PALUBA

Скраћеница ФОМУ је већини данашњих заљубљеника у ватрено оружје, углавном непозната. Скраћеница је настала од почетних слова имена тадашње Фабрике оружја и муниције у Ужицу (ФОМУ). Фабрика је почела са радом 1928 године. Индустријалац (уствари власник веће радионице за израду оружја) Јаков Посингер из Крања је из стратегијских разлога из пограничне области тадашње државе морао да пресели фабрику негде у унутрашњост. Ужице је и власнику и војним властима изгледало врло прикалдно за ту намену.  За почетак фабрика је користила објекте касарне пешадијског пука у приградском насељу Крчагову, да би касније, током 30-тих година прошлог века, на суседном плацу била сазидана нова фабрика. Та фабрика, на истом месту и данас постоји и зове се "Први партизан". У почетку је фабрика прерађивала заплењено аустроугарско оржје, да би почела самостално да израђује делове, пре свега цеви а затим да склапа и комплетне пушке М-24. Од почетка постојања значајан део производног програма фабрике чинила је производња врло квалитетне муниције. Данас "Први партизан" производи само миницију и спада у познате и признате  произвођаче муниције, не само на просторима бишве СФРЈ већ и шире. Мало је познато да је фабрика ФОМУ израђивала и ловачке пушке и то одличног квалитета. Овде ћу приказати једну од тих пушака. Колико знам није израђено много ловачких пушака. Можда око 1500-2000 ком.

За разлику од највећег броја израђених ловачких пушака, ова је, иако урађена у фабрици, ручни рад. Израдио ју је мој деда Драгољуб Станић, пословођа одељења за производњу пушчаних цеви, уз помоћ колега пушкара и кундачара. Урађена је баш за њега, највероватније 1940. или 1939.године. Осим ове пушке, посебно је урађено још десетка пушака (за остале колеге које су учествовале у изради) од којих је деда поседовао две. Једна, чији су метални делови били гравирани,а дрвени резбарени, одузета је 1941. године од стране Немаца јер је била пријављена.По дединој причи, након предаје оружја добио је позив од немачког команданта да се лично јави њему. Наравно није му било пријатно, али га је немачки командант места примио врло љубазно интересујући се за порекло оружја. По дединој прићи Немац је био одушевљен квалитетом оружја и рекао деди да неће бити уништена већ послата у Немачку. Наравно,деда је био страствени ловац све док је могао да хода.

[attachment=1]
Драгољуб Станић, стоји други с лева (има ловачки шешир на глави). Слика је преузета из књиге Десанке Дрндаревић, "Фотограф Илија Н. Лазић, Сведок свог времена", издање Народни музеј Ужице, 2005.године

Ова коју ћу приказати није била пријављена па је није задесила судбина  "сестре" али ју је деда почетком рата, заједно са једном малокалибарском пушко ("Флоберт") за сваки случај сакрио. Да би то могао био (сакривена је уграђивањем у сто) је принуђен да исече кундак тако да на пушци, чијећете слике видети, кундак није првобитан већ је урађен 1945.године.

[attachment=2]
[attachment=3]

Општи изглед пушке.

Rади се о двоцевки, "hamersles", ловачког калибра 16. Укупна дужина пушке је 116,5 цм, дужина цеви 74 цм. Лежиште паторне је дубоко 70мм. Лева цев је получок, десна пун чок.

Пушка је у  власништву мог брата.

Пушка је, дакле стара преко70 година, али је и поред свега и добром стању. Коришћена је до пре 3-4 године, када брат задњи пут био у лову. На њој постоји једно мање оштећење (пукао је завртањ код браве цеви), настало у задњем лову. Унутрашњност цеви у добром стању. Ипак, пушку је потребно генерално средити, односно поправити оштећење, брунирати цеви и металне делове и прелакирати кундак.

[attachment=1]
расклопљена пушка

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]
број цеви је 1030

Hvala dzumba,

čitao sam o lovačkim puškama FOMU, ali nikada nisam imao prilike videti ih, makar i na slici.
Raduje me što je ova puška, o kojoj si pisao još uvek u funkciji. Voleo bih da opalim koji metak iz nje!

Vidi se na slikama da je puška lepo očuvana, klasično građena lovačka sačmarica, položara (sa položenim cevima), sa dve obarače. Cevi su prilično duge, današnje savremene lovačke puše imaju nešto kraće cevi.

Bilo bi lepo da nam opišeš mehanizam puške (tehnička rešenja).  

Не могу описати механизам пушке јер га нисам гледао. Брат каже да када је пушку прегледао пушкар, одмах је уочио да је то ручни рад и да су делови врло прецизно уклопљени и да није у питању серијска производња. Брат је иначе авио-оружар али није хтeо сам да петља око пушке.

Мене лично је изненадило да пушка има савремено решење кочнице мада није аутоматска. Такође, нема аутоматско извлачење чаура из цеви већ се то мора радити руком. Сећам се да је деда имао ручно израђен преклапајући нож који је на  преклопу имао два испуста (у облику штитника рукохвата) за вађење чаура 12 и 16. То је користио када се чауре заглаве.

Иначе имам оригиналну патрону ФОМУ у калибру 16. Видећу сутра да је сликам и поставим.

[attachment=1]

[attachment=2]
На цевима, са горње стране, уочавају се угравиране петокраке. То је урађено 1946.године или ту негде, приликом прве посете Тита Ужицу. По дединој причи, ова пушка је "изигравала" пушку неког револуционара или пушку коришћену у време Ужичке републике и била је, за ту прилику, изложена у музеју. Наравно, то је било само за посету, односно док није прибављена оригинална пушка.

pa ovo je pravo blago!!! i jos u takvom stanju!?! :o steta sto ih nije napravljeno vise.

Da ih je bilo vise ne bi bili ovako dobri  ;)

Fantastican primerak istorije, svaka cast Dzumba. :super

Stvarno odličan primjerak, ovako dugačke cijevi sam vidio jedino na ИЖ-ovoj jenocjevki kaja je takođe bila u kalibru 16. što joj je davalo veći domet u odnosu na ostalo oružije i manji rastur sačme.

ФОМУ је израђивао патроне за ловачке пушке. Ја имам једну (као узорак), а мој брат више тих патрона које су све ручно пуњене почетком 60-тих година прошлог века. Сама чаура је стара преко 70 година. Тада је била пракса да се патроне углавно ручно пуне.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Патрона на слици је пуњена сачмом крупноће 4. И да не би било сумње у то да неће опалити. Све дејствују без икаквог проблема. Када их је брат понео у лов већина колега је сумњала у то да ће опалити. Све су опалиле.

bili bi. ovo je zanatski izradjivano oruzje, svaki deo je posebno obradjivan i uklapan. nesto kao rucno pravljeni satovi.

Na osnovu slika može se ponešto naslutiti o mehanizmu puške:

bravljenje puške je ''klasika'' za ono vreme gradnje. Većina lovačkih pušaka, položara, namenjenih ''običnim'' lovcima, u to doba građeni su na veoma sličan način.
Vidi se, da puška ima trostruku Griner bravu, sa dva donja ključa sa pokretnim pločicama i jednim gornjim ključem, koji se zabravljuje u produženi ispust na cevi sa jednom poprečnom osovinom (dobro se vidi na priloženim fotografijama).

Kočnica nije automatska, i verovatno koči samo obarače. Udarne opruge su najverovatnije V tipa.
Kalibar 16 je u doba gradnje puške bio superioran na evropsim prostorima, tek kasnije kalibar 12 preuzima primat, zbog neznatnih balsitičkih prednosti u standardnim laboracijama lovačkih patrona, i mogućnosti upotrebe jačih punjenja u odnosu na kalibar 16.

Što se tiče prikazane municije: lično, ne bih se igrao sa tim patronama, prestarele su, mogu zakazati prilikom lova. Nema većeg razočaranja za lovca, nego kada posle upornog traganja i prikradanja željenoj lovini, ostvari priliku za pucanj - i zakaže puška ili municija. Takvo razočaranje je teško opisati!

Konstrukcija ove puške sigurno dozvoljava korišćenje moderne, fabrički (ili ručno) punjene municije. Negde na cevima ili baskuli mora postojati oznaka maksimalnih pritisaka koje puška može izdržati, pa toplo preporučujem upotrebu takvih patrona, a ne prikazanih muzejskih eksponata!

Патрону сам поставио као раритет, односно као оригиналну муницију која је коришћена када је пушка и направљена. Наравно да је за лов коришћена нова "свежа" муниција. Међутим, као и колега "Ловац" и братовљеве колеге ловци су изражавале сумњу у то да ће патроне опалити. И сви су изгубили опкладу. Миниција је била добро чувана. Ову патрону чувам као колекционарски примерак, а мој  брат има још пар напуњених и десетак празних патрона.

Пушка се иначе лако и прецизно склапа и расклапа. Делови су баш онако "пасент".

[attachment=1]

[attachment=2]

Ево још једна слика ове пушке:

[attachment=1]
Уочава се мање оштећење, односно недостатак једног завртња, који је пукао у последњем лову.

[attachment=2]

nije FOMU, ali mislim da moze da ide ovde i nadam se da se dzumba nece ljutiti

[attachment=1]
[attachment=2]

ovo na zalost nije moje, ali je u sigurnim rukama i bice sacuvano. kapisle su originalne, i kod starijih lovaca poznate kao "sesirlike". ono sto me posebno odusevljava je "font" ovih natpisa od pre 100 godina  :)

Kod savremene sačmarske municije se i dan danas koriste ovakve kapisle ...

znam, ima i takvih, a i onih bez "sesira"

Готов сам сигуран да би опалиле код коришћења и поред старости.

mo's se kladis ;) par njih je ispucano probe radi ;)

Pozdravljam sve na forumu, da Vas obradujem , ja posedujem originalnu OROZARU FOMU, kupljenu 1932 godine, fotografije 'u naknadno postaviti, pu[ka je ispravna i sa njom su lovili do sada, moj deda stric Jovanovic Milivoje, otac Jovanovic Lazar, a sad lovim i ja,...neverovatno iskustvo. Ja sam iz Novog Sada

Daj fotografiju da vidimo kako izgleda! Sudeci po tvom opisu, puska je pravi "biser"!!

никако да стигну те слике...  ::)

Izgleda da je decko zaboravio sta je obecao....  Dosao na Palubu da se pohvali i nestao. Zaboravan tip.

ма ајд за њега, него сам и ја заборавио да се похвалим :zid имао сам прилику летос да пробам пушку ко што је џумба поставио. иако сам више заинтересован за карабине него за сачмарице, морам да признам да ми се јако допала иако је хамерлес (од сачмарица преферирам орозаре). прилично је лагана и много лепо лежи. и што је занимљиво има посип бољи и од заставе, и од иж 27 и од бенелија (те пушке су биле "на проби". пуцано у пешчани "зид" са 35 корака). занимљиво да су цеви ко нове а нема ни грама луфта, иако је, колико видим, не штеде, мада је добро одржавају. човек једноставно не зна шта има. остало му у наслеђе од оца и неће да је прода ни за које паре, а да ствар буде гора (по мене ;D) и његов син је ловац и носи је на препељиц. пушка је скоро без брунинга, али не желе да је брунирају јер знају да ретко ко то данас ради како треба и страх их је да је не упропасте. и да, води се у оружном листу као застава.

Па могуће је да и јесте "заставина". Они су радили раније такве пушке. По ознакама на цеви се може препознати чија је производња.

не џумбо, у питању је фому пушка. има жиг на корену цеви.