PALUBA

TO Slovenije od formiranja 20.11.1968 do 26.06.1991

 
Da i mlađe generacije saznaju, kako je uopče, na prostoru bivše Jugoslavije, formirana Teritorjalna obrana (TO), kao dio oružanih snaga, pokrečem ovu temu. Naglasak je naravno na TO Slovenije, jer su mi dostupni podaci. TO u bivšim republikama (6) i pokrajinama (2)  formirana je na osnovu istih zakonskih osnova, koje je donjela sakupština SFRJ (Socialistička Federativna  Republija Jugoslavija).
Stvaranje TO u Sloveniji krenulo je još večim žarom, jer se je na prostoru Slovenije to smatrala nacionalna vojska sa slovenskim jezikom komandovanja. Republike i pokrajine su prema svojim finansijskim mogučnostima same financirale nabavu oružja, opreme, obuke -  sve što je bilo potrebno za uspješno djelovanje tog dijela oružanih snaga SFRJ. TO Slovenije službeno je formirana 20.11.1968. Taj naziv (TO) je nosila do 1993. godine, kada je preimenovana u Slovensku vojsku.
 
Literatura koje je korištena:
Boris Bolfek: TO kod oblika vojaške obrambe
Kladnik Tomaž in Knific Boris: TO je bila naša vojska
Ljubica Jelušič: Viri legitimnosti TO Slovenije
Revija »Obramba«
 
Največi utjecaj za organiziranje i formiranje Teritorjalne obrane (TO) bila je vojna intrvencija država Varšavskog ugovora u Čehoslovačkoj 21.08.1968. godine. Na osnovu saznanja da JNA sama ne može spriječiti moguču agresiju s istoka, vojni i politički vrh SFRJ ocijenio je, da je vrijeme za afirmaciju iskustava iz NOB (Narodno oslobodilačka borba 1941-1945). Nastala je doktrina opčenarodne obrane (ONO). Savezna skupština SFRJ donjela je zakonodavne okvire, kojima se dio ovlasti iz područja obrane prenosi na republike i pokrajine SFRJ. Izradu programa priprema republika i pokrajina za obranu, republičke i pokrajinske vojne planove i postupke u mogučem ratu, organiziranje teritorjalne i civilne zaštite na svom teritoriju. Formirani su republički štabovi za narodnu obranu (RŠTO), koji su određivali mjerila po kojima su raspoređivali ljudstvo i materijalna sredstva za TO i CZ (Civilnu zaštitu). Na osnovu zakonodavnih okvira koje je donjela skupština SFRJ, republike i pokrajine preuzele su i financiranje pripreme i popune TO, a to znači, da su republike i pokrajine iz svojih finansijskih sredstava kupovale oružje i ostala materijalna sredstva za opremu TO i CZ.


-Ruski tenkovi u Pragi za vrijeme agresije (1968.g)

Šta je to Teritorjalna obrana (u SFRJ)?
 
Način i organiziranje obrane teritorije vrši se partizanskim načinom vodenja borbi. Teritorjalna obrana se upotrebi kada branioc (JNA) ne može spriječit agresora na teritoriju SFRJ samo sa frontalnom borbom. U SFRJ to je značilo izvođenje doktrine opče narodne obrane (ONO). U godinama 1968. -1991. bila je namjenjena (TO) obrani republika i pokrajinama, te bila sastavni dio oružanih snaga SFRJ (JNA+TO). TO je bila organizirana iz štabova, jedinica, ustanova. Organizirale su je republike i pokrajine u opčinama, mjesnim zajednicama i poduzečima.
(skračeno iz Vojna enciklopedija  9, 1975. 762-765)


                            Formiranje Teritorjalne obrane SR Slovenije

 
Službeno je TO formirana 20.11.1968.godine. Te godine počela je Slovenija preuzimati teritorjalne jedinice (do tada su bile u sastavu JNA). Republike su do tada imale samo elaborate. Prema planovima do 1968 bilo planirano formiranje (u slučaju rata) 3 partizanske divizije od 3 brigade i 5 samostalnih brigada (po 1100 ljudi), skupa 15.400 ljudi. Onda 17 diverzantskih odreda sa 7-12 ljudi. Na području 29 opčina planirano je formirati 17 stražarskih četa sa 117 ljudi i 12 stražarskih vodova sa po 39 ljudi. Za sve te jedinice bila je osigurana oprema i oružje. Dopisom od 12.09.1968 bilo je dano na raspolaganje Socijalističkoj republici Sloveniji (SRS) 17.175 kom oružja i pripadajuča municija. Velika večina oružja bila je trofejna (iz II svj. rata). Spisak oružja za Sloveniju:

-5.700 kom automata MP40 9mm   +1.710.000kom streljiva
-10.350 kom ruskih pušaka Mosin cal 7,62mm   + 767.250kom streljiva
-780 kom ruskih puškomitraljeza cal 7,62mm   + 468.000kom streljiva
-195 kom italijanskih mitraljeza Breda cal 8mm   + 585.000kom streljiva
-150 kom američkih bazuka cal 90mm   + 1200mina

-Naša obramba; 1. broj, novine koje su propagirale i donosile stručne priloge o teritorjalnim jedinicama,  oružju...
-revija Obramba; izdanje povodom 40. godišnjice formiranja TO Slovenije

Teritorjalna obrana Slovenije razvijala se u tri vrijemenska perioda

period od 1968. do 1973.

period od 1974. do 1980.

period od 1980. do 1990.

Prvi period od 1968. do 1973. godine
 

Na osnovu saveznih zakona koje je donjela skupština SFRJ, skupština SRS donjela je svoje zakone za sprovođenje opče ONO u Sloveniji. 21.11.1968. imenovani su članovi glavnog štaba ONO. Za komandanta je imenovan general, narodni heroj Bojan Polak-Stjenka. Za političkog komesara imenovan je general Albert Jakopič-Kajtimir. Za načelnika štaba imenovan je general, narodni heroj Rudolf Hribernik-Svarun. Za člana štaba imenovan je Stane Dolanc.Slovenija je razdjeljena na šest pokrajinskih odbora (PO):

-PO za Ljubljanu
-PO za Primorsku
-PO za Gorenjsku
-PO za zapadnu Štajersku
-PO za istočnu Štajersku
-PO za Dolenjsku

Takva podjela Slovenije na 6 pokrajina, rezultat je iskustva iz NOB-a i vjerovanju o lakšem vođenju otpora na njenoj teritoriji. Na osnovu Zakona o narodnoj obrani, opčine su formirale svoje štabove i komande partizanskih jedinica. Opčinski štabovi bili su odgovorni vojno-političkom vodstvu opčine. U štabovima su večinoma radili profesionalci, koji su več radili u vojnim odsjecima. Opčine su organizirale gradske, seoske štabove TO. Ti štabovi bili su odgovorni opčinskim odborima za ONO. Članovi gradskih štabova bili su večinoma rezervni oficiri i podoficiri, te drugi ugledni ljudi.
Partizanske jedinice je Republika, opčina formirala po teritorjalnom principu. (radi poznavanja terena). Jedinice po radnim organizacijama so bile organizirane po proizvodnom principu. Problemi u Republici sa popunjavanjem sa ljudstvom bili su veliki. TO je mogla biti popunjena samo sa ljudstvom koje nije »trebala« JNA. Znači JNA je imala  prednost kod odabira ljudstva za svoju rezervu. Jedinice TO bile su organizirane u odjeljenja, vodove, čete, bataljone. Te jedinice su na nivou opčine organizirane u odrede, kasnije i u brigade. Po organizacijskoj-formacijskoj strukturi 1968. godine bila su dva predloga:

1.   42.000 ljudi u 34 odreda
2.   30.000 ljudi u 24 odreda

Usvojena je druga varijanta, koja je več isprobana u NOB-u (odredi (600 do 1500 ljudi)   

Tabela

Duje, svaka čast na temi!

:klap

LPB

Ova tema zaslužuje jednu od najljepših partizanskih pjesama:

http://www.youtube.com/watch?v=ORcTcGuux48

I pored velike volje i entuzijazma Slovenija je bila krajem 1969. pokrivana sa osnovnim naoružanim formacijama + brigade Milicije 5.663 ljudi, ukupno 35.000.
Republički štab je formirao i zaštitnu jedinicu, sa obavješajcima, radiotelegrafistima, šifrerima – znači sve što je bilo potrebno za rad štaba u ratnim uslovima.
1970. godine bilo je na teritoriji Slovenije  ukupno 60.000 organiziranih naoružanih ljudi  (JNA + Milicija + TO).
U radnim organizacijama bilo je organizirano 15 četa, 46 vodova i 62 odjeljenja.
1971. godine se broj odreda povečao sa 24 na 36, od toga 24 bataljoinskog sastava i 12 odreda veličine čete. Broj pripadnika TO + milicija je porasao na 45.906 ljudi.
Želja  RŠTO (Republički štab narodne obrane) bila je, da pripadnici TO čuvaju oružje kući. Tome se je protivilo savzno rukovodstvo i vrh JNA, pa je tek 1972. godine jedino 3. bataljon 21. brigade iz Kranja dobio naoružanje, koje je čuvao kući. Ta jedinica bila je namjenjena protidesantnoj borbi  na području aerodroma Brnik.
Partizanske jedinice imale su na kraju 1973. godine u sastavu 3 brigade, 20 odreda sa 65 bataljona, 1 samostalnu četu, 3 odrede sa 13 četa, 2 samostalna bataljona i 5 protuzračnih baterija.  Ukupno 40.249 ljudi + 13 bataljona, 3 samostalne čete Milicije, ukupno 47.000 ljudi.   

Za partizanske jedinice bile su napravljene i odobrene formacije:

-u odjeljenju je bilo: 2xPM, dva diverzanta, 1x snjaperist, ostali strijelci sa PAP , AP i tromb. minama
-u vodu:3x pješadijsko odjeljenje, 1x odjeljenje sa 2-4 MB
-u četi:3-5 vodova, odjeljenje ili vod MB 82mm
-u bataljonu: 3-5 četa, vod NT sa 4kom NT, 1 vod ili četa MB ili diverzantsko odjeljenje
-u odredu-brigadi: baterija NT 82mm, vod PVO mitraljeza
-u brigade: baterija PVO topova (2 voda PA 20/1) i odjeljenje PVO “strela 2”

S nabavom minobacača od 60mm i 82mm i ti su uvršteni u jedinice. Velika pažnja se je polagala u nabavu automatskog oružja (veča vatrena moč). U planu je bila i nabava raketnih lansera 128mm za svaku brigadu.  

ovo za drzanje oruzja kuci mislim da su apsolutno bili u pravu, i to iz jednog mnogo prostog razloga - hteo ne hteo moras da ga odrzavas, pa samim tim i obnavljas "gradivo". ja sam od 2004. do sad pola stvari pozaboravljao (ma kaki pola, ima 90%), sto se jos macujem sa ovom tematikom, mogu da zamislim moji klasici koje bole uvo za vojsku i oruzje... uostalom, to praktikuju i svajcarci, a mislim i izraelci. kod nas se vlast boji svog naroda i to je to. slovenci su nekako najvise vukli u TO u celoj jugi, svidjalo se to nekom ili ne. evo jedno pitanje: kakve su bile uniforme to slovenije? pitam, jer su se pripadnici TO srbije kad je pocelo ono nase da ne kazem sta '91. razlikovali od svojih predaka iz 1914. samo po tome sto su umesto sajkace nosili titovku. ove slike su pozirane, izvucena je najbolja oprema, kakva je zaista bila?

Doči če red i na uniforme, ali za zada da barem djelomično odgovorim na pitanje. TO Slovenije tražila je posebne uniforme, kroj, štof, oznake pa i činove (pošto su i uniforme plačale republike same). Kako su se i u nekim drugim republikama pojavile težnje po promjeni uniformi, vojno rukovodstvo je izdalo propis o uniformama TO. Tako je pitanje bilo riješeno.  (barem do 1989, kada su u Sloveniji neke jedinice testirale nove, maskirne uniforme iz greteksa. Kako je bilo kasnije je poznato (t.11).
Kapa je bila prepoznatljiva, ( ma da i to ne u svim jedinicama TO), nosili su kapu kao planinarske jedinice JNA).

Odlična tema duje, svaka čast.

Obuka i obrazovanje   

Vojnim obveznicima su se smatrali svi od 16 do 65 godina. Obuka obvaznika bila je organizirana iz osnovne i dopunske nastave obrane i zaštite.  Osnovna obuka u trajanju od 30 sati, bila je obvezna  za sve koji nisu bili obuhvačeni  u osnovnoj i srednoj školi te fakultetu ili nisu odslužili vojni rok. Dopunska obuka, najviše 10 sati, za one koji su završili osnovnu obuku iz obrane i zaštite. Neodazivanje na takvu obuku se kažnjavalo novčano.
Za sve pripadnike Teritorjalne obrane je  GŠTO izradio plan obuke za period 1970-1973. godine.
Obuka se je izvodila 2-3 puta za starješine TO,  1-2 puta za vojnike  TO.  Cilj je bio da se u što kračem vremenu , 10 dana za vojnike,  i  15 dana za starješine,  dobije što više znanja o partizanskom načinu borbe.  Organiziranje zasjeda, prepada, protudesantne obrane, organiziranje i izvođenje marša, gađanje s osobnim i kolektivnim naoružanjem, praktični rad eksplozivom: miniranje, uklanjanje minskih prepreka itd. Obuku su izvodili profesjonalni pripadnici TO, po potrebi i pripadnici JNA .
Savez  rezervnih oficira i podoficira  organizirao je i izvodio obveznu obuku svog sastava. Osnovni način obuke bio je  individualni rad (80%). Gradivo je bilo tiskano u reviji “Naša obramba”. Na kraju obrazovnog roka  bili su organizirani ispiti. Ispit se polagao ispred komisije (članovi : jedan pripadnik JNA, jedan član TO i jedan clan saveza oficirai podoficira) rezervnim starješinama koji su vršili obuku, priznalo se je to u dane provedene u rezrvi (6 sat obučavanja= 1 dan rezerve). Rezervne starješine koje se nisu odazvale na vojne vježbe (neopravdano), mogli su biti kažnjeni novčano ili do 30 dana zatvora.
Provjera usvojenih znanja vršila se na mobilizacijskim vježbama samostalno ili skupa s JNA. U period od 1969.-1970. Bilo je izvršeno 170 mobilizacijsko taktičkih vježbi, 108 taktičkih vježbi, 36 taktičkih vježbi skupa s  JNA, graničnim jedinicama, Milicije i Civilne zaštite.   
   

Nekoliko fotografija sa manevra "Sloboda 71". Na manevrima  sudjelovali su i pripadnici slovenske TO. Dio manevra izvodio se  na teritoriji SR Slovenije. Analiza tog manevra je bitno utjecala na daljnji razvoj TO. RŠTO se još sa večim elanom bacio na posao....

1971. godine bili su jedni od največih manevara, na teritoriju SFRJ,  “Sloboda 71”. Dio operacija  izvodio se na teritoriji SR Slovenije (uz rijeku Kupu), pa su i pripadnici TO Slovenije sudjelovali na njemu. Analiza manevra pokazala je potrebu po boljoj opremi partizanskih jedinica i veču stručnu usposobljenost štabova TO. Posebna pozornost bila je usmjerena na obuku obavještajaca (1972.g!) na svim nivojima. RŠTO je poslao 5 ljudi na obuku (21 dan) u GŠ JNA u 2. upravu. Glavni štab za ONO izradio je desetogodišnji plan školovanja kandidata za rezervne oficire, pošto je bi največi manjak tog kadra u partizanskim jedinicama. Po ondašnjoj odobrenoj formaciji, falilo je 1993 rez. oficira. Planirano je sa popunjavanjem  400 rez. oficira godišnje u sljedečih pet godina. Prva popuna sa kadrom počela je tek sa formiranjem škole rez. oficira u Šentvidu kod Ljubljane - 1974. godine.  Bila je to dislocirana škola rez. oficira iz Bileće. Nastava je trajala šest mjeseci  (11 predmeta), mjesec dana za polaganje ispita, onda sa činom desetara  na stažiranje u jedinice  JNA. Poslije odsluženja vojnog roka  bili su raspoređeni u partizanske jedinica TO Slovenije. Za obuku svog kadra Glavni štab TO koristio je i potpisao ugovore  sa organizacijama : planinarska, narodna tehnika, lovačka, izviđačka, streljačka, letačka….

slike: kasarna u Šentvidu kod Ljubljane, danas tih zgrada nema više.

 Velika sredstva uložena su u tiskanje knjiga i priručnika. Sva literature bila je tiskana na slovenskom jeziku, pa je tako tiskano:

1.500kom Pješadijsko naoružanje TO jedinica
40.000kom Vojnik u borbi
20.000kom Vojnik izviđač
20.000kom Maskiranje
5.000kom RKBO zaštita (PNHBO)
2.000kom Priručnik za spašavanje iz ruševina
20.000kom Topografski priručnik
3.000kom Taktičko - tehnički priručnik
5.000kom Knjiga Obrana i zaštita za srednje škole
5.000kom Život u prirodi
190.000kom NO (narodna obrana) i prva pomoč

Priručnik, Život u prirodi, naručila je i SR Srbija, pa je za nju tiskano 50.000kom (na srpskom jeziku). Pripreman je i slovenski vojni riječnik, pošto je bio službeni jezik, kao i komandovanje,  u TO slovenski. Nesmijemo zaboravit ni stručnu reviju "Obramba".
    

Kadar i kadrovska politika TO

Kvalitetni kadar TO bio je preduslov za uspješnu organizaciju i razvijenje bojeve gotovosti. Kod izbora kadra sudjelovale su komisije ONO (Opče narodne obrane), naravno uz sudjelovanje SK  (Savez komunista). Partizanske jedinice imale su stalni i rezervni sastav. U stalnom sastavu bili su pripadnici JNA, za koje je morala dati saglasnost  vlada SR Slovenije. Na višim položajima bili su bivši pripadnici NOB-a i dužnost su obavljali profesionalno. Na dužnostima koje su zahtjevale određenu stručnost bili su umirovljeni oficiri JNA. Mladih oficira u komandama partizanskih jedinica skoro pa nije ni bilo, (te je regrudirala JNA u svoj rez. sastav), do 1971. godine manje od 10. U drugoj fazi razvoja TO, taj broj počeo je rasti. (ŠRO u Šentvidu).
1969. godine bilo je u TO ukupno 153 komandna form.  Mjesta. Popunjeno je bilo 129 (84%), od toga je bilo 30% podoficira i vojnika kojima su bilepovjerene te odgovorne funkcije. Nepopunjeno bilo je 7 komandnih dužnosti, 6 zamjenika K-danta TO, 4 pomočnika za MPV i 3 K-danta bataljona.


                           Pregled stručne spreme u period  1968.-1973. godine

                    I          II          III          IV          V          VI          VII
       
1968                                                                                        9

1969                                                              3           1           17

1970                         1                                    7           3           25

1971              2          1                                    8          4           36

1972              2          1          1          1            17          5          40

1973              2          1          1          1            23          5          53

(Vir: Sitar)
 

Još uvjek pitanje pomanjkanje školovanog kadra!

RŠTO je insistirao na pomlađivanju komandnog kadra. Problem je bio, što nisu imali činove, pa se je ljudstvo  postavljalo na dužnosti  kao zamjenike K-danta. Pomlađivanje kadra pomoglo je uključivanje u TO dobrovoljaca – omladinki i omladinaca  (direktiva  I. Maček Matija), onih koji nisu još odslužili vojni rok u JNA. 1970. godine uključeno je u jedinice TO 3971 omladinac i  425 omladinki. Koliki je stvarno bio problem sa odgovarajučim kadrom kaže podatak da je bilo 1970. godine  30% oficirskih formacijskih mjesta popunjeno podoficirima i vojnicima,  9% mjesta nije bilo popunjeno. Stanje se nije puno popravilo ni  1971. - 1973. godine.

Starosna struktura TO 1973. godine:

Oficiri: do 30 godina =  35%, do 35 godina = 23%, do 40 godina = 22%, do 45 godina = 21%,                          do 50 godina = 7%, preko 50 godina = 7%

(moj komentar:  postotak prelazi 100%, ali je takav u arhivu Slovenije, tehnična jedinica 205, ARS,AS 1589, 4-5)

Podoficiri: do 30 godina = 40%, do 35 godina = 29%, do 40 godina = 17%, do 45 godina =11%,              preko  45 godina = 3%

Vojnici: do 30 godina = 45%, do 35 godina = 28%, do 40 godina = 19%, preko 40 godina = 8%

Zbog takve problematike sa kadrovima SSNO (Savezni sekretarjat za narodnu obranu) odobrio je promjenu uslova z odlazak u ŠRO (Škola rezervnih oficira), tako su u ŠRO mogli iči “napredni” omladinci, radnici i seljaci (nije bio uslov VII stupanj izobrazbe)  
      

Oružje i oprema TO

 
Oružje koje je dobila TO prilikom formiranja  (spisak je na početku ove teme) bilo je večinoma trofejno i u lošem stanju. Različiti kalibri i nedostatak rezervnih dijelova predstavljali su velik problem. Nabava oružja bila je centralizirana. Kupovati se je moglo jedino oružje i oprema domače proizvodnje. Dobavni rokovi bili su jako dugi, a odgovarajučeg oružja nije ni bilo na tržištu. Poseban problem bilo je protuhelikoptersko oružje i sredstva veze.
TO je počela kupovati novo oružje 1969. godine, pa se je time poboljšala struktura naoružanja.  U 1969. godini kupljeno je 14% novog oružja od toga 2.380kom  PAP, a za 1970. godinu naručeno  je 2.000kom PAP sa tromblonskim nastavkom, 70kom  PM, 30kom RB i 80kom NT.

U godinama 1972. i 1973. nabavljeno je :

Pi – 995kom
Ingram – 500kom (sa prigušivačem)
PAP – 1000kom
MB 82mm – 14kom
Snajper – 200kom
PM M53 – 429kom
NT – 26kom
RB – 342kom

1973. godine postotak trofejnog naoružanja je još uvjek 26,66%. Pored naoružanja nabavljena su sredstva veze i to:

RT-1T4 – 206kom
RT-20 – 40kom
RT- 1 – 410kom

Kupljeno je 6.000kom uniformi, pa su tako sve jedinice bile uniformirane.
Za 1975. godinu su naručene 252kom radiostanice RT-1T4, 30kom RT-20-T06 i 14kom SYNCAL. Naručeno je još 9kom teleprintera, 7kom kriptografa TG-4, 8.000kom uniformi i čizama, te druga potrebna oprema.

PS: Nabava automata Ingram bila  tajna, jer  su nabavljeni sa zapadnog tržišta i bez dozvole savznih organa. No TO je to ipak uspjelo nabaviti. Radi te kupovine je  smjenjen K-dant TO Slovenije. Ingrami su i danas u SV, a obuka sa njima bila je sastavni dio nastave početkom 90-tih godina za vojnike SV.

Stanje naoružanja Teritorjalne obrane 1970/1971

1970/1971                                                   Slovenija                            Jugoslavija

Automati                                                   4.842/5.117                          63.681/52.945
Puške                                                       27.466/29.905                     308.371/362.921
PAP                                                           4.917/8.334                         45.028/71.798
PM                                                            2.066/2.188                         23.324/30.339
RB                                                             1.081/986                            13.903/17.707
NT                                                                 80/92                                  120/319
(Vir: Živkonić 1986, 105-109)

Uniforme TO  SR Slovenije
     
Prve uniforme TO Slovenije bile su uniforme JNA (čoja SMB). Kasnije je uniforma prilagođavana podnebnim uslovima. Posebno su se razlikovale uniforme omladinskih jedinica, koje su bile maskirne.  Uniforme je slovenska TO prvi put predstavila (SMB boja ali drugi kroj) 14.09.1969. godine . Propadnici TO su bili bez činova ali su imali položajne oznake, koje su bile našivene  crvene zvijezde  na lijevoj nadlaktici, kao u NOB.

1 vijezda = K-dir  odjeljenja
2 zvijezde = K-dir  voda
3 zvijezde = K-dir čete

Ideja o posebnim oznakama činova i položajnim oznakama nije realizirana, jer je donesen savezni propis, koji je važio za sve jedinice TO u SFRJ i  koji je dozvoljavao  iste činove kao u JNA. O položajnim oznakma se nije ni raspravljalo. Na osnovu tog propisa, važečeg i za TO Slovenije,  usvojena  je  uniforma  SMB, sa planinarskom kapom i zvijezdom, te palerinom.  1975. godine je čoja zamjenjana sa boljim materijalom.
Tek 1989. godine slovenija je dobila svoju maskirnu uniform (različitu od maskirne JNA), koju su testirali u Kočevski Reki  (30. “razvojna skupina” – specijalna brigade MORIS).  25.06.1991, oznaka na kapi, crvena zvijezda,  zamjenjena je sa novom oznakom.

Neke uniforme koje su bile u upotrebi u TO. Na prvoj slici jedna od maskirnih uniformi JNA, ali vojnici imaju več čizme TO. Zadnja slika, prvo postrojavanje "30. razvojne skupine" 17.12.1990, gdje su predstavljene nove maskirne uniforme, na kapi je  i nova zvijezda (različita od oneh koje je upotrebljavala JNA)

Duje, 2 pitanja:

Prvo, dali znas kako je nabavka Ingrama isla? Kako su nabavljeni prigusivaci? Dali mozda znas kako su objasnili tu nabavku?
Drugo, zadnja slika - zadnji post (ona sa razlicitim petokrakama): kakvo je to naoruzanje sto imaju vojnici? Ne mogu bas dobro da vidim...

Odlican clanak, svaka cast!

Puške su SAR 80, mi smo jih kasnije zvali "plastik fantastik". A ono malo dalje MGV (proizvodilo Gorenje), čini mi se, da sam pisao o tome na ovom forumu.

Koliko sam čitao, prema sječanju, išlo je preko Milicije. Svakako su zaobiđeni savezni organi.

Dali nije bila neka afera, jer je TO pitala zastavu za xy komada oružja, a ZCZ imali su popunjne kapacitete/nisu hteli prodati, pa se išlo u nabavku Ingrama vani?





LPB

Govorimo o događajima prije 40 i više godina, želim, da ne bi previše ušli u politiku. Prepričavam pročitana saznanja:
Vodstvo TO slovenije nije bilo zadovoljno sa odlukom, da se može kupovati oružje samo proizvođača i Jugoslaviji. Logično je, da se oružje kupuje unutar zemlje, pogotovo ako zadovoljava kvalitetom i cijenom , jer novac ostaje "kući". Ondašnje rukovodstvo TO i sva kasnija, smatrala su to nepotrebnim - logika: sa svojim parama radim i kupujem šta ja želim i jeftinije nego kući. I to je pametno razmišljanje, no, vremena su bila druga živili smo u zajedničkoj zemlji.....Činjenica je, da "Zastava" nije mogla isporučit dovoljnu količinu automatskog oružja, a TO ga je trebala za borbe unutar gradova. TO je trebala djelovati unutar privremeno okupiranih teritorija - jedna od zadataka TO......
Kao što sam napisao, dobavni rokovi bili su dugi, jugoslovenske tvornice nisu radile samo za TO Slovenije, a u ono vrijeme i JNA je mjenjala naoružanje (imala je porednost), bile su tu i druge republike i pokrajine. Sve te događaje treba stavit u ono vrijeme pa če biti sve logičnije.

U početku sam napisao, da je razvoj Teritorjalne obrane išao u tri faze:

1.faza 1968.-1973.
2.faza 1974.-1980.
3.faza 1980.-1990.

Prvu fazu smo obradili i sada idem na drugu fazu.


                              Razvoj TO SR Slovenije II. Faza  1974. – 1980. Godina

Dalnji razvoj slovenske TO omogučilo je usvajanje novog Ustava SFRJ u saveznoj skupštini 21.02.1974. Među ostalim usvojeni su i zakoni o:

-Zakon o Narodnoj obrani
-Zakon o službi u oružanim snagama SFRJ
-Zakon o vojnoj obvezi

U skladu sa saveznim zakonima i novim ustavom republike i pokrajine, pa tako i SR Slovenija, donjela je novi republički ustav, te usvojila svoje zakone za usklađivnje područja obrane. Čitavu problematiku  obrane rješavala su dva zakona:

1. Zakon o narodnoj obrani
2. Zakon o društvenoj samozaštiti, bezbjednosti i unutrašnjim poslovima.

Novost na području SFR Jugoslavije bilo je formiranje Narodne zaštite (NZ). Narodna zaštita bila je definirana kao instrument ondašnjih organizacija udruženog rada (OUR) i mjesnih zajednica (MZ) za njihovu zaštitu. Usvojen je prijedlog o potrebi nabave boljeg naoružanja u manevarskim jedinicama, a ne povečanje brojnog stanja jedinica i ljudstva u jedinicama.
U aprilu 1975. se glavni štab za Opče narodnu obranu (ONO), službeno, preimenuje u Republički štab narodne obrane (RŠTO). RŠTO je vodio i komandovao štabovima, jedinicama, zavodima TO na području republike, zadača mu je bila: određivanje mobilizacijskog razvoja, opremanje u skladu s planom Oružanih snaga SFRJ, izrada planova upotrebe, briga o mobilizaciji i borbenoj spremnosti TO, planiranje i usmjeravanje idejnopolitičko i vojnostručnu pripadnika štabova, jedinica i zavoda TO, organizaciju i vodstvo organa bezbjednosti i društvene samozaštite unutar TO, izvođenje vojnostručnih potreba za slovensko predsjedništvo, za komitete za ONO i društvenu samuzaštitu (DS) u Socijalističkoj republici Sloveniji, saradnja sa republičkim skretarijatom za NO (RSNO) (ministarstvo obrane u republici) i sekretarijatom za unutrašnje poslove (RSUP)…. RŠTO je usklađivao planove upotrebe TO sa odgovarajučim komandama JNA i organima unutrašnjih poslova.   

 Bravo Majstore!

 Pitanje: 1984 je u SAPV. formirana padobranska jedinica. Znači  to je bilo po zakonu iz 1974, god.? Ili ima nekih podzakonskih akata pošto se radi o Autonomnoj Pokrajini?

Zakone koje je usvojila savezna skupština (skpština SFRJ), važili su za sve republike i pokrajune  (6+2). Na osnovu saveznih zakona, republike i pokrajine su donosile svoje ustave koje su bile u skladu sa saveznim.
Jedinica koju spominješ (ako je formirana u sklopu TO) nije formirana na osnovu zakona koje spominješ. One su se mogle formirat i prije, bilo je potrebno zadovoljit preduslove (aerodrom, avioni ,padobranska škola....) a to se je moglo več ranije.  

Drugi perid u razvoju TO SR Slovenije bio je perid reorganizacija. Pokušalo se je nači optimalno rješenje, s obzirom na novo vrijeme (razlika od NOB) I noviji tip naoružanja. Bilo je dosta lutanja.
23.04.1975.  TO SR Slovenije se reorganizira na sljedeči način:

-RŠTO
-6 Pokrajinskih štabova (PŠTO)
-60 Opčinskih štabova TO (OŠTO)
-Štab grada Ljubljane

Nova organizacija dolazi 06.12.1979. Odluku o reorganizaciji donosi Predsjedništvo SR Slovenije, u kojoj se propisuje, da se u slučaju rata Slovenija, sa dosadašnjih 6 podijeli na 12 pokrajina i jedan grdski štab TO. Na osnovu te odluke predsjedništva SR Slovenije, komandant TO gen.major Branko Jerkič i načelnik štaba TO gen. major Lado Kocjan izdaju naređenje o formiranju pokrajinskih štabova TO (PŠTO) , uz dodatak tajnog naziva,  po sljedečem principu:

-PŠTO Dolenjska (TO 6185) Novo Mesto
-PŠTO Gorenjska (TO 6120) Kranj
-PŠTO Koroška (TO 6159) Slovenj Gradec
-PŠTO Ljubljanske pokrajine (TO 6130) Ljubljana
-PŠTO Notranjska (TO 6115) Postojna
-PŠTO Pomurje (TO 6180) Murska Sobota
-PŠTO Posavje ( TO Brežice)
-PŠTO Južna Primorska (TO 6110) Koper
-PŠTO Severna Primorska (TO 6105) Nova Gorica
-PŠTO Vzhodna Štajerska (TO 6170) Maribor    (istočna)
-PŠTO Zahodna Štajerska (TO6150) Celje   (zapadna)
-PŠTO Zasavje (TO 6168) Trbovlje
-Gradski štab TO Ljubljane (TO 6131) Ljubljana

Subordinacija je išla logično. K-danti PŠTO bili su odgovorni K-dantu TO SR Slovenije. TO po pokrajinama su se financirala iz sredstava koje su namjenski izdvajale gradske skupštine na području dotične pokrajine.

Formiranje Manevarskih i prostorskih jedinica TO Slovenije

Jedinice TO bile su podjeljenje na dvije osnovne komponente:

-združene taktičke jedinice
-druge velike sastave, koje su sastavljale manevarske jedinice i taktičke jedinice koje su činile prostorske jedinice

Manevarske jedinice TO

Manevarske jedinice predstavljale su tzv. udarne snage i glavne manevarske snage TO, njihova namjena bila je izvođenje širih ofanzivnih djelovanja.
Manevarska jedinica svoje je planirane zadače  izvodila:

-na frontu
-privremeno okupiranom teritoriju
-u vlastitoj pozadini (zaštita vitalnih objekata, PVO, protudiverzantsku zaštitu….)

Te jedinice  bile su nezamjenljiv dio TO u partizanskom načinu ratovanja. Manevarske jedinice bile su formirane kao  brigade (18) i  njegovale su tradiciju partizanskih brigade iz NOB.

Kao posebna brigade TO formirana je tzv “Zaščitna brigada TO” kojoj je bila osnovna zadača zaštita vojnog i političkog rukovodstva SR Slovenije na vojnim lokacijama. Ta brigade proglašena je najboljom 1976. i 1978. u Sloveniji, a 1982. najbolja jedinica TO u Jugoslaviji.

Obuka ovih brigade se izvodila po srednjeročnom planu (5 godina). U tom petogodišnjem ciklusu izvodila se osnovna obuka i najmanje jedna mobilizacijska vježba. Osnovna obuka, za sve bataljone,  izvodila se je u Svetlom potoku (kod Kočevja). Obuku su izvodili pripadnici TO, a neke teme i pripadnici JNA, pogotovo za starješinski kadar TO.

Brojno stanje jedinica TO. Odnos stanje jedinica TO SR Slovenije - SFR Jugoslavije 1975. godine.
(tabela je iz revije "Obramba")

PS:
-Pokrajinski štabovi se misle u smislu federalnih jedinica (dvije pokrajine Kosovo i Vojvodina) koje čine SFRJ, a ne u smislu kako se teritorjalno dijeli SR Slovenija.
-mestni štab = gradski štab
-krajevna skupnost =  mjesna zajednica

Pokušaji formiranja divizija Teritorljalne obrane

Pokušaji  formiranja večih manevarskih jedinica – divizija, bio je prije druge reorganizacije, 1979. godine. Upornost slovenskih vlasti bila je velika, jer,  i ako jim nije odobreno od strane saveznih organa, RŠTO je otvorio formacijska mjesta za određeni broj ljudi , a štabne vježbe su se izvodile do 1981. godine. Pozitivna iskustva takvih jedinica iz vremena NOB bila su odlična.

Divizije bile bi u operativnom smislu podređene RŠTO. RŠTO je predlagao pet  komandi divizija kod pokrajinskih štabova (PŠTO),  i to u Mariboru, Celju, Ljubljani, Kranju i Novoj Gorici. Za pripremu mobilizacijskog, operativnog plana i koordinaciju obuke jedinica i štabova brigade, bilo je otvoreno jedno radno mjesto u svakoj komandi divizije,  i  to načelnik štaba ili načelnik operativnog odjeljenja. Materijalna sredstva za formiranje komandi divizija i njihovih jedinica (oprema + oružje) teretilo bi Republički štab teritorjalne obrane.
Savjetodavni organ Predsjedništva SR Slovenije za NO i CZ razmatrao je prijedlog  (formiranja divizija) na svojoj sedmoj sjednici  24.04.1980. godine i predlodg odobrio. I pored pozitivnog mišljenja do formiranja divizija nije došlo, jer taj plan nije odobren na saveznom nivou.
Borbena upotreba (planiranih) divizija TO se je na štabnim vježbama  preigravala još sljedeče dvije godine.Za divizije su bili izrađeni planovi upotrebe za početni period mogučeg rata.

                                 

Zrakoplovne jedinice TO

1975. godine na osnovu odluke Saveznog sekretarijata za narodnu obranu (SSNO) u republikama i pokrajinama  počnu se formirati zrakoplovne  jedinice koje bi mogle davati ograničenu zračnu potporu drugim jedinicama. Formirano je 8 trenažnih eskadrila, 33 samostalna zračna odjeljenja i 3 manje padobranske jedinice. Prvi srednjeročni plan 1975-1978. godine, predviđao je formiranje eskadrila i odjeljenja kod RŠTO (sve republike) i PŠTO (obe pokrajine) i postupno popunjavanje stručnim osobljem u štabovima, popuna avionima, pilotima…..U drugom srednjeročnom planu 1981-1985. godine bilo je planirano završetak formiranja zračnih jedinica, popuna sa materijalnim sredstvima te opremanje novim avionima i to domaće proizvodnje.

1982. godine (u Slovenskoj TO) bilo je u zrakoplovna odjeljenja uključeno 52 pilota, 41 avion, koji su bili formacijski i organizacijski uključeni pod nadležnost  RŠTO. Zbog tipova aviona (laki školski avioni i helikopteri) bili su planirani za izviđanje, manje transporte, veze…..
Obuka pilota je bila najprije pod  vodstvom RŠTO, ali je 1989. godine prešla pod GŠ SSNO. Pored teorije, obuka je predviđala 20 sati godišnjeg naleta.

U Sloveniji je od 1962. godine djelovala trenažna  zrakoplovna jedinica (TE Ljubljana). Namjenjena je bila za održavanje godišnjeg plana letenja pilota koji su završili ŠRO – vojni piloti, a bili su ujedno i sportski piloti u starosti od 23-42 godine. Jedinica je bila smještena na bivšem aerodromu Moste –Polje, nekadašnji civilni aerodrom Ljubljana, prije preseljenja na Brnik) na rubu Ljubljane. Pista je bila travnata. Prvi avioni koje su imali, bili su avioni Kurir, kasnije školski avioni Aero2 i Aero3, na kojima su letjeli do 1969. godine.  Iste godine su dobili avione Sokol 522, na njima su letjeli do 1973. godine, kada je iz te jedinice formirana  467. eskadrila RV i PVO. Toj jedinici je pridodana šest samostalnih odjeljenja  sa avionima i pilotima, sredstvima veze, rezervnim djelovima. (jedinica je kasnije preseljena na aerodrom Brnik – gdje je bio uz civilni i vojni dio aerodroma).
Na kraju su piloti letjeli na avionima tipa Utva75 i Kraguj J-20. Svi avioni  su sa Brnika, 21.06.1991. godine, pilotima JRV prebačeni preko Banja luke na aerodrome Batajnica.   

-Područje nekadašnjeg aerodroma - ulica se zove "Letališka"
-Ostaci kontrolnog tornja

Na zadnjoj slici je hangar u kojem je danas prodavnica automobila.

                                     Prostorske jedinice TO

Prostorske jedinice bile su brojne, organizirane u mjesnim zajednicama, opčinama i osnovnim organizacijama udruženog rada (OUR)-danas bi to rekli radnim organizacijama, za izvođenje borbenih aktivnosti i društvene samozaštite. Bile su veličine od nekoliko boraca do veličine čete.
Paralelno sa razvojen naoružanih kopnenih jedinica, počelo je  formiranje i jedinica na moru. Mornaričke jedinice bile su namjenjene za izvršavanje borbenih zadataka na jadranskom pomorskom vojištu. Zadatke su mogle obavljati samostalno ili u saradnji sa JRM. Formirane su bile odgovarajuče komande, potčinjene RŠTO, koji jih je formirao.

Na kraju 1975. godine  bilo je u jedinicama TO u  Sloveniji :

18 brigada sa 24.381 borcem
20 odreda sa 8.295 boraca

 ostale jedinice:

1 zrakoplovna eskadrila
7 zrakoplovnih odjeljenja
1 padobransko-diverzantski vod
7 pokrajinskih diverzantskih vodova
60 opčinskih diverzantskih vodova
3 pontonirske čete
4 pontonirska voda
1 LPA art. divizjon
15 LPA art. baterija
1 odred naoružanih brodova
1 divizjon obalne baterije
jedinice za osiguranje, kontrolu izaštitu željeznice

Skupa je to 59.679 boraca. U Miliciji je bilo 6.628 ljudi. To bi bilo 66.307 naoružanih ljudi, a to je 3,81% stanovništva SR Slovenije.

Brojno stanje jedinica TO  bilo je 3,34% stanovništva SR Slovenije, što je odstupalo od zahtjeva Predsjedništva SFRJ, koje je tražilo, da u TO mora biti uključeno 3,5% stanovništva SR Slovenije.
Teritorjalna obrana SR Slovenije je na kraju razdoblja 1976.-1980. godine je sačinjavalo:

1 RŠTO
13 PŠTO
60 OŠTO
19 brigada. 13 odreda sastava čete, 6 protuoklopnih odreda, 2 protudesantna odreda, 1 protuoklopni art. divizjon, 2 laka divizjona PZO, 1 odred naoružanih brodova, 23 čete za protuspecijalno djelovanje, 29 MB baterija 82mm, 4 pontonirske čete,2 baterije topova B1, 14 lakih PA baterija, 40 vodova za protuspecijalno djelovanje, 1 vod podvodnih diverzanata, 4 pontonirska voda, 46 četa mjesnih zajednica, 13 četa OUR (organizacija udruženog rada), štabovi  TO mjesnih zajednica,  324 voda mjesnih zajednica , 104 voda u OUR-ima, 285 odjeljenja TO u mjesnim zajednicama, 114 odjeljenja u OUR-ima, 6 zrakoplovnih odjeljenja za vezu, 14 vojnih sudova i 14 vojnih tužilaštva.

Za popunu štabova i jedinica TO bilo je predviđeno po formaciji 74.250 ljudi:

-udružene taktičke jedinice 27.250 ljudi
-taktičke jedinice (bez MZ i OUR) 27.669 ljudi
-taktičke jedinice MZ i OUR 18.957 ljudi

Na kraju prvog srednjeročnog plana u TO bilo je uključeno 80.375 ljudi, to je 108,36%, a to je 4,25% stanovništva SR Slovenije. 


                                 
 
     

Oružje, kakvo su dobile TO po republikana i pokrajinama SFRJ 1968. godine.

Ovakav pištolj je moj stari "dužio" na TO vježbama (inžinjerac) i gađanjima u sedamdesetima. Da nije pogodio ništa ne treba posebno naglašavati, mislim, da je bila njegova noga v večoj opasnosti od mete, ali je zato imao pravi filmski stav tokom pucanja.  ;D

Ranac pripadnika jedinica TO SRSlovenije (slike sa foruma zbiralci.com)

onda nije umwo  da gadja. "staljinac" nije nista manje precizan od njegovog mladjeg jugoslovenskog brata.

U pravu si, nije imao pojma. Kasnije se zaposlio u RSNZ i kao savjetnik sekretara imao je nekakva zaduženja, koja su uključivala i poznavanje ličnog naoružanja i gađanje. Policajac, inače njegov prijatelj, pravio je budalu od njega, ne postavljajuči mete, jer je i ne treba, nema smisla.

Komandanti TO SR Slovenije i njihovi načelnici štabova.

PS: Zadnji komandant TO gen. Ivan Hočevar bio je smjenjen radi potpisivanja naredbe o predaji oružja TO u skladišta JNA. Njegove odluke rukovodstvo Slovenije nije više priznalo. To je bilo vrijeme pred raspad bivše države. Veči dio oružja nije predat u skladišta JNA, čak se je i dio tog naoružanja iznosio iz skladišta (tajno) Ali tu več ulazimo na područje T11.

Slike: Gen. Ivan Hočevar sa pripadnicima TO

Komandanti TO SR Slovenije:

•Bojan Polak: 1968 - 1974
•Rudolf Hribernik: 1974 - 1977
•Branko Jerkič: 1977 - 1980
•Miha Petrič: 1980 - 1983
•Rado Klajnšek: 1983 - 1984
•Milovan Zorc: 1984 - 1985
•Edvard Pavčič: 1985 - 1987
•Ivan Hočevar: 1987 – 1990


Načelniki štaba TO SR Slovenije:

•Albert Jakopič: 1968 - 1974
•Branko Jerkič: 1974 - 1977
•Lado Kocijan: 1977 - ?
•Miha Petrič: ? - 1980
•Rado Jakin
•Milovan Zorc
•Marjan Vidmar
•Drago Ožbolt
•Janez Slapar: 1990 - 1993
 

Drago Ožbolt,  1988 - 1990

[attachment=1]

Trenutno nemam bolje slike, moram da skoknem do staroga po njih. Inače strastven lovac.

LPB

Strasti su se smirile, gen Hocevar je posjetio svoju rodnu grudu. Lomove tog doba prezvjela je i njegova obitelja kao i mnoge..

Ne ulazim na sklizak teren. Smjenu gen. Hočevara sam spomenuo kao drugog K-danta TO, koji je bio smjenjen i zašto. (prvi smjenjeni je bio B. Polak-Stjenka radi kupovine Ingrama). Kalvariju koju smo prošli (večina nas starijih), ne spominjem. Temu o TO SR Slovenije sam planirao obraditi do 26.06.1991, ma da bi mogao teoretski do 1993, kada se je ova preimenovala u Slovenska vojska. No, uvjeren sam, da je do navedenog datuma sasvim dovoljno, jer bi inače, po mom uvjerenju, došao pod "udar"  T11.

Božo,  slobodno postavi slike, naravno ako imaš, svih koji su na spisku (K-danti ili načelnici štaba). Malo če "razbiti" temu, da nije samo tekst.

Evo slike drugog K-danta TO Rudolf Hribernik-Svarun. Za vrijeme NOB-a. među ostalim K-dant Prešernove brigade, narodni heroj, gen. puk. JNA.
Tragično poginuo u prometnoj nesreči 2002. godine

pa ako bi se preskocila borbena dejstva ne vidim problem. organizacija, novo oruzje, bla-bla...

Osobno mislim, da nema smisla, jer poslije sukoba, TO se več razvija kao Slovenska vojska, iako se tako još ne zove. Proglašena je samostalnost....

Duje, napisao sam to cisto sa ljudske strane,.. ne ulazici u bilo cija opredjeljenja..
Imam privatno misljenje  o njegovom cinu, ali neka Paluba ide napred,.. dobra ti je tema @duje, citam je, zanimljiva je,..

Znači, da mislimo isto! :)

Probna uniforma TO iz 1990. godine (nije usvojena). Proizvodila ju je tvornica "Oprema" Kočevje. Gornji dio (model) je kasnije rađen u nešto tamnijoj šari. Materijal je bio goreteks.

a sta je bila zamerka? meni deluje kao super uniforma

Prevelika sličnost sa JNA uniformom M-89 pred predoilazeči cunami?

ova uniforma je pojam za m89

Ово је "крупнија" ЈНА шара,  касније усвојена за М-93. Те 1990. године израђена је и пробна варијанта са овом шаром за противтерористичке јединице ВП од знатно квалитетнијег материјала него М-89, али није био "горетекс". Искрено, сумњам да је и ова униформа била од "горетекса" јер је у то време то био прилично скуп материјал и то сигурно не би било исплатљиво за масовну производњу..

Прва варијанта униформе М-89 је имала ситнију шару, истог распореда боја као и ова. Та ситнија шара (али у тамнијим нијансама) је, колико се сећам усвојена за ТО и касније за СВ. Словеначка полиција је прва "кренула" са овом шаром.

ma znam za tu sitnu saru, mnogo je bila lepsa od ove. kako god bilo, ova je uniforma mnogo bolje koncipirana od m89. gluplju vetrovku nisam vido od m89., na stranu sto nema postavu na rukavima i ima onu budjavu kragnu, duva ko kroz reseto. ovo je bilo sasvim pristojno resenje za TO, ali i za specijalce. podseca me na uniforma austrijskih i nemackih specijalaca policije iz tog vremena koje sam vidjao. cak i da nije bila od goretexa, ovako po slici deluje da je bila daleeeeeko kvalitetnija od m89

Sigurno je bila od "goreteksa", znam, jer sam je nosio, kao i onu (samo gornji dio-bundu, hlače se nisu radile od goreteksa) tamnije šare. Tu tamniju imam još danas. Postavit ću sliku, kad je slikam.

Cijena-naravno!

Ако је само ветровка била од "горетекса", то верујем. Ипа, као и што сам кажеш то је скупо  мада добро.

Da, da nisam dovoljno točno napisao. Meni je normalno, jer znam o čemu se radi.

На приказаној јакни се јсано виде "дрикери" као начин копчња џепова. То се, бар не сличној униформи за противтерористичке јединице, показало непрактичним. Поквари се и не може се (односно може, али само у кројачкој радионици) поправити. Код обичног дугмета кад отпадне лепо зашијеш ново. Зати су, када су у питању војне униформе, дугмићи непревазиђени начин закопчавања, као што су пертле непревазиђени начин притезања обуће.

i meni su drikeri upali u oci ;D ali je koncept uniforme ok. kamo srece da se ovo prihvatilo na saveznom nivou...

Ni ja, a ni moj stari, koji je puno duže nosio noviji model uniforme (TO/SV), nismo imali problema sa "drikerima".

LPB

Божо, слабо си пузао и ваљао се у блату :). Када се поквари (а то се деси) не може се одмах поправити. Мора да иде у кројачку радионицу. Када отпадне дугме пришијеш ново и ствар функционише.

Овај концепт униформе је преписан за униформу М-93. Има само пар детаља као што су другачија крагна (јер се већина корисника изјаснила за стандардну крагну и крагну за крзненим оковратником) и избачени су "дрикери".

Ti tzv. "drikeri" nisu se kvarili. 10-tak godina sam radio u trupi i ne sječam se, da je bilo problema. Istina, uniforme sa takvim sistemom kopčanja smo nosili večinoma starješine, jer su i one druge bile privremene. Kasnije se je išlo na dugmad. Kod vjetrovki sa uloškom (bundi)  isto su "drikeri". Kakvo je sada stanje i neznam više, jer ne pratim.

Inače smo u vjetrovke, (goretekst tamnija šara), koje nisu imale formacijski uložak, ubacivali uloške od istočnonjemačkih uniformi, (bio je sličan sistem kao kod JRM ratno-radnih uniformi). Prvih godina 90-tih se je "lutalo" oko tih uniformi, Nije se baš pitalo u trupu, koja je bila najviše na terenu. Snalazili smo se kako je ko znao, važno, da nam nije bila zima.

Uniforma TO, koja je nasljedila onu koja nije bila usvojena (goreteks). 1990. usvojena je uniforma u tamnijoj šari, materijal je bio pamuk, radila ju je forma "Kroj" Ljubljana. Dosta kvalitetna, mana joj je bila to, jer je bila tanka i nije imala formacijski "uložak" Preko nje se je radi zaštite od kiše oblačio "anorak" koji je bio jako slabe kvalitete i u stvari nije zaržavao kišu. Po potrebi se je oblačilo pododjelo, koje smanjivalo pokretljivost (moje osobno mišljenje).Gornji dio, vjetrovka, je imao u kragni kapuljaču. Jedinao "klasično" dugme na gornjem dijelu uniforme bilo je na lijevom vanjskom džepu (tu se je stavljai čin). Na hlačama je bila "klasična" dugmad samo na šlicu.

Kasnije se je uniforma mjenjala (šara je ostajala ista), dugmad je bila klasična.

Prva službena uniforma TO-KOV, koja je ostala u upotrebi do 2004? godine (nisam baš siguran).
Bila je kafene boje, mješavina pamuka i poliestera, radila ju je firma "Kroj" Ljubljana. Ova na slici ima čin gen.ppukovnika.

Duje, ne mogu se više složiti oko napisanog oko "vetrovka". Zaštita pred vetrom je bila ok, ali čim je počela kiša, skidali smo je. Problem su bila i šatorska krila, napravljena od istog materjaja.

Kasnije su uvedena "pončo" šatorska krila, puno boljeg materjala. Znam da je stari imao i jaknu od tog materjala i letne čizme, sa klasičnim maskirnim uzorcem.

Neznam dali je to bilo usvojeno ili su starešine samo pogledale preko prstiju.


Pododjelo je bilo toplo, ali se nisi mogao normalno pokretati.
Ali zato je vuneni pulover bio izvrstan i dolnji veš (kratke duge pamučne gače).

Čizme, čak i one nehvajene crne, sa žutim šesterokutnikom na đonu, bile su odlične, kada si jih uhodao, ali prvih 100km volele su stvarati žuljeve (na sreču meni ne). kada si jih prvi put obuo, bile su ko panceri. Uopšte se nisu u gležnju savijale.

Jedini deo, koga sam na uniformi mrzeo videti je bio "telovnik". Mrzeo sam ga iz dna duše, ali je bio vrlo funcionalan.

Sumasumarum, bio sam vrlo zadovoljan sa tom uniformom.

LPB

 Božo: "vetrovka".

-Moje i tvoje neslaganje je samo u imenu. Ja sam gornji dio uniforme nazvao "vetrovka". Mogao sam napisati i "gornji dio" ili "jakna", možda "bunda"?????. Može nam pomoći neko sa boljim poznavanjem S-H jezika. ;)

-Neznam jesi li ti več nosio termo rublje (veš)? (samo onda više nije bila TO, nego SV)

-Letnje čizme (povišena sara od goreteksa, maskirna) nije službeno uvedena u SV, ali smo jih nosili.

-"telovnik" (prsluk, điletin) je bio praktičan za nosit, ali je odavno izbačen iz upotrebe. Pogotovo oni prvi, koji su bili rađeni još 1990 (kad je bila još TO) bili su dobri.

-"pončo" (pelerina), mislim da je imam još danas, nisam nikad nosio, ali je bio sigurno bolji od onih plastičnih šatorskih krila. U svakom slučaju, najbolja su bila JNA šatorska krila (dok je bila TO)

 

Greška u izražavanju.  Imaš na PP.


Šatorska krila, JNA su bila nenadmašljiva. Mi smo jih na početku dobili, pa smo jih onda zamenili sa tim novijima :zid

Nadam se, da si isprobao i vreču za spavanje (onu prvu TO). Ako si spavao u njoj, onda znaš šta znači zima. Ja sam u njoj spavao samo jedan put (april 92). Kasnije sam nosio samo tip JNA. (zima je jača od svega ;D

U vojsci sam spavao u njoj, uvek obučen, samo skinuo cipele i u kapi. Na prvoj rezervi, doneo sam sa sobom staru JNA umesto te.

LPB

Вреће за спавање "тип ЈНА" су стварно биле одличне. Када се комбинују са подметачима није било зиме. Подметач је био мало дебео и гломазан, али јако добар. Мислим да су прављене за температуру од -5, односно на тој температури се могло мирно спавати без икаквих проблема (осећаја зиме).

te jna vrece i dalje koriste skoro svi motoristi. pre dve godine smo poklonili par komada nekim slovencima koji su se bili propisno smrzli pa ih bili uzeli na pozajmicu i odusevili se. kod nas toga jos ima na izvolte, a kazu da je u sloveniji ipak malo teze nabaviti. kako god, nadam se da im dobro cuvaju koske ;D

Imao sam priliku 89. ili 90. godine vidjeti osnutke ili uzorke pojedinih djelova nove uniforme. Posebno kape.... šta sve nije bilo, od onih kao bejzbolske do jedne baretke, koja je ličila na kape iz njemačkih logora. 

Kao što sam več napisao, slovenska TO brinula se i o stručnoj literaturi na slovenskom jeziku. Pravilo "Thomphson"
Slika sa foruma "Zbiralci.com"

Kapa TO na ispitivanju. Nije prihvačena,  radi šare, proizvod "Kroj" Ljubljana.

Predlog za oznaku činova, za podoficire bi oznake ostale iste ili slične kao kod JNA, za oficire prikazuju slike. Oznake nisu usvojene.
Čin bi se nosio na lijevom prsnom džepu, a postojala je i mogučnost nošenja na ramenima, ako bi bile usvojene takav tip uniforme. Metalna podloga sa lipovim listovima. Slike iz revije "Obramba"
-čin pukovnika
-čin poručnika
-čin kap. korvete

Oznake za kapu, nisu usvojene. Slike iz revije "Obramba"
-oznaka za kapu oficira
-mornarička oznaka

Položajna oznaka koja bi se nosila na desnom prsnom džepu. Te oznake bi nosili uniformirani pripadnici tih ustanova (ili kada nose uniforme)
Slike iz revije "Obramba"

-član predsjedništva SR Slovenije
-član RSLO (republički sekretarijat narodne(ljudske) obrane  

Položajna oznaka određene jedinice - komandant ima tri mača, načelnik štaba  dva mača,  član štaba jedan mač.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]

I par puta pomenuta uniforma
[attachment=2]

otkud boforsi? i da li se to meni cini ili je na snap8 optika na automatu?

Teritorjalna obrana SR Slovenije imala je na dan 31.12.1989. i više artiljerije nego što joj je oripadalo po rasporedu:

-top 76mm M-48     24kom
-top 76mm M-42     12kom
-PA top 20/1 M75   205kom
-PA top 30/1 M38     38kom
-PA top 20/1 Oerlikon 10kom  ( pripadalo 4kom)
-PA top 20/3 M55    24kom
-PA top 40mm Bofors    44kom (pripadalo 40kom)

itd


Gađanje artiljeraca TO Slovenije na rt-u Kamenjak kod Pule

-vježba TO Slovenije sa pripadnicima JNA
-postotak izdvajanja sredstava narodnog dohotka za TO po republikama u razdoblju 1976-1980

 Može pojašnjenje tablice izdvajanja sredstava? Znam šta znači, ali, nije mi jasno?

Srednja kolona prikazuje stupanj izdvajanja za TO od nacionalnog dohotka.

Desna kolona prikazuje % izdvajanja za TO od ukupnih sredstava za ONO (opčenarodnu obranu-civilna zaštita, vatrogasci,gorska sužba spašavanja......)

 Po toj tablici ispada da je Srbija izdvajala 80,0 % ukupno. Pošto. nemam, pojma za centralni deo i Kosovo. Nas u Vojvodini su odsekli za primer. nemojte misliti da je to naknadna pamet, a ni politika. Već sam napomenuo pokušaj stvaranja TO. jedinica  Vojvodine koji je oštro presečen.

Pošto je još uvjek zima, evo i malo zimskog ugođaja iz vremena stvaranja TO Slovenije.

Mornaričke položajne oznake. Slike iz revije "Obramba"

Koliko gledam, sada se te oznake više i ne nose. U vrijeme formiranja TO kao prave vojske (1989-1991) te oznake su bile jako aktualne.


k-dir odeljenja
k-dir voda
k.dir čete

Položajna oznaka pripadnika odsjeka za mornaricu u RŠTO (republjički štab teritorjalne obrane)

Činovi koji su bili predviđeni 1989, a nosili su dok je se vojska formalno zvala TO, možda još koju godinu kasnije.

mornari:

poddesetnik
desetnik
nižji vodnik

Podoficiri:

vodnik
vodnik I. stopnje
višji vodnik
višji vodnik I. stopnje
zastavnik
zatavnik I. stopnje

niži oficiri:

podporočnik
poročnik korvete
poročnik fregate
poročnik bojne ladje

viši oficiri

kapitan korvete
kapitan fergate
kapitan bojne ladje

1993. uveden je čin kapitan to je u rangu brigadira. Admiralski činovi nisu bili predviđeni.

oznake na kapama, beretkama i šapki. (Slike revija "Obramba")

-mornara
-starješine
-straješine
-šapka višeg oficira

Duje, kada su se nosile bronz oznake a kada zlatne? Dali je to bilo radna uniforma/svečana ili?

Znam da je vojnička oznaka bila brez lipinih listova, podoficirsa imala je lipove liste do pola, a oficirska do vrha.

LPB

"Zlatna" oznaka se nosila na svečanu uniformu, "brončana" na radnu uniformu.

Za oznaku koja ima lipove listove do pola (za podoficire) nisam čuo. Koliko ja znam starješine su nosile istu oznaku, osim brigarira i dalje koji su imali zeleni lipov vijenac.

Verovatno pogrešno zapamtio.

Hvala Duje.

Колико памтим, тамо негде 1993-1994. године додељен је чин "комодора" (у рангу бригадира), ако ме сећање не вара Тонету Жапкару. Био је један текст у "Обрамби" који је објашњавао разлоге и сам чин "комодор"-а.

Da "komodor" je isto rang brigadira, samo u slovenskom jeziku je usvojen naziv "kapitan". Komodor je naziv koji se upotrebljava u HRM.

Не могу сад да докажем, али сам готово сигуран да сам о додели чина "комодор" читао у "Обрамби". Добро сам упамтио да је осим навођења разлога за доделу тог чина Жапкару било и објашњење ранга "комодора" у односу на остале чинове. Не сећам се да се писало у том тексту о "капитану". Наравно да ти верујем да је тај чин ("Капитан") усвојен, али ми се ипак чини да је првобитно било речи и комодору. На крају није то ни толико битно. Него, да ли и сада у словеначкој морнарици постоји тај чин ("капитан")?

Ranije sam spomenuo, da je TO Slovenije tiskala i stručnu literaturu na slovenskom jeziku, pošto je bio jezik komandovanja slovenski, pa je tiskan i vojni riječnik (SH-slovenski jezik)

Da i sada postoji čin "kapitan", zadnji koji ga je nosio bio je Petrič(bio na graničarima u Boki), koji je sada kontra admiral.

Дује, имаш ли тај речник у ПДФ формату. Чини ми се да је у време ЈНА, негде средином 80-тих био објављен, осим речника војних термина на словеначком, речник (ци) и на македонском и албанском језику.

Na žalost ne, i tu sliku sam našao "lutajuči" po internetu.

Knjiga "Održavanje i remont" (druga knjiga) za PA top trocijevni 20mm.
Sva literatura svakako nije mogla biti prevedena na slovenski jezik, pa se je koristila ona službena iz JNA.

To je prva usvojena uniforma TO sa pripadajučom "podoblekom"-pododijelo. Kao što se vidi proizvod je forme "Kroj-Ljubljana". Bila je dobra kvalitete. Upotreba bez "podobleke"-pododijela, u zimskim uslovima nije bila moguča. Sa tim ulošcima nije bila baš najbolje rješenje. Tu uniformu dobila je i prva generacija regruta koji su počeli služenje vojske u Sloveniji njeseca maja 1991.

-zadnja slika prikazuje to pododijelo

Imam taj Vojaški Slovar. Skeniram, kada se vratim u Slo.

LPB

-postrojavanje rezervista
-jedna zimska

Nešto novo a tiče se ove teme, eto u najnovijem broju časopisa "Kalibar" u tekstu gospodina B.Bogdanovića pod nazivom Prvo inostrano oružje u JNA i Miliciji - Počelo je od akcije "Vrh" navode se ranije pomenuti automatski pištolji Ingram MAC-11 u kalibru .380ACP (9x17mm), zatim način njihove nabavke i kao što je Duje već pomenuo da je zbog ove kupovine 1973. smenjen vrh TO Slovenije - B.Polak i A.Jakopič.

Jedina novina je što se ovde pominje broj od oko 200 automatskih pištolja sa prigušivačima kao i to da ih je nakon afere preuzeo SSNO i uveo ih u naoružanje pojedinih delova armijskih bataljona VP (između ostalih i 282.bVP SSNO) a kasnije i pomorskih diverzanata 82. Pomorskog centra JRM kao i 63. padobranske brigade. Na slici u prilogu vidi se i da je IV odeljenje Uprave bezbednosti SSNO štampalo 1973. godine "Privremeno uputstvo o upotrebi i korišćenju automatskih poštolja sa prigušivačem pucnja 9mm M-11 u organima i jedinicama VP JNA".

Uvjeren sam, da je podatak o nabavi 500kom Ingrama-a točna. Daje dio preuzela JNA i u to vjerujem. Večina jih je ipak ostala u TO SLO, jer smo sa nima vršili obuku regruta u SV (TO)

Malo van teme: 1991 -Split, vrijeme blokade jedinica JNA (JRM)  u komandi VPO dolazi do samoranjavanja pripadnika VP iz tog tipa oružja.

Malo moram u Offf...(http://www.cheesebuerger.de/images/smilie/konfus/c010.gif)

Ovo nema veze sa Slovenijom, ali ima veze sa "Ingram MAC-11"  i događajem u Komamandi VPO 1991 god. Nastojaću biti što kraći.. :-\

Moj kolega iz ekipe KIS-a, poreklom od Bihaća, poručnik, najbolji matematičar svoje generacije. Završio Informatiku, vojnu u Zagrebu.
Našao se za vrijeme tog događaja u KVPO u Splitu. Već su počeli nesretni talasi Balkanskog cunamija. I tamo se šmuc'o i zašao kod, mislim
ekipe vojne policije. I tako u toku prijateljskog čavrljanja i zagledanja tog "Ingrama", otkači se to čudo i ovoga moga poručnika izrešeta k'o
švajcarski sir.

Završi na VMA, imao je preko 10-tak operacija. I ode kao kući na rehabilitaciju.

Proljeće 1992 god. Počeo cunami i u Bosni. JRM već "debelo" prebazirala u Boku. Mi već i zaboravili na našeg poručnika. Kad evo ti njega.
Vratio se natrag. Nama drago. On se sasvim oporavio. Poslije 15-tak dana jedno veče izađe ti on sa društvom u mjesto Zelenika.
Ispod civilnog kompleta za pojasom je imao "zadjenut" pištolj, kolt - većina vojni lica ga je uzela prije koju godinu pa i on.
I gle proklete sudbine u tom društvu tokom razgovora sagne se on da nešto uzme, a ono kolt odjednom opali i metak mu priđe kroz
butinu presječe arteriju i spasa mu nije bilo. Na mjestu je iskrvario i umro.....Laka mu zemlja Balkanska.   :-\

Naravno ja znam i ime i prezime i sve ostalo, ali mislim da bi to bio red izostaviti... :(


PS: ako uredništvo smatra da ovaj post nije za ovu temu, neka ga prebaci na prikladnije mjesto. :(

Zajednička vježba vojske, civilne policije, vojne policije i TO Slovenije

Na položaju

Koliko se na tim obukama i vežbama TO zaista nešto radilo? Jel bilo tamo nekog smišljenog rada? Ili je  kao u mom preduzeću-cilj teme, da nam prodje vreme. :zid

Ja nism bio u ono vrijeme "u rezervi". Govorilo se svašta, ali sigurno se nešto i naučilo (mogu govorit za TO Slovenje), barem što pokazuju dokumenti. A inače kao kod svakog posla, netko radi sa voljom, a netko preko volje. Teritorijalci su barem dobro poznavali teren i stanje na terenu.....
Vjerujem, da je bilo i: "Cilj teme da prođe vrijeme!"

 Iz mog iskustva, a verujem da je tako bilo i s ostalim jedinicama radilo se vrlo ozbiljno. Bar je kod nas bilo tako.

Za razdolje od 1995-2000, dok sam redovno "rezervirao", bilo je i piča i zezanja, ali kada se radilo, odradilo se 100%.

Sada je stanje u rezervnom sastavu dosta ozbilnije.

LPB

Normalno, sada je to plačena "rezerva".

Pa ako se dobro sećam u "Kalibru" sam neki članak čitao u kom je bilo reči da je Slo. TO bila organizovanija , obučenija, itd u odnosu na ostale TO-e.

pa i jeste, to svi znaju. bilo vise i para i politicke volje.

Kao dugogodišnji teritorialac..... bilo je zezanja ,piča bilo svega ali kad se uozbiljilo svega smo se setili.

Još malo zimske idile

Teritorijalci u akciji!

На неколико слика примећујем како припадници ТО шаторска крила носе преко рамена. Војници у су то, бар у мојој јединици ЈНА, звали "на солунски начин". Иако је то сада "демоде" практично за неког ко нема борбени ранац.

Treba paziti na točku 11 Pravilnika ovog foruma. Ostalo je poznato kako je završilo i svaki tumači na svoj način....

Džumba, evo ovi svi nose šatorska krila preko ramena "na solunski način". Večina nosi "titovke", a ne kape TO

Po frizuri prvog sa desne strane, definitivno teritorijalci ili rezerva. ;D ;D

U Sloveniji pred rat,postojala je TO kao i rezervna vojska...moj prijatelj koji je služio u Bileči bio je u rez.vojsci.Oni su bili direktno podredjeni JNA i nisu imali veze sa TO,ali u lepša vremena su se vežbe održavale ponekad i zajedno,zato je i pomutnja na slikama sa različitim kapama.

Izgled svečane starješinske uniforme sa ešarpom na kojoj su nacionalne boje, na kopči je grb TO (kasnije SV), zlatni ukrasi preko desnog ramena.

Priprema "častne čete" (sada gardni bataljon) prije proslave u čast proglašenja samostalnosti. Obična maskirna uniforma, onda su se još nosile smeđe čizme.

Ove smeđe čizme, bile su vrlo udobne i dobre.

Pošto je moj post obrisan,samo da obrazložim šta sam hteo napisat.....reč je bilo o obučenosti TO pre rata.Nisam hteo nikog uvrediti ali obučenost TO pre rata par godina nazad bila je katastrofalna!Imali smo  neke vežbe par meseci ispred rata ali od tih vežbi korist su imale samo obližnje kafane i krčme.
Zborno mesto smo imali kod kafane,gostiona Hartl kod Pesja(Velenje)...jedinica bi trebala bit popunjena do 6 ujutro ali neki su došli tek u deset dopodne a trečina ljudstva uopče nije došla.Kad smo se popunili kolko tolko,krenuli smo maršem prema obližnjem aerodromu Lajše ali se kolona razvukla skoro kilometar..izmedju je bilo još par kafana i bircuza ;)....

Normalno da je check point u/do kafane, to su mijesta, koje ljudi znaju, koje neče falit. Zamisli, da skupljaš vojsku kod trgovine DM ili kod vrtiča. Polovinu bi tražio još tjedan dana, toliko bi se izgubili.

Čizme je proizvodio "Ratitovec" Železniki. Ja sam jih nosio skoro do penzionisanja, znam neke koji su jih nosili i kasnije kad sam ja vać otišao. Imali su rezervu :angel:

Ja se nadam da je ovo sala i da nisi ozbiljan. Ili mozda nisam razumeo najbolje...
Kafana nikako ne bi trebalo biti 'zborno mesto'. Ima i druga mesta koji vecina ljudi poznaju i gde su uslovi daleko povoljni za mobilizaciju: skola, sportska sala, objekt pod kontrola TO, regularne vojske ili policija.
Ako se dobro secam (ja sam mladji, kad je TO postojala bio sam dete) svi TO su znali gde im je komanda i gde treba da se dodju u slucaju potrebe. Za to su i vezbe odrzavani, da se zna gde treba da ides da se prijavis, zaduzis opremu i cekas naredjenja. Kod nas mozda kafana je to bilo praksa ali daleko od toga da je to dobro i opravdano.
Mogu malo da pricam za rezervni sastav Kanadske vojske (koja nije bas TO ali najblize do toga): svaka jedinica ima svoj objekt kao administrativni centar, zborno mesto i magacin opreme. Nikakva kafana. Kasnis 15 minuta - kazna; kasnis 30 minuta - disciplinski postupak. Neopravdano i nenajavljeno otsustvo - moguci otpust....

I samo da dodam: ja sam pobornik koncepta TO, u jedan format ili drugi.Ako se to obavi dobro, dobija se potentna snaga u slucaju potrebe (ne mora da je rat)

Shooter, не сумњам да знаш шта је ТО и шта је војна резерва у теорији, али пракса, не само у ТО Словеније, већ мање-више и у другим републикама је била слична. Резерва и ТО, посебно ако нема активних старешина мало више пије, обилази кафане, продавнице, па буде мало и недисциплине и сл. Није то тако страшно, али ни безазлено. Сигуран сам да се Madmitch  шалио за "чек поинт". Зборна места су одређивана у близини насељених места или у мањим насељеним местима. Али у тим местима је "зборно место" мештана увек кафана. Кафана (биртија) је културна институција на Балкану, чак и у Словенији. То је место окупљања и размене информација, неформалани локални парламент. А ТО, као "народна војска" иде где се окупља народ. :laugh: А "куд народна војска прође"....

Имао сам прилике да будем распоређен по "ратном распореду" у Штаб ТО Србије и да још у време ЈНА (1990) идем са њима на теренску вежбу. Зборно место за око 1000 територијалаца баш у ширем рејону кафане једног села у подножју планине Гоч. И резерва пре него се пријави "војној команди" посети кафану, па онда "весели" дођу. Можеш ли мислити како то изгледа када ти током дана стигне 50% припитих људи. Били би они сваког дана "весели" и у тој кафани, него  било нас три активна официра (један као командант логора, један за логистику и ја за војну полицију).  Пракса је била да се неколико дана раније позову резервни официри и са њима направи припрема за предстојећу обуку. Ја сам то добро урадио тако да није било неких великих ексцес јер су резервни официри и подофицири војне полиције,а потом и војници радили добро, чак боље него активни. Осим тога у воду војне полиције све момци који су служили војни рок пар година пре те вежбе, дакле свежи из ЈНА. Још је њих три било на одслужењу војног рока у ЈНА баш у мојој јединици па су проширили "добар глас" о мени. Тако да је био ред и рад као у касарни.

DZUMBA znam da je tako bilo. Rekao sam ja: to je bilo prakaa a nije smelo. Zato ste se vi aktivni oficiri i bunili protiv TO (u vecina slucajeva). Kad se TO spominjalo vecina aktivnih oficira je padalo mrak na oci, gledali su na to kao degradicija (ja se bar tako secam).  Zato su se neke stvari i tako zavrsili - kako sto su.
2001 je bilo slicno nazalost, u vecina slucajeva. Ja to licno ne tolerisem: pijanstvo i nedisciplina.
Bolje 1 trezan i discipliniran nego 10 pijanih i nedisciplinirani...nije me sramota da kazem da za takve stvari sam (bio) gadurina nevidjena.

На жалост алкохол је стални пратилац ратова, посебно на овим просторима где је традиција "народних" војски врло дуга. Партизански покрет ( а ЈНА и ТО су били његов следбеник) је у првом периоду врло оштро санкционисао алкохолизам и недисциплину. Међутим, чим се прешло на систем опште војне обавезе (мобилизације, а не добровољног ступања у војску-партизане) то више није било тако. Практично је било немогуће томе се супроставити а да не доведеш у питање одзив.

Професионална војска је војска добровољаца. То у је лакше завести дисциплину јер је бар већина свесна ограничења и ризика посла. Ипак и тамо има сличних појава, укључујући војску САД. Ако мало прочиташ по америчким, чак и службеним сајтовима, на пример Криминалистичке истражне команде - CID, приметићеш да је чест узрок озбиљних и ратних и мирнодопских инцидената алкохолизам. Значи и у војсци САД, као једној од најпрофесионалнијих "место окупљања" је врло често у кантини или месту где има алкохола.

Ипак, нису се активни официри бунили против ТО, понајмање због недисциплине и алкохолизма. Па међу резервним саставом ЈНА тога је било једнако. ТО је била део званичан концепт одбране државе и официри ЈНА су дисциплиновано спроводили званични концепт. То, због чега су се "буниле" неке високе старешина ЈНА је део политике и изван ове теме.

Uhhhh alkohol je problem sve vojske, nema tu nista sporno. Znam kako je meni bilo - ja alkohol ne podnosim, ma ni casicu.
To je bilo problem da uspostavim odnos sa kolegama :)

Opet o alkoholu.  ??? :-\

Naravno da je aklkoholisanje kao takvo u najmanju ruku problematično. Ali najveći problem je taj što na svakog
djeluje na svoj način. Ja sam inače bio što se reče antialkoholičar. Jednostavno mi takav organizam. Napio sam se po koji put
u mlađim danima, ali tad jednostavno nisam bio nizašta, a najmanje opasan.
Međutim, međutim, nevolja je u tome što veliki broj ljudi kad se napiju, pređu određenu aganicu, jednostavno su opasni.
A kad se nađu u masi  i sredini kao što je jedinica sa oružjem onda su jednostavno kao takvi gori od bilo kakve granate.
Neznaš kako će reagovati. Neki neslušaju, neki su prividno drčni, neki bi nekontrolisano pucali, ma svašta.

Ja sam godinama kao profesionalac bio sa raznim ljudima, profesionalnim vojnim licima. Pilo se, ali vjerujte to se pilo sa nekom
kulturom. Rijetko se desilo bar u mom vidokrugu da je starešina došao mortus pijan na svoje radno mjesto, a da bi obavljao
tekuću dužnost. Ako je bio takav, on jednostavno se nije ni pojavio ili je unapred znao da nemože kao takav da se pojavi
među ljudima, pa je na vrijeme prestajao. Govorim o sredini gde sam ja bio.

Ljudima se treba dati da okvase glo, što no se kaže, ali mora se držati uzde u svojim rukama.... ;)

U Sloveniji, barem kod ljudi, koji se bave terenskom službom, orjentacija preko kafana je osnovni način navigacije (ok, sada kada su GPS lakše je).

Imaš kafane, koje su znane svima, mada ni sam nisam bio u svima, znam gde su. Ima smisla takva orjentacija. A za zborna mesta, ona nisu nikada u kafani.  :jok

A što se tiče alkohola i njegovih posledica na mene. Meni je žena ozbilnorekla, prvi put, kada se napiješ, i da si težak, zabranjujem piče. Na sreču meni se uvek smeje kad popijem ;)

LPB

 Kafana kao institucija nije kriva za mentalitet nešeg čoveka! Kod nas u SAPV su zborna mesta bila na raznim mestima, fabrike, škole, aerodromi, pa i kafane. A što da ne kafane?!

Božo: Imaš kafane, koje su znane svima, mada ni sam nisam bio u svima, znam gde su. Ima smisla takva orjentacija. A za zborna mesta, ona nisu nikada u kafani. 

Božo sigurno znaš kafanu "Miranda", nju se sjeć i Vlado, onda znaš, od kada radi za vojsku.....

Kafanu Miranda ili Mirandu? ;)

Imala je vrlo jaku kolekciju amblema SV, a i JNA oznake ima....

Jesu li još uvijek tamo te JNA oznake... :laugh:

Na Mirandi ili .... ?

kile, koje je zborno mesto padobranaca, a?  ;)

nama je na staziranju kdt brigade dozvolio da uvek mozemo javno da imamo alkohol u spavaoni, ali, ako pijemo, "da pijemo kao volovi". tako je i bilo - vo zna kad je dosta...

Koji je datum formiranja SV? Postoji nekoliko tumačenja, evo dva od njih. Radi se o vremenu prije
27.06 1991.

Projekt MSNZ
Postoje razna tumačenja o godini formiranja SV (TO) prije proglašenja samostalnosti Slovenije. Sada je to datum 15.05.1991, kada je pozvana na služenje vojnog roka prva pokusna generacija regruta  (Ig kod Ljubljane i Pekre kod Maribora (znači dok je Slovenije nesporno bila u sastavu SFRJ).
 
Drugi smatraju, da je SV praktično formirana 15.05.1990. prilikom formiranja MSNZ (Maneverska Struktura Narodne Zaščite). Jer je na taj dan JNA izdala naređenje o preuzimanju oružja (koje nije bilo smješteno u skladišta JNA) slovenske TO. Slovensko rukovodstvo (izabrano na višestranačkim izborima) se je tome suprostavilo, a posljedice toga bilo je formiranje MSNZ.  Neki štabovi TO predali su oružje u skladišta JNA, no, neki  su ga premjestili iz postoječih lokacija u tajna skladišta (večinom po selima kod seljaka).JNA je preuzela oko 70% oružja. Ondašnja TO i milicija  formirali su novu vojno-policijsku organizaciju, kao što sam več napisao, MSNZ. Formirana je na području Kočevja (tzv zatvoreno područje za javnost Gotenica, Kočevska Reka), a brzo se proširila po čitavoj Sloveniji. Do kraja septembara 1990 formirano je 13 pokrajinskih  štabova MSNZ i 60 opčinskih štabova MSNZ, organizirano je bilo  sedam brigada i jedan odred. U MSNZ bilo je uključeno oko 21.000 ljudi. Na nivou republike su tu operaciju vodili J.Janša i I.Bavčar (ministri u novoj vladi), operativno T.Krkovič. Miliciju je na nivou republike vodio V.Beznik, operativno J.Kolenc (oko 1.300 milicionera) koji su pratili i štitili transporte oružja i streljiva,  štitili ključne osobe koje su vodile taj projekt  te pratili kretanje pripadnike JNA i njihove jedinice.
Projekt (MSNZ) je zaključen 04.10.1990 kad je prešao u sastav Teritorjalne obrane Slovenije. Prema nekim navodima, bila je to jedna od najkonspirativnih akcija u Sloveniji.

-Naređenje o predaji oružja TO
-predaja oružja pripadnicima JNA 

Јоже Коленц је мој класић из Војне академије. Њега ( и Ликар Борута) је СУП Словеније  послао на школовање у Војну академију КоВ. Били су међу бољим питомцима, посебно Ликар (завршио је са одличним успехом).

Da, bila praksa, da pojedinci iz milicije šalju u vojne akademije radi sticanja specifičnih znanja, koja nisu mogli dati civilni fakulteti.

Razne variante nošenja maskirne uniforme

Gornji red slika prikazuje uniformu za izlazak u grad (tada se je još maštalo)

-kompletna borbena oprema, sa dvodijelnim ruksakom
-različite kombinacije odjevnih predmeta (srednji red slika-planinske jedinice)

Različite beretke

Kombinacija starješinske uniforme

Sablja ondašnje "častne čete" i detalji sa drške sablje. Na sablji se vidi natpis sa datumom proglašenja neovisnosti.
-častna četa sa zastavom

Pripadnici TO u uniformama i činovima JNA sa slovenskim oznakama na kapama i AP SAR-80 (godina 1990/1991)

Како су се показале ове пушке? Шта је било са њима. Још у употреби?

"Plastik fantastik". Početkom 90-tih, bila je u programu za obuku (teorija), ponekad je bilo pokazno gađanje, no regruti nisu gađali. Polako je nestala iz programa, a i iz skladišta. U glavnom nišzta posebno.

Ako se dobro secam JNA je zaplenila SAR-80 na pocetku Clan 11. Zar nisu ih neko vreme koristili padobranci?
Tako je bar pisalo po nekim mediama, a bilo je i slika ako se dobro secam.
Mozda je sve to bilo foto sesija ali iznnadilo bi me da sluzbe JNA nisu testirali SAR-80.

ЈНА је запленила а падобранци користили јужноафричке пушке Р-4 (R-4). Ово су сингапурске пушке (Singapore Assault Rifle 80 - SAR 80).

To su valjda one koje je Antun Kikaš donio. Onda ih je zaplijenila  63. padobranska koja je bila na Plesu. Ne vidim razloga zbog čega bi ti bilo sporno. poznata činjenica.

Kako oni mene tiraju da radim a nemam se kad okrenut.
Nemate ništa vrtlića, okućnice bilo šta, ajte na kavu u grad.

Iz časopisa Oružje br. 2, 91 g.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
poz.

Nemam podataka, da je bio od TO zapljenjen koji SAR-80(T11). Osobno ne vjerujem.

Puška SAR-80 u  TO Slovenije,kasnije u SV nije se baš pokazala,previše osjetljiva na prljavštinu malo previše dijelova i tako je odjedanput nestala iz naoružanja SV...kolko se sječam 93.sam ih još video u kasarni u Ljubljani ali 95. su tragom nestale...biče nešto na tome,da su ih prodali ko ih je hteo imati. Do 99.dok sam bio još u rezervnom sastavu nisam ih video nigde.
Jedanput sam video u nekom skladištu oko 100 nemačkih Kar-98 i neke ruske avtomate sa dobošima i sanduk glanc novih Thompsona(mislim da ih je bilo 20-tak) ali singapurske puške nisam video nijedanput.

Ako me memorija sluzi mislim da je bila pratka za Hrvatske ZNG, avion registriran u Ugandi. Definitvno nije bio iz TO Slovenije. Pazite, mozda sam i nesto pomesao. Imam taj clanak u Skoplju, mislim da je bio 'Kalibar'

Avion sa oružjem (ako mislimo na isti) koji je presrela JNA bio je za HR, a mislim da organizator bila osoba koja se je zvala Kikaš(?)

Slovenija je nabavila oko 1000 pušaka SAR80, a bilo je nekoliko modernijih SR88 u verziji karabina. Puške su imale više mana, od ispadanja okvira za metke, do pregrijavanja cjevi, osetljivosti na prljavštinu i slično. Možda dobra puška za učenje na nekom strelištu te za postroj, a nikako za rat.

Taka su i moja iskustva sa njom, zato sam i napisao "plastik fantastik".

Stecajem okolnosti, imao sam sreču da i pucam sa njom. ZAdovoljan i preciznošču i ponašanjem na strelištu, ali po mome je to to.

Inače od TO uniforme, ispostavio bi i odličan đemper.

LPB

 Tačno duje! Kikaš je bio čevek koji je organizovao transport oružja. Neki  Boing pun oružja za HR je bio u pitanju.

KILEZR ti si bio padobranac, jel tako? Zar niste koristili SAR-80 neko vreme? Pricam o ranih 90ti?

 Ja sam "malo" stariji. 83.- 84. Tada je bila samo " Zastava". Mada, video sam razne slike sa raznoraznim oružjem u rukama momaka iz brigade.

 :jok brigada je koristila r4. nije bilo sar80 u vecem broju, ako je uopste bilo. bar ja nisam cuo, a u vreme 1995-2002. sam se bas druzio sa padosima. moguce je da je koja zaplenjena u hrvatskoj (bilo ih je i tamo), ali nije aktivno koriscena sigurno.

Shooter@ ти мени не верујеш? :'( Падобранска бригада је користила заплањене АП јужноафричке производње Р-4 калибра 5,56мм. Те пушке су биле у авиону који су авиони ЈРВ и ПВО принудно спустили на аеродром Плесо код Загреба, где су их запленили припадници 63.падбр. У једној од других тема (мислим у 63.падбр) ово је детаљније описано. Дакле, то нису биле САР 80!

Obuka prve generacije regruta na služenju vojnog roka.

Duje, vidim da imaš još zaliha starih revija Obramba.  ;D

Da, to su slike iz revije "Obramba". Mao se zaboravlja, pa neka onaj koga interesira, pročita.

Ove poslednje slike su iz članka o bacaču M57. Ovi su bili barem u staroj TO oslonac PO borbe. OSA M79 je bila u malom broju, isto Zolje. Medijski su bili "IN" još Armbrusti, TO jih je dobila pred rat oko 500-600 komada. Mada su se u ratu loše iskazali, tenka nisu probili ni T55 a još manje M84, jedino BOV-ove su probili i onesposobili.

Дује, могу ли ти скенови да буду мало крупнији. Ни са најјачим наочарима не видим текст. Године ;D

Tekst je na slovenskom jeziku i objašnjava pojedine radnje. Trenutno to ne mogu, jer sam u Splitu.

HAHAHAHA! DZUMBA verujem ti 100%, nema govora! Promaklo mi je izgleda kad si spomenuo R4 - sad sam se i ja setio, tacno je tako bilo, Juznoafricka R 4 a ne SAR 80. Pobrkao sam ih :)

NE MOGU JER SAM U SPLITU ???? Ma vidi ti njega !!!

-TO u bugarskim zimskim uniformama
-TO u JNA uniformi na poligonu Poček

ove bugarske uniforme su bile ružne ali tople do bola. kupovali smo ih svojevremeno po buvljacima za "črvenu" jer su bile maskirne, a na to smo se kao klinci palili. naših tad još nije bilo.

Na prvoj slici regruti prve pokusne generacije služenja vojnog roka.(maj 1991)

 JAO! Pa gde ga slikaste takvog? Mislim na onog jadnog vodnika što mu je podbradak pao preko očiju, a mislim da ni od maske ionako ništa ne vidi.

Spašavanje ranjenika

.

"Puške u kupe!". Jeli se tako komandovalo? Komanda koja je danas zaboravljena zbog oblika pješadijskog naoružanja.

Na maršu

Kdo pa so ti mladi fantje,
ki korakajo skoz vas... :)

"To so mladi partizani....."

Doduše, ovaj na čelu kolone ima civilnu vreču za spavanje, ali šta čemo, to je TO.

Snađi se, nije li i to odlika dobrog vojnika?

Različitost naoružanja

Нишанџија на БсТ окида (држу руку на ручици окидача, чак је и палац ставио на кочницу) а затварач је отворен а и не гледа кроз нишанску справу. Очигледно су се наместили само зарад сликања.

pa bas su mogli i da zatvore zatvarac. a i ovaj sa papovkom mi je nesto nebezbedno zalego...

Pa to je samo vežba. Dobro, da se nisu okrenauli na leđa.....

Meni je slika interesantna, zato, jer oficir je u uniformi SV (maskirna, a vojnici bez zvijezde na kapama), znači da je slikana koji dan ranije od 26.06.1991.

Jedan od komandanata TO Slovenije Rudolf Hribernik-Svarun (narodni heroj)

Naoružanje je vrhunsko, BST kiler tenkova, PAP konkurencija PM-u, da o M48 ne pričamo. Šteta da je to bilo 1991, vjerovatno bi sada došao onaj čelavac sa Future Weapon u posjetu .... ;D

Radi pomanjkanja novih-maskirnih uniformi je u junu 1991. dio pripadnika TO nosio takve trake oko rukava.

Planirano-nabavljeno naoružanje u periodu 1976. do 1979. i naručeno 1980.godine

Onaj magistarski rad Bonfek-a je vrlo dobar uvid o razvoju TO Slovenije. Jedino greška, da je TO imala oko 54000 mitraljeza je malo izvan pameti.

Da vidio sam tu tabelu, pripremam "treči" period formiranja TO, pa će biti postavljena u tom dijelu. I meni se čini, da je to greška (ne vjerujem samo tiskarska). Ali tako je napisano.

Gen.pukovnik Hočevar zadnji k-dant TO Slovenije (dok je bila u sastavu oružanih snaga SFRJ)-plava uniforma

Pripadnici Milicije- jedinica za specijalna djelovanja na zajedničkoj vježbi sa TO

 Da li je Gen. Pukovnik Hočevar u rodbinskim odnosima sa Nadbiskupom Hočevarom?

Ja neznam.

Ove zimske slike (1990/1991) dobro dođu u ove vruće dane.
"Dobar" je ovaj (na drugoj slici) sa torbom kod pozdrava stroja od strane predsjednika vlade.

Mali ispravak za Ivana Hočevara.Imao je čin general-potpukovnika (od 1988.-prevremeno unapređenje),a ne general-pukovnika.
U literaturi koju imam navodi se da je komandant RŠTO Slovenije od 1988,a ne od 1987. kako se navodi na vikipediji.Koja je na kraju godina u pitanju,zna li neko?

U Sklopu TO Slovenije, djelovala je Trenažna eskadrila/Teritorjalna eskadrila/467 ELABA. Tema je opširna, pa molim, vrijeme da sve postavim, a kasnije poželjni komentari i dopune, ako ima novih saznanja.

Revija “Obramba” je tiskala posebno izdanje povodom 40. godišnjice TRENAŽNE ESKADRILE/TERITORJALNE  ESKADRILE  koja je djelovala na teritoriju Slovenije. Pokušat ću predstavit to vanredno izdanje čiji je autor Marko Malec. Autor dozvoljava mogučnost, da postoje koje netočnosti kod opisivanja događaja.  Podatke za obradu te jedinice dobio je od pilota, instruktora i ostalih koji su radili u toj jedinici. Tekst i prateče  slike postavljam kako su i u vanrednom izdanju (u skračenoj verziji).

-Pregled kraguja. Na nosač se montira nevodljiva raketa zrak-zemlja HVAR. Pilot je Alojz Seme

-Priprema pilota prije letenja

Na osnovi doktrine opče narodne obrane (ONO), u Jugoslaviji, bila je 1962. formirana Trenažna eskadrila (TE) Ljubljana. JNA je u ono vrijeme finansijski i materijalno pomagala letačke-klubove po čitavoj Jugoslaviji, pa je tako bila sklona formiranju TE, u kojoj bi trebali letjeti , prije svega piloti, školovani za rezervne oficire JRV, kao i oni piloti koji su dolazili iz letačkih-kolubova. Idejni  tvorac  formiranja TE bio je general Viktor Bubanj, ondašnji  K-dant JRV.  Slovenski piloti, školovani za rezervne oficire JRV, več su onda organizirano letjeli  na avionima Aero-2, zato je gen. V. Bubanj vidio smisao takvih jedinica u ONO, pored toga bio je več postavljen koncept upotrebe avijacije u okviru ondašnje doktrine u sistemu oružanih snaga Jugoslavije.

Službeno,  TE-Ljubljana bila je formirana 1962.godine u sastavu ondašnjeg Letačkog saveza Slovenije (Letalska zveza Slovenije –LZS), prvi komandant bio je Franc Rožman. Prema nepotvrđenim podacima TE-Ljubljana djelovala je več 1958.godine. Baza TE-Ljubljana bila je na aerodromu Ljubljana (Moste-Polje) na današnjoj Letališkoj cesti.  TE-Ljubljana dobila je od JNA tri aviona Ikarus-kurir,  za zadatke veze, te nekoliko školsko-trenažnih aviona  Aero-2 i Aero-3.  Formiran je stalni sastav jedinice, koji je odma počeli letjeti, pošto su bili piloti školovani kao rez. oficiri za letenje na tim avionima kao i na Ikarus 213. Piloti su se školovali u Mostaru, Zadru, Batajnici i Titogradu. Prvi piloti bili su Branko Žigra, Martin Poznič i Edvard Lorencon, koji su postali učitelji letenja, kasnije im se pridružio i Jože Rudolf.

-Pogled na krguja odozgo
-Aero-3

Pilote za stalni sastav izabrali su na osnovu preporuke, naravno najvažnije je bilo letačko iskustvo. U ostalom dijelu Jugoslavije formirane su slične eskadrile u Hrvatskoj (Lučko) i u Srbiji (Lisičji jarak).
Poslije dvije godine vodenja TE , Franc Rožman, dužnost K-danta je predao je  Antonu  Gašparu
Prva nesreća dogodila se 1965. godine u kojoj je prilikom udara u žice dalekovoda poginuo pilot.


-Instruktori Trenažne eskadrile Edi Lorencon, Branko Žiger i Martin Poznič

Primarna zadaće TE bila je obuka i poboljšanje tehnike letenja. Najprije su obavljali zadatke veze, vježbali zajedničko letenje i navigaciju prilikom leta. Godine 1969. došli su avioni Soko 522, koji su mogli nosit i naoružanje, pa je TE izvodila potporu kopnenim snagama i tako postala ozbilna borbena jedinica. JNA im je za bombardovanje i raketiranje dala na upotrebu poligon Paka i Slunj (oba u Hrvatskoj), gdje su mogli borbeno  djelovati . U upotrebi je bio i poligon Poček  i Petelinje jezero (područje između Postojne i Pivke). Avion Soko 522  bio je naoružan sa dva mitraljeza 12,7mm, ispod krila je mogao nositi četri bombe od 25kg ili dvije od 50kg; ili nevodljive rakete 88mm sovjetske proizvodnje;  ili dvije rakete HVAR (High Velocity Airlaunched Rockets) kalibra 127mm.

-Avion Aero-3 sa znakom Trenažne eskadrile na aerodromu Moste-Polje (kod Ljubljane)

Preškolovanje na nove avione nije bilo potrebno, jer su svi piloti stalnog sastava završili ŠRO za rezervne pilote JRV. U TE sudjelovali su inštruktori Jože Kernič i Ivan Štoleker. Letenje  s Soko 522 bilo je jako intenzivno, pa su se žitelji okolo aerodoma u Polju (blizu Ljubljane) bunili radi buke, zato se je jedinica marta 1971,  privremeno prebazirala  na aerodrome Moškanjci (kraj Ptuja). Jedinica je sudjelovala na manevrima “Sloboda 1971”. U nesreči je poginuo pilot iz Postojne. U niskom letu  zakačio je  žice dalekovoda i strmoglavio. Jedinica se septembra 1971. Vratila na aerodrom Moste-Polje kraj Ljubljane.

Piloti TE letjeli su sa matičnog aerodroma.  Kad je bilo planiranje djelovanja na poligonu Paka (HR), najprije su se spustili na aerodrome Cerklje (SLO), gdje su im bila uskladištena ubojna sredstva. Tu su avioni naoružani,  poslije završenog zadatka su se vratili opet na aerodrome Cerklje, bili pregledani i tek onda su sletjeli na svoj matični aerodrom. U TE su povremeno dolazili piloti iz aero klubova , te obavili satove letenja, koji nisu bili u stalnom sastavu TE.

-Instruktori i piloti Trenažne eskadrile ispred aviona Aero-2

467. ELBA (Eskadrila lake borbene avijacije)

Jedinicu su sastavljale aktivne starješine JRV, večinoma Slovenci, i rezervne starješine TE – Ljubljana. Aktivni sastav je i servisirao avione. U početku je snabdjevanje vršilo JRV. Jedinica je bila opremljena avionima Soko J-20 kraguj (slov= kragulj), na koje su piloti preškolovani augusta 1973. te avionima Utva-66. Iako je jedinica službeno bila smještena na aerodromu Cerklje, stvarno su bili smješteni na aerodromu Brnik, gje je bila namjenski, na zapadnoj strani aerodromi, izgrađena nov zgrada. U to vrijeme se je jedinici pridružio i Jože Kalan kao instruktor letenja. Službeno je jedinica premještena na aerodrome Brnik tek 1978. Godine. Sa preseljenjem na aerodrome Brnik jedinica je izašla iz sastava 82. Arb (avijacijske brigade) i prešla pod komandu 5.avio korpusa. Pored Kalana bili su u jedinici još četvorica aktivnih pilota JRV, ostali su bili rezervni piloti.

-Kraguji 467 ELABA na vojnom dijelu aerodroma Brnik
-Kraguji u letu u blizini Karavank

Rezervni piloti su se obučavali po zahtjevnom program, koji je sadržavao sve elemente zračne potpore jedinicama na zemlji. Pošto su imali i tri Utve -66, vršili su trenažu u instrumentalnom letenju, a znanja su kasnije upotrebili na  avionu tipa kraguj. Svi rezervni piloti koji su uspješno obavili kurs instrumentalnog  letenja,  mogli su letjeti i noću. Tako, da sun a poligonu Paka više puta vršili noćnu borbenu  obuku. Radi svoje obućenosti, školovali su  rezervne pilote iz ostalih republika Jugoslavije. Piloti su letjeli u svom slobodnom vremenu, jer su radili u civilnim odganizacijama. Sličan sistem obuke bio je u ono vrijeme  u Italiji i Americi.

-J20 Kraguj
-Pogled na Kraguje kroz nišansku spravi Kraguja

Eskadrila je bila pozvana (maj 1974.god.), radi odlične obučenosti, na vježbu “Titov Drvar '74”
Godine 1974. poginuo je još jedan pilot-instrukor ove  jedinice.
1978.godine je preuzeo komandu nad jedinicom Marjan Žerjal, iskusni pilot mjaznih aviona JRV. I 1984. Godine su piloti te jedinice sudjelovali na proslavi povodom godišnjice “desanta na Drvar”. Bazirali sun a privremenom aerodromu Medeno polje u blizini Bosanskog Petrovca. Na Medeno polje sletjelo je deset aviona tipa kraguj, u pratni su bile tri Utve -66. Jedinica je bila na Brniku do kraja 1984.godine, kad je rasformirana, a avioni prebazirali u Tuzlu.

-Letenje u zimskim uslovima
-Pilot u Kraguju

Jedinica je reaktivirana 1989.godine po zasluzi gen. Hočevara. Dodjeljeni su joj avioni tipa kraguj koje je imala slična 462.elba. Interesantno je, da su od onda da djelovanje jedinice brinuli  piloti rezervisti i pripadnici RŠTO (Rep. Štab Narodne Obrane). Svaki pripadnik je imao dva zadatka: bili su pilot-mehanik, pilot-oružar, pilot-vezist, pilot-elktrotehnik. Školovali su se na vojnom aerodromu Cerklje. Tehnička služba JNA dodjelila im je službenu potvrdu o obučenosti. Na taj način je bitno smanjen trošak održavanja aviona, jer nije važio režim održavanja kao u JNA. Rezervisti su održavali avione do 50 sati naleta i tek onda ih predavali tehničkoj službi JNA. Treba naglasit, da su piloti bili civili, što je bio jedinstven primjer u svijetu. Treba naglasit, da je onda iz Zagrba došao u jedinicu mehaničar JNA Milorad Usović, koji je dobro poznavao avione.  Avioni su bili skoro cijelo vrijeme 100% pripremjeni za letenje.

-Ulazak pilota u Kraguja
-Kurir na trenažnom letu
-Kraguji na aerodromu Cerklje ob Krki

Piloti TE eskadrile

Piloti su prosječno obavili 35 sati naleta godišnje. Najčešče su letjeli po pravilima za vizualno letenje i u uslovima kojisu zadovoljavali to, jer avion kraguj nije imao instrumenata za letenje u uslovima smanjene vidljivosti.
Za školovanje u instrumentalnom letenju i smanjenoj vidljivosti upotrebljavali su avione Utva-75, koje su dobili na upotrebu iz aero-klubova. 467.elaba redovno je upotrebljavala aerodrome Cerklje, gdje je bila tehnička baza i početna točka za letova na poligon Paka (HR). Zadnji k-dant jedinice  bio je p.puk. Jože Topolovšek. Članak u vanrednom izdanju “Obrambe” navodi (spisak), da kroz jedinicu prošlo 56 pilota.
Da su bili piloti stvarno dobro uvježbani govori i to, da su pored sudjelovanja na manevrima i vježbama, sudjelovali kod snimanja filmova Sutjeska, Bitka na Neretvi i Partizanska eskadrila.

-Prednji dio Soko 522 sa oznakom TE Ljubljana
-Piloti na vježbi na improviziranom aerodromu Nadlesek kod Loža

-Priprema prije poljetanaj

Saradnja između TO (Teritorjalne obrane) i ZLOS (Savez letačkih organizacija Slovenije)      

TO baš radi mogućnosti, koje joj je nudio ZLOS i svojih potreba imao u formaciji i letačku jedinicu.Tako je bila u TO letačka eskadrila kod RŠTO (Republički štab narodne obrane) i šest letačkih odeljenja kod PŠTO (Pokrajinski štabovi TO): Gorenjska, Zapadnoštajerska, Istočnoštajerska, Doljenjska, Sjevernoprimorska i Ljubljanska regija.  U te letačke jedinice bilo je uključen 41 avion iz organizacija ZLOS i 52 pilota. Svugdje gdje je bila  letačka  jedinica TO,  bila je sastavljena iz ljudstva, letačkih-klubova tog područja, tehničkih sredstvava, sredstvima veze te rezervnim djelovima za avione.

-Grupa pilota TE na Brniku (u pozadini Boeing 727)

Piloti raspoređene u letačke jedinice TO, usposobljavali su se prije svega u letačkim kubovima. Zato je RŠTO propisao program letačke nastave i obuke, koji je pored opširne teorije obuhvačao i 20-satno letenja za svakog pilota u jednoj godini. To je bio minimum naleta. U taj program je, pored trenažnih letova, ukjučena i obuka  za izvršavanje posebnih zadataka pilota, koje bi mogli izvršavati u slučaju rata. Izvršavanje programa objezbeđivali su ugovori za svaku godinu posebno koje su potpisivali štabovi TO i ZLOS (Savez letačkih organizacija Slovenije). Finansijska sredstva su obezbjeđivali štabovi TO, ali samo do 1981.godine. Pošto je u ono vrijeme jako poskupilo gorivo, smanjen je broj obveznih sati naleta na samo 15, za svakog pilota. Tako je 1982. godinu,  RŠTO organizacijama ZLOS platio obuku  samo za dvanaest pilota,  a Pokrajinski štabovi TO (PŠTO) za pet pilota. Piloti eskadrile, kad nisu imali kraguja, u godinama 1984.-1988, letjeli su na utvama 75, koje su im posudili aero-klubovi Novo Mesto i Ljubljana.

-Četri karguja u zraku
-Prvi k-dant TE Franc Rožman (desni)

Tehničko održavanje

Kao što obično biva, najčešče se piše  o pilotima, a o tehničarima koji su održavali avione, malo ili nikako. Moramo biti svjesni, da bez dobrog i stručnog održavanja nebi bilo ni letenja. U vremenu kad je formirana trenažna eskadrila, ljude za održavanje određivao  je Letački savez Slovenije, koji ih je i plačao. Sa preuzimanjem aviona  Soko 522, održavanje je postalo složenije, trebalo je zaposliti i oružara. Sa formiranjem 467. ELABA, održavanje je preuzela JNA.  Tehnički vod je imao K-danta i pet podoficira, naoružanjem je upravljao vrlo stručni zast. Jonče Žilevski. U ono vrijeme su za avione brinuli i mehaničari, vojnici na služenju vojnog roka, koji su bili, to treba priznati,  dobro  školovani stučnjaci.

-Priprema kraguja za vježbu. Slike su sa aerodroma Cerklje

-Grupna slika pilota, mehaničara i pripadnika JNA pred jednu od vježbi.

Odlazak aviona 467.ELABA iz Slovenije  

Godina je 1991. Nekoliko dana prije proglašenja neovisnosti, nekoliko je  pilota TE eskadrile, u saglasnosti RŠTO Slovenije, 21.06.1991, planiralo skloniti avione kraguj  sa aerodroma Brnik, jer ih je JNA planirala najprije sklonit na aerodrome Cerklje, pa kasnije u unutrašnjost Jugoslavije. JNA je to spriječila.  Sa dva helikoptera Mi-8, dovela je pilote na Brnik. U dvanaest minuta, koliko je trajala akcija, avioni su poletjeli sa Brnika na aerodrom Cerklje, a od tamo preko Banja luke na Batajnicu kod Beograda. Dokaz, da su avioni bili stvarno dobro održavani i uvjek spremni za poljetanje.

-Piloti 467ELABA pred kraj 1990. godine. Na kapama pilota je več oznaka TO Slovenije bez crvene zvijezde
-21.06.1991. kraguji napuštaju Brnik

Avioni na kojima su letjeli pripadnici TE, TO, 467ELABA


Ikarus Kurir.

Projektirali su ga Boris Cijan i Miha Mazovec. Proizvredeno ih je 146 kom. Namijenjeni su bili za vezu, kurirsku službu, prevoz ranjenika. U letačkim klubovima su ih upotrebljavali za vuču jedrilica, skokove padobranaca i za školovanje pilota

-Ikarus na aerodromu Moškanjci
-Takvih je bilo u Sloveniji oko 24
-Crtež

Ikarus Kurir

-Avio miting Brnik 1970.
-TT podaci

Ikarus Aero-2

Projektiran prije drugog svjetskog rata, projektanti Boris Cijan i Đorđe Petković. Prototip je prvi put poletio 25.04.1940. U prvim poslijeratnim godinama bio je osnova za školovanje u vojnom zrakoplovstvu a kasnije i u civilnim letačkim klubovima-

-TT podaci

-Modeli tog aviona
-Vježbanje zajedničkog letenja

Aero-2

Aero-3

Važan za školovanje pilota krajem 60-tih i početkom 70-tih godina prošlog stolječa. Jako zahtjevan avion pogotovo za početnike, što dokazuje čak 14 nesreča tim avionom.


-TT podaci
- Avioni Aero-3 na aerodromu Lesce
-Crtež

Aero-3

-Trenažni let u blizini Ljubljane
-Na aerodromu Lesce
-Navigacijsko letenje
-Na aerodromu Moste-Polje

Utva-66

-TT podaci
-Priprema Utve za let
-Crtež

Utva-66

-Na vježbi 1984. godine, aerodrom Medeno polje kraj Bosanskog Petrovca
-Dogovor pilota u pozadini Utva-66
-Formacijsko letenje

Soko 522

-TT podaci
-Grupa 522 na aerodromu kod Ljubljane, imaju več maskirnu kamuflažu, znači slikano poslije 1970. godine. Kad su avioni došli u TE bili su obojani u standardnu žutu boju kao svi avioni JRV.
-Crtež

Soko J-20 Kraguj(slov. Kragulj)

-TT podaci
-Razgovor poslije zadatka
-Crtež

J-20 Kraguj

J-20 Kraguj

-Avioni TE Slovenije obojani u njemačku maskirnu šemu za potrebe snimanja filma.

Utva-75

Kao zamjena za stariji tip Utva-66

-TT podaci
-Crtež
-Formacija

Utva-75
Zadnja slika: več sa slovenskim oznakama

-Stranica iz letačke knjižice Janeza Kramarja. Interesantno je, da letenje ovjeravo Letački savez Slovenije (LZS) svojim pečatom, iako su letjeli kao vojna jedinica

-Slika prošlogodišnjeg susreta rezervnih vojnih pilota


PS: Toliko od mene o toj jedinici. Možda bi bilo dobro, da netko, ako ima podatke od druge dvije jedinice, opiše djelovanje istih. (Lučko i Lisičji jarak).

 Može pojašnjenje o tvrdnji da se na Lisičijem Jarku nalazi neka jedinica rezervnih vojnih pilota?

Kile pišem o godinam koje su prošle! 60-tih, 70-tih, 80-tih do 90-tih, dok je bila Teritorjalna obrana SFRJ. Moje pisanje završava datumom 26.06.1991. Tako se tema i zove.

 Zbog toga i pitam. Republički centar VSS je bio u Trsteniku ? 198-tih je bilo pokušaja da se oformi Pokrajinska Padobranska brigada ( rezervnog sastava ) a samim tim i na Čeneju je bila jedinica pilota ili kako god se zvali?

Prije svega, odlična tema Duje!  :klap

A sada pitanje, spominje se vojni poligon Pake u Hrvatskoj. Gdje se nalazi taj poligon i za što je korišten. Koliko sam vidio na slici imao je i travnatu PSS.

Pretpostavljam da je riječ o vojnom poligonu kraj naselja Velika Paka i Mala Paka, blizu Karlovca.

http://geoportal.dgu.hr/preglednik/?zoom=9&E=408136.56595&N=5049237.0104 (http://geoportal.dgu.hr/preglednik/?zoom=9&E=408136.56595&N=5049237.0104)

Sjajno duje, svaka čast.

Več nekoliko godina propada objekt nekadašnje TO Slovenije, kojeg je nakon osamostaljenja naslijedila SV i upotrebljavala do 2003.godine(?). Mislim, da sam bio zadnji na tom terenu sa studentima Obrane i zaštite. Taj objekt su najviše upotrebljavali pripadnici 510.UC iz Ljubljane, 2/52 br.SV iz Ljubljane, te Školski centar vojnih škola (sada PDRIU). Objekt smješten na krškom terenu, kakvog ima u Sloveniji dosta. Na prostoru gdje su se vodile bitke u prvom svj. ratu (fronta na Soči), sa puno rovova, kaverni...
Sam objekt je imao svu infrastrukturu. Sastojao se iz upravne zgrade (ambulanta, kancelarija, dvije učionice - jedna se je koristila kao spavaona za starješine i sanitarnog čvora sa toplom vodom, skladište za nastavna sredstva i 6(?) baraka za smještaj vojnika - pitomaca. U blizini je bilo asfaltirano košarkaško igralište i oko 1km udaljeno strelište za izvršenje gađanja na red, br.1. U sklopu kuhinje bilo je i skladište za prehrambene artikle i prostorija za smještaj kuhara.

"Primorske novice"
http://www.primorske.si/

petek, 29. marec 2013

Najraje bi tam videli turiste
Propadajoči objekti bivšega centra teritorialne obrambe v Kostanjevici na Krasu niso v ponos ne občini ne državi, menijo v občinskem svetu. Zemljišče bo Občina Miren-Kostanjevica skušala brezplačno pridobiti od države. Tam bi razvijali turizem.

Občina bi nekdanji center namenila za turistično dejavnost 

KOSTANJEVICA NA KRASU>“Večja ne more biti,” pravi župan Zlatko Martin Marušič in s tem misli na sramoto na robu vasi Kostanjevica na Krasu. Pogled na stare stavbe, ki so raztresene na približno treh hektarjih zemljišča v lasti ministrstva za obrambo, sicer ne kaže tako slabe slike.

“Situacija je bila precej slabša, ko smo mi to vzeli v najem. Vse je bilo izropano, objekti so bili brez oken, okolica je bila zaraščena in neurejena,” pravi Manuel Kogoj, ki ima od leta 2010 zemljišče najemu. Zdelo se mu je namreč škoda, da je država to območje desetletje prepuščala propadanju. Brez velikih težav je od ministrstva na javnem razpisu dobil zemljišče s propadajočimi objekti (nekdanje učilnice, pisarne, skladišče, igrišče ... ) v najem za pet let. Za treninge in tekmovanja ga uporablja strelsko društvo Zdenko Žnidarčič iz Šempetra, ki šteje približno 80 članov. Lani so, denimo, v Kostanjevici na Krasu organizirali evropsko prvenstvo v streljanju.

Kot pravi Kogoj, so precej vložili v obnovo, med drugim so zamenjali okna, počistili vse prostore in uredili okolico. Računa, da mu bo ministrstvo najemno pogodbo podaljšalo, tam želijo namreč še naprej razvijati športno streljanje, razmišljajo pa tudi o kampu.

V občini si tudi ne želijo, da bi bilo območje nekdanjega vadbenega centra prepuščeno propadanju. Občinski odbor SD je predlagal, naj skuša občina zemljišče brezplačno dobiti države, nato pa naj išče primerne vsebine.

Kot razlaga župan Zlatko Martin Marušič, so se pred nekaj leti z ministrstvom za obrambo o tem že pogovarjali. “V trenutno veljavnem prostorskem načrtu občine površine nekdanjega vadbišča niso evidentirane kot stavbno, ampak kot kmetijsko zemljišče. Vse, kar je bilo zgrajeno, je zgrajeno na črno,” pravi Marušič. V predlogu novega občinskega prostorskega načrta je nekdanje vojaško vadbišče opredeljeno kot območje za turizem. “Kot način za urejanje je zapisana zahteva za izdelavo občinskega podrobnega prostorskega načrta. Po sprejetju občinskega prostorskega načrta bomo imeli podlago za dogovarjanje z ministrstvom o prenosu lastništva,” pravi župan.

ALENKA OŽBOT

Organiziranost TO Slovenije u junu 1991. prije T.11
(slika iz revije Obrmba)

Podaci o "pokrajinama" unutar TO Slovenije

Pregled izvedene obuke 1981-1985

Popuna MTS 31.12.1989.

PS: popunjenost sa PM mi se čini pretjerana. Ili je greška u pisanju ili....

Ministar obrane, ministar unutrašnjih poslova, načelnik RŠTO i ?. Jedna od vježbi prije T.11

(slika iz revije Obramba)

Zakletva 1. generacije regruta (Ig kod Ljubljane) koji su služili u SLO (čini mi se 15.05.1991)

(Slika iz revije Obramba)

Pripadnici TO na M3A1, na vježbi "Sloboda71"

(Slika iz knjige "Oklep na slovenskem" I. Kočevarja)

Pripadnici slovenske TO na jednoj od vježbi s T-34. Komandir tenka daje signale barjačićima. Takav način bio je osnovno sredstvo komuniciranja među tenkovima (u vidokrugu).

(Slika iz knjige "Oklep na slovenskem" I. Kočevarja)

-Sherman na vježbi TO Slovenije

-Pripadnici TO Slovenije na gađanju s Browning 12,7mm koji je montiran na M-8 Greyhound

(Slike iz knjige "Oklep na slovenskem" I. Kočevarja)

Prošlo je 46 godina od formiranja Teritorjalne obrane Slovenije.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

TERITORIALNA OBRAMBA JE BILA USTANOVLJENA LETA 1968

20. novembra 2014 je minilo 46 let od ustanovitve Teritorialne obrambe Republike Slovenije. Gre za pomemben zgodovinski dogodek, na katerega so slovensko javnost spomnili veterani vojne za Slovenijo. V spomin na omenjeni dogodek je na sedežu Zveze veteranov vojne za Slovenijo (ZVVS) potekala tiskovna konferenca, na kateri sta bila poudarjena rojstvo in razvoj Teritorialne obrambe vse do preimenovanja Teritorialne obrambe v Slovensko vojsko.

Veterani vojne za Slovenijo pravijo, da so upravičeno ponosni na njihov prispevek v procesu osamosvajanja in na našo udeležbo v vojni, ki nam je bila vsiljena. Ponosni pa so tudi na Teritorialno obrambo, ki je opravila svoje zgodovinsko poslanstvo takrat, ko je bilo to za slovenski narod usodno. Na tiskovni konferenci so sodelovali  Ladislav Lipič, predsednik ZVVS, Marjan Grabnar, podpredsednik ZVVS in Jože Kuzman, podpredsednik ZVVS.

V spodnjem delu je zapisan nagovor Ladislava Lipiča, predsednika ZVVS, ob 46. obletnici ustanovitve Teritorialne obrambe (TO) Republike Slovenije:

»Zakaj veterani menimo, da je ta dan za slovensko vojaško zgodovino pomemben?
Predvsem zato, ker je TO tretja slovenska vojska v vojaški zgodovini Slovencev in slovenskega  naroda in ker je TO skupaj z milico in slovenskim ljudstvom bila oborožena moč, katere pripadniki so se z orožjem uprli JLA v vojni, ki nam je bila vsiljena in smo v tej vojni zmagali. TO je v tem procesu sodelovala do 25. oktobra 1991, ko je slovensko ozemlje ostalo brez prisotnosti tuje vojaške sile na svojem ozemlju in je Slovenija tako dosegla svojo polno suverenost. Zato slovenskemu političnemu vodstvu, posebej poslankam in poslancem Državnega zbora veterani vojne za Slovenijo predlagamo, da 25. oktober 1991 razglasijo za Dan suverenosti, ki naj bo za državljanke in državljane RS prazničen in slavnosten dan; dan, ko smo končno dobili svojo suvereno državo.

Izraza »suverena in suverenost« bosta mogoče spomnila vse tiste najbolj odgovorne voditelje minulih 23 let, kaj ta izraza simbolno in tudi v resničnosti našega vsakdana pomenita. Tudi veterani se zavedamo, da se je bilo potrebno delu svoje suverenosti ob vstopu med demokratične države evropskih narodov na posameznih področjih odreči (na obrambnem, finančnem področju); to pa seveda ne pomeni, da se je moramo odrekati neprestano in po koščkih, kakor se kateri vladajoči politiki zazdi. Prepričani smo, da bodo vsi tisti, ki so Slovenijo postavili na zemljevid nesamozavestnih in hlapčevskih držav za to svoje početje prej ali slej morali prevzeti tudi politično odgovornost. Za minulo privatizacijo, razprodajo državnega premoženja, bančne luknje, namerno zgrešene investicije, kot je TEŠ6 in podobne; za vse bo potrebno sprejeti odgovornost, ne glede, na kakšnem visokem položaju je kdo danes.

Naj se vrnem k naši suverenosti, katero smo sebi in svojim potomcem priborili. Zavedamo se, da je v današnji družbi povezovanje in sodelovanje ter sožitje med narodi izrednega pomena in je trud za te vrednote nujno početje vseh nas, še posebej naših voditeljev. To pa zahteva pokončno držo, samozavest in ponos, in ne priklanjanje vsakemu predlogu in zahtevi, ki je izrečena vsepovsod drugje, samo ne doma, v Sloveniji.«

Ob tem naj še dodamo veliko vlogo, ki jo je imela pri tem revija (naša) Obramba, saj je prav v njenih vsebinah začela nastajati slovenska vojaška strokovna terminologija.

Ladislav Lipič je o rabi slovenskega jezika v takratnih časih: »V sami TO je bila uporaba slovenskega jezika kot pogovornega in še bolj kot poveljevalnega jezika, izrednega pomena. Slovenski jezik je bil uporabljen povsod – na vajah, seminarjih, tečajih in vseh drugih oblikah usposabljanja. Skupni so bili le topografsko-taktični znaki, katere so uporabljali pri risanju kart. Tudi vsa poročila, ukazi, povelja in ostali dokumenti so se izdelovali v slovenskem jeziku. Ob tem je potrebno izpostaviti v 70. letih izdan Vojaški slovar avtorja prof. Toma Korošca, ki je bil pomemben ne samo z nacionalnega temveč tudi z jezikovno-kulturnega vidika.

Navedene trditve lahko podkrepimo še z naslednjimi podatki: TO so financirale občine, delovne organizacije in republika tako, da je tudi na področju opremljanja imela svojo visoko stopnjo avtonomije in bila najbolje opremljena med vsemi TO republik in pokrajin takratne države. Teritorialni princip popolnjevanja enot z vojaškimi obvezniki je zagotavljal kadre iz lokalnih skupnosti, torej domačinov, ki so dobro poznali ozemlje in katere so dobro poznali tudi domačini (nekoliko drugače je bilo za manevrske enote, to je brigade). Vse enote so se oskrbovale iz lokalnih virov, torej domačih dobaviteljev. To je le nekaj značilnosti, ki so krasile TO in jo naredile za slovensko nacionalno vojsko.«

Pripravil: B. Knific, foto: Marjan Garbajs, arhiv revije Obramba

Če si že tako natančen pri vseh datumih in imenih bi lahko dodal še to da so bili Kragulji ukradeni RS. Pri tem so bili udeleženi posamezniki ki dobivajo penzijo od RS. Tudi takoj sem opazil da si Slovenec, ker te malo matra izrazoslovje. Ne reče se tromblonski nastavak, ker to pomeni nadaljevanje nečesa. Reče se dodatak. Glej pravilo puške M59/66. Mogoče bi še dodal k temu prispevku kaj vse je JNA počela da bi preprečila dotok poveljujočega kadra v TO. Od šikaniranja do montiranih procesov in podobno. JNA je bila ena trapasta vojska ki je bila polna srbskih oficirjev brez znanja. Zato so tudi izgubili vojno v Sloveniji.

Zna li netko namjenu i korisnost JBR M71 128 mm

Па сад ако ћемо да се вређамо... :rtfm. И прочитај правила форума. Иначе, тај коме пишеш одговор (или га цитираш) одавно није на форуму.

Imali negdi Obrambe u pdfu

@Ales, da li si ti bio u JNA u to vreme pa znaš da je bila puna srpskih oficira koji nisu imali znanja? Čak i da jesi, ova konstatacija je uvredljiva, a tek ako nisi...

Nije kriv Ales, krivo je uredništvo.
Svima po 10 udaraca bičem i povećavati kako ide čin.
Ljenčine.

poz.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2000.0

poz.

Hvala

Ima li netko sliku ovog topa

Имаш слике у теми о том топу: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=11571.105

Hvala