PALUBA

Malo sam pogledao ovaj dio foruma o oklopu i ne mogu vjerovati da ovako dobar forum nema temu,nema ništa o hrvatskom tenku Degman. Tim više da ima tema i temica o nekim tipovima tenkova ,odnosno varijati slova /oznaka tog tipa tenka.
Ne ulazeći posebno u razloge, ne sporeći ničije mišljenje o bilo čemu pa i ovom derivatu T-72/M-84, ali ipak stoji činjenica da je ovaj projekt zapravo najdalja točka u razvoju u nekoj od zemalja ex. SFRJ započet na kraju 1993. godine..
Prvo javno prikazivanje ovog tenka je bila ona prvom sajmu opreme za zaštitu u Zagrebu ,dan nakon prvog vojnog mimihoda 1995,zadnjeg dana svibnja te godine.

Evo ja častim slikom dobre rezolucije.
[attachment=1]

Hvala pp5d6 posejdon na sliki, odlična je.

Ako se ne varam, na prvom prikazanom prototipu bio je zanimljivo rasporeden ERO oklop.

Ako možda znaš, koliko komponenta sa Virora je upotrebljeno u Degmanu?

LPB

Koliko znam komponenata gotovo ništa, jer su tada bile tek u razvoju.
Ali prevažnih sustava za tenk da. I to dva vrlo važna-transmisija i motor, .
Njih je vodio i u Hrvatskoj primjenio dr. Živko Ilijevski i sigurno je baštinio istraživanja i razvoj pogona za Vihor.Zapravo je on napravio koncept novog hrvatskog tenka ,zajedno sa suradnicima iz BI.
Novu do tada ne primjenjenu transmisiju je razradio sa suradnicima "sustav upravljanja transmisijom HT-95"(1993) i povećanje snage motora turboprednabijanjem(1994). Time riješio ključan ograničavajući problem pokretljivosti tenkova M-84 vezanih za transmisiju ,bez obzira na moguću snagu motora.
Naravno da je on značajno sudjelovao u razvoju  novog tenka Vihor u SFRJ ,ali kad je 1992.godine stigao u Zagreb uhvatio se posla,napravio studije izvidivosti,okupio tim stručnjaka, patentirao rješenja i od 1993. Hrvatska je nastavila razvoj tenkovskog programa potpisivanjem ugovora između MORH-a i ĐĐSV.

Hvala za odgovor.

Razlog, zašto je HV usvojila M-84a4 umesto Degmana je finansijski? Verovatno je Degman velik napredak u odnosu na M-84 D.


Ako dobro vidim, postoje 3 variante. M-84A4, M-84D i M95?

LPB

Da lova je ključan problem, jer je Degman skuplji .
Drugo,2004,promjenom vlasti (HDZ) odblokirali su se pregovori s NATO-om (do tada su neki mudraci Hv podjelili na korpuse ::) (koalicijska šesteroglava vlast i savjetnici predsjenika) i tada su prihvaćeni MAPovi,a i napravljeniu su auditi stanja potreba od strane Francuza i SAD.
Tako se iskristaliziralo da nama trebaju BOV, i da nam ne trebaju podmornice ,niti borbeni zrakoplovi.
Te činjenice su zapravo prvi put gurnule Degman s proizvodnih linija jer su koncem lipnja 2003. izašla dva posljednja nova M-84 A4 Snajper iz ugovora koji je predviđao 20 komada za HV.

Negdje 2005. dok je još program BOV-a bio misaona imenica iz MORH-a su rekli da će vjeroajtno napraviti nultu seriju (14 komada) a da bi se lova iz razvoja vratila.
Ali od toga nije bilo ništa ,te se prionulo prototipnoj modernizaciji tenkova M-84 na standard D, koji je uključivao i generalni remont za sve tenkove koji su ga trebali.

Na samom početku čestitam na novoj temi.
Samo da naglasim da ja pojma nemam o tenkovima i tu mi se može pričati do mile volje bilo šta
jer sam na ovom polju "nepismen". Ali dobro...
Interesujeme, proizvodi li se taj tenk. Ako da, koliko je proizvedeno dosad, jeli ga Hrvatska usvojila u
svoje OS i da li je kome još  prodan u inostranstvo. Čista znatiželja i ništa više. Drugo šta neznam
ni da pitam, jer mi je strano područje... ;)

Također ,moram naglasiti da i ja nemam pojma o tenkovima,,ovo samo rekreativno o proizvodu kao takvom. :)

pp5d6 posejdon, imaš možda slike od M84D i M95? Po netu su jedne slike i za jedan i drugi tip.

LPB

Mora se reći da je motor V46-TK1 sa novom transmisijom ostao u VTI radi ispitivanja. Na forumu ima slika ovog motora i transmisije u VTI. Tako da nije baš tačno da ta transmisija i motor nisu korišteni do pojave Degmana.

Nitko niti jednom rjiečju nije spomenuo motor od 1200 KS.Govorimo o modifikaciji motora  od 574 Kw na 735Kw ,a koja se  radila od tada u Hrvatskoj,konkretno na obali.
Ja što se transmisije tiče i one koju je patentirao Ilijevski vjerujem autoru.Kakva je VTI to znaju oni,ali sigurno nije niti u jednom operativnom tenku.

Naravno da imam ,bit će. Da bi se vidjela razlika trebaju bočne slike   .
Za one koji znaju može i sa čela ,ali takvih je vrlo malo. Bar na forumima.

Ali jih ima... ;) (ja ne spadam u te)

Degman je produkt velikih zelja i malih mogucnosti i kao takav je bio osudjen na propast i pre pocetka. Zasto? Zato sto je to pokusaj kopiranja Vihora ali bez VTI-ja koji ga je razvijao i bez velikog dela fabrika bivse SFRJ i sta se dobilo jedan frankestajn koji ima donji deo u originalu preuzet od Vihora i varene kupole bez umetka od keramike kakva je trebala da bude po originalnom konceptu. Zasto varena kupola...pa jednostavno....hrvatska nije imala tehnoloske mogucnosti da proizvede originalnu kupolu iako je imala dokumnetaciju pa je ostala jedina varijanta da se malo vari...uostalom pravljenje kupole nije uspelo ni srbiji u nekadanjoj Loli. Druga stvar zasto je projekat propao je da u to vreme ucesce HR firmi u proizvodnji tenka M-84 je bilo ispod 20% a uz maximalne napore mogao je doci do 40% sto ne dozvoljava ekonomsku isplativost cele ideje. Motor, celik, cev, SUV, periskopi, senzori, gusenice, ERO...sve je uvozno pa bi cena bila previsoka i za domaceg kupca. Trece, taj jedan prototip tzv. Degman je zapravo tenk Vihor koji je ostao za vreme rata u ĐĐ sa novom varenom kupolom.

@ Božo13 evo Degmana s boka. jasno se vidi izdužena zavarena kupola ,jasnih bridova.Na toj poziciji lijevana kupola na M-84 je zaobljena oblika i kraća sa metalnim kutijama a na M-84D je SLAT, rešetkasta košara.
[attachment=1]

Mada, ako bi odmislili ploče reaktivnog oklopa, šasija, a delimično i kupola su približno iste Vihoru. Znan je podatak da je par oklopnih tela ostalo u ĐĐ pre rata... Sad, mene zanima, sve da je i oklopno telo originalan proizvod, gde se proizvodi u Hrvatskoj? Proizvodnja tenka je bila težak zalogaj i za veliku Jugoslaviju, nekako mi ne ide u glavu da bi proizvodnja SVIH delova mogla biti pokrenuta samo za 1 prototip.


Koliko me sećanje služi, video sam (negde, ne znam ni da li je bilo na palubi, ali znam da je bilo od uvaženog pp5d6 Posejdona) slike od Degmana iz ĐĐ, kako se na njega instaliraju ploče. Oklopno telo je identično Vihoru. Ono što ja, kao laik zaključujem je, da je ta 2 Degmana zaista izradjeno na oklopnim telima Vihora koji su ostali na hrvatskoj teritoriji. Možda je i ostalo koje. A, da razjasnimo, ta oklopna tela nisu ni slična M84ki.

Da razjasnimo, ne bih nikako da se svadjam sa uvaženim kolegama sa foruma, ovde izražavam samo svoje mišljenje, ukoliko grešim, volio bi da budem ispravljen. Mir, ljudi. :)

  I ja sam također "nepismen" što se tiče tenkova ali me živo interesira koliko je Hrvatska proizvela M-84 tenkova i koliko ima inačica M-84 A4 te da li ta inačica bolja u odnosu na Jugoslovenke inačice.Nažalost jedino imam ove podatke sa wikipedia,unaprijed hvala na odgovoru.

http://en.wikipedia.org/wiki/Military_of_Croatia

I moj doprinos sa te "wikipedia"... ;)

[attachment=1]

A sad u brojanje koliko i gde.... ;D

Чини ми се да је у теми М-84 већ нешто писано на тему овог тенка. Највероватније је тачно све ово што је написао Посејдон. Дакле, ради се о настваку пројекта базираном на "Вихору" при чему је он, на папиру (кроз развојну и конструкциону документацију) и унапређен. Ипак, у пракси се дошло  до функционалног модела и ништа више. А функционални модел не мора имати све склопове урађене по стандардима и квалитету као на серијским примерцима. Дакле, на Дегману вероватно има и импровизација, старих склопова (са М-84, затечених делова, купљених сличних делова и уређаја и сл.) и вероватно је пун онога што би се рекло "скривених мана". То није ништа необично. Да је настављена производња вероватно би се отклањале мане и решавали проблеми. А највећи проблем би био ко ће шта да прави, односно може ли се то што треба правити у Хрватској, ако не може одакле би увезли и најважније колико то кошта. Одустало се управо због тога што је највероватније закључено да све то кошта "ђаво ипо". Не само да се произведе, него и касније да се одржава.

Реално, Хрватској, посебно након окончања ратова и битног побољшања војно-политичке истуације након 1995.,а посебно након 2000.-те, тешко да је требало толико тенкова који би покрили основне трошкове производње. Да их извезу биле су врло мале шансе јер је тржиште преплављено сличним текновима, посебно из бивших земаља Варшавског уговора. Количине које купци евентуално траже такође су битно пале. Дакле, пројекат "Дегмана", био је осуђен на одустајање.

Тенкови и оклопне јединице постају све већи финасијски терет армијама које их имају. Многе финасијки јаче земље стављају их "на клоцне" или продају. Потреба, па и потражња битно су опали. Зато је развој било каквог новог тенка на овим просторима утопија.

Моја процена је да ће и тенкови на Балкану ускоро на "клоцне". Државе немају паре, ситуације је таква да у блиској и мало даљој будућности неће бити сукоба где би се исказала моћ и потреба за тенковима.

Može li malo više detalja o prednostima tog motora od 735 KW u odnosu na serijski V46-TK. Transmisija koja je ispitivana u VTI nije njima pala s Marsa, već se radi o transmisiji rađenoj za tenk Vihor. Verovatno je g. Ilijevski vršio određene modifikacije na toj transmisiji, a koja je ostala u ĐĐ radi ugradnje na prototipskoj seriji Vihora.

Degman na vojnom mimohodu "Pobjednički bedem 97"
[attachment=1]
Degman sa bratskim ero
[attachment=2]
Degman 2003. predodalzak na Idex u Tursku.
[attachment=3]

Šta mu je ovo?

[attachment=1]

http://www.fotona.com/en/defense/laser_warning_systems/

Malo derivata ,program modernizacije tenkova HKoV,  tenkovi M-84D.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Još jedna Yugonostalgičarska tema tipa - kad mi krenemo na Rusiju, njih i Kineze ćemo potirat priko oceana u Ameriku.
A ako slučajno okrenemo na Evropu tek će tad nastat belaj.
 ::)

Međutim trifko86 je stari mačak i zna postavit prava pitanja, pa evo malo o sistemu koji je već Bandzi spomenuo

http://www.fotona.com/media/pdf/defense/LIRD_4.pdf

[attachment=1]
[attachment=2]

Znam da ima na forumu ljudi koji bi mogli o ovome malo više napisat ali eto moram ja samo nešto napomenut.
Ovaj sistem uzbunjivanja, za ex Yu je razvijala bivša Iskra, sad je to nastavila Fotona.

Hm, a i jedno pitanje za tenkiste : kad se već i upali alarm, šta tad ?

poz.

Sistem upozorava da je tenk laserski ozračen i pokazuje smer odakle laser dolazi. Tada bi SUV trebao automatski da okrene kupolu u pravcu laserovanja, kako zbog toga što je prednji deo kupole najoklopljeniji, tako i zbog toga da nišandžija ili komandir što pre uoče onoga ko ih je laserovao.

Pretpostavljam da se ovo odnosi na mene jer nisam progutao pamflet iz RH Alan-a! Uz duzno postovanje kolega ali vase "znanje" je u najmanjoj meri sumnjivo jer ste jos 2006 godine tvrdili da stanca Degmana samo sto nije pocela a vidimo koliko je to daleko od realnosti. Zapravo daleka buducnost je i remontovanje starih tenkova. Svi tenkovi koji su izasli kao novi iz fabrike posle 1992-ge su sklopljeni od SFRJ delova preostalih u njoj a manji broj zbog nedostatka originalnih komponenti imaju ugradjene delove zapadnih firmi pa tako imamo neke potuno jedinstvene tenkove sto nije dobro za logistiku.

Ako Degman gledamo kao paket modernizacije tenka M-84 onda on ima smisla. Koliko bi on bio dobar pitanje je, meni licno na njemu smeta ERO koji je postavljen pod pravim uglom sto je jedna besmislica ako se zna da nakrivljena prednja ploca povecava balisticku zastitu za 30%...

Predpostavka ti je točna, sve ostalo napisano vezano za tenkovski program u Hrvatskoj ti je uglavnom netočno. I tome ja nisam niti najmanje  kriv.

Koliko bi se takva stvar dala, da prostite, za***avati, sa običnim džepnim pointerima? Mislim da bi totalno zanimljivo bilo videti tenk koji u, recimo, urbanoj borbi izigrava helikopter.

Pošto je razlika između džepnog pointera i pravog lasera toliko velika da se čak te dvije stvari ne mogu ni porediti, mislim da se tenk ne bi dao tek tako "zezati".

e sad me jedna stvar zanima dali Laser mora ozračiti ovaj uređaj da bi bio detektovan ili je dovoljno da ozrači bilo koji dio tenka ili da sam laserski zrak prože kraj tenka.

Ali postoji toliko laserskih daljinara i u civilnoj upotrebi... sigurno postoji stvar koja može zbuniti ovaj sistem.

Ako bi se i mogao raznim laserskim obeleživačima i pointerima ovaj sistem "zafrkavati", ne znam ko bi bio toliko hrabar, da ne kažem lud, tako nešto probati u borbenim uslovima. Ti njega laserskim pointerom, a on tebe PKT-om ili topom 125 mm.

Postoje neke razlike imeđu civilnih daljinara "za široku upotrebu" i onih vojnih. Različite su energije, talasne dužine i što-šta još. A oni koji prave ove sisteme za upozoravanje imaju to u vidu.

Posmatraj te to ovako što bi ja koristio "vojni laser strogo propisane frekvencije i jačine" bolje da koristim neki za civilnu upotrebu koji će mi odraditi posao i još me neće detektovati uređaj za detekciju lasera.

pp5d6 posejdon,pa evo da ponovim pitanje ???

hm...to da sam okrece kupolu ako je laserovan bojim se da bas i nije dobro. sta ako je nisandzija bas bio spreman da unisti protivnicki tenk ili sta god drugo..i neki sistem mu okrene kupolu. mozda bi bolje bilo da umesto okretanja kupole sistem potrazi zaklon.

Da se pita mene, ja bi povezao LIRD sa bacačem dimnih kutija i alarmom u tenku.

Negde imam u glavi, da je bitna razlika u "laserovanju" cilja. Laserski daljinomer pošalje 3x kratak signal, a raketa koja se vodi laserom zahteva konstantno osvetlenje. Preko toga bi bio i različit alarm za posadu.

U svakom slučaju prvo ispaljivanje dimnih kutija i brzo pomeranje tenka bar za dužinu njega.

LPB

Rusi su dokazali koliko je efikasan top 125 mm protiv solitera u Groznom. Nula. To me je samo zanimalo, vezano na urbanu borbu. Recimo sa jedne strane ulice neko osvetli laserom tenk, sa druge strane 3 zolje lete u bok. Tako recimo. A u slučaju laserski navodjenog projektila... zar ne bi mogao sistem da "pročita" modulaciju lasera, i da recimo uputi kontra-zrak, i s tim skrene projektil?

Inače, automatska aktivacija dimnih kutija (ali ne svih odjednom - da tenk ispuca sve kutije na 1 alarm, čim se dim razidje, opet je ranjiv) mi se čini daleko smislenija. I, umesto okretanja kupole, bolje bi bilo na nekom displeju prikazati izvor lasera. Pa tek onda da se pritisne "dugme" za rotaciju kupole.

Bar u današnje vrijeme se sve može prepraviti modfikovat...




U onoj PDF prezentaciji što je Solaris postavio kaže ovako

Znači sistem daje vizuelno i zvučno upozorenje, na ozračenost pulsirajućim daljinomjerom, laserskim "obilježačem" ili laserskim ozračenjem vođene rakete.

Ali ima ovde i boljih poznavalaca engleskog koji bi me mogli ispraviti ako sam u krivu.

Prvo, tenk nema šta da traži u urbanoj borbi. U takvoj situaciji svaki tenk je ranjiv, ma koliko on bio dobro oklopljen i opremljen. Druga stvar je da očigledno nisi imao prilike da vidiš dejstvo topa 125mm. Da si video, ne bi ovo pisao. Ako te je neko laserovao, ti u tom trenutku ne znaš i nemaš vremena da znaš da li je u pitanju zafrkancija ili neko namerava da te gađa. Zato je važno da što pre otkriješ-uočiš odakle laser dolazi, pa mu pošalješ jedan pozdrav trenutno-fugasnim projektilom, a on neka vidi šta će i gde će.

I niko da ubaci barem TT podatke od Degmana?

Inače više puta sam pitao šta je sa ovim projektom, opet u temi M-84 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,1473.msg5573.html#msg5573) ali kao da me niko nije čuo.

U temi M-84 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,1473.msg5573.html#msg5573), na prvoj strani u postu Reply #2, treća u tom postu slika unutrašnjosti tenka, komandirsko mesto prve verzije M-84D.

Usput, šta znači reč Degman?

I ja po treći pu ponavljam pitanje,Degman je tenkovski poligon pokraj Slavonskoga Broda. :rtfm

Ne znam engleski, i nije poenta da mi daš link, ako bi tako radili mogli bi da stvaimo link ka Vikipediji i da zatvorimo forum.
A i ovde nemaju TT podaci.
Možda se varam, stvarno ne znam engleski.

http://www.youtube.com/watch?v=f4Gp1bWs0i0

Video link pogledaj na 40 sekundi jesu li to M-95 ili M-84 D??

Ne na žalost nema TT podataka,ja sam nešto našao na Srpskom oklopu pa malo pogledaj interesanto je!ako treba staviti ću link! ;D

Postoji brdo iznad Slavonskog Broda koje se zove Degman. Inace, tacne njegove specifikacije ne postoje jer projekat nikada nije ozbiljno radjen pa prema tome nikad se nije znalo koji motor (MTU, SFRJ ili ruski) ce da ima, koju optoelektroniku (Thales, Fotona, Elbit), koji ERO...cak se nije znalo ni koji kalibar cevi da stave a o punjacu i municiji( dvodelna ili jednodelna) da ne pricamo. Onaj prototip Degmana koji se prezentovao pred novinarima je tenk Vihor sa varenom kupolom pa mozemo da pretpostavimo da ima karakteristike tog SFRJ projekta kada je u pitanju motor i automatska transmisija. Sve ostalo je u magli...

Pošto vidim da ovde ima svega, a najmanje opisa tenka i njegovih mogućnosti što je katastrofa.
Pa evo ja prenosim tekst u kompletnosti gde su ga napisali lljudi, ako ništa onda bar u nekoj manje
nategnutoj atmosferi. Evoga.... ;) Toliko od laika za tenkove. ;D


[attachment=1]

M-95 Degman ili M-95 MBT je nastao od licence za proizvodnju ruskog tenka T-72 koji se u Hrvatskoj proizvodio pod nazivom M-84A u tvornici „Đuro Đaković specijalna vozila d.d.“. Kasnije je napravljen tenk s nekim modifikacijama i nazvan je M-84A4. Jugoslavija je 1980-ih počela sa razvojem novog tenka nazvanog M-91 Vihor. Prije nego što je završen razvoj Vihora, Jugoslavija se raspala, a neki dijelovi tog tenka su završili u Hrvatskoj. Kasnije Hrvatska u tvornici „Đuro Đaković specijalna vozila d.d.“ dovršava M-91 Vihora (po nekim izvorima su dovršena dva prototipa). Kombinacijom najboljih tehničkih rješenja sa M-84A4 i M-91 Vihora je napravljen suvremeni hrvatski tenk Degman.

Degman je težak 44 tone (2 tone teži od M-84A4) i ima novi softicirani sustav koji mu pomaže da brže pronalazi i uništava više ciljeva istovremeno.

Degman predstavlja borbeni tenk koji je uspješno izveden spoj dobrih karakteristika tenka M-84 i suvremenih rješenja. Zadržana su osnovna dobra svojstva tenka M-84: niska silueta, mala masa, velika specifične snaga i snažno naoružanje. Ugradnjom poboljšanog upravljanja sustava paljbom (SUP), termovizijske sprave, laserskog detektora, poboljšanog sustava pokretanja kupole, ugradnjom eksplozivno reaktivnog oklopa dobiva se suvremeni tenk iznimnih svojstava. Degman još nije u serijskoj proizvodnji iako je za njega zainteresiran Kuvajt. Hrvatska vojska ima jedina dva prototipa Degmana.

Oklopna zaštita

Na području oklopne zaštite dodana je nova višeslojna kupola s ERA eksplozivno reaktivnim oklopom, sustavom upozorenja na laserske zrake kontrasprava i vođenih protutenkovskih projektila, automatsko izbacivanje dimnih zavjesa, zaštita posade od krhotina i mina. Eksplozivno-reaktivn oklop stavljen je na kupolu i tijelo sprijeda i na bočnim stranama. Ima po 6 bacača dimnih kutija sa svake strane kupole, što dodatno povećava vjerojatnost preživljavanja na bojištu.

Sustav paljbe

Degman ima elektronički pokretanu kupolu i top, sustav upravljanja paljbom Omega 2, termovizijska kamera za dnevno-noćne i otežane uvjete, sposobnost lociranja i uništavanja više ciljeva odjednom itd. Može se birati između topa promjera 120 mm ili 125 mm s automatskim punjenjem i može koristiti od 3 do 6 vrsta streljiva. Dodatno je naoružan strojnicama kalibra 7,62 mm i 12,7 mm.
Sustav upravljanja paljbom (SUP) Omega 2 je proizvod slovenske tvrtke Fotona. SUP ima dnevni i noćni kanal, brzinu stabilizacije topa u dvije ravnine za manje od 1 tisućinke sekunde, a kupola je hidraulički pokretana. Punjenje topa je automatsko, čime se smanjio broj članova posade na 3. Borbeni komplet za glavni top iznosi 42 granate, od kojih su 22 smještene u automatski punjač. Brzina paljbe je do 8 granata u minuti.

Sekundarno naoružanje čine dvije strojnice: jedna suspregnuta 7,62 mm (2000 metaka u kompletu) i jedna protuzrakoplovna 12,7 mm strojnica koja je postavljena na krov kupole i namijenjena je zapovjedniku (360 metaka u kompletu).

Pokretljivost

Degman za kretanje koristi dizel mot  s 1200 ks što mu daje dobar omjer mase i snage (27 ks/t) i maksimalnu brzinu od 70 km/h. Ubrzava do 35 km/h za 8,5 sekundi a uz spremnik goriva od 1450 litara domet mu je 700 km. Može bez problema prijeći preko okomitu zapreku visine do 0,85 metara, preko rova širine 2,8 m i savladati vodenu prepreku dubine do 1,8 m bez ikakve pripreme. Ako se doda disalica, može savladati prepreku dubine do 5 metara.

Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/M-95_Degman

TT tabelu podataka možete vidjeti na priloženom linku

Desni je Degman ,lijevi D-84D.
Ne linkaj srpski oklop ,jer su oni tražili  osnovne informacije od izvjesnog.
Degman brdo pokraj Salvonskog Broda na kojem je bila radarska postaja(relejno čvorište JNA).
Prilikom zauzeća /predaje ista se posada predala (slike dostupne po želji) tek nakon djelovanja tenkova  M-84AB iz tvornice namjenjenih za Kuvajt ,tada u sastavu 108 .br HV sastavljenom od radnika ĐĐSV.
Po tom događaju projekt novog  hrvatskog tenka zove se Degman.

To se traži Ćiro, to je već u pravom duhu Palube, svaka čast. :super

(http://www.cheesebuerger.de/images/midi/figuren/b045.gif)

Мислим да је име сасвим добро изабрано. Дати име тенку, поводом заузећа релејног чворишта.

Добра асоцијација за моћан тенк. Шта би тек било да је постојала нека добра (жестока) тенковска битка.

http://www.kapital.tv/content/show/ContentId/7267

Još jedan video link pogledaj 50 minuta,Degman znao sam da je nešto pokraj Slavoskog Brod tamo su i 2-3 prage zarobili zar ne imam sliku u glavi?neću linkati srpski ooklop ali onda makar mi ti odgovori na pitanje, kojega neću postavljati četvrti put?

Ne, nego je to  prvo korištenje tenka M 84 s hrvatske strane.

meni ovo "istovremeno" nije najjasnije. jel mu se granata po izlasku iz cevi deli na vise malih granata pa istovremeno moze unistiti vise tenkova?

ili je wikipedia nepouzdana kao izvor?

Zbog te zarobljene prage je, nažalost, poginuo jedan radnik u ĐĐ-SV. Pogrešno rukujući sa tom pragom moj dobri drug Ante Hrskanović, inače 29 klasa TVA Zagreb, je pogodio jednog radnika u hali u vrat.

Dok smo radili tenkove Bartol Jerković, direktor ĐĐ SV, inače na gornjem snimku objašnjava nešto gospođi Kosor, je radio na mom dijelu tenka.

Samo da navedem da je Bartol član ovoga foruma.

Vlado

Kako govoriti o TT podacima za Degman kad ljudi ne razlikuju tenkove.Pa im se pričinja Vihor a niti jedan primjerak Vihora nikad ,nitko vidio nije iz nekog razloga

[attachment=1]

Ne sumnjam u mogućnost tadašnjih inženjera u Hrvatskoj da "u metalu" naprave mnoge usavršene sklopove , predviđene za  "Vihor". S obzirom da Hrvatska nije, niti se može očekivati da sama u potpunosti napravi tenk "down to last nut and bolt", sve što je urađeno, može biti dokaz naučnog potencijala, ali nikako ne može voditi proizvodnji tenka, tim pre serijskoj. Ne može se organizovati ni "kvaziserijska proizvodnja", tj do jedne čete tenkova godišnje - što i jeste u razini manufakture. Pa i da spustimo to do 4-5 tenkova, trebalo bi 20 godina da se obnovi tenkovski "park" - kako kažu Rusi.

   Ja sam video Vihor tenk, ali tada kada sam to video nisam shvatao znacaj toga sto vidim. Nalazio se u VTI na kumodrazu,pre nekih 10-ak godina.

Ma meni ne trebaju TT podaci jer se ne razumijem u njih ja sam vječiti pješak doduše sada u pozadini,naravno da bih volio pročitati o samom razvoju tenka.Ja sam postavio jednostavo pitanje koliko je Hrvatska proizvela tenkova M-84 i da li je verzija M-84A4 bolja u odnosu na bivše Jugoslavenske modele i to je sve ništa složeno :rtfm

Onaj ko se nije bavio pravljenjem tenka nezna koliko je teško napraviti tenk. Sam pokušaj da se napravi tenk je veliki zalogaj. Taj pokušaj je imala i SRJ. Pa nije uspjela. Iako je imala jače firme koje su se bavile metalurgijom. ĐĐ je imao podršku od slovenačkih i hrvatskih firmi. Fotona, bivša Iskra-CEO, je imala svoj sistem za upravljanje vatrom, te raznu elektroniku koju je mogla ugraditi u tenk.

Negdje 1989 jedan "mali" problem, veličine 1,5 mm je zaustavio proizvodnju tenka na nekoliko dana. Magnetootporni senzor na žiroskopima. Problem smo rješavali nekoliko dana, Ante Hrskanović, njegov klasić sa TVA Zagreb, a koji  je radio u Teleoptiku u Zemunu, Bartol i još nekoliko stručnjaka. I kad nismo mogli rješiti problem, Bartol je rekao: Ajde da ne rješavamo to zašto ovo sada ne radi, hajde da vidimo kako je ono prethodno radilo."

I dio velik 1,5 mm nam je napravio zastoj u proizvodnji. A da ne govorimo o 40 tona gvožđurije.

Lijevi je Degman a desni M84D-moram sam sebe ispraviti.

[attachment=1]

[attachment=1]
Oklopno telo = Vihor. Ili bi ko želeo da tvrdi suprotno? Dakle, Degman = Vihor + reaktivni oklop + nova elektronika.


Uzgred, pitanje za poštovanog Vladimira - da li ima kojih detalja o tom projektu gradnje tenka u SRJ?

Član Đ.Đ. D-man (u jednom postu potpisan kao B.J.), koji je inače i sam sudjelovao u razvoju tenka M-84, u temi Tenk M-84 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1473.msg106129#msg106129) kaže...

...
 "Što se tiče moje tihe patnje M-95 Degmana, nažalost i od toga ništa.
 Prije Oluje, znaci 94. ili 95. su napravljena 3 protutipa, sada u sastavu HV-a, međutim, tja da previše ne blebećem, budimo realni to su poboljšane, recimo moderne verzije 84-ki.
 Veliki napreci su učinjeni u pitanju termovizije, laserskog detektora, ugrađen je reaktivni oklop, poboljšana okretnost kupole, novi SUV koji prati više ciljeva istovremeno,mozda malo  poboljšana otpornost na mine, kontraokretnik laserskih zraka je inovacija po meni izvrsna, ostale pozitive sa 84-ke su ostale, niska silueta, masa, brzina mozda malo poboljšana i mislim da su motori u nekoj maloj prednosti, u Šibeniku su "navučeni" na nekih 1000 KS ali nakon par godina su dušu ispustili... Znam da su u sva 3 mjenjani... dali zbog neodržavanja ili ovog "tuniranja" neznam, nije moje područje.
 Nakon tih protutipova, bilo je nekih početaka 2002-2003 ali ostalo je na tome, prvo su slovenci definitivno odustali od projekta (SUV, oklop, KLZ,termovizija komplet!), (mislim da je to bio dio politike ulaska u EU), navodni intres Kuvajta se spominjao ali kao sto sam rekao nakon 95-te nijedan u kompletu nije napustio Đ.Đ.
A i ova tri kao sto sam rekao medu redovima, sastavljena su od ostataka 84-ki sa nekim inovacijama (vise iz razloga sto je to falilo, manje iz želje i naposljetku mogućnosti  za nekom promjenom)."
...

Ima dosta detalja o pokušaju pravljenja tenka u SRJ. Tadašnja Direkcija projekta Kapela, VP 9599 Beograd, je donijela odluku, a nakon odobrenja "odozgo" da se proizvodnja tenka M84 prenese u SRJ, jer su postojale velike porudžbine za tenk, a dio SFRJ se odcijepio. Koliko se ja sjećam, negdje do 1993 godine sam viđao ljude iz ĐĐ u SSNO-u, odnosno u Direkciji Kapele. Bilo je tu raznih razgovora i pregovora oko nastavka posla. Međutim, već po odcjepljenju Slovenije, Direkcija je raspisala međunarodni konkurs za pravljenje kupole tenka M84. Poljska je dala cijenu koja je bila pola cijene kupole rađene u Sloveniji. Nakon toga su iz Slovenije dali još manju cijenu samo da ostanu u poslu.

U SRJ šasiju je trebao da radi 14 oktobar Kruševac, a kupolu korporacija Ivo Lola. Bilo je tu finih ponuda za posao, ali mi je to sve bilo sumnjivo, jer sam bio skeptičan u završetak takvog posla. Tehnološke mogućnosti za takav posao su bile minimalne. Trebala su ogromna ulaganja u takav posao. A nije bilo najvažnijeg. Stručnjaka. Nema ih ni sad.

Taj posao nije dalje odmakao od planova. Sad se nešto pokušava napraviti oko remonta u Srbiji, ali sve je to tanko. Prije neki dan su u Banja Luci bili radnici SDPR-a Beograd  koji pokušavaju da kupe preostale dijelove iz Čajevca za tenk M84, a za potrebe Srbije.

U preostalom dijelu Čajevca ima dosta dijelova za druge vrste tenkova, a koji su išli za izvoz, ali te dijelove treba preraditi za M84. Ali malo ko to zna. A onaj ko zna neće da radi za prevarantsku firmu.

TT podaci tenka Degman

Osnovni podaci

Borbena masa:	44,5 t
Posada:	3
Dužina, top napred:	10140 mm
Širina:	3590 mm
Visina:	2190 mm
Klirens:	428 mm
Specifični pritisak na tlo:	0,95 bara
Količina goriva:	1450 lit.
Radijus kretanja:	700 km
Specifična snaga:	16,5 kW/t
Maksimalna brzina na putu:	70 km/h
Ubrzanje (0 do 32 km/h):	8,5 s
Maksimalni uspon:	58%
Maksimalni bočni nagib:	47%
Širina rova:	2,60 do 2,80 m
Visina okomite prepreke:	0,85 m
Dubina gaza:	1,20/1,80 m
Dubina vodene prepreke:	5 m

Naoružanje

Top:	kalibar 125 mm, glatke cevi, tenkovski top sa 3 vrste dvodelnih projektila (PK, KM, TF)
Borbeni komplet:	42 kom (22 u automatskom punjaču)
Brzina paljbe:	do 8 metaka/min

Protivavionski mitraljez NSV:	12,7 mm
Borbeni komplet:	360 kom
Spregnut mitraljez:	7,62 mm
Borbeni komplet:	2000 kom
Bacač dimnih kutija:	12 kom

Pogonski deo

Motor:	12-cilindrični, 4-taktni, višegorivi dizel motor, vodom hlađen, sa 2 turbopunjača i hladnjakom vazduha
Snaga:	735 kW (1000 KS)
Transmisija:	hidraulički upravljana, dva menjača smeštena sa strane sa bočnim prenosnicima u osi
Menjači brzina (naprijed/nazad):	5 / 1
Vešanje:	nezavisno, sa torzionim vratilima i 6 hidrauličnih amortizera, te 6 potpornih točkova i 3 točka nosača gusenice sa svake strane
Pogon:	pogonski točkovi pozadi, vodeći točak sa zatezačem gusenice napred
Gusenice:	tip 840I, sa zamenjivim gumenim naplatcima

Opcije motora   

Tip:	"power pack"
Snaga:	1200 KS
Transmisija:	hidrokinetička sa planetarnim menjačima
Gusenice:	gusenice M-84 sa gumeno-metalnim naplatcima

Sistem upravljanja vatrom i aktuatori

SUV, model:	OMEGA-D
Merenje daljine:	stabilisana laserska sprava ciljača sa dnevnim i noćnim kanalom
Model:	SGS-D
Laser:	Nd-Yag
Domet:	200 do 10000 m
Dnevni kanal:	uvećanje 10x
Noćni kanal:	pojačalo slike 2. generacije

Sprava komandira

Model:

COMTOS (sa integriranim DNKS-2)

Računar

Min. azimut kapije paljbe:	± 0,25 hiljaditih
Min. elevacija kapije paljbe:	± 0,2 hiljaditih
Preciznost računanja:	0,1 hiljaditih
Bočni nagib:	± 15°
Bočni vetar:	± 40 m/s
Brzina vertikalne stabilizacije topa:	Min.0,8 hiljaditih/s  Max. > 70 hiljaditih/s
Brzina horizontalne stabilizacije topa:	Min. 1,0 hiljaditih/s Max. > 340 hiljaditih/s
Hidraulički sistem upravljanja kupolom i topom, model:	2E28MM
Punjenje topa:	automatsko za punjenje topa: automatsko, elektromehaničko
Model:	AP-175

Zaštita

Telo, kupola:	višeslojni kompozitni oklop
Dodatni oklop:	tip RRAK, (telo spreda, bočne stranice i kupola)
Detektor laserskog zračenja:	LIRD
Zaštita dimnom zavesom:	motorom upravljana dimna zavesa, 6 dimnih kutija sa svake strane
Protivpožarna zaštita, model:	SZ-2000, digitalni sistem za zaštitu posade i vozila, upravljan mikrokontrolerom, visoka otpornost na interferenciju
NBK detekcija, model:	DRHT

Blago ti se.

Ko se razumije u ovo što je Broker napisao vidjeće tu Fotonu kao glavnu izmjenu. Radio stanice su već bile Racal Dana. To je preostalo od kuvajtskih tenkova. Gusjenice sa gumenim naplatcima su bile za Kuvajt. ABHO sistem DRHT je bio čajevačke proizvodnje. Meteosenzor je bio isti. Po ovome što je napisano isti je i automat punjenja, hidraulika vertikale i horizontale.

Dodan je aktivni oklop. Koliko se sjećam SZ-2000 nije dio protivpožarne zaštite.

Mislim da je Ante Tipura, genijalac za automat punjenja, radio neke izmjene na automatu punjenja. Ali ona brzina punjenja topa koja je navedena je minimalno nemoguća. Moguća je samo ako se napon tenka digne na nekih 30 volti, pa se svi elektro motori u tenku puno brže vrte, ako tenk stoji na ravnom sa gasom do daske, da su sva zrna u automatu punjenja složena jedno do drugog, te nema vrtnje obrtnog transportera na prazno, ako se ne nišani kod gađanja, nego samo puca i najvažnije, da je posada veoma dobro uvježbana.

Их друже, ал га одвали - "nitko vidio nije".
Ја улазио у њега, пипао и дирао - цели боговетни дан.

 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/i070.gif)

I tebi se blago.

Sad ste me totalno zbunili  ???
1. Da li je M-84D kupola od tenka Vihor, a telo od M-84
2. Da li je kupola na Degmanu ista kao i kupola koja je trebala da bude na Vihoru, i da li su te kupole koje su postavljene na tenk Degman napravljene pre raspada SFRJ ili posle.

Е вала, свако ти је питање на месту. Овде ћеш сигурно добити и одговор.

Ti mi kolega djeluješ uistinu iskreno pa ćeš i dobiti odogovre;
1. Na tenku M-84D je kupola i tijelo s osnovnog tenka M-84. Nikakve veze nema sa Vihorom.
2.Kupola na Degmanu nije ista kao što je trebala biti na Vihoru i kupole na Degmanu su napravljene poslije raspada SFRJ.
[attachment=1]

A kolege koje su imale sreću vidjeti Vihora i njegovu kupolu bit će valjda kolegijalni da nam opišu tu mistiku.
Nasličiji tenk Vihoru je na zadnjoj slici koju sam postao ,ali ni ona nema poptuni izgled kupole koju je trebao imati Vihor.

Pristup Vihoru je imao do skora a možda ima i sada naš drugi stručni saradnik za okllop BojanSDK1.
Ovu autorsku fotografiju Vihora u Kumodražu Bojan je ustupio kada je Paluba izašla u Politici.
[attachment=1]

Da li se kod Degmana okreće OT-a u oba pravca?
Znam da je to bilo planirano za Vihor.

Da bolja je od modela M-84,M-84A i M-84AB koje sve HV imala.Prezetiran 1996. a maloserijski se proizvodio do lipnja/srpnja 2003. Zadnji maloserijski proizveden tenk u Hrvatskoj.
Sad Hrvatska službeno ima 78 tenkova  inačica obitelji M-84 ( malo ukradu na manje službeni podaci) a od tog broja oduzmeš broj zarobljenih u Domovinskom ratu i to ti je broj  koji tražiš.
I spremi se na negiranje-tj. da je to nemoguće bez "250  fabrika i 1000 kooperanata" iz SFRJ :super

Друже "maxo", питање које понављаш више пута, мораш преформулисати.
иначе ћеш добити овакав одговор:
- сви тенкови М.84 произведени су у Хрватској, (ако се Хрватска постматра као бивша СР Хрватска у СФР југославији).

Љуба

Da li je borbeni komlet na Degmanu smesten na podu tenka ili je primenjeno drugacije resenje (posto je to bio jedan od problema kod M-84).

Iz knjige M i I , BB Dimitrijevića

[attachment=1]
[attachment=2]

poz.

Hvala na odovoru :super :super

Ja vidim da ljudi slabo citaju tudje postove na ovoj temi.

pp5d6 posejdon je rekao:

"Sad Hrvatska službeno ima 78 tenkova  inačica obitelji M-84 ( malo ukradu na manje službeni podaci) a od tog broja oduzmeš broj zarobljenih u Domovinskom ratu i to ti je broj  koji tražiš."

Znaci Hr nema 78 degama a bogami nije ni proizvela 78 komda M84. U broj zarobljenih treba uracunati i one od VRSK koje je HV zarobila `95.

Inače oko VIhora imamo odličnu temu i slike tu (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14333.0).

Inače društvo, ajmo na pivo i malo ohladimo temu. Tema je Degman, ne politika a niti čiji "ego" je veči. Na projektu Kapela, M-84 i Vihor, radili su ljudi iz cele Juge. Iako su nas granice podelile, prijateljstva, poznanstva i iskustva su ostala.

LP Božo13
Global moderator

Nije bitno koliko je komada nekog tenka napravljeno. Pa zar mislite da su prve verzije tenka T72 pravljene u hiljadama komada. Ali u svakom poslu, makar to bio pokušaj, ima dobrih stvari. Napraviš nešto, pa proizvod analiziraš, pa onda pokušavaš da napraviš nešto bolje. Tako smo radili i sa M84. Doduše, M84 je imao veće tržište i veću podršku za proizvodnju, te podršku zemlje sa više para. Ono što se pokaže kao dobro ide dalje, a ono što je loše se odbaci ili dorađuje do upotrebljivosti.

Koliko su sami Rusi napravili verzija tenkova na osnovu početne verzije T72. Uvijek se nešto analizira i popravlja, te prilagođava kupcima, bilo po pogledu modućnosti samog tenka ili po platežnim mogućnostima kupca. I nakon raspada SSSR-a svoje verzije tekova je počeo da pravi Zavodi Fomorozov u Harkovu u Ukrajini, a svoje verzije Uralvagonzavod u Njižnjem Tagilu u Rusiji. Sve su to varijacije na osnovnu temu T72. Sitne modifikacije koje vremenom prerastaju u novu verziju tenka, kojoj se kasnije dodaje neko slovo na osnovno ime tenka.

Nakon izvjesnog broja modifikacija pravi se nova verzija tenka, pa opet iz početka. Pa se onda toj novoj verziji nakon nekoliko modifikacija dodaje neko slovo iza osnovne oznake. Koliko ima različitih slova iza oznake T72 ili M84.

Bitno je da je nešto napravljeno. Hrvatska je nešto napravila. Ostatak SFRJ nije ništa, iako je imao veće tehničko, tehnološke i finansijske mogućnosti. U Srbiji su Rusi modifikovali jedan M84 koji je nabudžen i ponuđen Kuvajtu, a Poljaci su napravili tenk za izvlačenje, TZI, u Kruševcu.

Drago mi je da je ekipa koju su vodili Bartol Jerković i Borislav Pecić napravila taj tenk. Ljudi su pokazali da znaju napraviti tenk, ali su nastali problemi na drugoj strani, na političkoj i finansijskoj strani posla na koju ova dvojica nisu mogli uticati.

Pozdrav

Vlado

Šta je bilo. Prije neko veče odjednom 12 i više članova foruma na ovoj temi, živa rasprava, a sad ništa. Pišite momci, gdje je zapelo.

Ako šta nije jasno, pišite. Ima nas koji ćemo pomoći ako zapne.



vladimir_16, Broker, mrvica78, pp5d6 posejdon, rasho, pigeon, treci puk, tuljo, m12brk, seawind, arhiv i 0 gostiju pregledaju ovu temu.


Vlado

Кад се огласио Глобални, свака дискусија је замрла. Сви су почели да пребиру, по постовима, да нађу где је ко шта застранио....

Шалим се. Можда је друг "pp5d6 posejdon" могао да нас почасти са још неким подацима, типа "ексклузива".

Наиме, мене ето интересује купола, њена основа. Интересује ме и тип мотора.
Ако се добро сећам, куполе су ливене у железари "Шторе", (или "Равне"). Можда сам и заборавио.

Некако ми се чини да су све компоненте бивиших коопераната могле бити конвертоване другим добављачима, али са куполом је био нерешив проблем.
[attachment=1]

Ja uglavnom samo citam teme u kojima smatram da nemam cak ni elementarno znanje da diskutujem.
Prvo da pohvalim gospodina VLadimira, covek ima stosta da kaze i napise i mi manje strucni mozemo dosta nauciti.
Kao sto rekoh imao sam priliku da vidim VIhor sa kupolom od M 84 nekada davno,a da nisam ni znao sta je,tj koliko je to velika cast videti.
Koliko je Degman kopija toga ili nije,pa moje skromno miljenje je da jeste u najvecoj meri, sa kojekakvim dodatcima koji su u skladu sa danasnjim tehnoloskim vremenom,mjdjutim primetio sam jednu,veoma veliku manu koju imaju svi derivati T72 familije- Autoloader.
U clanu 12. je pokazana ranjivost M84 tenka pri proboju kuppole,i nije retka slika gde kupola lezi odvaljena od tela tenka, sto je posledica pogotka u municiju koja se nalazi u autoloaderu.
Sa obzirom da Degman nosi naziv M95 kontam da bi u njegovom razvoju bila koriscena iskustva iz ratnih dejstava svuda po SFRJ, pa ne vidim racionalno koriscenje istog sistema autoloadera na tenku novije generacije,tj nastalom (ako je tako) posle clana 12.
Moje skremno misljenje je da drugacije nije moglo,jer su sve tehnologije bile iz/ili usko naslonjene na M84/vihor tako da je M95 cisto propagandni projekat,no ruku na srce,i u Srbiji je bilo puno takvih projekata,pogotovu su mi bili interesantni PVO sistemi tipa "pracka" i slicno napravljeno cisto za dizanje morala ljudima.
Uglavnom, evo  da konkretno formulisem pitanje,koja je prednost autoloadera na degmanu u odnosu na M84, dali je isti,ili slican,dali skladiste municije ima "blast door", ili "wet ammo rack" (izvijnavam se zbog izraza na engleskom,ali ne bih se usudio da prevodim),koliko je pojacana oklopna zastita na kupoli (bez ERO) ,tj konkretne cifre o debljini bile savrsene da to lepo uporedimo.

Do nekih novih TT podataka, evo dvije slike od mene.

[attachment=1]
[attachment=2]

poz.

Po mom skromnom mišlenju, največi pomak na M-84D i M-95 je ERO, koji pokriva širi bočni deo kupole (više nego 30°). Ako se ne varam, večina proboja dolazila je bočno, znači neka iskustva su ipak upotrebljena.

Nadam se, da slike pokazuju šta mislim

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Zanimljiva slika, verovatno zadnja verzija M84-D sa lancima ispred, RWS-jem..
[attachment=4]


http://www.youtube.com/watch?v=6qOcTA_Nmfs

http://www.youtube.com/watch?v=Jd9edBAJceA

http://www.youtube.com/watch?v=aLv-KSQuRUY

  ERO, je u principu jeftin nacin da se poveca zastita od kumulativnih projektila,ali je daleko od toga da je savrsena,i moze se ugraditi i na stare T 55 tenkove,tako da to ne vidim kao konstrukcijski iskorak. Morlio sam na sam kompozitni oklop (ukoliko je uopste kompozitni).

Tihi, nisam mislio da je ERO "warp" tehnologija, nego pokrivanje večeg dela bokova sa njim ( u odnosu na M84AS i T72-B).

 Kad bi to bilo tocno, sva ta vrsta tenkova je katastrofalna. Ali, nije tako bilo. Svi ti uslikani tenkovi su bili totalno unisteni nakon napustanja od strane posada, postavljanjem ili najjednostavnijem ubacivanjem razno-raznih MES u unutrasnjost tenka.

  Nisi u pravu, svakako je bilo i toga,medjutim u raznoraznim sukobima sirom sveta,svi tenkovi T72 generacije imali su istu boljku-slaba zastita municije u kupoli. Svi zapadni tenkovi imaju "sigurno" spremiste municije i cetvrtog clana posade koj je punioc, (Abrams,Leopard 2,CHallenger) i u slucaju da dodje do penetracije kupole sa pogotkom u municiju,velike su sanse da bi tenk ostao u jednom komadu. Kada pogledas kako stoji municija u autoloaderu,i gde se to nalazi jasno je o cemu pricam,no mene zanima sta je uradjeno povodom toga na Degmanu?

Na Degmanu je Ante Tipura napravio da se obrtni transporter vrti u obe strane tako da je vrijeme dolaska zrna na mjesto za izdavanje zrna kraće. U stvari, Ante je to već prije napravio za Vihor, te je to samo primjenjeno ovdje.

NA M84 i T72 obrtni transporter se vrti samo u jednu stranu, CCW, ili kontra od kazaljke na satu, a Ante je napravio da automat punjenja traži bliže zrno otvoru za izdavanje i u tu stranu vrti transporter. CW ili CCW.

Razmještaj municije je isti kao u M84.

http://en.wikipedia.org/wiki/Clockwise

Pozdrav,Vladimir 16  imao bih jedno pitanje kolika je ozbiljnost projekta M-84 D,naime nedavno prilikom nadzora (kontrole) vojarne,bili su visoki časnici HV te smo u nevezanom razgovoru smo došli i to tenkova, te su mi oni potvrdili da je modernizacija tenkova sigurna te da je već gotova priprema modernizacije na standard M-84 D,moj drugi dio pitanja koliko HV ima M-84 D,jedan mladi poručnik  mi tvrdi (koji je bio do nedavno u oklopnoj bojni) da ih je u Đuri Đakoviću vidio šest M 84-D te da je jedan na pola gotov,da li je isplativo modernizirati naše tenkove ili jednostavno kupimo polovne na primjer Leopard 2.

To pitanje uputi u ĐĐ. Ja sam iz Banja Luke, i nikad nisam radio na novim hrvatskim tenkovima. Zadnji put sam bio u ĐĐ u januaru 1991 godine, nekoliko dana prije odlaska u Saudi Arabiju, u Pustinjsku oluju. Kad sam se vratio iz rata iz Kuvajta, već se raspala država, a ja sam otišao da radim tenkove u svijet.

Pozdrav

Vlado

Ok,ali se nečeš izvući bez pitanja, koje je tvoje mišljenje o M-84D.

T-72 i derivati nemaju municiju smeštenu u kupoli. Municija se nalazi na podu tenka, ispod kupole u obrtnom transporteru. Drugi deo municije je smešten u nekoliko odeljaka borbenog odeljenja. Do aktiviranja barutnih punjenja (ne projektila) dolazi pri pogotku u bok tenka (u predelu gde se nalazi obrtni transporter), ili dejstvom na pod tenka takođe u predelu obrtnog transportera. Do samozapaljenje barutnih punjenja ne dolazi svaki put kada je tenk pogođen, niti kupola leti odmah u vis. U tenku postoji i automatski PP uređaj, tako da nije sve onako kako na zapadu vole da pišu. Druga stvar je ako posada podmetne požar pri napuštanju tenka.

izmedju cetvrtog i petog potoprnog tocka. u pitanju je jako mala povrsina

Оваква сазнања и ја имам. Откуд сад одједном, да је аутоматски пуњач негативност.
Обе концепције тенка, са 3 и 4 члана посаде имају своје оправдање, своје слабости и предности.
Не бих да се сада изјашњавам којој сам наклоњен.

@tihi
Savremeni ruski ERO pruzaju odredjen nivo zastitu i od pancirnih projektila (stariji Kontakt-5 (trebalo bi da pruza zastitu od hvaljenog americkog M829 i to po njihovim ispitivanjima), novi Relikt (pruza zastitu od novih verzija A2 i A3 M829) i Kaktus).
Imam vise o ovome na temi o M-84 ili T-72.

  ERO je tehnologija koja se moze nadograditi na svaki tenk cak i na T34! Ja sam namerno postavio pitanje koliko je oklopna zastita tenka unapredjena mimo ERO,bas zbog toga sto to ne vidim kao kvalitet nekog tenka,kada ga moze biti na svakom tipu tenka.

 Sto se autoloadera tice,nije uredjaj sam po sebi problem vec je njegova lokacija. Dok tenkovi T72 familije imaju autoloader ispod kupole,japanski Type 90 i francuski Leclerc imaju autoloader smesten u zadnjem delu kupole,sa sve zastitom (blast door) u slucaju da dodje do penetracije. Sto se tice pogotka u municiju,ma koliko sanse bile male,ukoliko je to slaba tacka za katastofalnu stetu na MBT gde dolazi do potpunog gubitka tenka i posade to je velika stvar. Cak je i VLadimir pricao kako je po Kuvajtu ili Iraku gledao tenkove sa odvaljenim kupolama. Na zapadnim tenkovima se to ne desava,cak ni kad se tenk zapali od strane posade.

 I,sto se autoloadera tice,dobio sam potvrdu da je smestaj municije potpuno isti,i da ja najverovatnije koriscen autoloader razvijan za Vihora,tako da i Degman ima istu boljku kao i ostali tenkovi familije T72.

  Izvinite ako nkad u necemu pogresim,rekoh da sam tanak kad su u pitanju OMJ,prihvatam sve ispravke.

 Mozda nisam bio najjasniji. Ne znam za slucaj da je posada unistila vlastiti tenk. Onesposobljavala, da, iz najbanalnijih razloga. Tenkove je unistavala suprotna strana nakon zarobljavanja zbog nemogucnosti upotrebe zbog "vise od nekoliko razloga".

@milena braco

Tenk je nepokretan usled pogotka ili kvara neprijatelj dolazi a nema mogucnosti da se tenk izvuce - sta uraditi nego unistiti tenk da nepadne neprijateljima u ruke.

Inace nije tacno da i abramsima nije spadala kupola u Iraku - ali nije letela i zabijala se topovska cev kao kod T-72 porodice tenkova (sto sbog municije tacno ispod kupole a delimicno i zbog toga sto je kupola abramsa mnogo teza od one na T-72).

Ima na palubi lepa galerija abramsa u Iraku.

Negde sam čitao razlog, zašto je autopunjač na tom mestu kod ruskih tenkova.

Ti tenkovi su planirani za frontalni napad, a tu kod smeštaja municije ispod ili iza kupole nema večih razlika.

Tihi al ga lupi (izvini na izrazu)

[attachment=1]

Трифко,
ово је слика експлозија јаке мине испод тенка (види се кратер у коме је тенк).
Постоје слике Абрамса који су изгорели изнутра. Иако изгледају пристојно споља, види се да је вешање "клецнуло".
Имају и снимци где су се упалила пуњења у ниши куполе, где су заштитна врата заштитила посаду, али се неплански мотор упалио.
Нисам видео слику где су експлодирале гранате у ниши, али и без тога је тенк био за отпис и у претходним случајевима.

  Boze moj nisam rekao da su neunistivi. Postoji lepo groblje abramsa koliko se secam,oko 35 ih je unisteno u iraku. Koliko je posada poginulo je pravo pitanje. I sada nalazim sebe u za meni nepojmljivu situaciju da branim zapadne tenkove (po prirodi pristalica istocnog naoruzanja) ,medjutim pregledao sam na tone slika unistenih tenkova,i mislim svaki zapadni tenk koj je fotografisan i nisam se bas nagledao otpalih kupola...Sto se ovog abramsa tice unisten je ukopanim IED, najverovatnije 122 ili 152mm projektili naslagani na PO minu. Nijednom nije otala kupola od pogotka zoljom,ili slicnim oruzijem.

Moram da ponovim. Kada dođe do samozapaljenja barutnih punjenja, kupola ne leti odmah u vis. Odradi PP sistem, pa je potrebno određeno vreme da se vatra rasplamsa i zahvati veći broj barutnih punjenja, e tada tek dolazi do eksplozije i letenja kupole u vis. Uglavnom, posada ima vremena da se evakuiše iz tenka, pod uslovom da nisu teže izranjavani.

Za povratak na temu, jedna publikacija iz 95 g. Nije Degman već njegov predhodnik.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

poz.

Na zadnje dve slike je tenk M-84AB (tenk za Kuvajt), ali mu na kupoli fali bočni nosač antene radio uređaja.

Malo slika Degmana. Preuzete sa stranice ĐĐ (http://ddsv.hr)


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Kako ovaj tenk, u stvari, izgleda? Postoji li negdje pristojna fotografija bez ovih kutija po njemu?

Mislim da ne, jerbo ,mu je to prirodni izgled. Al` ja sam tu skroz tu tuuu truba. Pitajte Vlada.

ПП5Д6 је поставио скицу пар страна раније.
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=17006.msg191077#msg191077
Није фотка и можда није најтачнија, али може помоћи.

[attachment=1][attachment=2]

Podrav svima dali je ovo Vihor na žalost nikako da naučim stavljati fotografije na forum.

M-84 D

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
M 84 D ili M-95 Degman ??

Da li je za Vihor bila predviđena zavarena kupola? Ova mi se čini da je livena, kao i na serijskom M-84.

Doljnja fotografija ispod Vihora pripada M-84 D.

Koja je razlika između livane i varene kupole, u smislu prednosti i mana jedne naspram druge.?

Livena kupola se lakše oblikuje, ako za to imaš odgovarajuću tehnologiju. Liveni oklop ima nešto, ali ne znatno, slabije karakteristike od kovanog.

Ali zato ima bolji oblik za rikošetiranje zrna od pločastog oklopa.

Malo podataka sa stranice proizvođača.

Osnovni podaci
Borbena masa:	44,5 t
Posada:	3
Dužina, top naprijed:	10140 mm
Širina:	3590 mm
Visina:	2190 mm
Klirens:	428 mm
Specifični tlak na tlo:	0,95 bara
Količina goriva:	1450 lit.
Radijus kretanja:	700 km
Specifična snaga:	16,5 kW/t
Najveća brzina na cesti:	70 km/h
Ubrzanje (0 do 32 km/h):	8,5 s
Najveći uspon:	58%
Najveći bočni nagib:	47%
Širina rova:	2,60 do 2,80 m
Visina okomite prepreke:	0,85 m
Dubina gaza:	1,20/1,80 m
Dubina vodene prepreke:	5 m
Naoružanje
Top:	kalibar 125 mm, glatkocijevni tenkovski top sa 3 vrste dvodijelnog streljiva (PK, KM, TF)
Borbeni komplet:	42 kom (22 u automatskom punjaču)
Brzina paljbe:	do 8 metaka/min
Protuzrakoplovna strojnica NSV:	12,7 mm
Borbeni komplet:	360 kom
Spregnuta strojnica:	7,62 mm
Borbeni komplet:	2000 kom
Bacač dimnih kutija:	12 kom
Pogonski dio
Motor:	12-cilindrični, 4-taktni, višegorivi dizel motor, vodom hlađen, sa 2 turbopunjača i hladnjakom zraka
Snaga:	735 kW (1000 KS)
Transmisija:	hidraulički upravljana, dva mjenjača smještena postrance sa bočnim prijenosnicima u osi
Mjenjači brzina (naprijed/nazad):	5 / 1
Ovješenje:	neovisno, sa torzionim vratilima i 6 hidrauličnih amortizera, te 6 oslonih kotača i 3 kotača nosača gusjenice sa svake strane
Pogon:	pogonski kotač pozadi, vodeći kotač sa zatezačem gusjenice naprijed
Gusjenice:	tip 840I, sa zamjenjivim gumenim naplatcima
OPCIJE:
Motor :	1200 KS cjeloviti "power pack"
Transmisija :	hidrokinetička sa planetarnim mjenjačima
Gusjenice:	gusjenice M-84 sa gumeno-metalnim naplatcima
Napajanje
Napon:	27 +2/-5 V
Vojni akumulatori
Model:	MIL 190130
Početni parametri :	12 V - 190 Ah - 1300 A
Količina:	4 kom
Ukupni kapacitet :	380 Ah
Starter generator
Model	SG-10-1S
starterski režim rada
Snaga:	19,1 kW
Napon:	48 V
generatorski režim rada
Snaga :	10 kW
Napon :	26,5 do 28,5 V
Sustav upravljanja paljbom i aktuatori
SUP
Model :	OMEGA-D
Stabilizirana laserska sprava ciljača sa dnevnim i noćnim kanalom
Model :	SGS-D
Dnevni kanal:	uvećanje 10x
Noćni kanal :	pojačalo slike 2. generacije
Laser :	Nd-Yag
Domet:	200 do 10000 m
Sprava zapovjednika
Model :	COMTOS (sa integriranim DNKS-2)
Računalo
Min. azimut kapije paljbe:	± 0,25 tisućitih
Min. elevacija kapije paljbe:	± 0,2 tisućitih
Točnost računanja:	0,1 tisućitih
Bočni nagib :	± 15
Bočni vjetar :	± 40 m/s
Brzina vertikalne stabilizacije topa
Min.:	0,8 tisućitih/s
Max.:	> 70 tisućitih/s
Brzina horizontalne stabilizacije topa
Min. :	1,0 tisućitih/s
Max.:	> 340 tisućitih/s
Hidraulički sistem upravljanja kupolom i topom
Model	2E28MM
Punjenje topa	automatsko, elektromehaničko
Model	AP-175
OPCIJE:
Stabilizirana laserska sprava ciljača sa dnevnim i termovizijskim kanalom
Model:	TSGS-D
Termovizijski kanal sa hlađenim detektorom:
Spektralno područje :	3 do 5 µm
Ekvivalentni šum temp. razlike (NETD):	< 0,05 K
Domet detekcije :	> 4000 m
Domet prepoznavanja:	> 2000 m
Električni sistem upravljanja kupolom i topom
Komunikacijska oprema
Uređaj za unutrašnji razgovor
Model :	BCC 600
UKV primopredajnik
Model:	PR4G (2 kom)
Frekvencijski opseg :	30 do 88 MHz
Opseg skakanja :	300 skokova/s
RF izlazna snaga:	max. 50 W
KV primopredajnik
Model :	TRC 3600-3
Frekvencijski opseg :	3 do 30 MHz
RF izlazna snaga:	max. 400 W
Načini rada	telegrafija podatkovni glasovna komunikacija kodirani visoko sigurnosni kodiranje glasa (vokodera)
Broj programiranih kanala	100
Zaštita
Tijelo, kupola	višeslojni kompozitni oklop
Dodatni oklop :	tip RRAK, (tijelo sprijeda, bočne stranice i kupola)
Detektor laserskog zračenja
Model :	LIRD
Detekcija direktnog zračenja
Spektralni opseg :	0,4 do 1,6 µm
Vidno polje po azimutu :	20x18° = 360°
Vidno polje po elevaciji :	-20° do +60°
Detekcija indirektnog zračenja
Spektralni opseg :	1,0 do 1,6 µm
Vidno polje po azimutu :	360°
Vidno polje po elevaciji :	-7° do -13°
Indikatorski uređaj
Kutna rezolucija po azimutu :	20x18°
Detektirani izvori zračenja :	laserski daljinomjer laserski označavač indirektno zračenje AT laserski navođeni projektil
Zaštita dimnom zavjesom :	motorom upravljana dimna zavjesa, 6 dimnih kutija sa svake strane
Protupožarna zaštita    :	model SZ-2000, digitalni sustav za zaštitu posade i vozila, upravljan mikrokontrolerom, visoka otpornost na interferenciju
NBK detekcija:	model DRHT
Razvodna ploča vozača
Model:	RPV-2000
Digitalna razvodna ploča vozača je uređaj namijenjen za:	distribuciju napajanja za strujne krugove u vozilu zaštitu od kratkog spoja zaštitu motora i mjenjača ugrađeni nadzorni i mjerni uređaji sa signalizacijom; povezani mrežno sa SZ-2000
Optika
Kombinirani D/N periskop vozača
Model :	CODRIS-E
Horizontalno vidno polje :	40° (noćni kanal) 125° (dnevni kanal)
Vertikalno vidno polje :	30° (noćni kanal) 25° (dnevni kanal)
Pojačalo slike	II+ generacije
Pomoćni periskop
Model:	TNPA-65
vozač :	2 kom
zapovjednik:	2 kom
OPCIJA:
Termovizijski periskop vozača

Đuro Đaković specijalna vozila (http://ddsv.hr/index.htm)

Par slika sa stranice proizvođača.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

poz.

Vidim da je hodni deo drugačiji od M-84 i da izgleda odgovara onom sa "Vihora". Oslonih točkova je 6, ali su drugačijeg dizajna. Trebalo bi da su lakši, ali ne i slabije nosivosti i izdržljivosti. Jedna od velikih mana T-64 je slab hodni deo, a ako ne slab, onda svakako manje trajnosti od T-72/T-80. Tražimo stručno mišljenje od Vlada ili nekog drugog! Sve je ovo u cilju što boljeg osvetljavanja šta je u stvari bio "Vihor" i dokle se u tome došlo. Naravno da livena kupola daje mogućnost lakšeg profilisanja, pa samim tim i bolje uglove eventualnog udara projektila, bilo kakvih, bilo KE, bilo kumulativnih, mada mislim da je pri razrađenoj tehnologiji i usavršenim tipovima čelika varena kupola bolji izbor. Svi zapadni tenkovi poslednjih 20 godina imaju varenu, a ne livenu kupolu, bar tako mi se javlja, a nivo metalurgije i na Zapadu i u Nižnjem tagilu bi trebalo da je vrlo uporediv, ako ne i jednak. Tradicionalno najbolji oklopni čelik prave Englezi, mada raspoloživa količina za potrebe tenkogradnje nikad nije bila najveća. Osim toga, zavarena kupola daje mnogo bolju mogućnost ostavljanja odseka za oklopne module i njihovo umetanje na predviđena i ranije ostavljena mesta.

Ko radi za ovoj tenk opruge torzije ili već kako se kopčaju potporni točkovi za šasiju?

Nisu torzione opruge, već torzioni štapovi, dakle prethodno već metalurški uzdužno zavrnuti horizontalni štapovi od najkvalitetnijeg čelika, uostalom neka neki metalurg na Palubi, a takvih ima, razjasni stručnije.Ja ne razumem taj metalurški proces, pa neka ga neko objasni na nivou srednje škole.По русский это предварительное металлургическое заневоливание.  Torzioni štapovi jedan su od najvažnijih elemenata vešanja većine tenkova poslednjih 70 godina. Alternative su: Horstmann vešanje pomoću spiralnih opruga posebno projektovanih (Merkava) koje se odlično pokazalo, ali je posebno prilagođeno lokalnim uslovima i predstavlja jedinstveno rešenje -  ili hidropneumatsko vešanje, koje ima najveću perspektivu, ali i određene probleme pri upotrebi kod teških guseničara- tenkova. BMP 3 i svi BMD imaju hidropneumatsko vešanje, i napravljeno ih je na hiljade. Ipak Rusi nisu prešli na hidropneumatsko vešanje na svojim MBT i svakako su za to imali razloga.

Jedna od posevbnosti "Chobham oklopa" bila je i nemogučnost krivlenja i problem kod varenja.

LPB

Pa zar greška i na njihovom opisu tenka

Meteosenzor A10X mjeri bočni vjetar do 25 m/s. Stari senzori A20XMBL  imaju dvoosni meteosenzor koji mjeri vjetar uzdužni i bočni do 40 m/s. Na prvoj seriji tenka M84 se koristio ovaj senzor. U toku ispitivanja se vidjelo da uzdužni vjetar nema puno uticaja na zrno, te je u drugoj i kasnijim serijama izbačen uzdužni vjetar, tako da je ugrađivan meteosenzor sa jednim mjeračem vjetra.

Na ovim hrvatskim tenkovima se lijepo vidi senzor A10.

A napisano je



Negdje 1990 godine sam dao električnu šemu meteosenzora, te jedan meteosenzor u rastavljenom stanju kasnijem šefu proizvodnje hrvatskih tenkova, Borislavu Peciću. Dao sam mu A20XMB. Ja sam od njih pravio test alate za provjeru tačnosti preračunavanja uticaja meteouslova na balistiku tenka. Jedva sam dobio tu šemu, jer nam firma koja je isporučivala i pravila meteosenzor nije htjela dati. Nekako sam  :dosada :dosada :dosada zbavio šemu, te sam prepravio nekoliko meteosenzora za provjeru instalacije u tenku i računara. Bio je čest slučaj da su u jedinici rasparili računare i meteosenzore. Senzor iz prve serije radi tačno na računaru prve serije i nije se smjelo desiti da se ugradi računar sa pogrešnim softverom u tenk. Računari iz kasnijih serija imaju drugačiji softver i drugačije senzore.

Zbog toga sam zbavio šemu, nacrtao prepravke šeme, te prepravio nekoliko meteosenzora i od njih napravio alate za provjeru tog dijela tenka.

Nešto malo prije toga zbog velikog broja otkaza meteosenzora odlučeno je da se oni počnu praviti u SFRJ. Sve je to bilo fino, ali se nije mogla osvojiti određena tehnologija pravljenja senzora. Tada su stručnjaci iz Institura za fiziku Zemun otišli u fabriku gdje su se pravili ovi meteosenzori u Švajcarsku u fabriku    Câbleries et Tréfileries de Cossonay S.A. Cossonay-Gare  te predstavljajući se kao neki drugi i  :dosada :dosada :dosada nakon nekog vremena je počela proizvodnja ovih senzora u Zemunu.

Firma koja ih je pravila u Švajcarskoj je propala nakon 100 godina rada i proizvodnju je počela u drugoj firmi.

Šcajcarska firma
http://www.archeco.info/de/archivinstitutionen/flexShow/stockDetail/stockUid/1302/institutionUid/3/

Američka firma je preuzela posao

http://www.fidelitytech.com/military-and-aerospace-manufacturing/products-and-services/anemometer-models-260270/

Dakle, u onom dijelu testa treba da bude 25 m/s, a ne 40 m/s.

Sad se isti senzori vide na kineskim, pakistanskim i iranskim tenkovima.

[attachment=1]
Ovdje sam se ja naslonio na meteosenzor. Pored mene pokojni Stevan Pevac. Pored njega Opača i Mirko. Pored tenka kineski stručnjak za tenkove iz Fabrike 617, vrhunski inžinjer H Dž Šn, u prevodu Rođen pametan.

[attachment=2]

[attachment=3]


Pozdrav
Vlado

Bravo Vlado, zahvaljujem na pojašnjenju.
Evo još pokoja sličica sa sajta ĐĐ

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

poz.

Kotači na Ruskim tenkovima, T-72, T72-B i T-90

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


Kotači na M-84 i M-84D
[attachment=4]
[attachment=5]

Kotači na Vihoru i M-95 Degman
[attachment=1]
[attachment=2]

I podvozje tih dviju tenkova (najbolje što sam našao)
[attachment=3]
[attachment=4]

Pa naravno, kad je reč o oklopu koji nije homogen, kako ćete dva različita materijala zakriviti na isti način, nikako. Tu postoji neka posebna tehnološka caka. Za to je i potreban "viši um".

@Bozo13

Kotači na Vihoru i M-95 Degman...

Hvala na lepom poredjenju tockova na ova dva tenka i na njima se lepo vidi ono sto sam u ranijim postovima pisao da je donji deo tenka Degman sa sve pogonskom i transmisionom grupom nista drugo do original Vihor koji su ostali u fabrici nakon raspada SFRJ.

@Vlado... zasto se cudis pogresnim podacima sa fabrickog sajta kada je to nakalemljen proizvod pa ni oni sami ne znaju sta su sve na njemu probali da ugrade...verovatno je prvi prototip Vihora/Degmana prosao nekoliko faza ugradnje razlicite opreme pa sad treba postaviti i pogoditi TT karakteristike tenka i njegove  opreme sa slikama koje su izvlacili iz arhiva...

Jednostavno...ovo je sve daleka proslost koja uz sve napore nema pespektivu na svetskom trzistu a o domicilnom trzistu da i ne pricamo.

Vlado da li su kinezi proizvodili ove senzore po licenci("nesto" poput nas) ili su ih kupovali na zapadu?

Kad opet odem u Kinu i kad vidim kako nabavljaju meteosenzore moći ću odgovoriti. Za sad znam da nam nije plaćena licenca, a da se vide neki naši uređaji u kineskim tenkovima. Ali ko može tužiti Kinu.

Pisao sam negdje kako mi je obijena torba u pakistankom gradu Rawalpindi, kad sam radio tenkove u fabrici HRF  (novo ime fabrike je HIT) Taxila. Nekoliko hiljada dolara je bilo unutra, ali mi ništa nije nedostajalo. Samo sad se vidi naše rješenje za meteosenzor na pakistanskom tenku.

Nisam pisao o tome kako me jednom pozvao šef predstavništva  SDPR-a u Pekingu, a dok sam radio na ovome tenku na gornjoj slici. "Sobarice" su našle "nešto zabranjeno" u mojoj torbi, te su o tome obavijestile poslovođu sobarica na spratu, a ova poslovođu sobarica hotela, a ova je obavijestila ... i tako do Generalštaba kineske vojske, pa do Beograda, pa nazad u Peking, pa do mene. E sad nije mi jasno  ::) ::)  kao su "sobarice" prepoznale "to". Nije za priču. A torba zatvorena, u ormaru u sobi u hotelu.  ::) ::) ::)

Mi smo se snalazili, a i oni, pa ko koga...   :dosada :dosada :dosada :dosada

[attachment=1]

A na ovom su tenku drugi točkovi???

Kad smo vec kod tih tockova....gde se to pravilo? Koliko znam to se radilo u Pogdorici.... :)

koliko sam razumeo Elenu Dasajevu iz cerepoveckog severstal-metiz u pitanju je hladno uvijanje posle koga ide termicka, metalurska ili cak i hemijska obrada.

Mislim da se to radi u toplom stanju pa onda naglo hladjenje opruga u vodi......Sto se tice termicke obrade, ja ne vidim potrebu za tim. Metaluska jos manje jer se u startu bira poseban celik za opruge. Hemijska obrada..... ???

bilo koja vrsta obrade posle hladnog uvijanja zavisi od kasnije namene. (ne koriste se valjda torzioni stapovi samo za proizvodnju tenkova)
uvijanje u toplom stanju pa naglo hladjenje je upravo termicka obrada slicna temperovanju. hemijska obrada moze biti i obicno pasiviziranje u ulju.

p.s.
izvinjavam se za OT

Ja ne sporim da postoji vise nacina dobijanja "torzionih" opruga a ni to da se one koriste i negde drugde osim u tenkovima. Sticajem okolnosti znam za slucaj da je jedan proizvodjac torzionih opruga hteo da ustedi u proizvodnji pa je umesto postupka naglog hladjenja istih pustio da se to obavi samo od sebe, vazdusnim samohladjenjem....rezultat toga jeste bio da su vozila u koja su ugradili takvu "pamet" polegala posle pedesetak kilometara.
Temperovanje nema nikakve veze sa hladjenjem, vec je to postupak sistematicnog zarenja komada i kao krajnji cilj ima umanjenje procenta ugljenika u komadu....
Hemijska obrada nikad nije bila umakanje, nauljivanje, farbanje i slicno....i takva vrsta obrade je u velikoj vecini slicajeva i termicka, dakle termo-hemijska, a kao cilj ima poboljsanje povrsinke strukture materijala....

Gde ces sa lopatom na bager.....

Ma ne "radi " to niko, no je reč o zanatskoj proizvodnji za par primeraka. Da se pokaže da se može, a o pravoj proizvodnji nema ni govora. Ko će razdrešiti kesu , pa dati par stotina M$ tek takona lepe oči. Može se zanatski skrpiti četa bilo čega, pa i tenkova, bilo čega što ne leti. ali učiniti čak i četu borbeno operativnom, ma stipute loma balun i popijte ladnog žuju, to je najpametnije, jer ništa pametnije smisliti nećete, a voziti brzo, gađati i pogađati tim pre nećete.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]
[attachment=11]
Evo još zanimljivih fotografija,i ja isto mislim da M 95 neće sigurno ići u proizvodnju ali sam također siguran da će se svi tenkovi modernizirati na standard M 84 D.

napomena
pogledati kako se ubacuju slike na Palubi u ovoj temi (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6148.0)

Ovaj post mi je promakao.
Okretanje OT-a u obra pravca i traženje najkraćeg puta do pozvanog projektila je jako bitna stvaka.
Pun krug OT napravi za nekih 22 sekunde, ručno kada ga k-dir okreće sigurno još toliko (a sve i zavisi koliko je k-dir sposoban). Ako omaši vartanca, a dešavalo se, pri ručnom okretanu OT-a, opet ga vrti sve do narednog traženog projektila.
Ako bi došlo do situacije da se traži recimo PK projektil, a ostao je samo jedan u OT-u i on je prošao vratanca za samo jedu kasetu, on mora OT da vrteti ceo krug, plus sekvenca dizanja kasete, dovođenje topa na ugao za punjenje, lanac gura projektil pa barutno punjenje... mnogo vremena prođe.

Sa druge strane prilikom dejstva, uglavnom se zna šta će se gađati pa se prema tome i pakuju projektili u OT.

Da dodam još i ovo u vezi municije u tenku, pošto je neko pominjao u temi.
Projektili u tenku u borbenom dejstvu se nikada ne stavljaju u prednje i zadnje saće ili na patos tenka, samo ide u OT 22 komada sa barutnim punjenjem i to je to.
Tenk je jedino pun kada dođe iz kasrane na rezervnu liniju ili liniju za popunu i tu se već vrši odabir. To su moja saznanja u vezi municije u tenku.

Što se tiče Degmana i hrvatskog tenka, najvažnije je u svemu struka. Stručnost i znanje. Tu se ističu dva ključna čovjeka. Bartol Jerković i Borislav Pecić. Njih ne smijemo zaboraviti.

Dakle, veliki čovjek i stručnjak Bartol Jerković, direktor fabrike Specijalna vozila ĐĐ, Slavonski Brod

[attachment=1]

Borislav Pecić, direktor proizvodnje hrvatskog tenka

Ja i Borislav Pecić, Saudi Arabija, operacija Pustinjska oluja.
[attachment=2]

Tacno, proizvodnja ovih al. tockova radila se u Aluminijumskom kombinatu u Podgorici, ne znam da li taj nekadasnji gigant jos uvek postoji?!

AAAskužio sam  :super

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

 :klap  :klap

Biti će toga jošš sada idu detalji ;D

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Maxo, pp5d6 poseidon

Hvala za odlične slike! Pogotovo mi se svidja ova DegmanERApp.jpg

a

I to je to  ;D

(https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=17006.0;attach=383419;image)

Na slici je kontrolna ploča vozača?

Jeste, a mene zanima šta predstavlja prva slika, pod nazivom "Elektronika"?

Ako je "Elektronika" iz bilokojeg tenka, idem odmah na pivo!!  ;D (Više mi to liči na kontrolni panel u transportnom avionu ili helikopteru.)

Tek da se vidi razlika

[attachment=1]
[attachment=2]

Maxo imaš li kompletan članak koji si postavio na predhodnoj stranic???

Vlado jedva te prepozna bez aplikacije na licu ( brade) ;D

Ne nažalost nemam ,u svojoj maloj arhivi to sam sačuvao ,a ostalo nisam. ;D

Bio si blizu. Slika u stvari ptredstavlja deo kokpita protivpožarnog aviona Canadair CL-415  :pilot

Ako je to slika sa aviona, molim moderatore da skinu nepotrebne postove i slike sa ovog dijela foruma, uključujući i ovaj moj tekst.

Vlado

Evo slike celog kokpita. Mož brišete i ovo posle  ;)

To su dijelovi Patrije!

Са малим кашњењем,
Владо, заводи Фоморозов - да није грешка, да се не ради о заводима названим по Морозову, чувеном конструктору тенкова који је радио и на Т-34?

Proizvodnja Al tockova se vise ne radi u Aluminijumskom kobinatu Podgorica iako on jos uvijek postoji. Razlog tome je taj sto su sadasnji vlasnici (Rusi),  razmontirali presu koja je kovala pomenute tockove. Presa je transportovana, mislim u Rusiju.

Pozdrav

Pa kad mi sa ovih prostora ne znamo šta valja, znaju oni. Tako su i savremenu liniju za proizvodnju veštačkih đubriva iz "Azotare Pančevo" novi vlasnici razmontirali i prodali Rusima.

Evo da dodam nesto interesantno, a u vezi je sa ovim gore navedenim
Pogledajte ovaj video zapis, pocev od 04:50 pa do 05:20 minuta:
http://www.youtube.com/watch?v=a1r2A7StNUA

Čitam neke vijesti na sajtu HTV-a i ono jedna modifikacija tenka sa dodatnim bacačem dimnih kutija, termospravom na mjestu komandirske nišanske sprave i daljinski upravljanim PA NSV 12.7 mm.

[attachment=1]

Pozdrav

Vlado

   Izgleda i da je spregnut još jedan NSV i postavljen iznad topa. Mala je rezolucija ali mi liči na tako nešto.

Nije NSV već Protector Browning M2,daljinski upravljana borbena stanica,Norveškog Konsberga,znači ciljač ne izlazi iz tijela tenka i ne izlaže se vatri,vatrena stanica je opremljena i termovizijom.

Šteta što je u ovoj BS zadržan jedan dobar, ali zastareo PAM, velike mase. A taj štos sa daljinski upravljanim PAMom Rusi su izmislili još pre 40 godina, radi montaže na T-64. Šteta je što M-84 nema integrisano upravo ovo rešenje.

Kad sam prvi put ušao u tenk T80 zapazio sam PAM integrisan u sistem upravljanja vatre. Komandir gađa dledajući u svoju nišansku spravu, a upravlja preko džojstika na lijevom palcu. Ne izlazi iz kupole. Zaštićen. Pitao sam stručnjake iz fabrike tenkova da li je moguća ugradnja ovoga sistema na T72, misleći na M84, jer je isti ležaj kupolice komandira. Rekli su da oni vrše te modifikacije.

Što bi se reklo, ovo bi moglo i na tenk napravljen u Hrvatskoj, ali ako nađu kupca.

Pozdrav

Vlado

Zar na gornjoj slici nije tabla Vihora iz Srbije?

Nisam siguran da postoji slika unutrašnjosti Vihora na netu. Možda Bojan ima.

Istu sliku sam video na Srpskom Oklopu, na stranici Vihora.

http://www.oklop.net23.net/vihor/opis.html

A i da ima, ne znam na koji način bi razlikovao mesto vozača, zapravo mernu tablu na mestu vozača, kod tenka M-84 i tenka Vihor, naročito što su tela oba tenka potpuno ista, barem u to vreme se nije išlo dalje što ne znači da ne bi da je projekat Vihor nekim slučajem zaživeo.

Može da se desi i da jeste sa Vihora, pitaćemo Slavka, madam ništa novog nema što nije već uveliko viđeno na tenku M-84.

Ova je sigurno iz M-84. ;)

Sa engleskim napisima.

[attachment=1]

Instrument tabla možda i jeste ista kod M-84 i Vihor, ali mesto vozača u celini nije, jer bi sa desne strane kod Vihora trebao biti petostepeni menjač, umesto sedmostepenog kod M-84. Telo tenka takođe nije isto. Prednja kosa ploča na Vihoru je čini se pod manjim uglom (verovatno zbog dodatnog sloja oklopa), a zadnji deo šasije je kod Vihora produžen za 20-30 cm. (verovatno zbog smeštaja nove transmisije).

A razlike izmedju mesta vozaca M-84 i M-84A ne postoje ili ih ima? Zanimljivo da imam sve VES-ove za M-84 i M-84A a mislim da u M-84A nisam nikada ulazio. :)
Dobro je pitanje da li bi se te pomenute razlike Vihora i M-84 uopste i videle na fotografiji. Ovo u vezi kose ploce ne verujem. Mozda po rucici tj. zljebu stepena prenosa, ali mislim da to u samom startu, mislim na na ova dva komada, nije radjeno, ili pak jeste?

Koliko se sećam, mesta vozača na M-84 i M-84A su identična. Evo slika za upoređivanje prednje gornje kose ploče Vihor i M-84A, kao i upoređivanje rastojanja između kraja pogonskog točka i zadnje kose ploče na tenkovima Vihor i T-72 (M-84).

Jasno je spolja, ali je pitanje koliko bi se to videlo unutrar mesta vozaca.

"Libijac" ?  :)

Ima li ovaj projekt kakvu budućnost ? postoji li ikakva šansa da neka od Afričkih ili Arapskih država u skorije vrijeme naruči određen broj komada ovog tenka ?

Ne znam u čemu je caka, ali ja bi nekako reko da imamo loše političare-diplomate, lobiste i da ne trgamo dovoljno da prodamo taj tenk nekome.

Ako je jedna Ukrajina uspijela Tajlandu prodati svoje OPLOT-M, ne vidim zašto mi ne bismo ništa puno lošiji Degman sa svom modernom opremom koju on nudi za potencijalnog kupca.

Degman je nastao na osnovu Vihora, kao takav zahteva proizvodnju novog... svega. To ne može da se proizvede jeftino, a ni brzo, a pojedini elementi ni uopšte.  :dosada

Uostalom, celom Balkanu je rečen "no-no" što se tiče bilo kakve značajne vojne industrije. Pobogu, zar bi krali 'lebac iz usta gladnom i ubogom nemačkom, francuskom ili američkom proizvodjaču oružja? Imajte milosti, gospodo, ne znate vi kako je njima teško.


Što se tiče Oplota, Ukrajinci imaju ogromne količine šasija i delova starih T-64ki, proizvodnu bazu, radnike, i svu dokumentaciju. Jedino fale dolari, al kad ima dolara, štancuju se vrlo brzo.

Nisu jos od 2011 do danas isporuceno je tek 10 tenkova 5 proslog meseca ,


Oplot je baziran na T-80UD odnosno T-84 , dalji razvoj T-64 se zove Bulat , a stanje u Ukrainskoj privredi je katastrofalno fali tu dosta ulaganja kako u kadar tako i u tehnologiju , mozda ce sada sa zapada dobiti neku pomoc ali da ne mesamo politiku

Ne zamerite eto cisto da napomenem  :angel:

A veći deo nišanskih uređaja za Bulate i Oplot proizvođen je u Donjecku - preduzeće Točmaš (precizna mehanika). Ta fabrika je Ukrajincima sada nedostupna, i malo je oštećena u sukobima, jer je gađana.

Misliš na ovo:

[attachment=1]

Ovo je na M-84D

Ово је вероватно митраљез за вежбовно гађање, да се не би трошила скупа топовска муниција. Ниједан данашњи тенк нема два тешка митраљеза, а Руси су на Армати изгледа одустали од НСВ као ПА оружја.

@proxy1969

Zanimljiva slika.. jedan je M2 Browning (12,7x99) dok je drugi NSV (12,7x107)

Ovo na kupoli je tzv  Borbena stanica razvijene uz "malu pomoć prijatelja" iz NATO sa NATO municijom. Glavni i odgovorni za razvoj ovoga je bio Borisav Pecić iz ĐĐ. Dodatak na topu je standardni NSV sa M84.

Boro Pecić i moja malenkost u Saudi Arabiji na

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6303.msg245682.html#msg245682

Pozdrav

Vlado

Читајући овај форум и друге интернет странице пронашао сам податке да је М-95 уведен у оперативну употребу. На званичним интернет страницама везаним за хрватску војску као и на Википедији о томе нема ништа и стоји да ХВ располаже само са М-84 у неколико варијанти (А, А4, АБ,..). ПП5Д6 је такође изнео да је вихор исто уведен у оперативну упоребу. У којој јединици се налазе ти тенкови и да ли постоје њихове фотографије од наводног увођења у оперативу?

u jedinici za posebne namjene, tzv. ĐĐSV  ;D

nema toga u HV-u, još

Ista prica i sa srpskim M-84AB1 tj AS.
I on se nalazi u jedinici posebne namene SDPR.

Novi filmić.
https://www.youtube.com/watch?v=xFgLTgSJjxY

Ovo je onaj isti što je pisao gluposti o M84.