PALUBA

Da malo oživimo temu.
Na MC forumu sam postavio pitanje za prave tenkiste. Tamo se nešto posvađali, pa smo morali da ih pozovemo na livadu pa da vidimo ko brže poteže.

Dakle, tamo sam postavio nekoliko pitanja za prave ljubitelje tenkova.

Ovo sam tamo napisao:


Samo nastavite momci. Ko je jači. Ništa od ovoga ako se ne potučete.

Nemoj da ja počnem da propitujem.

Prvo pitanje. Za šta služi Kutija K2.
Drugo pitanje. Za šta služe kutije X1 i X2.
Treće pitanje. Broj kliznih staza u memoriji AP-a.
Ova pitanja vrijede i za M84 i T72.

Četvrto.
Šta je crna kutija na podu tenka, šta je u njoj i za šta služi.

[attachment=1]


Polako momci.

Vlado

PS

za pomoć skinite Upustvo za tenk T72 sa

www.elgrancapitan.org/portal/index.php/mas/documentos/cat_view/143-manuales/148-ejercito

u pdf-u je pa malo prostudirajte.

Ova crna kutija na podu tenka ista je i nepromjenjena od tenka T54 naovamo, uključujući i M84.

Ajmo tenkisti sa Palube.  Ili su sve mornari.

Hm, baš gledam sliku i jedino mi nije jasno da li je ono doli pravi brodski pod ili imitacija.  :D

 ;)

Crna kutija je programator za popunu OT-a.
Ovo je bez gledanja PDF-a koji si priložio.

Čisto sumnjam da će neko znati odgovor na ovo pitanje.

"Razvodna kutija K2 nalazi se na levoj bocnoj ploci tela tenka iza prednjeg levog rezervoara. Namenjena je za ukljucivanje motora pumpe za horizontalno navodjenje I upravljanje radom delova horizontalnog navodjenja."   za prvo

"rotor sa 22 klizaca i disk sa kontaktnim prstenovima" .... 4 staze...   za trece

Rotring

 :klap :klap :klap :klap :klap

ipak ima neko ko uči gradivo


i još ostala pitanja.

Za one koji ne čitaju štivo:

kutija je ista od tenka T54 naovamo, a što bi značilo da nije to nije memorija za pounu OT-a.

Memorija za popunu OT-a ima 4 klizne staze...

Za mornare koji se bave tenkovima:

brodskog poda ima i van brodova i od jelovine je.

Pitanje sam postavio u temi o tenku T80. Dakle, Ova kutija je ovdje na tenku T80, i ista je i nepromjenjena od .....

malo olakšanje za neupućene

Kutije X1 i X2 se nalaze na kolijevci topa, ispod topa, na ramu.

Crna kutija...  unutra je namotaj žice, filtracija, samoindukcija...

Vlado

PS

Trenutno se ne nalazim u svojoj državi. U inostranstvu sam. Danas sam ovdje gdje sam dobio podatak da se i ovdje u visokim vojnim krugovima čitaju moji tekstovi na Palubi, pa mogu da odgovaraju i ovi iz visokih vojnuh krugova. Mislim ako znaju.

na onom linku nema nijedne slike stabilizatora samo tehnicki podaci o brzini okretanja kupole, brzini kad preuzima k-dir, brzini kad kupolu pomera vozac, a logika kaze da crna kutija moze biti samo deo stabilizatora
zato cu da opalim u mrak (mozda i pogodim)

obrtni pretvarac (ako sam dobro zapamtio)

Obrtni pretvarač koji pretvara istosmjerni napon 26 volti na trofazni napon 28 volti, 400 herca, a koji služi za pokretanja žiroskopskih motora i sličnih trofaznih motora (navigacija i sl) ne koristi se u M84. U tenku M84 koristi se Skotova T veza u elektronici za generisanje ovih napona. Dakle, nema mehaničkog pretvarača, nego je elektronski, a nalazi se u pojačavačkoj kutiji.

A tamo sam naveo da se uređaj koristi u tenkovima T54 naovamo, uključujući i M84.

Idemo dalje.

A o crnoj kutiji sam pisao kad sam govorio o amplidinskom pokretanju kupole tenka T55. Odmah je pored amplidina na T55. Dakle, na kupoli. Ovdje je na podu.

Neko nije pročitao sve lekcije.

Vlado

Učio ih učio
od srede do petka
al se nisu makli dalje od početka.
sve što nauči pačurlija ta
bilo je kva, kva, kva

"Ziroskopski blok smestan je ispod topa na levoj ogradi na specijalnim amortizerima. U njemu se nalazi trostepeni zirskop horizontlnog navodjenja i dva dvostepena ziroskopa davaca ubrzanja za vertikalno I horizontalno navodjenje. Namenjan je za merenje velicine uglova I uglovnih brzina pomaka topa u vertikalnoj I horizontalnoj ravni I njihovo pretvaranje u elektricni signal koji ide na dalje pojacavanje a nakon toga na izvrsne organe."

"Pretvarac napona je smesten na prednjem delu kupole ispod topa I pricvrscen je za venac kupole. Namenjen je da jednosmernu struju 26V mreze tenka pretvori u trofazni napon potreban za rad ziromotora. Radi u sklopu sa stabilizatorom frekvencije."

X1 i X2

 :jok :jok

Ovaj tekst koji si napisao vrijedi samo za tenk T72. Ne vrijedi za tenk M84. A tamo sam napisao da vrijedi za oba tenka.

Međuti, žiroblok sa žiroskopima i propadajućom elektronikom nisu kutije X1 i X2. Žiroblok se zove žiroblok, a X1 i X2 se zovu X1 i X2. Nalaze se daleko od žirobloka pola metra i sa donje strane topa su  smještene, kao i žiroblok.
Mala pomoć
Služe u mehanizmu opaljenja topa. Ne pokreću ili ograničavaju mehanizam opaljenja, a niti štite sistem stabilizacije tenka od ogromnog napona samoindukcije (oko 500 volti) koji se javi u sistemu nakon opaljenja topa. Velike su kao kutija cigara.

Sjeti se načina opaljenja topa. Na koji se način opaljuje top. Oblik udarne igle.

Dragi Brodarski, ima ovdje momaka koji su daleko odmakli.  :klap :klap

Slike preuzete sa  http://www.kotsch88.de/g_2a46.htm

mehanizam opaljenja, udarna igla, inicijalna kapisla.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

trebalo bi da pomogne

Vlado


PS

ona druga crna kutija koja je nepromjenjena na tenku od T54 naovamo ima oznaku F5, a na šasiji se nalazi iste namjene malo veća kutija koja ima oznaku F10 i nepromjenjena je od T54 naovamo.

Interesantno mi je da ne uspevam da nadjem kutije X1 i X2 pod tim nazivom. Po pomoci koju imamo jesno je da je rec o uredjajima za elektricno ili elektromehanicko opaljenje. Sem prekidaca postavljenih na dva mesta i kablova koji ih povezuju ne uspevam da identifikujem te kutije.

hm...dobro de...

kutija K2 je za ukljucivanje horizontalnog navodjenja. u njoj je otpornik preko koga se startuje hidraulika azimuta

Napredujemo. A znaš li koliki je otpornik.

 A top i mehanizam opaljenja. Pogledaj

http://www.kotsch88.de/g_2a46m.htm

0.064 oma

 :klap :klap :klap :klap :klap :klap

@rotring - da nije Vlada postavio trik pitanje?
bice da te kutije nisu x1 i x2 (iks1 i iks2), vec h1 i h2 (h cirilicno), izgleda da smo zaboravili da je u pitanju ruski tenk

lako je naci nesto kad znas kako se zove...npr F5 i F10.

"Filteri radio zastite, namenjeni za smanjenje radio smetnji koje se javljaju pri radu elektricnih uredjeja u tenku. Filter F10 je ucvrscen za nosac iznad akumulatora a F5 se nalazi u kupoli na nosacu sedista nisandzije."


Ne verujem. I da jeste tako, nismo se obrukali.....potpuno smo sposobni da razlikujemo T55 od M84.... a od T84...to tek da ne pricam.  ;)

zar nije na 72 iskoriscen piezoelektricni efekat za opaljenje...da nije nesto u vezi toga?

mala pomoć

[attachment=1]

da se ja vratim na crnu kutiju koju imaju svi tenkovi od T54 na ovamo ukljucujuci i M84.
opet logikom da nije ono sto smo mi vojnici zvali iskljucivac a majstor iz cacka mislim da je nazvao iskljucivacki pribor (ili tako nesto), odnosno sama crna kutija kuciste za smestaj blokade rada stabilizatora kad je prekidac ukljucen

To je neki elektromagnet za elektricno pokretanje udarne igle. Negde se pricalo o tome slicnom a ja ne mogu da se setim gde.... :zid

Ima li crna kutija ikakve veze sa ovime?

http://en.wikipedia.org/wiki/Amplidyne

poz.

Isključivač se nalazi na tenkovima T55, T59 i sličnim. Služi da punioc topa isključi navođenje topa po visini dok ručno puni top. Nezgodno je puniti top dok se tenk kreće, a i top ide gore dole.

Ali ovo nije isključivač.

Rotring je rekao da je to filter za otklanjanje radio smetnji.  :klap :klap

Ovo nije elektromagnet za pokretanje mehanizma udarne igle. Da još olakšam. Opaljenje se vrši tako što... ... a na udarnoj igli koja udara u inicijalnu kapislu se nalazi i napon 26 volti, te je tako obezbijeđen, pored mehaničkog (to ti je onaj elektromagnet koji pravi ogromnu samoindukciju), još jedan način aktiviranja inicijalne kapisle.

Solarisu,

Amplidinski pretvarač se nalazi na tenkovima T54, T55, T59, kineskom T85 i kasnijim, i služi za kontrolu pokretanja kupole po azimutu. O njemu sam pisao na dijelu o tenku T55.

Fino vam ide, samo malo polako.

Vlado

ovo X1 i X2 da nije u pitanju kakva elektro magentna kočnica mehanizma topa.

Nije li crna kutija nekakva vrsta radio-filtera, odnosno, filtera za radiozastitu. Da ne bi struja iz stabilizatora "spricala" u radio uredjaje... tako nekako ako me sjecanje ne vara...

Nemam vise inspiraciju.....Da nije izbornik rezima rada, opaljenje samo mehanickim putem udarnom iglom i druga opcija, elektromehanicki rezim rada, dakle opaljenje sa tih 26V u vrhu udarne igle?

Udarni mehanizam na topu radi tako jer otpušta elektromagnet opaljenja. Nateže ga samo zatvaranje zatvarača, ili ponovno zapinjanje udarne igle. Ručica za ponovno napinjanje udarne igle se nalazi na kolijevci topa, sa strane komandira. A služi za ponovno zapinjanje ako je neuspjelo opaljenje ili zatajilo zrno. Međutim, na samoj udarnoj igli postoji i napon 26 volti, tako kad udarna igla udari mehanički u inicijalnu kapislu, na istu kapislu djeluje i napon 26 volti sa vrha udarne igle, tako da je opaljenje mehaničko, električno i hemijsko. Hemijsko je zbog hemije koja se pokreće u kapisli kod opaljenja.

Pogledajte slike zatvarača koje sam maloprije objavio. Na udarnoj igli postoji neki provodnik koji ide dole negdje, a okolni dijelovi u mehanizmu su od bakrelita. Dakle, ove kutije X1 i X2 ispod topa služe za ograničenje struje opaljenja na udarnoj igli.

Kočnica topa (kod opaljenja) je hidraulična, tako da nema elektrokočnice topa, a i sile kod opaljenja su takve da neki elektro dio tu nebi imao neki učinak.

Filteri za smetnje F5 i F10 su crne kutije i nepromijenjene su od T54 naovamo.

Kutija K2 služi za upuštanje istosmjernog elektromotora hidraulke azimuta. Pošto je svaki istosmjerni elektromotor u trenutku pokretanja kratki spoj došlo bi do izgaranja instalacije tenka. Tako da se napon 26 volti po uključenju motora (Gorenje Velenje) na hidraulici (Prva Petoletka Trstenik) prvo pusti kroz kutiju K2 (Čajavec Banja Luka) gdje je otpornik 0.064 oma ogromne snage. Po pojavi napona 26 volti na elektromotoru hidraulike, odnosno po izjednačavanju napona akumulatora i napona na motoru hidraulike (izjednačavanje napona i EMS) isključuje se rele za upuštanje motora i napon ide direktno na motor.

U memoriji automata punjenja imaju 4 klizne staze. Za svako zrno po jedna i jedna staza ako nema zrna u kaseti. Kod popunjavanja tenka nakon ubacivanja zrna u kasetu stisne se odgovarajući taster na memoriji i mehanički se za to mjesto da kontakt i podatak koje je zrno u toj kaseti. Sa donje strane memorije nalaze se otpornici koji sabiraju (serijska veza otpora) koliko je kojeg zrna u karuselu i taj podatak daju nišandžiji koji na indikatoru pored mehanizma za ručno okretanje kupole može da vidi koliko ima kojeg zrna u karuselu.

Elektromagnet za opaljenje je veoma snažan i vuče veliku struju, ali pravi i ogromni špic samoindukcije u tenku. Ja sam sa mojom opremom mjerio taj špic do 500 volti, jer sam imao izgaranja kablaže na prvim komadima tenka M84. Možda je i veći, ali ga nisam imao s čim izmjeriti, jer sam ga mjerio osciloskopom. Nije se smjela smanjiti snaga ili nešto raditi na na ovom elektromagnetu, te smo ubacivali jako snažne i brze diode da sjeku ovaj špic. Međutim, samoindukciju treba rješiti što bliže samom mjestu nastajanja. Kad se signal samoindukcije provuče kroz tenk i raširi na sve strane bude nekih problema. Ali i to je jedno od rješenja koje je "rješeno".

Eto,  to bi bili odgovori na neka pitanja.

Vlado

A za šta služi kutija KP-1 u kupoli tenkova T72 i M84. Unutra je polarizacioni rele, za malo olakšanje.

Sutra bi trebalo da se vidim sa Severkom. Ajoooj kakva će pitanja da padaju za M-84. ;D ... samo polako. ;)

Gde si ti bio danas....da imam od koga da prepisujem  ;D

jedan je Vlado
al ostaje nam uteha sto rece rotring da se nismo obrukali

p.s.
valjda nismo

valjda  :zid :zid

Jedno je učenje online, ali bi svakako želio slušati predavanje Vladota na tu temu, u  živo sa prikazom na tenku. To bi tek onda bilo ono pravo.

LPB

Ih...Vlado, pa nemoj biti toliko strog  ;D


Gde da pozajmimo jedan komad u naucne svrhe..... ;)

Ma sastavit čemo jedan od rezervnih delova, koje imamo po kučama ;)

Ma neću biti strog

dakle, nije  :zid :zid

nego je  :zid

Samo vi ponesite pive i vlada ce biti fleksibilniji :)

Dakle, niko ne odgovara za šta služi kutija KP-1 u kupoli tenka, sa strane nišandžije više MPB spojke.

Na ruskim tenkovima ponekad je ova kutija označena sa KR-1

A tako jednostavno.

 :zid :zid

ma ko da se usudi da izadje na crtu tavom strogom ispitivacu

u pitanju je blok relej elektromagneta...

Tačno, a namjena mu je...

Mala pomoć

Kvačilo, lamela, spojka, MPB, kočenje, okretanje.....

ne mogu da je identifikujem gde tacno stoji,
ovaj relej se inache proizvodi u "НПО"Электромашина"
maximalna cena po kojoj je dozvoljena nabavka je oko 12.000 rubalja (oko 300 evra)

i sve me nesto vuce na da je neophodna za rad nekog dela KBN-a

p.s.
pazi sad grebanje...

Vlado...ne prijavljujes da su u tvoju cast rusi jedan tenk nazvali Tvojim imenom?
http://army.lv/ru/t-90/631/12
Т-90 «Владимир» - основной боевой танк

obrtni transporter?

Pomažemo dalje

Kupola, okretanje, kvačilo, lamela, kočenje, razbijeno lijevo koljeno nišandžije (ako ne radi kako treba), a gadno boli, pa se tako naklakše nauči...

regulise brzinu okretanja kupole?
nisam nikad razbio levo koleno...nije ni cudo sto ne znam...
ali me zveknuo zadnjak topa T-55 u desni lakat vise ka podlaktici...i to boli al sam tada naucio da ne guram ruke tamo gde ne treba

Regulacija brzije kupole. Nije.

Pokretanje kupole vrši se higromotorom ogromne snage upravljanim preko hidropumpe. Hidropumpa dobija komandni signal od kutije pojačavačke, a kupolom se upravlja pomoću komandnog bloka nišandžije kao osnovnog signala na koji se dodaju poremećaji nastali promjenom položaja kupole kao posljedica vožnje tenka plus poremećaji nastali promjenom pritiska vazduha, temperatura, vjetra...

Mehanizam za ručno pokretanje kupole po azimutu.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1473.msg162743#msg162742

Gosn profan je vec o tome predavao ....

   Malo sam se kasno uključio u ovaj kviz ali ću valjda pogoditi. KP-1 služi za uključenje MOK-a pomoću elektromagneta.

da relej slucajno nema ulogu izbacivanja rucnog okretanja kupole kad je ukljucen sistem, kao ona polugica na tenku T-55 koja se nalazi na tocku mehanizna za rucno okretanje sa zadnje strane koja se prilikom ukljucivanja stabilizatora obara na dole?

off
Ako imate bolji naziv za ovu novonastalu temu koja je izdvojena iz teme T-80(U) (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=4579.150), napišite ovde ili mi pustite na pp novi naslov.
/off

Pa dobro momci. Napredujete zajedničkim snagama.   :klap :klap

Dakle, ona kutija za koju sam postavio pitanje služi za napajanje elektromagneta MPB spojke, a koji se nalazi sa donje strane mehanizma za ručno pokretanje kupole. Stiskanjem ili otpuštanjem dlan prekidača na komandnom bloku nišandžije daje se komandni napon za elektromagnet koji se nalazi na MPB spojci. MPB je механизм поворота башни ili mehanizam okretanja kupole. Sa ovim se mehanizmom može ručno vrtiti kupola, a kad su stisnuti dlan prekidači mehanizam odspaja ručni pogon kupole. Tada se kupola vrti preko hidromotora i ručica za ručno okteranje kupole je isključena. sama kutija o kojoj sam postavio pitanje služi da obrne napajanje na elektromagnetu MPB spojke. Dakle, kod stiskanja komande na KBN-u elektromagnet dobije napon kontakt A  26 volti, kontakt B masa. Kod puštanja komande da bi se kupola brže i jače zakočila daje se iz ove kutije napon na kontakt A masa, a na B 26 volti. Dakle, nije samo davanje ili ne davanje napona ili mase nego obrtanje polariteta napona na MPB spojci. Kod pokvarenih ili loše podešenih spojki zna se desiti da se vrti točak za ručno pokretanje kupole kad se kupola vrti automatski ili da se vrti neko vrijeme po davanju ili prekidu davanja komande za okretanje kupole. To zna razbiti koljeno nišandžije, a imam o tome jako bolno iskustvo. Kod nagnute kupole ovaj mehanizam treba da kupolu drži ukočenu. Ti je jako veliko opterećenja. U slučaju da se tenk vozi ( prevozi i sl), a nije blokirana kupola sa mehanizmom za blokadu kupole  zna se desiti da puknu štiftovi koji ovaj mehanizam drže fiksiran za kupolu. Tada se takođe vrti točak za ručno pokretanje kupole kada se kupola vrti automatski.

Ovaj mehanizam i koči kupolu kod prekidanja automatkog okretanja kupole. U slučaju pokvarenog mehanizma ili ako su mu lamele izgorile, istrošile, zna se desiti da kupola klizi bočno sama od sebe. Tada se osjeti jak miris gorenja lamela u tenku.
Jak miris lamela koje gore se osjeti i kad se okreće kupola maksimalnom brzinom na dole kod bočno nagnutog tenka i otpuštanja komande za automatsko okretanje.
Ubrzanje kupole treba biti veće ili jednako od 400 hilj/sek na kvadrat pri davanju maksimalne komande za okretanje kupole. Takvo treba biti i usporenje kod prekidanja komande za automatsko okretanje kupole, a kupola se je prije toga vrtila maksimalnom brzinom.

U bivšoj nam državi ovaj mehanizam je pravila firma "21 maj" Rakovica.

Dakle, napredujemo.

Vlado

Mogu o ovome da još pišem, ali ako kome treba još teksta neka traži.

   Da, taj miris spaljene lamele podseća na miris pregrejanog filtera radio smetnji F5 iz ranijeg pitanja. Valjda prigušnice ovog filtera plivaju u trafo-ulju i kada se usled velikog opterećenja elektro-instalacije zagreje takođe pušta karakteristišan miris. Kod 72-ke i 84-ke i F5 i F10 su relativno pristupačni pa se mogu napipati rukom da bi se osetilo da li se greju, dok kod 55-ice F10 stoji iza table vozača koja se mora demontirati da bi joj se prišlo. Kada sam prvi put imao ovaj slučaj nisam ni znao koja mu je uloga i da sva struja ide preko njega a našao sam ga samo pomoću mirisa. Ovakve cake koje iznosi Vladimir nisu opisane u pravilima i uputstvima i predstavljaju pravo bogatstvo za sve koji rukuju ovim sredstvom a nemaju toliko iskustva. Dobro je što je Admin otvorio posebnu temu za sladokusce.

Idemo dalje,

gdje se nalaze tanjiraste opruge u kupoli tenka.

Bilo kojeg.
A otprilike su velike kao tanjir za kolače.

Da vas vidim.

Da nisu u AP-u?

Ako se ne varam, na toj slici se lepo vide staze i način programiranja.
[attachment=1]


LPB

Jeste Božo. To je memorija automata punjenja. Presjek. Nekad je to pravio Čajevac, Profesionalna elektronika. Elektromehanički uređaji i sistemi. Sad je tu teretana, pa se lijepo iznojiš i nabiješ mišiće.

Unutra se vide 4 klizne staze. Na poklopcu fino piše "Čvrsto zatvoriti". Bilo mi je nekad čudno čitajući taj natpis, ali sam kasnije imao gadnih problema jer poklopci nisu bili čvrsto zatvoreni. Polako je ulazila voda, kiša, rosa, vlaga i slično u memoriju, te se je punila sa vodom. Kad se napuni vodom do izvjesnog nivoa počinju problemi u obrtnom transporteru. Jedan od najčeščih problema je nestajanje obrtnog transportera na otvor za izdavanje zrna, nego se isti stalno vrti u krug. Neprekidno. To sam lako rješavao jednom modifikacijom koju sam napravio na ovoj memoriji. Zna se desiti, ali rijetko, da memorija ne daje tačno signal o položaju zrna u kaseti. Obrtni transporter ima dvije brzine. Brzinu sa kojom vrti transporter i smanjenu brzinu kada zrno dođe na dva mjesta do otvora za izdavanje zrna. Tada se OT uspori i ukoči na mjestu za izdavanje zrna. Ako se ne uspori, a mehanizam za kočenje transportera da komandu da se ukoči OT dolazi do pucanja uški na reduktoru.
Memorija obrtnog transportera se vrti sinhrono sa obrtnim transporterom preko mehaničkog reduktora koji se nalazi na transporteru. Često se desi da pukne kućište tog reduktora. I to uglavnom na uškama (rupama) za montažu. I to sam rješio sa nekom modifikacijom tako da ova kučišta više ne pucaju.

To je kratka priča o memoriji i OT-u.

Tanjiraste opuge, više njih, naslagane jedna na drugu, ne nalaze se u OT-u. Opruge mjenjaju oblik ako se na njih djeluje silom jednakom ili većom od 80 Kg. Nije sila, ali je težina, ali to je to.  Opruge imaju zaštitnu namjenu.

ispod zica
taman za 80 kg

Malo nejasno.

Još jedno pitanje.

Ako tenk prilikom vožnje kroz neki nezgodan teren udari topom u zemlju, kamen ili nešto tvrdo, gdje će da nastane oštećenje. Hoće li pući topovska cijev, iskriviti, hoće li se poloniti mehanizmi u kolijevci topa.

Na snimcima sa Youtube-a kod prikaza tenkova i u dijelu kad tenk prelazi neko uzvišenje uglavnom je top uzdignut, ili je kupola bočno. Šta bi se desilo da je top u donjem položaju i da tenk udari sa topom u zemlju.

Kako bi se rješila oštećenja tenka u tom slučaju.

Vlado

ispod zica = nagađam, da su tanjuraste opruge ispod sedišta

Ni blizu.  :jok :jok :jok :jok

ja bih još malo o prethodnom pitanju

na KBN na T-72 nema dlan prekidaca
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Pogledaj ručke sa druge strane.

Dobar sajt ovaj tanktech. Imaju klip o Pragi LTP (TNHP) u voznom stanju. Šteta što mi španski slabo ide.

[attachment=1]
Misliš ovako da ga nabiješ na nešto, sigurno bi došlo do iskrivljenja topa i oštećenje mehanizma u kolijevci topa, a ako se radi o nekom lakšem udaru (zapinjanju o zemlju, zid, itd...) pretpostavljam da ne bi došlo do oštećenja, ako bi se prije narednog "pucnja" upotrebe očistila topovska cijev od zaostale prlajvštine koju je pokupila prilikom kontakta sa X objektom.

Ne baš ovako. Ovdje je tenk prvrnut i nabijaen na cijev. Pitam o slučaju kad tenk udari u kretanju o neku prepreku sa topom. Kako se u takvim situacijama izbjegava oštećenje topa i mehanizama u kupoli.

Da skratim, tada rade tanjiraste opruge.

Vlado

sa druge strane pod kažiprstom desne ruke nalazi se dugme za okidanje topa (nije bas dugme vise liči na obarač nekih pištolja), a pod kažiprstom leve ruke je okidač za pkt. jedini način koji mogu da dosmislim je da je pomenuti relej prikačen na prekidač "привод" - te se uključivanjem "привода" istovremeno isključuje ručno okretanje kupole

evo i pogleda sa strane

[attachment=1]
Прицел-дальномер ТПД-К1. Вид справа: 1 - блок измерения дальности; 2 - штепсельный разъем Ш20; 3 - ось; 4 - вертикальная тяга; 5 - осветитель проекционной системы создания светящейся марки; 6 - горизонтальная тяга; 7 - патроны осушки; 8 - штепсельный разъем Ш9; 9 - штепсельный разъем Ш15; 10 и 11 - винты выверки светящейся марки; 12 - рычаг прицела; 13 - пластинчатый ограничи­тель; 14 - цапфа; 15 и 17 - упоры; 16 - стопор рычага прицела; 18 - крышка, закрывающая контакты разрешения выстрела и контакты компенсатора; 19 - кнопка стрельбы из пушки; 20 - правая рукоятка пульта управления; 21 - кнопка измерения дальности; 22 - ключ вы­верки прицела

na sledećoj šemi

[attachment=2]

Кинематическая схема прицела-дальномера ТПД-К1: 1 - окуляр; 2 - призма; 3 - оборачивающая система; 4 - потенциометр обратной связи; 5 - пластинка с сеткой (прицельными марками); 6 - пластинка с дистанционной шкалой; 7 - баллистические кулачки; 8 - пластинка с прозрачным кольцом; 9 - лазер; 10 - проекцион­ный объектив; 10 - объектив прицела; 12 - высокочувствительный фотоприемник; 13 - объ­ектив фотоприемника; 14 - фокусирующее устройство; 15 - рейки; 16 - защитное стекло; 17 - верхнее зеркало; 18 - светоделительная пластинка; 19 - призма; 20 - нижнее зеркало; 21 - лента; 22 - шкив; 23 - вращающийся трансформатор; 24 - шкив; 25 - лента; 26 - ры­чаг прицела; 27 - корпус гироскопа; 28 - контакты разрешения выстрела; 29 - внутренняя рамка гироскопа; 30 - наружная рамка гироскопа; 31 - шкив; 32 - катушка электромагнита наведения; 33 - рукоятки пульта управления; 34 - ось пластинки с дистанционной шкалой

pod brojem 32 da relej bez svake sumnje postoji, ali da se na neki drugi način uključuje odnsno isključuje. to što je катушка (kalem) na levoj strani navodi me na pomisao da je u vezi sa prekidačem привод koji je krajnji levi

evo i šeme rasporeda delova stabilizatora u kupoli

[attachment=1]

Схема размещения узлов стабилизатора: 1 - цилиндр привода ВН; 2 - при­цел ТПД-К1; 3 - пополнительный бак привода ВН; 4 - гидроусили­тель; 5 - датчик линейных ускоре­ний; 6 - щиток распределительный правый; 7 - прибор наблюдения ко­мандира ТКН-3; 8 - прибор целе­указания по горизонту ПЦГ; 9 - гироблок; 10 - коробка распреде­лительная первая К1-М; 11 - подъ­емный механизм; 12 - щиток рас­пределительный левый; 13 - блок ввода дальности; 14 - блок пита­ния дальномера; 15 - электроблок прицела; 16 - распределительная коробка вторая К2; 17 - насос Н-303; 18 - пополнительный бак привода ГН; 19 - гидромотор боль­шого момента; 20 - редуктор при­вода ГН; 21 - стабилизатор ча­стоты 8Л026П; 22 - преобразова­тель 8Л04П; 23 - прибор приведения

ali nigde prekidača...što nije nebitan detalj da ga autor slikice ne bi obeležio. što me opet navodi na zaključak da je prekidač koji "izbacuje" ručno okretanje kuple dvostruka funkcija nekog drugog prekidača.

Vidim da si se potrudio. Kao seminarski rad. Ove slike kupole su principijelne. Kutija K1-M bude iza leđa komandira, a ovdje je ispod nišandžije. Ima i drugih odstupanja od stvarne situacije.

Na tenku M84 da bi se kupola ili top pokrenuli treba na komandnom bloku nišandžije stisnuti dlan prekidače i pokretati komande u željenu stranu. U samom komandnom bliku imaju hidraulični prigušivači koji vraćaju u nulti položaj komande i koji ne daju nagle pokrete komandama. Pokretanje komandi bez stisnutih dlan prekidača ne pokreće top i kupolu.

Na tenku T72 potrebno je pokrenuti komande na donjem dijelu nišanske sprave i ( ako su ispunjeni ostali uslovi) i kupola i top će se početi pokretati. Jake opruge vraćaju komande u nulti položaj.

Na T72 komande su pozicione, a na M84 su brzinske.

Ali još niko ne odgovori o tanjirastim oprugama u kupoli i o tome kako se izbjegavaju oštećenja topa pri udaru u zemlju ili neku prepreku.

Još jedno pitanje. Sad sam na ovim slikama vidio PP28.000. Negdje je označen kao PP28

Zna li ko za šta on služi.

Vlado

bio mi je taj KBN u rukama...otud i znam da nema dlan prekidače, ali mi sad ne da mira sta vrši ulogu dlan prekidača...
činjenica je da kutija K-1 postoji
činjenica je da je u njoj to što jeste
činjenica je da se prilikom rada u stabilisanom režimu ručica ne okreće

p.s.
Vlado molim te nemoj ovo shvatiti nikako drugačije već isključivo kao moju glad za znanjem

p.p.s.
sebe smatram dobrim tenkistom

p.p.p.s.
želim biti još bolji

Dobro.
Na prethodnom crtežu stavka 23.
23 - прибор приведения
Taj uređaj se zove PP28 ili PP28.000

Za što služi.

Pošto niko nije odgovorio na pitanje o tanjirastim oprugama i šta se dešava kad top udari u zemlju, ja ću da odgovorim.
U mehanizmu za pomjeranje topa po visini nalaze se tanjiraste opruge. Mehanizam za pomjeranje topa je spojen na kupolu tenka čvrstom vezo, a preko zupčanika sa kolijevkom topa. U slučaju udarca topa u zemlju tanjiraste opruge u mehanizmu za pokretanje topa se sabiju i top sa kolijevkom "prokliže" i pomjeri se prema gore bez oštećenja zupčanika za pokretanje topa. Ovo pokretanje je moguće do maksimalne elevacije topa, a nakon toga dolazi do oštećenja mehanizma topa, topa itd.


Vlado

Slika PP28

[attachment=1]


Mala škola za neupućene

http://www.steelbeasts.com/plugins/p13_download_manager/getfile.php?categoryid=5&p13_sectionid=320&p13_fileid=2091&p13_versionid=6154

Elevacija topa?

Svaki top ima elevaciju. Pozitivnu ili negativnu. Sa ili bez PP.28.

Pa postavio sam lagano pitanje poznavaocima oklopa. Ne pitam za kontakte u uređaju. Ovaj uređaj u sebi nema nikakve elektronike nego samo kontakte. Ne pitam zašto ima par napregnutih zupčanika, način ugradnje i provjeru podešenosti, šta se dešava ako nije pravilno podešen, ako je nakoso uzubljen, koji su najčešći kvarovi i slično. Koji se mehanizam automata punjenja slomi, a i nosač tog dijela u kupoli deformiše ako ovaj uređaj nije pravilno podešen.

Lagano pitanje

Vlado

Uredjaj za dovodjenje topa na ugao za punjenje.

Izuzetan pdf Vlado. Pokusacu nekim samurajskim stilom da ga prevedem.....ali cisto sumljam da cu uspeti u nameri.....

Uređaj za dovođenje je samo prevod od  прибор приведения.

Hidraulika elevacije dovodi top na ugao punjenja. A za što onda služi ova kutijica. Nije veća od šake.  :zid :zid

A unutra je samo nekoliko kontakata.

U dokumentu koji si postavio piše

[attachment=1]

Ali moj ruski jezik  :zid

Možda nekom pomogne.

LPB

Dobro, ubijedili ste me. Bitno je da ste se potrudili i da sam vas naveo da malo mozgate o ovome uređaju.

Prevešću ja.

Uređaj za navođenje

Uređaj za navođenje (crtež 6) služi za navođenje topa na ugao punjenja i zadržavanje na tom uglu za vrijeme punjenja. Uređaj za navođenje je elektromehanički uređaj i sastoji se iz lijevanog aluminijskog kučišta zatvorenog poklopcem.  Itd...

Ovaj opis nije tačan. Mislim prevod je tačan, ali sam tekst na ruskom nije.

U samom PP28 nalazi se nekoliko kontakata koji se označavaju kao: top je na uglu punjenja, top je blizu ugla punjenja, top je ispod ugla punjenja i top je iznad ugla punjenja.

Uređaj se nalazi iza mehanizma za davanje elevacije (mehanizam za ručno pokretanje topa) gledano sa strane nišandžije i učvršćen je za kupolu tenka, a zupčanik je spregnut sa zupčastom letvom koja se pomjera, a koja se nalazi na topu. Pomjeranjem topa po visini zavisno od položaja topa ovi kontakti daju automatu punjenja položaj topa. Pri zahtjevu za punjenje topa prema signalu koji je dobijen od ovoga uređaja daje se od sistema za upravljanje vatrom maksimalna komanda za brzinu topa (gasi se regulaciona petlja, povratna veza) i top se pomjera prema uglu punjenja. Pri davanju signala "top je u blizini ugla punjenja" daje se komanda elektromehaničkom sklopu kočnice topa, a koji se nalazi ispred komandira tenka, na kupoli, da počne da koči top tako što izbaci iz sebe osovinu (bolcn) koja koči top, smanjuje mu brzinu u blizini ugla punjenja i na kraju, pri usporenom topu, osovina kočnice topa prolazi kroz rupu na kolijevci topa i mehanički blokira top za vrijeme punjenja topa.
U isto vrijeme kad je top zablokiran mehanički, pali se signal hidrokočnice topa na hidraulici i top se blokira i sa te strane. Na ovom ruskom tekstu piše ... i držanja na tom uglu za vrijeme punjenja topa... , a što nije tačno. Za vrijeme punjenja topa top na uglu punjenja drži elektromehanička kočnica topa čija je osovina prošla kroz za to namjenjenu rupu na kolijevci topa.

U svim upustvima za tenk T72 i M84 piše da se ova kočnica ne smije podmazivati, ta da ako ima masti na njoj tu mast treba očistiti. Međutim, pošto su sva predavanja u vojsci "cilj teme da prođe vrijeme" vojska čuje samo ono ".. kočnica topa ...spavanje, spavanje, podmazivanje, spavanje... mast "  i na svim tenkovima je ovo dobro podmazan dio. Stavi vojska mast. I onda top pri dolasku na ugao punjenja top samo prođe pored rupe za kočenje, jer je kočnica podmazana, te ne koči. I top počinje da se klati gore-dole oko ugla punjenja. I onda brisanje, pa pranje alkoholom, a ono dođe druga vojska, ili starješina i pita ko je ovo obrisao, jer mora biti podmazano, i onda sve u krug.

Pogrešna montaža uređeja PP28 zna da dovede do loma osovine kočnice topa jer izbaci kočnicu topa prije vremena, pa top kad krene na ugao punjenja može da udari u osovinu, te je polomi. Takođe se kod pogrešne montaže zna desiti da top krene u pogrešnu stranu prilikom davanja komande za popunu topa. Zato na samom mehanizmu postoje crtice (zarezi, reperi, nulti položaj zupčanika) koji se podese prije montaže uređaja u tenk.

Ako su za vrijeme davanja komande za popunu topa i za vrijeme popune topa, držane komande na KBN-u stisnute (dlan prekidači) top se nakon popune sam vraća na ugao na kojem je bio prije davanja zahtjeva za popunu topa, te ulazi u kapije greške, ta nakon ulaska topa u kapiju greške po elevaciji i azimutu daje dozvolu za opaljenje, odnosno, pali se regulaciona petlja nakon popune topa, vidi se velika greška u položaju topa, te sistem sam ispravlja grešku u regulacionoj petlji.

Uređaj je u SFRJ pravio Čajavec, Profesionalna Elektronika, Elektromehanički uređaji i sistemi. Banja Luka, Braće Pavlića 23a.

Eto malo objašnjenja o ovom uređaju.

Vlado

PP28

Odlična slika uređaja.

Taman da sad pitam za ove plave cijevi. Za šta služe.

Plave cevi u tenku su za vazduh pod pritiskom. Možda za pranje nišanske sprave?

Odgovor iz prve.

Ove cijevi idu od boce pod pritiskom koja se nalazi na obrtnom transporteru, a ventil na njoj može da odvrne nišandžija desnom rukom.
Cijev ide od boce sa vazduhom do mješača vode i vazduha i gura vodu iz rezervoara za vodu za pranje prednjeg stakla nišanske sprave, te tako pere prednje staklo. U slučaju da nije potrebno prati staklo, nego samo otprašiti okrene se poluga na mješaču i sa ventilom se sada pušta samo vazduh na prednje staklo nišanske sprave.

Pitanje:

Kako se puni rezervoar za vodu nišanske sprave.


Pozdrav

Vlado

Pravilo TU 1/2
Popuna rezervoara i ispuštanje tečnosti vrši se na sledeći
način:
U rezervoar naliti 2,21 tečnosti, bez mehaničkih primesa, pomoću levka sa sitom i nastavkom. Ako je temperatura spoljnjeg vazduha niža od 5°C u rezervoar ne nalivati vodu nego nesmrzavajuću tečnost. Za popunu rezervoara tečnošću treba:
—   odvrnuti čep (5, sl. 109) otvora za popunu, koji se nalazi na vijku ispred nišanske sprave;
—   napuniti rezervoar do ivice otvora za nalivanje;
—   ispustiti iz rezervoara 0,1 do 0,15 1 tečnosti kroz slavinu za ispuštanje - nalazi se na spremniku ispod s desne strane;
—   uvrnuti čep.

Prekidač za uključivanje brisanja NS i slavina s dva položaja

Kukimiro,

je li ti odmah čim ja napišem neki tekst odeš u tenk, pa to uslikaš. Imaš neki tenk pri ruci. Daj još slika ako imaš. Ovo su prve objavljene slike uređaja PP28 i lijeve table sa osiguračima, te ventila za pranje i otprašivanje nišanske sprave.

Pitanje za ljubitelje tenka. Kako se pregleda pod tenka M84 ili T72.

Postupak. Ili, kako se vadi nešto što je palo na pod tenka.

Vlado

Izvadi se jedna do tri kasete iz OT-a.
Tako smo radili više puta. A na podu, može se naći svašta, od nafte do para, kondoma, upaljača...
Mom drugu u maršu je ispala ručna bomba M-75 ispod OT-a. ;D
Sada se smejem ali onda nije bilo za smejanje.

Nemam tenk ali fotkić radi kao lud.

Ne želim kolegama s foruma oduzeti mogućnost odgovora na pitanja g. Vlade. Jedna slika.
Nadam se da g. Vlado neće zamjeriti.
Čemu služi ispust zaokružen crvenom bojom na el.meh. kočnici.

Za ručno pomeranje osovine elektromagnetne kočnice. Ako osovina kočnice zaglavi sa viljuškastim ključem br.8 se može kočnica vratiti u početni položaj. Uvući i osloboditi top.

Na ovoj slici se lijepo vidi mehnička kočnica topa. Pored nje je drvena palica sa kojom se može ugurati zrno i punjenje u top, te zatvoriti zatvarač ako ne radi automatika.

Na kočnici se lijevo od zaokruženog dijela vidi osovina koja izlazi iz kočnice i blokira top na uglu punjenja.

Više teksta Paluba, pa ono INFO vidi se prekidač koji daje signal da je top u režimu trzanja.


Vlado

PS

Večeras je dan Radija Republike Srpske, tako da sam sutra neupotrebljiv. Mislim, nakon žurke do ujutru. :super :super :super :super

A RRS će kao biti upotrebljiv kad ti dođeš. :pirat

Na slici zelena kutija oznake KP-1 služi za?

Pa ti preuzeo postavljanje pitanja.   :klap :klap

O toj kutiji je pisano nedavno na ovom dijelu foruma.

Polarizacioni rele za upravljanje magnetom mehanizma okretanja kupole. MPB spojkom.

A sad ti reci ko ga je pravio i broj relea unutra, te struje na kontaktima, i oznaka tipa konektora, te ko je pravio konektor i relee unutra.

Nabroj imena tehnologa, kontrolora i vojnih kontrolora. Da pomognem. Alat za lijevanje kučišta je pravio Trivo (moja žena mu je bila kuma kad se vjenčavao), završen uređaj ispitivao je Ico Glavaš (pokojni otac Nikola mu je bio odličan stolar), vojni kontrolor još ima pčele i istu ljubavnicu. Ico pije pivo, ali me ne može nikad stići kad se zapijemo. Sin mu je kupio pola fabrika Čajevac, a inače je (bio ili je još) evropski prvak u ful kontaktu.

Samo sam malo svratio u svoju kancelariju, jer su tamo na proslavi već neki pijani, a i puši se u prostorijama gdje je zabranjeno pušenje, pa sam malo pobjegao.

Pjevaju pjevaljke iz Srbije, iz Velikog Brata, muzika trešti. Pjeva neka što je na Velikom Bratu stalno pokazivala gaće, pa očekujemo reprizu.  ::) ::)


Pozdrav

Vlado

pravio "21 maj" Rakovica (rek'o Vlado dve stranice unazad)

Mehanizam okretanja kupole je pravljen u Rakovici, ali ko je pravio uređaj za koji je Kukimiro postavio pitanje, ko je pravio žicu AWG24 koja je korištena unutra, ko je pravio konektor i koja je oznaka konektora na uređaju i koje su struje na releu. Napon je normalno, napon tenka, 28 volti. Zašto je kučište uređaja pravljeno u tempir livu.

Evo malo pitanja.

Ajmo momci. Vidim da se cure na javljaju.


PS
Ovdje kod mene plešu na stolu.

Vlado to su sve pitanja za majstora popravljača...nisu za tenkistu...to su stvari koje tenkista ne mora da zna. dobar tenkista mora da zna druge stvari...ako nešto zataji - tu je majstor, tenkista nišandžija mora da pazi da ne pobije svoje ako gadja preko svojih jedinica npr, dobar tenkista vozač će recimo smanjiti brzinu kad čuje u slušalicama da se recimo puni top i paziti da ne vozi preko rupa da ne izazove propadanje, a ne mora znati da ako izazove propadanje brzine te i te da će top na punjenju da bi izbegao zabijanje u zemlju dobiti maximalnu elevaciju najvećom mogućom brzinom...

što više razmišljam (sa ovo 2,6 grama mozga u glavi) shvatam da je T-84 prekomplikovan, nabudžen nepotrebno, da jako važni sklopovi zavise od neke sitnice (jeftine sitnice). u pokušaju da se napravi bolji tenk od 72 otišlo se u drugu krajnost.

evo jednostavnog primera
koliko traje doobuka za nišandžije sa tenka t-55 na m-84?
koliko traje doobuka za nišandžije sa tenka t-55 na t-72?
uslov koji mora biti zadovoljen je da ih posle te doobuke pustiš sa u borbu

odmah da ti kažem da je početkom člana 11 neki momci sa područja vojvodine petičara (osnovni ves 11401) išlo u banja luku na doobuku koja je trajala mesec i po dana. neke od tih momaka sam kasnije sreo i bio sa njima u istoj četi u gardijskoj brigadi 1.mb. pa pojma nisu imali. kaže k-dir čete npr da se uradi nulovanje sistema oni sede u kupoli prčkaju nešto po onim potenciometrima i očigledno je da ne rade ništa - ne znaju

za to vreme...ja (imenom i prezimenom) došao sam u tu četu kasnije bez te doobuke kod četnog starešine (iz čete pešadije) iskukao jedva nekako priručnik (ne pravilo nego priručnik) za t-72 i to popodne seo u tenk na mesto nišandžije i tu su me zatekli ujutru, priručnik otvoren na krilu gledam sliku i prstima tražim taj uredjaj ili sklop. bio sam spreman za manje od 24 sata

ili drugačiji primer
sedi u m-84, ja ću u t-72, sistemi su nam potpuno raštelovani. ko prvi opali iz pokreta na cilj nepoznate udaljenosti preko 2000  metara pobednik je

kažeš da si pogadjao cilj na 4000 metara koji se bočno kreće 40 km/h dok si se kretao brzinom od 40 km/h, ali...to je sa naštelovanim sistemom, a da bi došao do takvog sistema moraš nulovati sistem (jednom ili dva puta) laserovati da bi odredio daljinu pa da ti komp odradi šta mora da odradi pa još jednom da laseruješ i onda da čekaš opet komp da se uključi lampica "kapija vatre" i da konačno opališ

za to vreme ja samo treba da pomoću ključa dovedem nišansku oznaku na cilj (rektifikacija po pravcu), oborim polugicu sa leve strane nišanske sprave u položaj "rastoporeno", podesim spravu po visini,  laserujem, nišanska oznaka će se sama spustiti za daljinu koju sam prešao izmedju laserovanja i opaljenja - i ja pucam.

a u toku člana 11 nikada nisam vodio nijednu borbu na daljini većoj od 200 metara, i nikada mi se cilj nije kretao brzinom većom od 15 km/h (vala ni ja u borbi nisam prelazio 15).

uostalom...
dodješ u neku jedinicu da popraviš neki tenk. nikada nisi od tenkiste očekivao da ti kaže "kutija K1 je neispravna" - sve i da ti je rekao baš tako (jer je tenkoljubac) tvoje pitanje za njega biće "kako se manifestuje kvar koji je uočio" pa kad ti kaže kako se ponaša verovatno ćeš sam poželeti to da vidiš (jer vojsci je "cilj teme da prodje vreme), pa češ zaključiti da je eto baš ta kutija u pitanju i da je tenkista bio u pravu i zamenićeš kutiju.

dlan prekidače ovom prilikom neću pominjati, ali imam utisak (čitajući tvoje postove) da još uvek misliš da na KBN T-72 postoje dlan prekidači. ili samo nesrećno sklopiš rečenicu.

da se razumemo - znanje ti je ogromno ego još veći, previše si nadmen nepotrebno. sve i da si najbolji tenkista na svetu za svaki tenk - ne vredi...ne možeš pucati iz 3 tenka istovremeno.

za kraj malo ću izmeniti jednu narodnu poslovicu
boj ne bije znanje nego srce u junaka. bacam rukavicu svakom tenkovskom vodu abramsa (unapredjenog) da ću ga zaustaviti u napadu tenkom T-55.
kako...?
e to je pitanje za prave tenkiste

Dobar si.
Ajde da se nađemo na nekom piću.

Na T72 nema dlan prekidača.

Da bi bio kompletan tenkista moraš da znaš tenk u sastavne dijelove, sve moguće načine rada, sve moguće situacije u kojima možeš da se zadesiš, dosta svjetskih tenkova i td.
Nije tenkista onaj koji je to po VES-u. Taj je u već prethodno naštelovanom tenku, na poznatoj stazi opalio jedan ili dva metka u platnenu metu. Ostalo vrijeme je glancao pistu i mazao kremom za cipele točkove tenka. Nije vježbao moguće rezervne režime rada u koje je morao preći za nekoliko sekundi itd... Imao je standardnu obuku od starješina koji su se bojali tenka kao velike nepoznanice i koji su obuku prebacivali na nekog drugog koji je morao po naređenju da ...

Pa makar nulovanje nije problem.
Ali, prošle godine na Sajmu naoružanja, a gdje je organizovano otišla ekipa Palube ( pa zaglavili do kasno u kafani na splavu), ni predstavnici VTI-a koji su prezentovali uređaje za tenk M84 nisu znali uraditi nulovanje, tako da to nije nešto s čim se pati samo vojska.

Šta misliš koliko sam ja dana i noći potrošio gledajući u šeme tenkova i crtajući nešto po njima. A onda vidiš da ti neki napon nije dobar jer ti ne valja tvrdoća čelika, pa ...

Kad se radi na razvoju, proizvodnji, tehnologiji, servisu, korištenju, pa ga koristiš u ratu, itd, e to je nešto što je kompletno znanje. Pa još kad te zovnu iz Đure Đakovića jer nešto zapne kod proizvodnje tenke, pa tamo rješavaš raznorazne moguće probleme, od metalurgije do elektronike, ... i to godinama...

Svaki tenk ima filozofiju koju treba shvatiti. Ako mu ne shvatiš filozofiju džaba ti sve učenje.

U svakom tenku ima ona plava knjižica. Rukovanje tenkom. Gađanje. Moj rad. Ali ja ne gađam po upustvima napisanim u toj knjižici.  Kad gađam mislim o naponu na D/A konvertoru koji ne smije preći  napon od ...

Sistem na kojem sam radio se po raznim upustvima ispituje u TRZ Čačak nekoliko dana. A ima caka sa kojom se to sve uradi za za nekoliko minuta.

U bivšoj nam državi je jako malo ljudi shvatilo filozofiju tenka. I njima treba nekoliko minuta. Onima drugim treba nekoliko dana.

U Srbiji je samo Vesna S. shvatila filozofiju tenka. Otišla je iz TRZ Čačak, jer kao inžinjer nije....

Taj tenk je komplikovan taman koliko treba. U tom tenku ima jedan konektor, na računaru, P11, a koji se ne koristi. Na taj konektor se spaja još jedna kompletna konfiguracija za gađanje. Da gađa komandir tenka. Šta misliš koliko bi tek bilo komplikovano da je i to ugrađivano u tenk. O tome nikad nisam pisao jer bilo nekima neshvatljivo.

To što tenk ima neke mogućnosti koje se ne koriste, to nije ni do mene ni do tebe. Svaki tenk može ići pod vodu, ima ABHO opremu, može da gađa u uslovima  ovakvim ili onakvim, na daljinama do...., a ni jedan još nije koristio ABHO opremu niti je u ratu išao pod vodu, ne računajući jedan što je upao i potonuo u septičku jamu.

Kad sam radio servis tenkova vojska često nije ni znala da je tenk pokvaren. U periodičnim pregledima sam otkrivao kvarove za koje niko nije znao, a niti je neko mislio da je to kvar.

Drago mi je da ima neko kao Ti i Kukimiro. Poznavaoci oklopa. Veoma mi je drago da je ovo sve Kukimiro odmah uslikao.

Nešto u ovim pitanjima smatraj da zna jako malo ljudi i da nikad neće biti odgovoreno. Kad je Kukimiro objavio sliku kočnice topa, sjetio sam se postupka podešavanja položaja kočnice. To su one podloške koje stoje između kupole i samog mehanizma kočnice. Normalno da nikad neću pitati o nečemu takvom.

Nisam ja  ni mislio da će se sve odgovoriti, ali ću u svojim odgovorima nakon vaših pokušaja dati detaljan opis rada i namjene uređaja  ili postupak rukovanja.

Normalno da tu neći reći sve. Dovoljno je pogledati razvaljen tenk (nisam rekao rastavljen) u TRZ Čačak. Znanje je roba, a roba se prodaje.

Molim Te da nastaviš sa svojim tekstovima. Odlični su.

Pozdrav

Vlado

1 milivolt

Možda bih i znao samo da imam literaturu gdje to mogu pročitati. No evo jedne sheme za T-72.

Vidim...ovde se i puca....Pa da i ja opalim jednom i sa time da zavrsim.

[attachment=1]

Tu je ekipa.

Napon na D/A konvertoru je dosta veći. Jedan milivolt  je samo tolerancija. Sad kad si ovo napisao znaš li zašto negdje na 5000 metara tenk ide u posredno gađanje sa TF zrnom. Zato što mu je izlazni napon na D/A konvertoru tada 10 volti, a skal faktor za taj napon koji ide prema nišanskoj spravi je 79,56, tj, kada nišanska sprava dobije napon za pokretanja po visini napon veći od 10 volti, u stvari dobije komandu da se devijator u nišanskoj spravi pomjeri prema gore za 79,56 hiljaditih. Devijator u nišanskoj spravi može pomjeriti samo 80 hiljaditih, te sa komandom većom od ove sistem gasi pomjeranje devijatora i prelazi u posredno gađanje.

Šema navođenja po azimutu za tenk T72.  Ima dosta tih upustava na ruskom, ali nemam ništa prevedeno.


Ona slika sa ispitivanja topa 2A46 je sa sajta TOC-a. Gađa se u tunel u kojem je pjesak.



Pozdrav

Vlado

e vidiš...znam da je tolerancija +/- 1 milivolt i očekivao sam da nije mnogo veći ni sam napon (kad je tako mala tolerancija)...

ne pomaže logika svaki put

Da mi je znati što ispituju s onim opaljenjem? Može dogovor, g. Vlado postavi pitanje a ja probam pronači sliku.
Pozdrav

Da ti je znati.

Odeš na http://www.toc.vs.rs/foto_ispitivanjenvo.html#.Tywp3IHYFrY

i vidiš ove slike. Ali na skoro svakoj slici ima jedan mali detalj. Radar za mjerenje brzine projektila.  Kad se napravi serija municije prijavi se na ispitivanje vojnoj kontroli. Vojna kontrola uzme uzorke za ispitivanje po važećem standardu za uzorkovanje. Uzorci se podvrgnu ispitivanju i na osnovu toga se daje jedan od stavova o prijavljenoj seriji. Ispituje se početna brzina, pad brzine tokom leta, domet, učinak na cilju i slična ispitivanja.

Ako su ispitivanja destruktivna, ili skupa, ispitivanja koje vrši fabrička kontrola može da uzme u obzir vojna kontrola, ili da prisustvuje ispitivanju fabričke kontrole.

Svaki se vojni uređaj ispituje na povišenoj i sniženoj temperaturi. Mora da radi u opsegu od /do i da izdrži skladištenje u opsegu temperatura od /do.

Pošto je teško uraditi ispitivanje municije ovog kalibra u klima komori sprovodi se ispitivanje serije, serija, uzorka, partije itd  u ljetnom i u zimskom perodu na poligonu u Nikincima. Na ovome sam poligonu proveo dosta vremena.

Na istom sajtu na http://www.toc.vs.rs/foto_ispitivanjetp.html#.Tywuv4HYFrY vidi se ispitivanje tehničkih proizvoda. Ovdje se na nekoliko slika vidi ispitivanje uticaja magnetnog polja na uređaj (rad pod vanjskom smetnjom, magnetnim poljem), a i ispitivanje uređaja na zračenje  (sopstveno zračenje uređaja, magnetno polje, koje smeta okolnim uređajima). Svojevremeno sam radio ovo ispitivanje, ali u VTI-u u Katanićevoj 17 u Beogradu. U podrumu gdje se nalaze veliki Faradejevi kavezi, a i velike magnetno hermetične komore.

Ova fotografisanja na ovom zadnjem linku su rađena u komori, ali pri isključenim generatorima magnetnog polja. Sam ulazak u komoru pri uključenim generatorima i antenama može biti smrtonosan za ljudstvo koje radi sa opremom. Imam veoma loše iskustvo od ovoga ispitivanja jer sam prišao blizu magnetnom polju i patio zbog toga mjesecima.

Kukimiro, pokušaj naći sliku rotacionog kontakta VKU440, kardana pogona kupolice komandira i uređaja sa četkicama na kupolici komndira. Kardan pogona komandira na T72 ima kosinusni potenciometar, dok tog dijela nema na M84.
Pričao bih o tome kasnije.

Vlado

Sutra ću pogledati na prijenosnom hardu kojeg trenutno nemam. I "imam" mali tenkić, pogledaj Daimler Ferret Mk2/8 na forumu.
Pozdrav

Cerepovec privukao si mi paznju gorenavedenim komentarom. Mozes li malo da obrazlozis kako ovo zamisljas? Da me ne svatis pogresno, uopste ne postavljam pitanje cinicno ili sarkasticno.
Interesira me kako generalno 'zamisljas' jedan takav susret izmegu abramsa i T-55, cisto hipoteticki...Na sto baziras 'srce junacko'?
Po pisanju mi ne licis na samoubicu, sigurno imas neki takticki plan kako da porazis abramse i da ides kuci posle :)
Inace nisam tenkista, samo forumski entuzijasta i pasivni citac u 'oklopnu skolu' :)

Одговор је веома прост:

А) нису њега учили ови: „Imao je standardnu obuku od starješina koji su se bojali tenka kao velike nepoznanice koji su obuku prebacivali na nekog drugog koji je morao po naređenju da……” – од таквих се клонио, веома успешно;

Б) примењивао је ово: „A ima caka sa kojom se to sve uradi za za nekoliko minuta.“ – открио је све цаке;

В) осим: „U Srbiji je samo Vesna S. shvatila filozofiju tenka” он је још један неоткривени “схватилац” филозофије тенка;

Г) „To što tenk ima neke mogućnosti koje se ne koriste” – е он користи те неискориштене могућности:

Д) „Kad sam radio servis tenkova vojska često nije ni znala da je tenk pokvaren” – е наш друг је увек знао шта му је покварено, па су му мајстори то поправљали;

Ђ) има стручну верификацију; „Drago mi je da ima neko kao Ti i ………. Poznavaoci oklopa” – или ти сетификат о својој оспособљености:

Е) не користи ово; „Dovoljno je pogledati razvaljen tenk (nisam rekao rastavljen) u TRZ Čačak”, само тенкове које је растављао Влада;

Ж) имао је редовне лабарторијске вежбе и консултације: „Ali, prošle godine na Sajmu naoružanja, a gdje je organizovano otišla ekipa Palube ( pa zaglavili do kasno u kafani na splavu)“


Према томе: „........boj ne bije znanje nego srce u junaka. bacam rukavicu svakom tenkovskom vodu abramsa (unapredjenog) da ću ga zaustaviti u napadu tenkom T-55.
kako...?
e to je pitanje za prave tenkiste”

Ваљда ти је сада јасно како.

Љуба

Pa valjda mi nije. Mislim da gorenavedeni tekst ne odgovara mom pitanju.
Ipak, mislim da je uctivo dozvoliti da prvo odgovori onaj za koga je pitanje upuceno.

Neko je u životu pravio tenkove, neko ih je konstruisao, neko ih je uništavao, neko je pravio makete, neko je ljepio samoljepljive sličice, neko ih je gledao na televiziji, neko ih je koristio u miru, a neko u ratu.

Svi su se oni bavili tenkovima, i svako ima svoj pogled na tenk.
Za odgovor pod

A. U Nišu je u kasarni na Crvenom Krstu u VP 6592 bi jedan napredan kapetan (KIK). Nekoliko puta sam mu u Nišu objašnjavao postupak nulovanja i uvijek je ljutito izlazio iz tenka, jer "tu nešto ne valja". Prekomandovan u VP 3566 Zagreb, a gdje je predavao nešto o tenkovima. Kasnije sam i ja došao tu raditi sa njim, ali često nisam razumio njegova predavanja o tenkovima, a nakon nastave sam mu objašnjavao gdje je pogriješio. Normalno da mu to nisam govorio pred slušaocima. Kasnije magistrirao na temi o tenku, te je kasnije doktorirao. Nakon toga je prekomandovan u Beograd, pa je postao pomoćnik Ministra odbrane Vojske SCG, jer je bio general major. Sada je uvaženi profesor doktor na novosadskom univerzitetu.
Na njegovim predavanjima se vidjelo da ne zna o čemu priča. Matematika i teorija. Sve uopšteno i ništa konkretno.

Citat:
Diplomirao je u Zagrebu 1981.g. Magistarske studije na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu završio je 1989. g. Doktorsku disertaciju na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranio je 1999.g
kraj citata o profesoru koji je predavao teoriju o tenkovima.

Ali ima tu i nešto dobro. Zahvaljujući njemu sam napravio svoju prvu telefonsku centralu. Po početku rata bile su prekinute telefonske veze Srbije i Hrvatske. A imao je ženinu porodicu u Slavonskom Brodu, a on u Beogradu. A svi su mogli zvati Banja Luku. I onda ih je trebalo (telefonski) spojiti. Te sam uzeo u ruke olovku i papir, nacrtao šemu, pa sam uzeo u ruke lemilicu i ostali alat i napravio svoju prvu telefonsku centralu. Sad se bavim telefonijom. Mislim, tako je to počelo...

B. Caku znaju samo oni koji znaju tenk do ludila. Ako napamet zna prenosnu funkciju topa i kupole. A to mislim da ne znaju ni oni koji nas snimaju iz svemira.

C. jedino sam Vesni dao tajne podatke. Vesna je imala prenosnu funkciju i sve moguće tajne. Moj prvi susret sa njom je bio na ulici u Čačku. Trčala je za mnom, jer joj je vozač iz TRZ Čačak, a koji me dovezao u Čačak, rekao da sam ja taj. A čekala me je satima pred hotelom. I tada smo oko šest sedam sati pričali o tenku. Zaslužila je sve podatke koje je tražila. Svaki put kad sam dolazio u Beograd dolazila je do mene sa ogromnim brojem pitanja i tu sam trošio sate i sate. Žao mi je što je napustila TRZ Čačak. Dobila je ponudu za drugi posao koja se ne odbija. Vrhunski inžinjer.

D. Korištenje svih mogućnosti u tenku je dosta teško. Neke nisam ni ja nikad koristio.

E. Događalo se da i ja ne vidim neki kvar, te mi vojska kaže da ima neki kvar.

F. Predavao sam tenkove na više mjesta puno puta. Tabla, kreda, predavanje, pa na tenk, pa opet tabla, kreda i nakon toga ispitivao, ocjenjivao, obarao i davao potvrde, diplome i slično o poznavanju tenka, potvrde za majstore, potpisivao papire, rješenja itd.
Međutim, mene niko nikad nije ispitao i nije mi dao nikakav papir da ja znam nešto o tenku. Dakle, ja nisam stručan za tenk, te se molim tako i ponašajte prema meni.

G. Naš drug je koristio tenk koji  sam ja popravljao. Ne sjećam se da li sam tom tenku možda dizao kupoli ili mjenjao top, ali je bio na tenku.

H. Naš drug nije bio na konsultacijama na splavu prošle godine, ali ima šansu da to popravi prilikom idućeg sajma naoružanja.

Što se tiče susreta T55 i Abramsa toga do daljnjeg neće doći jer "boj ne bije svjetlo oružje, nego srce kod junaka" ali ovi koji prvo sve završe iz vazduha neće nikad da koriste srce kod junaka. Nego će da sa svojim "junačkim srcem i ponašanjem" da pišaju po mrtvim talibanima.

Mislim da je Cerepovec dosta doprinjeo ovoj temi, te mislim da je uvaženi drug Ljuba malo pretjerao.


Vlado

kada se pogleda tenk T-55 koji je ukopan (kako treba) spreda od njega se ustvari vidi jako malo...jedva nekih dvadesetak cm. a i to što se vidi je pod vrlo velikim upadnim uglom.

nasuprot tome abrams kada se gleda čeono nema zaštitu za gusenice
[attachment=1]
tu ću ga gadjati i pokidati mu gusenicu.
a moraće da izadje iz zaklona ako želi da me napadne
a tenk u odbrani ravan je tenkovskom vodu u napadu

dakle nisam samoubica, već jedan normalan, motivisan čovek.

p.s.
trifko izvini što ovako postavljam sliku ali dva dana već neće od mene da primi slike...ne znam zašto

   Svaka cast Cerepovec. Ipak je srce ono što bije bitku. Tukli su i iz vazduha ali nisu mogli baš sve da pogode. A kada su došli kopneno bilo je za njih veliko iznenađenje odkud toliko tenkova i oklopnih vozila kada su svakodnevno 3 meseca pogađali po 20-tak tenkova. Lično sam gledao britanskog poručnika komandira tenkovskog voda kako plače 99-te kada su naše 55-tice počele da izlaze iz zaklona i formiraju kolonu za povlačenje sa KiM-a. Njega su poslali sa 4 Čelendžera da zauzme položaj u mestu u kome smo mi imali ojačani tenkovski bataljon sastava 30 T-55 , 10 BVP , 12 SO-90 i ostalih vozila! Rekao je da on ima podatke da je 90 posto efektive VSCG uništeno i da ne očekuje neki veći otpor prilikom posedanja položaja dogovorenog Vojno-tehničkim sporazumom. Morali smo da ga tešimo da nećemo pucati na njih jer smo mi profesionalci i izvršićemo svoje naređenje kako je dogovoreno, ali džaba suza suzu stiže. Tvrdim i overavam da smo hteli mogli smo ih žive zapišavati, oni se ne bi bunili. Šteta što tada nije bilo YouTube-a, imalo bi šta da se prikaže. Znao je on da bi u sukobu verovatno uništio dosta naših vozila ali jednom bi ga i mi pogodili sa 100 mm . Nema veze što oklop ne bi verovatno bio probijen na njegovom Čelendžeru , i posle pogotka TF projektilom on i njegova 4 jarana pola sata ne bi unutra znali čiji su i gde se nalaze ( Pa kod bake na selu, što reče bokser koji se budi posle nokauta ). GPS je isto superiorna stvar i njihovo svako vozilo ga je tada imalo, ali bilo je dovoljno da pomerimo putokaze na raskrsnici i da cela kolona stane i čeka 2 sata da bi utvrdili da li treba da skrenu levo ili desno. Tek posle dolaska Nemačkog izviđačkog voda i kontakta Mother Bird-a ( verovatno AVAKS-a ) pomoću satelitskog telefona rečeno im je da ne obračaju pažnju na putokaze pošto su verovatno lažni. Do tada smo se mi izmešali sa kolegama tenkistima i uveliko razgledali njihove mašine uzimajući dvogled, perorez i druge sitnice od preplašenih tenkista kao suvenire. Jer u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita.

Ako ne zna da nuluje, džaba mu ma koja diploma i(li) doktorat. Pa to je morao da zna svaki vojnik nišandžija i k-dir na odsluženju vojnog roka, o podoficirima i oficirima da ne govrim.
Nulovan sistema je izjednačavanje napona končanice i sve se radi uz pomoć potenciometra.
Radi se u polustabilizaciji i u punoj stabilizaciji.

moram da se "pobunim"
oficir to ne mora znati...uostalom više ću verovati oficiru koji ne zna da nuluje sistem, ali zna da izvede manevar (manevar kao što je izvela timočka divizija protiv bugara 1915-te), ili oficiru koji postavi čitavu brigadu u zasedu (na Akademiji, reče mi neko davno, jednom je bio i čitav korpus u zasedi) sa manevrima za uvlačenje itd itd...

predavanje oficira ne treba da glasi "sistem se nuluje u polustabilizaciji itd itd..." već ..."pred neprijatelja izaći pripremljenom tehnikom"...a nulovanje se podrazumeva kao jedna od tačaka iz priprema tehnike i ljudstva u očekujućem rejonu"

i najgori majstor mašinista će odštampati tabak bolje od najboljeg grafičkog inženjera i to je sasvim normalno i tako treba.
ili da postavimo drugačije pitanje...
da li ćete pristati da operaciju izvede medicinska sestra koja 30 godina dodaje instrumente hirurgu i gleda kako on operiše, pritom zna svaki instrument kako se zove umesto lekara hirurga koji je završio juče specijalizaciju?

na ovom primeru...
da li komandu bataljona poveriti poveriti desetaru koji savršeno nuluje sistem ili oficiru abehajcu?

da uprostim još malo (ovo gore je ipak pregrub primer)
podoficir (sada se zovu mladji oficiri jel da) tenkista brine o manjem brolju ljudi, uči samo to i to mora znati - oficir uči mnogo više, brine o više ljudi i on to ne mora znati. on zna nešto drugo

Čak sam i ja kao vozač znao da nulujem sistem i još ponešto na mestima nišandžije i komandira. Nije svaki čovek zainteresovan i spretan sa tehnikom. Neki su od toga potpuno operisani i tu ne pomaže nikakvo predavanje i učenje.

Bravo, baš sam i to hteo da pomenem, mnogi vozači tenka kojima nije u opisu radnog mesta da znaju da nuluju su nulovali bez problema.

@cerepovec, ja baš mislim obrnuto. Kada sam bio u vojsci, imao sam veliko poverenje u svog komandira čete, ne samo ja već i moji drugari. To poverenje je zaslužio jer je bio pravi oficir i poznavao je tenk vrlo dobro. Pojedini oficiri koji su demonstrirali svoje neznanje o tenku (na primer moj komandant bataljona), za mene su bili "ladna voda". Kako će neko ko ne poznaje tenk moći pravilno da ga upotrebi, kako praktično kao komandir tenka (čete), tako i taktički kao komandant bataljona ili brigade?

Nemam sliku Rotativni konektor VKU -330 – 4.
Ostalo

i sad taj komandir u koga si imao poverenja (koji je to poverenje zaslužio poznavanjem tenka u prste) bude premešten na dužnost k-dira intendantske čete. vojnici neće imati poverenja u njega jer on ne poznaje konstrukciju kazana, a ume samo da isprži jaja. i ne daj bože moraju i kuvari u borbu...vojska će po principima demokratije odbiti da ide na juriš - zaboga ne žele da ih vodi u borbu ko ne zna konstrukciju kazana niti od čega su napravljeni potenciometri na šporetu.

p.s.
naravno da u vojsci nema demokratije nemojmo se kačiti o trivijalnosti
pokušao sam da budem plastičan

Nikakav problem ;)


Čekajte malo ljudi ako oficir nezna neke stvari, kako očekujete da to posada zna tj. od koga očekujete da ona to nauči ???

Ovo što si napisao je u najmanju ruku neozbiljno. Većina tenkova M-84 je u ovim prethodnim ratovima uništena zbog pogrešne taktike i nepoznavanja tehnike od strane pretpostavljenih i neobučenosti posade tenka.

Hvala Cerepovec na odgovor, ovo me interesiralo.

Ajde da se vratimo nazivu teme.
Mala škola za oklop.

Kukimiro je postavio nekoliko slika. Hvala.

Da malo pišem o ovim slikama.
Na drugoj slici vidi se dio kupolice komandira. Unutrašnjost. Na kutiji K1-M vidi se četri kabla, dva su ofarbana u crveno, a dva su neofarbana. Razlog farbanja je to što imaju dva para istih konektora, pa da se nebi zamijenili spaja se crveni kablovski konektor na crveni šasijski konektor. Bilo je stručnjaka koji su to zamijenili, pa je bilo fine paljevine. Nespojeni konektor na kutiji K1-M je test konektor Š2 koji služi za mjerenja signala. Na ruskoj kutiji K1-M ima još jedan nespojeni konektro koji služi za razna podešavanja. Ovaj poklopac na nespojenom konektoru na kutiji K1-M je stavljen na moje traženje. Tu se nalaze naponi do 400 volti, a bilo bi dovoljno ubaciti novčić na taj konektor i eto paljevine. Te je taj konektor ugrađivan od druge serije tenkova, a kasnije je stavljen na tenkove na kojima nije bio ugrađen fabrički.

Više kutije K1-M vidi se svjetlo za komandira, senzor natpritiska, te dijelovi koji stoje na kupolici komandira.

Tu se vide neki dijelovi, pa da objasnim šta oni tu rade.

Kako komadir daje akviziciju. Zaokrene svoju kupolicu i stisne jedno od dva dugmeta rukohvatima na DNKS-2. Na DNKS-2 imaju dvije ručke i na svakoj je po jedan taster. Jedan je za start akvizicije, a drugo za blokadu kardana komandira. Više se ne sjećam koje je koje. Ako ima neko sa boljim pamćenjem neka napiše.
Na slici se vidi pocinčana kutija sa zadnje strane unutrašnjosti kupolice komanira. Tu je jedan prekidač koji ima točkić na vrhu i zakretanjem kupolice on se pomjeri u jednu stranu zavisno od smjera u koji je komandir okrenuo kupolicu. I taj prekidač daje signal akvizicija lijevo ili desno. Pored poluge za blokadu topa, crveno ofarbano, vide se tri klizne staze više zupčanika. Na te tri klizne staze su kontakti za napajanje nišanske sprave, kontakt za akviziciju i kontakt za blokadu kardana komandira. Ako postoji zahtjev za akviziciju, stisnut taster akvizicije, sistem mora da dobije i podatak iz one pocinčane kutije na koju je stranu akvizicija. I ako je upaljen pogon po azimutu kupola počinje da se vrti u stranu na koju ke zaokrenuta kupolica komandira. I tako se kupolica može vrtiti neprekidnao u tu stranu. Dok komandir drži taster akvizicije. Ali ako komandir stisne i tester blokade kardana kupolica komandira počne da se vrti u kontra stranu od kupole. Sa zupčanika ležaja kupole dolazi pogon kupole, i preko kardana koji je ukuplovao pogon, a koji se vidi iza, ispod, naslona komandira, lijevo od natpisa K1-M, osovina, koja je porivena sa limom, ovdje malo oguljenim, pokreće kupolicu komandira preko zupčanika koji je vidljiv na slici. I tako se kupolica vrti na kontra stranu od kupole i nakon nekog vremena dođe u isti položaj sa kupolom i prekidač koji daje smjer akvizicije da podatak da je usaglašen položaj kupole i kupolice, te se isključuje akvizicija.

To je malo o akviziciji komandira.

Kukimiro, hvala za slike.

Vlado

Malo kasnije o VKU, vrtljivom kontaktoru čiji je donji dio spojen na šasiju tenka, a gornji se vrti sa kupolom.

Jel je to ono, kad se kablovi zapletu ako se kupola vrti previše puta u jednu smer? ;D

Vidim uči se gradivo.   :klap :klap

Hvala.

   Malo ćeš teže doći do slike rotativnog kontaktora pošto on stoji ispod obrtnog transportera i oko njega se nalazi zaštitni lim. Vidljiv je tek kada se skine kupola pri remontu. Inače potpuno je isti kao i na T-55 i 2S1 Gvozdik. Kod 55-ice je vidljiv golim okom i pri žešćem prangijanju ako poslužilac ne stigne da izbaci čaure od topa već se one kotrljaju po patosu, pri okretanju kupole se događalo da pokida kablove od VKU-a. Kod Gvozdike se isto nalazi ispod zadnjaka topa ali je zaštićen debelom gumom i konusnim limenim deklom tako da je u potpunosti zaštićen.

Nije potpuno isti. Razlika je u 4 žice između T55 i T72 (M84), a za Kuvajtski VKU je dodano još 4 žice zbog radio opreme.

Sad gledam onu emisiju "Dozvolite da " povratimo, pa ću kasnije da nešto pišem o tome.

Vlado

Dakle,
ВКУ — вращающееся контактное устройство

obrtni kontaktor.

Uređaj koji je jednom svojom donjom stranom pričvršćen za pod tenka, u centru vrtnje kupole, a gornjom stranom spojen za kablažu koja ide na kupolu tenka.
Na donjoj stranu uređaja nalaze se četiri konektora koji imaju paralelene konektore sa gornje, pokretne strane, uređaja.

[attachment=1]


Postoji više vrsta ovih obrtnih kontaktora zavisno od tipa vozila u koji se ugrađuje.
ВКУ-1-150, ВКУ-330-1-180, ВКУ-330-4-170

Na tenku T54 nema ovakvog kontaktora, nego ima neka obrtna piksna. Prvi put se kod Rusa pojavio na tenku T55.
U zapadnoj literaturi je označen kako slip ring. Međutim, kod američkih tenkova sa njega se još daje i podatak gdj se nalazi kupola u odnosu na šasiju, jer američki tenkovi moraju dići top kad prelazi preko motora. Ruski tenkovi mogu sa sasvim spuštenim topom obići pun krug kupolom.

Na ovom VKU o kojem pričam ima osam konektora. Napajanje kupole ide preko konektora Š8, a kojem je paralela konektor Š1 sa gornje strane VKU, a koji se kasnije spaja sa filterom F5. Tuda prolazi glavni vod za napajanje kupole, a koji je prije toga prošao preko 200 amperskog osigurača. Taj se kabal nakon filtera F5 grana i spaja sa razvodnom tablom lijevom i razvodnom tablom desnom. Kukimiro je nedavno postavio sliku razvodne table lijeve ( kod nišandžije). Greška u montaži ovoga kabla je jako opasna, te je zbog greške u montaži u Đuri Đakoviću izgorio djelomično napravljen tenk. Istoplili su se skoro svi kablovi, a zbog pada napona u tenku ( kratki spoj na VKU) nije mogao da radi ni sistem za automatsko gađenje požara.

Konektoru Š5 na šasiji odgovara konektor Š3 na gornjem dijelu VKU i tuda ide napajanje pogona topa po visini i ostali uslovi za rad sistema stabilizacije.

Konektoru Š7 na šasiji odgovara konektor Š4 na gornjem dijelu uređaja. Tuda idu signali za pokretanj i upravljanje pogona po pravcu i neki signali potrebni za taj rad. Spušten poklopac vozača i sl.
Konektoru Š6 na šasiji odgovara konektor Š2 na gornjem dijelu uređaja i tuda idu signali radio opreme. U verziji za Kuvajt na ovome su konektoru dodana dodatna 4 kontakta, jer u kuvajtskoj verziji tenka imaju dvije radio stanice.

Gornji dio obrtnog kontaktora je mehanički spojen sa obrtnim transporterom mehanizma punjenja u čijem se centru nalazi, i to preko jedne uške koja se nalazi na gornjem dijelu.
U slučaju da se ova uška otkači kablovi će biti mehanički opterećeni, ali će jedno vrijeme okretati VKU.

Međutim, negdje 1988 ili 1989 zovnu me za Praznik rada, Prvi maj iz fabrike Prva petoletka Trstenik. Tamo su imali testnu kupolu na kojoj su ispitivali hidrauliku tenka M84 u procesu proizvodnje. I otkačio se mehanički spoj kupole sa obrtnim transporterom. I kupola se vrtila, a kablovi se usukavali dok nije nastupila paljevina. Požar na ispitnom sistemu. I nakon nekoliko sati pripreme odem u Trstenik, gdje sam došao oko pola pet ujutro. I do podne popravim sve. Bila je kompletno izgorila instalacija na ispitnom sistemu, a i mehanički oštećena usukavanjem kablova.
U toku eksploatacije tenka M84 nikad se nije pokvario, koliko ja znam, ni jedan VKU.

Vlado

  ,, U toku eksploatacije tenka M84 nikad se nije pokvario, koliko ja znam, ni jedan VKU.''



   Koliko i ja znam na 84 nikad, što se ne bi moglo reći za T-55. Koliko li sam samo sati preklečao ispod zadnjaka topa tražeći koja žica gde ide pošto su sve bele boje, a kada se otkine kabl iz konektora ne postoji drugi način nego da se po šemi traži žica po žica. Par puta sam morao menjati kompletan VKU pošto je bio mehanički oštećen od čaura i delova opreme koji su ležali na podu i prilikom okretanja kupole udarili u njega.

Dakle, greška nije bila do tenka, nego do korisnika. Da ste pokupili čaure sa poda do toga nebi došlo.

   Tenkove uvek koristi  ,,posebna'' grupa korisnika koja bi i nakovanj pokidala. Zato su Rusi na narednim modelima ovaj vitalni el. mehanički sklop sakrili ispod patosa da se što teže dođe do njega.
    Nisam uspeo da nađem TT karakteristike stereoskopskog daljinomera sa T-72. U mladosti sam se pomalo bavio fotografijom i tada me je oduševljavao fotoaparat Zenit koji je izoštravanjem slike u tražilu određivao fokus, odnosno udaljenost objekta. Čini mi se da na sličnom principu funkcioniše i ovaj daljinomer pa me zanima poređenje sa laserskim daljinomerom na M-84, odnosno prednosti i mane jednog i drugog. Da li možemo čuti nešto na ovu temu?

O tome sam pisao na https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=4018.msg93179#msg93179

Vlado

Kao dopuna, slika stereoskopskog daljinomera sa T-64 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=9399.105).

LPB

Nema nam g. Vlade, pa da ne dođe do zastoja.

Za što služi ovaj "komplicirani" uređaj?

Ja sam za tenkove totalni "dunster" ali ovo bi trebalo da su manometri za merenje pritiska u menjacima-valjda.

Točno.

a što je ovde zamrlo...koliko do neki dan nisam stizao sve da pročitam...
prihvatam da sam malo glumpav al nešto mi ne štima...prazno bwe

Usporilo je nešto. Slažem se.

Obaveze, obaveze, posao, $$$, ...


Vlado

Vlado zanima me koliko bi pomogla ograda oko oklopnog vozila kao sto su to uradili   koalicione snage u iraku i avganistanu protiv RPG-a . Zanimaju me tvoja iskustva sobzirom da sam pretrpeo neke kritike u vezi postova na temi vozilo LAZAR . Mozes da poledas moje postove na toj temi posle prvog dela ovog pitanja.

Ovdje je Boštjan napisao da su slike o tenku M84. A ja sam naveo da je ovo crtež topa tenka T72.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6432.msg214349#msg214349

te ih je Boštjan prebacio.

[attachment=1]

Zna li ko gdje su razlike.

 :dosada :dosada :dosada

Vlado

PS

Neka neki stručnjak smanji sliku.

Još jedan PS (PPS)

Ovaj top je bio na tenku, pa demontiran. Onda ga je prenio na papir neki tehnički crtač. Po čemu se vidi da je bio ugrađivan.

Ima još pitanja, ali za sad ovoliko.

Dali je razlika u tome, da je na M84 drugačiji SUV, te sa tim vezani senzori i postolja za to drugačija? Nagađam.

LPB

Boštjane, nije ti ime bez veze drugačije boje.  :klap :klap :klap :klap

Na ovome topu se vide dva detalja koja ovaj crtež dodjeljuju tenku T72.

Postoje dva ograničavača hoda topa na tenku. Top može ići dole - gore do tačno određenih uglova. Taj hod je ograničen električnim ograničavačima hoda, a ako oni ne rade mehaničkim ograničavačima hoda. Mekim i tvrdim.

Na ovome topu se vide ograničavači hoda koji aktiviraju prekidače limitera, te gase pogon topa gore - dole. Na tenku M84 električno ograničenje hoda topa se rješeva sa elevacionim senzorom koji stoji na paralelogramu nišanske sprave, te nema limitera. Elevacioni senzor  daje podatke o položaju topa u odnosu na kupolu, dok senzor uzdužnog nagiba tenka, a koji se nalazi u žirobloku, daje položaj topa u odnosu na zemlju.  Ovdje se vide ta dva ograničavača hoda.

Drugi detalj je spoj elevacionog senzora i topa. Na ovoj slici je spoj sa tenka T72. NA M84 je spoj sa žljebovima.

[attachment=1]

A po čemu se vidi je top demontiran sa tenka.

Vlado

Verovatno je na njemu još koji deo, koji nije skinut, a deo je tenka, ne topa. Ali pojma nemam koji. MOžda deo 12?

Inače, top se izvlači iz kupole sa termo obologom ili brez nje?

Dio koji sam označio sa spoj topa i nišanske sprave se u tenku po završenoj ugradnji, podešavanju i ispitivanju buši u sklopu i čivija sa minimalno dvije čivije. Ovdje su vidljive rupe od tri čivije, a koje su nastale po završenom postupku ugradnje i ispitivanja.

Postoje dva sistema, načina, vađenja topa iz kupole.

Jedan je dugotrajni, trodnevni, četvorodnevni postupak vađenja, a gdje kod dizanja kupole ležaj kupole ostaje na šasiji i gdje se sva kablaža iz kupole demontira i spušta u šasiju. Ovo je način rada po knjizi T72.

Drugi sistem je jednodnevni, gdje se ležaj kupole diže sa kupolom. Tu se originalni alati, šine, spone i podupirači, za zamjenu topa moraju prepraviti, a i napraviti novi. Kablaža se ne skida sa kupole i diže se zajedno sa kupolom. Ovo je način rada po sistemu Vlado. Od ujutru do naveče dignuta kupola, zamjenjen top, spuštena kupola i posao završen.

Termo obloge nisu bitne u ovom postupku.

Ako se još dobro sećam nekada davno demonstrirao sam vađenje topa po ruskom upustvu pomoću šina postavljenih na poklopac MTO ge je kupola otkačena, napred stavljeni šarniri a pozadi podizači, normativa se ne sećam.
Sećam se da su orginalni ruski normativi nama bili retko dostižni, u našem TU ja sam ih korigovao, trebalo bi da je u TU-2 ostala ruska metoda zamene topa koju sam gore opisao.
Na zahtev Kuvajta još u ĐĐ napravio sam jednu brošuru za korištenje specijalnog alata mislim da još uvek imam neku radnu verziju pogledaću dal je tamo dat ovaj alat.
Imao sam dobru ličnu arhivu jedna je ostala u ĐĐ druga u 14 oktobru. U Kuvajtu sam bio dosta toga sakupio ali sam sve to ostavio kod poslodavca, postojala je mogućnost da se obnovi ugovor.

Ispravka mog teksta.

Na gornjoj slici detalji za koje sam naveo da su ograničavači hoda, na tenku T72, poluge koje aktiviraju prekidač na limiteru hoda topa gore - dole pogriješio sam u tekstu. Treba zamijeniti tekst na slici međusobno gore - dole.

Limiter hoda topa na dole onemogućava hod topa na dole, električnim putem, ali dozvoljava hod topa na gore, i obrnuto.

Pozdrav

Neznam gde da postavim, pa neka ovde stoji.

Hummer H2 vs Leopard 2A6. ništa spektakularnog do 4:13, kada na ušče topa stavlja čaša vode, i voze se. NEznam dali je to moguče. ali impresioniran sam podvozjem i stabilizacijom.
Leopard 2 je znan po vrhunskom podvozju. Dali bi i na M-84 nešto takvo bilo moguče izvesti?

http://www.youtube.com/watch?v=0et5e3fGoto

LPB

Prije bi rekao da je fazon u mehanizmu za stabilizaciju topa nego u vješanju.

http://www.youtube.com/watch?v=LUzSfGc2VqY

Ovaj vozač na 31sek nije ni sekunde normalan, ako bi preživili neprijatelja ostali članovi posade sigurno nebi vožnu...

Otprilike je ovo pitanje upućno na prepoznatljivu adresu.  ;D ;D

Da li nešto ovakvo može da se uradi sa tenkom M84. Ne može. Svako sredstvo NVO ima svoje TTZ. Zavisno od namjene. Za naš tenk, za dio oko stabilizacije topa, nisu dati zahtjevi kao za Leopard. Za naš tenk je traženo da vjerovatnoća pogodka prvim zrnom bude ne manja od 50 %. Dakle, vjerovatnoća pogodka, a ne kvalitet stabilizacije. Doduše, bez dobre stabilizacije topa, a na osnovu nje i stabilizacije optičkih linija, ne može ni biti ova vjerovatnoća pogodka. Sa dobrim kvalitetom stabilizacije, a koji se može lako izmjeriti, sa standardnim metodama, odziv na step funkciju, te odrađivanjem ostalih zahtjeva, dolazimo do kapije vatre. Sa čestom kapijom vatre dobijamo dobru vjerovatnoću pogodka. A naš sistem je definisan na vjerovatnoću pogodka, a ne na držanje topa i kupole u stabilisanom položaju. Top i kupola su uvijek oko kapije ili u kapiji vatre, a to su milimetri oko zadanog položaja. Izuzev, u situaciji koja se dešava na 2,46 na drugom snimku. Propadanje tenka brzinom većom od 17,9 hiljaditih u sekundi. Tada dolazi do hidrokočenja topa, a što je vidljivo na snimku u tom trenutku. A i ako top uđe u limite položaja prema gore ili dole. Tad takođe dolazi do hidrokočenja topa, te tad nema stabilizacije topa.

Ovdje su data neka klasična ispitivanja tenka, na oba snimka. Nailazak i savlađivanje vertikalne prepreke od 1 metar, ubrzanje tenka, vožnja uzbrdo i nizbrdo, bočni nagib tenka, kočenje, itd.

Ako treba detaljniji odgovor može i još detaljniji. Ali ovo je forum, a trudim se da pišem dostupno  (razumno) svima.

Postoji definisana kapija vatre po elevaciji i po azimutu, a zavisno od daljine cilja. Postojanje kapije po elevaciji i azimutu daju jednu od dozvola za opaljenje. Takođe je i jako bitna brzina približavanja sistema kapiji vatre. U svakom sistemu postoje kašnjenja. Ovdje postoji kašnjenje nišandžije, njegovo reagovanje, kašnjenje mehanizma opaljenja topa (mora biti manje ili jednako od 55 ms), vrijeme opaljenja zrna, te vrijeme prolaska zrna kroz topovsku cijev. Tako da sistem mjeri brzinu približavanja kapiji vatre po elevaciji i azimutu, te se kapija vatre daje zavisno od toga, a i prije stvaranja stvarnih uslova za opaljenje, i to u vremenu koliko iznose ova sva nabrojana kašnjenja.

Pozdrav

Vlado

Vlado, samo da sam 100% da razumem pojam "kapija vatre". To je "time frame" ili kako da nazovem vreme, kada je moguče otvoriti vatru na cilj sa verovatnočom pogotka u cilj večom od 50%?

Hvala na detalnom objašnjenju.
LPB

Da se nebi ja i ti dopisivali preko Palube, evo jedna moja slika. Ovdje držim nastavu na engleskom. O tenku. Pored mene je kapetan Adnan iz komande oklopnih snaga Pakistana, iz Multana. Prevodi na Urdu. Pakistankim vojnicima i starješinama. Pakistanski Esperanto.
Na tabli sam nacrtao neke detalje, pa ih objašnjavam.

[attachment=1]

Ako ima koji tenkista da prepozna o čemu pričam. Vezano je za tvoje pitanje.

A ovo bi bio dio za one koji se bave naukom.

[attachment=2]

Radi se o istom.

Pozdrav

Vlado

Hvala puno Vlado na tome.

Recimo da mi je sve jasno. "Error band" je "kapija vatre".


LPB

Otprilike.
Kad je poziciona greška i po azimutu i po elevaciji u zadanim granicama, a ne postoji tendencija izlaska iz tih zadanih granica u vremenu koje sam naveo kao vremena kašnjenja, postoji jedan od uslova za opaljenje, a koji se zove kapija vatre. Kapija vatre se javlja i prije ispunjenja tih uslova, ali ako ima tendenciju ulaska u zadane vrijednosti za vrijeme manje ili jednako navedenom kašnjenju.

Matematika gađanja ovdje (u ovom slučaju) počinje na ustima cijevi. Od uočavanja cilja, pa stiskanja okidača, do pojavljivanja zrna na ustima cijevi postoji vrijeme, a koje je unijeto u sistem kao kašnjenje sistema.

Dakle, da vidim ima li koji tenkista koji bi objasnio šta je nacrtano na tabli u pustinji Tamawalla u centralnom Pakistanu. Tablu sam stavio u hladovinu, a u krošnji drveta ima nekoliko vjeverica, ne kao ove naše, nego one tip Čip i Dejl, koje skaču po nama i po tabli. Došli smo im u teritoriju.


Pozdrav

Vlado

Jes da nisam bio nišandžija, ali koliko vidim, nacrtao si im između ostalog i končanicu DNNS-2 sa signalnim lampicama i pokazivačima daljine. A jedna od tih signalnih lampica je i "kapija vatre".

Nikada nisam gledao u te lampice, i ako sam morao znati za šta služe u teoriji, samo mi je bila važna daljina. :)

Ćao palubaši
Ovaj topic bi trebalo da se bavi samo stabilizatorom tenka t72 i nišanskom spravom tpdk-1. Pokrećem temu najviše što mi je potrebna pomoć oko sprave tpdk.
Elem pitanje je za početak sledeće:

Da li je sprava montirana tako da je njena ravna površina (tuširani deo sprave kod klina za montažu) paralelan sa kvadratnom ravni kupole.

Kao što možete predpostaviti imam spravu ali ne i tenk, odrađena su neophodne pripremne radnje za pokretanje elektronskih sistema i nekoliko manjih zahvata na popravci a sad se došlo do dela kada mi je neophodan njen položaj u prostoru.
Za sada toliko nadam se da će "neko" od forumaša imati odgovor ili bar ideju kako ovo da proverim (bez vickastih komentara idi na tenk pa vidi) hvala najlepše

Za početak bih ti preporučio da odeš i predstaviš se Predstavljanje članova foruma (https://www.paluba.info/smf/index.php?board=26.0), a onda možeš očekivati i neku pomoć...

I Dobro došao na forum..

Samo mala drugarska ispravka. Nismo palubaši, ni palubnici - već palubarci.

Dobro došao na forum.

Đorđe, nadam se da si rješio trofazni generator, 36 volti, sinus, maksimalno opterećenje oko 15 ampera. On ti je neophodan za rad žiroskopa stabilizacije u nišanskoj spravi. Možeš koristiti pretvarač 26 volti jednosmjerno na RST 36 volti iz bilo kojeg ruskog borbenog vozila. Veoma su slični.

Davno sam to radio, ali koliko se sjećam tamo na bazi imaju već neke podloške koje su ugrađena da se dobije paralelnost.
Pa zar to Veljković nije napisao u upustvima.

Kumbore, ovo je crnogorski akcent kod Đorđa.

Pozdrav
Vlado

PS

Đorđe ovo tvoje pitanja na ovom mjestu je otprilike kao da si postavio o načinu uparivanja s/h kondenzatora sa a/d konvertorom SD362. Ovo je forum za široke narodne mase. Od ovih svih na forumu 5% je bilo u tenku, a manje od toga zna šta je TPDK-1 i TPD2-49, iako sam o tome pisao na ovom forumu.

Oprostite palubarci nisam mislio ništa loše  :marinero

Vlado hvala vam za i ovoliko informacija, a znam i sam da lovim u mutnom što se tiče nekog stručnijeg poznavanja tenka pogotovu t-72
al sam se ipak nadao.

Veljković je pisao uputstvo za M-84 (pojačavačka i završno ispitivanje SUV-a) a T-72 ima samo TU 1 (knjiga 3 i 4) pomoću kojih sam uspeo da uradim pobuđivanje davača ugla i upravljanje končanicom i još po nešto.

Međutim sada sam zapeo na nalaženju "0" mehaničke.

Što se tiče akcenta pokupilo se svud po malo šta da se radi


Eh moram naučiti da skrolujem do kraja strane na kojoj je predstavljanje
Pozdravi će biti preneti Simu a sa Vesnom nažalost nisam radio niti sam je upoznao, znam je samo po "čuvenju" i zahvalan sam joj za sve što je uradila kod nas

Pozdrav svima hvala na dobrodošlici

Daj Simu ove slike. Slikano kod mene u Banja Luci. Tu je i Vesna.

[attachment=1]


[attachment=2]

Ova je snimana kod tebe u firmi.

[attachment=3]

a ova kad sam držao nastavu u tvojoj firmi.

[attachment=4]

Na ovoj slici se vidi jedan slušaoc koji nije savladao nastavu o rukovanju sa PAM-om. Pogodi koji. Veoma vidljivo.

[attachment=5]

Da olakšam,  GL Medić iz VP 4001 Petrovaradin nije savladao lekciju čitajući i slušajući, nego na drugi način.

Pozdrav

Vlado

Sutra ću odneti slike Simu na posao.

Koja je godina u pitanju kada ste bili kod nas kao instruktor?
Pitam zato što su ljudi na slikama uglavnom optičari, ne vidim ili ne prepoznajem nikoga od elektroničara. A i ovi koji jesu na slikama se nikada nisu bavili tenkom?! :-\

   Ne znam da li mogu Medi da prenesem pozdrave. On nije član ovog foruma ali mu mogu javiti da ga ponekad pominjete pa ako hoće neka se pridruži. Pretpostavljam da je ova slika iz TRZ Čačak 91.g . Zanima me da li imate sliku ekipe koja je te godine ispalila projektil iz M-84 sa Petrovaradina i hrabro pogodila kupatilo lokalnog muzičara u Sremskim Karlovcima. Mislim da su neki od njih na ovoj slici.
   Meda je u to vreme bio početnik, tek izašao iz škole i pomalo napaljen pa nije čudo što je srljao i dirao gde ne treba. Dobro da se na tome završilo. Koliko znam on je vezista i ne znam šta je radio u to vreme u Čačku. Verovatno neki kurs jer je u Vojvodini tada M-84 mogla imati samo Dunavska Divizija u Zrenjaninu i to možda samo jednu četu.

Nakon održanog kursa direktor TRZ-a je proglasio moje predavanje najbolje ikad održano u TRZ Čačak. Simo zna detalje.

Dakle, niko nije prepoznao po čemu se prepoznaje momak koji nije savladao rukovanje sa PAM-om.

Evo, vidim da je Micha prepoznao Medu. Pozdravi ga. Kasnije sam držao nastavu i u VP 4001 Petrovaradin. Mjesec dana table i krede i priče o tenku. Neka ti Medo ispriča kako nije savladao rukovanje PAM-om i odakle mu ovi šavovi i krpljenje na glavi.

Projektil iz kasarne u Petrovaradinu je opalio Dakić Miroslav. Kad se to dešavalo ja sam bio u Pakistanu i radio na tenku T59. Po povratku iz Pakistana dobio sam naredbu da odmah odem u Petrovaradin i da sredim situaciju.

Jedna od prvih lekcija prilikom susreta sa tenkom M-84 je: "Nikako ne dirati postolje PAM-a, kada na njemu nije montiran mitraljez, a postolje ukočeno po vertikali".

Bandzi je savladao lekciju. Nema šavove na glavi.

 ;D ;D ;D ;D

   Isto je i kod T-55 na DŠKM gde je postolje jako slično, ako ne istovetno kao i za NSV. Dve jake opruge na donjem delu imaju zadatak da PAM težak oko 70 kg drže u ravnoteži da bi se njime moglo lakše upravljati vatrom po visini. Kada PAM nije postavljen na postolje opruge su sabijene i ukočene po vertikali klinom koji, ako se oslobodi, na praznom postolju podiže postolje u vis poput katapulta. Jedne prilike sam video kako vojnika baca na susedni tenk usled pomenutog oslobađanja postolja i nije mi bilo nimalo smešno. Srećom bez nekih krupnih povreda poput Medine kopče na glavi.
  
   Na ranijim postovima si okačio sliku kolege koji je imao taj peh sa opaljivanjem, čini mi se da je imao kovrdžavu kosu i naočare. I on je tada bio jako mlad a za pomenuti slučaj je kriv jedino što nije proverio da li je top napunjen pre nego što je probao električno okidanje. Iako je bio čl. 11 malo je glupo da se tenk sa napunjenim topom doveze na srednji remont a da to niko ne primeti i posebno označi. Čini mi se da je tada bio povređen i momak iz VP 4100 koji je stajao na susednom vozilu od navlake usta cevi koja se razletela a njega je zakačio po licu kaiš kojim se navlaka priteže za cev. Jednom rečju, skup nesretnih okolnosti u kojoj je jedina sreća bila da je pomenuti muzičar nekoliko trenutaka pre toga izašao iz kupatila u koje je granata pogodila. Osim materijalne štete i pomenute povrede nije bilo većih posledica.

   Očigledno, cela priča je sa ciljem da se kaže da je tenk složeni sistem koji ne trpi improvizacije i nestručno rukovanje. Nesreće su moguće pri najbanalnijim svakodnevnim radnjama koje izvodi posada a kamo li pri ,,budženju'' stabilizatora.

Zar je DŠK toliko težak?

NSV ima 25 kg.

"Duška" je teška 34kg, samo automat. A još se tome dodaje lafet, nišan i priručni borbeni komplet. 70 kg ne izgleda preterano.

Sa sve postoljem, moguće.

Među prvih nekoliko lekcija u radu sa suvom bi moralo da bude i proveri položaj ruč/aut prekidača na panelima AP, ja sam to naučio tako što mi je glava  ostala zaglavljena između mesne sprave (montirana na zadnjak) i DNNS-2 a nije bilo ni sedišta ispod mene. mogu samo da vam kažem da je jako neprijatan osećaj kada je cev krenula na ugao a i moja glava sa njom ( ah rani radovi). ;D

Što se tiče budženja stabilizatora mislim da će biti u redu, podesili smo mehaničku i električnu "0" i to se slaže sa našim predpostavkama (bilo je potrebno malo ili nimalo podešavanja), a krajnji dokaz će biti proba na tenku i puna provera uglova, brzina i nadam se gađanje na kraju. :super

Malo je komplikovano, ali nije neka nauka. Uzdužni ugao sa referentne ravni kupole (na kupoli pored poklopca za izbacivanja danca), preneseš na referentnu ravan topa. Najlakše je kad uzdužni ugano postaviš na nulu okretanjem kupole, pa kad ga nađeš na tom mestu blokiraš kupolu. Onda i uzdužni ugao na topu postaviš u nulu. Prebaciš na KBN-u preklopnik u mehaničko podešavanje, blokiraš spravu po elevaciji i azimutu, i dugmetom za mehaničko podešavanje dovedeš končanicu u nulu. Ako ne može nevalja ti podešavanje paralelograma. Isto uradiš i za električno podešavanje. Ako ne ide popustiš pera na elevacionom senzoru, te nađeš nulu električnog podešavanja.

Ovo inače nije potrebno raditi. Ovo se radi jednom u pet, šest godina, ili ako se mjenja nišanska sprava. Ili ako nije moguće uraditi jednu ili obe rektifikacije po visini (nema dovoljnog opsega za pomjeranje optike).

Pozdrav

Vlado

Sta oznacava svetlo "mala izlazna snaga lasera" na koncanici DNNS-2?

https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=17684.0;attach=452876;image

Tek sam sad vidio ovo pitanje. Izvinjavam se.

[attachment=1]

Unutar nišanske sprave DNNS-1 i 2 ima štampana pločica oznake SIND. Na njoj imaju dva četverocifrena sedam segmentna displeja sa tačkom iza broja, te četiri diode. Prikaz tih dioda i displeja vidljiv je u desnom okularu nišanske sprave. Dnevnom. Lijevi okular je za noćni kanal.

Diode u sredini su:

1 Cilj unutar blokirane daljine. Ako se sopstvena pješadija nalazi ispred tenka može se napraviti zabrana gađanja unutar podešene daljine. Kod mjerenja daljine do cilja koji je unutar te podešene daljine upali se lampica (LED dioda) unutar okulara te signalizira da je izmjereni cilj suviše blizu, te sistem ne dozvoljava mogućnost opaljenja. Ovo mi je dosta glupa stvar, jer ko bi gađao preko svojih. Em što bi ih pritisak oduvao na malim daljinama, raznio bi im bubne opne, a da ne govorim o otpadanju nosača potkalibarnog zrna na nekih 200 metara ispred tenka.

2. Kapija vatre. Indikacija da je greška koju pravi sistem dovoljno mala (razlika od traženog i trenutnog položaja po elevaciji i po azimutu), te su ispunjeni uslovi za gađanje. Već sam negdje pisao na Palubi o ovome, o predikciji kapije, o veličini kapije u zavisnosti od daljine, kašnjenju sistema opaljenja, o kašnjenju u reagovanju nišandžije, itd, pa koga interesuje neka nađe negdje na Palubi.

3. Top napunjen. Negdje piše Gotov. Jedan od uslova za opaljenje. U prevodu, top nije u hidroblokadi, top nije u režimu trzanja, top je u prednjem položaju, zatvoren zatvarač, prekidači AUT-RUČ na pultu popune i pultu nišandžije su u položaju AUT, donosač zrna u zadnjem položaju, kaseta spuštena, ram izbacivača danceta spušten, nema akvizicije vozača i komandira itd. Mislim da sam i o ovome negdje več pisao na Palubi.

4. Mala izlazna snaga lasera. Više čeonog naslona na nišanskoj spravi ima jedno izbočenje. Unutra njega je jedan veliki kondenzator koji se mora napuniti da bi dao dovoljno energije za rad bljeskalice lasera. U slučaju čestih laserovanja nema dovoljno energije za rad lasera. Obično treba sačekati nekoliko sekundi da se ugasi ova lampica. Do paljenja ove lampice može dovesti i kvar dijelova u tenku van nišanske sprave.

To je otprilike ovo o čemu ovdje držim nastavu.

[attachment=2]

Pričam na engleskom, kapetan Adnan iz pakistanske vojske prevodi na Urdu. Ovdje je na tabli i dio predavanja oko korigovanog tabličnog ugla, tablica gađanja i odskočnog ugla tenka. Vidim da sam na tabli napisao i 0.2 mills. Dakle, pričao sam o kapiji vatre. Na displeju su oznake koje se dobiju kod ručnog unosa daljine i maksimalne daljine gađanja mitraljezom.

U pozadini lijevo TZI T55. Na drvetu dvije vjeverice tipa Čip i Dejl koje su me stalno uveseljavale. Otprilike su onakve kao u crtanom sa Pajom Patkom.

Pozdrav

Vlado

Kad sam pisao o gađanju preko svojih snaga, pješadije, mislio sam o otpadanju nosača potkalibarnog jezgra. Na nekih 150 do 200 metara ispred tenka otpadaju nosači. Prilikom gađanja na poligonima u siromašnim zemljama otprilike na toj razdaljini izleću lokalci, seljaci, iz zemlje i kupe ove nosače dok se gađa. Nekoliko sekundi po opaljenju. Otpadno gvožđe koje se kasnije prodaje na kilu. Za one koji su prisustvovali gađanjima velikog kalibra znaju koji je to veliki pritisak iza topa, a da ne govorim koji je ispred topa.

Dakle, ovo otpada.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Početna brzina ovog zrna je oko 2000 m/s. Maksimalni domet, tablični, 4000 metara. Dakle vrijeme leta je oko 2 sekunde. Oko dvije sekunde, jer brzina zrna opada sa daljinom, tako da je brzina zrna manja na cilju. Postoji i vrsta ovog zrna sa traserom. Da bi se vidjelo gdje pogađa. Međutim, zbog jakog svjetla na ustima cijevi kod opaljenja, u nišanskoj spravi ima zaštitna mehanička pregrada, šater, koja se aktivira sa opaljenjem i koja pada u nišanskoj spravi, te zaštićuje oči i noćnu optiku. Noćnu optiku, jer bi jako svjetlo koje se javlja kod opaljenja još više pojačao pojačavač svjetlosti, te bi napravio velike problema očima nišandžije.

Ovaj šater pada i kod opaljenja laserom, te vrši zaštitu očiju kod laserovanja. Vrijeme od spuštanja do dizanja ove mehaničke pregrade nije isto za opaljenje i za laserovanje.

Dakle, napravi se zrno sa traserom, da bi se vidjelo gdje zrno pogađa, a onda se u nišanskoj spravi napravi zaštita za oči koja djeluje duže nego nego što traje let zrna. I tako se ne vidi učinak trasera.  

Što se tiče pojačavača svjetlosti, negdje 1984 godine smo radili ispitivanja nišanske sprave u tamnoj komori i jedan drugar je u mrkloj tami tražio neki alat. Ja sam sjedio za nišanskom spravom. I on je upalio šibicu. Mene je doslovno kao da je neko opalio čekićem po glavi. Svjetlo pojačano oko 100.000 puta. Oko mi je bilo crveno desetak dana. To navodim zbog potrebe za ovom zaštitnom pregradom.

Pozdrav

Vlado

Vlado,
to je prava terenska obuka. Oni upicanjeni a ti kao da si s bauštele došao. :)

Poštovani Brodarski,

Ja sa bauštele, džepovi puni dolara, a ovi upicanjeni ostaju u pustinji Tamavale i Kandavale. Sto kilometara od Bahavalpura.

Pustinja, taman prošli monsuni, vlaga 100 %, temperatura blizu 50 u hladu, kao da si u blizini ekspres lonca koji šišti u maloj kuhinji.

Prvi čin dobijaju nakon 18 godina u vojsci. Postaju razvodnici. Disciplina engleska, urednost vrhunska, hijerarhija neviđena.

Pozdrav

Vlado

Nadjoh danas ovu sliku, ali nemam pojma o čem' se tu radi?


[attachment=1]

Evo i nastavka fotografija na zadatu temu, što se tiče tenka u pitanju je Merkava
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Nisam znao za nastavak serije... onda mu dodje kao neka rektifikacija?

Izgleda kao retifikacija..

LPB

To dođe kao ovo na našem M84 u Kuvajtu.

[attachment=1]
Zoran vrši rektifikaciju

[attachment=2]
Savo vrši rektifikaciju

[attachment=3]
Na ovoj slici Savo drži durbin za rektifikaciju u ruci. Pored njega jedan sumnjivi tip sa sumnjivim naočalima. Po položaju kape na glavi sumnjivog tipa vidi se ko je bio za nišanskom spravom. Zbog čeonog naslona nišanske sprave kapa se mora okrenuti unazad, inače se ne može uraditi rektifikacija.

[attachment=4]
Savo je bio glavni.

Na ovome rektifikacionom durbinu za tenk Merkava vide se veoma dobra rješenja za durbin. Zaštićen od udara, prolaska svjetla (sunca) pored objektiva durbina koje zna veoma da smeta i bolji kontakt sa topovskom cijevi. Puno bolje nego durbin za rektifikaciju DR125 mm i rektifikacione trupka za top 125 mm, a koja se isporučivala na nivou bataljona. Na ustima cijevi postoje ucrtane linije na koje se trebaju staviti dva končića unakrsno, a na mjesto udarne igle u zatvaraču se stavlja trupka 125 mm, durbin za rektifikaciju. To je ruski način rektifikacije. Naš je bio sa DR 125 mm.

Interesuje me za što služi ona svijetla šelna na ustima topa kod ove Merkave.

Pozdrav

Vlado

Pošto ja nevolim da se pravim pametan, a zaista neznam pravo značenje pojma "rektifikacija",
(možda negde i ima na Palubi objašnjenje), molio bi nekog od ovih zvezdoznanaca ( :angel:)
da mi to lijepo ovde objasni.....hvala.  ;)

Uskladjivanje nišana, u najkraćem. Neko od stručnijih će već to malo detaljnije...

Nije problem.
Rektifikacija.

Uparivanje linije topa, virtuelne linije koja ide sredinom topovske cijevi sa linijom nišanske sprave. Uparuju se tako da linija topa i linija nišanske sprave "udaraju" u istu tačku. Pošto je nišanska sprava pomjerena unazad, gore i lijevo u odnosu na usta topovske cijevi ta linija ne može biti paralelna, jer postoji taj ugao paralakse.
Zato se vrši podešavanje na udaljenu metu, vjerovatnu daljinu cilja, na 1500 metara. Tu je greška u +/- mala u odnosu na cilj koji bi bio na približnim daljinama..
U fabričkoj hali ili u hangaru, radionici u kasarni, postoje rektifikacione mete na kojima se vrši podešavanje na malim daljinama u zatvorenim prostorijama.

Razlog vršenja rektifikacije je razdešavanje paralelnosti ovih linija. Najčešći razlog je krivljenje topa zbog uticaja sunca. Zato na topovskoj cijevi postoje termoizolacioni limovi, ili na Čiftenu ili Merkavi ove platnene navlake na topu.
Top je na našem tenku dugačak van kupole 5,11 metara. Rektifikacija se vrši u hladu, ako se može, ali to nije uvijek moguće. Takođe se vrši nakon nekoliko opaljenja iz topa, nakon što se sama topovska cijev ugrije od gađanja.
Kineska cijev se bukvalno ne krivi na suncu. Naša je dobra, a ruska se krivi toliko da je to vidljivo golim okom po suncu.
Ako nema opreme za rektifikaciju može se izmjeriti krivljenje cijevi po suncu pomoću referentne libele koja se nalazi na kolijevci topa pored nišandžije. Postavi se u nulu, a na usta topa se stavi kvadrant, te se izmjeri položaj topa. Nakon nekih pola sata na suncu izmjeri se ponovo položaj usta topa i vidi se koliko se top iskrivio.

Strana topa koja je izložena suncu se grije u odnosu na stranu topa koja je u hladovini. Tako da se top uvijek krivi na stranu suprotnu od sunca.

Na novijim tenkovima postoji rektifikaciono ogledalo pomoću kojeg se vrši automatska rektifikacija topa. Iz nišanske sprave se pošalje laserski zrak na to ogledalo, te se mjeri gdje je vraćen taj zrak na jedno polje u nišanskoj spravi. To je bilo urađeno i na našem Vihoru.

Na ovom se topu, na vrhu vidi jedno izbočenje koje služi za tu automatsku rektifikaciju.

[attachment=1][attachment=2]

Pozdrav

Vlado

Zahvaljujem na objašnjenju.... ;) :klap :klap

   Znači rektifikacija ili ispravljanje ( nišanske tačke u odnosu na liniju cevi ) a ne ,,elektrifikacija'' što znači nešto sasvim drugo.

Vlado, dali je to na merkavi "ogledalce" za merenje krivine cevi?

PO poziciji bi moglo biti, ali način fiksiranja je upitan, pošto deluje malo labavo.


LPB

Nisam tenkist, ali mali prilog u ovoj temi. Moj prilog je podložan ispravkama (Vlado napred!), no mislim da sam dobro preveo prilog o modifikaciji SUV Fotone iz Ljubljane - rješenje mjerenja ukrivljenosti cijevi.


Fotona (Ljubljana) je svoj sistem upravljanja vatrom (SUV) nadogradila sistemom za mjerenje ukrivljenosti cijevi. Razvili su senzor  koje se sastoji iz predajnika i prijemnika (kvadrantna diode) laserskog snopa (montiran na štitu topa) i nosač sa ogledalcem koji je montiran na ustima cijevi. Taj sistem (mjerenja ukrivljenosti cijevi) uključi se prilikom punjenja topa tako, da predajnik šalje zrake u ogledalce na ustima cijevi topa, zrake se odbijaju od ogledalca u prijemnik pod različitim kutevima (ovisi od veličine zakrivljenosti cijevi). Podatak primi kvadrantna dioda, pošalje ga kao informaciju u računar SUV-a, koji odstupanje unosi u balistički izračun za gađanje.  Teoretski je problem jako jednostavan i  lako izvodljiv. Pojavio se problem zaščitenosti i oklopljenosti ogledalca na ustima cijevi (što znači masu oko 10kg) kao i čvrstoče i preciznosti učvrščenja, da se poslije 100 ispaljenih granata ne pomjeri niti za jedan mikron.  Učvrščenje  skolopa sa ogledalcem nije se smjelo vršiti varenjam,  bušenjem cijevi  niti učvrščivati vijcima, jer bi se time narušila kohezija materijala cijevi. Pokusi sa različitim bragama nisu dali dobrih rezultata, jer je prilikom opalenja, sistem doslovno ostao u “zraku” i pao na zemlju. Interesantno, da slovenka vojska nije pokazala zanimanje za taj sistem mjerenja ukrivljenosti cijevi.

-primopredajnik na štitu topa

-ogledalce na cijevi topa

i kako se onda vrši montaža ogledala na vrh cijevi?

Poznat problem. Ogledalce se pravi u procesu proizvodnje topa. Ogledalce je dio topa i nije spojeno zavrtanjem ili varenjem, nego je napravljeno brušenjem površine u procesu tokarske obrade topa. Na skoro svim topovima ovo ogledalce spada kod opaljenja ako je ogledalce dodano na top. Ali ako je napravljeno u sklopu onda se čvrsto drži.

Ovaj Fotonin sistem je dosta jeftin. Na Vihoru je prijemnik laserskog snpoa bio u nišanskoj spravi. Sad tu nastaju softverski problemi oko računanja korekcije i promjene paralakse topa. Odnosno, na Vihoru je ovo bilo rješeno malo bolje, a sa tim i skuplje.

Podešavanje nišanske sprave se vrši na odnovu položaja topa. Otvor nišanske sprave je pomjeren unazad, gore i lijevo u odnosu na usta topa. A te dvije linije, linija nišanjenja i linija topa moraju biti paralelne, odnosno moraju da se susreću na cilju. Dakle, nisu paralelne. Zato se uvode ove korekcije za taj ugao.

Top se krivi na suprotnu stranu od sunca. Tu su jako bitni termoizolacioni limovi koji se vide na topu. Na nekim tenkovima tu je neko posebno platno.
Top se takođe krivi i kod opaljenja. To se zove temperiranje topovske cijevi. Nakon dva tri opaljenja potrebno je izvršiti korekciju osa. To krivljenje zna biti do pola hiljaditog.

Na Vihoru se je ova korekcija vršila onoliko često koliko je to radio nišandžija. Automatski.

Pozdrav

Vlado

Po takvim informacijama, koje se mogu tu pročitati, vidi se (bar po meni) koliko je bio Vihor tehnološki napredniji od M84.

Dali se planiralo modernizirati M84 sa sklopovima Vihora?

Prema podacima koji su mi na raspolaganju. Nije izmišljeno ništa novo. Upotrebljen je sistem pričvršćivanja isti kao i što se učvršćuje pojačivač trzanja (kad se puca sa manevarskom municijom), koji je upotrebljen na PAP M66. E, sad kako je na PAP-ovki to učvršćeno znaju oružari.

Boštjane, šta bi bilo da je bilo teško je reći.

Vihor nije završen. Imao je dobrih rješenja, a neke modifikacije i modernizacije traže pare i vrijeme.

Pozdrav

Vlado

Evo jedno pitanje od mene (mozda malo glupo), nadam se da nisam promasio temu...
Koliku zastitu pruzaju zastitne gume (improvizovane) koje se postavljaju na oklopna vozila, od kojih kalibara stite i koliko pomazu zastiti od kumulativnog mlaza ? I kako je bolje postaviti uz sami oklop ili odmaknute ?

Da bi guma, pa makar i improvizovana, bila iole od koristi, mora biti bar armirana čeličnim predivom. Balistički nivo zaštite, montirane čak i u opremljenijoj radionici mislim da je minimalan protiv obične municije. Možda bi nešto više zaštite pružala od starijih modela kumulativnih zrna, i to ako se postavi odmaknuto od osnovnog oklopa. Na taj način može se delimično destabilizovati kumulativni mlaz i umanjiti probojnost. Najbolja udaljenost određuje se empirijski, ko preživi. Negde sam čitao da je to oko pola metra.

   Mislim da je na M-84 korišćena višeslojna gumena traka armirana koncem kakva se koristi za beskonačne trake kod industrijskih transportera i elevatora. Negde se ove zavesice nazivaju i anti-kumulativni ekrani što govori o principu njihovog dejstva tj. udarom kumulativnog projektila u ovu gumu aktivira se kumulativni mlaz na rastojanju od skoro pola metra od tela tenka čime se on raspršuje i time gubi na probojnosti. Inače ova guma za transportere je solidna balistička zaštita protiv streljačke municije, uspešno primenjivana od strane svih učesnika čl. 11. i čl. '99. Njome su oblagana razna vozila koja nemaju nikakvu balističku zaštitu što se pokazalo dosta efikasno, jer metak vojničke automatske puške je nije probijao na rastojanjima preko 50 metara. Da bi se postigla i kumulativna zaštita potrebno je da ovakva guma bude postavljena na nekom rastojanju od oklopnog tela ili šasije vozila, da bi se dobilo rasturanje kumulativnog mlaza. A to se može postići i sa dodatnim limom postavljenim na sličnom rastojanju. Viđao sam u navedenom periodu izrešetane zaštitne gume koje su sadržavale poneka zrna i gelere što znači da je u velikoj meri efikasna. Metak ako i prođe kroz gumu izgubi veći deo brzine zbog trenja tako da ne može naneti tolika oštećenja kao kada pogodi šasiju vozila nesmetano. Otvori kroz koje je metak prošao nisu providni već se mogu uočiti tek na osnovu promenjene boje i hrapavosti na površini.

   Interesantne su keramičke pločice koje su se našle izložene paljbi streljačkog naoružanja. Na delu zida gde nema pločica kao npr. u kuhinji zrno buši zid i završava u cigli ili izleće napolje sa druge strane ako je ispaljeno sa manje daljine i iz jačeg naoružanja. Na delu zida gde su nalepljene pločice pogodak ih ošteti, raspe glazuru ali ne buši zid koji je iza pločice. Podne pločice su još žilavije od zidnih. Siguran sam da bi se lepljenjem pločica na pomenutu gumenu traku i njihovo višeslojno postavljanje sigurno dosta podigao nivo balističke zaštite improvizovanim sredstvima.

   Sanduci na tenku, pogotovu na T-55 kod koga su oni jednostavno prišrafljeni na blatobran ili kupolu i ne prate konturu vozila kao kod T-72 i M-84, se pre polaska u akciju pune peskom. Pogotkom kumulativnog projektila u spoljni zid sanduka za smeštaj opreme pre vremena se formira mlaz koji prodire u sanduk i predaje deo toplote pesku te se time smanjuje njegova efikasnost i dejstvo na oklop. Pesak unutar sanduka bude staklast što znači da je energija mlaza utrošena na njegovo topljenje umesto na topljenje tenka.

   Sve su to improvizacije sa diskutabilnom efikasnošću koje je davno neko primenio na nekom vozilu, a mi čuli pa probali na našem. Prava antikumulativna zaštita je na Sirijskim 72-ama u vidu aktivne zaštite koja eksplodira i odbaci projektil sa tenka. Ima dosta snimaka i sa ovog sajta gde se možete uveriti u efikasnost i obučenost tenkista posredstvom kamera montiranih na tenk u svojevrsnom rijaliti-šou. Tu se u realnim ratnim uslovima može potvrditi ili odbaciti neko sredstvo, oprema dokumentovano video snimkom, za razliku od našeg pustog teoretisanja i prepričavanja.

Treba samo reći da je na sirijskim tenkovima T-72AV postavljena dodatna zaštita "Kontakt-1" koja nije efikasna protiv tandem-kumulativnih projektila, kakav je recimo RPG-29.

Hvala, ja sam prvenstveno mislio na improvizacije na oklopnim automobilima, npr. na BOV-u je oklop tanak i moze da ga probusi i puscana municija, ali kad bi se postavila neka guma (npr.rudnicka traka debljine oko 20mm sa upletenim koncem) na odstojanju od 10-20cm znatno bi smanjila energiju zrna i vec u gumi bi se formirala gljiva od zrna i ono bi udarilo u oklop kao geler...

Moj 200-ti post  :) Recimo kad bi za nuzdu trebalo napraviti improvizovani oklop na vozilu, da li bi u ovom slucaju guma ili keramicke plocice(mada je to glupost)  pomogle ?
[attachment=1]

Једна мала напомена, да не би било забуне: Кумулативни млаз не топи оклоп, већ дословце пробија оклоп кинетичком енергијом. Ради се о томе да када се активира експлозив у бојевој глави кумулативног пројектила долази (због облика експлозвног пуњења) до формирања кумулативног млаза (који је у ствари истопљени бакар - који се понаша као флуид, нешто као течност). Када честице флуида (кумулативног млаза) које се крећу врло великом брзином ударе у површину оклопа, ствара се огроман притисак који доводи до кидања веза унатар материјала оклопа. Практично, флуид (кумулативни млаз) под притиском потискује челик испред себе и буквално са друге стране избије "чеп" од покиданог материјала. Посада у тенку најчешће не страда од тог "чепа" (мада је и то могуће ако се ко нађе на путу), већ од притиска и високе температуре који се ствара распршивањем флуида (јер је он под огромним притиском и восоком тепературом) унутар куполе. Из тог разлога убитачни ефект ће често бити знатно умањен ако су поклопци на тенку отворени.  

   Pa što reče Lane Gutović: Ko zna, možda će ovo nekom i da pomogne. U svakom slučaju ne može da škodi a ono što ne škodi- korisno je.

Danas sam pronašao ovu fotografiju, gde je u objašnjenju pisalo da je ova "skalamerija" pronadjena u Krupovoj fabrici nakon završetka Drugog svetskog rata. To je neka vrsta automatskog punjača. Da li je to za tenak ili sam promašio temu?

[attachment=1]

Pre bih rekao da je u pitanju ova mrcina

[attachment=1]
[attachment=2]
FLAK 40 od 12,8cm

Cak sta vise, ovaj (polu)automatski punjac i lici napravi na drugoj slici.

Protiv-tenkovski rov...

http://www.liveleak.com/view?i=095_1398621371

Значи да треба копати шире противтенковске ровове :D

Trebalo bi vidjeti kako bi prošao da je top okrenut prema naprijed.
Mislim da svrha protu tenkovskog rova i nije da potpuno onemogući prolaz tenkovima (dobro, to bi bilo idealno).
Već bi takva fortifikacija trebala usporiti kretanje da ih tu možeš na miru gađati.

poz.

U kombinaciji sa otpornim tačkama i zmajevim zubima to je noćna mora za oklop. To su najbolje iskusili Sovjeti tokom Zimskog rata protiv Finaca.

To je bilo u II WW ali danas brzina ratovanja, tehnologija i sredstva to ne dozvoljavaju. Kako ćete napraviti PT rov a da vas ne vidi bespilotna letjelica ili nešto drugo? Otporna točka? - običan dron koji možete kupiti u trgovini s malo boljom kamerom može snimiti bojišnicu za potrebe uočavanja ciljeva a nakon toga nema više otporne točke niti vatrenih položaja.
Svaki rat je imao svoje načine u provedbi operacija od kojih se neki mogu primjeniti a neke treba zabraniti u daljnoj primjeni.

Poz

Ja nigde ne rekoh da je to izvodivo i danas.

Možeš da upotrebiš dronove ako znaš gde i kada.

Nema načina da se "in live" u realnom vremenu non stop skenira i prati položaj i akcija protivnika.

1999 su na Kosovu zahvaljujući takvim preciznim markiranjima sa satelita i bespilotnih letilica uništili maketa da im se broja ne zna.

У другом, а и у првом светском рату су као помоћ за прелазак преко ровова носили свежањ грања - ”fascine carrier tank”. Ево доста слика на тему. (https://www.google.rs/search?q=fascine+carrier+tank&client=safari&rls=en&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=vJxsU_XoKamr0QWVq4CACA&ved=0CAgQ_AUoAQ&biw=1290&bih=899)

У Заливском рату су кориштена новија решења - сноп цеви, а напретком материјала има и нових идеја:
Armoured Vehicle Royal Engineers (http://en.wikipedia.org/wiki/Armoured_Vehicle_Royal_Engineers)

Иначе су у Заливском рату Ирачани направили насип од песка, такође са циљем каналисања кретања (а и јер је теже ископати ров у песку).

Као што је тврдња да се стара искуства увек могу применити на нове ратове погрешна, тако је тврдња да се стара искуства не могу применити на нова ратовања нетачна. Дакле, ПТ ров, па и утврђена отпорна тачка имају своју сврху у неким ситуацијама (зависи од околности) без обзира на беспилотне летилице и брзину и квалитет прикупљања и преноса информација. Све што човек направи може и да поквари. Све што човек прикаже, може и да сакрије. Људска машта, али и глупост су ненадмашни. Читава историја ратовања се у суштини "врти" око "истих" стратегија, тактика, облика и начина дејства али у новим технолошко-техничким, временским и географским условима.

Eskarpe i kontraeskarpe?

https://www.youtube.com/watch?v=dn1wxSDYz9A

Ovo su najbolji mogući uslovi, na pisti kasarne, sve je čisto i sve ide savršeno. SH na slici je naravno 2S19 -MSTA-S, vidi se hodni deo T-80 i gusenice sa "asfaltohodnim papučama", koje inače Rusi retko koriste. Naravno, osnovni alat su: lom (pajser), kuvalda (macola) i okasti ključ, bez toga neće moći nikad.

Evo ga Boštjane. Pukla gusjenica. Treba je zamijeniti. Ovo su pravi uslovi za ono za što je namjenjen ruski tenk. I pucanje gusjenice se dešava u ovakvim uslovima.

[attachment=1]

Za vrijeme Č.11 tenk M84, na lokaciji između Teslića i Jelaha, u akciji zapao je u kanal, pukla mu je gusjenica, nije se mogla zamjeniti zbog žestokog napada neprijateljskih snaga i VRS je tako izgubila jedan tenk M84. Na tom tenku sam bio dva dana prije.

Pozdrav

Vlado

Zato imamo znalce ovdje, da nas nauče kako se to radi ;)

LPB

Ovo je neka čudna verzija 84, tvoj ručni rad?

poz.

   Ja bih pre rekao da je na gornjoj slici T-72 i ruski vojnik sa šubarom pored...

Tenk je T80UD i ukrajinski vojnik sa ruskom šubarom.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


Bez jakih momaka i jakih mišića nema popravke gusjenice.

Žao mi je što nisam snimio mašinu koja od članaka pravi gusjenice. To sam prvi put vidio u fabrici tenkova u Kini, u gradu Bao Tau. U jedan veliki ljevak istresu stotinjak članaka, članci ispadaju kroz otvor na dnu, mašina ih uzima, slaže, nabija osovinu i pravi se beskonačna gusjenica. Kasnije dože Kinez, odbroji koliko mu treba članaka u gusjenici, izbije jednu osovinu, dođe kran, odvuče gusjenicu nekih desetak metara gdje se ista montira na tenk. Na pokretnoj traci gdje se sklapaju tenkovi. Ovo što se vidi na prethodnom snimku, spajanje gusjenica sa "mačkom", kod Kineza se radi sa mašinom. U dvije tri sekunde.

Pozdrav

Vlado

Koji je najcesci uzrok pucanja gusjenica Vlado, istrosenost, lose upravljanje strojem?
Ne mislim na borbena djelovanja, mine i sl.

poz.

Najtvrđi čelik koji sam vidio u životu je osovina članka gusjenice. Veoma tražen od raznih majstora za obradu kamena kao dlijeto ili neki špic. Veoma se teško obrađuje (za privatne potrebe), ali kad se obradi traje vječno.

Gusjenice češće pucaju na kamenitom terenu nego na asfaltnom ili zemljanom.  Uzroci su uglavnom istrošenost ili loš vozač koji nema iskustva u vožnji po kamenitom terenu.

O ovome bi više mogao da napiše S.Palestinac, ali on je veoma zauzet, te ne piše odavno na Palubi.

Pozdrav

Vlado

Ovome T80 treba zamijeniti gusjenicu.

[attachment=1]

Pozdrav

Vlado

Kuku, matero moja! Ajme.

HOW IT WORKS: Planetary Gears

https://www.youtube.com/watch?v=4HPtIXlno3w

Možda nekoga zanima. Priručnik za tenkiste na ruskom u pdf-u . Izdanje MO RF 2004. god , 482 stranice.

[attachment=1]

link (https://vk.com/doc41072062_463676913?hash=d2a42bdb39f56ec4fb&dl=9a40b687cf6900755d)

Postavljam ovdje ovaj moj tekst koji sam objavio na jednom drugom mjestu, a da bi ga mogli vidjeti neki moji prijatelji.

Opisao sam moj rad na tenku T59 u Pakistanu  u fabrici koja se nekad zvala HRF (Heavy Rebuilt Factory), a sad se zove HIT (Heavy Industries Taxila), u gradu Taksila, nekih trideset kilometara daleko od Islamabada. Tu se sada pravi pakistanski tenk Al Khalid.

Ovo je dio, isječak, iz nekih mojih pisanija.

Zbog stalnih problema sa Indijom Pakistan je morao da se naoružava. Sve što je kupovala Indija od naoružanja, a svi su ugovori bili tajna, nakon nekog vremena je to kupovao i Pakistan. Tajna koja lako procuri do komšije. Zadnjih nekoliko ratova Indija Pakistan se je vodilo, pored  Kašmira koja je planinska oblast i na ravnom. U pustinji. Tu se bitke uglavnom vode sa tenkovima. U ravnici. Najpoznatija je bitka kod čavinde. Bio sam u jednici koja njeguje tradicije te pakistanske jedinice i imam i njihovu majicu. U bitci kod Čavinde je pakistanski oklopni bataljon porazio indijsku oklopnu brigadu i zato je ta bitka poznata u svijetu. Zbog tog odnosa Indija Pakistan i mogućeg ratišta u ravnici je u Pakistanu prikazan i naš tenk M84. Išla su dva tenka u Pakistan na prikaz i pokazali su se odlično. Bez i jednog kvara i bez i jedne kapi ulja koja je iscurila iz tenka. Najbolje se pokazala naša radio stanica, Čajevačka, RUT-1, odnosno PD9. Te su odmah počela neke narudžbe za tu radio stanicu. Kad su tenkovi pripremani za prezentaciju sve su tolerancije pooštrene za deset puta, tako da su tenkovi bili u perfektnom stanju.  Iz meni nejasnih razloga otezalo se ugovor oko kupovine tenkova M84. Radilo se oko plaćanja preko robne razmjene, a što naši nisu htjeli, tako da je otezano sa ugovorom.

Međutim, ovi moji, nisu htjeli da čekaju da se napravi ugovor o kupovini M84, nego smo mi ponudili modernizaciju njihovih tenkova. U Pakistanu je bio veliki broj različitih tenkova T serije. T54, T55, T59, T62 i T69. Bilo ih je dosta u upotrebi,a bio je i jedan veliki broj u remontnom zavodu, fabrici, u mjestu Taksila, oko 30 kilometara istočnije od grada Ravalpindija na sjeveru Pakistana.  Fabrika se zvala HRF (Heavy Rebulit Factory), a kasnije je fabrika promijenila ime u HIT (Heavy Industries Taksila).  U toj fabrici se modifikovao tenk T59 na T69. Inače svu fabriku je izgradila Kina, odnosno stručnjaci iz fabrike u gradu Bao Tau, fabrike u kojoj sam kasnije radio.
Pakistanci su tražili rješenje za svoju modernizaciju tenkova, jer se je već u Indiji pojavljivali ruski tenkovi T72, a Indija je počela razvoj svog tenka na bazi tenka T72.

Bilo je jasno da tenk T55 sa topom 100 mm D10T nije u stanju da se bori protiv tenka T72 sa topom 125 mm 2A46. U nedostatku tih većih topova Pakistanci su počeli da na tenkove T55 ugrađuju topove 105 mm L7A1, makar da malo povećaju vatrenu moć. Za ovaj standardni NATO kalibar je bilo jako puno municije u svijetu, a bilo je i dosta tih topova u različitim varijantama zatvarača i kolijevke topa. A bilo je i dosta tenkova T59 sa topovima 100 i 105 mm, zavisno od godišta isporuke ovih tenkova iz Kine. Međutim, nakon rata u Kuvajtu 1991 godine sva oštećena tehnika, a koja se je mogla još koristiti, je prebačena u ovaj remontni zavod u Pakistanu. Tako da je veliki broj iračkih tenkova T55 i T59 korištenih u ratu u Kuvajtu dopremljenu HRF, odnosno HIT. U ovaj remontni zavod je dopremljena i ogromna nedovršena količina tenkova T55, uglavnom šasije, iz Istočne Njemačke i zemalja Varšavskog ugovora po raspadu Istočnog bloka, tako da je i jedna kompozicija tenkova, šasija prešla vozom preko SFRJ u početku 1992 godine od Subotice do luke Bar, gdje su utovarene i isporučene u Pakistan. Ova kompozicija tenkova je iskorištena za zaplašivanje nekih strana u ovom našem zadnjem ratu.
Sredinom 1991 godine odlazi ekipa iz Čajevca i Zraka, Sarajevo, u Taksilu da uradi modifikaciju na tenku T59. To je bila jedna od početnih modifikacija na ovome tenku u ovoj fabrici, a koja je bila jedna od mogućih modifikacija za tenk Al Zarar. Iz Čajevca su otišla dva magistra, Reuf (elektronika) i Mirsad (hidraulika), dva inžinjera, Fudo (automatika) i Žarko (elektronika), varioc, mašinbravar Eso, komercijalista Miloš (magistar elektronike) koji se tada nije mješao u stručne stvari, međutim, pomogao nam je kasnije, u Iranu kad smo radili američki tenk M60 oko proračuna pojačanja na hidrauličkim servo pojačavačima.  Iz firme koja je radila optiku i nišanske sprave Zrak Sarajevo su bila dva optičara, Zdravko kao iskusniji i Enver, koji je do tada radio na sklapanju nišanskih sprava, ali nikad nije išao na teren, niti je ikad ugrađivao nišansku spravu u tenk. Ekipa Zraka na terenu u inostranstvu se je uvijek sastojala od dvojice, jednog koji zna posao odlično i drugog koji uči od ovoga prvog. Ova ekipa je otišla u Pakistan dok sam ja još uvijek bio u Kuvajtu. U ratu. Otišli su bez znanja i saglasnosti Savezne direkcije SDPR-a koja je prodavala vojnu opremu i naoružanje iz SFRJ u inostranstvo, a i polagala je na pravo da određuje firmama koje su pravile vojnu opremu šta koja smije da radi van SFRJ. Skoro pa ilegalno su ovi iz moje firme otišli u Pakistan što se tiče SDPR-a. Na teren nije išao softveraš, jer su već prije dobijene tablice gađanja za top L7A1 105 mm, urađen je balistički modul za top 105 mm, te je izmjenjen taj modul u balističkom softveru tenka. Inače je uvijek na ovakve poslove išao i softveraš koji je rješavao balističke probleme.
Nakon tri mjeseca rada na ovome poslu u Pakistanu nije bilo nekog učinka. Iz nekih razloga o kojim sada ne bih pisao dolazi do tuče u čajavečkoj ekipi, te sutradan direktor naše firme naređuje da se sva ekipa vrati nazad.
Ja sam u to vrijeme držao nastavu u Tehničkom remontnom zavodu Čačak. Oko mjesec dana. Tabla, kreda, tenk M84 itd. Zbog tog predavanja sam kasnije dobio Veliku plaketu JNA. Mene pozivaju da se odmah vratim u Banja Luku, prekidam nastavu, vraćam se u petak, a u ponedeljak već letimo za Pakistan. Sjećam se da je u pakistanskoj ambasadi u Beogradu, gdje smo došli da dobijemo vize, izišao neko od osoblja, mislim da je bio otpravnik poslova, u papučama i kućnom ogrtaču, imao je u džepu štambilj i olovku, te nam je na ulazu u ambasadu, na stepenicama, meni i Milošu, komercijalisti, udario vize u pasoš. Bili smo najavljeni, a kad se u Pakistanu radi nešto za vojsku to je najveći prioritet. Idemo nekim kombijem do Budimpešte, na aerodrom, Cirih, Dubai, Karači, Islamabad. Od Islamabada do Ravalpidija opet sa nekim kombijem do hotela Šalimar.
Sutradan smo u fabrici HRF. Oko trideset kilometara od Ravalpindija.  Malo priče sa nekim šefovima i odmah u fabričku halu. Ogroman fabrički kompleks. U toj se fabrici pravi skoro sve što je za vojsku. Od topova, artiljerije, tenkova, itd. Na ulazu u fabriku sam prvi put u životu vidio i pregled dna vozila sa ogledalima. Najčudnije mi je bilo što u telefonskom imeniku Islamabada (u prevodu grad islama, a Pakistan znači čista država, paki je na urdu jeziku čist, a stan je država)  imaju svi telefonski brojevi iz HRF-a. Tako da se može vidjeti u imeniku broj telefona na proizvodnji topova, tenkova, minobacača i sav proizvodni program firme sa imenima radnika na tim radnim mjestima.
Ja dobijam praznu kupolu tenka T59 na nosačima. Kupola nije na šasiji tenka, nego na postolju visokom oko 1,5 metar  koje ima četiri noge. To su standardna postolja za kupole koje sam viđao u svim fabrikama tenkova u kojima sam radio. Počinjem da radim standardne procedure provjere kupole. Da li kupola zadovoljava zahtjeve za ugradnju ovih naših sistema.
Malo me je čudilo to što ovi moji prethodnici nisu ništa uradili.  Ipak su bili tamo nekoliko mjeseci. Kasnije, nakon nekoliko godina, mi je razlog rekao pokojni Reuf, nosioc razvoja ovih naših sistema za tenk Vihor. Ali ne bih sad o tome.
Počinjem provjeru kupole, trenje ležaja kupole, i to na svakih nekoliko uglovnih stepeni, odnosno da vidim da li je dobar ležaj kupole u čitavom krugu.  U slučaju da ležaj nije dobar zna se desiti da kupola trese lijevo desno prilikom prelaska tog segmenta ležaja. Zna biti problema sa ovim trenjem ležaja kupole, naročito kod tenka T55 i to zbog posebnog zaptivajućeg prstena za podvodnu vožnju tenka, a koji se je nalazio oko ležaja kupole, te ga zaptivao. Međutim, tenk T59 nije bio predviđen u konstrukciji za podvodnu vožnju, ABHO i nuklearnu zaštitu, te nije bilo problema sa tim zaptivajućim prstenom koji bi mogao da pravi dodatno trenje kod okretanja kupole.
Onda kreću provjere topa. Najvažnija provjera je da top ide gore dole okomito na ležaj kupole. Zna se desiti da ramena topa, oslonac topa u kupoli, nisu dobro podešena, pa top ima bočno smicanje u hodu gore dole. Izmjerili smo to smicanje i bilo je nekoliko uglovnih sekundi, što je bilo prihvatljivo.  U slučaju da je ta greška bila veća morali bi izvaditi top sa kolijevkom topa iz kupole i pod jedan oslonac topa, lijevi ili desni staviti podlošku čiju bi debljinu prethodno proračunali, te vratili top i sve ponovili. Sad se je morala i baza nišanske sprave nageti na isti ugao bočno, jer nišanska sprava mora da prati top u čitavom opsegu uglova, po azimutu i po elevaciji sa minimalnom greškom. Koliko se sjećam ovdje smo podesili bazu sa greškom od  0,2 uglovne sekunde. Baza nišanske sprave je metalni prsten koji se ugrađuje na kupolu prije ugradnje nišanske sprave. Postavlja se na mjesto noćne nišanske sprave na tenkovima T55 i T59, ili na svoje, za to projektovano, mjesto na M84. Ispod baze se stavljaju podloške koje se proračunaju zavisno od smicanja topa bočno pri hodu gore dole, a i na osnovu nagiba mjesta za bazu u odnosnu na ležaj kupole. Nakon toga se baza zavrće specijalnim vijcima moment ključem na silu od 55 Nm.
Takođe smo izmjerili i trenja u pokretanju topa po vertikali, te izmjerili dobre rezultate. Brtve na hidrauličkom cilindru znaju da prave probleme, te povećaju trenje  koje kasnije može praviti probleme. U tenku se koriste dvije vrste hidrauličkog ulja za pokretanje hidraulike u kupoli.  Ulje može biti HUNT-S (hidrauličko ulje za niske temperature - sovjetsko) ili Aero Shell. Različitog su porijekla (sintetičko ili koštanog porijekla) , različitog sastava i različite hemije. Takođe imaju sasvim različite brtve, kožne ili gumene, te se ne smije zamijeniti ulje jednog tipa sa uljem drugog tipa bez zamjene brtvi, inače se brtve ubrzo raspadnu. Različita im je i boja, pa se lako razaznaje koje je ulje unutar hidraulike.  Samo se pogleda boja ulja u prozoru koji se nalazi na rezervoaru hidraulike. To je bitno kod dolijevanja ulja u hidrauliku, jer ako se jedna vrsta ulje pomiješa sa drugom, hidraulika je bespovratno uništena zbog hemije koja se javila kao reakcija u spoju ova dva ulja. U kupoli se još u hidraulici koristi i ulje Steol, ali ono je najčešće u kočnici topa koja koči top u hodu pri nazad kod opaljenja topa.
Nakon toga ide mjerenje izbalansiranosti topa. Za top se kod mjerenja težine daju dva podatka. Ljuljajuća masa topa i trzajuća masa topa. Ljuljajuća masa je masa topa zajedno sa kolijevkom topa i svom opremom na topu i kolijevci topa, a trzajuća masa je težina topovske cijevi, zadnjaka i zatvarača koji idu u nazad kod opaljenja topa, kao i mehanizama izbacivača koji izbacuju praznu čauru nakon opaljenja iz ležišta zrna.Na topu sa prednje strane, na onom proširenju topa koje služi da izvuče barutne gasove iz topa nakon opaljenja, nalaze se balansni prstenovi, a na drugoj strani topa, na zadnjem dijelu kolijevke topa se takođe mogu naći balansna opterećenja. Svrha nalansnih opterećenja je ravnoteža dijelova topakoji je na klackalici, na ramenima topa, tako da kad su isključeni svi pogoni na topu top se može lagano, jednim prstom pokretati gore dole.
Iduća provjera je bočno smicanje topa u kupoli. Na zadnjak topa djelujemo silom od 5000 N i mjerimo koliko se top smakeo bočno u kupoli. Tu smo postavili hidrauličku auto dizalicu sa manometrom koju smo oslonili od vjenac kupole, a drugi kraj dizalice postavili na zadnjak topa i postigli silu koja treba, te smo  izmjerili  zadovoljavajuće rezultate.
Iduća provjera je zazor u uškama hidrauličkog cilindra koji pokreće top po elevaciji, te smo i tu izmjerili zadovoljavajuće rezultate u gornjoj i donjoj uški hidrauličkog cilindra.
Nakon toga sam izmjerio mrtvi hod u pogonu kupole po azimutu. Pogon kupole je elektromotor koji na izlaznoj osovini ima par prednapregnutih uparenih zupčanika koji se uzubljuju u zupčanik ležaja kupole. U slučaju da tu ima neki zazor, mrtvi hod, može doći do klaćenja kupole, samooscilovanja, lijevo desno, za ugao mrtvog hoda, a što nam se prije dešavalo. Taj se zazor može podesiti, te smo ga malo podesili. Međutim, preduboko uzubljen pogonski zupčanik zna biti problem, jer svaki ležaj kupole ima malu, dozvoljenu, ovalnost  koja, u segmentu gdje ovalnost ide u minus, može dovesti do krivljenja izlazne osovine pogonskog motora. Isto krivljenje osovine pogonskog motora se može desiti i kod predubokog uzubljenja zupčanika na povratnoj vezi u slučaju da je tenk na bočnom nagibu, a u tu stranu na koju je tenk naget na bočnom nagibu postoji preduboko uzubljenje.
Iduća provjera je kašnjenje opaljenja.  Dozvoljeno kašnjenje od stiskanja okidača topa pa do izlaska topovskog zrna na usta cijevi je 55 milisekundi. U sistemu postoji predikcija za tačan pogodak. Malo je to sve komplikovano za objašnjenje. ali sistem zna kada će biti ispunjeni uslovi za pogodak u metu, te daje dozvolu za opaljenje iz topa 55 milisekundi prije pojave ispunjenih uslova za opaljenje iz topa, odnosno ulazak u nešto što se zove "kapija vatre". Matematika balistike topa se računa od zrna na ustima topovske cijevi. Ono što je prethodilo tome se zove opaljenje. U mehanizmu opaljenja postoje relei i mehanički mehanizmi koji imaju svoje kašnjenje i zbir tih svih kašnjenja ne smije preći navedeno vrijeme. Kašnjenje mehanizma opaljenja se mjeri sa prepravljenom čaurom u kojoj smo prepravili kontakt na upaljaču na dnu zrna, čaure, te smo signal koji se pojavljivao sa dna čaure mjerili osciloskopom po jednom kanalu, a na drugom kanalu je bio signal sa okidača topa. I tu smo izmjerili zadovoljavajuće rezultate. U ovo vrijeme se uračunava i reagovanje inicijalne kapisle na dnu čaure granate ili na dnu barutnog punjenja (na tenkovima gdje je dvodjelno punjenje topa, kao što je M84, T72 itd).  Na jednom radnom ručku u Kuvajtu direktor fabrike Pretis Vogošća,  pukovnik u penziji Mensur Šaćirović  mi je rekao da je vrijeme kašnjenja na inicijalnim kapislama za municiju za tenk M84 (T72) 32 milisekunde. To znači da je za sve ostalo preostalo oko 20 milisekundi, jer otprilike sva municija ima iste inicijalne upaljače. Inače, Mensur Šaćirović je kao nabolji pitomac dvadeset sedme klase na Vojnoj akademiji u Beogradu otišao da studira na Politehničkoj vojnoj akademiji u Moskvi gdje je sedam godina učio konstrukciju artiljerijske municije, te je u bivšoj nam državi bio najveći stručnak za tu oblast.
Nakon toga smo trebali da počnemo sa ugradnjom našeg sistema.  Najvažnija stvar u svemu je referentna tačka kupole. Početna tačka svih mjerenja tačnosti na tenku. Nula sistema. To je ona kvadratna ploča na vrhu kupole, između otvora za posadu, odnosno između otvora nišandžije i komandira na tenkovima T72, M84, T80, T84 itd, ili između otvora punioca topa i komandira tenka na T54, T55, T59, itd.
Morao sam naći nula stepeni, minuta i sekundi nagiba, uzdužnog i poprečnog na toj ploči dimenzija 10x10 cm. I stavim kvadrant na tu ploču, vrtim kupolu u krug i pokušavam da dobijem nagib od nule. I tu gubim nekoliko sati jer mi nešto nije u redu sa kupolom. Ne mogu početi sa radovima, jer nemam referentnu tačku. Završavam taj radni dan i iz hotela zovem radnog kolegu Reufa u Banja Luku. Opisujem mu probem, a njegov odgovor je bio da ispod jedne noge postolja na kojem je kupola stavim jedan papir A4. I ništa više. Sutradan to radim i naginjem postolje kupole sa debljinom papira A4. I dobijam referentnu tačku kupole. Našao sam nulu u obe ravni. Možda je sad nekima jasno o kojoj tačnosti se ovdje radi.
Počinjem montažu nišanske sprave. Standardna procedura koja je dosta komplikovana, ali je postupak već bio uigran, tako da tu nije bilo problema. Paralelno sam počeo i imontažu kablaže kupole, jer nišanska sprava onemogućava pristup u kupoli iza nje, a tu je dosta bitna elektronika koja se mora ugraditi.  Idućih desetak dana ugrađujem dijelove sistema u tenk. Pomagali su mi radnici iz fabrike, a odmah do našeg tenka su bili Kinezi koji su radili neku novu modifikaciju u prepravci tenka T59 na tenk T69.  Kasnije sam, nakon nekoliko godina, dok sam radio u Kini, u fabrici tenkova, sreo nekoliko Kineza iz te ekipe. Oni su mene prepoznali. Ja njih nisam , jer su mi Kinezi tada bili svi isti.
Sva ova mjerenja radim sam. Pomažu mi dvojica radnika iz Zraka i lokalni mehaničari, varioci i bravari koji su nam dati na ispomoć. Engleski, od naše ekipe govorim samo ja. Komercijalista Miloš je bio sa nama u fabrici prva dva dana, a onda je ostajao u hotelu i nije išao sa nama u fabriku. Kasnije sam vidio i razlog. Iz hotela je poslao stotine faksova na adrese u SFRJ i predstavljao se je kao biznismen iz Pakistana, te je nudio različite načine saradnje.
Kad sam domaćinima rekao da sam učestvovao u operaciji Pustinjska oluja, te da sam bio u Meki, u Saudi Arabiji, za domaćine, za radnike u hali, kao i za nekoliko pakistanskih oficira koji su radili sa nama postao sam Hadži.  Što bi se reklo veoma poštovani. Za mene su sva vrata tada bila otvorena.

Počinjem montažu standardne opreme koja se nalazi u kupoli tenka. Ova fabrika tenkova je i veliki remontni zavod. Kad tenkovi dođu na remont rastave se, te se svaki dio tenka remontuje i ostavi u magacin, pa kad se nakon remonta šasije i kupole tenk počne sastavljati uzimaju se dijelovi iz magacina i tako počinje sastavljanje. Imao sam kinesku kupolu, engleski top, rusku hidrauliku elevacije, mislim da je amplidin (elektromotorni pojačavač ) bio iz Poljske (imao je na sebi ono koso precrtano slovo L, a koje ima samo u poljskoj abecedi). Dijelovi kablaže su iz različitih zemalja. Tenk T55 se je pravio u tri države, ali se je remontovao u skoro svakoj državi gdje je bio u upotrebi, kao i tenk T59. Pravio se je u Kini, ali se je i on remontovao u svakoj državi gdje je bio u upotrebi. I onda su se skoro sve te države rješile velikog broja tih tenkova tako što su ih prodali Iraku. Irak sa tim tenkovima napada Kuvajt u avgustu 1990 godine. Irak gubi rat, tenkovi ostaju zarobljeni u Kuvajtu i jednom dijelu Iraka, te se kao takvi poklanjaju Pakistanu koji ih dovozi u ovaj remontni zavod na remont. I tu ja dolazim do tih dijelova. Svi su oni remontovani, ispravni i čekaju ugradnju u neki tenk. Takođe postoje i velike razlike u opremi u različitim dijelovima u ovim tenkovima zavisno od godišta proizvodnje, kao i nebrojeno mnogo modifikacija koje su rađene na ovim tenkovima po svijetu. Dok sam bio u Kuvajtu, nakon operacije Pustinjska Oluja, gledao sam kako Pakistanci, pakistanska vojska, odvoze tenkove ili ostatke tenkova, kao i ostala borbena vozila u luku Doha blizu Kuvajt sitija. Moja ekipa u Kuvajtu se je stalno kretala po pustinji za tenkovima M84 i nalazila različite oklupine tenkova ili ostatke tenkova i drugih vozila. Često smo po njima i nešto pisali sprejem, da ne kažem šarali.
Radim na montaži dijelova u tenk i nisam mogao da uklopim različite dijelove opreme, te tražim da odem u magacin remontovanih dijelova. Ni tu ne nalazim potrebne dijelove, tražim da odem na jednu veliku poljanu iz remontnog zavoda, te tu nalazim nekoliko tenkova i borbenih oklopnih vozila na kojima sam pisao (šarao) sprejem u Kuvajtu.
Privodim kraju montažu opreme i tražim od domaćina da mi da napajanje 26 volti koje ću spojiti u kupolu i nastaviti rad, međutim, dobijam ispravljač za startovanje tenkovskog motora koji mi ne odgovara zbog pulsirajućeg napona. Tražim prespajanje ovoga ispravljača preko akumulatora koji bi mi filtrirali napon. Domaćinima nije jasan problem, te sam uzeo nekoliko akumulatora na kolicima, te sam našao jedan sklop koji služi za startno preklapanje (u tenku je napon 26 volti, ali se motor starta sa 50 volti napona i za to služi blok startnog preklapanja), a na njemu sam imao sve potrebne kontakte, te sam tako napravio napajanje kupole. Na ovome svemu gubim jedan dan.
Puštam napajanje u kupolu i istog trenutka se javlja vatra iz amplidina. Pravi požar. Gasim napajanje, a domaćini gase vatru. Skidamo amplidin i gledamo o čemu se radi. Našli smo grešku u kablaži amplidina. Izgleda da je napravljena greška u remontu. Mjenjam amplidin sa istim (najvjerojatnije poljskim, jer je na sebi u oznaci imao ono precrtano slovo L). Međutim, zbog velike struje koja se je javila u kablaži došlo je do pregrijavanja kablaže, te sam morao i to zamijeniti. I tu gubim veliki dio radnog dana.
Sutradan nastavljamo sa montažom i ispitivanjem sistema. Na pola ispitivanja tačnosti otklona nišanske sprave  ispada nam teodolit sa kojim smo ispitivali tačnost otkolona nišanske sprave po elevaciji i azimutu i razbija se. Pada sa visine oko dva i po metra na beton. Postaje neupotrebljiv. Nemamo rezervni. A moramo da ispitamo sistem.  Zbir svih grešaka koje se pojave u sistemu ne smije prijeći oko dvije uglovne sekunde. U ovakvim sistemima koji se prave za vojsku uobičajeno da se sve jedinice izražavaju u artiljerijskim hiljaditim.  Jedan hiljaditi, artiljerijski, je ugao koji zaklapaju stranice trokuta od jednog metra visine na jednom kilometru razdaljine. Dakle, meta koja je visoka jedan metar na razdaljini kilometar zaklapa jedan hiljaditi. Međutim, postaoje dvije vrste hiljaditih. Ruski i američki. U JNA se koristio ruski sistem, a ovaj smo posao radili na tržištu gdje se je koristio američki hiljaditi. Matematika u uglovnim stepenima je ista, samo je prikaz drugačiji. Isti je slučaj i u tenku M84 koji smo radili za Kuvajt. Razlika između ova dva načina prikaza u hiljaditim je u načinu zaokruživanja broja Pi. 3,14.  Pun krug je dva Pi radijana. Zbog lakđeg računanja Rusi su broj Pi zaokružili na 3, a amerikanci na 3,2. te tako ruski pun krug ima 6000 artiljerijskih hiljaditih, a američki pun krug ima 6400 hiljaditih.
Međutim, nama je taj dan razbijen teodolit, te nismo mogli nastaviti mjerenje tačnosti opreme koju smo ugradili u tenk. Nismo mogli naći drugi teodolit u fabrici gdje smo radili. naše ispitivanje se sastojalo u davanju određenih komandi sistemu,, kao što je daljina do cilja, a sistem je morao da otkloni optiku nišanske sprave za tačno određani ugao. Taj ugao se zove korigovani tablični ugao. Korigovani tablični ugao se sastoji od tabličnog ugla koji se dobije iz tablica gađanja za određenu municiju i određeni top plus odskočni ugao za određeno oruđe, Svaki tenk skače kod gađanja. taj ugao je dosta mali, ali se mora dodati u računicu gađanja.
Kod ovog našeg tenka, a i ostalih artiljerijskih mašina korigovani tablični ugao je ugao između linije topa i linije nišanske sprave. Ovaj ugao postoji po visini (gore dole, elevaciji) i po pravcu (lijevo desno, azimutu).

Pozdrav

Vlado
   

https://youtu.be/ipc9BBodqC8