PALUBA

 Jedno od onih zanimanja, zbog kojih se vojni poziv voli više od drugih, svakako je i padobransko. Biti padobranac, lebdeti nebeskim prostranstvom i uživati u visokoj dozi adrenalina, san je mnogih dečaka. Odlučni da nebom krstare, iako nisu obdareni krilima, ljudi su izumeli padobrane i tako omogućili ostvarenje tog, po mnogima, najlepšeg i najtrajnijeg ljudskog sna.

Nažalost, padobranac ne može da bude svako ko to želi. U Specijalnoj brigadi Vojske Srbije, u 63. padobranskom bataljonu, okupljeni su oni najveštiji i najhrabriji, padobranci koji u svojim padobranskim knjižicama novi skok upisuju češće od drugih, bar nekoliko puta mesečno. Oni koji se opredele za padobranstvo jednostavno ne mogu bez skokova, bez krstarenja nebom, bez onog osećaja slobode koji nam daje let kroz vazduh. U trenutku kad povuku ručicu i kad se, nekoliko stotina metara iznad zemlje, padobran otvori uz snažan trzaj, zaboravljaju se napori koji prate padobranski poziv.

  A oni nisu mali. Da bi neko postao vojni padobranac, nije dovoljno samo da završi srednju vojnu školu, pa Vojnu akademiju. Najvažnije veštine stiču se tokom osnovne padobranske obuke koja ima i selektivni karakter. Oni koji prođu tu, prvu, stepenicu ka slobodnom nebu, koji uspešno savladaju skokove sa i bez opreme i oružja, s okruglim padobranom i padobranskom kupolom u obliku krila, koji se izbore sa strahom, tim neizbežnim pratiocem svakog padobranskog skoka, mogu da kažu da su nešto bliži svom snu. Posle toga očekuju ih brojni višemesečni kursevi, poput letnjeg i zimskog alpinizma, skijanja, preživljavanja u prirodi, često u veoma surovim uslovima.

Padobranac je uvek u svom snu. Kad ne skaču, onda se pripremaju za skokove, misle o njima, maštaju, sećaju se časova provedenih u vazduhu. To je posebno iskustvo. Pre skoka padobranci strepe zbog neizvesnosti i rizika koji, neizbežno, prati njihov poziv i čini ga toliko izazovnim i neponovljivim, zatim beskrajno uživaju dok lebde nebeskim plavetnilom, da bi, pri sletanju, po ko zna koji put u mislima premetali lekcije o pravilnomn i sigurnom doskoku.

I tako iz dana u dan. Život padobranca čine sati i sati provedeni u obuci, na kursevima i uz padobran, uz drugove s kojim se deli zajednička sudbina. Lično siksutvo deli se i uporedjuje s iskustvom kolege, uočene slabosti se analiziraju, eventualne greške otklanjaju. Tako se razvija viši nivo iskustva, zajedničko isksutvo koje obogaćuje ono lično i doprinosi da svaki naredni skok bude sigurniji i lepši.

...sa sajta vojske Srbije

PADOBRANI

Padobran je sprava namenjena bezbednom spuštanju ljudi iz raznih vrsta vazduhoplova. Padobrani se dele na desantne, školsko-trenažne, sportske, rezervne, spasavajuće, kočeće i teretne. Mogu biti raznih oblika i dimenzija i izradjuju se uglavnom od svile ili u novije vreme od najlona.
U 63.padobranskom bataljonu VS se trenutno koriste sledeći tipovi padobrana:
PD-08-3U, PŠ-03 i "Kluz 1A".

PD-08-3U
Namena ovog padobrana je školsko-borbena. Omogućava izvođenje skokova na prinudno dejstvo kao i skokova sa stabilizacijom, pod uslovom da težina padobranca (uključujući i opremu) ne prelazi 120 kg, da brzina vazduhoplova nije veća od 350 km/h i da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima. Padobran PD-08-3U je konstruisan kao padobran kombinovanog dejstva; aktiviranje se može izvršiti ručno (pomoću ručice za aktiviranje) i prinudno (pomoću gurtne).
Osnovne karakteristike
Vertikalna brzina spuštanja iznosi od 4,5 - 5,6 m/s. Vreme potrebno za potpuno otvaranje padobrana iznosi 2,5 - 4 sec i to pri brzinama aviona u horizontalnom letu od 100 - 300 km/h sa momentalnim otvaranjem.Pod istim uslovima i upotrebom stabilizirajućeg padobrana, a da padanje nije kraće od 5 sec, vreme potpunog otvaranja padobrana kreće se u granicama od 1,5 - 2 sec. Padobranom se za vreme spuštanja može postići horizontalna brzina u granicama od 0 - 2,5 m/s. Najmanje vreme za izvodjenje jednog zaokreta od 360 stepeni iznosi 10,5 sec. Brzina propadanja sa stabilizacijom iznosi 32 m/s.
Tehnički podaci
Površina glavne kupole iznosi 83,6 kvm.
Prečnik glavne kupole iznosi 10962 mm.
Dužina konopaca glavne kupole iznosi 7770 mm.
Težina padobrana 16,5 kg
 
PŠ - 03
je konstruisan kao padobran kombinovanog dejstva i spada u kategoriju školsko-trenažnih padobrana.
Osnovna namena mu je prelazna obuka, ali se može uspešno upotrebiti i za početnu obuku u skokovima na određeni cilj i skokovima sa zadrškom. PŠ -03 se može koristiti na slobodno dejstvo (otvaranje pomoću ručice) ili na prinudno dejstvo (otvaranje pomoću gurtne za aktiviranje). Pored toga omogućena je i primena automata za otvaranje KAP-3. Padobranom se mogu izvoditi sve vrste skokova pod uslovom da težina padobranca i opreme ne prelazi 120 kg, da brzina padobranca u momentu otvaranja nije veća od 250 km/h i da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima.
Osnovne karakteristike
Srednja brzina spuštanja je 4,5 m/s
Vreme potrebno za otvaranje padobrana od povlačenja ručice do potpunog otvaranja padobrana kreće se u granicama od 3,7 - 2,6 sec
Horizontalna brzina do 3 m/s
Vreme trajanja jednog zaokreta od 360 stepeni iznosi od 7 - 10 sec
Tehnički podaci
Težina padobrana je 14 kg
Dimenzije zapakovanog padobrana 420x320x220 mm
Prečnik kupole glavnog padobrana 8450 mm
Površina kupole 56 kvm
Dužina konopaca 6500 mm
 
KLUZ 1-A
koristi se isključivo za izvodjenje skokova sa aktiviranjem padobrana na slobodno dejstvo.
Uslovi za korišćenje ovog padobrana su težina padobranca od 60-120 kg, brzina pri otvaranju do 240 km/h, a najniža visina bezbednog otvaranja je 200 met. za glavnu i 150 met. za rezervnu kupolu.
Opis delova kupole
Tip kupole je "Krilo 360"
Broj komora 7
Površina kupole je 23,5 kvm
Raspon krila je 6440 mm
Dužina prednjih nosećih konopaca je 3550 mm
Osnovne karakteristike
Brzina spuštanja glavnom kupolom bez vetra kreće se u rasponu od 3 - 8 m/s
Brzina planiranja 4 - 5 m/s
Kod ptičijeg prizemljenja brzina spuštanja kreće se od 0,5 - 1,5 m/s
Horizontalna brzina (planiranje bez vetra) kreće se od 0,5 - 13 m/s


 
 

PROCEDURA
Obično, padobranci se kao grupa nalaze na izolovanom aerodromu. Tipčan skok podrazumeva skok iz letelice (obično aviona, ali ponekad i helikoptera, ili čak balona), sa visine od oko 4.000 metara, slobodan pad od oko 2.000 – 3.000 metara , i otvaranje padobrana na propisanoj visini kako bi se padobranac usporio, i meko i bezbedno prizemljio.

Jednom kada je padobran otvoren (obično oko 800 metara), padobranac može kontrolisati pravac i brzinu padobrana sa trakama i kanapima koji se zovu “komande”, sa držačima za ruke koji se zovu “hvataljke”, koje su zakačene za padobran, tako da padobranac može veoma precizno da sleti na željeno mesto na zemlji, meko i bezbedno.

Većina modernih sportskih padobrana su “samonaduvavajuće” komore (obično 7 ili 9) u obliku krila (misli se na profil) koji obezbeđuju savršenu kontrolu brzine i pravca, slično paraglajderima. Međutim iako slični, morate zapaziti da su paraglajderi ipak dizajnirani sa namerom da drže letača što više u vazduhu, i omoguće mu da čak i promeni visinu na gore, dok su padobrani prvenstveno konstruisani sa namerom da padobranac iz slobodnog pada uspori brzinu svoga tela, ublaži “dinamčki udar” prilikom otvaranja padobrana iz “pune brzine” tela, i da meko i bezbedno sleti na zemlju. Padobrani ne mogu imati “lift” (uzgon) duži od nekoliko trenutaka, nakon čega se opet gubi visina. Kako je jednom rečeno, osnovna razlika između paraglajderista i padobranaca je ta što padobranci rade na tome da što brže budu dole, dok paraglajderisti teže da što duže ostanu gore.

Mnogi padobranci skaču jer je to najbliže onome što se zove “san o letenju”. Padobranstvo je jedina vazdušna aktivnost gde je telo instrument letenja, umesto mašine. Manipulišući položajem tela, kao što pilot manipuliše letelicom, padobranci mogu da se okreću u mestu, prave salto u napred ili nazad, kreću se napred ili nazad, pa čak na trenutke da stvore i uzgon. Iskusni padobranci će vam reći da u slobodnom padu možete raditi sve ono što rade i ptice, osim da letite na gore. Zato i nčudi padobranska izreka da “samo padobranci znaju zašto ptice pevaju…”. Svi skokovi ovog tipa imju učešće u četvrtoj dimenziji nazvanoj slobodni pad. Ovo je jedino mesto gde možete leteti svojim telom u sve tri regularne dimenzije (gore-dole, levo-desno, napred-nazad), plus četvta dimenzija relativne brzine. Čak ni NASA astronauti nemaju priliku da se “igraju” u četiri dimenzije. U slobodnom padu, možete prevariti granice vremena i prostora, ali samo na oko minut vremena.

Padobranci generalno nemaju utisak propadanja zbog činjenice da za relativno kratko vreme dostižu “konačnu brzinu” (terminal velocity) od oko 180 – 200 km/h u “box” položaju (stomak prema zemlji) ili čak i preko 350 km/h sa položajem glave na dole ili nogu na dole, te kada dostignu tu brzinu telo više ne ubrzava prema zemlji. Ovu brzinu ima svako telo koje pada, ali mu se konačna brzina razlikuje u zavisnosti od dimenzija i težine.

U svakom slučaju padobranci imaju minimalni utisak propadanja po napuštanju letelice iako ne veliki, jer odmah nakon odvoja, sile koje deluju na telo su spore, te treba vremena da telo promeni pravac u odnosu na pravac leta aviona do pravca koji je prouzrokovan gravitacijom. Padobranci ovu tranzitnu pojavu nazivaju “brdo” (the hill), kao distancu od momenta dok još prate pravac leta aviona, do momenta kada krenu vertikalno ka zemlji. Ubrzanje je ono što prouzrokuje osećaj “stomak u grlu”, kao što je recimo na ringišpilima u zabavnim parkovima i traje veoma kratko, i slabo (svega par sekundi). Nakon dostizanja konačne brzine, stiče se osećaj lebdenja na vazdušnom jastuku.

Većina padobranaca je napravila svoj prvi skok sa iskusnim, obučenim i ovlašćenim instruktorom u tzv. “tandemu”. Za vreme tandem padobranskog skoka, instruktor tandema (Tandem Master) je odgovoran za stabilan odvoj od aviona, održavanje propisane stabilne pozicije u slobodnom padu, otvaranje i kontrolisanje padobrana. Više o tandem padobranstvu u Srbiji možete naći ovde. Sa treningom i iskustvom strah nestaje i nastupa totalna kontrola. Ostali metodi obuke za prve skokove su skok na gurtnu (Static Line – S/L), aktiviranje padobrana od strane instruktora (Instructor Assisted Deployment – IAD), ili napredno učenje slobodnog pada – NUSP odnosno AFF (Accelerated Free-Fall). Svaka od ovih metoda je obrađena posebno.

VEŠTINE
Padobranstvo traži kompleksne veštine koje mogu trajati stotinama skokova do sticanja pravog iskustva, ali osnove su veoma često kristalno jasne u toku prvih par skokova. Postoji četiri osnovne oblasti veština: osnove bezbednosti, manevri u slobodnom padu, operacije na padobranu i sletanje.

Osnove bezbednosti uključuju to da poznajete: proveru opreme, normalan odvoj od aviona, reagovanje na “opasne” situacije, otvaranje padobrana, poznavanje i otklanjanje uobičajenih otkaza padobrana, odabir mesta za sletanje, priprema za sletanje i samo sletanje.

U slobodnom padu padobranci uče da održe stabilan položaj tela (stomaka) ka zemlji, tzv. “box position”. U tom položaju prosečna brzina je oko 180 – 200 km/h. Učenje stabilnog položaja tela je osnovna stvar koju padobranci uče da se kreću ili okreću u bilo kom pravcu dok drže stabilnu poziciju “stomak ka Zemlji” . Koristeći ove veštine, grupa padobranaca može napraviti formaciju na skoku, disciplina koja je poznata kao “Relativ” (Relative Work, odnosno Formation Skydiving po novom pravilniku – FS). Kasnih 80-tih godina iskusniji padobranci čeli da eksperimentišu sa “slobodnim letom” (Freefly), koji je podrazumevao da se pada svakako, samo ne stomakom na dole. Danas, mnogi padobranci počinju freefly, odmah nakon što dobiju dozvole sportskih padobranaca, presčući “Relativ” jer je kako kažu “mnogo zabavnije”.

Odabir kada ćete otvoriti padobran je stvar bezbednosti, ali i procedura kao i zakona. Padobran bi trebao da bude otvoren dovoljno visoko, da omogući padobrancu spasavanje u slučaju otkaza glavnog padobrana. 500m je donji minimum za veoma iskusnog padobranca. Učenici moraju imati otvorene kupole na minimum 750m. U slobodnom padu, padobranci prate visinu pomoću zvučnih i vizuelnih visinomera, kako bi znali kada da se odvoje od formacije (ako postoji) i otvore padobrane. Veliki broj padobranaca otvara padobrane visoko, kako bi mogli da vežbaju let kupolom. Na “Skoči I Otvori" (Hop-And-Pop) skokovima, padobrani se otvaraju odmah nakon napuštanja letelice, tako da nije neobično da je padobran otvoren već na 1.500 ili više metara.

Letenje padobranom ima dva osnovna izazova: Sleteti gde je planirano, često na metu, i izbeći povređivanje. Iskusniji padobranci uživaju u izvođenju aktobatskih manevara sa padobranima, naročito na prizemljenju. Primer za ovo bi bio “Swoop”, izuzetno uzbudljiva ali krajnje opasna veština, koja podrazumeva prilaz zemlji veoma velikom brzinom često i preko 80 km/h) pod oštrim uglom, da bi u poslednjim trenucima padobranac izravnao padobran svega par desetina centimetara iznad zemlje, i napravio što veću distancu (često i po par desetina metara) u velikoj horizontalnoj brzini.

Moderne padobranske kupole tipa “krilo” mogu da pokriju velike distance prilikom letenja. Eliptični padobrani su brži, a neki mali , padobrani visokih performansi, kreću se brže nego što čovek može da trči, čineći ih veoma izazovnim za sletanje. Visoko obučen i iskusan padobranac koristeći mali padobran visokih performansi, može postići brzinu čak i do 100 km/h horizontalne brzine prilikom sletanja. Ovde naravno ne treba posebno ni napominjati da je dovoljna i najmanja greška da dođe do, blago rečeno katastrofe.

Dobro sletanje neće biti ni malo stresno, i prizemljiće padobranca u krugu od par metara od željene lokacije. Na takmičenjima, vrhunski padobranci rutinski sleću na manje od par centimetara od centra mete.

Danas, većina padobranskih povreda se dešava pod potpuno ispravno otvorenom kupolom, a najčešći razlozi su radikalni manevri blizu zemlje, kao što su “kuka okret” (Hook Turn), ili pogrešna procena prilikom "swoop"-a. U principu, najviše povreda u padobranstvu se ne dešava u slobodnom padu ili prilikom otvaranja padobrana, već na prizemljenju.

BEZBEDNOST
Uprkos uvreženom mišljenju da je padobranstvo ekstremno opasan sport, smrtni slučajevi su retki. Kako god, svake godine određeni broj ljudi se povredi ili pogine na skokovima širom sveta.

U Srbiji, ali i u ogromnoj većini država, padobranci su OBAVEZNI da nose drugi, rezervni padobran, koji je proveren i pakovan od strane sertifikovanog “Riggera” padobranske opreme. Mnogi od njih na rezervama koriste uređaje koji su osetljivi na visinu, te automatski otvaraju rezervne padobrane po potrebi na bezbednoj visini ukoliko dođe do otkaza ili problema sa otvaranjem glavnog padobrana. Ovi uređaji se nazivaju „automati“ (AAD – Automatic Activation Device). Obično padobranci nose zvučne i vizualne visinomere koji im pomažu da budu svesni visine na kojoj se nalaze, te da mogu da adekvatno reaguju.

Neiskusni padobranci su potencijalna opasnost i u vazduhu. Kod nas je obavezno primenjivanje nekih pravila, do minimum 50 - og skoka, kada učenik stiče pravo na polaganje za dozvolu sportskog padobranca.

Najopasniji period za padobranca je između 100 i 500 skokova (pojava poznata kao “čudo 100 skokova”), kada padobranac ima dovoljno skokova da prebrodi inicijalni strah, ali još ne poseduje veštine za izlaženje na kraj sa opasnim situacijama. Obično su padobranci sa ovim brojem skokova previše samouvereni i skloni povredama.

Međutim, od nedavno, najčešći izvor povreda je (loše) korišćenje padobrana visokih performansi. S obzirom da se ovim padobranima generalno služe iskusniji padobranci, učestalost povreda je povećana. Iskusniji padobranci izvode opasne manevre pri velikim brzinama na malim visinama pokušavajući da povećaju uzbuđenje, što radikalno povećava opasnost od povreda.

Promena pravca vetra je takođe jedan od velikih faktora rizika. U uslovima jakog vetra i toplih dana sa turbulencijom, padobranci mogu iskusiti neželjene pojave pri sletanju. Promena pravca vetra može uticati na to da na prizemljenju vetar promeni pravac iz smera “u lice” u smer “u leđa”, što prouzrokuje povećanje brzine padobrana na sletanju, jer se u datim uslovima brzina padobrana i brzina vetra sabiraju.

Otkazi opreme veoma retko prouzrokuju smrtne slučajeve i povrede. Dok približno jedan u 400 skokova prouzrokuje otkaz glavnog padobrana, odbacivanje i aktiviranje rezerve, rezervni padobrani su profesionalno pakovani sa velikom pažnjom, i dizajnirani da budu ekstremno pouzdani. Letenje rezervom može biti prilično nervirajuće, ali je bezbedno i ne prouzrokuje povrede.

Neke padobranske discipline su mnogo opasnije od drugih. Na primer B.A.S.E. skokovi sadrže u sebi mnogo puta veći rizik nego skokovi sa velikih visina. Padobranske discipline kao što su letenje specijalnim odelima (wingsuit) ili sa daskom (skysurfing), sadrže takođe veći rizik od klasičnog padobranstva zbog činjenice da je smanjena mobilnost padobranca i veća opasnost od uplitanja i mršenja o opremu. Zbog navedenih razloga ove discipline su generalno ograničene samo na iskusne padobrance.

Potrebno je napomenuti i da komercijalni filmovi – narčito Holivudski akcioni filmovi – obično veoma preteruju po pitanju opasnosti u sportu. U takvim filmovim likovi često izvode stvari koje su tehnički nemoguće bez pomoći specijalnih efekata. Kada bi neko i izvodio takve vratolomije, istog momenta bi bio “prizemljen” i udaljen sa aerodroma iz bezbednosnih razloga, od strane aerodromskog osoblja ili kluba. “Drop” zone (DZ) u SAD i Kanadi imaju čak i iskusnog padobranca u ulozi “bezbednjaka” koji je odgovoran za padobrance koji krše pravila, propise ili na bilo koji način ugrožavaju bezbednost na aerodromu.

U većini zemalja, ili lokalna pravila ili država kao sama reguliše i starosno doba za potencijalne padobrance. U našoj zemlji padobranstvom se može baviti i osoba koja je navršila 16 godina života, uz pismenu saglasnost roditelja, dok sa napunjenih 18 (punoletstvo), pismena saglasnost nije potrebna, jer osoba sama odgovara za svoje postupke.

OPREMA
Troškovi u ovom sportu nisu trivijalni. Kako nove tehnologije napreduje i unapređuju se perfromanse padobrana, troškovi imaju tendenciju rasta. Danas generalno gledajući, padobranci nose više opreme nego što je to bilo ranijih godina, sa sigurnosnim spravama (kao što su automati za rezervu), što cenu čini značajno većom (primera radi, samo automat marke “Cypres” košta oko 1000 EUR). Kompletan set nove padobranske opreme može lako koštati kao veoma dobar polovan automobil (4.000 – 6.000 EUR, čak i više). Tržište nije veliko dovoljno da omogući konkurenciju i pad cena (kao što je na primer u kompjuterskoj industriji).

Međutim u većini zemalja, postoji tržište polovne opreme. Za mnoge početnike, naročito one sa ogračenim sredstvima, to je omiljeni način nabavke opreme i ima dve prednosti:

Prvo, mogu da probaju različite tipove padobrana (a ima ih mnogo) kako bi videli koji stil im “leži”, pre nego što ga kupe;
Drugo, može se nabaviti kompletan sistem i periferije u kratkom vremenskom roku i po sniženoj ceni;
Početnici generalno startuju sa padobranima koji su veliki u odnosu na težinu padobranca. Kako im iskustvo raste kao i samopouzdanje, obično se prelazi na manje, brže i padobrane viših performansi. Aktivan padobranac može promeniti kupolu padobrana nekoliko puta u razmaku od par godina, dok i dalje zadržava svoj prvi ranac/padobranski sistem i perifernu opremu.

Stariji padobranci, naročito oni koji skaču samo vikendima leti, nekada idu u drugu krajnost, koristeći padobrane koji su veliki, nežniji i koji ne zahtevaju mladalčki intenzitet i reflekse na svakom skoku. Oni dodaju da:”Postoje stari padobranci i brzi padobranci, ali ne postoje stari i brzi padobranci!”

Vecina padobranske opreme je dizajnirana tako da u njoj može uživati više vlasnika pre nego što se istroši. Kupci se uvek savetuju da ono što potencijalno žele da kupe odnesu kod sertifikovanog riggera opreme. Riggeri su ljudi obučeni za tehničke preglede padobrana i mogu da otkriju oštećenja i druge nepravilnosti na opremi. Riggeri se takođe redovno obaveštavaju o novim produktima u padobranskoj industriji i dobijaju obaveštenja o opremi kako bi bili u toku.

OTVARANJE PADOBRANA
Na željenoj visini za otvaranje padobrana, padobranac baca pilot padobrače iz džepa na dnu ranca (ranac je mesto gde se smeštaju oba padobrana). Ovo je poznato kao “Dno kontejnera” (Bottom Of Container – B.O.C) sistem otvaranja. Malo padobrače (pilot) je povezan sa glavnim padobranom trakom kroz D-Bag (Deployment Bag) u koju je smeštena glavna kupola a kanapi na određeni način obavijeni oko nje gumicama. Na dnu stranica kontejnera (ranca) je petlja glavnog padobrana koja je u procesu pakovanja padobranskog sistema provučena kroz sve četiri stranice koje zatvaraju kontejner.

Zakačena za traku koja na jednom kraju ima pilot padobrače, na drugom kraju je kriva špiljka koja se provlači kroz petlju nakon zatvaranja ranca i drži kontejner zatvorenim. Kada se pilot izbaci iz džepa na dnu kontejnera on hvata vazduh iza padobranca izvlači krivu špiljku iz petlje, oslobađajući D-Bag padobranca (koji je u stabilnom položaju – stomakom ka zemlji). Kanapi se oslobađaju od gumica za koje su bili zakačeni u procesu pakovanja, i ispravljaju se kako padobran počinje da se otvara. Kako bi se smanjio rizik povrede, kvadratno parče svile koje se zove “Klizač” (Slider) koji odvaja kanape padobrana u četiri glavne grupe kroz okca koja se nalaze na samim krajevima slajdera, usporava otvaranje padobrana i lagano klizi na dole, dok se padobran ne otvori u potpunosti i slajder dođe tačno iznad glave padobranca.

U toku normalnog otvaranja, padobranac će generalno iskusiti par sekundi intenzivnog usporavanja u granicama 3 do 4 G, dok padobran usporava brzinu sa 200 km/h na jedva 20 km/h.

Ukoliko padobranac ima nepravilnost u otvaranju glavnog padobrana koju ne mogu da otklone, ima ručicu “odbacivaljke”, na prednjoj desnoj strani ranca (na grudima), kojom može odbaciti nepravilno otvoren glavni padobran. Jednom kad je padobran odbačen, rezervni padobran može biti aktiviran povlačenjem druge ručice koja se nalazi na prednjoj levoj strani ranca (takođe na grudima). Od relativno skora postoji i jedan brži i bezbedniji način otvaranja rezervnog padobrana koji se zove “RSL – Reserve Static Line”. Ovaj sistem omogućuje padobrancu da jednostavno samo odbaci glavni padobran, bez povlačenja určice rezerve, gde se rezervni padobran takođe otvara. Rezerva se na ovaj nači otvara, tako što odbačeni padobran ustvari u ovom čaju predstavlja veliko pilot padobranče za rezervu, i kako se on otkačen kreće na gore (odnosno on stoji, a vi propadate brže), vuče za sobom rezervni padobran. Najpoznatiji RSL je “Skyhook” koji je neverovatno brz u otvaranju rezerve i koji omogućuje padobrancu da mu je rezerva otvorena na svega 2 sekunde nakon odbacivanja glavne kupole, u poređenju sa 5-10 sekundi kada padobranac mora i da odbaci neispravan padobran i da sam otvara rezervu

TIPIČNI PADOBRANSKI SKOK

Ima desetine iskusnih padobranaca u Srbiji, koji imaju stotine i hiljade skokova iza sebe. Oni obično imaju svoje padobrane, pakuju svoje padobrane i skaču svaki vikend. Tipičan skok ovih entuzijasta otprilike ide ovako:

•  Padobranac pakuje svoj padobran i proverava ga.
•  Padobranac uključuje i proverava svoj automat (AAD).
•  Padobranac oblači svoj kombinezon i stavlja padobran na sebe. Obično, drugi padobranac proverava prvom opremu, kako bi se uverio da je sve na svom mestu i da sve izgleda OK..
•  Padobranac ulazi u avion. U zavisnosti od veličine aviona, može biti po 20 i više padobranaca u jednom avionu.
•  Avion leti do visine iskakanja. Tipična visina može biti oko 3.000 metara, koja dozvoljava padobrancu oko 45 sekundi slobodnog pada – termin koji se koristi od strane padobranaca da se opiše padanje pri konačnoj brzini tela (terminal velocity, vidi “rečnik”). Moguće je ići i na visine do 5.000 metara bez kiseonika, što dozvoljava padobrancu oko 75 sekundi slobodnog pada.
•  Kada je avion propisno namešten iznad mesta iskakanja, padobranci skaču iz aviona.
•  Padobranac ubrzava do oko 200 km/h za oko 10 sekundi i onda je u slobodnom padu.
•  Na oko 800 metara padobranac baca svoje pilot padobranče, i otvara padobran.
•  Padobranac upravlja padobranom, i usmerava ga na mesto prizemljenja i sleće.

Koristili smo dosta terminologije ovde – hajde da vidimo kako izgledaju neki od delova opreme koju padobranci koriste.

PADOBRANSKA OPREMA

Padobranska oprema korišćena od strane svih sportskih padobranaca danas ima 6 osnovnih delova:

•  Sam padobran , takođe poznat i kao glavni padobran.
•  Pilot padobranče – mali (30 – 45 centimetara u prečniku) padobran, koji padobranci koriste da ga izvuku i otvore glavni padobran. Padobranac izbacuje pilot padobranče. On hvata vazduh i izvlači oko 6 metara dugu traku. Traka izvlači glavni padobran iz kontejnera tako da se može napuniti vazduhom.
•  Tu je i drugi padobran, takođe poznat i kao rezerva ., koji je tu u slučaju da se glavni padobran ne otvori iz nekog razloga. Glavni padobran možda ne izađe iz svog kontejnera, možda se kupola ne napuni vazduhom propisno, može se umrsiti sa konopcima, i tako dalje. Ukoliko ne dođe do pravilnog otvaranja glavnog padobrana, padobranac ga može odbaciti i otvoriti rezervu.
•  Tu je kontejner/sistem veza , koji je ranac u koji se smeštaju glavni i rezervni padobran. Kontejner takođe sadrži nožne i grudne obuhvate, kako bi se kontejner/sistem veza pravilno pripio uz padobranca.
•  Konopci , koji idu od padobrana do kontejnera/sistema veza kroz trake koje se zovu slobodni krajevi. Mnogi moderni padobrani imaju 5 grupa konopaca nazvane A – konopci, B – konopci, C – konopci, D – konopci i kočnice, odnosno komande.
•  Na padobranu se takođe nalazi i automat (AAD). Ako nešto krene naopako – na primer, padobranac se onesvesti ili iz nekog drugo razloga ne otvori padobran – automat će otvoriti rezervni padobran na oko 230 metara.

Skoro svi padobranci danas koriste samonaduvavajuće padobrane tipa “krilo” (misli se na profil padobrana). Ovaj tip padobrana je kvadratnog ili ovalnog oblika, i napravljen je kompletno od posebnog materijala koja se zove padobranska svila. Tu je gornja i donja površina paodbrana, koje su povezane pregradama. Pregrade dele padobran na set individualnih ćelija koje padobranci zovu “komore”. Vazduh ulazi u prednji deo padobrana kako bi napunio komore i dao padobranu oblik krila. Ovaj oblik čini da se padobran ponaša kao krilo. Umesto da idete ravno dole kao što bi se desilo sa okruglim padobranom, vi ustvari “plovite” kroz vazduh sa ovim padobranom.

Takođe imate priličnu kontrolu nad padobranom tipa “krilo”. Imate dva seta konopaca koji su povezani sa zadnjom stranom padobrana, na levoj i desnoj strani. Vi kontrolišete ove konopce sa dve ručice koje se zovu “hvataljke”. Kada se povuče leva “komanda”, vi spuštate zadnji deo na levoj strani krila. Ovo čini da se leva strana padobrana uspori, te na taj način skrećete levo. Možete se okrenuti i na desno na isti način, samo sa desnom komandom. Ukoliko povučete obe, levu i desnu komandu zajedno, ono usporava celo krilo, i ponaša se kao kočnica. Ovo vam omogućava da usporite krilo do zaustavljanja prilikom sletanja. Ovaj tip kontrole čini da su sletanja ekstremno precizna.

Hajde sada da vidimo kako se pakuje padobran.

PAKOVANJE PADOBRANA

Padobran je kao mala najlon mašina sa svim delovima dizajniranim za lakoću, trajnost kao i za par problema koji su mogući prilikom otvaranja padobrana. Uzimajući u obzir da je brzina kojom padobranac obično pada – oko 200 km/h – i nedostatak opcija ako nešto krene naopako, padobranska opreme mora biti neverovatno pouzdana.

Ima mnogo interesovanja oko fine umetnosti pakovanja padobrana. Ono ima sve elemente velike drame – osoba pakuje parče najlona i gura ga u veoma malu torbu, a tu je i druga odoba čiji život bukvalno zavisi od pravilnog otvaranja te svile. Kada se padobran otvara ono mora da se:

•  Otvara pouzdano, kako bi se ceo padobran otvorio pravilno
•  Otvara u kontinuitetu, kako bi padobranac znao šta da očekuje
•  Otvara bez uvrtanja konopaca, ili uvrtanja uopšte, kako bi se padobranac usmerio u pravu stranu nakon otvaranja
•  Otvara bez mršenja kanapa i kupole
•  Otvara pravom brzinom – ako se otvori suviše brzo, može povrediti padobranca i/ili oštetiti opremu.

Najbolji način da padobranac bude siguran da se to neće desiti je da pakuje padobran pažljivo i prati uputstva proizvođača za to. Mnogi iskusni padobranci sami pakuju svojepadobrane i treba im oko 10 – 15 minuta za to.

Jedna od stvari koja čini pakovanje modernih padobrana tako interesantnim je korišćenje "Zero – P" materijala. "Zero – P" (Nulta poroznost) znači da je materijal tako napravljen da vazduh ne može prolaziti kroz njega. "Zero – P" daje padobranu bolje performanse, ali to takođe i znači da je veoma teško istisnuti sav vazduh iz njega prilikom pakovanja.

Da vidimo sad detaljnije šta se dešava kada se padobran otvara

OTVARANJE PADOBRANA

Evo šta se dešava kada se padobran otvara normalno:

•  Padobranac koristi pilot padobranče kako bi otpočeo proceduru otvaranja. Pilot padobranče se obično nalazi u malom džepu zakačenom na dnu kontejnera/sistema veza (BOC). Da bi otvorio padobran, padobranac izvlači pilot padobranče iz džepa i pušta ga iz ruke.
  Pilot padobranče hvata vazduh i puni se vazduhom. On izvlači oko 3 – 6 metara dugačku najlonsku traku koja se zove bridle..
•  Kako traka izlazi napolje iz kontejnera, ona izvlači pin koji se kod nas zove “kriva špiljka” , na kontejneru. Kriva špiljka drži glavni padobran u kontejneru. Izvlačenje otvara kontejner sa malim praskom.
•  Traka nastavlja da izvlači platnenu torbu u koju je smešten padobran.
•  Na jednom kraju traka je povezana sa pilot padobrančetom. Drugi kraj trake spojen je na platnenu torbu nazvanu deployment bag ili D - Bag. Kada pakujete padobran, sama svila padobrana se pakuje u D - Bag i onda se D - Bag pakuje u kontejner/sistem veza. Traka izvlači D - Bag iz kontejnera.
•  Svi padobranski konopci su složeni u cik cak šeimi i pričvršćeni za D Bag pomoću gumica koje se nalaze na torbi. Kako pilot padobranče i traka nastavljaju da povlače D Bag napolje, svi konopci se otpakuju i razvlače.
•  Kada se konopci kompletno raspakuju i počinju da se pod silom pilot padobrančeta razvlače, oni tako izvlače slobodne krajeve iz kontejnera. Slobodni krajevi su trake od jakog najlona koji su veza padobrana i kontejnera (Slobodni krajevi takode sadrže i otpuštajući mehanizam za odbacivanje glavnog padobrana u slučaju da morate da odbacite glavni padobran).
•  Tenzija na konopcima takode izvlači i sam padobran iz platnene torbe u koju je smešten (D ľBag).
•Vetar puni vazduhom komore padobrana. Ono što ne želite da se desi, je da se padobran otvori odmah. Ako se otvori brzo, smanjićete brzinu sa 200 km/h na jedva 15 km/h u momentu. To boli, a takode može oštetiti i opremu može pokidati konopce ili pocepati padobran. Zbog toga padobrani tipa krilo imaju parče najlona koji se zove slajder (klizač), koji drži konopce zajedno i polako se spušta na dole kako se padobran otvara. Ovo usporava otvaranje tako što sprečava nagli ulazak vazduha u komore, a funkcija mu je i da spreči mršenje konopaca u procesu otvaranja.

Jednom kada je padobran napolje i otvoren, padobranac gleda da se uveri da je sve OK. Zatim padobranac hvata komande, i počinje da upravlja padobranom ka mestu za sletanje.

Sledeće, videćemo šta se dešava kada se padobran ne otvori pravilno

OTVARANJE REZERVNOG PADOBRANA

Recimo da probate da otvorite glavni padobran, i nešto krene po zlu. Na primer:

•  Glavni padobran ne izlazi iz ranca (totalni otkaz)
•  Glavni padobran se ne otvara
•  Glavni padobran se umrsio u konopce
•  Jedna od komandi je pukla, ili se padobran pocepao prilikom otvaranja
•  Deo glavnog padobrana se otvorio a deo nije

U svim ovim slučajevima, imate padobran koji ne može bezbedno da vas prizemlji. Morate odbaciti i glavni padobran i otvoriti rezervu.

Svi moderni padobrani imaju mehanizam koji se zove tri ring sistem, koji povezuje glavni padobran sa kontejnerom.

Da biste odbacili glavni padobran, spustite ruku i povučete ručicu odbacivaljke, koja se obično nalazi pričvršćena na rancu na vašoj desnoj strani. Ova ručica otpušta konopce na obe strane simultano. Sada ste ponovo u slobodnom padu. Zatim, može se desiti jedna od ove dve stvari:

•  Na nekoj opremi, postoji sajla koja se zove RSL (Reserve Static Line), koja automatski otvara rezervu čim odbacite glavni padobran.
•  Na drugim opremama, vi vučete drugu ručicu kako bi otvorili rezervni padobran manualno.

U oba slučaja, molićete Boga da se rezerva otvori kako treba i da imate dobar padobran iznad glave kada se sve to završi. Mnogi iskusni padobranci pakuju svoje padobrane, ali je uobičajeno da se rezervni padobrani pakuju od strane stručnih ovlašćenih lica za to (riggera). Svakih nekoliko meseci se rezerva otpakuje i prepakuje čak i ako nije korišćena kako bi se sprečilo da se ulepi.

AUTOMAT (AAD)

Nema mnogo mesta greškama kada je padobranstvo u pitanju. Recimo da se desi jedna od dole pomenute tri stvari na skoku:

Izgubite svest dok iskačete iz aviona ili padate.
Izgubite svest o visini jer ste ometeni iz nekog razloga.
Desi se nešto sasvim neočekivano možda avion ili drugi padobranac leti isuviše blizu i ili vam ošt ti opremu ili vas učini nestabilnim.
U svakoj od ovih situacija možda nećete biti u mogućnosti da otvorite sami svoj padobran, ili će vam biti potrebna neka vrsta pomoći. Automat (AAD) je mali kompjuter koji konstantno monitoriše visinu i aktivira rezervni padobran za vas (ako je to potrebno).

Jedan od najpoznatijih automata je CYPRES, što je skraćenica od "Cybernetic Parachute Release System". Prema podacima proizvodača ima preko 65.000 CYPRES-a u upotrebi.

CYPRES ima četiri dela:

•  Mali displej koji vam omogućava da uključite automat kako bi monitorisao svoju aktivnost.
•  Sam kompjuter
•  Baterija
•  Kater (Sekač), koji ustvari otvara rezervni padobran.

Kater je fascinantan. To je u stvari neka vrsta metka, i kompjuter šalje metku signal kada je vreme da se otvori rezervni padobran. Metak opaljuje. Vrh tog metka je oštrih ivica, kao nož koji seče deo traket nazvan zatvarajuća petlja. Kriva špiljka rezervnog padobrana je provučeno kroz zatvarajuću petlju kako bi držala rezervni padobran u kontejneru. Sečenje zatvarajuće petlje je sigurno najbolji mogući način za otvaranje rezervnog padobrana.

Kompjuter ima posao da odluči kada je vreme da se otvori rezerva. Osnovni cilj je da uvek otvori rezervni padobran ako je padobranac u slobodnom padu (odnosno ako mu je brzina veće od zadate) dostigne visinu od oko 230 metara po visini. Medutim ovo nije tako jednostavno kao što izgleda. Evo nekih od situacija za koje kompjuter mora da se pobrine kako bi se izbeglo neželjeno otvaranje rezerve.

•  Normalno letenje pod normalno otvorenim glavnim padobranom.
•  Brza i neočekivana promena vazdušnog pritiska izazvana prevrtanjem (sa lica na leda) ili letenjem oko drugih padobranaca u slobodnom padu.
•  Vraćanje sa avionom na zemlju (ukoliko neko iz nekog razloga ne iskoči)
•  Značajna promena pritiska uzrokovana vremenom (npr. sistem niskog pritiska se približava mestu iskakanja).

Samo ako je padobranac u slobodnom padu na 230 metara CYPRES će otvoriti rezervu.

Padobranci uključuju CYPRES na zemlji. Njegov kompjuter uzima mere vazdušnog pritiska, i to koristi kako bi otkrio padobrančevu visinu celoga dana. Kada god je padobranac na zemlji, jedinica se rekalibriše svakih 30 sekundi kako bi održala promene u vremenskom atmosferskom pritisku.

U sledećoj sekciji, videćemo kako da neiskusni padobranci (ili oni koji to žele) udu u sport.

ULAZAK U PADOBRANSTVO I TROŠKOVI

Ako se nikad nista bavili padobranstvom ranije, veoma popularan da to učinite prvi put je tandem skok . Na tandem skoku, vi ste vezani za instruktora, i vas dvoje padate zajedno. Instruktor nosi veliki padobran na svojim leđima dovoljno velik da izdrži vašu i njegovu težinu. Instruktor kontroliše sve aspekte skoka, kako bi bio siguran da se ništa neželjeno ne desi na skoku.

Tipični tandem skok izgleda kao i normalan skok. Evo nekih velikih razlika:

•  Iskusan padobranac može jednostavno da iskoči iz aviona. U tandem skoku, putnik i tandem instruktor (Tandem Master) su vezani zajedno, tako da je manevaribilnost smanjena.
•  Odmah nakon iskakanja instruktor izbacuje veliki (1 - 2 metra u prečniku) padobrančić koji se zove "drog", i on vas vuče i koči tokom celog slobodnog pada. Bez tog droga kombinovana težina instruktora i putnika bi prouzrokovala da ova tela padaju brzinom 290 320 km/h mnogo brže od normalnih 200 km/h. Drog usporava ovaj par na normalnu brzinu propadanja. Normalna brzina je esencijalna za snimanje tandema, pošto kamerman pada normalnom brzinom, i za normalno otvaranje padobrana.
•  Kada dode vreme za otvaranje padobrana, instruktor povlači ručicu koja oslobada "drog" i pušta ga da radi svoj normalni posao "drog" se nalazi u ulozi pilot padobrančeta koje nakon oslobađanja otvara glavni padobran
•  Instruktor i putnik sleću zajedno.

Više o tandem skokovima u Srbiji možete naći na adresi www.tandemskok.com

CENE I POČECI

Jedna od najpopularnijih tehnika koje se danas koriste za obuku padobranaca su skok na gurtnu (Static Line) i Accelerated Free Fall (AFF), odnosno Napredno Učenje Slobodnog Pada (NUSP). U Srbiji učenik može proći kroz sledeće korake kako bi dobio dozvolu sportskog padobranca:

•  Učenik će verovatno krenuti sa tandem skokom u cilju sticanja nešto iskustva pri iskakanju iz aviona i rada u slobodnom padu, kao i da vidi kako to izgleda. Ovaj skok košta 150 EUR , a ukoliko želite i snimke skoka i fotografije iz slobodnog pada, to će vas koštati dodatnih 40 - 50 EUR .
•  Učenik zatim prolazi obuku na zemlji kako bi se pripremio za prvi samostalni skok, na gurtnu. U fazi ovog dela obuke, neophodno je pre početka obuke završiti medicinske preglede za "C" kriterijum (Piloti padobrana i paraglajdera) koj u zavisnosti od zdravstvenog centra košta 20 - 70 EUR . Pregled važi godinu dana. Nakon obuke, prvi samostalni skok se izvodi sa 1.000 metara i košta oko 75 - 85 EUR , zbog troškova administracije.
•  Učenik pravi narednih 5 - 10 skokova na gurtnu (nije pravilo) sa visine od 1.000 metara, ali ovaj put su skokovi jeftiniji sa oko 20 EUR po skoku, jer nema administracije.
•  Kada instruktor ustanovi da je učenik dovoljno sposoban da sam otvara padobran, takođe pravi nekoliko skokova sa 1.000 metara, ali ovaj put na slobodno, i sam otvara padobran. Visina skokova se rapidno povećava, a kada učenik uradi sve vežbe koje su zadate programom, trebalo bi da ima oko 25 skokova iza sebe, sa različitih visina. Cene ovih skokova se razlikuju u zavisnosti od visine, i kreću se u rasponu od oko 20 EUR (1.000 metara) do oko 35 EUR (3.000 metara) po skoku, sa iznajmljivanjem opreme.
•  Kada učenik ispuni sve uslove zadate programom (odredeno vreme provedeno u slobodnom padu, odredeni broj skokova (minimum 25), određene visine, itd., učenik stiče pravo za polaganje za dozvolu sportskog padobranca "A". Učenik polaže testove, i na ispitnom skoku skače sa 2.200 metara, pravi zaokret levo za 180 stepeni, zaokret u desno za 180 stepeni i salto u nazad, ukoliko komisija ne odluči drugačije.

Jednom kada padobranac dobije dozvolu, cene skokova se smanjuju i kreću se od 10 EUR (1.000 metara, padobranac ima svoju opremu), do 32 EUR (3.000 metara, padobranac nema svoju opremu, već je iznajmljuje).

Cene u padobranskom klubu "Fenix" (obuku za prvi skok rade instruktori iz AK "Kikinda") trenutno su sledeće:

- Tandem skok.................150 EUR
- Snimanje tandem skoka..40 EUR
- Prvi skok.......................85 EUR
- 2 - 11 skok 1000 m........22 EUR
- 1.000 metara.................10 EUR
- 1.200 metara.................12 EUR
- 1.500 metara.................14 EUR
- 2.000 metara.................17 EUR
- 3.000 metara.................22 EUR

Iznajmljivanje opreme...............10 EUR/skok
Pakovanje padobrana................2,5 EUR

Detaljnije podatke o cenama možete pogledati ovde.

PADOBRANSKE VARIJACIJE

Jednom kada imate dozvolu sportskog padobranca, lekarski pregledi vam važe 2 godine, a tu su još mnoge beneficije. Postoje mnoge varijacije na temu "propadanje kroz vazduh brzinom od 200 km/h".

•  Možete skakati u formaciji sa još jednim ili više padobranaca.
•  Možete skakati sa daskom i baviti se skysurfing-om
•  Možete skakati sa ciljem postizanja maksimalne brzine (Speed Skydive)
•  Možete uzeti učešća u još ekstremnijim aspektima sporta kao što su B.A.S.E. skokovi.
•  Možete probati noćne skokove, i još mnogo, mnogo toga, o čemu više reči imate ovde

RIZIK OD PADOBRANSKIH NESREĆA

Padobranstvo je prilično popularan sport. Primera radi u SAD ima 34.000 registrovanih članova. Procenjuje se da oko 350.000 ljudi pravi oko 3 miliona skokova godišnje.

Veliko pitanje je uvek "Koliko je opasno padobranstvo"? Svake godine u SAD 30 ljudi pogine u padobranskim nesrećama ili grubo, jedna osoba na 100.000 skokova. Ako pravite jedan skok godišnje, šanse da poginete su 1 prema 100.000 (u SAD).

Kako se nesreće u padobranstvu kotiraju prema drugim običnim aktivnostima? S obzirom da većina mladih u SAD vozi automobil, hajde da poredimo padobranstvo sa vožnjom automobila. Grubo oko 40.000 ljudi godišnje pogine u saobraćajnim nesrećama u SAD. To je 1,7 smrt na 160.000 predenih automobilskih kilometara. Zbog toga, ako vozite 16.000 kilometara godišnje, šanse da poginete u saobraćajnoj nesreći su nešto oko 1 prema 6.000. Drugim rečima, mi prihvatamo veći rizik ulazeći u auto svaki dan, nego ljudi koji se povremeno bave padobranstvom. Morali bi da skačete 17 puta godišnje kako bi vam rizik od smrti bio isti sa rizikom od smrti vozeći kola 16.000 kilometara godišnje.

Logično pitanje je sledeće: Po ovim statistikama, zašto mi mislimo da je padobranstvo opasno, a vožnja kola sigurna?

•  Prvi razlog ima veze sa frekventnošću. Sa 30 godišnje, fatalne padobranske nesreće su retke. To čini svaku ovakvu vest vrednu pomena, pa je verovatno da ćete o njoj i čuti preko medija. U drugu stranu ima oko 110 fatalnih saobraćajnih nesreća u SAD svaki dan. U gradu sa milion ljudi 160 ljudi pogine svake godine u saobraćajnoj nesreći. Kada bi ste čuli o svakoj saobraćajnoj nesreći, poludeli bi ste, tako da čujete samo za one najteže, ali nikako za sve. To vas ostavlja sa utiskom da su saobraćajne nesreće retke, iako se dešavaju frekventno i često.
•  Drugi razlog ima veze sa rutinom i iskustvom. Većina ljudi vozi auto svaki dan i ništa loše se ne dešava. Tako da je vaše lično iskustvo usmereno tako da verujete da je vožnja sigurna. Tek kad pogledate užasnu statistiku, shvatićete koliko je vožnja automobila u stvari opasna.

Preuzeto, prevedeno i modifikovano sa sajta www.howstuffworks.com  

Kog ne mrzi da cita nek navali! ;)

Ovakvo objašnjenje sam odavno tražio... svaka čast Nele.

       Добар и исцрпан текст.Свака част. :super

Hvala hvala...  :)

Lepo lepo ;)

Свака част Nenade, баш си се потрудио.

Da, Nenad je bas vredan momak.  :pilot

Šteta što kod nas više ne postoji mogućnost da regruti prođu padobransku obuku. Meni je bio odobren odlazak u 63.-ću na regrutaciji, ali to sada ne znači ništa.  :( Ako ništa drugo, bar sam iskusio čari sportskog padobranstva.  ;D

Uglavnom ti to na regrutaciji nista ne znaci! Kad krenes u vojsku uglavete tamo gde im u tom trenutku trebas! ;)

Znam ja to, ali sam bio u dobrim odnosima sa načelnikom mog vojnog odseka pošto sam svojevremeno bio konkurisao za vojnu gimnaziju, a pored toga sam još tada imao iskustva u sportskom padobranstvu, tako da verujem da bi me primili. ;)

Moguce, ali nekad...nema vise toga!

Prvi padobranski skok

Ovako je to bilo meni!
Prvi  put sam osetio cari padobranstva sa  18 godina, po principu plati i ne brini nista! To znaci da sam prvi skok imao sa instruktorom! On je o svemu brinuo, moje je bilo samo da skupim hrabrost i skocim!
Secam se kada sam otisao da se raspitam...sta i kako, koliko kosta i sve ostalo! Jos tad mi je bila frka! Vece pre nego sto sam trebao da skacem, secam se, nisam ni spavao! Otisao sam onako neispavan, izbezumljen da skacem padobranom...delovalo mi je kao da igram glavnu ulogu u nekom akcionom filmu, tj. nestvarno!
Iskreno teorija i praksa nije isto! Neko moze da ti prica i objasnjava prvi skok (kao ja sad) ali jedino moze da ti priblizi sve to, ali dok ne dozivis nema nista od toga! Ja cu se potruditi isto da vam sve to priblizim, ako mogu!
Dok ti instruktori objasnjavaju sta i kako da radis pre  i u toku skoka, pola stvari ga i ne razumes, a pola ga ni ne cujes (tj. slusas)! U glavi ti je (meni je barem bilo) samo taj prvi skok! Nemas pojma kako ce sve to da izgleda i samo sebi pustas filmove! Ja sam iskreno najvise razmisljao o tome da padobran nece ni da se otvori koje sam srece! Sto mi se do sada nekoliko puta i desilo, ali zato postoji rezervni padobran! Tek kad skocis vidis da to sto si mislio da je...nije!
Ulazak u avion je druga prica! Jedva sam usao u taj avion, jer sam znao sta me ceka! Ali niko me nije terao na to, a i pare nisu male!  Pare su bile presudne, a i volja!
Ulazak  u avion i put su bili najtezi!
Kada smo poceli da se spremamo da iskocimo pomislio sam „sad sam ga na..bo, nema nazad“! I onda...skok! E to vec nikako ne moze da se opise, to moze samo da se dozivi! Zato i necu da opisujem sam skok, jer ne vredi! Bilo koji osecaj ne moze recima da se opise, kao ni ovaj! Ko hoce neka proba da otkrije tu "tajnu"! ;) Vetar, sloboda...ali i frka! Sve deluje nestvarno!
Kada  „sletis“...vratis se u stvarnost!
Bio sam pod utiskom jos dugo dugo vremena! Posle toga nisam mogao a da ne nastavim da se bavim padobranstvom! Vremenom je samo bolje i bolje!
Ovo je bilo ukratko dozivljaj mog prvog skoka! Ako ima nekog sa slicnim iskustvom...nek podeli sa nama!

Moj prvi skok se nažalost završio tragično. Bilo je to 17.4.2002. na smederevskom sportskom aerodromu. Bio sam treći, tj. poslednji u drugom naletu. Skakali smo sa PŠ-3 tipom padobrana. Prvi koji je iskočio iz moje trojke je bio pokojni Đorđe Đoković, kome su otkazala oba padobrana i pao je u šumu u selu Lipe. Posle tog događaja je PŠ3 tip padobrana zvanično izbačen iz upotrebe, mada sam čuo da ih neki PK iz NS-a i dalje koristi. Padobran je inače sa okruglom kupolom i prilično je pouzdan i jednostavan, ali je sistem za odbacivanje glavne kupole komplikovaniji i teži nego kod savremenih padobrana.
Ja sam posle nastavio svou padobransku karijeru u klubu Nebeski Dijamant, ovde u BG-u, ali ne zadugo, jer se i tamo desila jedna tragedija pred doček 2004., poginuo je jedan momak na svoj rođendan. Posle toga nisam imao srca da traumiram kevu, pa sam batalio padobranstvo, iako bih sad uleteo u AN ili Mi i krenuo na skok.  :-[

Ја сам на  деветом скоку имао дјелимични отказ главног падобрана и користио сам резервни.Главни се додуше отворио али послије резервног и имао сам опасну ситуацију да ми се куполе умрсе, али сам на крају добро прошао и приземљио безбједно.Ја сам додуше за то био крив, јер сам падобран паковао готово ногама само да га утрпам у ранац. ;D

Dese se i ovakve nezgode (nazalost i tragicne)...ali kao sto se da provaliti, nije to za svakog!

Evo juče nažalost se upravo desila nesreća. Padobranac Branislav Matijević poginuo je juče oko 14 časova na novosadskom civilnom aerodromu Čenej, pri skoku iz aviona tipa "antonov", jer mu se nisu blagovremeno otvorili ni glavni, niti rezervni padobran. :-\

Za celu vest klik (http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=50439&sectionId=39)

Нека му је лака земља!

     Ово је она друга страна медаље која је не тако честа али увијек присутна!

Boga mi je i prečesta! Koliko se malo ljudi bavi civilnim padobranstvom kod nas, a gotovo svake godine neko pogine! Ono što sam ja video, po raznim klubovima, nimalo mi ne uliva poverenje. Obuku sprovode ljudi koji po mom mišljenju nisu dovoljno kompetentni, čast izuzecima. Pakovanje, odraz od letelice, upravljanje, sletanje, vanredne situacije, prizemljenje...to mogu i ja da vam ispričam za pola sata i da sve bude kristalno jasno, ali to nije ni delić čitave priče. Psihička priprema je daleko najbitnija, a ona je kod nas potpuno zapostavljena.

U ovom konkretnom slučaju, sudeći po ovom textu, radi se o PŠ-3 padobranu, koji neke škole i dalje koriste. Zastarelost u odnosu na moderne padobrane (pored same kupole koja je okrugla i daleko manje upravljiva) je u sistemu veza, tj. odbacivaljki. Odbaciti kupolu nepravilno otvorenog ili potpuno neotvorenog PŠ-3 u odnosu na npr. Kluz K386 je neuporedivo teže i sporije, a kad te 18 sekundi (u slučaju visine od 1000m) deli od smrti, svaki delić svake sekunde je nemerljivo bitan! Ali danas se padobrani šiju u kućnoj radinosti i dozvole dobijaju kao da se radi o garderobi, a ne o tako kompleksnim sklopovima. Zaista je tužno i sramno što je nekome omogućeno da zarađuje na tuđim životima!  :zid

Izvinjavam se ako je ova poruka bila previše oštra, ali u poslednjih nekoliko godina sam izgubio dvojicu klupskih kolega "zahvaljući" nemaru nadležnih, tako da me još ovakvih vesti u najmanju ruku dovodi do ludila!

Padobrani bili zapetljani

06/11/2008
Beograd - Učenik škole padobranstva Aero-kluba „Novi Sad“ Branislav M. (28) iz Inđije poginuo je u nedelju nakon skoka sa visine od 1.000 metara na čenejskom aerodromu kada su se upetljali glavni i pomoćni padobran, odnosno kada prvi nije bio odbačen pre aktiviranja pomoćne kupole.


Prema nalazima komisije Direktorata civilnog vazduhoplovstva za ispitivanje uzroka udesa, po iskakanju iz aviona padobranac je bio u nestabilnom položaju i prilikom aktiviranja glavne kupole padobrana ona se samo delimično izvukla iz kontejnera.

- Padobranac je pokušao da aktivira i rezervni padobran, ali se on upetljao sa delimično izvučenim konopcima glavne kupole i nije se otvorio. Komisija će početi sa ekspertizom padobrana, odnosno sa proverom njegove ispravnosti. To podrazumeva proveru sistema veza, glavne i rezervne kupole padobrana. Zato je o tačnim uzrocima nesreće rano govoriti. Očekujemo da za dve nedelje dobijemo obdukcioni nalaz nastradalog, a do tada će biti i završena provera ispravnosti padobrana - izjavila je za Danas Katarina AndrićMilosavljević, savetnik za odnose s javnošću Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

U prilog prethodnih tvrdnji svedoči i istražni sudija Opštinskog suda u Novom Sadu Vidoje Mitrićkoji je saopštio da je na licu mesta, pored beživotnog tela, zatekao neotvorene i zamršene padobrane, na kojima je bilo tragova koji bi mogli da ukažu da je mladićpokušavao da ih aktivira.

Kako za Danas objašnjava vojni analitičar Aleksandar Radić, padobranska oprema u Srbiji je dobrog kvaliteta i zadovoljava sve propise, naročito oprema za obuku. I on pretpostavlja da je najverovatniji uzrok nesreće neodbacivanje glavnog padobrana.

- Kada se glavni padobran ne otvori padobranac mora da ga odbaci i aktivira pomoćni. Pomoćni padobran će se otvoriti i automatski na visini 225 metara od tla ili ako dostigne brzinu od devet metara u sekundi. Ako glavni padobran nije odbačen, to otežava otvaranje pomoćnog sa kojim se može upetljati usled vrtložnog kretanja prilikom pada, što se očigledno dogodilo u ovom slučaju - kaže Radić.

Da je ljudski faktor najverovatniji uzrok nesreće pretpostavlja i Jovica Mandić, probni padobranac u fabrici padobrana „Kluz“ iz Beograda i penzionisani instruktor skokova. On napominje da jedino odbacivanje glavnog padobrana pomoću specifične veze, otvara pomoćni padobran. Kao malo verovatnu Mandićodbacuje i pretpostavku da glavni padobran nije mogao da se odbaci budući da se može osloboditi preko tri nezavisne alke.

Podsećamo, Branislavu M. ovo je bio ukupno 19. skok, a peti samostalni. Kako je saopšteno, padobran AH-2 registarske oznake YU - BPC je bio je novije proizvodnje i spada u red veoma modernih. Za vreme skoka sa 1.000 metara u avionu tipa „antonov“ nalazilo se ukupno 14 padobranaca, a Branislav M. skočio je četvrti. U nedelju su na obuci po instruktoru bila dva ili tri učenika - padobranca, a bili su poštovani svi propisi za obuku padobranaca.

Četvoro stradalih za 10 godina

U Srbiji trenutno ima osam centara koji obučavaju padobrance. U njima je u periodu od 1997. do 2007. godine bilo ukupno 12 udesa i 12 ozbiljnih nezgoda u kojima su četiri padobranca poginula, a 19 je povređeno. Od 2002. do nedelje nije bilo udesa u sportskom padobranstvu, uz samo jednu ozbiljnu nezgodu. Nedeljna nesreća bila je prvi udes padobrana u ovoj godini.



Izvor:Danas online

Nazalost, desi se i ovakva tragedija! Naj rizicnije je izmedju 50 i 100 skoka, kad mislis da si se vec "uhodao", a nisi! Nazalost ovaj momak je imao mnogo manje! NEdostatak neiskustva, a skok sa 1000m traje kratko, i covek nije stigo da se snadje, ako je to uopste bilo moguce...

Jeli neko zna za zastavnika Omerovica zvanog Tarzan iz 63 padobranske ?? I on je doziveo nesto slicno , glavni padobran se nije do kraja otvorio , kada je otvorio rezervni , on se upetljao sa glavnim i covek je pao kroz krosnu drveta na odbojkarsku mrezu i na asvalt odbojkarskog igralista ( sve se ovo dogadjalo na aerodromu Medosevac ) Inace ovo se desilo negde '87-'88 godine. Kad sam ja dosao na sluzenje vojnog roka , zastavnik Omerovic je ponovo skakao  :police: ali kako je bio blizu kraja svoje vojnicke sluzbe ( ostalo mi je jos neka godina do penzije ) njega su prebacili kao pomocnika bezbednjaka u 63 brigadi ( bezbednjak je bio Zika Jovanovic ako se dobro secam ).
Da ne zaboravim , Tarzan je imao prelom noge , ruke i dva tri rebara , ali za negde osamnajest meseci je opet skakao. :pirat

nek mu je laka zemlja ... :(
@Trpe
klaso znam ja tarzana sad je u nisu civil drzi neki klub kikboksera a bezbednjak je bio avdic mehmedalija major tada takodje  u penziji tarzan se gadno slomio ali se i oporavio i pokazao se odlicno u ratnim dejstvima  ;)

                                                     Padobran

 Padobran je sprava koja usporava padanje nekog tela u vazdušnom prostoru a usporavanje se zasniva na principu otpora vazduha.Usporavanje padanja je srazmerno površini kupole padobrana ,gustini vazduha i kojeficijentu otpora padobranca.Obrnuto je srazmernatežini tela padobranca koji se nalazi u sistemu vezapadobrana.Brzina spuštanja je najvažniji faktor koji se uzima prilikom konstrukcije padobrana.
 - Pored usporavanja padanja od padobrana se zahteva de se sigurno otvara,da je mali po zapremini u zapakovanom stanju,da nema veliki dinamički udar prilikom otvaranja,da se njime može lako upravljati,da ima što veću horizontalnu brzinu(planiranje),da je stabilan prilikom spuštanja,da je pokratljiv na komandama,da pravi zaokrete sa malim radijusom,da je udoban za nošenje i rukovanje i da je trajan u eksploataciji.

- Podela padobrana:

    * Prema nameni:
  -Ljudski
  -Teretni
  -Specijalni

    * Prema Upotrebi:
  -Desantne
  -Školsko-Trenažne
  - Za spasavanje

    * Prema načinu aktiviranja:
  - Na prinudno dejstvo ( desantni)
  - Na slobodno dejstvo (Sportski i za spašavanje)
  -Kombinovano dejstvo (školski i trenažni)

  Teretni padobrani se otvaraju na prinudno ili kombinovano dejstvo pomoću automata KAP-3 P

  Ljudski padobrani se otvaraju:
 -desantni padobrani i padobrani za osnovnu obuku- na prinudno ili kombinovano dejstvo
 -padobrani za višu obuku(školovanje)-prinudnim,kombinovanim i slobodnim dejstvom
 -sportski i letački padobrani-putem automata ili slobodnim dejstvom.

    * po tipovima padobrana:
 -padobrani za osnovnu obuku i desante ( PD-08 i PD-07 i razni pod tipovi ,o8-u itd)
 - padobrani za višu obuku ( školsko trenažni) T-4;PŠ 02;PŠ 02
 - sportski padobrani (okrugle kupole) PS -06-1; PS-o6-10
                             (pravougle kupole) PS 11;KLUZ 1,2,3
 -rezervni padobrani  PR 02;PR 02-1;PR 03;PR 03-1 ; PR 04 itd...
 - letački padobrani  PJ-05;PJ -010;PP-01; PPL 05; PPS 05 itd.
 -razni tipovi kargo padobrana koje nećemo obrađivati.


Padobran  PD-07-1

* Ovo je padobran isključivo prinudnog dejstva znači da se aktiviranje vrši pomoću gurtne koja je sastavni deo unutrašnje futrole.
* Malabrzina spuštanja, udoban sistem veza, mala težina i upravljiva kupola.
* Kupola je izrađena od najlonske tkanine
* Dimenzije spakovanog padobrana su  500x320x185 mm.
* Ukupna težina padobrana sa torbom za nošenje je 13,5 kg.
* Padobranom se mogu izvoditi skokovi pod uslovom:
   Da težina padobranca sa opremom ne prelazi 120 kg.
   Da brzina aviona pri skoku nije veća od 350 km-h
   Da se skokovi izvode pod povoljnim meteo uslovima
* Najmanja visina ispod koje se napreporučuje skakanje padobranom iznosi:
   iz privezanog balona i helikoptera  300 m
   iz aviona koji leti brzinom ne manjom od 100km-h  250 m
   iz aviona koji leti brzinom ne manjom od 180 km-h 200 m
* Pri uslovima normalne eksploatacije ,čuvanja i održavanja rok upotrebe padobrana je 8 godina ili 120 skokova
* Proizvođač garantuje:
   60 skokova u periodu od 8 godina
   nemogućnost samootvaranja
   mali dinamički udar pri otvaranju
   brz gubitak visine pri klizanju
   naznatnu oscilaciju i mogućnost upravljanja
* Brzina spuštanja pri težini padobranca od 80 kg. iznosi 4,45 m/s a pri težini od 120 kg iznosi 6 m/s
* Vreme otvaranja padobrana pri brzinama aviona od 90-180 km/h ne prelazi granicu od 2,3 s
* Horizontalna brzina padobrana iznosi od 0 do 2,5 m/s
* Povlačenjem konopaca za upravljanje smanjuje se horizontalna brzina od 2,5 do 0 m/s
* Najbolje vreme izvođenja zaokreta od 360.% je 10,5 s

   Opis delova;
                  
PD07-1 se sastoji iz sledećih delova;

   *kupola sa konopcima
   *sistem veza
   *unutrašnja futrola
   *ranac
   *uređaj za otvaranje
   * torba za nošenje
  Kupola padobrana;

Kupola ima kružni oblik i predstavlja pravilni 28-ugaonik upisan u krug prečnika 10500 mm. Sašivena je od 28 polja u obliku zarubljenog deltoida a svako polje se sastoji iz 5 klinova. Donji porub i porub na ventilu kupole pojačani su najlonskom trakom širine 25mm. Na donjem porubu kupole kod radijalnih šavova sa unutrašnje strane našiveno je 28 kepera u obliku slova v koji služe za ojačanje donjeg poruba kupolena mestima gde su pričvršćeni konopci. Konopi prolaze kroz radijalne šavove preko cele kupole. Fiksirani su za slobodne krajeve sistema veza. Za svaku alku privezano je 7 konopačija je dužina od alki do donjeg ruba kupole 7,760 mm. Kupola ima 2 proreza u obliku slova l koji se nalaze na 3,4 i 24,25 polju. Prorezi služe za upravljanje Konopci za upravljanje suprišiveni za noseće konopce br.5 i 24 i prolaze kroz elastične alkena slobodnim krajevima.

  Površina kupole je 92,5 m
  Površina isečaka je 7,6 m
  Dužina polja po radijalnom šavu je 5027 m
  Prečnik ventila je 446mm

   Sistem veza

Izrađen je od najlonske gurtna ,lako se podešava a sastoji se iz sledećih delova;
  rameni obuhvati
  pojasni obuhvati
  grudne veze
  prsluk
  sedišni obuhvati
  nožne veze
  slobodni krajevi

  Unutrašnja futrola

Izrađena je od pamučnog platna, gurtni i kepera. sašivena je u obliku vreće čija je donja strana produžena i završava se poklopcem. Na gornjoj strani, našiveni su džepovi za uvlačenje konopaca i dve gurtne za ojačanje. Sa unutrašnje strane futrole, našiven je džep kroz koji se provlači nastavak za otvaranje padobrana gurtnom.

  Ranac

Izrađen je od najlonskog platna gurtni i kepera u obliku je koverta.
Dno ranca je dvostruko pojačano. Za osržavanje poklopca u zatvorenom stanju služe 4 omče od kepera koji je našiven po sredinisvakog poklopca ranca. Zatvaranje ranca se izvodi pomoću pamučnog kanapa širine 6 mm. jačine na kidanje 36,5 kg koji se kida kod aktiviranja kupole.
  
Uz padobran PD 07-1 se obično koristi rezervni padobran PR 02.

[attachment=1]                                                                  
   

 Padobrani za višu obuku,Školsko Trenažni:
  Treba da zadovolje sledeće zahteve:
 -da se može koristiti na slobodno dejstvo
 -da ima uređaj za montiranje automata za otvaranje padobrana KAP-3
 -da ima mali dinamički udar
 -podesivi sistem veza
 -da je udoban za nošenje i eksploataciju
 -da se kupolom može lako upravljati
 -da je jednostavan za pakovanje


                                                             PŠ-02 Padobran školski

  Snabdeven je uređajem za prinudno aktiviranje i uređajem za slobodno aktiviranje kao i uređajem za automatsko otvaranje.Padobranom se mogu izvoditi sve vrste skokova pod uslovima:
 -da težina padobranca sa opremom ne prelazi 120 kg.
 -da brzina aviona pri skoku nije veća od 250 km/h
 -da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima
  Najmanja visina ispod koje se nepreporučuje  otvaranje padobrana je:
 -iz privezanog balona i helikoptera  600 m
 -iz aviona sa brzinom ne manjom od 100 km/h   400 m
  Vek upotrebe padobrana je 8 godina ili 200 skokova.
  Proizvođač garantuje 60 skokova za 8 godina eksploatacije.
  Tehnički podaci.

 1. Kupola

 -ravno kružnog oblika sastavljena iz 28 klinova.Na kupoli se nalaze otvori radi postizanja veće horizontalne brzine,mogućnosti manevrisanja-bočni otvori za komandovanje i veću stabilnost.Na klinovima 8,9,21,22.su po dva otvora za koje su pričvršćenikonopci za upravljanje.

 2. Navlaka

 -je oblika zaobljenog konusa.Služi za smeštak kupole sa konopcima i njeni postepenim svlačenjem se usporava proces otvaranja i smanjuje dinamički udar koji telo trpi .Na donjem delu navlake su našiveni keperi sa omčama koji služe za uvlačenje konopaca ,ovaj deo je prekriven zaštitnom navlakom-suknjicom.Na gornjem delu navlake se nalazi omča koja je produžetak kepera za ojačanje .Ova omča služi za spajanje navlake sa kupolom preko elastične veze.

  Glavni delovi padobrana

 1.Kupola
 2.Noseći konopci
 3.elastična veza
 4.Navlaka
 5.Izvlačeći padobrančić
 6.Centralna stropa
 7.Futrola
 8.Slobodni krajevi
 9.Torba za nošenje
 10.Sistem veza

  3. Futrola-Ranac

 služi da se u nju zapakuje kupola sa navučenom navlakom i izvlačeći padobrančić.Na futroli su ugrađeni elementi potrebni za zatvaranje:okca,drinkeri i konusi.Učvršćeni su takođe elementi za aktiviranje padobrana slobodnim i prinudnim dejstvom.Dno futrole je ojačano sa tri metalna ojačanja rebrastog oblika .Na gornjem poklopcu pričvršćena je plastika sa držačima gipke cevi
.
 4. Izvlačeći padobrančić

 Uloga mu je da izvuče navlaku iz ranca kao i da svuče navlaku sa kupole.
 Delovi :
-kupola-konopci,telo,krilca
-spiralna opruga konusnog oblika
 Osnova opruge je obložena futrolnim platnom dok se sa vrha spušta omča koja je produžetak konopaca sa krilaca.Ova omča služi za spajanje padobrančeta sa navlakom pomoću centralne strope.


 5. Sistem veza

 Služi za spajanje ranca sa telom padobranca  a sastoji se iz sledećih delova:
-rameni obuhvat
-pojasni obuhvat
-sedišni obuhvat
-grudne veze
-nožne veze
Na levom ramenom obuhvatu učvršćen je džep za smeštaj rukohvata ručice kao i vrh gipke cevi kroz koju prolazi sajla za otvaranje padobrana.


6. Uređaj za  aktiviranje

 spadaju elementi koji vrše pojedine funkcije u fazi otvaranja padobrana:
-ručica(rukohvat,sajla sa špiljkama)
-gipka cev
-držač gipke cevi
-džep za smeštaj gipke cevi
-gumeni zatezači
 Ovo je uređaj za slobodno aktiviranje padobrana.Za prinudno aktiviranje ovome treba dodati uže za aktiviranje snabdeveno sajlom sa špiljkama,u tom slučaju se stavlja ručica koja na kraju sajle ima omču umesto špiljki.
   Pakovanje padobrana.
-pregled padobrana
-priprema padobrana za pakovanje
-slaganje kupole
-provera složene kupole ,konopaca i komandi
-nameštanje navlake i uvlačenje konopaca u gumice
-slaganje kupole u ranac
-zatvaranje ranca
-provera spakovanog padobrana.
-postavljanje i provera automata za otvaranje(postavljanje visine otvaranja ili dužine slobodnog pada)

   Padobran PŠ-02 se pojavio  1974 godine
 Masa padobrana                -13,5 kg
 Površina kupole                 -60 m
 Broj polja                         -24
 Dužina konopaca               - 7,5 m
 Broj proreza kupole            -50
 Vertikalna brzina                -5 m/sec
 Horizontalna brzina            -4 m/sec
 Vreme zaokreta 360stepeni -7 sec.
 Uz PŠ -02 se obično koristio rezervni padobran PR-03 ili PR-02.
Svi KLUZ proizvodnje.

                                             Rezervni padobrani!

  Koriste za izvođenje svih vrsta skokova, za obuku,školsko trenažnih i sportsko takmičarskih.
 Rezervni padobran treba da zadovoljava sledeće uslove:
  - da se sigurno i brzo otvara
  -da brzina spuštanja ne prelazi 8 m/sec.
  -da se lako i brzo pakuje
  -da je udoban za nošenje
  -da ne ometa padobranca u slobodnom padu
  -da ima što manju zapreminu u zapakovanom stanju
  Neki od Kluzovih rezervnih padobrana su:
  PR 02
  PR 03
  PR 03-1
  PR 04
 I kasnije razvijani tipovi uz glavne padobrane uz sistem Kluz 1 ; 2; 3 i ostali savremni padobrani dok se fabrika nije ugasila.


Padobran Rezervni   PR- 02

Opšti podaci:
1.Služi kao rezervni padobran uz glavne padobrane tipa: PD - 07; PD -08 i PS - 06
2.Konstruisan je kao padobran grudnog tipa i aktivira se slobodnim dejstvom
3.Jednostavan je za upotrebu,male težine i zapremine sa melom brzinom spuštanja,stabilnom kupolom i brzim i bezbednim otvaranjem.
4.Dimenzije zapakovanog padobrana su: 420x230x140 mm.
5.Sila potrebna za izvlačenje ručice radi aktiviranja padobrana ne prelazi 8 kg.
6.Ukupna pežina padobrana sa torbom za nošenje je 6 kg.
7.Padobran se sigurno otvara pod sledećim uslovima:
   -da težina padobranca sa opremom ne prelazi 100 kg.
   -da brzina aviona pri skoku nije veća od 350 km/h.
   -da se skokovi izvode pod normalnim meteorološkim uslovima
8.Padobran se obavezno koristi sa pilot padobrančićem( PS -06)
9.Srednja brzina spuštanja pri težini padobrancaod 100 kg. ne prelazi 6 m/sec
10.Vreme potrebno za otvaranje padobrana u različitim uslovima iznosi svega 1-1,2 sec-otvaranje po zadatku u cilju uvežbavanja 10 sec.
11.Za glavni padobran kači se pomoću dve karabin kuke za koje su direktno fiksirani konopci a na dve alkice zakopčavaju se karabini za  bolje pritezanje padobrana uz telo padobranca
    

Opis padobrana:
 
Delovi:
-kupola sa konopcima
-pilot padobrančić
-ranac i futrola
-uređaj za otvaranje
-torba za nošenje
  
Kupola sa konopcima

Kupola PR-02 ima kružni oblik i predstavlja pravilan 24 ugaonik upisan u krug prečnika 7.400 mm.Svako polje sastoji se iz 4 klina .a,b,c,d.Donji porub i porub na ventilu kupole pojačani su najlonskom trakom širine 25 mm.Polja su numerisana od 1 do 24 u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu.Kroz sredinu radijalnih šavova kojima su spojena polja na kupoli provučeni su konopci koji su na određenim rastojanju prošiveni cik-cak štepom Konopci su pričvršćeni na po dve karabin kuke  po 12 na svakoj a njihova dužina u krug kupole do karabin kuka iznosi 6.100 mm.Površina kupole je 45,5 m kvadratnih.Dužina polja kupole je 3.500 mm. a prečnik ventila je 400 mm.
    
Ranac i futrola

Ranac padobrana služi za smeštaj kupole sa konopcima i pilot padobrančića.Oblik ranca je KOVERAT.Dno ranca je dvostruko i ukrućeno je čeličnim ramom.Na levoj i desnoj strani dna ranca našiveni su porubljeni keperi koji obrazuju po 5 džepića za uvlačenje konopaca pri pakovanju.Poklopci ranca se u zatvorenom stanju drže pomoću 2 okca ,2 metalne karike i 2 konusa.Na desnom poklopcu ranca našiven je džep koji služi za smeštaj ručice za aktiviranje padobrana.


Uređaj za otvaranje

Ovaj padobran koristi pilot padobrančić sa oprugom u obliku krsta.Uloga padobrančića u procesu otvaranja je da izvuče kupolu iz ranca kao i da da početni impuls otvaranju padobrana.
Delovi:
-kupola sa konopcima
-opruga u obliku krsta
 Kupola predstavlja pravilan osmougaonik ,izrađena je od najlonske tkanine ima 8 konopaca dužine 800 mm. koja je centralnom stropom vezana za vrh kupole.

PS 11 prvi padobrani tipa KRILO domaće proizvodnje.Kupola je spakovana u " kontejner tako da nema veliki dinamički udar pri otvaranju. Udar smanjuje i keceljica koja se u procesu otvaranja spušta po konopcima dok ne dođe do gurtni. Kasnije je jedna od modifikacije bila rastavljiva keceljica da bi se dobila bolja finesa kupole. No o tome uskoro kada budem obradio PS 11.

  U svojih 520 skokova sam 4 puta otvarao rezervni padobran. Po dva puta u vojsci i civilstvu. U vojsci na trećem skoku 18.01 1984 u cilju obuke i na 8 skoku 5.4.1984. u cilju spašavanja( skok sa 1200m. kupola glavnog padobrana mi se pocepala usled kačenja ljamki navlake za stabilizaciju.) U civilstvu baš sa ovim Krilom prvi put. Koleginica je pograšno sastavila maramicu pa mi se desne strana komora nije napunila vazduhom i došlo je do jake rotacije. Jedva sam otvorio na nekih 200 m . rezervu. I jednom isto u cilju obuke još 1982.

Otpor vazduha

  Vazduh karakteriše određena masa, pritisak i gustina.Telo koje se kreće kroz vazduh prima na sebe udare sićušnih čestica , povlači za sobom deo vazduha ,to jest troši energiju u svom kretanju , savladjujući pri tom otpor vazduha.Ukoliko je sredina u kojoj se telo kreće gušća utoliko će otpor biti veći.
   Otpor oblih predmeta je manji od onih sa uglovima. Hrapava površina izaziva veće trenje pa prema tome i veći otpor vazduha od izglačane.

Najvažnije posledice stvorene otporom vazduha su vihori koji se obrazuju oko tela. Kod tela koje vazdušne čestice dobro opstrujavaju , vihori se stvaraju samo iza njega; kod tela sa uglovima oko kojih je opstrujavanje vazduha loše , vihori se obrazuju po celoj površini. Takva slika opticanja naziva se Spektrom opticanja tela i može se dobiti slika kada oko tela struji vazduh koji je obojen ili dim.

Tela koja izazivaju veliko stvaranje vihora uvek trpe veći otpor vazduha , kao na primer ravna ploča.

Sa povećanjem razmera tela  raste i njegov otpor , koji uglavnom zavisi od poprečne razmere tela. Zbog toga je razmera tela, odnosno površina najvećeg poprečnog preseka jedan od najvažnijih faktora otpora vazduha.

Otpor vazduha tesno je vezan sa brzinom kretanja, pri tome je sve jedno  da li se telo kreće kroz nepokretni vazduh  ili vazduh struji oko nepokretnog tela. Ispitivanja su pokazala da za dvostruko povećanje brzine, otpor tela raste četiri puta, za trostruko- devet ,i tako dalje. Znači, otpor je proporcionalan kvadratu brzine.

Otpor vazduha usmeren u pravcu suprotnom kretanju tela naziva se ČEONIM OTPOROM i izračunava se po formuli

Q= ½ CSV2 q    
   
gde je:  Q –sila čeonog otpora u kg.
           C – kojeficijent otpora
           S – najveća površina poprečnog preseka tela
           V – brzina kretanja
           q – gustina vazduha


Koeficijent otpora vazduha      

                                                                                          
Ako oblik tela dopušta pravilno opstrujavanje tela bez vihora, kojeficijent otpora biće manji; ako telo ima oštre ivice i hrapavu površinu, onda je opstrujavanje loše i otpor raste.

Koeficijent otpora ( C ) zavisi od oblika tela i hrapavosti površine.

Koeficijent otpora vazduha određuje se ispitivanjem u aerodinamičkim tunelima. U uskom delu tunela , gde je brzina strujanja najveća postavlja se telo koje se ispituje. Ono se pričvršćuje za specijalni držač , spojen sa sudom za tegove kojima se meri sila otpora vazduha. Znajući poprečne razmere tela koje se ispituje , gustinu i brzinu vazdušne struje koja ga opstrujava i izmerivši po težini veličinu čeonog otpora- lako je izračunati koeficijent otpora vazduha. Za ispitivanje velikih predmeta potrebni su veliki aerodinamički tuneli. Zbog toga se u većini slučajeva ispituju njihovi modeli. Ovo je moguće zbog toga što tela jednakih oblika imaju podjednake koeficijente otpora. Zato je potrebno kod ispitivanja modela da se za isto toliko puta poveća i brzina strujnica za koliko je predmat umanjen.
Ako znamo koeficijent otpora vazduha različitih tela , lako je izračunati silu otpora koju ona trpe pri kretanju određenom brzinom.
Padobranac pri slobodnom padu trpi znatan otpor vazduha . Koeficijent padobranca zavisi od razmere i položaja njegovog tela . Kod vertikalnog padanja padobranca, glavom naniže, sa čvrsto priljubljenim padobranom i skupljenim rukama – njegov koeficijent je minimalan i približno dvostruko manji nego pri padanju pljoštimice sa raširenim nogama i rukama.

Obzirom na to da se pri promeni položaja tela ne menja samo njegov oblik u odnosu na struju vazduha već i njegov presek, te presek možemo smatrati nepromenjivim, a njegove promene uzeti u obzir pri izmeni koeficijenta otpora. Kao siguran i dovoljno pouzdan razmer tela uzimamo rast.
  
Tako se otpor padobranca može izraziti formulom:
 
Q=1/2 CL2V2q                                    

gde je:  - L rast padobranca u metrima

Minimalna vrednost koeficijenta otpora padobranca ( sa skupljenim rukama i nogama i glavom vertikalno na niže )  iznosi: Cmin= 0,15.

Maksimalna vrednost kojeficijenta otpora padobranca ( u položaju licem ka zemlji sa raširenim nogama i rukama) iznosi: C max= =0,30

Stvaranje vihora na okrugloj kupoli padobrana nešto je manje nego kod ploče, ali zato ovde centralni deo strujanja vazduha dodiruje unutrašnju površinu kupole, što doprinosi povećanju otpora. Zato je kojeficijent otpora padobrana blizak kojeficijentu otpora ravne ploče. Ako su površine kupole padobrana i ploče jednake, onda će otpor ploče biti veći pošto je njen prečnik ravan površini, a prečnik padobrana je znatno manji od njegove površine. Sužavanje kupole padobrana , to jest odnos prečnika  pune kupole prema prečniku raširenog padobrana zavisi od oblika kroja , dužine konopaca i drugih uzroka. Stvarni prečnik kupole u vazduhu teško je izračunati i izmeriti. Zato se pri izračunavanju otpora padobrana ne uzima uvek prečnik , nego površina kupole – tačno poznata veličina za svaki tip padobrana.

Na taj način, koeficijent otpora , izračunat prema površini biće manji od koeficijenta izračunatog prema prečniku. Na primer, za okrugli padobran od svile, koeficijent otpora u odnosu na površinu kupole iznosi približno C= 0,80. Dok koeficijent u otpora u odnosu na prečnik iznosi približno C= 1,20. U praksi se koristi koeficijent otpora kupole u odnosu na površinu a ne u odnosu na njen prečnik. Padobran koji ima kupolu u obliku kvadrata ima koeficijent otpora oko 0,90.

Tela različitog oblika imaju  i različit koeficijent otpora:

Ravna ploča	1,28
Ugnuta polulopta	1,40-1,44
Lopta	0,30
Padobran	0,80-1,30
Ispupčena polulopta	0,34-0,36
Kapljasti oblik	0,065

                                                                                                                                                                 

Brzina padanja


U bezvazdušnom prostoru brzina padanja tela proporcionalna je vremenu padanja a kretanje jednako ubrzano. U vazdušnom prostoru ne sme se zanemariti otpor vazduha, jer se usled otpora vazduha ubrzanje smanjuje do nule I tada se telo kreće konstantnom brzinom.
        
Na telo koje pada kroz vazduh deluju dve sile:
-Sila teže – težina tela G – usmerena naniže
-Sila otpora vazduha Q – usmerena naviše                              

Ubrzanje tela je veće na početku padanja a sa proticanjem vremena ono opada i kada se izjednače sila zemljine teže i otpora vazduha ubrzanje je ravno nuli a telo se kreće brzinom koju je do tada postiglo a koja se naziva konstantna ili kritična brzina.

Na početku padanja, dok brzina nije velika ,veličina sile otpora vazduha (Q) neznatna je u poređenju sa veličinom sile zemljine teže (G) a sa porastom brzine povećeva se otpor vazduha i smanjuje ubrzanje. Zbog toga brzina raste sporije , dok ne nastupi trenutak kada će sila otpora vazduha (Q) biti ravna sili težine tela (G). Ovo stanje se zove ravnoteža.

Pri ravnoteži sila nema nikakvog ubrzanja, pa se prema tome neće menjati ni brzina.
Konstantna brzina se postiže u normalnim uslovima  oko 11-12 sekunde što odgovara putu od 390-440 metara.

Pored dužine padanja na brzinu tela imaju veliki uticaj:
-položaj tela
-težina tela
-visina skoka

Položaj tela:

Za padobrance srednjeg rasta(1,72), težine(G- 90 kg) zajedno sa padobranom – minimalna brzina padanja na visini od 1000 metara, koja odgovara pljoštimičnom položaju sa raširenim nogama i rukama ( položaj Žaba  C= 0,30 iznosi:

V=√2G/Clq     V=√2x90/0,30x2,96x0.12   = 42 m/sec

Maksimalna brzina padanja u strmoglavom položaju sa skupljenim rukama  kojeficijent otpora  C= 0,15 iznosi.

V=√  2G/Cl2q  V=√2x90/0,15x2,96x0,12  =58m/sec

U ovakvom položaju telo nije sasvim stabilno. Ako padobranac pada nestabilno i prevrće se ( tumbanje ) , kojeficijent otpora imaće srednju vrednost, dok će brzina padanja biti bliska cifri od 50 m/ sec.

Težina tela

Sa povećanjem težine tela povećava se i brzina padanja. Pri ovom treba računati na to da je povećanje težine neizbežno povezano sa povećanjem obima, a u vezi s tim  i s povećanjem preseka tela i njegovog otpora. Na taj način, povećanje težine tela izaziva po pravilu samo neznatno povećanje brzine padanja. Orjentaciono, može se uzeti da promena težine tela padobranca za 10 kg izaziva promenu veličine konstantne brzine za 2% to jest pri zemlji  približno za 1 m/sec.
      
Visina


Sa povećanjem visine smanjuje se gustina vazduha ,pa će zbog toga brzina padanja na većoj visini viti veća nego pri zemlji. Konstantna brzina se takođe povećava a vreme njenog nastupanja biće duže. Pri daljem padanju tela naniže, ono dolaziu slojeve sve veće i veće gustine vazduha. Otpor kretanju tela raste i postaje veći od sile teže. Ovo izaziva izvesno usporavanje kretanja tela. Telo zbog inercije, ne uspeva da smanji svoju brzinu koja bi odgovarala promeni gustine vazduha. Zbog toga , a usled ravnotežnog stanja , kada otpor tela tačno odgovara njegovoj težini, pojavljuje se prisustvo SUVIŠNE brzine , to jest, bzrina padanja malo prevazilazi vrednost konstantne brzine na toj visini.

Usled približavanja zemlji suvišna brzina se umanjuje i veličina brzine sve više i više odgovara konstantnoj brzini. Pri zemlji suvišna brzina padobranca ne prelazi 0,5 m/ sec.

Vreme, put i putanja

Najveći broj skokova – zadrški vrši se sa  visine od 1000- 2000 metara.
Za skokove koji se vrše sa ovih visina izrađena je tablica dužine padanja padobranca srednjeg rasta težine 90 kg sa padobranom za tri slučaja:
Strmoglavo padanje
[attachment=1]

Nestabilno padanje
[attachment=2]

Pljoštimični položaj tela
[attachment=3]
    

Ova tabela se koristi na sledeći način :

Matematičkim putem je izračunato koji put za određeno vreme pređe telo u slobodnom padu i na bazi tih podataka se izdaje zadatak učeniku. U praksi se najčešće skače iz zadrške od 10;20;25;30 sekundi. Iz tabele se vidi koji će put telo preći za to vreme a da bi se padobran otvorio na visini od 700 metara. Da bi se padobran otvorio na toj visini (700) potrebno je da se avion popne na visinu iznad te za veličinu puta koje telo treba da pređe u slobodnom padu. Tako se zadrška od 10 sekundi izvodi sa visine ne manje od 1000 m., zadrška od 15 sec. sa visine ne manje od 1200 m., zadrška od 20 sec. sa visine od 1500 m., zadrška od 25 sec,sa 1750 m. A zadrška od 30 sec.sa visine od 2000 m. Pilotu se izdaje zadatak na kojoj visini da leti a učeniku posle koliko vremena po napuštanju aviona da otvori padobran. Kod skokova sa velikih visina zbog smanjene gustine vazduha , za isto vreme biće pređen daleko veći put što se takođe izračunava i pokazuje pomoću tabele.

Putanja padobranca

Ako predpostavimo da je avion nepokretan i da se u odnosu na njega kreće vazduh, lako se može prikazati putanja padobranca u odnosu na avion. Kada padobranac skoči iz aviona ,na njega dejstvuje  sila teže i sila otpora vazdušne struje.Pod dejstvom sile teže padobranac pada naniže, a pod dejstvom otpora vazduha pomera se unazad suprotno od pravca leta aviona. Ukoliko su brzine aviona veće, biće veći otpor i putanja će imati veći ugao u odnosu na vertikalu. Bomba koja ima mali otpor imaće manji otklon od vertikale dok će putanja padobranca imati veći nagib.

Karakteristična putanja je predstavljena krivom linijom, no u blizini aviona njena krivina je toliko mala da se može uzeti skoro kao prava linija.
 
Put koji prelazi padobranac u horizontalnom letu u odnosu na zemlju, do otvaranja padobrana , zavisi uglavnom od brzine leta aviona. Usled otpora vazduha , početna horizontalna brzina tela u periodu od 10 do 12 sekunde padanja postaje ravna nuli, pri daljem padanju padobranac se kreće vertikalno , ne računajući neznatna zanošenja zbog uticaja vetra ili namernog planiranja. Ovaj horizontalni zanos za avionom gotovo da se ni ne vidi sa zemlje , međutim, pri izvođenju skokova na cilj ( takmičenja ili trenaža) ovaj zanos u slobodnom padu ne samo da se ne sme zanemariti ,već se može i treba iskoristiti za ispravljanje grešaka u naletu aviona.
    
  

                                            Parakomander   vs  PS-06-1  (upotreba)

[attachment=1]


                                                                
        Opšti podaci

  Parakomander  se pojavio prvi put u Oranžu, SAD , 1962 godine i zadivio je prisutne svojim mekim prizemljenjem i malom vertikalnom brzinom. Već  iduće 1963 godine , na prvenstvu SAD , padobran Parakomander je oduševio sve padobrance svojom malom vertikalnom brzinom , velikom horizontalnom brzinom i sigurnim otvaranjem pa se predstavio kao pouzdan padobran, budučnosti. Njegova osnovna karakteristika  po kojoj se razlikuje od ostalih padobrana je uvučen vrh kupole.

       Ostali podaci:

  Prečnik kupole iznosi                                                      7.320 mm.
  Propustljivost tkanine                                                     2-6 litara/ minut na  20 cm2
  Sila zatezanja nosećih i konopaca za upravljanje                 250 kg
  Brzina spuštanja pri težini od 85-120 kg. iznosi                    4,8-5,3 m/ sec.
  Odnos uzgona i otpora iznosi                                           1,16
  Vreme jednog zaokreta od 360 0 iznosi                              3,4 sec.
  Vreme otvaranja padobrana iznosi                                    2,4 sec
Sila prizemljenja jednaka je udaru o tlo pri skoku sa visine od  1-1,5 m.


[attachment=2]

    Delovi padobrana

    Padobran se sastoji iz sledećih delova:
 - Kupola na kojoj se razlikuje : čelo kupole, napadna ivica, polja za stabilizaciju, zadnji prorezi  i prorezi za okretanje, konopci i konopci za upravljanje.
 - Pilot padobrančić
 - Navlaka
 - Centralna stropa
 - Sistem veza
 - Ranac
 - Torba za nošenje

     Upotreba padobrana:

  Opšte napomene:
 Način dejstva kupole se menja u zavisnosti od :
-težine padobranca
 -atmosferskih uslova
   Pod težinom padobranca treba podrazumevati i težinu opreme koju padobranac nosi izuzev težine samog padobrana.
  Po tihom vremenu , zahvaljujući povoljnom odnosu uzgona i otpora kupole koji iznosi  1,16, kupola se kreće horizontalno  11,6 m. za svakih  10m. propadanja.
   Da bi se našla približna horizontalna brzina pri vetru, treba dodati brzinu vetra vertikalnoj brzini spuštanja, u položaju licem niz vetar, odnosno , oduzeti je u položaju licem u vetar. Ovo pravilo je dokazano samo za kupole kod kojih je odnos uzgona i otpora jednak jedan.
  Obe brzine: horizontalna i brzina spuštanja su manje pri većoj gustini vazduha. Povećanje gustine vazduha karakterišu:
  visok barometarski pritisak
  mala visina
  mala vlažnost vazduha
   niska temperature

  Kada preovladaju suprotni faktori i vazduh je ređi, horizontalna brzina i brzina spuštanja su veće.
  Kočenje i lebdenje kupolom je lakše i sigurnije se reaguje kada je vazduh ređi.
  Sila vučenja konopaca za upravljanje iznosi približno 3-4 kg. kada je kupola otvorena . Prema tome ako se skok vrši u uslovima ređeg vazduha , sila povlačenja konopaca za upravljanje može da bude i manja od navedene. Takođe padobrancu koji je teži od 100 kg. trebaće manja sila povlačenja konopčića za upravljanje nego onom koji teži 50 kg

  Na kupolu za vreme spuštanja deluju i uspono i nispona strujanja ,
                            smanjuju brzinu propadanja uspono  ili
                            povećavaju brzinu spuštanja – nispono strujanje.

  Uspona strujanja se javljaju iznad: stenovitog terena, oranica, puta, peska  i slično.
  Nispona strujanja se javljaju iznad: reke, šume, travnatih površina i sl.

  Mala brzina spuštanja se postiže:
 upotrebom najlonske tkanine male propustljivosti ( 2-6 lit/min. na cm.2 )
pojava uzgona kao posledica povećanog ugla klizanja
 Neuobičajna pojava uzgona omogućava Parakomanderu da pređe veći put i da duže ostane u vazduhu od padobrana sa klasičnom kupolom.

[attachment=3]

  Poboljšani uzgon kupole Parakomandera  proizvod je sledećih faktora:
  1. Kupolom zahvaćeni vazduh za vreme spuštanja se odbija nazad, više nego što prolazi kroz mnogobrojne proreze, aerodinamička sila uzgona se stvara preko čeone strane kupole.
  2. Stalno uvučen vrh kupole omogućava joj da se više raširi i tako zadrži pravilniji aerodinamički oblik.
  3.Polja za stabilizaciju koja se nalaze na bočnim stranama kupole utiču na njen oblik daljim širenjem u obliku elipse koja je pogodnija za povećanje horizontalne brzine.
  4.  Napadna ivica kupole je podignuta , što smanjuje otpor u smeru klizanja

  Neki faktori kao što su brzina vetra , kočenje i smer u kojem je kupola čelom okrenuta, mogu izmeniti putanju kretanja padobrana. Kombinacijom ova tri faktora dobijaju se sledeće kombinacije:
 -Nema vetra , nema kočenja,  kupola okrenuta u bilo kom pravcu      - ukupna brzina je oko 6,9 m/sec.
 -Vetar  3 m/sec. ,  nema kočenja , kupola okrenuta niz vetar           - ukupna brzina oko 9 m/sec.
 -Vetar 3 m/ sec.,  nema kočenja , kupola čelom okrenuta u vetar     -  ukupna brzina  5 m/sec.
 -Vetar 3 m/sec.,  puno kočenje ,  kupola okrenuta u vetar              - ukupna  brzina7,5         ( povećana vertikalna brzina sa kretanjem u nazad)
 -Nema vetra, puno kočenje , kupola okrenuta u bilo kom pravcu       - ukupna brzina  oko 7,5 m/sec  (nema horizontalnog kretanja  samo povećana vertikalna brzina)
 -U usponom strujanju oko 3 m/sec., bez vetra, bez kočenja , kupola okrenuta u bilo kom pravcu – ukupna brzina oko 5 m/ sec. ( smanjena vertikalna brzina za veličinu usponog strujanja a takođe smanjena i horizontalna brzina
 -U usponom strujanju oko 3 m/sec., bez vetra , bez kočenja , kupola okrenuta u bilo koju stranu – ukupna brzina oko 5m/sec.( smanjena vertikalna brzina za veličinu usponog strujanja a takođe i smanjena horizontalna brzina)
 -Nisponi stub oko 6,6 m/sec. , nema vetra, nema kočenja , kupola okrenuta u bilo koju stranu – ukupna brzina oko 12 m/sec.( povećana vertikalna brzina što je opasno za skakanje)
      
        Otvaranje padobrana


[attachment=4]
 
  Pre otvaranja kupole , položaj tela treba da bude takav da lice padobranca bude okrenuto ka zemlji , glava podignuta, ruke ispružene i zabačene iza lica a kolena ispružena . Kod povlačenja ručice za aktiviranje postoji kraća vremenska zadrška zbog duže centralne strope koja spaja pilot padobrančić ( izvlačeći ) sa vršnim konopcima. Centralna stropa je pričvršćena za vršne konopce , umesto za vrh kupole i nateže glavne šavove i središnji konopac što je bitno za pravilno otvaranje kupole.
 Kada kupola počne da se otvara, vazduh zahvaćen kupolom izlazi napolje kroz stražnje proreze. Napadna ivica kupole se odmah počinje otvarati, neznatno se pomeri nazad, a zatim se potpuno otvori. Ako se napadna ivica kupole povije prema središnjem konopcu, ne treba povlačiti prednje slobodne krajeve jer će doći do gašenja kupole , već treba povući jedan od konopčića za upravljanje ( ili oba dva) , naglo na dole da bi se povećao unutrašnji pritisak vazduha i prisilila napadna ivica da se naduva. Kada se kupola otvori treba je pregledati i proveriti da li su konopčići za upravljanje slobodni i da li ima nekih drugih oštećenja.

    Manevar Parakomanderom

  U manevar kupolom ubraja se :
              Okretanje
              Kočenje
              Lebdenje
  Okretanje ,kočenje i lebdenje se postiže manipulisanjem konopčićima za upravljanje. Svaki konopčić je pričvršćen na 4 elipsasta proreza za okretanje koji se nalaze na bočnim stranama kupole. Povlačenjem ovih konopčića za upravljanje prorezi se izvrću i to sve više kako se jače konopčić povlači. Oba konopčića moraju biti jednako zategnuta, kako bi se izbeglo okretanje kupole.
 Stabilno manevrisanje Parakomanderom se naj bolje postiže polu-kočenjem, gde se horizontalna brzina i uzgon blago smanjuju. Polu -kočeći položaj je idealan za približavanje cilju jer dopušta padobrancu da obezbedi rezervu brzine i kočenja i da ih primeni u datom momentu u završnom približavanju cilju. Polu- kočenje se primenjuje u završnoj fazi manevra od uslovne tačke do cilja kod direktnog dolaska niz vetar. Međutim, što pre ( što dalje od cilja) se počne sa podešavanjem , biće bolje krajnje približavanje uključujući sve potrebne korekcije. Važno je da se svi manevri vrše laganim, sigurnim povlačenjem konopčića za upravljanje.  Nagli pokreti, iznenadno povlačenje ili popuštanje konopčića za upravljanje , negativno se odražava na stabilno kretanje i uzrok je promašaja cilja. Ovi pokreti  takođe mogu ugroziti bezbednost prizemljenja.
  U polu-kočećem položaju, oba konopčića za upravljanje treba ravnomerno povući na dole i držati između ramena i pojasa u istoj ravni.          Okretanje , puno kočenje i lebdenje sada se mogu izvesti sa minimalnim oscilacijama.

        OKRETANJE

  Okretanje bez kočenja – vrši se povlačenjem jednog od konopčića za upravljanje, dok drugi ostaje u početnom položaju. Daljim povlačenjem konopčića na dole  kupola se naginje  koreće i postaje nestabilna. Naglo okretanje kupole zanjiše padobranca u stranu suprotnu  okretanju, tj., u suprotnu stranu od kupole.
 Okretanje sa polu-kočenjem- upotrebljava se za blago okretanje do 45 0 za vreme završnog prilaska cilju niz vetar i za pariranje iznenadnim udarima vetra iz raznih pravaca. Lagani S-zaokret od 1800 se upotrebljava pre završnog približavanja uslovnoj tačci, da bi se u cik-cak po koritu vetra i smanjila visina i na taj način postigao pogodan ugao prilaska cilju.
 Da bi se otpočelo okretanje iz polu-kočenja , treba jedan konopčić za upravljanje povući dole prema pojasu . Jačim povlačenjem postiže se naglije okretanje . Obrtanje će biti jednako i stabilno. Da bi se zaustavilo okretanje , treba podić i ( popustiti) niži konopčić nazad u položaj polu-kočenja.

      KOČENJE

Puno kočenje iz ne kočećeg položaja  -  vrši se istovremenim povlačenjem na dole obadva konopčića za upravljanje do pojasa. Što je niže i jače povlačenje , kočenje će biti brže ali i nestabilnije. Horizontalna brzina se naglo smanjuje a brzina spuštanja( vertikalna) se povećava. Naglo zaustavljanje kupole prouzrokuje nihanje padobranca napred. Pri punom kočenju oscilacije su neizbežne  zbog ne simetrične kupole u tom položaju i male propustljivosti tkanine od koje je načinjena.
 Puno kočenje iz polu-kočećeg položaja -  primenjuje  se za podešavanje ugla , kada je visina približavanja cilju velika i postoji verovatnoća prelaska preko cilja  ili posle završnog podešavanje , radi smanjenja visine za vreme laganog okretanja cilju. Puno kočenje iz polu-kočenja se vrši  istovremenim povlačenjem oba konopčića za upravljanje do pojasa ( struka) . Pošto je uzgon na obema stranama kupole već bio smanjen , to će dalje smanjenje uzgona biti umereno. Kupola je stabilna pošto se horizontalna brzina smanjuje , a brzina spuštanja ( vertikalna brzina)  povećava.  Oscilacije su minimalne pošto  je promena brzine proticanja vazduha manje radikalna. Da bi se smanjilo kočenje, treba podići obe ruke u polu-kočeći položaj.

       LEBDENJE

  - Lebdenje iz nekočećeg položaja   -  vrši se istovremenim povlačenjem na dole oba konopčića za upravljanje do položaja niže od struka. Ovaj položaj je ekstremno nestabilan! Posledice su iste kao i pri povlačenju konopčića za puno kočenje iz ne kočećeg položaja, samo mnogo izraženije. Iznenadno povlačenje konopčića u položaj za lebdenje  prouzrokuje  njihanje padobranca napred- nazad , pre nego što se on umiri ispod nihajuće kupole.
 - Lebdenje iz polu-kočenja  –  primenjuje se za brže smanjenje visine nego pri punom kočenju ili okretanju. Korisno je da padobranac za vreme manevra pogledom prati cilj i da ostane u koritu vetra . Da bi otpočeli sa lebdenjem iz polu-kočenja , treba istovremeno povući oba konopčića za upravljanje do struka . Podrhtavanje kupole će nastupiti kada se dostigne tačka lebdenja, kretanje u napred će stati i kupola će početi da propada vertikalno. Kada se uzgon na obe strane kupole dovoljno smanji, dolazi samo do malog gubitka stabilnosti. Neke oscilacije su prisutne kod bilo kog lebdenja, ali je ipak bitno da se kupolom ne upravlja kada lebdi. Za prestanak lebdenja treba popustiti konopčiće do položaja za polu-kočenje . Lebdenje se ne preporučuje neposredno pre prizemljenja zbog toga što se tada povećava vertikalna brzina što nije bezbedno za prizemljenje.
 -Lebdenje okretanjem iz polu-kočenja  –  korisno je na periferiji korita vetra , pri duvanju vetrova iz raznih pravaca, kada je važno da se izvode okreti iznad uslovne tačke, da se ne bi izašlo iz korita vetra. Lebdenje sa okretanjem iz polu-kočenja se vrši povlačenjem na dole oba konopčića za upravljanje do položaja za puno kočenje , zatim se jedan konopčić povuče do kraja. Kupola se tada naglo okreće i može se izvršiti okret za 1800 iznad jedne tačke. Neposredno pre nego što se postigne željeni pravac kretanja, treba sprečiti okretanje u lebdenju, povlačenjem i drugog konopčića za upravljanje u polu-kočeći položaj.

- Duplo komandovanje za postizanje lebdenja  -  duplo komandovanje je najbolji način za postizanje lebdenja i savlađivanje horizontalne brzine sa minimalnim oscilacijama. To omogućuje kupoli da se pomakne nazad čim počne da propada , ali pre nego što se zanjiše napred sa gubljenjem stabilnosti. Radi upravljanja duplim komandovanjem treba brzo podići oba konopčića  za upravljanje iz položaja za lebdenje do gornjeg neutralnog položaja i odmah ih povući nadole do položaja za puno kočenje. Kupola koja je bila u punom propadanju , sada parcijalno propada i istovremeno osataje iznad glave padobranca. Ne može se talasati napred, pošto se horizontalna brzina punim kočenjem održava na minimumu. Za vreme oko jedne sekunde uspostavi se minimalno klizanje kupole bez nestabilnosti i oscilacija padobranaca.
  Ovu tehniku treba takođe koristiti za postizanje lebdenja sa okretanjem. Radi toga , konopčić za upravljanje treba brzo podići iz zone lebdenja do gornjeg neutralnog položaja, zatim ga odmah povući na dole do položaja punog kočenja. Nakon toga, drugi konopčić koji se nalazi u položaju lebdenja treba lagano postaviti u položaj punog kočenja. Zatim oba konopčića treba lagano popustiti u položaj polu-kočenja.

     UPRAVLJANJE TELOM

[attachment=5]

   Ovo je sporno. Neki sportisti smatraju da se može postići željeni efekat i bez pomeranja konopčića za upravljanje, samo pomeranjem tela u sistemu veza. Oni  tvrde da se horizontalna brzina može donekle povećati ako se podignu stopala i opruže noge  napred, a telo nagne nazad .   Ako se neznatno povuku nadole zadnje gurtne  takođe se neznatno povećava horizontalna brzina.
 Horizontalna brzina se može smanjiti pomeranjem nogu unazad, međutim  to treba raditi pažljivo pošto je takav položaj opasan za prizemljenje.
  Da bi se promenio smer,  noge treba  pomeriti u željenu stranu i držati ih u tom položaju – pri lebdenju kupola će se pomeriti u tu stranu bez kretanja napred.
 Nesigurno je počinjati manevar iz ne kočećeg položaja, pa se to ni ne preporučuje.
  Okretanje, kočenje, i lebdenje ne treba vršiti blizu zemlje , pošto padobranac može dodirnuti zemlju za vreme njihanja i povrediti se .
  Tačnost manevrisanja Parakomanderom zahteva veliku praksu i zato izvesne elemente manevra treba prethodno uvežbati na većoj visini pre nego što se počnu primenjivati u završnoj  fazi skoka. Skokove sa prizemljenjem niz vetar treba pažljivo uvežbavati, prvo pod idealnim uslovima sa slabijim vetrom i na mekom terenu sve dok se ne stekne sigurnost i dobro upozna padobran i njegovo ponašanje pri manevrima.

      Takmičarski skokovi
 
    Da bi se Parakomanderom postizali dobri sportski rezultati  potrebno je izvršiti veliki broj trenažnih skokova i to , tako, što će se jedan element skoka u potpunosti uvežbati pa tek onda preći na drugi , nov element.
   Pored upoznavanja padobrana , za postizanje dobrog rezultata, neophodno je upoznati i teren na kome se izvode skokovi. Teren se naj bolje može upoznati ako se na njemu izvede veći broj trenažnih skokova, međutim, ako to nije izvodljivo potrebno je skupiti što više podataka o terenu na kome će se izvoditi takmičarski skokovi.
   Prvo treba utvrditi visinu terena radi podešavanja visinomera i skale automata KAP-3 , kao i uzimanje u obzir da je na većim nadmorskim visinama vazduh ređi i da je samim tim i brzina spuštanja veća , kao i udar pri prizemljenju. Treba proučiti konfiguraciju terena, orjentaciju, zapamtiti markantne objekte radi lakšeg određivanja pravca naleta, tačke iskakanja, tačke otvaranja padobrana i uslovne tačke.
  Ipak, naj važniji posao je stalno osmatranje vetra. Treba neprestanim osmatranjem  vetrokaza i drugih objekata koji ukazuju na pravac i brzinu duvanja vetra, pokušati koliko -toliko stvoriti predstavu o ruži vetrova koji duvaju na datom terenu i to svoje zapažanje stalno dopunjavati  i  korigovati  tokom celog takmičenja.Treba voditi računa o tome da li vetar menja pravac i jačinu duvanja i koliko je to često. Da li na njegov pravac i jačinu utiče konfiguracija terena , neko brdo, neka površina sa izrazito nisponim ili usponim strujanjima , doba dana, i slično. Čim se zapazi neka pravilnost treba je proveriti i praktično, to jest , osmatrati kako se ponašaju kupole drugih padobranaca i da li se ponašaju onako kako ste predvideli. Takmičar mora uvek da bude oprezan i spreman na svako iznenađenje u pogledu promene pravca i jačine vetra a pogotovu na nepoznatom terenu.
  Određivanje uslovne tačke je jako važan elemenat uspešnog skoka . Takmičar se već za vreme proračuna skoka opredeljuje za uslovnu tačku koja zavisi uglavnom od jačine i pravca iz kojeg duva vetar. Uslovna tačka mora da bude strogo u koritu vetra , pa ako se vetar menja po pravcu padobranac mora biti oprezan, da osmatra vetrokaz na cilju i da pomeri uslovnu tačku u onu stranu odakle očekuje da će vetar duvati onog trenutka kada on treba da krene sa uslovne tačke ka cilju. U odnosu na jačinu vetra i promenu jačine , padobranac određuje uslovnu tačku tako što će ako je vetar jači , uslovnu tačku odrediti dalje od cilja a ako je slabiji, bliže cilju.
  U određivanju uslovne tačke mogu da nam pomognu i kupole drugih takmičara tako što treba što duže osmatrati  njihovo približavanje cilju, naročito ako imaju isti tip padobrana i približnu kilažu. Ovo osmatranje treba vršiti pre ulaska u avion , isto tako u avionu, a i u vazduhu za vreme spuštanja sa otvorenim padobranom.
  Približavanje uslovnoj tački treba izvoditi sa što manje okretanja i sa konopčićima na polu-kočenju. Pri  tome treba imati na umu da svaki pokret mora biti unapred isplaniran , jer od momenta donošenja odluke šta da se radi u datom trenutku dok se ne preduzme akcija, povuče konopčić za upravljanje prođe jedna sekunda, takođe, prođe jedna sekunda od momenta povlačenja konopčića do momenta reakcije kupole, za dve sekunde padobran prađe po desetak metara po vertikali i po horizontali, to pređeno rastojanje je dragoceno i ne nadoknadivo  na maloj visini. Zato , onaj padobranac  koji bolje planira, i blagovremeno izvodi najcelishodnije pokrete ima više uspeha u skokovima na cilj.
  U blizini uslovne tačke , padobranac nikad ne sme leđima da bude okrenut cilju. Ako i postoji rezerva visine , treba ispred uslovne tačke a u koritu vetra izvesti takozvane S- zaokrete, to jest, kretati se kuplom u cik-cak liniji, stalno presecajući korito vetra i strogo vodeći računa da se zaokret izvodi tako što se povlači onaj konopčić za upravlajnje koji je do korita vetra. Znači, izvodi se unutrašnji zaokret koji kupolu neće izbaciti izkorita vetra, što bi bio slučaj sa spoljnim zaokretom.
  U zadnjem trenutku, pre okretanja kupole direktno prema cilju , padobranac  treba da bude što mirniji a zaokret treba da se izvede sa što manjim uglom i bez ljuljanja.
  Svo vreme padobranac treba da osmatra vetrokaz ( kobasicu ) i da prati eventualne promene pravca i jačine duvanje vetra da bi mogao da pravovremeno reaguje.
 Kada padobranac krene sa uslovne tačke , treba da pogledom prati samo „nulu“, konopčiće da drži na polu-kočenju, ruke malo ispred  sebe takoda bi mogao da ih vidi, i laganim , ravnomernim  pokretima vrši eventualne korekcije putanje konopčićima za upravljanje. Pri ovom ne treba cilj osmatrati jednim okom  jer se tako gubi dubinska oštrina i „ nula“ može da izmakne.    
                                                                                                                                

                            
                                                        Skokovi na cilj  

      Kada dobro uvežba osnovne elemente tehnike skoka padobranac može da otpočne sa skokovima na cilj. Pritom može da koristi već obrađene elemente manevra kupolom i da se postupno usavršava težeći  tome da postiže sve veću preciznost savladavajući i nove elemente koji utiču na skokove na cilj.
        Da bi se uspešno izveo skok na cilj potrebno je :
   Odrediti pravac naleta
   Tačku odvajanja
   Izvesti manevar kupolom
   Odrediti uslovnu tačku.

   Pravac naleta i tačka odvajanja određuju se pomoću:
 a.meteo sondaže
 b.sondažne trake
 c.sondažnog padobranca

  Pre početka skokova na cilj prikupljanju se meteo podaci a naročito o pravcu i jačini vetra. U te svrhe meteorolog na mestu gde se izvode skokovi  pušta sondažni balon na osnovu čijeg praćenja pomoću teodolita dobija precizne podatke o jačini i pravcu vetra do visine sa koje se izvode skokovi. Pravac vetra se daje u stepenima od  0-3600 i to za visinsku razliku od 100 metara. Takođe , u svakom sloju od 100 metara daje se i brzina  vetra u metrima u sekundi. Na osnovu ovako dobijenih podataka izračunava se Srednji kurs  i Srednja jačina  vetra na sledeći način: - meteo podaci su dati u obliku tabele:

[attachment=1]

   Srednji kurs se izračunava tako što se saberu sve vrednosti kursa u slojevima i podeli suma sa brojem sabiraka  ( 8 ) ; 560:8=700. Znači srednji kurs je 700 , pošto meteorolozi daju pravac iz koga vetar duva  to znači da treba usmeriti let aviona preko cilja u kursu 700
   Srednji vetar se izračunava na sličan način:  sabere se jačina vetra u različitim slojevima i suma se podeli sa brojem sabiraka  80:8=10 m/sec.

 Na osnovu ovako dobijenih podataka  o  srednjem kursu i srednjoj jačini vetra pristupa se izračunavanju veličine zanosa ( L ) pomoću formule:
         L=(H x U)/V

  Gde je:
           L – veličina zanosa
           H – visina otvaranja padobrana
           U- srednja jačina vetra
          V-brzina spuštanja padobrana

  U gornjoj formuli zamenom vrednosti dobija se :
                                                                L=(800x 10)/5=1600 metara

   Sada može da se pristupi određivanju pravca naleta i tačke odvajanja od aviona. Znači, pravac naleta je Istok, sevro-istok u kursu 700 a tačka otvaranja padobrana treba da bude na rastojanju od cilja od  1600 metara. Po određenom kursu.
   Pravac naleta i tačka odvajanja od aviona može se odrediti i pomoću sondažne trake koja se satoji od laganog, krep papira sa tegom na jednoj strani. Sondažna traka može da se izbacuje posle sondažnog meteo-balona da bi se proverili dobijeni proračuni . Sondažna traka se izbacuje tako što avion leti na visini otvaranja padobrana i kada nadleti cilj izbacuje se iz aviona , prati se let i mesto pada i odmah u avionu donosi se procena o pravcu naleta i tački odvajanja od aviona. Avion se usmeri  tako da leti preko mesta gde je traka pala u pravcu cilja a na istom odstojanju u pravoj liniji iza cilja se vrši odvajanje od aviona.  Ako se sondažna traka koristi posle meteo-balona , onda se ne izbacuje iznad cilja već iznad zamišljene tačke otvaranja padobrana, prati se mesto pada i ako ne padne u samoj blizini cilja vrše se korekcije pravca naleta i mesta odvajanja od aviona.
   Određivanje   pravca naleta i tačke odvajanja vrši se i pomoću sondažnog padobranca ( retko). Na osnovu  podataka dobijenih pomoću meteo-balona ili sondažne trake, na proračunatom mestu izbacuje se obično stariji i iskusniji padobranaci prati mesto njegovog prizemljenja da bi se videlo koliko je proračun dobar.
Na značajnijim takmičenjima se koriste sva tri načina a u današnje vreme se koriste podaci od meteo službe . Prilikom trenažnih skokova se obično koristi samo sondažna traka, bez koje se ne preporučuje izvođenje skokova čak ni na dobro poznatom terenu.

     Manevar kupolom

  Ako je pravac naleta dobar i padobran otvoren približno na rastojanju izarčunatog zanosa, manevar kupolom se sastoji od približavanja uslovnoj tački po cik-cak liniji. Ako je došlo   do odstupanja ili po pravcu ili po dužini od cilja , manevrom se nastoji  da se ta odstupanja otklone. Sem jednostavnih situacija kada je padobranac „ dugačak“ – rano se odvojio od aviona,
                                                         „  kratak“     - kasno se odvojio od aviona
Ili se bočno odvojio u odnosu na Korito vetra ( pravac iz smera duvanja  vetra ka cilju širine koliko iznose manevarske sposobnosti padobrana) ,    Onda se može obraditi  manevar kupolom  i u složenijim situacijama kao:
    Kratak levo i bočno
    Kratak desno i bočno
    Dugačak levo i bočno i
    Dugačak desno i bočno
  U prva dva slučaja padobranac treba da jedri niz vetar i da se uvlači u Korito vetra . Da bi to postigao treba da okrene kupolu padobrana tako da vektor pod uticajem horizontalne brzine kupole sa vektorom pravca vetra zakalpa ugao od 450
 U druga dva slučaja padobranac treba da koči jačinu vetra i da se istovramano uvlači u Korito vetra .Da bi se ovo postiglo , kupola padobrana treba da se okrene da vektor pod uticajem horizontalne brzine padobrana sa vektorom pravca vetra zaklapa ugao od 1350
 Naravno, da manevar kupolom nikad nije jednoobrazan , padobranac u zavisnosti od situacije donosi odluku šta će i kada da uradi i u svakom trenutku treba da bude oprezan i da prateći svoje kretanje procenjuje da li je u povoljnoj  poziciji za približavanje cilju.

   Uslovna tačka

  Uslovna tačka se određuje u neposrednoj blizini cilja  ( 50- 100 m.) u strogom  Koritu vetra  i treba da posluži kao orjentir sa koga se započinje poslednji manevar ka cilju. Sa  „uslovne tačke“ padobranac  se okreće licem direktno cilju, niz vetar, jer na taj način može naj bolje da procenjuje približavanje cilju, uoči manja skretanja i blagovramano reaguje.
  Uslovnu tačku određuje njeno rastojanje od cilja i visina. I rastojanje i brzina zavise od horizontalne brzine padobrana i jačine i pravca vetra . Ukoliko su horizontalna brzina padobrana i jačina vetra veći onda se povećava i rastojanje i visina, ili samo visina ili samo rastojanje . I obrnuto, ukoliko su horizontalna brzina padobrana i jačina vetra manji, smanjuje se i rastojanje i visina ili samo jedno od tih.
 Za svaki padobran , u zavisnosti od njegove horizontalne brzine , pravi se najoptimalniji proračun za različite jačine vetra i koristi se tako što padobranac poznato rastojanje od uslovne tačke do cilja prelazi samo uz korekciju horizontalne brzine konopčićima za upravljanje . Kada krene na cilj sa uslovne tačke, konopčići za upravljanje treba da se nalaze u poziciji za polu-kočenje i ako padobranac oceni da prelazi cilj, povlači konopčiće i smanjujući time horizontalnu brzinu može se prizemljiti bliže cilju. Ako proceni da je „ kratak“ da će se prizemljiti ispred cilja , popušta konopčiće za upravljanje i povećavajući horizontalnu brzinu postiže približavanje cilju. Time se postiže korekcija tačke prizemljenja i nastoji se pogoditi cilj- nula.
  Manevar sa „ uslovne tačke „ može otežati promena pravca i jačine vetra , da bi se izbegle posledice ovih promena  padobranac  treba da pre polaska sa uslovne tačke osmatra vetrokaz ( kobasicu) i konopčićima vrši korekciju kretanja kupole.
  Uspeh u skokovima na cilj postiže se samo ako se planski  pristupi pripremi za svaki skok pojedinačno, jer se svaki skok izvodi pod novim uslovima. Takođe je potrebno da se posle svakog skoka izvrši analiza i da se ukaže na greške u radu, a veliku ulogu ima redovan trening u toku sezone.


[attachment=2]
    

                                                                PS- 06-1


[attachment=1]

      Opšti podaci

   Padobran  PS-06-1 je domaće proizvodnje i po svim karakteristikama je sličan padobranu Parakomander. Pojavio se prvi put 1966.godine na prvenstvu Jugoslavije u Beogradu.

 1.   Konstruisan je kao sportski padobran slobodnog dejstva sa mogućnošću montiranja padobranskog automata za otvaranje
 2.   Padobran ima odlične manevarske sposobnosti, malu brzinu spuštanja, mekano prizemljenje, malu težinu, udoban sistem veza, bezbedno se otvara i ima mali dinamički udar.
 3.   Kupola padobrana je izrađena od sintetičke tkanine čija se propustljivost kreće od  2-6 lit/min.na  20 cm.2
 4.   Dimenzije zapakovanog padobrana iznose  :  570 x 400 x 150 mm.
 5.   Sila potrebna za izvlačenje ručice pri otvaranju ne prelazi 10 kg.
 6.   Ukupna težina padobrana sa torbom za nošenje : 13,5 kg.
 7.   Padobranom se mogu izvoditi sve vrste skokova pod uslovom :
        -   Da težina padobranca sa opremom ne iznosi  više od  120 kg.
        -   Da brzina aviona pri skoku ne prelazi 350 km/h.
        -   Da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima.
 8.   Najmanja visina ispod koje se ne preporučuje skakanje iznosi :
       -   Pri skoku iz balona i helikoptera :                                            – 600 metara
       -   Pri skoku iz aviona koji leti brzinom većom od 100 km/h :            – 400 metara
 9.  Rok upotrebe padobrana je 8 godina ili 200 skokova
 10.  Proizvođač garantuje:
      - 60 skokova u period od 8 godina
      -primenu automata za otvaranje padobrana
      -nemogućnost  samootvaranja
      -neznatne oscilacije pri manevrisanju
      -mali dinamički udar pri otvaranju
      -odlične manevarske sposobnosti
 12. Srednja brzina spuštanja pri težini padobranca od 100 kg. uključujući i opremu, iznosi  5 m/sec
 13. Vreme potrebno za otvaranje padobrana iznosi  2,5 – 3,5 sec
 14.  Horizontalna brzina padobrana iznosi  6,5 m/sec
 15. Smanjenje horizontalne brzine ( kočenje ) se postiže u dijapazonu od 6,5 do  -1 m/sec., što znači da padobran pri punom kočenju ide u nazad brzinom od 1 m/sec
 16. Vreme trajanja jednog zaokreta od 3600 iznosi 3,5 – 6 sec.

     OPIS DELOVA

  Padobran PS-06-1 sastoji se iz sledećih glavnih delova:
 a.    Kupola sa konopcima
 b.    Navlaka za kupolu
 c.    Elastična veza
 d.    Mali ( pilot ) padobrančić
 e.    Sistem veza
 f.    Ranac
 g.    Uređaj za otvaranje
 h.    Torba za nošenje

      a.   Kupola sa konopcima

[attachment=2]

  Kupola u planu ima oblik nepravilne elipse čiji naj veći prečnik , ne računajući bočne stabilizatore iznosi 8.400 mm. a naj manji 7.600 mm.
  Kupola ima 24 polja koja se mogu podeliti u tri grupe:
 -   U prvu grupu spadaju polja čeone strane kupole od  br.9 -15. Svako od ovih polja sastoji se od 4 klina ( b,c,d,e )
 -   U drugu grupu spadaju polja leve i desne strane kupole od br. 5 – 8 i  16 – 19. Polja: 5,7,8,16,17,19 sastavljena su iz 4 klina ( b,c,d,e ) a polja br. 6 i 18 iz 3 klina ( c,d,e ).   C klinovi na poljima : 5,6,7,8 sa desne strane i 16,17,18,19 sa leve strane obrazuju mlaznike za okretanje.
 -   U treću grupu polja spadaju  polja zadnjeg dela kupole sa prorezima i mlaznicima od broja  1-4 i 20-24. Polja br 2 i 22 sastavljena su iz 5 klinova ( a,b,c,d,e ) , dok su sva ostala polja sastavljena iz 4 klina . Na poljima  4 i 20  nalaze se uzdužni mlaznici dok se kod svih ostalih polja nalaze ili prorezi  ili poprečni mlaznici. Poprečni  i uzdužni mlaznici zajedno sa prorezima  obezbeđuju stabilnost  i horizontalnu brzinu padobrana.
  Donji porub   kupole je podvijen i ojačan najlonskim trakama širine 25 mm. Gornji porub nije podvijen nego je sa spoljne strane ojačan najlonskom trakom.  
  Na donjem porubu kupole našiveno je 24 kepera u obliku sliva “ V „ koji služe za ojačanje na mestima gde su našiveni konopci. Polja odnosno konopci su nu merisani od  1- 24  u suprotnom smeru od kretanja kazaljki na satu gledano od slobodnih krajeva.
  Centralni konopac je izrađen od kepera jačine na kidanje 450 kg. Na gornjoj strani je spojen preko omče sa konopcima ventila kupole . Na dužini od 1,5 m. od omče presvučen je pamučnom navlakom a ostatak se račva u dva dela , sa kracima dužine 6,400 mm čiji su krajevi provučeni kroz “ D “ alke zadnjih gurtni.
 Konopci temena kupole dužine 4,050 mm. unakrsno su raspoređeni preko temena kupole i obrazuju omču za koju se vezuje elastična veza.        Noseći  konopci  kupole su jednim krajem fiksirani za donji rub kupole pomoću “ V “ kepera  a drugim krajem su provučeni  kroz “ D “ alke slobodnih krajeva i to po 6 konopaca za jednu “ D” alku sa zavrtnjem. Obzirom da kupola predstavlja nepravilnu elipsu u planu onda se i noseći konopci međusobno razlikuju po dužini.
  Na kupoli se nalaze bočni stabilizatori koji su postavljeni u produžetku polja br:  3,4,5,6,7 na levoj strani , odnosno : 17,18,19,20,i 21 na desnoj strani.  Bočni stabilizatori su sastavljeni od tri klina u obliku trapeze i dva u obliku trougla.
  Uređaj za upravljanje  se sastoji iz tri ( 3 ) osnovna dela:  glavni konopci za upravljanje sa metalnim prstenovima , konopci za povezivanje mlaznika na poljima br. 6,8 odnosno 16,18 i konopci za povezivanje mlaznika na poljima 5,7 odnosno 17,19
  Površina kupole  ne isključujući mlaznike i proreze iznosi  :           51,8 m2  
  Ukupna površina proreza  je :                                                   2 m.2
  Prečnik  ventila je                                                               250 mm.


      b.Navlaka za kupolu

  Navlaka produžava vreme otvaranja kupole čime se smanjuje dinamički udar, sprečava mogućnost da dođe do prebacivanja konopaca preko kupole u fazi otvaranja što po pravilu dovodi do odbacivanja i otvaranja rezervnog padobrana  ako se ne uspe prebačeni konopac svući sa kupole.
  Dužina navlake iznosi: 3,600 mm. širina na donjoj osnovi je: 390 a na gornjoj: 270 mm.
   Navlaka se prilikom pakovanja padobrana navlači na celu dužinu kupole sa bočnim stabilizatorima.
  Na širem delu navlake prišiveno je  9 pari džepčića na koje se montiraju gumice za uvlačenje konopaca. Poklopac donjeg otvora navlake čini produžetak donjeg dela navlake. On štiti donji rub složene kupole od prevremenog ispadanja iz navlake. Prvi par  širih džepića  služi za zatvaranje donjeg otvora navlake.
  Na levoj bočnoj strani donjeg dela navlake prišiven je zaštitni poklopac koji pokriva zapakovane konopce. Ovaj poklopac se zatvara pomoću našivene čičak trake.
 Vrh navlake je snabdeven sa dva džepa koji stabilizuju navlaku i ubrzavaju svlačenje sa kupole u procesu otvaranja padobrana.
 Na vrhu navlake , sa unutrašnje strane  našiveno je 5 parova džepića na koje se montiraju gumice za uvlačenje konopaca temena kupole i elastične veze.
 Navlaka je izrađena od “Perkalja” , sa obe strane je ojačana najlonskom keper trakom koja na vrhu obrazuje omču na koju se pomoću centralne strope vezuje pilot padobrančić i jedan kraj elastične veze.

    c.Elastična veza

Elastina veza je jednim svojim krajem spojena  sa vrhom navlake , a drugim krajem sa omčom konopaca na temenu kupole.
 Elastična veza je izrađena od najlonske cevaste trake u koju je uvučen gumeni sand. Dužina cevaste trakeu sašivenom stanju iznosi:  2,130 mm. A dužina gumenog sanda je: 900 mm.

    d.Mali padobrančić

  Ima zadatak da izvlači navlaku iz ranca kao i da svlačenjem navlake sa kupole omogući normalno otvaranje kupole padobrana. Sastoji se iz dva dela:     kupole sa konopcima , tela i krilaca
            konusne spiralne opruge sa zaštitnim platnom
  Kupola predstavlja pravilan osmougaonik i izrađena je od najlonske tkanine . Sa spoljašnje strane kupola je ojačana radijalnim najlonskim trakama ( našivenim )
  Telo padobrančića koje čini obloga spiralne konusne opruge , sastavni je deo kupole i na njemu je našiveno osam trouglastih krilaca. Slobodne ivice krilaca su porubljene, a kroz porube dužih slobodnih ivica provučeni su noseći konopci.  Krajevi  konopaca na sredini obrazuju omču pomoću koje je spiralni padobrančić centralnom stropom spojen sa navlakom padobrana.
 Spiralna opruga je izrađena od čelične opružne žice koja svojom elastičnošću daje početni impuls za otvaranje padobrana.

 Tehnički podaci padobrančića :
           Prečnik kupole                                       980 mm.
           Dužina opruge                                       600 mm.
           Dužina centralne strope                          1000 mm.
           Jačina centralne strope na kidanje            500 kg.
           Ukupna težina                                       400 gr.


    e.Sistem veza

  Sistem veza je izrađen od najlonske gurtne , lako se podešava a sastoji se iz sledećih delova:
    Rameni obuhvati
    Pojasni obuhvati
    Grudne veze
    Prsluka
    Sedišnog obuhvata
    Nožne veze
    Slobodnih krajeva
  Na jednom kraju ramenih obuhvata pričvršćene su pređice za podešavanje a na drugom rameni automati za prikopčavanje slobodnih krajeva  za sistem  veza. Na mestu gde se rameni obuhvati ukrštaju prikopčava se ranac za sistem veza . Gurtne su unakrsno pričvršćene za prsluk i sa njim , pojasnim obuhvatom i grudnim vezama čine jednu celinu.
 Oba kraja pojasnog obuhvata završavaju se omčom , dok je deo između omči pričvršćen za prsluk i zajedno sa ramenim obuhvatima i i grudnim vezama čini jednu celinu.

  Grudne veze sastoje se iz dva dela  : levog i desnog. Levi deo se sastoji iz 4 sloja tanje gurtne i jedne debelje gurtne. Jedan kraj tanje gurtne pričvršćen je za „ D „ alku na koju se prikopčava rezervni padobran  a drugi za rameni automat . Na jednom kraju deblje gurtne pričvršćena je karabin kuka grudnih veza  dok je drugi kraj pričvršćen za tanju gurtnu iz 4 sloja . Desni deo je sličan levom sem što je deblja gurtna nešto duža i na njenom  kraju je umesto karabina montirana  podesiva „ V „ alka. Sa ramenim obuhvatima , pojasnim obuhvatom i prslukom grudne veze čine jednu celinu.
  Sedišni obuhvat se sastoji  iz dve gurtne , kraće i duže. Krajevi kraće gurtne snabdeveni su pravougaonim alkama koje služe za spajanje kompletnog sedišnog obuhvata sa grudnim vezama . ispod pravougaonih alki na levoj i desnoj strani ugrađene su veze u obliku slova „ V „ koje su snabdevene karabin kukama za prikopčavanje nožnih veza. Duža gurtna zašivena je za kraću a njeni krajevi služe za spajanje grudnih veza sa sedišnim obuhvatom.
 Nožne veze su jednim krajem prišivene za prošireni deo sedišnog obuhvata dok su suprotni krajevi snabdeveni podesivim „ V „ alkama
 Slobodni krajevi spajaju kupolu padobrana sa sistemom veza , a sastoje se iz uloška brave ( ramenog automata) gurtne i „ D „ alki sa zavrtnjima .
 Sistem veza snabdevan je jastučićima  ( podmetačima) radi udobnog  nošenja.

     f.Ranac

   Ranac služi za smeštaj kupole prethodno složene u navlaku , konopaca, malog padobrančića i slobodnih krajeva sistema veza.Oblik ranca podseća na koverat sa 4 poklopca : dva bočna , gornjeg i donjeg. Dno ranca je jednostruko i snabdeveno je ojačanjima kroz koja su uvučena tri čelična rebra radi ojačanja.
  Za održavanje poklopaca u zatvorenom stanju, ranac je snabdeven sa pet metalnih prstenova ( okaca ) i tri konusa.
  Za brže otvaranje poklopca ranca upotrebljavaju se opružni zatezači ( gumene trake ).
 Gornji poklopac ranca po sredini ima našiveno ojačanje ne kome je prethodno pričvršćena montažna pločica sa držačem gipke cevi , priključkom za automat i konusom.
 Na sredini gornje strane donjeg poklopca našiveno je ojačanje na kome je pričvršćen konus .
 Na donjem delu  dna ranca , sa spoljne strane , našivene su dve keper trake sa alkama za podešavanje . Na ove alke montirani su posebni najlonski kajševi koji služe za pritezanje rezervnog padobrana uz telo.

     g.Uređaj za otvaranje

     Uređaj za otvaranje sastoji se iz četiri osnovna dela :
  -   Rukohvata sa sajlom i utikačima
  -   Džep rukohvata
  -   Gipka cev
  -   Držač gipke cevi sa priključkom za automat
  Pleteno uže, sajla debljine 2,3 mm. izrađeno je od nerđajućeg čelika . Sajla se na jednoj strani završava kuglicom , dok  na drugoj strani ima tri špiljke na rastojanju od 140 mm. Ukupna dužina sajle iznosi : 970 mm.
  Držač gipke cevi sa priključkom za automat sastoji se iz čelične pločice nosača i držača. Držač gipke cevi sa gornje strane ima otvor u koji umeće bajonetni  štift cevi automata za otvaranje.


[attachment=3]

Uživao u čitanju teme.
Ako može pitanje, pošto imaš "par skokova" iza sebe.
Dali si koristio oba padobrana, i ako jesi, kakav je osječaj/razlika koju oseti padobranac pri upotrebi jednog ili drugog?

Hvala
LPB

Svaka čast Kile! :super

 
 U svojoj karijeri od 520 skokova sam vrlo malo skokova napravio sa PS-06-1 . Imali smo u klubu samo jedan padobran tog tipa, čisto bela kupola, fabrički broj 018. Već je bila dosta stara i curila ( velika vertikalna brzina ) je dole ko  probušena kanta . Parakomanderom nisam imao prilike da skačem. Zbog toga mi je žao. Kažu kolege koje su skakale da je orginal ipak bolji od kopije .

znaš kad biš mene natira da skočin  :jok

ali za članak  :super

poz.

@Kile, znam da su u brigadi imali ovaj padobran, al ne znam ko je sve skakao sa njim.
Evo jedne fotke da obogatimo temu.

[attachment=1]

Valjda nisam pogresio padobran.  ;D
Odlicna tema, svaka cast.  :super

  Pre pojave padobrana tipe Krilo u 63 - oj brigadi se skakalo sa Ps-o6-1. Bilo je i drugih tipova padobrana. To ću kasnije obraditi. Uglavnom su skakale starešine tim padobranima .

[attachment=1][attachment=2]

                                  
                                           Fizički osnovi stabilnosti u slobodnom padu

  Radi lakšeg objašnjavanja različitih položaja tela u slobodnom padu poslužiću se specifičnom terminologijom koja je u padobranskoj prksi našla odgovarajuću primenu.  Na telu padobranca razlikujemo  tri ( 3) osnovne  ose:
 Uzdužnu: od glave ka nogama
 Poprečnu ili Horizontalnu: od jednog ramena ka drugom
 Vertikalnu: od leđa ka stomaku

    Stabilnost

  Kretanje tela nazivamo  Stabilnim ako je njegova stabilnost sačuvana u zadatom položaju, po želji  i za ne određeno vreme, nezavisno od uticaja slučajnih poremećaja koji ga izvode iz ovog položaja. Radi ilustracije poslužiće nam primer iz fizike sa stabilnom, labilnom i indiferentnom ravnotežom.
  Telo se nalazi u Stabilnoj ravnoteži: kada je oslonac iznad tereta i pri izvođenju tereta iz stanja ravnoteže ono teži da se vrati u prvobitni ( stabilan ) položaj

  Telo se nalazi u Labilnoj ravnoteži : kada je oslonac ispod tereta i kada se teret pomeri ono će težiti da izađe iz tog položaja.

  Telo se nalazi u Indiferentnoj ravnoteži: kada se i tereti oslonac nalaze u jednoj tačci.

  Ako ovo primenimo na telo u slobodnom padu a za oslonac uzmemo Otpor Vazduha kao centar Potiska u kome se stiču sve dinamičke sile sa pokretnih i nepokretnih površina a kao teret uzmemo Centar Težišta u kome se stiču sve težišne linije padobranca.
 Za telo u slobodnom padu kažemo da se nalazi u Stabilnoj ravnoteži  kada se centar težišta nalazi ispod centra potiska. Da bi se povećala stabilnost nastoji se da se pokretni delovi tela ( ruke i noge) postave tako da centar potiska bude što više iznad centra težišta .

  Telo se nalazi u Labilnoj ravnoteži  kada se centar težišta nalazi iznad centra potiska, a telo teži da izađe iz tog položaja pa dolazi do okretanja.

 Telo je u Indiferentnoj ravnoteži  kada se poklope centar težišta i centar potiska.

  Centar težišta je fiksiran a centar potiska se uvek pokreće u pravcu veće sile duž pomenutih osa i u zavisnosti duž koje se ose pomera imamo različita položaje tela , to jest figura , kada su ti položaji  tela nastali komandovanim pokretima.

    Za vrema slobodnog pada može biti više stabilnih položaja tela:
  1.Glavom naniže sastavljenim rukama na grudima i široko rastavljenim nogama radi stvaranja dopunskog otpora  iznad centra težišta ( strmoglav položaj)
  2.Na bok sa jednom rukom opruženom nasuprot pravca kretanja
  3. Na leđima sa rastavljenim rukama i nogama podignutim naviše
  4. Pljoštimice- licem naniže sa široko rastavljenim rukama ,izvijenim telom u krstima i opruženim nogama ( Lasta)
  5. Pljoštimice- licem naniže sa rastavljenim nogama i rukama pomerenim unazad  ka nogama ( planiranje)
  6. Pljoštimice-licem naniže sa rastavljenim i u kolenima  malo savijenim nogam a u laktovima nešto povijenim rukama ( Žaba)

 Svaki od ovih položaja ima svoje dobre i loše strane. Ako se za sve položeje padanja postave tri osnovna zahteva:
-   Dobra preglednost i mogućnost orjentacije u prostoru
-   Mali zamor
-   Lakoća izmene položaja ( upravljanje telom )

  Ta očevidna prednost pripašće poslednjem položaju ( Žaba) pa se u praksi i naj češće primenjuje . On nije naj stabilniji , ali se ovaj nedostatak nadoknađuje jednostavnim i lakim upravljanjem . Način padanja „ Lasta“ je znatno stabilniji  ali se znatno teže podnosi opterećenje otpora vazduha sa opruženim nego sa malo povijenim rukama u laktovima , a i mogućnost izvođenja figura iz „Laste“ je manja.  Zbog toga se položaj „ Žaba“ , uz potrebna modifikacije , preporučuje kao osnovni položaj tela u slobodnom padu.
    [attachment=1][attachment=2][attachment=3]

        Osnove upravljanja telom

   Padobranac mora toliko ovladati tehnikom izvođenja skokova sa zadrškom da može održati ne samo stabilan položaj u slobodnom padu već da može izvoditi i naj različitije figure prema svojoj želji.
Međutim, ovde će biti obrađeni samo naj osnovniji pokreti kojima se otklanjaju greške i telo dovodi u stabilan položaj.

    Planiraje nazad

  Postiže se na taj način sto se ruke ispruže što više ispred sebe i pomere ka glavi a noge malo saviju u kolenima . Na taj način se centar potiska penje ka predelu grudi i glave, to jest telo se malo propinje i pritom se stvara reaktivna sila koja pokreće telo u pravcu nagiba- nazad

    Planiranje napred

  Postiže se simetričnim i blagim pomeranjem ruku ka naogama i nazad. Telo dobija blagi nagib na glavu pri čemu se centar potiska pomera ka nogama u odnosu na centar težišta koji je fiksiran. Fizički gledano , telo tada predstavlja ploču koja u odnosu na strujanje vazduha  zaklapa ugao  veći od 900. Zahvaljujući tom nagibu stvara se reaktivna sila koja pokreće telo u pravcu nagiba.

    Klizanje na bok

[attachment=4]

 Ostvaruje se tako što se pomeranjem ruke i noge dobija nagib u onu stranu u koju se želi klizati: leva ruka se primakne ka telu a leva noga malo spusti- klizanje u levu stranu i obrnuto. U tom slučaju centar potiska se pomera u suprotnu stranu od strane klizanja što uslovljava nagib tela u stranu klizanja usled čega se stvara reaktivna sila koja pokreće telo.

   Zaustavljanje zaokreta

  Zaokret je okretanje tela oko vertikalne ose i on može biti komandovan( hotimičan) i nekomandovan ( ne hotimičan). Brzo nehotimično okretanje oko vertikalne ose koje pređe dva zaokreta u sekundi naziva se“Kovit“. Ako dođe do nekomandovanog zaokreta – zaustavljanje se vrši komandovanjem suprotnog zaokreta .
 Levi  nekomandovani zaokret zaustavlja se tako što se dlanovi okrenu desnom ivicom naniže , leva noga se malo spusti naniže a desna se malo podigne.
 Desni  nekomandovani zaokret se zaustavlja tako što se dlanovi postave levom ivicom naniže , leva noga se malo podigna a desna malo spusti.

    „Pumpanje“ i zaustavljanje pumpanja

  Pumpanje nastaje kada se poklope centar težišta i centar potiska , a pri tome deo oprema , (rezervni padobran) nisu dobro podešeni pa  dolazi do pomeranja što uslovljava da se centar potiska pomera čas gore, čas dole iznad i ispod centra težišta. Pumpanje se manifestuje kretanjem tela čas na glavu , čas na noge a da ove oscilacije nisu prevelike. Pumpanje se zaustavlja dovođenjem tela u položaj planiranja napred. Pri tome telo zadržava relativno simetričan položaj a stabilnost se povećava. Dalje, preporučuje se da padobranac ne drži suviše kruto noge i ruke , već da ih olabavi toliko da ih struja vazduha sama namesti ali i da budu simetrično postavljene.
                                                                                                                                                                                          

[attachment=1][attachment=2]

                                        
                                                      Padobranski automat  KAP-3


    I Opšti podatci:
  1. Kombinovani automat padobranski ( KAP-3) upotrebljava se :
- prilikom izvođenja prvih skokova na slobodno dejstvo
- prilikom izvođenja skokova sa stabilizacijom
- prilikom izvođenja skokova sa zadržavanjem u otvaranju padobrana
Zadatak automata ,KAP-3  je da aktivira padobran , ako se padobrana iz bilo kog razloga ne otvori pomoću ručice za otvaranje padobrana.

  2. Dijapazon rada automata je:
- po vremenu , od 2- 5 sekundi
- po visini , od 500- 4000 metara od nivoa mora po MSA

  3. Jačina udarnih opruga u sabijenom stanju nije manja od 28. Kg.
  4. Radni hod sajle( pletenog užeta za otvaranje) iznosi : 70 + 2,5mm.
  5. Težina automata iznosi  950 gr.
  6. Dimenzije automata su : 106x83x35 mm.
  7. Automat radi u intervalu temperature od -50 do + 50 0 C

    II Princip rada i opis delova:
   
  Automat predstavlja kombinaciju satnog mehanizma i aneroidnog ( visinomer) uređaja . Satni mehanizam  omogućava da automat stupi u dejstvo( otvori padobran)  posle 2-5 sekunde od momenta njegovog uključivanja. Aneroidni uređaj je snabdevan skalom , podeljenom od 500 do 4000 metra . Aneroid blokira satni mehanizam na poslednjoj sekundi i ne dozvoljava mu da radi sve dok padobranac u slobodnom padu ne postigne visinu na koju je postavljena skala androida. Kada se dostigne željena visina , aneroid se pod uticajem vazdušnog pritiska skuplja i oslobađa satni mehanizam. Posle toga satni mehanizam radi još 0,8 do 1,2 sec. i oslobađa udarnu oprugu automata koja je preko sajle i alkice povezana sa špiljkom na sajli ručice za otvaranje padobrana ( prvom ako ih ima više).

 Ako se skače sa manje visine nego što je postavljeno na skali androida , radiće samo satni mehanizam i padobran će se aktivirati maksimalno za 5 sekundi.
 Uređaj se uključuje izvlačenjem gipke igle ( špiljke) koja se može izvući rukom ili pomoću strope  a koja se pomoću malog karabina zakači za sajlu u avionu iz koga se skače.

 Ako se skače sa većih visina uređaj omogućava zadržavanje otvaranja padobrana do visine koja je određena na skali automata.

 Automat kome je špiljka izvađena ne može da da stupi u dejstvo ( otvaranje ) pre vremena , bez obzira na uzroke( udar i slično) sve dok satni mehanizam ne odradi određeno vreme.
  
 Automat koji je postavljen na padobran ne sme da ometa normalno otvaranje padobrana pomoću ručice.

 Ceo mehanizam automata je smešten u aluminijumsku kutiju . na poklopcu kutije smešten je okrugli otvor kroz koji se vidi brojčanik i kazaljka koja pokazuje vreme na koje je automat naregulisan.

 Na istom poklopcu nalazi se i otvor kroz koji se može posmatrati rad aneroida . Skala visine vidi se kroz otvor na bočnoj strani kutije automata.    Skala je do 1000 metara podelajena na podeoke od 250 metara a od 1000 do 4000 m. Na podeoke od 500 metara.

 Postavljanje visine vrši se ključem koji  se stavi u otvor na donjem delu kutije automata.

 Gipka igla stavlja se u otvor na čauri. Poklopac kutije je plombiran. Rad automata je potpuno nemoguć kada se u nejga stavi gipke igla.

 Gipka cev automata kroz koju prolazi sajla za aktiviranje padobrana se može skinuti i postaviti bez otvaranja poklopca.

    III Upoteba automata

 Pre postavljanja automata na padobran , poterbno je pogledati u mali otvor na poklopcu automata i proveriti da li poprečni presek centra aneroida izlazi iznad površine ploče, znači da je aneroid neispravan( nije hermetičan) Takav automat ne sme se koristiti i mora se odmah poslati na opravku.

  Prilikom sabijanja opruge automata i postavljanja na željeno vreme ili visinu treba uraditi sledeće:
 1. Staviti gipku iglu u automat. Ona mora da ulazi slobodno u otvor , ako ne ulazi slobodno , automat treba naglo okrenuti u ravni skale za vreme . Pri ovakvom pokretu ankerni točak će sa protiv tegom zauzeti potreban položaj.
 2. Zategnuti udarne opruge , radi čega alku na kraju čeličnog užeta treba navući na kuku uzengije, navući je na stopalo noge i lagano povući( nategnuti ) telo automata do škljocanja.
 3. Pri izvlaćenju i uvlačenju gipke igle treba pustiti da satni mehanizam odradi do zadnjeg podeoka na skali  vremena
 4.  Da bi se izbeglo slučajno izvlačenje , gipku  iglu treba osigurati. Kroz bočne otvore na cevi i kroz uši gipke igle treba provući jedan struk upredenog konca a krajeve konca vezati u čvor ili više .
 5. Pomoću ključa koji prethodno treba postaviti u otvor na zadnoj strani tela automata , postaviti skalu visine na zadatu za otvaranje padobrana. Pri tome treba uzeti u obzir nadmorsku visinu aerodroma i barometarski pritisak .

  
Prilikom montaže na padobran treba :

 1. Postaviti bajonetni štift okrugle matice , koja je navrnuta na kraj gipke cevi u otvor plastike koja je našivena na ranac padobrana i okrenuti gipku cev automata dok ne zauzme položaj ispod  gipke cevi ručice za otvaranje padobrana.
 2. Odvrnuti  iz tela matice čeličnog užeta rasečeni zavrtanj sa alkom i izvući alku iz zavrtnja.
 3. Navući alku na gornju iglu( špiljku) ručice za otvaranje padobrana, nataći alku na rasečeni zavrtanj i na njega navrnuti maticu čeličnog užeta.
 4. Okretanjem gipke cevi automata regulisati labavost čeličnog užeta. Zbog toga je treba sasvim zategnuti  pri ispravljenoj gipkoj cevi , a zatim je okrenuti za 7 do 10 puta u suprotnu stranu.
 5. Pomoću specijalnih stega spojiti gipku cev automata sa cevi ručice za otvaranje padobrana.
 6. Pričvrstiti automat za gurtnu padobrana pomoću šarnirnog spoja ( preklopne ploče) . Pre pričvršćenja automata gipka cev mora biti provučena ispod slobodnih krajeva sistema veza kako bi se izbeglo kidanje gipke cevi prilikom otvaranja padobrana.
 
 Za vrema čuvanja automata opruga mora biti opuštena , a skala visine postavljena na 500 metara.
 Prilikom postavljanja skale na željenu visinu treba voditi računa o nadmorskoj visini aerodroma na kome se vrši skok , kao i o barometarskom pritisku tog dana , a imajući u vidu da je automat gradiran po standardnoj atmosferi i da se zbog toga mora uzeti u obzir ispravka, odnosno dodati rezervna visina prema tablici:

           Pritisak na zemlji                                                                   Visina na koju se postavlja
 U mm                  u mb                                                                     skala automata
-760                     -1013                                                                    500
740-760              986-1013                                                                 750
720-740              960-986                                                                  1000
685-720              913-960                                                                  1500
640-685              853-913                                                                  2000
605-640              806-853                                                                  2500
565-605              753-806                                                                  3000
530-565              706-753                                                                  3500
500-530              667-706                                                                  4000


  Automat KAP-3  kao i svaki precizni instrumant , zahteva pažljivo rukovanje . Čuva se u kutiji u prostoriji u kojoj ne sme da bude vlage , kiseline . Za vrema čuvanja udarna opruga mora da bude otpuštena. Skala visine treba da je postavljena na 500 m.

 U slučajevima kada prilikom prizemaljenja automat padne u blato , vodu ili pesak, mora se povući iz upotrebe i poslati na reviziju.. Sva okidanja automata bilo na zemlji ili u vazduhu moraju biti upisana u knjižicu automata.

 U zavisnosti od nadmorske visine aerodroma na kome se izvodi skok  sa automatom , date su minimalne visine ispod kojih se nesme postavljati skala automata i to:
 a. za aerodrome sa nadmorskom visinom od 0-100 m. Minimalna visina postavljanja automata iznosi 500. m. A to su :
Zemun, Lisičiji Jarak, Novi Sad, Vrbas,Sombor,Zrenjanin,Odžaci,Smederevo,Klenak,Kikinda,Bački Petrovac, Stari Bečej, Sremska Mitrovica,Slavonski Brod,Osjek, Borovo,Petrinja ,Bijeljina, Bosanska Dubica, Tivat, Podgorica.

 b. za aerodrome sa nadmorskom visinom od  100-250 m. Minimalna visina postavljanja skale automata iznosi 750 .m. a to su:
Kragujevac, Kruševac, Smederevska Palanka, Valjevo, Subotica, Zagreb, Varaždin, Daruvar, Čakovec, Karlovac, Križevci, Celje, Ptuj, Murska Sobota, Novo Mesto, Bihać, Prijedor, zavidovići, Doboj, Skoplje, Kraljevo, Trstenik

 c. za aerodrome od 250-500.m. skalu automata postaviti na 1000.m. a to su:
Sinj, Ljubljana, Maribor, Slovengradec, Bovec, Tuzla, Travnik, Trebinje, Jajce, Kumanovo, Veles, Bor

 d. za aerodrome od 500-750 skalu automata postaviti na visinu od 1250 m.  A to su:
Sarajevo, Livno, Nikšić, Lesce, Postojna, Bitolj, Prilep, Ohrid

         Uputstvo o kontroli automata KAP-3

  Kontrolu tačnosti rada padobranskog automata treba vršiti:
 -   Posle svaka tri meseca ili 50 okidanja
 -   Posle svakih 12 meseci ili 100 okidanja

  Kontrolu tačnosti rada automata nakon tri meseca ili 50 okidanja treba vršiti po vremenu i po visini.
  Kod provere tačnosti rada automata po vremenu postupak je sledeći:
 -   Proveriti da nema preskakanja ankernog točka
 -   Postaviti automat na vreme koje želimo da kontrolišemo
 -   U momentu puštanja u rad automata uključujemo i štoperice
 -   U momentu okidanja automata zaustavljamo štoperice i zapisujemo vreme

  Proveru rada automata po vremenu treba vršiti pomoću dve štoperice sa skalama do 10 sec. jedan krug , za vreme od  2; 3; 4; 5 sec.:

   Vreme rada automata                                   Dozvoljeno  odspupanje
   2                                                                     +,-   0,3 sec.
   3                                                                     +,-   0,5 sec.
   4                                                                     +,-   0,6 sec
   5                                                                     +,-   0,7 sec.

  Kontrolu tačnosti rada automata po visini treba vršiti u baro komorama bilo kog tipa. Sa baro komorom mora biti spojen i barometar sa živinim stubom kao kontrolni. U baro komori mora biti postavljen i  kontrolni visinomer  sa dve skazaljke , koji se mora redovno baždariti.

  Kod provere tačnosti rada automata po visini postupak je sledeći:
 -   Postaviti skalu automata na željenu visinu
 -   Postaviti automat u baro komoru
 -   Zapisati početno stanje pritiska na barometru
 -   Izvršiti „ penjanje „ do visine koja je veća za 1000- 2000 m. od visine koju kontrolišemo
 -   Izvući iz automata gipku iglu( špiljku)
 -   Izvršiti „ spuštanje“ do okidanja automata
-   U momentu okidanja automata , pročitati na živinom stubu i kontrolnom visinomeru koji je pritisak odnosno visina. Radi izbegavanja greške zbog zakašnjenja u radu barometra ili visinometra  brzina „ spuštanja „ ne sme biti veća od 20 m/ sec.
Kontrolu tačnosti rada automata po visini treba vršiti pri temperaturi + 20 0C za visine : 500; 1000; 2000; 3000 i 4000 metara.
  
  Tablica dozvoljenih odstupanje automata po visini:
 Zadata visina na skali                                                                  Dozvoljeno odstupanje
  500                                                                                                  +,-  100
  1000                                                                                                +,-  150
  2000                                                                                                +,-  150
  3000                                                                                                +,-  200
  4000                                                                                                +,-  200

  Ako automat prilikom ispitivanja pokaže veća odstupanja  od dozvoljenih, ne sme se koristiti nego se mora uputiti na reviziju.
 Posle svakoh 12 meseci ili 100 okidanja treba pored kontrole tačnosti rada po vremenu i visini , izvršiti rasklapanje automata , to jest njegovog mehanizma za okidanje. Po rasklapanju pažljivo pregledati delove i  po potrebi zameniti  neispravne.
 Kontrolu tačnosti rada treba vršiti u Ovlaštenoj radionici.
 Izvršene kontrole rada automata se moraju upisati u ispravu automata i moraju biti overene  od strane  ovlaštenog  kontrolora a takođe treba uz ispravu priložiti uverenje o atestu u dva primerka.            


[attachment=2]

 1.telo automata
 2.prozorčić skale visine
 3.prozorčić skale vremena
 4.gipka igla
 5.cev
 6.gipko crevo
 7.bajonetni štift
 8.alka
 9.rasečeni zavrtanj
 10.sajla
 11.špiljka
 
 U današnje vreme se retko koriste ovi automati.Prešlo se mahom na upotrebu manjih i lakših tipova kao što su naprimer: " Vigil" ili " Cypres"
[attachment=1]

Sjajan lik,bio mi je starešina(Tarzan)!Mnogo smo od njega naučili i kao vojnici i kao ljudi!Mislim da ima materijala o njemu za dobar film!

Dobro ste me potsetili na ovaj topick.
Mala ispravka, Zika Jovanovic (zvali smo ga Spanac) bio je bezbednjak u bateriji (plavci), bezbednjak u brigadi je bio KIK (ako se ne varam u cinu) Avdic (zaboravio sam mu ime).

@trpe moj post iznad bezbednjak u brigadi Avdic Mehmedalija major.

Jes, imas pravo klaso. :D

ziv bio klaso... :)

Nisam znao gdje bi ovo stavio pa neka kilezr odluči.

Padobrani su im se zapetljali u zraku, vojnici pali s 200 metara
Austrija: Oko 100.000 ljudi promatralo je padobrance kako iskaču iz aviona. Dva padobrana su se zapetljala. Vojnici su velikom brzinom udarili o tlo i polomili kosti
Zadnja izmjena prije 2 sata i 5 minuta   Piše: Ivana Živko

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Dva padobrana su se zapetljala u zraku, a padobranci su s visine od 200 metara sjurili prema zemlji te su snažno udarili o tlo. Sve se to odigralo pred očima 100.000 šokiranih gledatelja na aeromitingu u austrijskoj pokrajini Štajerskoj, piše u ponedjeljak Berliner-Kurier.de. Muškarce je helikopter odmah prevezao u bolnicu. Imaju višestruke prijelome. Stanje im je teško, ali stabilno, kažu liječnici.

Policija uzroke nesreće još istražuje. Rekli su samo kako je tijekom showa iz zrakoplova iskočilo nekoliko pripadnika elitne vojne postrojbe. Dva vojnika su došla preblizu jedan drugome i padobrani su se zapetljali. Gotovo bez kočenja sletjeli su na livadu. Usprkos nesreći aeromiting su nastavili.

Izvor : http://www.24sata.hr/

Da su bili na većoj visini, sigurno bi otkačili glavne kupole i otvarali rezerve. Ovako, nisu imali izbora, naročito onaj koji je uleteo u kupolu drugog padobrana i koji ne bi uspeo ni da se ispetlja odatle, a kamoli da otvori rezervu na tako maloj visini.

U desantu sam sa punom kupolom naletio odozgo na prijateljevu. Srečom bile su pune, tako da sam skliznuo pored njega. Sreča, da se mi kupola nije počela gasiti. U sličnim slučajevima tu nema razmišljanja nego samo rutina i uvežbanost, ako si imao sreču, da dobiješ dobrog instruktora i sačuvaš hladnu glavu.

Više nego jedan padobranac može da zahvali tom  KAP-3 avtomatu.

 Tek sam sada video ovo pa da kažem koju reč. Žao mi je momka, a i svih ostalih koji su sradali zbog svoje neobučenosti i tuđe nebrige. Što? Nekada nisi mogao da uđeš u avion i da se baviš padobranstvom a da nisi prošao teoretsku i praktičnu obuku. Doduše bio je po koji izuzetak. Bar je tako bilo u AK " Žarko Zrenjanin".

   Teoretska obuka se sastojala iz:

1. Predavanje o istorijatu padobranstva                                 3 nč
2. Osnovi teorije skoka                                                       19 nč
3. Poznavanje padobrana, padobranske opreme i aviona           19 nč
4. Meteorologija                                                                 4 nč
5. Tehnika skoka padobranom                                              8 nč
6. Pakovanje padobrana                                                      4 nč
7. Pravila skakanja i propisi SUCVP                                         4 nč  ( nastavna časa)

  Praktična obuka se sastojala iz:

 1. Obuke i vežbe u pakovanju padobrana:
_ padobrani prinudnog otvaranja sa okruglom kupolom i po potrebi sa stabilizacijom
- prelazni padobrani slobodnog dejstva
- rezervni padobrani koji se koriste uz glavnu kupolu kod izvršenja vežbi po ovom programu
U ovom delu obuke učenici moraju da potpuno ovladaju samostalno pakovanje onih tipova padobrana kojima treba da vrše skokove.

 2. Uvežbavanje elemenata tehnike skoka na spravama padobranskog poligona 18 nč
 3. Psihofizička priprema:
-Opšta fizička priprema
- Specijalna priprema  14 nč( orjentacija u prostoru 6 nč;jačanje mišića i zglobova 2nč; gipkost 2 nč;skočnost i mekoća doskoka 2 nč; spretnost u izvođenju padova 2 nč)
 Broj časova dat je orjentaciono. Vežbe po temama treba ponavljati sve dotle dok se ne postigne željeni nivo obuke.

 Obrazložiću svaku nastavnu jedinicu posebno ako je neko zainteresovan.

 A danas što neko reče dvadset minuta pripreme i 50 eura i skačeš. E zbog toga nam se dešavaju vanredni događaji.


  

I ja sam čuo da su više nego pouzdani, mada nisam imao prilike da sačekam da mi automat otvori padobran, iako je on posle toga uredno "caknuo". :)

Ovim digitalnim nikad ne bih poverio život.

Evo još jedne PS-06, za godinu ne pitajte, 1979.

Ja sam počeo skakati davne 1975. Najprije sam 14 dana trenirao u kampu pripreme za vojsku. Tu sam napravio 10 skokova na prinudno dejstvo. U vojski napravio splošnu padobransko obuku,itn. Posle kad sam radio sportsku padobransku dozvolu vrag je odneo šalu. Od meteorologije, zanosa, suhig treninga, i sam se ne sječam šta još. Lječnički je bio kao sada za astronaute (malo šale) od poznavanja mirisa (pod nos ti doktor turao razne stvari u bočici, a ti dali miriše ili smrdi-kod govna smo neki rekli da miriše). Uglavnom, prije nego što si dobio sportsku dozvolu, pošteno si se namučio, pa onda "kulturan" padobran PŠ-02. Mercedes napram T-4 ili PD-07 ili PD-08 prvi sportski skokovi bili sa PS-06 i tako napred. Evo jedne slike iz 1979 g. sa PS-06 

Specijalno za Kileta, dve fotografije iz ranijih vremena ;)


[attachment=2]

[attachment=1]

Još jedna lepa fotografija sa padobrancima "A.K.Novi Sad" ispred jedrilice Cirus HS-64.


[attachment=1]

Već su bile na temi o 63.-oj padobranskoj pa ih postavljam i ovde.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 Evo malo iz lične kolekcije:

 [attachment=1]
 PŠ03- prvi skok u pesak

 [attachment=2]
1986 prvi skok na stadion otvaranje SOŠOV-a( ako se neko seća te manifestacije?)

 [attachment=3]
 1. Maj Motel Šumica Zrenjanin
 

 [attachment=1]
 [attachment=3]
 [attachment=2]
 [attachment=4]

 Nešto sa neta:
 
 [attachment=1]

               

                                                                              Tehnika Skoka


   Tehnika    skoka je praktičan predmet koji ima za cilj da učenike padobrance    osposobi i uvežba za izvođenje svih praktičnih  radnji koje će izvoditi prilikom skoka padobranom, počevši od fizičke pripreme, ulaska u avion i postupaka u njemu, načina napuštanja aviona, rada u vazduhu, prizemljenja, prizemljenja na prepreke, vanrednim postupcima pa do terenskog pakovanja padobrana.
 Svi ovi postupci trebaju još na zemlji da se uvežbaju do automatizma kako bi se greške u vazduhu prilikom skokova svele na najmanju moguću meru i time obezbedila sigurnost prilikom izvoženja skokova. U te svrhe se kao učila koriste padobrani,avioni iz kojih će se izvoditi skokovi, trenažeri i sprave padobranskog poligona..

  I  Fizička priprema:
  Izvođenje skoka padobranom predpostavlja  izvesnu opštu fizičku pripremu koja se stiče dopunskim sportovima ili individualnim fizičkim vežbanjem.  Fizički  spremniji  učenik lakše će ovladati složenim elementima tehnike skoka pa se već u okviru početne obuke sistematski radi na specijalnoj fizičkoj pripremi.
 Specijalna fizička priprema se izvodi na padobranskom poligonu i ima za cilj da učenike pripremi da uspešno i bezbedno izvode skokove padobranom. Na časovima zemaljske pripreme kod učenika se razvijaju one osobine i sposobnosti koje su zastupljene u tehnici skoka a učenici se postavljaju u najrazličitije situacije u koje mogu zapasti prilikom skoka padobranom.

  1.   Orjentacija u prostoru-  obuhvata trenažu vestibularnog aparata  i to: okretanjem u mestu i kretanju sa i bez poskoka, u jednu ili drugu stranu u stojećem i čučećem stavu
-   Elementima akrobatike: kolut napred, nazad leteći kolut, premet, salto napred i nazad
-    Promenom pravca kretanja u trčanju s promenama brzine
-    Okretanjem tela na “ Baranijevoj stolici u obe strane
-    Okretanjem tela na “ Renskom točku” u obe strane
-    Okretanjem tela na “ Luping lestvama” u obe strane( napred i nazad)

  2.   Jačanje mišića i zglobova – sklekovima, zgibovima, penjanjem uz konopac, čučnjevima, poskocima i slično.

  3.   Gipkost- se postiže vežbama oblikovanja: pretklonima,zaklonima, otklonima, zasucima, odsucima u stojećem ,sedećem i ležećem stavu, vežbama na spravama u visećem položaju.


4.    Skočnost i mekoća doskoka se postiže: jednonožnim i sunožnim poskocima u mestu i kretanju sa i bez okreta napred, nazad i u stranu, skokovima s odrazom s jedne i obe noge, skokovima u dalj i u vis, preskocima i slično.

5.   Spretnost u izvošenju padova  se uvežbava padom napred preko ramena iz mesta, kretanja, padom u nazad, na bok.

  U zavisnosti od fizičke spreme učenika, treba komponovati vežbe i ponavljati ih onoliko puta dok učenici u potpunosti nesteknu one osobine koje su neophodne za bezbedno izvođenje skokova.

                                                                                                                                               

Da li je postojala opcija da se otvori pomocni padobran, bez odbacivanja glavnog padobranaca kome se kolega upetljao u kupolu.

Da li je to uopste bilo izvodljivo i da li bi im pomogo obzirom na visinu i celusituaciju?

 
 Suviše nisko za neko razmišljanje i kakvo -takvo reagovanje. Rezervi toliko treba da se otvori. Po teoriji bi odmah jedan trebao da otvori rezervu i da se spuste tako zapetljani s tim jednim padobranom. Opisao sam to u temi o 63-oj.
 https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=653.msg173813#msg173813

                     

                                                AN-2     -   ulazak u avion, rad padobranca u avionu i napuštanje                                                     


    Ulazak u avion se vrši po prethodno napravljenom rasporedu i to tako što prvo ulaze lakši padobranci, koji iskaču poslednji pa zatim teži, koji prvi iskaču. Avion prima 10- 12 padobranaca koji se raspoređuju u grupe a u okvirima grupa se raspored vrši prema težini. Padobranci po ulasku zauzimaju mesta sa leve i desne strane aviona ne kvareći raspored skakanja dok nastavnik zauzima mesto pored vrata i daje znak pilotu za poletanje. Na visini od oko 100 metara nastavnik zakačinje gurtne za aktiviranje padobrana onim redosledom kojim učenici treba da iskoče i istovremeno svakom ponavlja redosled iskakanja. Učenici su dužni da kontrolišu kojim redosledom je zakačena njihova gurtna i da tim redom napuste avion. Posle zakačinjanja gurtni nije dozvoljeno ustajanje ni menjanje mesta jer bi došlo do mršenja gurtni.

   Greške:  Najčešće se dešava da učenici nevode računa o redosledu iskakanja i promenama mesta dovede do poremaćaja redosleda iskakanja što ima za posledicu mogućnost uplitanja gurtni.

   Rad padobranca u avionu:  Učenik mora da:
 -zauzme mesto u avionu koje mu je određeno i da ga bez dozvole nastavnika ne menja
 -da zauzme udoban položaj za sedenje
 - da kontroliše da li mu je zakačena gurtna za otvaranje i ako nije da o tome obavesti nastavnika
 -da pazi da gurtna ne zakači neki deo aviona ili opremu drugog padobranca te tako izazove otvaranje padobrana
 -da prilikom pomeranja slučajno ne aktivira rezervni padobran
 -da prati nastavnika i na njegovu komandu izvrši blagovremenu pripremu za napuštanje aviona

   Napuštanje aviona:
 Kad navede avion, nastavnik daje prvoj grupi komandu:” Pripremi se”- učenici koji skaču u prvom naletu ustaju sa sedišta, postrojavaju se po onom redosledu po kome su zakačene gurtne i po kome će napuštati avion, okreću se ka repu aviona , stoje uz desnu ivicu trupa tako da omoguće nastavniku da vidi pilota zbog eventualne popravke naleta.
 Na komandu:” Polazi”- prvi  učenik koji napušta avion prilazi vratima tako da desnu nogu stavi  na ivicu vrata, više prema prednjem delu, desnom rukom se uhvati za ivicu vrata , levom nogom energično zakoračuje kroz vrata više ka krilu, zatim izbacuje levu ruku , prenosi težinu tela za levom nogom , u pološaju licem ka zemlji sa raširenim rukama i nogama napušta avion. Neposredno za prvim iz grupe vratima prilazejedan po jedan   ostali učenici i na isti način napuštaju avion.

 Pošto uvuče gurte za aktiviranje padobrana , avion napravi drugi nalet,nastavnik priprema sledeću grupu za skok.

  Greške: Učenik mora naročitu pažnju da obrati na gurtnu za aktiviranje padobrana, da mu  za vreme prilaženja vratima nedođe oko vrata, ispod ruke ili između nogu. U tim slučajevima bi došlo do ozleda i nepravilnog aktiviranja padobrana
Sporo prilaženje vratima i zastajanje dovodi do velikog rasturanja prilikom skoka a samim tim i prilikom prizemljenja a ponekad i do ponavljanja naleta ako je razmak suviše velik i nastavnik uoči da nije bezbedno za skok.
 Često se dešava da se učenici odvajaju levom nogom ili da zakače glavom  ili glavnim padobranom ivicu vrata što prouzrokuje okretanje padobranca posle odvajanja i nepravilnog položaja prilikom otvaranja padobrana. 

  Ovi postupci od ulaska padobranaca u avion , rad padobranca u avionu i napuštanje , uvežbavaju se na časovima Tehnike Skoka , na maketi aviona ili na samom avionu. Vežbe se prvo izvode bez padobrana, zatim sa padobranom ( glavnim i rezervnim) i kompletnom opremom i na kraju se pali motor kako bi uslovi vežbe bili što sličniji stvarnim uslovima pod kojima se skok izvodi. Informativni let zreba tako osmisliti da on po svim elementima bude ustvari generalna proba skoka padobranom  te da učenici i ulaze i izlaze iz aviona kao da izvode skok. Nije dovoljno da učenici znaju da izvedu ove postupke za vreme vežbe nego ih stalnim ponavljanjem dovesti da brzo i bez greške izvedu sve elemente  skoka. Treba ih dovesti do automatizma.

                                                 

                                                                         Otvaranje Padobrana

    Posle napuštanja aviona padobranac mora da zauzme položaj tela koji je najpogodniji za otvaranje padobrana , a to je položaj licem ka zemlji  s glavom u pravcu leta aviona. Padobran se kod učenika otvara automatski,bez učešća padobranca  a to se manifestuje kao dinamički udar za koji padobranac mora da se pripremi.

  GREŠKE:  Najčešće se usled nepravilnog odvoja od aviona  padobran nepravilno otvara jer se telo učenika nalazi u najrazličitijim položajima koji otežavaju pravilno otvaranje padobrana. Takođe , zbog grešaka u pakovanju može doći do nepravilnog otvaranja padobrana. Zbog toga se posebna pažnja posvećuje vežbama odvajanja od aviona a pakovanje padobrana strogo kontroliše nastavnik.
Čim se odvoji od aviona, padobranac ima zadatak da kontroliše otvaranje padobrana tako što , znajući koliko vremena mora proći od napuštanja aviona do otvaranja , kontroliše protok vremena brojanjem. Da bi se otvorio padobran na prinudno dejstvo potrebno je da protekne 2-3 sekunde i zato učenik izgovara trocifrene brojeve :101;102; 103. Nakon toga bi trebao da usledi dinamički udar što je znak da se padobran otvorio. Ako ni posle tri sekunde ne usledi dinamički udar, učenik je dužan da pogledom proveri u kakvoj se situaciji nalazi i da bez brzopletosti pristupi određenim merama koje su perthodno uvežbavane( Otvaranje rezervnog padobrana)
 Ukoliko oseti dinamički udar, učenik pogledom ustanovljava da li je kupola normalno otvorena a ako nije pristupa odgovarajućim postupcima.
Uvežbavanje dinamičkog udara izvodi se na čekrku. Učenik se u sistemu veza podigne, zatim se naglo spusti i iznad zemlje zaustavi. U međuvremanu treba da izbroji : 101;102;103 i izvrši pripremu za dinamički udar. Pre izvođenja ove vežbe treba pažljivo pregledati sajlu i sve spojeve da ne bi došlo do kidanja, što bi dovelo do povređivanja učenika.

                          Rad Padobranca u vazduhu.

    Napustivši avion, padobranac se odjednom nađe u sasvim novoj, vanrednoj situaciji, između „ neba i zemlje“ prepušten samom sebi i padobranu . Međutim, za uživanje nema mnogo vremena jer treba izvršiti očekivane zadatke:
  Nameštanje
  Gruba orjentacija
  Manevar kupolom
  Priprema za prizemljenje

      Nameštanje:
  Kada ustanovi da se padobran normalno otvorio , učenik preduzima sve mere da se udobno namesti, jer će mu to omogućiti da uspešno ispuni ostale radnje.
 Ako karabin grudnog obuhvata dođe visoko, pod grlo, treba ga obema rukama pomeriti nadole bez otkopčavanja. Bilo kakvo otkopčavanje obuhvata je STROGO ZABRANJENO do momenta prizemljenja, jer je moguće ispadanje iz sistema veza.
 Ako nožni obuhvati žuljaju i učenik hoće da se namesti da sedi udobno, to postiže na taj način što se jednom rukom hvata za jednu od gurtni i podiže tu stranu a rukom povuče sedišni obuhvat nadole do momenta kad ustanovi da sedi udobno. Taj postupak ponavlja sve dok se ne namesti da sedi udobno u sistemu veza, ne da visi.
 Vežbe se izvode u visećem sistemu veza na čekrku. Broj ponavljanja je individualan.

     Gruba Orjentacija:
 Posle nameštanja u sistemu veza, učenik je dužan da izvrši grubu orjentaciju, to jest, da odredi svoj položaj u odnosu na aerodrom  i da pokuša da ustanovi u kom smeru ga nosi vetar i da približno ustanovi mesto prizemljenja.
Da bi odredio svoj položaj u odnosu na aerodrom učenik prvo mora da ga uoči.
Ustanvivši u kom smeru je odleteo avion , aerodrom mora da bude u suprotnom smeru pošto se skokovi izvode uvek U Vetar.
Pomoću objekta koji su uočljivi iz vazduha a nalaze se u blizini aerodroma.
Sam aerodrom je lako uočljiv zbog svoje specifične konfiguracije. Ravna, travnata površina na kojoj se jasno uočava pista, cilj za prizemljenje , slovo T kao oznaka pravca vetra i drugi objekti ( Toranj, hangari, ...)
 Kada ustanovi  gde se nalazi aerodrom, učenik pokušava  da utvrdi u kom pravcu ga nosi vetar i gde će se približno prizemljiti : ispred aerodroma, na aerodrom ili će ga vetar preneti preko aerodroma. Da bi ustanovio kuda ga vetar nosi, učenik treba da izvrši Viziranje , tako što izabere neku repernu tačku na zemlji koju posmatra preko vrhova svojih nožnih prstiju. Ako tačka miruje, znači da imamo vertikalno spuštanje nadole, ako tačka izmiče, ostaje ispred njega i rastojanje se povećava, vetar ga naosi unazad, dalje od repera. Ukoliko mu se tačka približava, odnosno nestaje ispod nogu, vetar ga nosi unapred, preko.U odnosu na takvo posmatranje treba preduzeti  menavar kupolom da bi se izbegli eventualni nepodesni tereni za prizemljenje, ukoliko se promaši aerodrom.
  Vežbe viziranja tačke prizemljenja se izvode na čekrku tako što se učenik podigne u sistemu veza, zaljulja se a odredi mu se tačka koju će osmatrati u različitim položajima.

      Manevar Kupolom:
   Padobranac u vazduhu nije nipošto prepušten stihiji, niti je mesto prizemljenja nezavisno od njegove volje. Savremeni padobrani omagućavaju prizemljenje na „ NULU“ Na takmičenjima prizemljenje veće od 15 centimetara već predstavlja neuspeh. Da bi se ova veština savladala  potrebno je istrajno vežbanje i znalačka priprema svih faktora koji utiču na manevar kupolom.
   Faktori koji utiču na manevar kupolom su:
   a.strujanje vazduha
   b.manevarske sposobnosti padobrana
   c.znanje i iskustvo padobranca.

   a.  Strujanje vazduha može biti:
   - horizontalno( vetar)
   -vertikalno( uspono- nispone struje)
   -turbulentno
   Sve tri vrste vazdušnih strujanja utiču izuzetno na precizne skokove na cilj, ali, za nas je trenutno interes da spomenemo i globalni uticaj horizontalnog vazdušnog strujanja- vetra, jer je on naj važniji činilac koji se uzima u obzir kod skokova padobranom zbog toga što je promenjiv i što ga je nemoguće kontrolisati.

   Vetar ima dve komponente koje se moraju uzeti u obzir a to su:
  Pravac vetra
  Jačina vetra

  Pravac iz koga vetar duva utvrđuje se pomoću: sondažnog balona, sondažne trake ili vizuelnim osmatranjem vetrokaza (kobasice)  koji pokazuje pramac prizemnog vetra. Pravac vetra se utvrđuje pošto se na osnovu njega određuje pravac naleta aviona i tačka odvoja pošto pri skoku padobranaca avion mora da leti U VETAR.

  Jačina vetrase pri zemlji utvrđije pomoću vetrokaza( kobasice) ili putem Anemometra, srednja brzina vetra  do visine skoka se određuje pomoću sondažne trake ili balona. NA osnovu srednje brzine vetra izračunava se zanos i na taj način se određuje tačka Odvoja od aviona. Što je srednji vetar jači – tačka odvoja od aviona je dalje od aerodroma i obrnuto, što je srednja brzina vetra slabija , tačka odvoja je bliža cilju. Zbog toga učenik mora da zna kako pravac ibrzina vetra utiču na skok padobranom i da ga koriste tako da im vetar bude saradnik a ne neprijatelj.
Kod skokova padobranom su moguće greške kako po pravcu naleta aviona tako i po dubini, odnosno, po daljini tačke odvoja od aerodroma. Za ispravljanje ovih grešaka i za preciznije prizemljenje koriste se manevarske osobine padobrana i uzimajući u obzir pravac i jačinu vetra učenik manevriše kupolom i usmerava je ka aerodromu kao cilju prizemljenja.

    b.  Manevarska Sposobnost Padobrana

  Pored vertikalnog spuštanj, padobran može prelaziti određen deo puta i po horizontalnoj ravni, s tim što se slaganjem ova dva vektora dobija KOSA putanja. Horizontalno kretanje padobrana, koje je nezavisno od uticajaa vetra, nastaje na principu zakona „ Akcije- Reakcije“ usled isticanja vazduha kroz proreze padobrana naziva se „JEDRENJE ili PLANIRANJE“ . Prorezi se uvek nalaze s zadnje strane( kod okruglih kupola o kojima pričamo, padobrani tipa „ KRILO“ su drugo) te se kretanje padobrana vrši napred tako da je padobranac u situaciji da osmatra objekte prema kojima se kreće pod uticajem horizontalne brzine padobrana.

  Osim horizontalne brzine padobrana  važna  manevarska sposobnost  je i njegova Pokretljivost  ( to je osobina da se lako i brzo okreće).
 Padobran za početnu obuku(sedamdesetih i osamdesetih godina) PD 07 ima relativno malu horizontalnu brzinu, oko 2 m./ sec. ali ako se uzme u obzir da spuštanje traje oko 200 sec. onda  se padobranom ovog tipa može preći put oko 400 metara horizontalno što je sasvim dovoljno da se parvilnim manevrom  prispe na aerodrom ili izbegne neka prepreka.

Okretanje padobrana ( PD 07) je sporije nego kod drugih tipova, zaokret od 360 stepeni traje oko 10,5 sec., to je zbog toga da učenik ne bi manevrom na maloj visini doveo sebe u opasnu situaciju pri prizemljenju.

 Okretanje padobrana se izvodi jednostavnim povlačenjem konopaca za upravljanje koji su fiksirani na svakoj ( leva- desna) gurtni po jedan.

 Zaokreti se izvode tako što se konopac povlači na dole ( što ne iziskuje veliku snagu) a trajaće sve dotle dok se konopčić drži zategnut.

  Popuštanjem se zaustavlja zaokret.

       c.  Znanje i iskustvo Padobranca
  Da bi uspešno doveo padobran do cilja, učenik mora da zna:
 Pravac i jačinu vetra, horizontalnu brzinu padobrana i kako se s njim upravlja.  U koju stranu će okrenuti padobran i koliko dugo zavisi od uslova u kojima se nalazi u odnosu na aerodrom  ( cilj). Već grubom orjentacijom učenik određuje svoj položaj i prema tome preduzima potreban manevar kupolom.
   -   Ako utvrdi da se od aviona odvojio RANO , da mu  je cilj vrlo blizu i ispod njega , tada povlačenjem konopčića za upravljanje okreće padobran tako da je leđima okrenut cilju a licem u vetar kako ga ne bi preneo preko cilja. Tako padobran parira brzini vetra i smanjuje ukupan zanos.

   -   Ako utvrdi da se KASNO odvojio od aviona, da mu je cilj daleko i da neće doći do cilja, učenik treba da padobran okrene niz vetar, licem ka cilju. Tako se brzine vetra i padobrana sabiraju i povećavaju ukupan zanos.

   -    Ako ustanovi da se nalazi bočno u odnosu na pravac vetra koji bi ga doneo do cilja treba okrenuti padobran bokom ka cilju, licem ka zamišljenoj putanji koja se dobija povlačenjem linije odakle duva vetar do cilja.

    -   Ako ustanovi da je odvoj na pravom mestu i da će bez teškoća doći do cilja, treba povremeno da se okreće levim pa zatim desnim bokom naizmenično i tako krećući se u cik-cak da se spušta ka cilju.

 Ovo znanje upravljanja padobranom u različitim situacijama učenik proverava praktično, skokovima i time stiče neophodno iskustvo na osnovu kojeg povećava preciznost prizemljenja na cilj.
 Vežbe manevraisnja kupolom se izvode u sistemu veza na čekrku a najveći značaj ima redovna analiza skoka i ukazivanje na eventualne greške.


 

                                 

                                                                 Priprema  za prizemljenje

  Pošto se izvrši manevar kupolom i ustanovi da je mesto prizemljenja aerodrom, vrši se priprema za prizemljenje na visini od 100-150 m. koja sadrži:
  -finu orjentaciju
  -okretanje padobrana u vetar
  - zauzimanje osnovnog stava za doskok

  Fina orjentacija se sastoji od određivanja mesta za doskok. Izvodi se viziranjem preko vrhova prstiju kao kod grube orjentacije. Istovremeno se vrši okretanje kupole u vetar kako bi se smanjila brzina prilikom doskoka. Kada ustanovi mesto doskoka i okrene padobran, učenik treba da zauzme „ Osnovni Stav“ za doskok koji se sastoji od sledećeg: mišići su srednje zategnuti, noge u kukovima i kolenima malo povijene i sastavljene, stopala skupljena i poravnata paralelno s podlogom. Pogled nije uperen samo u tačku doskoka već treba da preleće s tačke doskoka na liniju horizonta i nazad kako bi se što lakše odredila visina na kojoj se učenik nalazi i time izbegne situacija da ga zemlja „ iznenadi“. Posebnu pažnju treba posvetiti osnovnom stavu i on ne treba da se naruši do dodira podloge a takođe nesme dozvoliti  okretanje padobrana u fazi neposrednog dodira podloge. Zemlju treba sačekati mirno u osnovnom stavu i nikako je ne tražiti nogama zbog eventualnih povreda. Konopčiće za upravljanje treba do doskoka držati u rukama i potrebnim korekcijama sprečiti svako eventualno okretanje padobrana.
Vežbe se izvode na čekrku, prvo u visećem položaju u mirovanju, a zatim se prelazi na ljuljanje. Učenik se podigne na visinu od 1,5 m. i zauzme stav za prizemljenje a onda se spusti. Vežbe ponavljati dok sepostupci ne dovedu do automatizma.

                                                                           Doskok

    Doskok je završna faza skoka i predstavlja pretvaranje kinetičke energije u potencijalnu, odnosno nastavak kretanja koje se manifestuje kao udar o podlogu. Ovaj udar nije velik ( kao prilikom skoka sa 2 m.), ali se usložnjava dvostrukim kretanjem:
  Vertikalnim i
  Horizontalnim
 kao i izuzetnim položajem tela u tom momentu na koje čovek nije naviknut u svakodnevnom životu.

 Kada postoji samo vertikalno kretanje doskok je vrlo jednostavan. Potrebno je samo zauzeti osnovni stav sa skupljenim nogama, malo povijenim nogama u kolenima i kukovima,stopalima sastavljenim i postavljenim paralelno s podlogom i srednje zategnutim mišićima. U momentu dodira podloge vrši se amortizacija udara čučnjem a preporučuje se u prvim skokovima pad u onu stranu u koju padobran i inercija kretanja povuku telo padobranca.

  Kad postoji  horizontalno kretanje , onda je doskok nešto komplikovaniji i izvodi se na sledeći način:
Na visini od 100-150 metara padobran se okrene u vetar i ako je brzina vetra manja od 3 m/sec padobran će se kretati lagano napred, noge treba poviti malo unazad, podići ih u putanju kretanja i posle doskoka nastaviti kretanje kolutom u napred.
 Ukoliko je brzina vetra veća od 3 m/sec. a padobran okrenut u vetar( osnovno pravilo od koga ne odstupamo osim kada se vrši manevar izbegavanje prepreka) padobranac se kreće lagano u nazad. Telo treba pripremiti za prizemljenje kao obično s tim što se posle doskoka radi kolut unazad radi rasterećenja udara.

  Imaćemo jače ( tvrđe) prizemljenje( udar o zemlju) u sledećim okolnostima:
  S povećanjem nadmorske visine smanjuje se vazdušni pritisak i samim tim je prizemljenje jače.
  Povećanje brzine padobrana takođe prouzrokuje jači udar o zemlju  V rez=√( V2+(U+W)2 )
 gde je :V rez-rezultujuća brzina padobrana;
 V2 – brzina spuštanja padobrana;
 U – brzina vetra;
 W- horizontalna brzina padobrana ( vrednost koja zavisi od toga da li je kupola okrenuta u ili niz vetar; tipa padobrana;. . .)

  Sila udara o zemlju zavisi od količine energije koje telo trpi kao i od veličine puta na kome je gubitak izvršen.

     F=(G-V2 rez)/2GL     Gde je G = 9,81 , a L =put u metrima na čijem se rastojanju gubi brzina.

 Iz ovog obrasca se vidi da najveći uticaj pri doskoku ima rezultirajuća brzina padobrana i dužina puta kojim se amortizuje udar.

                                                                    Gašenje kupole po vetru


   Ukoliko se skokovi izvode pri jačini vetra preko 3 m/ sec. javlja se problem „ gašenja „ kupole posle doskoka. Vetar nastavlja da nosi kupolu koja se tada postavi kao jedro pa vuče za sobom padobranca. Da bi se sprečilo ovo povlačenje po zemlji koje može da bude vrlo neugodno i da dovede i do povreda, padobranac treba do povlači konopčić za upravljanje ili donje gurtne( grupu konopaca) sve do ruba kupole ili do trenutka dok se kupola potpuno ne ugasi( isprazni vazduh )

  Drugi efikasan način gašenja kupole sastoji se od postupka u kome padobranac posle doskoka brzo ustaje i trči prema vrhu kupole dok je se ne postavi licem u vetar i time spreči punjenje kupole.

  Treći način gašenja kupole sastoji se u otkopčavanju jedne od bravica koje spajaju kupolu s sistemom veza i to odmah posle doskoka . Kupola oslobođena otpora tela se automatski gasi.


                                                                   Terensko pakovanje padobrana


  Pošto je izvršio skok, učenik je dužan da ga „terenski spakuje“ i prenese do padobranske sekcije . To radi na sledeći način: prvo skine rezervni padobran, otkopča sistem veza i ode do vrha kupole. Pakovanje počinje od vrha i pakuje kupolu u rolnu , stavi je između nogu i pakuje konopce u klizeći čvor. U torbu se stavlja prvo ranac i to tako da su metalni delovi okrenuti prema dnu, zatim se stavljaju konopci koji time čine odvajajući sloj od metalnih delova i kupole i na kraju urolana kupola. Torba se zatvara i nosi na mesto pakovanja padobrana.
 Ukoliko se padobran pakuje od sistema veza prema kupoli postoji mogućnost oštećenja usled povlačenja platna po tlu.

                                                               

                                                                POSTUPCI U VANREDNIM SLUČAJEVIMA!

      1.    Otvaranje rezervnog padobrana

  Rezervni padobran se otvara u sledećim slučajevima:
 a.Kada se iz bilo kog razloga ne otvori ranac glavnog padobrana
 b.Kada se iz bilo kog razloga kupola glavnog padobrana odbaci
 c.Kada se glavni padobran zakači za avion
 d.Kada se ne skine navlaka sa kupole glavnog padobrana
 e.Kada se navlaka delimično skine a kupola ostane poluotvorena
 f.Kada se skine navlaka a kupola ostane slepljena
 g.Prilikom većeg prebačaja konopaca preko kupole sa i bez spiralnog okretanja
 h.Prilikom cepanja kupole
 i.Prilikom kidanja konopaca
 j.Prilokom delimičnog otvaranja kupole: „ kruška-kobasica“
 k.Prilikom prolaska delova kupole kroz proreze za upravljanje sa ili bez spiralnog okretanja
 l.Kada se kupola ili konopci glavnog padobrana zakače za telo ili noge padobranca
 m.Prilikom mršenja pilot padobrančića i prolaska kroz prorez sa mršenjem i cepanjem kupole
 n. Po zadatku nastavnika a u cilju uvežbavanja

      Postupci pri otvaranju rezervnog padobrana:

-   Osnovno pravilo je da se u svim slučajevima kada glavni padobran nije potpuno otvoren( c,d,e,f,g,h,i,j,k,l ) prehtodno odbaci kupola glavnog padobrana, ili bar otkači jedna strana bravica, pa se tek onda pristupa otvaranju rezervnog padobrana.

 U tim slučajevima, kao i kada ranac glavnog padobrana uopšte nije aktiviran, rezervni padobran se otvara na sledeći način:
-   Ako padobranac pred sobom vidi nebo , znači da je u povoljnom položaju , povlači ručicu rezervnog padobrana, zabaci glavu malo nazad i uvuče je u ramena u očekivanju dinamičkog udara.
-   Ako vidi zemlju, onda treba da izbaci levu ruku u stranu a desnu stavi na ručicu rezervnog padobrana, malo sačeka i kada usled okretanja vidi nebo , ili mu zemlja ostane bočno- povlači ručicu rezervnog padobrana i očekuje dinamički udar.
  -Ukoliko ni posle izbacivanja ruke u stranu a samim tim komandovanja okreta ne dođe do promene položaja tela, padobranac je dužan da bez oklevanja desnom rukom aktivira ručicu rezervnog padobrana a zatim obema rukama odgurne kupolu u stranu toliko da je zahvati struja vazduha i onda se pripremi za dinamički udar.
  -Ako se kupola glavnog padobrana zakači za telo ili noge padobranca, onda prvo treba obema rukama ukloniti kupolu i konopce glavnog padobrana, ako se nalaze na rancu rezervnog padobrana, a posle otvaranja ranca rezervnog padobrana kupolu treba jako odbaciti tako da se ne umrsi u glavni padobran.
  -Ukoliko u slučajevima kada se glavni padobran nije potpuno otvorio, ili je nepravilno otvoren(c,d,e,f,g,h,i,j,k,l) učenik ne može da otkači bravice za odbacivanje glavne kupole ili kada otvara rezervni padobran po zadatku nastavnika ( u cilju obuke) treba levu ruku postaviti preko ranca rezervnog padobrana a desnom rukom izvuči ručicu, zatim premestiti kupolu rezervnog padobrana u levu ruku dok desnom izvlači konopce iz nekoliko ćelija, prihvati kupolu obema rukama i baci je u vis pod uglom od 45 stepeni.  Ako postoji  pri tome spiralno okretanje , u smeru okretanja, a ako duva jači vetar – niz vetar. Čim se kupola rezerve izbaci potrebno je obema rukama prihvatiti gornje konopce i rastresati napadnu ivicu kupole kako bi je vazduh što pre napunio. Pri tome treba brzim pokretima nastaviti s izvlačenje konopaca iz ćelija i rastresanje istih pomoći otvaranje kupole.

       Greške:

  U svim ovim slučajevima važna je koncentracija i obučenost padobranca da pravovremeno i odlučno reaguje u kritičnim trenutcima ,bez panike. On će biti u stanju , ako prethodno na zemlji uvežba ove postupke do automatizma da reaguje pribrano i na vreme. Greške se javljaju uglavnom zato što se učenik- padobranac uplaši nove i nepoznate situacije i „izgubi“ se pa zaboravi da učini najcelishodniji pokret i radnju kada je to najpotrebnije.
 Često učenici prilikom obuke ne uspevaju da u prvom pokušaju izvuku ručicu rezervnog padobrana, i zato je potrebno da se izvlačenje ručice vežba na zemlji tako što se ona jednostavno jače vuče u stranu a ne jednostavno cimne.

 Kod otvaranja padobrana po zadatku i u svim slučajevima kada je kupola glavnog padobrana delimično  ili nepravilno
otvorena, dešava se da učenik ne izvuče dovoljno konopce rezevnog padobrana, da se kupola ne odbaci dovoljno energično u starnu i u određenom pravcu, da ne rastrese gornje konopce time pomažuči otvaranjekupole-što dovodi do toga da kupola rezervnog padobrana padne jednostavno naniže i ne otvori se. U tom je slučaju potrebno ponovo prikupiti kupolu i opet je energično odbaciti u vis pomažući joj istovremenim rastresanjem konopaca da se pravilno napuni.
 Dešava se prilikom početnog neuspeha pri otvaranju rezervnog padobrana obeshrabljenje kod učenika i pri tome do odustajanja od otvaranja  što je vrlo pogrešno. Padobranac mora da se bori do zadnje sekunde, do poslednjeg metra visine, do zadnjeg daha da bi izvršio zadatak a pogotovu kada se radi o otvaranju rezervnog padobrana u cilju spasavanja. Borbenost, upornost i istrajnost su osnovne karakteristike padobranca, ne samo kada se radi o otvarnju rezervnog padobrana nego uopšte ako se želi postići neki zapaženiji sportski rezultat.


              2.    Prizemljenje na prepreke 

  U slučaju da se padobranac nađe u situaciji da nemože izbeći manevrim kupolom prepreku i mora se prizemljiti na nju- terba postupiti prema propisanim pravilima tehnike skoka a u zavisnosti od vrste prepreke.

  Šuma i visoko drveće- prvo treba nastojati da se što više smanji horizontalna brzina padobrana okretanjem kupole u vetar, time se smanjuje mogućnost udara telom o grane i trup drveta. Prepreku uvek treba  dočekati nogama , i to stopalima tako da se ili odgurne prepreka ili ako je to deblja grana zadrži na njoj. Šakama sa raširenim prstima treba pokriti lice i osmatrati šta se dešava. Laktove čvrsto priljubiti uz telo i time smanjiti mogućnost da grana dospe ispod pazuha. Noge malo saviti, opružiti i jače zategnuti mišiće . Ako se padobran zakači na visoke grane i padobranac ostane da visi na većij visini od 2 metra, mora da bude vrlo oprezan i da pazi da se kupola ne ugasi, ne otkači sa grane ili da usled trzaja i težine ne polomi granu.Zato treba posle zaustavljanja kretanja dohvatiti neku debelu granu, otkopčati sistem veza i sići niz drvo na zemlju. Ukoliko nije moguće tako,aktivirati rezervni padobran i sići po njemu kao po konopcu.

  Električni vodovi-prvo smanjiti horizontalnu brzinu okretanjem kupole u vetar, sastaviti noge i žice odbaciti stopalima vodeći računa da se ne spoje dve žice, da neka od žica ne dođe ispod pazuha, brade ili među noge.

  Zgrade-ako treba da se prizemlji na krov zgrade, padobranac mora da vodi računa da probije krov a ne propadne kroz njega, Zato, posle prvog dodira nogama koje treba postaviti tako da blago okliznu niz nagib , treba što većom površinom da se osloni na krov sa raširenim rukama, vodeći računa o tome da ga kupola ne svuče s krova.
Ako pada bočno na zgradu, padobranac smanjivši horizontalnu brzinu dočekuje nogama zid odbacuje se od njega i odmah zatim mora biti spreman za prizemljenje na tle.

  Vinograd i kolje-ako se prizemljenje vrši na tu prepreku, poželjno je da se smanji horizontalna brzina kako bi se kolje moglo udariti sa strane. Kolut treba izbegavati a doskok vršiti s klizanjem tako da noge budu ispred tela i da obaraju kolčiće.

  Neravno zemljište-kada se prizemljenje vrši na neravno i ispresecano zemljište , nisko žbunje, najveću pažnju treba obratiti na noge. Nastojati da budu skupljene, ne dozvoliti da budu rastavljene i time jednu više opteretiti od druge. Jače zategnuti mišiće i spremiti se za udar prethodno smanjivši horizontalnu brzinu.

  Voda-ako je neizbežno  prizemljenje na vodu, padobranac treba prethodno da ga otkopča  i to na sledeći način: prvo otkopča rezervni padobran s jedne strane i pusti ga da visi na boku,zatim se namesti da duboko sedi u sistemu veza, otkopčava nožne obuhvate i tek tada pristupa otkopčavanju grudne veze. Grudna veza se otkopčava oprezno ne izvlačeći ruke iz sistema veza  sve dok ne dodirne nogama vodu. Nipošto ne otkopčavati i oslobađati se sistema veza , ne skakati u vodu sve dok se površina ne dodirne nogama u suprotnom može doći do povreda jer voda , naročito ako je mirna, nema talasa može da prevari i da se padobranac na većoj visini izbaci iz sistema veza.

 http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/spreman-za-skok-iz-svemira/28417.phtml

Ne znam samo kako misli da probije zvučni zid slobodnim padom?  ???

Dosta mu je dug put, smislit če nešto valjda.  :D

                                                   

                                                                           Skokovi na slobodno dejstvo

  Posle izvedenih desetak skokova na prinudno dejstvo, nastavnik procenjuje da li je učenik sposoban za samostalno aktiviranje padobrana. U cilju te pripreme on mu daje zadatak da prilikom skokova na prinudno dejstvo vrši  imitaciju otvaranja padobrana na slobodno dejstvo.
Kada uspešno savlada ove vežbe,učenik treba da se upozna i sa elementima tehnike skoka koji se razlikuju od dotadašnjih a to su elementi  slobodnog pada.
  Kod skokova na slobodno dejstvo,elementi kao što su: ulazak u avion, rad padobranca u avionu  i odvajanje od aviona slični su kao kod skokova na prinudno dejstvo. Posle napuštanja aviona učenik treba da raširi noge i ruke u položaj licem k zemlji( žaba) nastoji da otvori padobran.

 [attachment=1]

  Zauzimanje ovog položaja zavisi od načina odvoja i horizontalne brzine aviona. Ako se učenik pravilno odvoji onda će kod aviona koji lete sporije ( AN-2) telo padobranca težiti da ode na glavu a kod aviona koji lete brže težiti da se propne sa glavom iznad horizonta. Zato učenik u prvom slučaju posle napuštanja aviona treba ruke da postavi nešto više a u drugom slučaju nešto niže nego obično , ne treba odmah posle odvoja vršiti nikakve brze i energične pokrete rukama i nogama. Posle izlaska iz struje aviona telo će samo po sebi zauzeti horizontalan položaj pod uslovom da su noge i ruke simetrično postavljene a odvoj pravilan bez okretanja i tumbanja.
 
 [attachment=2]

 Kod prvih skokova na slobodno dejstvo s nošenjem automata ( KAP-3 P, mahom u SFRJ) padobran će se otvoriti između 3-5 sekunde. Zato padobranac posle napuštanja aviona treba da broji: 101; 102; 103, zatim pomera obe ruke simetrično prema glavi sa strane, opruženu levu ruku postavlja u produžetku glave dlanom ka zemlji a desnom rukom hvata i energično povlači ručicu za aktiviranje glavnog padobrana ka desnom boku. Posle izvlačenja ručice širi obe ruke u stranu i u tom položaju licem k zemlji, očekuje dinamički udar.

  Greške:
 Kod prvih skokova na slobodno dejstvo dešava se da učenik zajedno sa ručicom uhvati i gurtnu, usled povećane treme, pa ne može da aktivira glavni padobran. Dešava se da izvuče ručicu iz džepića za rukohvat i zategne sajlu misleći da je aktivirao ranac ili samo  cimne ručicu misleći da je to dovoljno da se padobran aktivira.
 Dešava se , usled nepravilnog odvoja da se učenik okrene leđima ka zemlji i u tom položaju otvara padobran već u prvim sekundama po odvoju. Do okretanja može doći i prilikom pravilnog odvoja ako učenik prilikom otvaranja padobrana zaboravi da levu ruku postavi u produžetku glave ili je stavi na grudi kao i desnu.U takvim slučajevima, kada se učenik nađe leđima ka zemlji potrebno je da levu ruku izbaci u stranu bočno, izbaci stomak napred i pokuša da se uvije u struku  zabacivši noge i glavu  unazad  i u trenutku kada ugleda zemlju – aktivira padobran. Ovo može da se radi, kao i pariranje nagiba na glavu, noge ili bok samo do pete sekunde, ako je ovo vreme proteklo dužan je da otvori padobran bez obzira u kom se položaju nalazi.

[attachment=3]

Skokovima na slobodno dejstvo prethode vežbe na Baranijevoj stolici, Renskom točku , Luping lestvama, Čekrku i trenažeru.

 Na Baranijevoj stolici, Renskom točku i Luping lestvama – vrši se trenaža Vestibularnog aparata i poboljšava orjentacija u prostoru.

 Na Baranijevoj stolici se vrši okretanje u levu pa desnu stranu prvo u sedećem položaju, zatim sa glavom nagnutom napred, pa nazad. Sa brojem zaokreta ne treba preterivati, već posle desetak zaokreta treba učenika pustiti da hoda pravolinijski ka orjentiru koji sam izabere ili pomoću štoperice meriti vreme potrebno da se oko u duplji umiri.  Vežbe svakodnevno ponavljati.

 Na Renskom točku vežbe se izvode tako što učenik napravi jedan zaokret na levu stranu pa potom jedan na desnu, potom po dva zaokreta na jednu i drugu stranu, broj zaokreta postepeno povećavati. Bitno je da se pri vežbama ne preteruje, dovoljno je  da u početku  učenik može da samostalno napravi par zaokreta . Svakodnevnom trenažom taj broj treba povećavati i time savladati tehniku rada i zaustavljanje zaokreta.

  Na Luping lestvama vežbe radi trenaže vestibularnog sistema izvode se tako što se učenik okreće u jednu stranu prvo u sedećem položaju, zatim bez oslonca nogu, sa raširenim rukama i na kraju sa raširenim i rukama i nogama u stilu “ Žabe” iste vežbe ponavljati i u suprotnu stranu.
 Na Luping lestvama se isto izvode i vežbe otvaranja padobrana na slobodno dejstvo tako što se u momentu kada se nađe licem ka zemlji učeniku komanduje da pođe na ručicu i vrši posle odbrojavanja  101; 102; 103 imataciju otvaranja.

 Dalje, na Luping lestvama mogu se uvežbavati postupci u vanrednim slučajevima ( otvaranje rezervnog padobrana) tako da se za sistem veza pričvrsti rezervni padobran a učenik ima zadatak da u različitim položajima tela aktivira rezervu.
 
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Malo starija slika, slaganje padobrana

 
 Vest od juče o pogibiji padobranca.

 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/311414/Padobranac-poginuo-prilikom-doskoka-na-aerodromu-Lisicji-jarak

 A evo i o udesu sportskog aviona na aerodromu u Vojki.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/311445/Povredjen-pilot-prilikom-sletanja-aviona-u-mestu-Vojka-kod-Nove-Pazove

A šta se desilo sa rezervnim padobranom, ne piše ništa?

 Po nekim mojim saznanjima, napravio je oštar zaokret na jako maloj visini. Glavna kupola je znači bila OK. Verovatno ljudska greška, no da ne prejudiciram rezultat istrage.

Pošto pratiš, postavi ishod istrage, ako ti ne bude teško.

 Ako se dokopam  zapisnika biće još bolje!

To bi bilo idealno ako bi došao do zvaničnog zapisanika.
Znaš i sam kako to posle bude u novinama, ispadne sasvim drugačije.

Nego jedno pitanje, pominjao jesi ali sam ispustio taj podatak.
Koliko beše imaš skokova, i to koliko vojnih u uniformi, a koliko sportskih, ako nije tajna naravno. :)
Koliko me sećanje služi znam da nije mala cifra.

 Da sad netražim knjižicu. Onako iz glave, oko 500 ukupno od toga 20 u JNA . To je mali broj skokova. Kolege iz ostalih AK. su za isti vremenski period napravile daleko više.

Malo? Pa i ne čini se mala cifra. :o

Da li skačeš još?

I ako može barem jedno tvoje iskustvo, ako ih je bilo, gde bilo otvaranja rezervnog padobrana ili tako neke teže situacije gde se mora reagovati brzo i promišljeno.

Čenej, snimak iz 1996 godine.

http://www.youtube.com/watch?v=dSKuzSrylH4

http://www.youtube.com/watch?v=HK_EId_WIT0

http://www.youtube.com/watch?v=LsXx767LVNE

http://www.youtube.com/watch?v=VVrsLzw3k2U

Najverovatnije je koristio tzv. "brzu" kupolu koja ne prašta greške. Taj tip kupola je jako brz, u smislu da su kod njih i horizontalna i vertikalna brzina propadanja visoke. Znatno su nebezbednije u odnosu na klasične kupole, jer ako se npr. nešto desi padobrancu, pa ne prikoči pred prizemljenje nego ostavi kupolu bez kontrole, smrtni ishod je maltene zagarantovan. Takve kupole se uglavnom ne koriste za doskok na cilj, jer je njima jako teško precizno upravljati. Figure koje padobranac može da izvede sa ovakvom kupolom jesu spektakularne, naročito nagli zaokreti i "burgijanje", kada je kupola maltene u istoj horizontalnoj ravni sa samim padobrancem, ali je zato njihov "safety record" prilično loš. Što se praktične primene tiče, koriste ih specijalne jedinice uglavnom za HALO (visoko iskakanje, nisko otvaranje) skokove, gde je apsolutni prioritet što brže se prizemljiti.

 Vrlo verovatno da je Rocker u pravu što se tiče udesa. No, rekoh da za sada ne bih da komentarišem pošto nemam podataka. Osvrnuo bi se malo na postavljene snimke. Prvi je pakovanje padobrana PD-08 na prinudno dejstvo( bez stabilizacije) i PŠ-03 za osnovnu obuku. Potom sledi snimak odvoja iz aviona ( obrađeno na Forumu) Zatim su snimci više obuke, verovatno preobuka za padobran tipa "Krilo" . Na snimku se pojavljuju tri tipa padobrana; Kluz 1, Kluz 3 i neki od Parafojlova. Na drugom snimku se vidi i smeštak padobranaca u avionu kada rezervoar za hemikalije nije izvađen( većinom smo tako skakali, isto sam rekao jedno prilikom ranije). Prilikom dolaska na cilj sa padobranima " Krilo" nastavnik ( Klajić Slavko, oktobarska 1983; 63 Padobranska) navodi učenike padobrance glasom, to jest daje im instrukcije.

Zar nije oznaka Kluzovih padobrana bila K-360, K-386 itd. (dakle, kompletni padobrani sa sistemima veza itd.), a oznake K-1, K-4 itd. su oznake samih kupola? K-1 takođe spada u brze kupole.

 Da. Ali pogledaj rančeve. Tamo piše KLUZ 01; . . . Ja na svom padobranu tipa Kluz 01 nisam imao tu oznaku ( K-360; 386) Ili se ne sećam dobro? Moguće! Davno sam skakao! Kluz 01 ne spada u " brze " Kupole. To je  razvoj PS 11, spakovana u sistem veza " Pigi beck" . Mi smo se i onda ludirali i našivali džepiće na nožni obuhvat i pravili sistem " hendy ploy" to jest budžili smo  takozvano " meko padobranče" na sistem gde mu mesto nije po fabrici.

 Nego, Rocker da li si bio na " Lisičijem Jarku " Kada se desio udes???
 Zvanični organi imaju snimak skoka. I da, skakao je sa " brzom" kupolom. Čovek je inače poznat po bezbednosti. Desila se omaška. Hteo je da "prokliza " punom brzinom. Prilikom izvođenja te radnje povlače se zadnje gurte i time se menja ugao aerodinamičkog profila. Svetski rekord je negde preko 180 m. u tom " režimu" Kada je trebalo pustiti zadnje gurtne i povući komande za upravljanje radi normalnog prizemljenja, jednostavno mu je proklizla desna ruka i dobila se oštra komanda u jednu stranu. Padobran se svalio sa nekih 30 metara na stranu  pri horizontalnoj brzini od preko 120 km.h. Opet kažem, i ovo je nezvanična varijanta udesa( Mada sam je malo pre čuo od člana komisije) Istraga je u toku. Datum sahrane kolege će biti određen za par dana.

Što se kupole tiče, možda i grešim, ali nešto mi je K-1 ostala u sećanju kao brza kupola. Možda je K-2 u pitanju? Nisam imao prilike da vidim mnogo brzih kupola, a i te koje sam video su uglavnom bile inostrane proizvodnje, poput Vector-a. Ne volim brze kupole, kao ni base jumping. Te discipline mi nikada nisu bile interesantne. Dok traje slobodan pad, do tada je brzina. Posle je uživanje u laganom spuštanju i prelepom pogledu. To je neka moja lična filozofija padobranstva.

Nisam bio na Jarku godinama, otkad sam prestao sa skakanjem. Nisam poznavao nastradalog kolegu. Takođe ništa nisam čuo ni zvanično, ni nezvanično o udesu, ali oni šturi detalji koje su objavile novine su me navele na zaključak da je u pitanju baš ovo što sam napisao, a što i ti potvrđuješ. Puna kupola, oštar zaokret, maltene školski primer udesa sa brzim kupolama. Da je bilo klasično krilo i da se deo kupole ugasio, valjda ne bi napisali da je kupola bila puna.
Inače, proklizavanje zaista izgleda spektakularno, ali sam jednom prilikom lično video kolegu kako se "upecao" u krošnju dok je pokušavao da izvede slalom između 2 drveta. Dobro je "bupnuo", ali nije bio povređen ako zanemarimo da mu je pozadina malo utrnula i poplavela.
I još jedna stvar, ako padobrancu pobegne komanda iz ruke, ume da bude prilično teško da je ponovo uhvati, naročito na maloj visini kada nema vremena, jer zbog brzine propadanja ona počne da leprša i mlatara. A tada je padobran u punoj brzini. Stariji tipovi brzih kupola su imali ovakav problem, kod novijih je to rešeno tako što su komande u krajnjem opuštenom položaju fixirane na lako dostupnom mestu iznad padobranca. Ovo pišem po davnom sećanju i po priči iskusnijih, možda nešto baš i nisam najbolje razumeo/objasnio.

                                             

                                                        TEORIJA LETANJA PADOBRANOM TIPA „ KRILO“


   Padobran tipa „ KRILO“ predstavlja aerodinamički profil koji je fabrički ojačan i omogućuje letenje kroz vazduh. Ugao preklapanja materijala obezbeđuje dužinom nosećih konopaca takav položaj kupole u vazduhu da je prednja ivica nešto niža od izlazne. Na ovaj način oblikovana površina kupole klizi kroz vazduh kao ptica ili jedrilica u poniranju.

 Kupola padobrana  PS 11 ima izvestan uzgon, zahvaljujući pre svega pritisku vazdušnih strujnica na prednji, povijeni deo kupole.     Prednja ivica kupole je praktično odsečena, formirajući na taj način suženja koja se pune vazduhom . Unutrašnji vazdušni pritisak prouzrokuje potiskivanje izvesne ,manje količine zaostalog vazduha ispred površine platna, formirajući na taj način jednu veštačku napadnu ( prednju) ivicu.  Središnji deo ovog zaostalog vazduha igra ulogu prave napadne ivice( prednje),skrećući relativnu struju vazduha iznad i ispod kupole.
  Otpor je sila koja dejstvuje u istom smeru kao i relativna struja vazduha koja usporava kretanje kupole unapred. Sila teže sa rezultantom navedenih sila daje kao rezultat veoma blag ugao planiranja napred.

 [attachment=1]

  Zaustavljanje progresivnog kretanja kupole, kočenje, izvodi se povijanjem izlazne ivice kupole, što skraćuje putanju strujanja vazduha, stvara dodatnu prepreku i smanjuje brzinu planiranja kupole. Ovo ujedno prouzrokuje proporcionalni gubitak uzgona što rezultira strmim uglom klizanja. Pri punom kočenju dolazi do potpunog gubitka uzgona, ovo dalje dovodi do gotovo vertikalnog spuštanja naniže. Svako prekomerno kočenje, prevlačenje, dovodi i do nestabilnosti kupole, naglog propadanja, odnosno svaljivanja na leđa.

  Različitom primenom kočenja, povlačenja samo jednog konopčića za upravljanje ili jednog više od drugog, prouzrokujemo nejednake sile na izlaznoj ivici kupole što dovodi do okretanja u stranu s većim otporom vazduha. Pošto pri zaokretu „ sporija“ strana ima manji uzgon, ona se spušta naniže i zaostaje( slično kao kod jedrilice pri zaokretu) . Nagib kupole u zaokretu će biti oštriji ukoliko je konopčić za upravljanje više zategnut.

  [attachment=2]

Kako se pravi padobran.

http://www.youtube.com/watch?v=Tbzu0h6G-J0

Objavljeni su neki detalji iz istrage o pogibji padobranca na Lisičjem Jarku:

^Evo i zvanične informacije o udesu, mada je ovo što je Dexy postavio maltene prekopirano:

http://www.cad.gov.rs/docs/udesi/2012/INFORMACIJA%2001-12%20CROSSFIRE2.pdf

 Ja rekoh!  Nevolim baš da citiram sam sebe. Nije baš sve bilo najjasnije kad sam dobio informaciju. Inače, to mi je nezvanično kazao čovek koji je potpisao taj zapisnik.

 E, sad! Da li je i ovo padobranstvo ili nije teško je reći!

 http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/petar-prvi-beogradanin-koji-izvodi-bejs-skok-sa-zgrade/32785.phtml

Granica između hrabrosti i ludosti nikada nije bila tanja. BASE je jedna od najopasnijih delatnosti koju je čovek mogao da smisli, a koja pri tom ne doprinosi bilo čemu.

 Moje mišljenje o tome nije za šire narodne mase ( u vezi " Base" ;D)  Mahom su nas zbog toga gledali kao ludake i samoubice.

Pa ako mu se otvori padobran, onda se može reći da je padobranstvo ;D

 A ako ne ? Mislim pošto se padobran kao tehničko sredstvo koristi da je padobranstvo. Uostalom razvoj padobranstva je usko vezan za " BASE" skokove. Da nije bilo njih ne bi ni bilo padobranstva. Mada, mislim da je sada to nepotrebno jer ne donosi ništa novo i bolje.

A tek ovaj šišmiš.
Dobro se slupao.

http://www.liveleak.com/view?i=226_1329904349

Da slavi taj dan kao drugi rođendan!

 Ja sam mogao kad sam otvarao rezervu sa PS 11 da se okačim o Đeram. Zamalo sam ga promašio, a bilo niskoooo kad sam otvorio rezervu da sam video kako maravi mile po travi! ;D

[attachment=1]
ПРОТОСИНЂЕЛ Јован (Ћулибрк), новоименовани патријархов викар, изузетно је занимљива, образована личност. Познат је и као падобранац у мантији. Подофицир је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша.

Често своје монашко одело поносно замени падобранским комбинезоном, а до сада је укњижио 140 скокова. За њега је падобрански скок задатак који треба да се изврши, а не спорт.

- Ако сам на нешто у животу поносан, после монашког и свештеничког чина, то је црвена падобранска беретка - каже протосинђел Јован. - Живети са падобранцима подразумева да се стално доказујете. И ратник и војник, и монах и свештеник, требало би, ако су истински оно што јесу, да живе за друге и буду спремни на жртву.

Када је митрополит Амфилохије први пут пресекао славски колач у 63. падобранској бригади, 2002. године, командант бригаде и његови сарадници затражили су од митрополита да отац Јован остане као бригадни свештеник у јединици.

То је захтевало да се уведе у резервни састав јединице, али и да прође падобранску обуку да би био истински припадник јединице.

- Где иде српски војник, мора да иде и српски свештеник - речено му је тада.

Будући патријархов викар тренутно се налази у Јерусалиму, где представља Одбор за Јасеновац. Тамо је такође магистрирао на историографији холокауста у Југославији, а тренутно ради на докторату везаном за мање познате аспекте антифашистичке борбе у Југославији.

У Пећкој патријаршији боравио је од јуна 1999, после изласка Војске Југославије са Косова и Метохије, и старао се о престоници Српске цркве, остацима народа и метохијским светињама у једно апокалиптично време, тако да га сада поново очекује исти задатак.

Занимљиво је да је протосинђел Јован осмислио и водио музички пројекат, чији је епилог својеврсна збирка песама на стихове владике Николаја у рок аранжману - „Песме изнад Истока и Запада“.

Рођен је 1965. године у Зеници, а његово презиме је типично за Крајину. Студирао је књижевност у Бањалуци, а на Филозофском факултету у Загребу 1991. је дипломирао јужнословенске језике и књижевност. Теологију је учио у Београду, дипломирао је на Духовној академији у Србињу. Замонашио се 1993. у Цетињском манастиру, од када предаје словенски и српски језик и књижевност у Богословији светог Петра Цетињског.
Протосинђел Јован је и уредник у часопису „Светигора“ и Радију Светигоре, а ангажује се и као уредник за литургичку књижевност у пројекту српске културе на интернет-порталу „Растко“. За рад „Црно сунце и око њега круг“ добио је 1991. награду Матице српске, а 2004. у Јерусалиму је добио награду „Голда Меир“.

Током осамдесетих година прошлог века био је укључен у алтернативне уметничке покрете на линији Скопље-Ниш-Загреб-Љубљана и свакако је један од најзанимљивијих тумача наше националне и глобалне поп културе.

Извор:http://forum.crveneberetke.com/viewtopic.php?f=16&t=743

Љуба

au ovaj sismis me frapirao, i ti kile gde bi lala mogao drugo da se okaci nego o djeram kad nisam crkao od smeha iako tebi nije bilo smesno.....
sad sam odledao jos par klipova od onog sismisa da imam kosu digla bi mi se na glavi....

 Bagljaš (sportski aerodrom Zrenjanin)  je zatvoren za sportske aktivnosti zbog toga što je rukovodstvo grada i pokrajine valjda zamislilo da preko njega ide dalekovod. Od tada se aktivnosti zrenjaninaca odvijaju na tuđim aerodromima i letelištima koja su dobijala privremenu upotrebnu dozvolu od Saveznog Komiteta za Civilno Vazduhoplovstvo. Skakali smo na imanju " Livade" u blizini sela Stajućevo; Na ledini iza sela Aradac; . . .  E tu se desio događaj, u Aradcu. Inače smo prvo morali da razjurimo ovce i krave sa piste pa da pristupimo izvođenju aktivnosti. Šta ćeš? Takva vremena su bila! :pilot

zemo to uopste nije strasno ja sam sa psh-03 pogodio farmu na Somborskom aerodromu a bogami sam i u Subotici pogodio salas a i u Nisu na vanterenskom skoku pao u neku trafo stanicu i to sve bez vandrednih situacija ti si hvala bogu preziveo ono najgore otkaz a to neke spreci zauvek da ponovo skoce jednostavno ih prelomi ...

 Znaš da je zmaj somborske Wilge 1999 za vrema bombardovanja prenešen u Zrenjanin? Vama je motor otišao a nama je resurs zmaja. Momci su spojili lepo i korisno.

Danas sam nabavio ovu fotografiju sa nekog padobranskog takmičenja održanog 16. IV 1961. godine.


Dva padobranca poziraju ispred avion Polikarpov PO-2 sa motorom Valter Minor 6/III od 160 KS. Prepravka je izvršena krajem 50-tih zbog isteka resursa originalnih M-11D motora. Oko 90 aviona ovog tipa je bilo u Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije.


[attachment=1]

                             

                                                                               Moj prvi skok!

    Nakon mnogo dana teoretske nastave i praktične obuke trebalo je skočiti iz aviona. Pošto smo mi iz zrenjaninskog Aero kluba bili bez svog matičnog aerodroma, logorovanja i uopšte, altivnosti smo sprovodili po tuđim letelištima i raznoraznim livadama. Dakle, došao je i taj dan! 22.07. 1981! Dan kada ću primeniti sve naučeno i uvežbano. Bili smo u Kikindi već par dana, čekali smo da  vremenski uslovi budu dobri i da dozvole izvođenje prvog skoka za celu moju generaciju. Bilo nas je 12!. 9 momaka i tri devojke .Padobrani, i glavni i rezervni su spakovani i spremni. Mi smo spremni. Vreme idealno za skok. Vetar 3 m. u sekundi. Vedro, bez oblaka. Pre skoka prthodni lekarski pregled. Medecinsko obezbeđenje daje Garnizona ambulanta Kikinda. Lekar nam meri puls, pritisak, i obavezno pitanje:“ Da li si spreman za skok?“. DA! Međutim, puls izgleda govori drugačije. 160 otkucaja u minuti. Lekar nemože da veruje da srce tako kuca. Merimo ponovo za 15 minuta, skoro isto. Još 15, isto. To je zabrana skoka. Odlazim kod nastavnika. Uz sve mane koje je posedovao, Psihologija mu je bila jaka strana.“ Da li se plašiš, smeš da skočiš?“. Da, bez oklevanja! „ E pa onda uđi odmah u avion i sakri se iza rezervoara. Opremu ćemo ti uneti.“ Ulazim i zavlačim se iza tog čuvenog rezervoara za hemikalije u trupu AN-2. Posle nekog vremena dolazi ekipa za skok. Motor se pali i oni ulaze. Ja sam od početnika jedini. Ostali su stari padobranci, mahom „ Krilaši“. Pa, zar ću stvarno biti jedini početnik u avionu? Kako avion hvata visinu, tako raste i moja napetost a i zafrkancija starijih kolega.E onda su otvorili vrata i ja sam svo vreme gledao kako Kikinda postaje sve manja i manja pod nama. Krećemo u nalet. Pravac preko piste. Ustajem, kačim gurtnu i bogami pomišljam da odustanem. Odjednom čujem: Skači ! i osetim udarac po kacigi. Nerezmišljajući izlazim iz aviona na način koji smo toliko uvežbavali, brojim u sebi 1001; 1002; 1003 i osećam da se padobran otvara. Tada i otvaram oči ustvari, ispada da mi je prvi skok bio „ noćni“. Žmurio sam i ništa nisam video na odvoju od aviona. Mom veselju nikad kraja kada sam ustanovio da mi se padobran pravilno otvorio i da sam ustvari i pored svega skočio po prvi put iz aviona. Posle toga, do prizemljenja sam radio sve naučeno. E, a onda , posle prizemljenja, je došlo na red tradicionalno padobransko čestitanje. Šut u tur. Posle , kasnije toga dana kada su i ostale moje kolege skočile , ja sam kao već „ iskusan „ padobranac njima čestitao.

 :klap :klap :klap

Prvi skok je svakako nezaboravno iskustvo. Žao mi je što ja nisam tako mogao da uživam u svom prvom skoku, pošto se pretvorio u tragediju i noćnu moru na javi...prekosutra će biti tačno 10 god. od tada.

Lijepo opisano. :klap :klap Stalno praviš neke piz. :rtfm.  ;D


Kad se prvi put sretnemo licem u lice, gornju stavku dobićeš i od mene.... ;)

Najdalje što sam došao kod skoka sa padobranom je do dela: onda izađeš iz aviona, držiš se za krilo i skočiš..

A kada sam počeo raditi na visini, odustao sam od toga. Imam neku fix ideju, da je treba visinu poštovat, i eto, još uvek sam tu. Inače imam iza sebe jedan neuspeli pad sa tornja (neuspeli pošto nisam stigao do dna.. ;) )

LPB

Moj je susijed svoj vojni rok odradio kod padobranaca, čini ni se, da u Nišu ali nisam siguran, ipak če jedet godina stariji od mene. Jedina (od mnogobrojnih) anekdota, koje je pričao, je kako jim je instruktor? kod prvog skoka, bitče da več u avionu, po posljednji put prepričavao proceduru skoka, glavni padobran pa ako se taj... rezervni padobran... i ako se i ta ne otvori, uhvatiš se za nos, dobro potegneš i odkineš ga. Normalno više manje svi pokakini prije prvog skoka, uvijek se nađe biser, koji pita zašto, na to taj oficir mirno odgovori: budalo, jer ti nikad u životu neče više trebati.


Eto, sad se nadam, da to nije bio koji šaljivčina sa Palube.  ;D

 Nije, koliko ja znam niko od njih nije registrovan kod nas! Šteta! Bilo bi lepih priloga.

"Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/

Objavljeno 07.05.2012.

PREVRTLJIVO JUGO UMALO ODNIJELO ŽIVOT

Padobranka na Žnjanu zapela za rasvjetni stup, ‘skinuo’ je vatrogasac

[attachment=1]Toni Abel Jurčević na 1100 metara visine / Foto: Mislav Jakelić

Splitski Aeroklub ove je nedjelje, uoči Svetog Duje, priredio pravi mali spektakl na Žnjanu. Deset natjecatelja iz Splita i sinjskog aerokluba okušalo se u spretnosti i preciznosti skošivši s padobranima s 1100 metara visine u sklopu trećeg Fridel kupa koji se organizira u spomen na pet članova aerokluba poginulih prije 20 godina u padu aviona u Šimcima kod Sinja. Među poginulima je bio i iskusni instruktor Branko Fridel.
Ova nedjelja osvanula je pomalo oblačna, s pojačanim jugom koje nije išlo na ruku padobrancima. Jerolim Duplančić, nastavnik padobranstva u Aeroklubu Split, neprestano je mjerio brzinu vjetra javljajući ekipi koja je strpljivo čekala na sinjskom aerodromu.

- Jugo vrti, a ako pojača na 5 do 6 metara u sekundi, onda ne bismo smjeli skakati. Preopasno je, pogotovo za one neiskusnije i laganije - objašnjava nam Jere iza kojeg je više od 1200 skokova! Počeo je s 18 godina i zarazio se padobranima. Čak je po svoju životnu odabranicu na vjenčanje ispred Sv. Frane, prije četiri godine - došao iz zraka!

Krati Jere vrijeme čekajući milost vjetra i slaže konope i padobrane. Ima tu posla preko glave, a sve treba biti posloženo tip top kako bi padobran bio upotrebljiv za naredne skokove, uz raspetljane konope. Na platou Žnjana zatječemo i Žana Ojdanića, legendu splitske Torcide, koji je imao sreću i skočio u prvoj turi dok je vjetar bio slab. Ovo mu je bio prvi izvanterenski skok, ujedno i 78. skok u padobranskoj karijeri.

- Bilo je savršeno. Osjećaj je nevjerojatan iz zraka, posebno kad je more ispod tebe - rekao nam je Žan.

Nakon sat vremena čekanja dan je znak ekipi u Sinju za polijetanje. Kreću dvije cessne, jedna C-172 kojom je upravljao pilot Miljenko Jelić, dok je u drugoj turi bila ekipa vođena pilotom Natkom Kulićem u cessni 182.

Negdje oko 1100 metara nadmorske visine jedan po jedan padobranac iskočio je iz aviona iznad žnjanskog platoa i spustio se na unaprijed označeno i ograđeno područje. Cilj je bio spustiti se što bliže padobranskoj oznaci na tlu, skinuti padobran sa sebe i sjesti na stolicu koja se nalazila na sredini padobranskog križa, te postići što bolje vrijeme od doticanja tla do sjedanja na stolicu.

Prevrtljivi vjetar umalo je koštao ozljede jedne padobranke, ali sve je prošlo u redu. Padobran koji je zapeo za rasvjetni stup skinuo je kolega vatrogasac. Skupa je to oprema koju padobranci čuvaju kao oči u glavi. Na koncu, najviše bodova i konačnu pobjedu odnio je upravo Jere Duplančić.

- Sve je dobro prošlo. Zadovoljni smo. U padobranstvu uvijek vlada timski spirit. Jedan pakira padobran, a drugi povjerava svoj život u ruke onog prvog. Za sve ovo treba puno strpljenja i povjerenja - kaže nam pobjednik Fridel kupa koji najavljuje skokove na splitsku Rivu za Dan Europe ove srijede u podne. Stoga, ne propustite ovu atrakciju.

Slika: Split sa 1100m

evo slike padobranke iz novina "24 sata"

 Par slika sa prošlogodišnjeg otvaranja Državnog Prvenstva Srbije i Slovenije. Padobranski skokovi da se kolegama uveliča svečanost.
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

 http://www.smedia.rs/vesti/vest/97055/Povredjen-padobranac-Aeromiting-u-Jagodini-Jagodina-Aeromiting-u-Jagodini-Povredjena-dva-padobranca.html

 http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/na-aeromitingu-u-jagodini-povredjena-dva-padobranca_333443.html

Bilo je i u vjestima - TV Dnevniku.
Jedan je slabo doskočio, valjda prvi put koristio neki padobran, a drugom
se nije otvorio glavni padobran i još se nešto valjda zapetljalo.

 Otkaz glavne kupole koju nije mogao da odbaci i prizemljenje s rezervom i delimično otvorenom glavnom kuolom. Ne znam koji je sistem koristio. Malo je neobično. Današnji sistemi su projektovani tako da prilikom aktiviranja rezerve, automatski se odbacuje glavna kupola( mahom je tako).

Srbu poznajem licno bili smo zajedno 99te u rezervi zelim mu brz oporavak.. bas mi je zao sto se povredio ima covek i godina al ne odustaje od skakanja to mu je stil zivljenja..

Ni meni nije jasno kako nije uspeo da otkači kupolu glavnog padobrana, makar pošto je otvorio rezervu. Kupole se nisu umrsile kako su mediji preneli, nego je glavna bila delimično otvorena, a rezervna potpuno, ali je zbog dve kupole krenulo spiralno spuštanje. Dobro je i prošao, često se kod takvog prizemljenja lomi karlica.
A ovaj momak je sam kriv, jer je po svaku cenu želeo da ubode što bolji rezultat na meti i nepravilno se prizemljio, a pri tom nije ni zakočio dovoljno i pao je na d*pe. Jeste da je strunjača u pitanju, ali nije ni ona toliko mekana da na nju može da se doskoči bilo kako.
Brz oporavak obojici. :)

 U Valjevu, na republičkom,1985. smo skakali na stadion "Peti Puk". Isto je bilo dva preloma zbog tvrdoće podloge-strunjače. Tek posle toga smo prešli na Aerodrom " Divci"

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/pahulja-od-138-padobranaca-za-novi-svetski-rekord/49958.phtml

    
                                              Preživeo pad sa 4.000 metara


    [attachment=1]


Jedan novozelandski padobranac uspeo je da preživi pad sa visine od blizu 4.000 metara.

Organizatori aeromitinga u Motueki, na jugu zemlje, navode da je 35-godišnji padobranac nakon skoka bezuspešno pokušavao da otvori glavni padobran, ali je zatajio i sigurnosni padobran koji, iz zasad neopoznatih razloga, nije dovoljno usporio njegov pad.

Očevici navode da je padobranac snažno udario o zemlju i nekoliko puta odskočio, pre nego što se zaustavio.

Prema pisanju londonskog Telegrafa, pravo je čudo što je zadobio "samo" višestruke prelome, kao i to što je sve vreme bio u svesnom stanju dok su ga odvozili u bolnicu u Krajsčerču.

Povređeni padobranac je bio iskusni profesionalac sa više od 1.000 izvedenih

Nešto iz istorije padobranstva.

Članica novosadskog aerokluba Zagorka Spičanović je izvela 25 skokova u jednom danu i na taj način je postavila svetski rekord za žene. Inače, interesantno je to što je ona svoj prvi skok izvele tek 48 dana pre toga na istom aerodromu.

[attachment=1]


Ona je bila učesnica padobranskog takmičenja održanom 13. maja 1950. godine u Novom Sadu u disciplini izvođenja što većeg broja skokova padobranom iz aviona. Za 2 sata  i 30 minuta, Zagorka je iz skokovima iz aviona PO-2 postavila novi svetski rekord od 25 skokova u nizu. Tako je postavila novi državni, ali i novi Svetski rekord za žene.

[attachment=2]

[attachment=3]

Dve fotografije objavljene u monografiji "Aeroklub Novi Sad 1923-2008".


[attachment=1]

[attachment=2]

Jedna razglednica (foto-montaža) za III Savezno padobransko takmičenje za prvenstvo Jugoslavije, održano od 10-tog do 13-tog jula 1953. godine.

[attachment=1]

I ja sam krajem sedamdesetih godina prošlog veka hteo da budem padobranac.Završio sam teorisku i obuku na zemlji,i ostala mi je knjiga koju smo dobili u Aeroklubu Franjo Kluz u Zemunu.Knjiga je odlično napisana sa zanimljivim crtežima.Ne znam da li je još neko ima,pa ću pokazati par slika.
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

 http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/358327/Srbi-uspesni-na-padobranskom-mundijalu-na-nebu-iznad-Dubaija

 Članak o učešću reprezentacije Srbije na takmičenju u Dubaiju.

^Moj drugar Aca. :) Stvarno neviđen talenat, šteta što trenira u onakvim uslovima. I u 63. dok je služio redovan rok nastupao je na takmičenjima sa Vidrama.

Da se osvrnem na postove o nesrećama u Jagodini,imam lepa secanja na Jagodinu ali ne padobranska, ja i ekipa smo tamo trebali skakati jos 1988/9. ali bilo lose vreme pa nismo i samo smo uzeli medalje na Kupu Niša.. ali to nije vazno..
tamo kao da dogadjaje prati neki maler, ona deca stradala od vrtloga helikoptera SJP, pa ova dvojica, jedan se prebio na strunjači, drugi otvorio oba padobrana kao da skače sa PD-07/08 i PR-03 .. mislim da tamo organizatori letenja, skokova i dogadjaja imaju previse volje i zelje da se Jagodina iskaze u svemu a premalo iskustva za bezbednost i organizaciju.. ali pečenje je bilo savrseno, pa sir iz mlekare koja ima one srne i jelene,, sve savrseno, ali na bezbednosti i organizaciji treba bolje poraditi.

Airbag nije baš tako kako ti kažeš. Kup u Jagodini se održava već 13 godina. Do ove godine se skakalo takoreći u gradu, pored akvaparka, na terenu sa puno prepreka, i hvala Bogu, sem par rezervi koje su bezbedno prizemljile nije bilo nikakvih težih povreda. Za tih 13 godina skočeno je  preko 4000 skokova. Ovo takmičenje je jače i od državnog prvenstva, i svi učesnici imaju samo reči pohvale za organizaciju. Ove godine je kup održan na novom sportskom aerodromu u  Jagodini. I pored ogromnog truda i želje organizatora da sve protekne u redu, splet okolnosti je doveo do toga da dođe do ove dve povrede, jedan od razloga je i slaba ili nikakva trenaža, organzator na to ne može da utiče. Ja sam padobranac koji je doživeo težu povredu, situacija je bila takva da nisam mogao da odbacim kupolu glavnog padobrana (problem sa izvlačećim padobrančetom), morao sam da otvorim rezervni padobran (nisam imao izbora), i završilo se sa prelomom butne kosti. Organizator ne može da snosi posledice, niti je imao uticaja na to što se dešavalo. Srbo Savić, potpredsednik aerokluba Jagodina, 1600+ skokova.

 Pitanje!?  Našao sam podatak da je najveća visina s koje je neki od padobranaca iz srbije skočio 9.205 metara. Čovek se zove Nebojša Jandrić i radi u TOC-u. Da li neko ima preciznije nešto oko tog skoka?

Dok čekamo odgovor, jedna fotografija iz prošlih vremena.

Pakovanje padobrana u nekom od AK. Nemam nikakav podatak za ovu fotografiju, možda neko prepozna.


[attachment=1]

 Jedino što mogu da kažem da je u pitanju Krilo, verovatno PS 11. Pošto je fotografija crno-bela trebalo bi da je iz osamdesetih ?
 Mada me nešto maramica buni. Velika je i nekako neobična. No, možda zbog ugla snimanja.

Na vojnom aerodromu "Batajnica" 12. maja 2004. godine je postavljeno nekoliko rekorda – državni, visinski, padobranski rekord skoka sa 9.250 m, što je istovremeno i rekord aviona An-26; državni padobranski rekord u dužini slobodnog pada od 8.750 m; pilotski rekord i novi ženski padobranski rekord od 8.560 m, a svi zahvaljujuci 12 velicanstvenih padobranaca Vojske SCG i Žandarmerije MUP Srbije, posadi aviona i logistici našeg RV.

 Da, na to sam mislio. Između ostalih, Marković, Čađa, Korać. Imao sam negde isečak iz nekih novina i tom skoku  samo ne mogu da ga nađem.

Kile druže, šta se ovde desilo?  :)


[attachment=1]

[attachment=2]

Cenim da se ovaj preturio unazad prilikom doskoka. Fotograf je sjajno uhvatio momenat.

Standardno prizemljenje kod starijih tipova padobrana (okrugle kupole). Kolut napred/nazad se uvežbavao i na zemlji, a sve u cilju udobnijeg prizemljenja. Na taj način se kompenzuje horizontalna brzina padobrana, a delom i amortizuje udar zbog vertikalne brzine. Naravno, to nije neophodno, neće se padobranac polomiti ni ako klasično "bupne", ali je ovo ipak mekša varijanta.

 Rocker je u pravu, međutim, to se baš na takmičenjima neviđa često. Ipak se pazilo malo i na " stil i umjetnički dojam" Dao sam negde nazad tablice. Nije baš ni tako lako " bupnuti", no nije ni toliko teško da ispred mase od sebe praviš " . .  ." Naručito mi je upalo u oči upetljavanje u konopce. E, to je stvarno . . . .  :zid

Iako se radi o vojnom licu, zastavniku Moriljubu Janićijeviću, ipak ću vest o njegovom 5000-om skoku postaviti u ovu "civilnu" temu, jer je to pre svega padobranski, sportski podvig, a ne vojna veština.

Петхиљадити падобрански скок заставника Јанићијевића


Заставник Мирољуб Јанићијевић из 63. падобранског батаљона Специјалне бригаде извео је данас на нишком аеродрому свој петхиљадити падобрански скок. Он је био део дванаесторке која је реализовала групни ликовни скок са висине од три хиљаде метара, тако што су четири падобранца скочила у бази из хеликоптера, док су се остали, двојица по двојица, прикључивали.

– Ово је веома емотиван тренутак за мене. У нашој земљи пет хиљада падобранских скокова представљају, заиста, велико достигнуће. Срећан сам и због тога што сам најмлађи падобранац у Србији, који је успео да са 43 године скочи пет хиљада скокова, и први припадник Војске Србије који је у служби извео толико скокова – рекао је заставник Јанићијевић одмах после атрактивног скока и сигурног приземљења.

[attachment=1]

Командант 63. падобранског батаљона, потпуковник Ненад Зонић наглашава да се у батаљону сви поносе због Јанићијевићевог јубилеја.

– Право је задовољство да у војном колективу имате људе попут заставника Мирољуба Јанићијевића. Он годинама несебично преноси своје искуство, знања и вештине на остале припаднике јединице, унапређује ниво падобранске обуке, а самим тим и оперативне способности. Поред тога, он је као члан екипе ’Небеске видре’ освојио многобројна признања и награде и тиме подигао углед нашег састава и војске у целини – рекао је потпуковник Зонић.

Заставник Мирољуб Јанићијевић рођен је у Крушевцу, 1970. године, где је завршио основну и средњу школу и почео да се бави падобранством у аеро-клубу „Михајло Живић“. Бавио се каратеом као дечак, али га је касније, у тинејџерским годинама, освојило падобранство. Мирољуб је у аеро-клубу имао седамдесет скокова, а онда је, током служења војног рока, конкурисао за професионалног војника и 1990. године почео да ради у тадашњој 63. падобранској бригади.

[attachment=2]

Мирољуб има звање инструктора падобранства прве класе и носилац је златног падобранског знака од 2004. године. Пет хиљада изведених падобранских скокова значи да је Јанићијевић у просеку скакао сваког радног дана и да у слободном паду има четрдесет часова летења.

– У ових пет хиљада скокова пет пута сам отварао резервни падобран, имао сам пар повреда, али не памтим неке лоше моменте у падобранству. Важно је имати праве учитеље, а ја сам имао срећу да су ми наставници били квалитетни падобранци, Љубиша Наумовић у цивилству и капетан прве класе Мирко Ђорђевић у војсци. Сада сам већ и ја учитељ батаљону падобранаца, пошто сам обучио преко 400 падобранаца кроз инструкторски рад.

Јанићијевић је више пута био државни првак у различитим спортским падобранским дисциплинама, док му је у међународној конкуренцији највећи успех освајање осмог места на светском првенству 1997. године, у дисциплини скок на циљ.

– Моја такмичарска каријера још није завршена – каже заставник Мирољуб Јанићијевић – Време за постизање најбољих резултата у скоку на циљ је од тридесет пете до педесете године, јер та дисциплина захтева смиреност и искуство падобранца. Наше спортско падобранство је на светском нивоу негде у средини, а за светски врх су потребна озбиљнија улагања.


Izvor: www.mod.gov.rs

Evropsko prvenstvo Banja Luka 2013

Aerodrom Zalužani

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]

Prvenstvo traje od 13.08. do 18.08.2013.godine
Ujedno je i Svjetski kup.

268 takmičara iz 20 zemalja.

Fotografija nastala 60-tih godina u nekom od školskih centara VSJ.

Jučer je na Žnjanu bilo odlično vrijeme za Padobranske skokove u organizaciji padobranskog kluba "Graviton" ,ja sam bio od 12 do 13 i divio se njihovim vještinama ;

Pogledajte ovaj zanimljiv video ;

http://youtu.be/lj2YyqOm9wA

A fotogaleriju jučerašnjeg događaja možete pogledati ovdje (http://split.com.hr/galerija/sport/padobransko-natjecanje-fridel-kup-na-znjanu/0#1) te od nekidan na Splitskoj Rivi (http://split.com.hr/galerija/sport/padobranci-na-rivi/0#1)

Dobra reportaža. Primetio sam da tom Edostuff ništa ne promiče što leti u Splitu.

Ima nas par budnih entuzijasta od 0-24, a Eddyu sve pohvale za trud ipak to iziskuje podosta vremena :)

Sa jednog od saveznih takmičenja 1985. godine.


[attachment=1]

33rd FAI World Freefall Style and Accuracy Landing Championships
7th FAI Junior World Freefall Style and Accuracy Landing Championships
16th FAI World Canopy Formation Championships

Banja Luka - sportski aerodrom Zalužani
Prvenstvo traje do 23.08.2014. godine
Danas je bio trening

Avio podrška:
2 PC-6 Vojske Slovenije
1 Cessna 208 Caravan

600 takmičara iz 30 zemalja

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Legenda

Na slici 3552 se može vidjeti takmičar invalid iz tima SAD.
U timu SAD je i gospođa između 60 i 70 godina, koliko me sjećanje
služi ona je i bivši pilot u civilnoj avijaciji.

Slika 3563 njemački tim koliko sam svatio vojni tim
(opšte zapažanje većina padobranaca visina oko 175 cm)

Slika 3564 francuski tim pokupljen nakon otkaza glavnog
padobrana kod jednog člana tima-svi su otišli za njim u
"kukuruze"

Savak čast na obučenosti, pripremljenoti i hrabrosti ali ja mislim da samo lud čovek može da iskoči iz ispravnog vazduhoplova.
Ja nebih smeo.

De de, nije tako strasno. Najgore je da ti zakazu padobrani, ali ko se jos time opterecuje. ;)

Danas je bio 3 trening dan SP 2014 na sportskom aerodromu Zalužani.
Od sutra (ponedjeljak) počinje takmičenje.
Od novina pridružio se i Mi-8 OS BiH

Dio ekipe Srbije

zastavnica Radmila Đurić
[attachment=1]

zastavnik Miroljub Janićijević i mislim Slobodan Terzić (PK Grifon)
[attachment=2]

Muška i ženska ekipa Kine
[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Meni je bilo simpatično u početku (1982). Nakon završenog padobranskog tečaja i napravljenih 5 skokova sam govorio prijateljima da sam leteo avionom ali da još nikada nisam avionom i sleteo (što je tada i bila istina).

Pokušaj obaranja nacionalnog rekorda u padobranstvu


Više od 35 registrovanih padobranaca i padobranki okupilo se juče na vojnom aerodromu Batajnica sa namerom postavljanja novog nacionalnog mešovitog padobranskog rekorda u disciplini formacijski likovi.

Obaranje rekorda je pokrenulo Udruženje žena-letača Srbije u saradnji sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije a skokovi se obavljaju iz transportih helikoptera 890. mešovite helikopterske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade. Uz sportske padobrance, članove aeroklubova, u obaranju rekorda učestviju i aktivni pripadnici Specijalne brigade Vojske Srbije.

[attachment=1]

Cilj ovog vazduhoplovno-sportskog poduhvata je da se u vazduhu, tokom slobodnog pada sa 3.500 metara, napravi grupna formacija od najmanje 25 padobranaca i padobranki i tako postavi novi rekord. Formacija mora da bude istog oblika i položaja pojedinaca kao što je prethodno prijavljena, što proveravaju „leteći snimatelji“ koji skaču zajedno sa padobrancima, kao i dvojica sudija Vazduhoplovnog saveza Srbije na zemlji.

[attachment=2]

Pripremni skokovi i selekcija kandidata počeli su 18. oktobra a prvi pokušaj obaranja rekorda bio je juče. Skakanje padobranaca prekinuto je zbog nepovoljnih vremenskih uslova a nastavk je planiran po njihovom poboljšanju.

[attachment=3]

Aktuelni rekord je grupna formacija od 24 padobranca (takozvani 24-way) u slobodnom padu, koji je postavljen 1992. godine u Subotici.

Izvor: www.mod.gov.rs

Srpski padobranci oborili rekord star 22 godine!


28.10.2014

Iznad vojnog aerodroma „Batajnica“ juče je postavljen novi mešoviti padobranski rekord Srbije u disciplini formacijski likovi kada je 25 padobranaca i padobranki uspelo u pokušaju da napravi unapred zadanu figuru i tako obori rekord star 22 godine.
 
Obaranje rekorda je pokrenulo Udruženje žena-letača Srbije u saradnji sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, a padobranci su skočili iz transportnog helikoptera 890. mešovite helikopterske eskadrile „Pegazi“ 204. vazduhoplovne brigade, navodi se na zvaničnom sajtu Vojske Srbije.

Obaranje rekorda starog 22 godine
[attachment=1]

Cilj koji je ostvaren bio je da se u vazduhu, tokom slobodnog pada sa vidine od 4.000 metara, najmanje 25 padobranaca i padobranki uhvati u grupu - formaciju. Formacija mora da bude istog oblika i položaja pojedinaca u okviru grupe kao što je prethodno prijavljena i snimljena, što proveravaju „leteći snimatelji“ koji skaču zajedno sa padobrancima, kao i sudije - verifikatori Vazduhoplovnog saveza Srbije na zemlji.

Zadata figura sa 25 padobranaca
[attachment=2]

Uz sportske padobrance, članove aero-klubova, u obaranju rekorda učestvovali su i aktivni pripadnici Specijalne brigade Vojske Srbije. U Udruženju ističu zahvalnost Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije za podršku u ovom, ali i ranijim sličnim vazduhoplovno-sportskim poduhvatima, uz napomenu da se obaranje rekorda poklapa sa obeležavanjem 15 godina od formiranja Udruženja i 65. godina od formiranja 204. lovačkog avijacijskog puka, čije tradicije danas nastavlja 204. vazduhoplovna brigada.

Ekipa za rekorde...
[attachment=3]

Pripremni skokovi i selekcija kandidata počeli su 18. oktobra a prvi pokušaj obaranja rekorda bio je 21. oktobra. Dan kasnije je izjednačen aktuelni rekord - grupna formacija od 24 padobranca (takozvani 24-way) u slobodnom padu koji je postavljen 1992. godine u Subotici.

Narednih dana srpski padobranci i padobranke pokušaće obaranje i ovog rekorda i povećanje formacije na 26 i više učesnika.

RTS (http://www.rts.rs)

https://www.youtube.com/watch?v=K9tYKgB_EL0&feature=share

 Samo da dočaram brzinu slobodnog pada.

 https://www.youtube.com/watch?v=BLtQKCjHCt4

 U levom gornjem uglu su metri i brzina.

https://www.youtube.com/watch?v=fN-GkibZrCA

 https://www.youtube.com/watch?v=tjsFEUdZWe8

Prijedor: Na padobranskom kupu 64 takmičara, pobednik ekipa iz Slovenije
B. Majstorović   02.07.2017.

Ekipa “Ptuj” iz Slovenije sa 106 negativnih bodova pobednik je 22. Petrovdanskog padobranakog kupa u Prijedoru.

U pojedinačnoj konkurenciji sa jednim negativnim bodom, pobednik Gregorič Tonček, koji je nastupao za tim “ALC Lesce Bled”, inače je član Padobranskog kluba Ptuj. U konkurenciji veterana sa 11 negativnih bodova, najbolji je član Aero kluba “Prijefor”, Draško Lajić, koji je ovu nagradu osvojio i prošle godine. U konkurenciji žena najbolja je Angelika Huns iz ekipe “Drim tim”, dok je u kategoriji juniora na ovogodišnjem takmičenju, najbolji Igor Primc iz “ALC Lesce Bled”. Iako je programom bilo predviđeno po 8 skokova, nakon 5. turnusa, prekinuto je skakanje zbog vremenskih uslova. Jak vetar je u 6. skoku, odneo 8. padobranaca daleko od cilja, tako da su organizatori odlučili da se skakanje zbog nepovoljnih vremenskih uslova završi. Glavni sudija, Samir Handanagić, izjavio je da je najveći uspeh, što se takmičenje završilo bezbedno i bez povreda.

- Velika čast je što smo ove godine imali i 10.000 skok na ovom takmičenju koje je održano po pravilima Svetske vazduhoplovne asocijacije - rekao je Handanagić. Ovo međunarodno takmičenje padobranaca, organizuje Aero klub Prijedor od 1996.godine. Na ovogodišnjem, 22. Petrovdanskom padobranskom kupu, takmičilo se 13 ekipa i 64 padobranca iz Kanade, Makedonije, Italije, Austrije, Slovenije, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i BiH.

Izvor: www.novosti.rs

Padobranac pao u Padinskoj skeli
N1 , M.Brkić   30.07.2017.

Padobranac koji je izvodio skokove sa sportskog aerodroma u Lisičjem jaraku pao je u Padinskoj Skeli, potvrđeno je "Blicu". Prema prvim nepotvrđenim informacijama, padobranac je teško povređen.

- Muškarac od 47 godina povređen je prilikom pada u Lisičjem jarku oko 13 sati. Ekipa Hitne pomoći ga je pregledala na licu mesta i u tom trenutku bio je u svesnom stanju, bez spolja vidljivih povreda, bled, sa nižim krvnim pritiskom i orošen znojem - rekla je portparol Hitne pomoći dr Nada Macura. Povređeni muškrac prevezen je na KBC Zemun. Nezvaničmo saznajemo, prilikom skoka dogodio se problem sa otvaranjem padobrana.

Izvor: www.blic.rs

Padobranac povređen prilikom skoka na „Lisičijem jarku“

Juče prilikom skoka povređen je padobranac na sportskom aerodromu Lisičiji jarak, prenosi B92. Prema do sada raspoloživim informacijama njemu nisu ustanovljene teže povrede.

Kako navode, padobranac je imao problema sa otvaranjem padobrana. Prema rečima svedoka on se prizemljio sa oštećenim glavnim padobranom. Reč je o članu Padobranskog kluba „Feniks“ koji je bio na obuci i kojem je ovo bio 18 skok, piše taj portal.

Predsednik kluba i instruktor Boris Vukadinović za B92 kaže da je padobranac najverovatnije otvorio padobran nešto kasnije nego što je trebalo:

– Došlo je do situacije da mu se sigurnosni automat, koji poseduje svaki padobran, aktivira i otvori rezervni padobran. Rezervni padobran je u tom procesu otvaranja prošao kroz konopce glavnog padobrana koji su deo te rezervne kupole uhvatili i pocepali. Tako da je on praktično sleteo sa rezervnom kupolom koja nije bila kompletno ispravna. Jedan deo kupole je bio oštećen i zato je sleteo u rotaciji. –


„Padobranac najverovatnije otvorio glavni padobran kasnije nego što je trebalo“
Takođe, na pitanje o ispravnosti padobrana Vukadinović navodi da je „oprema odradila svoj posao“.

On je objasnio da povređeni padobranac ništa nije polomio, kao i da nema modrica, ali da se ničega ne seća.

Na aerodromu Lisičiji jarak u toku je državno prvenstvo koje će biti nastavljeno uprkos povredi padobranca, prenosi B92.

Preminuo padobranac povređen nakon pada u Lisičjem jarku
Miroslava Brkic   31.07.2017.

Jovan Pucarević (47), padobranac koji je juče zadobio teške povrede kada je pao sa visine od 500 metara u Lisičjem jarku, preminuo je oko 19 sati u Zemunskoj bolnici.

Juče oko 13 sati, Pucareviću su se prilikom skoka na aerodromu u Lisičjem jarku zapetljali kanapi glavnog i pomoćnog padobrana koji su se greškom otvorili u isto vreme, nakon čega je pao sa visine od 500 metara. Tokom jučerašnjeg dana povređeni padobranac nalazio se u operacionoj sali i primio je 29 jedinica krvi.

Izvor: www.blic.rs

Naažlost, padobranac nije preživeo, preminuo je u zemunskoj bolnici.

Нису установљене теже повреде а он преминуо?

Kažu da su mu popucali svi unutrašnji organi.

То може од ударца, али тешко да није имао преломе ребара и удова...

Nesreća iznad Kopaonika - Sudar u vazduhu, jedan paraglajdista poginuo
N.B.   04.08.2017.

Paraglajder iz Poljske nastradao je u nesreći koja se danas oko 13 sati dogodila iznad Kopaonika, dok je njegov kolega teško povređen.
Prema nezvanicnim informacijama, njih dvojica su se sudarila tokom leta.

- Jedna osoba iz Poljske preminula je od zadobijenih povreda, dok je njegov zemljak teško povređen - saznajemo u policiji u Raški. Povređeni je prebačen u bolnicu i lekari se bore za njegov život. Nesreća se dogodila iznad Kopaonika u reonu sela Badanj.

Izvor: www.blic.rs

Šta sve može da se desi.

https://youtu.be/0nNrILS7OgE

  Nekada ja Zrenjanin imao Aero Klub i padobransku sekciju
 
  [attachment=1]
  [attachment=2]

 Oktobar - Novembar 1993 .

 Da ne spominjem Vukašina Prentića i Dimić Milana koji su bili veličine Svetskog  sportskog padobranstva u svoje vreme.

Некада се у овај спорт издвајало више и из државног буџета, а било је и више спонзора. Данас држава не одваја ништа а велики спонзори не дају много на спорт који није медијски заниљмив.

 Tačno tako. Država skoro ništa ne ulaže . Jedini primer je BSP koji je trenutno u toku na Lisičijem Jarku. Tu uz pomoć Ministarstva Odbrane Veterani 63 Padobranske i članovi Aero Kluba " Arhistratig" koji je osnovan na inicijativu Veterana ima malo skakanja . I kao što ja non stop tvrdim , samo onaj ko ima para danas skače - ili se uopšte bavi Vazduhoplovstvom koje je izuzetno skup i zahtevan sport.

  Zanimljivost u vezi tadašnjih sponzora: " Božur " je inače Pogrebni Zavod u Zrenjaninu. Oni su bili jedan od sponzora :klap :zid :pirat

  https://www.facebook.com/padobranski.klub.arhistratig/videos/345263452798745/

  Danas.

Sken pozitiva filma, snimljeno u C-47 pred skok za takmičenje održano na aerodromu Lisičiji Jarak kod Beograda 1971. godine.



[attachment=1]

Сви на слици су сада стари људи од око 70 година...

 
  Neki nisu ni živi.

Još neki skenovi sa pozitiva filmova koje sam nabavio od prodavaca koji obilazi pijace  :)

Ovog puta, film snimljen na međunarodnom takmičenju u Portorožu 1975. godine.


Legenda 63. padobranske brigade i njen dugogodišnji komandant pukovnik Stojan Jović kao jedan od sudija takmičenja


[attachment=1]


Još jedan od sudija, u pozadini desno ponovo pukovnik Stojan Jović


[attachment=2]

I dalje sa filma snimljenog u Portorožu 1975. godine.


Pred polazak na skok


[attachment=1]


[attachment=2]

Atomosfera sa istog takmičenja na par fotografija.


[attachment=1]


[attachment=2]

Još atmosfere iz kampa ...


[attachment=1]


[attachment=2]

Još jednom pukovnik Stojan Jović, prvi desno


[attachment=1]



Sa takmičenja


[attachment=2]

Jedno pitanje za kolegu Dreadnoughta u vezi slike iz C-47.

Znate li možda o kojem se avionu radi, tj. da li tokom takmičenja 1971 Dakota slikana i izvana ?

Ne zamjerite na malom "skretanju" sa teme...  :)

Nema zamerke, tu smo da pomognemo, ako možemo  :)

Ovog puta, na žalost, ne mogu biti od neke pomoći. Ta fotografija je jedini deo tog filma koji je došao do mene. Filmovi su prvobitno bili iseckani i spakovani u dijapozitiv i obeleženi kao Lisičji Jarak 1971., Portorož 1975., Kraljevo 1978., ...

Sa takmičenja Lisičji Jarak 1971. imam samo taj pozitiv, tako da ne znam ništa više sem onog što je zapisano na plastici dijapozitiva: "C-47  Lisičji Jarak 1971".

Ali, biće još nekih daljih skenova koje ću postaviti ovde u temi kao i u temi o 63. padobranskoj za koju imam neke ptice  :)

Padobranci u zoni doskoka ...


[attachment=1]


[attachment=2]

Isto ...


[attachment=1]


[attachment=2]

 Ineresantno !
 Okrugle kupole su domaće proizvodnje PS-06-1 " Kluz" Beograd.
 Krilo je ( koliko vidim ? ) Parafoil . Pošto je "Kluz" počeo zvanično da proizvodi PS-11 koliko ja znam od 1977 . god.

Evo još par fotki, i to bi bilo sve sa ovog takmičenja.


[attachment=1]


[attachment=2]

Puno hvala na odgovoru, kolega Dreadnought.  :)

   https://www.youtube.com/watch?v=ZbDVCoVMkM0&fbclid=IwAR0mC0WG084FKnJ7RQRqx6J3vF_-N1ERNe_2MPyGzAUADG3WRO7pAHVyxJA

 Bled 1970 . Svetsko prvenstvo.

  I 30 godina kasnije . Napredak .

  https://www.youtube.com/watch?v=SAgoF6PTOEQ

  https://www.youtube.com/watch?v=kWsry1Faatw&fbclid=IwAR25ndensKA9kLQ1B-IQVx_wwpYQTSWjnm6aRr5bSGbZkTliZRidUd2Cf4c

 Državno prvenstvo u Zrenjaninu !

https://www.zrenjaninski.com/slobodno-vreme/spektakl-na-aerodromu-za-vikend-nadmetanje-najboljih-padobranaca/?fbclid=IwAR1BTx-njYITQTfHPNUdtIZiB7LeTFQ6y_7Js7vdzlGNkjI5I4jvnEnO9ws

Из списка екипа се види да практично у Србији постоје само три клуба где делују падобранци. Од седам екипа две су изван Србије (Подгорица, Бања Лука,) а две су из државних органа (војска и полиција). Изгледа да је падобранство постало врло скуп и редак спорт.

 Skoro svi " aero klubovi " su privatizovani i rade na dohodovnom principu. Nema baze za bavljenje sportom . Početna obuka se ne izvodi . Tako da je jako malo mladih padobranaca. Prosek godina na ovom prvenstvu će biti oko 50 . Ko ima para, skače . Ko nema, gleda. Moje je mišljenje da bi klubovi ( u procesu privatizacije dobili aerodrome ; avione ; padobrane i jedrilice trebali iz sopstvenih sredstava da organizuju osnovnu obuku . Uzmu par zainteresovanih klinaca i izškoluju ih do sportske dozvole . Posle neka plaćaju skokove . Pa , ko voli neka plaća.

Па и ти "споствени извори" имају своју цену. Објективно, од чега живе те "приватизовани клубови"? Да би опстали морају да зараде неке паре. Значи комерацијализација свега што се може.  Нешто се вероватно добије и од државе, односно неког министарства по основу разних пројеката који се финасирају али је то мало. Раније је Ваздухопловни савез највише добијао од Министарства одбране. Међутим, са тим се предстало већ почектом 90-тих.

Субота, 21.08.2021.

Вулин отворио 67. Отворено падобранско првенство

Министар унутрашњих послова Александар Вулин отворио је данас 67. Отворено падобранско првенство Србије и поручио да падобранство није спорт у коме се борите са другима, већ првенствено са собом и да, за разлику од других спортиста падобранци побеђују страх, што их чини јакима да победе свакога и спремним да свима помогну.

„Ви сте људи који успеју да савладају исконски страх, само су два са којима се човек рађа, остало се стиче. Срах од звука и губитка чврстог тла. Ко победи та два страха он је победио и може да победи све”, истакао је Вулин на аеродрому Ечка, код Зрењанина где се првенство одржава, саопштио је МУП. Министар је падобранцима поручио да му је част да буде са њима и да је поносан што једним малим делом може да каже да је падобранац.

„Велика је част бити данас овде и видети шта све Србија има да покаже и чиме све може да се поноси. Србија има чиме да нас обрадује, а ја сам вам захвалан што је чините лепшом, вредном живота у њој и вредном понављања”, рекао је министар Вулин који је такође извео падобрански скок на висини од 4.000 метара. Министар је посебно поздравио ученике такмичења из Републике Српске и Црне Горе истакавши да су и овакве манифестације прилика да покажемо да не постоји ништа што може стати између нас.

Градоначелник Зрењанина Симо Салапура истакао је, како наводи Танјуг, задовољство чињеницом да је град Зрењанин део овог такмичења и манифестације, јер су падобранци људи који померају границе на специфичан начин. Салапура се захвалио министру Вулину на свему што чини за Србију, али и за афирмацију овог спорта. Председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић нагласио је да без падобранства нема правог ваздухопловног спорта. Булатовић је нагласио да би опстанак овог спорта био много тежи без помоћи и подршке министра Вулина.

„Мало је речи којима бих се могао захвалити Александру Вулину за све што је урадио за ваздухопловне спортове”, рекао је Булатовић.

Izvor. www.politika.rs

 Падобранска екипа ветерана 63. Падбр - “АРХИСТРАТИГ” састава: 1. Радослав Кораћ, 2. Слободан Терзић, 3. Жељко Ђурђев, 4. Горан Стојановић и 5. Александар Цветковић, одбранила је прошлогодишњу шампионску титулу и освојила I место на 67. Отвореном падобранском првенству Србије у скоковима на циљ. Друго место заузела је екипа “Наша крила” из Параћина, а треће место падобранска екипа Војске Србије “Небеске Видре”. У појединачној конкуренцији прво место је освојио наш Радослав Кораћ, друго место Мирољуб Јанићијевић из аеро клуба “Наша крила” - Параћин и треће место наш Слободан Терзић. Честитамо нашим старим - новим шампионима.

 Objavio Nenad Kuzmanović iz Arhistratiga .

 Evo i zvanično.

 https://ilovezrenjanin.com/sport/otvoreno-padobransko-prvenstvo-srbije-aerodrom-ecka-2021/

 https://rs.sputniknews.com/20210910/svecano-otvaren-balkanski-skok-prijateljstva-2021-1129715972.html

  Danas je bilo i zatvaranje.

Nisam siguran, tri puta sam pročitao kompletnu vest, i ne nađoh gde se to održava Balkanski Skok ?

Mislim, okruženje sa slika mi liči na Lisičji Jarak, a slika govori 1000 reči, al ne zna svako kako Jarak izgleda.

Eeee, novinari, to se uči na početku školovanja, odgovori na pet novinarskih pitanja: Ko?, Šta?, Gde?, Kad?, Kako?

 Ja nisam novinar Nešo.
 Veterani Padobranske brigade i prijatelji . Ima tu ljudi koji su služili u brigadi, ali ima i drugih . U Srbiji su veterani okupljeni u Padobranskom klubu Arhistratig . Inače, druženje sa skokovima se održava svake godine ( prošle ne) na Lisičijem Jarku - sportski aerodrom kod PKB korporacije , pored Beograda. Pre dve godine je zbog vode na pisti skok izmšten na Ečku - aerodrom pored Zrenjanina.

Znam Kile da nisi novinar, nisam na tebe ni pomislio, nego sam bio u rebusu, novinarska vest na ozbiljnom servisu, a nekompletna u startu.
Posle se čudimo kako nam ide u vazduhoplovstvu, i ostalom, kad nam filtrirane informacije serviraju.
Živ bio ,
N.

Razlog da vam saljem ovaj prilog je ,jer sam sa svjetski poznatim padobrancem Robertom Pecnik, sa preko 8000 skokova poceo zajedno osnovnu padoobransku obuku 1978 godine na aerodromu Lucko u Aeroklubu Zagreb. Ja sam imao nadimak "Barba",( valjda jer sam imao bradu, dolazio sa mora i tada pusio lulu) ,a on "Delegat". Tada je imao 15 godina i maloljetan i bila je frka da li je falsificirao potpis roditelja da moze skakati. Poslije se ispostavilo da je sve u redu. Sa njim je bio i njegov stariji brat koji je isto imao par tisuca skokova, ali je prestao skakati, kako sam cuo kasnije . Sada ima tvornicu Flying Suit odijela i jedan je od najpoznatijih Base-Jump skakaca. Na kraju je i dobar prilog iz Slovenije, mjesta koja bi bilo dobro posjetiti. Mozda sam nesto krivo napisao jer je to po sjecanju.
Meni izvrstan prilog pa se nadam da ce se i vama dopasti????

https://www.youtube.com/watch?v=NlbTnFyYQf8

Novi poduhvat Gorana Todorovića Face

Slobodan let u padobranskom tunelu
Let u tunelu traje mnogo duže od skoka iz aviona, kaže za „Politiku” nekadašnji pripadnik 63. padobranske brigade, koji je 2003. doživeo pad s visine od 1.200 metara i ostao vezan za invalidska kolica

[attachment=1]

Osećate se kao na koncertu grupe AC/DC u zahuktalom vozu koji juri punom brzinom. I umesto nizbrdo, vi hodate po oblacima nevidljivom putanjom. Gradite je svakom, produženom padobranskom sekundom, magičnim nitima. I u ovome nema ničeg lažnog, niti preuveličanog, jer vam istu bajkovitu priču mogu opisati svi – mališani, iskusni padobranci i starije osobe. Ovako doživljaj najnovijeg podviga opisuje Goran Todorović Faca. On je prva osoba sa invaliditetom iz Srbije koja je letela u padobranskom tunelu.

Padobranski tunel u kojem je bio nalazi se u Sloveniji, tačnije u mestu Logatec.

Osmišljen je da pomogne da polaznici padobranskog kursa ili već iskusni padobranci lakše i brže postignu viši nivo. Kako Todorović kaže za „Politiku” – „padobranski tunel” je magija.

„Bitka koju vodim je važna, no za istu treba čelična volja i strpljenje. Nijedan put, kada kažem „put” mislim na onaj kojim se ređe ide, nije lak. Nosi posledice u sebi, ali ujedno ruši granice u umovima ljudi. Nakon kraćeg brifinga, susret oči u oči sa vazdušnom nemani – tunelom. Da bi približili osećaj i kontrolisali nailazeći adrenalin osoba koje ulaze, instruktori kroz stakleni otvor puštaju vodu. Kapi se tom prilikom raspršuju obrazujući nestvaran prizor kiše koja lebdi ka vrhu”, objašnjava Todorović.

Zatim sledi video-zapis, opremanje i ulazak u tunel.
„S obzirom na to da sam lice sa invaliditetom, bez kontrole donjih ekstremiteta, na nogama, kolenima, stavili su mi mehaničke nastavke, štitnike sa šipkama, fiksirajući nekontrolisane pokrete nogu. Sa mnom su u tunel ušla dva iskusna instruktora. Pratili su me, pomagali i vizuelno, rukama ponavljajući već poznate detalje kojih je trebalo da se pridržavam da bi let bio uspešan”, priča nam Todorović.

Za razliku od samog skoka iz vazduhoplova, po pitanju „slobodnog pada”, navodi Todorović, u tunelu let traje mnogo duže, i u njemu su jedan ili dvojica instruktora. Prvi, takve vrste, napravljen je u Kanadi davne 1972.

„Osećaj leta kada nogama ne dodiruješ tlo, bestežinsko stanje slobode, ne upoređuješ sa visinom već dužinom trajanja. Svaka sekunda znači, gradi most preko večnosti – 60, 120 sekundi… Pesak vremena koji curi pretvaraš u dan i noć koji se neprestano prepliću. Najpribližniji opis. Jer te to vraća u prošle dane. Zahuktalu energiju pronalazim u svakom treptaju oka”, dočarava Todorović.

Na pitanje kako se odlučio da se upusti i u ovu avanturu kaže da mu se radeći na ideji novog rekorda ukazala prilika da proba nešto drugačije.

„Svaka magija može se gledati kroz prizmu različitih snova, kao i sama ljubav. Možeš je opisati na hiljade različitih načina. Jer ona kao i san, to jeste. Zato što ljubav kao i sanjari, nikada ne umire”, poetičan je Todorović u želji da nam što verodostojnije opiše svoje iskustvo.

Kako kaže, svako može da proba let u tunelu, a najinteresantnije je da to mogu i deca starija od četiri godine. „Prelepo je gledati decu dok ulaze, lete, poigravaju se i napuštaju isti nasmejanog lica, prepunog srca. Videli smo i starije osobe koje se prepuštaju ovoj avanturi bez straha. Jer isti je deo sveta čarolije, ne samo nas padobranaca. Dakle, svako ko je spreman da napravi iskorak u prazno, prepusti se osećaju slobode može i treba da proba tunel. Iako izgleda lako, život je na našu žalost dokazao da nisu svi spremni da ga žive. Zatvoreni, okovani problemima ljudi se neretko prepuštaju stihiji. Što je vrlo opasno i gura nas ka ambisu”, provlači Todorović svoju životnu filozofiju dok govori o iskustvu u padobranskom tunelu.

Navodi da ogromnu zahvalnost za ostvareni san u Sloveniji duguje Urošu, glavnom instruktoru u padobranskom tunelu, Janu Perniku i Neji Mrak, pomoćnim instruktorima, Zvonku Momirskom, Vladi Kraljeviću i Ireni Avbelj, petnaestostrukom prvaku sveta u padobranstvu.

„Oni su bili moj mač i štit na dugom putovanju punom nepoznanica”, naglasio je Todorović.

Goran Todorović zvani Faca, kako ga svi oslovljavaju, bivši je pripadnik 63. padobranske brigade Vojske Srbije. Fatalni pad sa 1.200 metara nadmorske visine, brzina udara u zemlju od 120 kilometara na čas 18. decembra 2003., polomljena rebra, četiri pršljena, zastoj srca, 120 dana samo pod infuzijama, oči u oči sa smrću, i borba koja nakon toga sledi, kaže Todorović – govore sami za sebe. Vezan od tada za invalidska kolica i oštećenog sluha, postigao je dva Ginisova i svetska rekorda – skokovi u tandemu sa preko 8.000 metara nadmorske visine, gde je, kako je objasnio, i zona smrti. Skakao je u tandemu iz balona u Sloveniji iznad mesta Bohinska Bela. Na leđima, kako navodi, divova Gorske službe spasavanja Srbije, Gorske rešavalne zveze Slovenije, Vojske Slovenije iznesen je na vrh Triglava. Ronio je kao prvo invalidno lice iz Srbije u Kastrovom moru i imao susret sa morskim psom. U njegovim avanturama su i ziplajn u Sloveniji iznad mesta Bovec, i nedavno, prošle godine, spust niz najduži ziplajn u Evropi, u Hrvatskoj, u mestu Vrhovine interesantnog naziva – „Pazi medo”.

„Bez obzira na težinu života, borba za surovu stvarnost se nastavlja. Ponosan... previše gruba i teška reč. Nazvao bih to bitkom za treću dimenziju, jer celog života se borim da san pretopim u javu”, zaključuje Todorović.

Извор: https://www.politika.rs/sr/clanak/584992/Slobodan-let-u-padobranskom-tunelu

Animacija kako je doslo do nesrce u Ohaio drzavi. Krivo navodjenje i zavrsilo 18 padobranaca u jezeru ERIE. 16 se utopilo dva su spasena.

https://www.youtube.com/watch?v=6yBH9562f7o

Bilo davno ali poucno:

https://www.youtube.com/watch?v=uEZaoJjcgoc