze vina ili bolje reći vinsku širu (mlado vino) iz Makedonskih vinograda pa ga posle mešaju sa onim iz svojih i tako nastaje većina vina koja se u Srbiji danas prodaju kao vrhunska vina Srbije a večinom im se prezimena i ne samo prezimena nalaze na etiketama.Makedonija ima izvanredna vina sa svog geografskog područja.

Ja prosto ne verujem da porodične vinarije same mogu da imaju kapacitet da im se vina mogu naći na stolovima iole svih boljih restorana.Što govori da se ipak radi o hiperprodukcijama a za to su potrebne tone i tone svetog napitka svakog meseca.

Marketing je čudo.

Pa nedavno na Fruškoj gori dođe Rus i, zadovoljan kvalitetom i cenom, pita vinara - jel` možete vi meni isporučiti milion litara godišnje ...!  :-[ Eej, pa cela Fruška ti nema milion litara da proda za godinu dana...!

Upravo o tome pričam.

Čuveni Zemunski Navip je takođe cisternama uvozio vino.
A posle ti serviraju Cara Lazara,Caricu Milicu ili njihov ekstra Pinot Noire kao kontrolisani kvalitet sa ograničenog geografskog područja.A o "šampanjcu" Milion i da ne govorim.Retko se desilo da sam dva puta popio da je imao isti ukus (aroma,buke,suvoća,slatkost).Osim Navipovog Miliona mislim da su i Vršački vinogradi imali svoj "šampanjac" Fruškogorski biser.

I sad sam se setio nečega što nema veze sa ovim delom priče.

Sa kojim belim vinom ste najčešće pili špricer ili gemišt ili nameštaj.
Nekako po mom sećanju širom bivše domovine mislim da je narod najčešće špricerao sa Banatskim Rizlingom ili Smederevkom?

Za špricere su najbolja vina, koja su kiseljasta (suha) i koja su mešavina raznih sorta grožda. Tako su najpitkija.

Inače moj tast kupuje grožđe, neobrano sa trte i onda pravi svoje vino. Ima nešto u groždu, ali ima i nešto u rukama i znanju vinogradnika.

Sa "natur" vinom može se dobit srebrna medalja, ali za zlatnu medalju postoje "praškovi" koji prave okus miris i sve šta bi vrhunsko vino trebalo imati (svaka čast izuzetcima).

LPB

I ne samo to.Mikroklimatski uslovi.Makroklimatski uslovi.Mikrobiološki film na staroj buradi.Itd, itd.......mnogo toga u jednom lancu.Znanje onog koji vino pravi-iskustvo.

Ne postoje dva identična vina kao što ni dva indentična domaća sira ili rakije ne postoje.

Tu u potpunosti dolazi do izražaja bogastvo različitosti i raznih ukusa o kojima kako neko pre reče ne vredi raspravljati.

Pravljenje dobrog vina je umječe. Rakiju i pivo se lakše pravi.

Inače ako se neko vino prodaje pod nekim brendom, točno se zna koliko treba imati čega, da dobije to ime.

Recimo znani Dolenjski Cviček ima definirano puno toga, od toga koje sorte su unutra, koliko koje, koliko alkohola, i geografsko gde. Ali okus se od jednog do drugog Cvička razlikuje.





Kao zanimljivost, vino Teran i Refošk, pravi se iz iste vrste trte, ali je zbog zemlje, u kojoj raste drugačiji okus vina.


LPB

Cara Lazara i Caricu Miliciju pravi Rubin Kruševac. Što se tiče cisterni tu si u pravu. Prijatelj mi je bio tehnolog u Navipu, pa sam ih se nagledao. Vozač mazne određenu količinu vina, sipa vodu, pa posle ide peglanje...
Interesantno da je i francuski Cognac posoljeno piće. Uvek ima isti ukus. Proizvođači lažu kako se to dobija mešanjem različitih destilata, a u stvari svaka kuća koristi određeni bonifikator sa specifičnim ukusom. Kod nas je jedino uvoznik Martella dovoljno korektan, pa na pakovanju piše da je farban kulerom, odnosno bojom E 150a.

Tačno Rubin.  :zid

Сува вина не морају  (као што и могу) бити киселкаста. Сувоћа (сухоћа) се одређује на основу количине шећера у вину. Сува вина имају мање шећера, док полу сува имаву више (слаткаста су, али не и слатка).

Официру ниси у праву када кажеш да породичне фирме праве "врхунска српска вина". Они то тако представљају у јавности. Ипак, на етикетама, се држе правилника о винима па је већина тих вина декларисана као "стона". То што је цена вина из породичних винарија доста виша од оних из "великих" винарија је друго питање. То је ко кога... "Стоно вино" је народски речено "брља" од вина. То је најнижа категорија вина. Најлакше га је направити. Оно нема географско порекло, најчешће представљају мешавину вина добијеног из разних сорти и немају декларисани квалитет одређен за квалитетна и врхунска. Осим тога, киселост тих вина (Божа је то поменуо) је прилична. Од тога те хвата "жгаравица". Најчешће зато се стона бела вина мешају са водом. Лакше се подносе и добијају бољи укус.

Džumba, dosta puta sam pio Kovačević i Radovanović vina, sva su bila deklarisana kao "vrhunska", kvalitet je bio sasvim OK a cena ipak malo previsoka.

Па та вина можда и јесу врхунска. Рекао сам да већина то није. Ја их иначе не купујем, пре свега због односа цена-квалитет. За ту цену могу се купити много боља (квалитетна и врхунска) вина других, углавним већих произвођача како из Србије, тако из Црне Горе и Македоније. Вина из Хрватске су прилично скупа за овдашње прилике и ту се негде по цени, као и вина из породичних винарија.

Ako mogu dodati, nije to klasični šečer, nego "nepovreti" šečer, koji se nije pretvorio u alkohol. To se radi sa dodavanjem sumpora, da se zaustavi vrenje vina.

suva vina imaju do 04 g/l neprevretega šečera
polusuva vina imaju od 04 – 12 g/l neprevretega šečera
poluslatka vina imaju od 12 – 50 g/l neprevretega šečera
slatka vina imaju 50 i više g/l neprevretega šečera


LPB

Često se u suvo vino dodaje šećer iz pasterizovane šire i tako dobija polusuvo, poluslatko i slatko vino.

Pa moj komentar i jeste bio u smeru da su samo deklarisana ali da ne mogu biti i vrhunska kad se na cistrene uvoze.

  
   Zdravstveni savet,

      Naučno je dokazano da, ako dnevno pijete litru vode, za godinu dana
      u organizam unesete više od kilograma bakterija Escherichia coli koja
      se nalazi u fekalijama.
      Drugim rečima znači - za godinu dana pojedete kilogram fekalija.
      Tako nešto se ne može dogoditi ako pijete vino.
      Zbog alkohola - u vinu nema bakterija Escherichia coli (također i
      zato, što vinova loza biološki profiltrira vodu koju ugrađuje u
      grožđe)
      Zato, mnogo je primerenije piti vino i srati gluposti, nego piti
      vodu i jesti *****!
 

Kile CARE!

Pijem vino svaki dan sa vodom (u glavnom bevanda).
Od sada ću piti čisto vino, vodu ću potpuno izbaciti iz upotrebe. Ako me žena bude pitala zašto pijem čisto vino, pozvaću se na tebe!

 Samo napred druže! Tu sam !

Što se tiče tih bakterija. Ako jih od 365 kg ostaje 1 kg..... pa nisu baš neke male životinje. :o

 Preseljenje u drugi stan-kuću je čudo. Nađeš i ono što si sakrio i od samog sebe ;D Deo" kolekcije" koju sam pronašao. Znam da nije sve vino, izvinite.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

To što je vino staro, ne mora da znači da je dobro. Vino najbolje stari u bačvi, a u boci drugačije, lošije i teže. U svakom slučaju, iz ličnog iskustva ću ti reći, da kad takvu staru bocu otvoriš treba je ostaviti preko noći otvorenu da vino "udahne vazduh" posle dugog stajanja, tj. da se aerizuje. Ako probaš odmah posle otvaranja ukus će vrlo verovatno biti nikakav, kiselkast, "prazan", tj. totalni fuj, posle koga ćeš možda čak i otrčati do kupatila. AKO i TAKO BUDE, NEMOJ GA PROLIVATI, VEĆ GA OSTAVI PREKONOĆ, KAKO SAM REKAO. Kad tako lepo prenoći u boci vino, razvije svoju aromu "starog" vina. I tada ćeš se možda razočarati, ali će vino verovatno biti u najmanju ruku upotrebljivo za ljudsku ishranu. Ali ako je odmah očigledno da je skroz prokislo, onda ne ostaje ništa nego upotrebiti ga kao sirće za kuvanje, ili ga baciti.

 Hvala na savetu. Međutim, to će stajati na polici. Ja sam " pivski" čovek. Vino uopšte ne koristim, ni u svrhu lečenja.

Jedna odlična vjest ...

EU nam zabranila vino prošek jer Talijani već imaju prosecco
Moramo ga se odreći: Od 1. srpnja 2013. naziv prošek neće se više moći koristiti u Hrvatskoj jer je Europska unija zaključila da je previše sličan talijanskom proseccu

Dalmatinsko desertno vino pio je još u 14. stoljeću hrvatsko-ugarski vladar Ludovik I. Veliki. Koristio ga je za okrijepu, a pomoću prošeka ojačao je tjelesno i riješio se duševne nemoći.
No Europska unija neće dopustiti hrvatski prošek na svojem tržištu. U Ministarstvu poljoprivrede tvrde kako je Hrvatska tijekom pretpristupnih pregovora isticala da se na hrvatskom jeziku naziv prošek različito piše od talijanskog izraza prosecco i da je to sasvim drugačiji proizvod.
- EU je istaknula kako bi korištenje tradicionalnog izraza prošek dovelo do visokog rizika zbunjivanja potrošača. Takav naziv fonetski podsjeća na zaštićenu oznaku izvornosti prosecco koji je Italija zaštitila i već postoji u Europskoj uniji - poručili su iz Ministarstva.
Naš prošek dobiva se od više vrsta bijelog i crnog grožđa, a specifičan je po tome što se nakon berbe grožđe prosušuje na vjetru kako bi se koncentrirao grožđani šećer. Prosecco je talijanska sorta bijeloga grožđa od koje se rade lagani pjenušci voćnih aroma.
- Ta dva proizvoda su sasvim različita, to su dva svijeta. Očito nismo uložili dovoljno truda ili vremena da dokažemo da to nije isto. Sada moramo biti uporni i nastaviti se boriti za to kad uđemo u Uniju - rekao nam je enolog Franjo Francem.
Sve certifikate, nužne da bi proizvod imenom i sastavom bio posve zaštićen na tržištu EU, zasad nema ni jedna naša autohtona namirnica! Čak ni kulen, paški sir ili dalmatinski pršut. Krčki, dalmatinski i drniški pršut, poljički soparnik, meso zagorskog purana, lički krumpir, baranjski kulen i virovitička paprika imaju tek registriranu oznaku zemljopisnog podrijetla, a znak izvornosti, što je još jedna kategorija zaštite proizvoda, zasad imaju istarski pršut, varaždinsko i ogulinsko zelje te ekstra djevičansko maslinovo ulje Cres.
Neće se smjeti koristiti ni zalihe s imenom prošek
Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da proizvođači koji koriste naziv prošek prilagode svoje poslovanje novim uvjetima na tržištu jer od 1. srpnja neće više biti moguće stavljati na tržište (kako na domaće, tako i na strano) vino pod tim nazivom. Prošek je, dakle, zabranjen!

Izvor : 24 sata
Autor: Iva Rebac

To je tek početak......bit će toga još....

Iako Prošek i Prosecco bele veze jedan s drugim nemaju! Prosecco je suvo penušavo vino, a Prošek desertno vino.

Zaštitite malvaziju! U Švajcarskoj, italiji i Francuskoj, malvazija je desertno vino. A sama loza malvazija poreklom je iz Grčke ili čak Anadolije.

u slo smo morali prestati koristiti tokaj
imaju ga mađari
italijani su uspeli, da ga koriste ime još neko određeno vreme, a u slo smo ga morali preimenovati na neko novo ime........e tu počinje komedija!
Ajde narod, navali! Ko ima bolji predlog za novo ime?
probali smo sa "točaj", ali su mađari rekli ne. Suviše sliči na tokai!
I onda smo plasirali sauvignonass ili zeleni sauvignon......nemem reči!

Europsko jedinstvo ,kako da ne svak štiti svoje interese,a zamisli kakav će tek cirkus na Balkanu ispasti budu li ostale zemlje ulazile u EU, kad bude svatko svojatao ono što je pa možemo reći zajedničko ,da se razumijemo postoje neka jela i pića specifična za neka područja al postoji i jedan širi aspekt na tom području al očito je da granicu određuju tamo neki u kožnim foteljama , dobro nam nisu zabranili naziv Vino  :rtfm

Ja po svoje razumem to.

Uzmimo brand Cocta. Zašto bi netko drugi proizvodio Coctu po svoje? A da je problem što imena vina nisu vezana na granice zemlje.

U Slo je točno definirano po području, gde se pravi vino Cviček. Ako je brdo na izvan te granice, može proizvoditi isto vino, ali ne pod brandom Cviček.

LPB

Ja mislim da se u svemu tome preteruje. Ovo sa prošekom mi više liči na "ubijanje" konkurencije nego na stvarnu zaštitu imena i pre svega kvaliteta.

Kada smo mi na Balkanu u pitanju previše se povodimo za lokalizmima (gledam u onom tekst bar 5-6 vrsta pršuta, sve "lokalnih"). Možda svaki ima neki osobenost u pripremi, ali u suštini to je isto ili slično. Ja možda i znam šta je dalmatinski pršut, ali nemam pojma šta je i u čemu je razlika između njega i na primer "zaštićenog" istarskog pršuta. I nešto nisam siguran da će to neko u Londonu prepoznati osima ako to nije jedini pršut koji može probati. Takođe mi je vrlo glupo kada proizvođač u Vojvodini prodaje proizvod koji se zove "užička pršuta". To nije istina. To nikako ne znači da je ta pršuta loša, već da nije užička. Lično, probaću svaku i uzeću onu koja mi se sviđa i mogu da je platim ma kako se zvala.

Пршута "ужичка", или чија год. Његушки пршут се већ давно прави од белгијских шунки. То је нама наша борба дала.

Негде сам прочитао да је пршута - од печенице, а пршут - од шунке.

i ja nekako razumem
propis je nastao u dobi veri, da se ubije plagiatorstvo i da se zaštiti izvorno, jedinstveno.....ali:

i svet mudraca u EU odlučio, da nema više tokaja u slo! Previše ime sliči na neki madžarski tokaj. I madžari su dokazali, da je njihov pravi i naš više neče biti tokaj. sada če se zvati xy.
opa!!! kada smo izgubili tokaj, ajmo se pobrinuti za kranjsku kobasicu! Ona nama je još ostala. i sada idi na wikipediju pogledati, kaj je ostalo od kranjske kobasice:   Kranjska klobasa mora vsebovati vsaj 75 - 80 % svinjskega mesa I in II. kategorije in največ 20 % slanine. Dovoljeni dodatki so do 5 % vode, nitritna sol, česen in poper. Druge sestavine niso dovoljene. Meso mora biti razrezano na koščke 10 do 13 mm, slanina pa 8 do 10 mm. Nadev se polni v tanka prašičja čreva premera 32 do 36 mm. Oblikujejo se v pare dolžine 12 do 16 cm (teža para je 180 do 220 g). Pari se zašpilijo z leseno špilo. Klobasa se vroče dimi z bukovimi drvmi in toplotno obdela na temperaturi do 70 °C.

znači kranjska kobasica je samo do 36 mm. 37 je neka druga kobasica, makar je iz iste šarže....

drugi primer: na jednoj lošoj fešti sam iz dosade počeo čitati etiketu na boci lošeg vina poreklom iz EU. gore piše, da je proizvedeno iz barem min predpisane količine grozđa!!! Nije bilo navedeno, koliko je ta min količina a i ne želim niti znati. Znam samo, da propisi za svaki k.... ne valjaju. Takav sistem ne funcioniše.
 
kada predpišeš carinu, dobiješ švercere.
Ako sistem nema carine, nema ni švercera.
Ne znam, da li sam se izjasnio, ali ne vidim se u društvu, gde če mi biti predpisano sve, kako je to primer u eu...
ne vidim spas u propisima
i za kraj: je to slanina u kranjskoj kobasici od 8 do 10 po diajmetru ili stranica kockice?

 :P

Gde nabrojaste onoliku klopu.....
Odmah sam počeo da razmišljam da se odmetnem danas u neku kafanu, pa udri za sve pare.... ;D.

Od sorte vinove loze zavisi i naziv vino.

Geografsko poreklo kad se zaštiti znači samo ovo što Džumba piše a to da onda "Užički pršut" mora biti iz Užica.

Mislim da nisi pravu - ''Užički pršut'' ne mora da bude iz Užica, već se mora pripremiti prema propisanoj tehnologiji za taj proizvod.
A svaki proizvod mora da bude standardizovan, što znači da se tačno zna koliko soli, koliko bibera, itd. ide na određenu količinu mesa, zatim, suši se tačno određeni broj dana na određenoj temperaturi pri određenoj vlažnosti.....

Tako je i za vino: ime proizvoda nosi sa sobom tehnologiju proizvodnje (od čega je napravljeno i kako).

Malo rukah, malena i snaga. Sa velikom mukom formiram i održavam ovaj ne veliki vinograd. Šta ću kada volim biljčicu.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Zanimljiv način puštanja rasti bilke.

 ;)
[attachment=1]

Kupiš ovo:
[attachment=1]
Posle par godina dobiješ ovo:
[attachment=2]
U Srbiji je veliki problem prodaja zaraženog sadnog materijala. Ovo je neki virus. Srećom nisam "izvukao" Fitoplazmu. Da sam uz kalemove gratis dobio i jaja cikada, zarazili bi se i ostali čokoti, i kod mene i u komšiluku.

[attachment=1]

Ove godine tast sam radio vino (moji problemi sa rukama :( ) ali je po kvantiteti i kvaliteti pred nama odlična godina.

600 litara belog + 80 litara crnog.

Sa leve prema desni 200l + 150l + drveni 200l + 50l
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Cerveno, 80l
[attachment=4]


I domača "tavžentroža" (Kičica?). Grenko ali odlično za želudac ( i dušu :) )
[attachment=5]

Tavžentroža = travarica?

Ne, Travarica je rakija pravljena na vinskom destilatu ili komovici te unutra umočene trave. Ovo je rakija (slive, jabuke, sadjevec, odvisno od toga tko kuha) i umočena biljka Kičica (gorko zelje, grozničava trava, lat.Centaurium erythraea), što daje ovakvu boju, sličnu kao Absint ;)

Ako prolaziš preko Slo, navrati pa probaj (vino, travaricu itd), najlakše je tako.

Kičica - kada se stavi u rakiju, ona dobije veoma specifičnu gorku aromu.

Da li poziv važi i za ostale ;D ;D ;D ;D koji eventualno idu kroz sloveniju.

Kod nas zove se crveni kantarion - Centaurium Erythraea, spada u jedno od najlekovitijih biljaka na nasim prostorima. Odlican je za sve probleme oko digestivnog traka. :D

Gore na fotci je crveni kantarion (ima i žuti) koji se tako i kod nas zove.Inače, o ljekovitosti se može pročitati i u knjizi našeg poznatog Dr.Tucakova iz čije knjige dajem fotku sa obe biljke.Radi se o tinkturi ali sa manjim procentom alkohola pa,zbog toga vjerovatno i duže držanje biljke da pusti ljek.sastojke.Tinkture se prodaju po apotekama pa nema dileme o ljekovitosti.
Na fotci su pod brojem 25 i 26.

[attachment=1]

Naši  političari mnogo govore pa tokom govora više piju vodu, oni jedu mnogo više govana od proseka ali
problem je što i više seru uglavnom po;nama......

Motorista potrefio si srž, i sažeto si izneo probleme svih zemalja u bližem okruženju - ali sve to nema nikakve veze sa vinom!

Kada bi političari pili svaki dan po neku čašicu dobrog crnog vina, za istim stolom i tako raspravljali o tekućim problemima, verujem da bi nam život bio mnogo lepši!

Uvjek ste dobrodošli. Svi koji prolazite preko Slo. A i oni u Slo, da ne bude diskriminacije. :)

Hvala na objašnjenju i hvala na pozivu. Ukoliko budem u prilici, rado ću navratiti i degustirati. ;)

Cviček u prafaktorima. ;) Iako cviček nekada važio za kiselo vino, loše kvalitete, u zadnje vreme se diže u kvailteti. Još uvek suho vino sa viokom kiselinom, brez klasične "cvetlice" (neznam drugačije opisat miris). Uglavnom ako je napravljeno kako treba, odlično je za piti, ali uz mastnu hranu.

Levo je modra frankinja, desno je več mešana kraljevina, laški rizling, ranfol, zeleni silvanec, bela žlahtnina, na slici fali još crveno vino žametna črnina i rezultat mešanja, Cviček.

[attachment=1]



Inače ove godine odlično leto za vino. Kako izjavio jedan od večih vinara u Brdima: “ Vinar, ki letos ni zadovoljen s svojim lastnim vinom, se mora vprašati če je dober vinar”.

Ove godine je grožđe imalo visoki slador, ali zbog dugotrajne suše nije bilo izdašno!
Hoću da kažem da se prethodnih godina moglo ocediti više vina, nego ove. Po mojem ličnom iskustvu preko 10% - tako, pretprošle godine od 500 kg goržđa (većina vranac + merlot), ocedilo se 220 lit vina. Prošl godine ista količina grožđa dala je skoro 230 lit vina, a ove godine jedva 200 lit.

Божо, објасни ти мени шта је уствари "цвичек". То је нека мешавина разних вина? Ако се помешају квалитетна вина, шато би резултат био лош?

U Slo bila ove godine i kvaliteta i kvantiteta.

Zar nije faktor oko 0,7 (na 1 kg grožda istisne se oko 0,7l mošta), i onda se gubi 5-10% prilikom pretakanja.

Čviček je specifično vino, jer je mešavina belog i crnog vina. Pored toskanskog chiantija, Cviček je jedino vino, koje je zakonom dozvoljeno da se meša belo i crno vino. Ima nizak alkohol (8,5-10%).

Ako se pravi kvalitetan cviček, onda je definirano točno koje vrste loze i u kojem odmeru moraju biti, te na kojem geografskom području se može vino zvati cviček. Ako uzmemo svaku sortu vina pre mešanja, onda ima svaki svoj miris, a kad se pomeša, miris je neutralan, ali vrlo pitak. Boja je dosta slična rose vinima, ali se ta vina prave drugačije (crvene sorte grožda se kod stiskanja ostave u olupinama od grožda, i tako se dobije boja vina.

Sledeči put donosim bocu cvička da probaš, najednostavnije ;)

Nekad je imao loš glas, jer su mešali sve sorte koje su imali, pa je onda i rezultat bio loš.

Ako ideš radit vino Božo stavi padobran.  ;)

poz.

Ove godine drugi rade (i vino ;) ) umesto mene.

Kako vino sa tako niskim procentom alkohola može da opstane kroz godinu?

Što se tiče izdašnosti: ovde kod nas vranac je najizdašniji - oko 50 % (1kg gožđa daje 0,5 lit mošta). Merlot je suvlji i ne daje preko 45 %.
O belim sortama ne govorim jer nema iskustva sa njima.
Zapravo, u CG domaćinstvima preko 80% vina su crna vina, pretežno vranac.

Договорено :laugh:. Ја слабо пијем (алкохолна пића осим вина не конзумирам)  али волим да пробам ново. Мој максимум у количини вина  је 0,2 л (+- 10%). Ако попијем више одмах ми се приспава и свака "работа" је тада завршена. Немам кондицију као појединици ;D.

dzumba - dobro vino je lek!
Naravno, ako se ne pretera - ali dnevna doza od čašu, dve deluje pozitivno na organizam u svakom pogledu!

Наравно, то знам и тога се држим. Попијем сваки други дан по једну часу са лепом комшиницом ;). Тада је још лепше. Јесте да је жена ту, али она пије пиво, а комшиница и ја вино.

Poštujem ljubitelje i poznavaoce vina (crnih i belih) ali što se mene tiče onaj ko je izmislio špricer treba da dobije Nobelovu nagradu.

Vino se drži u bačvama i metalnim posudama (vidi se na slici), na vrhu se postavi pokrov, preko koga se nalije prarafinsko ulje, da vazduh nema dostupa do vina. H2SO3 Sumporna kiselina? (na Slovenskom žveplena kislina, 5-6%) dodaje se u vino, da se zaustavi vrenje, znači pretvorba šečera u alkohol. (polu suha-lstka i suha vina).

Koliko znam, u primorju su sva vina manje više suha (znači sav šečer u vinu je "povrel").

@Dzumba
Jedno je kultura pitja vina, drugo je napiti se. ;)

@motorista 57 klasa
špricer je odličan pronalazak. Ja recimo volim leti, kada je vrlo vruče, da pijem vrlo lagani špricer, recimo deci belog vina i litar mineralne vode. Odlično za pogasit žeđ (mada je i hladna voda odlična ;) ).

H2SO4 je sumporna kiselina, a H2SO3 beše tzv. sumporasta kiselina. Nagađam po ostatku školskog znanja?

Pojma nemam. Iskreno. Za zvarke, hemiju i otrove koristim ženu, kao i sve veštiče razume se u to. (šala, nebi je menjao za ništa).



Na Slovenskom je žveplasta kislina H2SO3. Imaš sliku u sledečem postu.

Od sada, kada piješ prvo obučeš ovo, a glava ti je dovoljno tvrda. ;)

[attachment=1]

Ima model sa rukama unutra? ipak sam baksus :)

Koliko je odelo nećeš ni morati ruke da guraš van njega.

zaboravljaš da sam imao 7 nedelja zabranjen izlaz i 24/7 dostup do hrane..  ;D

Bwahhh... :P

[attachment=1]

Чим човек види ову слику, нехотице почне да певуши:

Сад пијмо нек чаша се држи у руци,
У срцу нек пламти од вина жар,
Уз вино и песме нек чују се звуци,
како је од бога је дар...

Nije prikazana odgovarajuća čaša za špricer i bevandu ???

Jeli ova? ;)

[attachment=1]

A škropec i fiftač? :)

Sve paše u špricer/gemišt čašu. Imam još jednu kod kuče. NIkad jih nisam voleo dok nisu nestale.. a sada ima nešto nostalgično na njima.

Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete... ;)

[attachment=1]

Баш су мале те чаше :D...

Kažu da je Marija Antoanete imala 109 cm preko grudi... Možda imala prsa plivača ;D

[attachment=1]


[attachment=2]

http://www.hyperexperience.com/?p=932

Propast najstarije srpske vinske kuće u fotografijama


mart 11, 2015


Fotografije snimio Alex Ivanji i Stefan Veselinović


 Da nam je po evro od svake propale privatizacije fabrike o kojoj danas govorimo kao o "nekadašnjem gigantu" u Srbiji ne bi bilo palih velikana. Samo jedan od spomenika velikog groblja spskih fabrika pripada Krajina Vinu, osnovanom još 1890. godine, u Negotinu u istočnoj Srbiji, sunčanom podneblju koje je još u doba Rimljana davalo odlična vina.

Negotinski vinogradi i danas daju najbolja svetska vina. Ipak, idiličan lokalitet, preko tri hiljade radnika i saradnika, dve hiljade hektara vinograda i izvoza od preko 200 vagona godišnje, nije bilo dovoljno za spas bar dela najstarije vinske kuće u Srbiji.

Kada je za spas bilo mogućnosti, 2003. godine, fabrika nije ušla u reprogram za razliku od 125 preduzeća u Srbiji, među kojima je bilo i manjih vinarija. Otišla je u stečaj, sa moderno opremljenim podrumima i dvesta vagona vina.

Danas na portirnici fabrike, gde se nekada punila i slovenačka "kokta", nema nikoga, poštansko sanduče je puno, gde god da prođete čujete neku tečnost koja i dalje curi i kaplje, a Srbija je od velikog izvoznika postala većinski uvoznik vina. Iz fabrika su očerupani svi vredni metali, nema nijedne mašine, a priča se da je na jednom sastanku o privatizaciji, pre nekoliko godina, jedan od investitora popio pijanu šamarčinu lokalnog domaćina i muža tadašnje predsednice opštine. Slike propasti viševekovne tradicije za samo četvrt veka.

Izvor:VIce

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Ništa neobično, samo me zanima šta je sa vinogradima, ne bi me iznenadilo da su oni prešli u privatno vlasništvo bivših direktora i lokalnih gazda.


Nesmatram da su sve privatizacije neuspjele bile planirane od smaog početka da budu takve, u mom mjestu je jedna gastajbarter privatizovao jednu mašinsku fabriku (sa ne više od stotinjak zaposlenih) svoj dio je platio kešom. Kada je ušao u posjed zatekao je nagomilane dugove koji je malo reći da su bili prenaduvani recimo jedan pimjerak neka šamparija ih je teretila i držala u blokadi za isporučen reklamni materija konkretno se radi o rokovnicima ako me sjećanje dobro služi radilo se o cifri od nekih 500 rokovnika sa pojedinačnom cijenom od 200 KM. samo da mi je vidjeti takav rokovnik. Elem čovjek isplati  to odblokira račun, nabavi materijal, pokrene proizvodnju, čim je pokrenuo proizvodnji počnu da pršte blokade sa svi mogući i nemogućih strana. Umjesto da je država stala iza da zaštiti da napravi neki reprogram makar svojih potraživanja sve je izostalo i na kraju se dogodilo da  je čovjek totalno propao nakon nepunu godin data firam je otišla u stečaj. Kupljena od drugog u bescjenej, da bi taj drugi po ulasku u vlasništvo odma počeo rsprodavati mašine i imovinu...

I danas hale stoje prazne napuštene....

Имао сам пример да видим супротан пример. "Вини Жупа" из Александровца је од губиташа претворена у сасвим солветну фирму. Јесте је купио бивши директор (и још неколико њих), али фирма ради, не само захваљујући њему већ оним радницима који су му веровали и првих неколико месеци радили практично џабе (тако је мени и још неколицини рекао сам директор). Фирма је власник и неколико винарија изван Србије ("Хепок" у БиХ, у Хрватској, Македонији и Црној Гори). Не раде само са вином већ и са соковима. Главни су произвођач концентрата сока од јабуке који већина других додаје у своје сокове.

Budimka iz Požege je prva u Jugoslaviji proizvodila voćne koncentrate (jabuka, dunja, višnja,..) i ostala glavni proizvođač u Srbiji sa preko 1000 tona koncentrata godišnje. Najčuveniji je od jabuke a Vino župa im je stara mušterija  ;)  

Vir: Vijesti hr
http://www.vijesti.rtl.hr/
15.06.2016.

Hrvatska na vrhu svijeta: teran Instrian među najboljima na svijetu

Teran Istrian među najboljima je vinima na svijetu. Njegov otac Luciano Visintin otkrio nam je tajne terana Istrian

Istra i Hrvatska imaju jedno od najboljih ovogodišnjih vina po izboru prestižnog britanskog časopisa Decanter.

Vinarija Veralda iz Brtonigle je za svoje vino sorte teran iz 2015. pod nazivom Istrian na tradicionalnom godišnjem izboru najboljih svjetskih vina proglašeno najboljim ovogodišnjim crvenim sortnim vinom. Također je osvojilo impresivnih 95 bodova i Platinastu plaketu uz naziv 'Best in Show', koju je od 16.000 vina u konkurenciji iz cijelog svijeta dobilo samo njih 31. Najviše devet ih je otišlo u Francusku i zanimljivo čak šest u Čile.
 
Decanter World Wine Awards prestižno je natjecanje na kojem desetke tisuća vina iz cijelog svijeta ocjenjuju najbolji sommelieri svijeta, tzv. Masters  of Wine i vodeći vinski stručnjaci. 

Platinastom nagradom mogu se pohvaliti i Iločki podrumi, i to za Traminac Izbornu berbu bobica iz 2011. godine.

Ineče, Hrvatska vina su osvojila još 9 srebrnih medalja, 24 brončane i 28 preporuka.

Gostujući u RTL Direktu Luciano Visintin, otac terana Istrian, otkrio nam je po čemu je nagrađeno vino specifično, ali i za koliko kuna možete nazdraviti ovom vrhunskom kapljicom. 

"Napravili smo veliki iskorak od sorte teran i došli na vrh svijeta s crnim vinom. Velik korak je to i za cijelu regiju", priznao nam je Visintin.

A za koliko kuna? Ne vidim da u tekstu to pise.

Hrvatska vina su mi omiljena. Ipak, moram zapaziti da su postala "bezobrazno skupa", makar ona koja mogu kupiti u Srbiji.

U TV prilogu je spomenuto oko 180Kn.

Može i tako, ali postoji zaštičena znamka vina pod imenom "Teran", koja je vezana na područje Slovenskog Krasa.  Italjanska i Hrvatska vina iz iste sorte ne smeju se zvati "Teran" zato je i uveden brand Teran Istrijan.

Generalno isto vino kao do sada, sa drugim marketinškim imenom, jer samo Teran ne smeju koristiti.

Слажем се. Доста су скупа. Зато ја купујем црногорска "врхунска" вина "13.јула" (Вранац, Шардоне, Крстач...) која су јефтинија и од српских стоних (лошије класе) вина.

Mošt :)
Jos se sam radi. Vrije. Trenutno na 20 g nepovretog secera na litar. Cekamo na 10 da se zakljuci sa žveplom.  i za par dana prelije. Polusuho vino se planira da ce izaci. :)

[attachment=1]

Refraktometer

[attachment=1]


I merenja pomenutog mošta

[attachment=2]

Bozo, to je nauka što ti radiš.

Kod mene je još uvek odokativna metoda u opticaju. Mošt otačem, tek kad prestane vrenje. Volim opora i gusta tamna vina.
Grožđe smo mleli pre 14 dana, spremam se u ponedeljak da ga otočim.

Nije bas nauka, ali pomaze ako zelis slatko ili polusuho vino.  Ako se ikda sretnemo dobijas refraktometar. :)

Unapred hvala!

Da li taj uređaj mođe raditi kod potpuno tamnih vina, kakve ja pravim (mešavina vranca, merlota i kabernea - dugo ostavljam u tropu, da bi bilo teško oporo vino)?

http://pinova.hr/hr_HR/katalog-proizvoda/mjerni-instrumenti/instrumenti-za-odredivanje-stupnja-zrelosti-voca-i-povrca/refraktometri/rad-sa-refraktometrom


Refraktometar je sprava kojom se meri (izmedju ostalog) secar v vinu, moštu, a i na trti, da se moze tocno znati kada ima trta idealnu kolicinu secera za berbu.

Uglavnom koristno za vinara. Kao  tekucina za merenje žvepla

Ti refraktometri su zgodne spravice. I ja koristim sličan, samo što moj ima podelu u Brixima, pa moram rezultat da množim sa 4,25 da bi dobio Ekslove stepene, pa da gledam u Saleronovu tablicu. Prave ga Kinezi, vrlo je jeftin, a daje dosta tačne rezultate.
Za nas koji se amaterski zevzečimo sa grožđem, ne treba ništa bolje.

Par dana kasnim, ali od srca, svima sve najbolje za Štajersku novu godinu!  ;D

Лично сам га муљала...

[attachment=1]

 :klap :klap :klap

https://www.youtube.com/watch?v=ruXUxGVvfPo

Ово је јаче:

https://youtu.be/wN3L1pzlZ8A

Седели отац и син при чаши вина, кад наједаред отац рече:
- Море, ал' га ти сучеш; канда си сунђер прогут'о!
- Па, тако сам научио од оца.
- Јест', али quod licet Jovi, non licet bovi!
- A bove maiori discit arare minor.
- Ee, па у твоје здравље, сине.

Кад нам дође Свети Михал
Гроздје бу зрело, ја га бум брал!
……………………………………….
Онда бу дошел Свети Мартин
Он га бу крстил, ја га бум пил!
Кумек мој драги дај га се напиј
Дуго нас не бу пак га се нажиј!
……………………………………
Пијме га пијме га
Све до дана белега! … итд.

[attachment=1]