PALUBA

Sa dopuštenjem autora g.Paligorić L. Anastas imamo dozvolu da ovaj izuzetan članak predstavimo i na našem forumu Paluba.info.

Članak je malo priređen oblikovno, da bi mogao stati na Palubu, i biti če dopunjen parim slikama, iz lične kolekcije Dreadnought.
Original članak se nalazi kod mene, i mogu ga postaviti u delovima, po potrebi.

Još jednom bi se zahvalio g.Paligorić L. Anastas, da nam je išao na ruku.

LP Božo

ANALIZA KONCEPCIJE REŠENJA ARTILJERIJSKIH ORUĐA FAMILIJE „NORA“
Paligorić L. Anastas


UVOD

Program modernizacije artiljerije JNA, koji je usvojen 1975. godine , predviđao je radikalnepromene u organizaciji i opremanju jedinica novim sredstvima. Naglasak je bio: da se izborom i strukturom kalibara poveća dejstvo na cilju; da se smanji broj kalibara oruđa u sistemu vatrene podrške na samo tri (umesto 105 mm, za opremanje jedinica do nivoa divizije uvodi se 122 mm; oruđima 130 mm i 152 mm opremaju se jedinice višeg nivoa); i da se u sastav mehanizovanih jedinica uvedu samohodna oruđa kalibra 122 mm i 152 mm (radi povećanja pokretljivosti). U postupku realizacije navedenog programa pod vrlo povoljnim uslovima od SSSR-a je kupljenalicenca za proizvodnju vučene haubice 122 mm D-30 i njene municije, a za opremanje mehanizovanih jedinica kupljena je određena količina samohodnih haubica 122 mm 2S1 (Gvozdika). Pored toga od SSSR-a je kupljena manja količina vučenih topova 152 mm D-20 i konstrukciona dokumentacija (KD), da bi se, na bazi savremenog rešenja topa D-20, pristupilorazvoju domaće vučene top-haubice 152 mm (kodni naziv NORA-A).

Danas, sa dovoljne istorijske distance, treba istaći da su donete odluke bile optimalan kompromis „komandantskih mera“ (interventno opremanje jedinica uvezenim sredstvima) i „programskih opredeljenja“ (domaći razvoj i proizvodnja oruđa, municije, nišanskih i osmatračkih sprava i uređaja). Realizacija programa u segmentu razvoja bila je poverena VTI-u koji je imao tehnički kompetentan kadar (formiran od inženjera srednje generacije i većeg broja odabranihtalentovanih inženjera mlade generacije) i stabilne izvore finansiranja programa razvoja. Radi stvaranja kapaciteta za proizvodnju sredstava izvršena je tehnološka modernizacija i doopremanje kapaciteta u fabrikama vojno-privrednog sektora, programski namenjenim za proizvodnju artiljerijskih oruđa, municije, nišanskih sprava i optoelektronskih uređaja. Preduzeća vojnoprivrednog sektora su u prvoj polovini osamdesetih godina bila u stanju da proizvode najsloženijesisteme NVO za potrebe JNA i za izvoz.

ISTORIJSKA RETROSPEKTIVA PROGRAMA NORA

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je započet rad na projektu NORA, u oba svetska vojnopolitička bloka (NATO i Varšavski ugovor) jasno je potvrđeno opredeljenje za reafirmaciju nezamenljive uloge cevne (klasične) artiljerije u sistemu vatrene podrške kopnene vojske, sa sledećim tendencijama razvoja:

- Smanjivanje broja kalibara tako da osnovno oruđe podrške bude kalibar 155 mm ili 152 mm (zavisno od vojnopolitičkih opredeljenja zemalja korisnika);
- Naglašeni taktički zahtevi da se poveća domet, uvedu novi tipovi municije sa većom efikasnošću protiv sve raznovrsnijih ciljeva, poveća pokretljivost i manevar artiljerijskih jedinica postepenim uvođenjem većeg broja samohodnih oruđa, odnosno vazdušnim transportom vučenih oruđa manje mase.

Stoga je u okviru programa razvoja novog sistema osnovnog oruđa vatrene podrške NORA bilo planirano da se razviju tri modela oruđa kalibra 152 mm sa odgovarajućom municijom i to:

-Vučena top-haubica 152 mm NORA-A (cev dužine 39 kalibara); razvoj započet 1976. godine, uvedena u naoružanje JNA 1984. godine;
- Samohodni top 152 mm NORA-B (cev dužine 45 kalibara); razvoj započet 1984. godine, a prekinut krajem 1991. godine;
- Samopokretni top 152 mm NORA-C (cev dužine 45 kalibara); razvoj započet 1984.
godine, a prekinut krajem 1991. godine.

Vučena top-haubica NORA-A razvijena je postupkom modernizacije ruskog topa 152 mm D-20 sa osnovnim ciljevima taktičkog karaktera: povećanje dometa (sa 17 km na 24 km) i povećanje manevra vatrom (elevacija je povećana do + 63°). Domet je povećan primenom novog balističkog rešenja: ugradnjom nove cevi dužine 40 kalibara sa novoprojektovanom barutnom komorom zapremine oko 18 dm3; razvojem novog razornog projektila sa optimiziranim prednjim oživalom i upuštenim dnom projektila; razvojem nove organizacije barutnih punjenja za novoprojektovanu mesinganu čauru. Posle uspešno izvršenih završnih ispitivanja probne partije oruđa i municije, sistem vučene top-haubice 152 mm NORA-A usvojen je za operativnu upotrebu u JNA kao model M84. Tako je domaćim razvojem osvojena serijska proizvodnja artiljerijskog sistema druge generacije, koji je u to vreme bio na nivou rešenja američke vučene haubice 155 mm M198, a tek nekoliko godina kasnije u bivšem SSSR-u se u toj kategoriji pojavila vučena haubica 152 mm 2A65 (pod kodnom oznakom MSTA-B).

[attachment=1]
Slika 1 – Konvertovani top 155 mm M46/84 spreman za marš


[attachment=2]
Slika 2 – Konvertovani top 155 mm M46/84 u položaju za gađanje


Počev od 1983. godine, u saradnji sa stranom firmom SRC, razvijen je konvertovani top155 mm M46/84. Saradnja sa firmom SRC je obuhvatala: konverziju topa 130 mm M46 ugradnjom modernizacionog kompleta čiju osnovu čini cev 155 mm dužine 45 kalibara sa barutnom komorom oko 23 dm3; osvajanje proizvodnje projektila tipa ERFB-BT9, ERFB-BB10 i generatora gasa po licencnoj dokumentaciji dobijenoj po ugovoru sa firmom SRC; osvajanje novih barutnih punjenjaM11 i M2 za novoprojektovanu produženu mesinganu čauru i projektile 155 mm ERFB (po dokumentaciji SRC). Primenjenim balističkim rešenjem sa projektilom ERFB-BB iz konvertovanog topa dobijen je najveći domet od 39 km (ostvareno povećanje dometa je oko 45% veće od dometa topa M46).
Time je dostignut svetski trend razvoja u oblasti vatrene podrške i stvorene su mogućnosti da se potencijalnim kupcima ponudi artiljerijski sistem treće generacije (balistički sistem sa dužinom cevi 45 kalibara, zapremina barutne komore 23 dm3).

Kasnije, tokom 1986. godine usvojen je u naoružanje konvertovani top 152 mm M46/86, dobijen na isti način kao i izvozna varijanta topa 155 mm M46/84, uz prekalibraciju cevi na kalibar152 mm. Tako se u potpunosti ovladalo balističkim rešenjem artiljerijskih oruđa treće generacije, sacevi dužine 45 kalibara (za varijantu 155 mm), odnosno 46 kalibara (za varijantu 152 mm).

Program NORA nastavljen je 1984. godine razvojem samopokretnog topa 152 mm NORA-C. Predmet prve faze razvoja bila su istraživanja u domenu definisanja koncepcije pomoćne pogonske grupe i ostvarenja funkcije upravljanja i samostalnog kretanja oruđa na vatrenom položaju. Korišćenjem PT oruđa 152 mm NORA-A realizovan je funkcionalni model (FM) oruđa NORA-C1, na kome je za pogon usvojen vazduhom hlađeni benzinski motor iz vozila VW VARIANT, za prenos snage korišćeni su uvozni hidromotori velikog obrtnog momenta (ugrađeni u pogonske točkove), a primenjeno je hidraulično upravljanje pogonskih točkova.
U drugoj fazi razvoja, FM oruđa NORA-C1 je preveden u FM oruđa NORA-C2 na kome su vršena istraživanja mogućih rešenja poluautomatskog potiskivača projektila (sa elektromotorno pogonjenim lancem) i pokretanja cevi oruđa po visini (ugradnjom servopojačavača male snage na točak mehanizma elevacije).

Po završetku preliminarnih istraživanja rešenja automatizovanih funkcija na FM oruđa NORA-C2, 1987. godine pristupilo se razvoju i izradi PT samopokretnog oruđa 152 mm NORA-C3 velikog dometa, korišćenjem osvojenog balističkog rešenja konvertovanog topa 152 mm M46/86. U sklopu priprema za proizvodnju najpre je izrađena kompletna KD za podsistem naoružanja, pri čemu je postupkom reinženjeringa (kopiranjem sklopova topa 130 mm M46 i primenom domaćih standarda) izrađena KD za sklopove zatvarača i protivtrzajućeg uređaja, a zbog većih izmena izrađena nova KD za sklopove cevi 152 mm dužine 46 kalibara sa dvokomornom barutnom komorom, zadnjaka (povećane dužine, da bi se ugradio mehanizam za poluautomatsko otvaranje zatvarača, kopirnog tipa) i kolevke (produžena, zbog novog dužeg zadnjaka).
Po navedenoj KD pristupilo se izradi PT oruđa NORA-C3, čime je bio učinjen značajan tehnološki napredak u domenu metalurgije i kovanja (osvajanje visoko kvalitetnog čelika za izradu otkovaka cevi, zadnjaka i zatvarača) i mašinske obrade (obezbeđenje opreme za obradu i olučenje cevi do kalibra 203 mm i dužine do 12 m).

Korišćenje municije veće energetske moći je za posledicu imalo povećanje sile trzanja, te je projektovan novi gornji lafet veće mehaničke otpornosti, čija je nova konstrukcija bila prilagođena zahtevima da se poveća postojeća elevacija cevi (sa 45° na 65°) i da se ugrade elementi novih sklopova za poluautomatsko (hidraulično) pokretanje cevi po elevaciji i pravcu i poluautomatsko potiskivanje projektila u ležište metka (sa hidrauličkim dovođenjem na osu punjenja, ubacivanjem projektila i čaure u komoru i potiskivanjem projektila u cev silom potrebnom za urezivanje vodećeg prstena projektila u žljebljeni deo cevi).
Projektovani su novi sklopovi donjeg lafeta, krakova i hodnog dela oruđa14, da bi se obezbedila ugradnja pomoćne pogonske grupe (dizel motor nominalne snage 54 kW i hidromotori), komponenata za razvod snage, elemenata za upravljanje glavnim i pomoćnim točkovima (levi i desni, na kracima lafeta), hidropneumatskog sistema za oslanjanja točkova (koji je korišćen za spuštanje oruđa na tlo pri pripremi za gađanje i prevođenje u marševski položaj), sedišta i komandne table vozača, podsklopova za poluautomatsko (hidraulično) pokretanje krakova lafeta pri prevođenju oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obratno.


[attachment=1]
[attachment=2]
Slika 3a - Samopokretna top-haubica 152 mm NORA-C1

[attachment=3]
Slika 3b - Samopokretna top-haubica 152 mm NORA-C3, bočni pogled


Snagom pomoćne pogonske grupe je ostvareno kretanja oruđa na vatrenom položaju i namanjim rastojanjima (brzinom do 12 km/h na putevima i 6 km/h van puteva). Pogonska grupa je korišćena i za pogon mehanizovanih sklopova oruđa. Tokom izrade PT oruđa NORA-C3 lansirana je izrada probnih komada domaćeg sporohodog, visokomomentnog hidromotora podokumentaciji Instituta „Mihajlo Pupin“ u „Fabrici alata“ u Trebinju.
Do kraja 1989. godine završena je izrada i interno ispitivanje PT oruđa, ali se razvoj sistema oruđa nije nastavio izradom probne partije, zbog bitno smanjenog budžeta za razvoj.

Razvoj poslednjeg oruđa u programu NORA, samohodne top-haubice 152 mm NORA-B, bio je iniciran taktičkom potrebom da se u formacije mehanizovanih jedinica uvedu samohodna artiljerijska oruđa povećane pokretljivosti, koja odgovarajućim postupcima automatizacije treba da obezbede kraće vreme reagovanja sistema i povećanu verovatnoću preživljavanja na vatrenom položaju.

U Prethodnoj analizi (izrađenoj 1984. godine) razmatrane su tri varijante rešenja:
a) Samohodni top sa kupolom ugrađenom na šasiju tenka M84 (koji je već bio uveden u serijsku proizvodnju);
b) Samohodni top sa kupolom ugrađenom na šasiju novoprojektovanog terenskog automobila formule 8x817 (sa bočnim prenosom transmisije i nezavisnim vešanjem točkova)
c) Samohodni top sa „otvorenom“ ugradnjom (bez kupole) naoružanja na platformu točkaškog vozila FAP 2832 formule 8x8 (osvojenog za raketni sistem „ORKAN“).


Usvojena je varijanta otvorene ugradnje naoružanja, jer je pored ispunjavanja osnovnihpolaznih TTZ, bila najprihvatljivija sa stanovišta cena-efikasnost. Izvršenom analizom bilo je utvrđeno da bi cena samohodnog topa sa otvorenom ugradnjom naoružanja na platformu terenskog vozila 8x8 bila samo do 20% veća od cene vučenog topa i formacijskog vozila za vuču oruđa.
Varijanta samohodnog topa sa kupolom ugrađenom na šasiju novoprojektovanog vozila 8x8bila bi skuplja za oko dva puta, a varijanta samohodnog topa sa kupolom ugrađenom na šasiju tenka M84 bila bi za oko 4 puta skuplja od usvojene varijante rešenja.

Pri definisanju koncepcije samohodnog oruđa NORA-B vodilo se računa da se maksimalno iskoriste iskustva i rezultati prethodnog razvoja, pa je stoga usvojeno da oruđe ima identično osnovno naoružanje kao oruđe NORA-C3 (svi delovi oruđa pokretni po pravcu -sklop cevi 152 mm dužine 46 kalibara, kolevka, protivtrzajući uređaj, gornji lafet, hidraulički cilindri elevacije, mehanizam pravca, aksijalni ležaj za vezu sa platformom i poluautomatski potiskivač projektila), sa mogućnošću da se konvertuje u kalibar 155 mm.

Največi promašaj NORA-A je po mome u izboru kalibra 152mm umjesto 155mm. JNA je imala u naoružanju oko 250-300 havbica M114 te još nekoliko stotina domačih M65 u kalibru 155mm. Ako bi pravili konverziju ovih havbica na dužinu 39 kalibara, dobili bi dosta solidne topove za manje novce od izgradnje novih NORA-A. I tu bi se za obuku mogle isplajivati još postoječe zalihe municije 155mm, a za veče domete bi pravili nove tipove granata.

Inače u JNA nikad nisu uspjeli uraditi neku standardizaciju. Na kraju su bili u naoružanju barem sledeči vučni topovi i havbice u kalibru (ovdje nabrajam topove, koji su bili u večim brojem u naoružanju):
- M48 B1 - 76mm
- ZIS 3    - 76mm
- T12       - 100mm
- M1A2    - 105mm
- M56      - 105mm
- M46      - 130mm
- M114    - 155mm
- M65      - 155mm
- D20       - 152mm
- NORA-A - 152mm
- M30       - 122mm
- D30       - 122mm.

Ako pustimo politiku iza, municija 152mm lakša je za manipulaciju. Razlog je u tome, jer je punjenje čaure kakše nego barutnih punjenja u vrečicama, čaure odvajaju deo toplote kod opaljenja, dok je punjenje u vrečicama jeftinije.

Ali ako pogledamo artileriju, svodi se na 4 kalibre, 105 mm (M1A1, M56, leFH18/61), 122 (M30, D30, Gvozdika) 155mm (M114, M65m Nora 155 mm (sa drugačijim barutnim punjenjem) i  152 mm (D20, Nora).
Razumem prelazak iz 105 na 122 mm, malo veča masa, dosta veči učinak na cilju, dok je izbor 155/152 čisto politički.

LPB

Božo, ako trebaš promeniti snagu barutnog punjenja, kod municije 152mm moraš vaditi barutno punjenje iz čaure, što je sporije. To više dolazi u obzir kod avtomatskih punjača u nekim samohodnim havbicama tipa phz 2000. Njemci su razvili modularno barutno punjenje, koje nema toliko mana kao punjenje vrečicama.

Municija 152mm je lošija od 155mm pošto rusi nisu uložili toliko sredtava u njezin razvoj a i proizvođača je manje. JNA je po moji ocjeni imala barem 500 komada topova 155mm sa zalihama municije i prelazak na kalibar 152mm u tom pogledu je bio loš potez. Drugčije je kot kalibra 122mm, a i tu najviše zbog Gvozdika, a i top D30 nije loš.

U periodu do kraja 1990. godine realizovan je i konstruktorski ispitan FM oruđa NORA-B. Kasnije, tokom 1991. godine, zbog iskazanog interesa jedne bliskoistočne zemlje, a u sklopu pripreme oruđa za prikaz, otklonjeni su neki od nedostataka uočenih tokom konstruktorskog ispitivanja FM oruđa. Takođe, izvršene su konstruktorske pripreme za ugradnju cevi 155 mm dužine 45 kalibara umesto cevi 152 mm i započet rad na konstrukcionom rešenju samozaptivanja barurne komore, radi korišćenja metka 155 mm sa barutnim punjenjem bez čaure.

Po definitivnom ukidanju sankcija na promet NVO preduzeće „Jugoimport-SDPR“ je (posle2000. godine) intenziviralo marketinške aktivnosti radi prodaje raspoloživih proizvoda NVO i onihčiji je razvoj ranije bio započet. Tako je „Jugoimport-SDPR“ polovinom 2002. godine sa kupcem iz regiona jugoistočne Azije zaključio okvirni ugovor za prodaju samohodnog oruđa 155 mm NORAB52 četvrte generacije (balistički sistem sa cevi dužine 52 kalibara), čiji domet treba da bude veći od 41 km (korišćenjem municije koju čine projektil tipa ERFB-BB i barutno punjenje zona 10). Predmet ugovora bila je isporuka: samohodnih oruđa 155 mm, realizovanih na bazi korišćenja sklopova vučenog topa 130 mm M46; odgovarajuće količine municije velikog dometa, saprojektilom 155 mm tipa ERFB-BB; i baterijskih sistema za komandovanje i upravljanje vatrom(SKUV).

Radi stvaranja uslova za uspešnu realizaciju ugovora „Jugoimport-SDPR“ je doneo odlukuda formira radni tim18 čiji je zadatak bio da vodi i usmerava razvoj proizvoda koji su predmetugovora, organizuje njihovu proizvodnju i izvršava sve ugovorne obaveze prema kupcu. Da bi poslovi razvoja i buduće serijske proizvodnje mogli uspešno i kvalitetno da se obave, u uslovima industrijske proizvodnje, radni tim je doneo odluku da se za realizaciju tri glavna podsistema (oruđe, municija, SKUV) angažuju:

- VTI, za učešće u fazi razvoja sistema oruđa na sledećim poslovima: izrada dela KD za oruđe; definisanje rešenja metka sa projektilom tipa ERFB-BB; definisanje strukture SKUV; učešće u doradi FM oruđa 152 mm NORA-B i u izradi i ispitivanju PT oruđa 155 mm NORA-B52; izrada balističkih računara radi integracije u odabrani SKUV; izradi proračunskih tablica gađanja;

- „Lola Sistem“ Beograd, za poslove dorade FM oruđa NORA-B, izrade PT oruđa 155 mm NORA-B52, finalizatora serijske proizvodnje oruđa za isporuke kupcu; kasnije, tokom izrade serijskih oruđa donete su odluke o glavnim kooperantima (stranim i domaćim) za izradu vitalnih otkovaka i odlivaka, mašinsku obradu cevi, nabavku šasije vozila, hidrauličnih i električnih komponenata za primenjenu PLC tehnologiju automatizovanih sklopova;

-„Sloboda“ Čačak, na poslovima kompletiranja metka sa projektilom 155 mm ERFB-BB ufazi razvoja i za serijske isporuke kupcu; naknadno je doneta odluka da se kompletiranje projektila izvrši u saradnji sa tehnološkim partnerima (iz Slovačke za projektil ERFB i domaća firma EDePro za jedinicu generatora gasa);

- „Milan Blagojević – Namenska“ Lučani, na poslovima osvajanja monoblok punjenja zona 10 (radi kompletiranja metka) u fazi razvoja i za serijske isporuke kupcu;

- „Senzor – Infiz“ Zemun, za poslove kompletiranja baterijskog SKUV u saradnji sa VTI i stranim tehnološkim partnerom (iz Slovenije).

U preliminarnoj fazi razvoja (juli-septembar 2002.) doveden je u ispravno stanje FM oruđa 152 mm NORA-B i kompletiran model baterijskog SKUV radi prikaza delegaciji kupca krajem septembra 2002. godine. U prvoj fazi razvoja (2003.) izvršena je dorada pojedinih sklopova FM oruđa 152 mm NORA-B da bi se obezbedilo uspešno prikazno gađanje delegaciji kupca (juna 2003.), a zatim do kraja 2003. godine izvršena interna ispitivanja razmatranih rešenja za promenu sistema oslanjanja vozila (još uvek na šasiji vozila FAP 2832) u cilju smanjenja nivoa ubrzanja na mestima posluge oruđa (na platformi vozila) i stabilnosti oruđa pri gađanju.

U drugoj fazi razvoja (2004-2005.) pristupilo se izradi PT samohodnog oruđa 155 mm NORA-B52 na šasiji ruskog vozilaKAMAZ 63501, formule pogona 8x8. Izradi PT je prethodila detaljna analiza svih sklopova sistema oruđa na sastancima radnog tima uz učešće predstavnika VTI, „Slobode“, „MBL“, „Senzor-Infiz“ i članova ekspertskog tima (za koncepciju i pogon vozila, automatizaciju vozila i naoružanja, SKUV), koje je „Jugoimport-SDPR“ angažovao u prvoj fazi razvoja. Bitno je da se istakne da je PT bio naše prvo oruđe četvrte balističke generacije, sa novom cevi 155 mm dužine 52 kalibara. Interno ispitivanje PT vršeno je sukcesivno (zavisno od obima završenih poslova na izradi PT i potrebaverifikacije otklanjanja uočenih nedostataka), počev od januara 2005. (početak prvog dela ispitivanja), pa do kraja maja 2006. (završetak četvrtog dela ispitivanja).

Uporedo sa ispitivanjem PT oruđa početkom 2005. godine lansirana je izrada prve partije oruđa (jedna baterija) i prve serije municije. Posle izvršenih ispitivanja gađanjem i otklanjanja konstatovanih nedostataka, prva partija oruđa i municije isporučena je kupcu oktobra 2006. Druga partija oruđa (jedna baterija) i druga serija municije isporučeni su kupcu maja 2007, a treća partija oruđa (dve baterije) isporučena je avgusta 2008.
U dogovoru sa kupcem svi baterijski SKUV su bili isporučeni ranije (krajem 2004.) radi eventualne primene na modernizovanim haubicama 105mm M56/33 i M2A1/33.
Posle svake isporuke partije/serije oruđa i municije vršena je u zemlji kupca funkcionalna provera sistema oruđa i obuka osoblja kupca, a posle isporuke prve i treće partije oruđa izvršena su ispitivanja gađanjem radi verifikacije funkcije i definitivnog prijema balističkog sistema oruđa, municije i SKUV.



[attachment=1]
Slika 4 - Samohodna top-haubica 155 mm NORA-B52 iz serijske proizvodnje


Realizacija projekta razvoja i izrade prve serije sistema oruđa NORA-B52 obavljana je uvrlo teškim ekonomskim i tehnološkim uslovima. Ugovor je stupio na snagu oktobra 2003. godine, te su se tek tada stekli uslovi za finansiranje faze razvoja. Treba istaći da je, ipak, zahvaljujući radnom timu koji je planski i efikasno vodio sve aktivnosti u fazama razvoja, uvoza tehnološki vrlo restriktivnog repromaterijala i komponenata dvostruke namene, organizacije proizvodnje u preduzećima nosiocima izrade oruđa, municije i SKUV, kompanija „Jugoimport-SDPR“ uspela daza nešto manje od 5 godina efektivnog angažovanja realizuje projekat razvoja i prvog izvoza sistema oruđa NORA-B52.

Janezek, ne shvacas filozofiju JNA iz tog vremena. Glavni protivnik JNA je bio Varsavski ugovor, naoruzanje Varsavskog ugovora je bio kalibar 152mm. U situaciji da je doslo do invazije pripadnika Varsavskog ugovora na Jugoslaviju, pripadnici oruzanih snaga bi se opet snalazili na partizanski nacin, sto bi znacilo uz pomoc otimanja od neprijatelja. Sad jel bi bila u pitanju municija ili oruzje, to je vec druga prica, ali ipak bi dobio upotrebljivo orudje ili municiju za to upotrebljivo oruzje za koje imas obucenu posadu.

FILOZOFIJA UPOTREBE ORUĐA FAMILIJE NORA

Familiju oruđa NORA čine: vučena top-haubica 152 mm NORA-A (M84); vučeni konvertovani topovi 155 mm M46/84 i 152 mm M46/86; samopokretna top-haubica 152 mm NORA-C; i samohodne top-haubice 152 mm NORA-B i 155 mm NORA-B52 (M03).
Zajedničko za sva navedena oruđa je da pripadaju osnovnom kalibru vatrene podrške kopnene vojske, a mogu da se realizuju u kalibrima 152 mm odnosno 155 mm (zamenom samo cevi), zavisno od vojnopolitičkog izbora korisnika. Razlika je samo u filozofiji upotrebe tipičnoj za vučena odnosno samohodna oruđa. Dva od navedenih oruđa su uvedena u operativnu upotrebu (NORA-A i NORAB52), iako je najveću šansu za operativnu upotrebu imao konvertovani top 155 mm, jer je ruski top 130 mm M46 bio (i još uvek jeste) u naoružanju više od 55 zemalja sveta. Nažalost, iako je naša zemlja prva ponudila konverziju topa 130 mm M46, zbog događaja koji su nastali početkom 90-tih godina i uvođenja embarga na promet NVO bila je onemogućena njegova prodaja mnogim zainteresovanim zemljama.

Vučena oruđa familije NORA su projektovana tako da se u što većoj meri ispune osnovni zahtevi filozofije upotrebe artiljerije: što veći domet uz očuvanje ili povećanje razornog dejstva projektila na cilju i što manja masa oruđa, bez smanjivanja energije projektila na ustima cevi.Stepen ispunjenja navedenih zahteva se može sagledati iz uporednih podataka datih u Tabeli 1.

Tabela - Osnovne taktičke i projektne karakteristike oruđa familije NORA i baznih oruđa

Naziv oruđa	152 mm G-H NORA-A	152 mm D-20	Relation 2/3	155 mm CG M46/84 mm	130 mm top M46	Relation 4/5
Masa oruđa, Mo (kg)	7080	5650	1,253	7680	7700	0,997
Maks. domet, Xm (m)	24000	17400	1,379	30300	27150	1,1162
Masa projektila, mp (kg)	43,56	43,5	1	45,6	33,24	1,372
Brzina projektila, vo (m/s)	810	655	1,236	890	930	0,957
Dužina cevi, u kalibrima	40	28	1,42	45	50	0,9
Polje dejstva po visini, (°)	- 5 do + 63	- 5 do + 45	1,36	45	45	1

Vučeno oruđe 152 mm NORA-A nastalo je modernizacijom topa 152 mm D-20, a ostvarene projektne i taktičke karakteristike potvrđuju opravdanost razvoja i borbeni kvalitet novog rešenja:

-Najveći domet oruđa je povećan za oko 38% (sa 17400 m na 24000 m, za projektil sa upuštenim dnom), odnosno za 64% (na 28600 m, za projektil sa generatorom gasa), a to jepostignuto novim balističkim rešenjem koje se svodi na zamenu postojeće novom, dužom cevi (40 kalibara) i razvoj novog metka, uz mogućnost korišćenja postojećeg, sa projektilom OF-540;

- Primena novog metka zahtevala je povećanje barutne komore i izradu nove produžene čaure za smeštaj novog punog barutnog punjenja (mase 12,5 kg) za novi projektil 152 mm M84 sa povećanim eksplozivnim punjenjem (8,25 kg), te je njegova efikasnosti na cilju za oko 25% veća u odnosu na projektil OF-540 (masa eksplozivnog punjenja 6,24 kg);

- Povećanjem polja dejstva po visini za 36% (sa 45° na 63°) oruđe NORA-A je prevedeno u klasu top-haubica, a gađanjem gornjom grupom uglova bitno je povećan manevar vatrom i time ostvaren novi kvalitet u izvršavanju zadataka vatrene podrške na ispresecanom (brdovitom) terenu;

- Sve navedene borbene prednosti ostvarene su uz povećanje mase oruđa za oko 25% i veći koeficijent specifičnog impulsa za samo 7%. Povećanje mase oruđa nije uticalo na prohodnost vučnog voza, jer je zadržana ista klasa vučnog vozila (formule 6x6) sa nepromenjenom putnom brzinom. Jedini nedostatak većeg impulsa je povećanje nadpritiska udarnog talasa na mestima posluge oruđa (do najviše 0,55 bara), što zahteva da posluga koristi ušne štitnike pri opaljenju metka.

Opravdanost konverzije topa 130 mm M46 u topove 152 mm i 155 mm je vrlo očigledna, jer konvertovani top ima tri puta veću efikasnost na cilju, a domet se povećava čak do 45% kada se koristi projektil tipa ERFB-BB (čiji je domet veći od 39 km).


[attachment=1]
Slika 5 –Poređenje dometa topa 130 mm M46 i konvertovanog topa 155 mm M46/84


[attachment=2]
Slika 6 –Prikaz ubojne površine projektila 130 mm OF-482,155 mm M107 i 155 mm HE ERFB


Povećanje pokretljivosti i smanjenje vremena reagovanja pri dejstvu na sve raznovrsnijeciljeve su bili težišni zahtevi u filozofiji upotrebe artiljerije početkom osamdesetih godina prošlog veka, te je razvoj samohodnih oruđa bio imperativ za sve moderno koncipirane armije sveta. Većina korisnika tada je pripadala generaciji tradicionalno formiranih oficira artiljerije koji preferiraju kupolnu ugradnju naoružanja na gusenične šasije.
U osnovi takva rešenja nude odgovarajuću (bolju) zaštitu posade od dejstva protivničke artiljerije. Ipak, u konkretnom slučaju razvoja samohodnog oruđa NORA-B usvojili smo koncept otvorene ugradnje naoružanja na platformu terenskog točkaškog vozila (više o tome u poglavlju „Analiza koncepcije rešenja oruđa NORA-B“).

U poređenju sa samohodnim oruđima na kamionskoj platformi danas je, sa stanovišta filozofije upotrebe, teško naći opravdanje za dalji razvoj i usavršavanje sistema samopokretnih artiljerijskih oruđa (to su oruđa koja imaju pomoćnu pogonsku grupu za kretanje na vatrenom položaju i automatizaciju funkcija na vatrenom položaju).
Naime, pojava ovog tipa oruđa u svetu je bila relativno uspešan pokušaj moćnih (finansijski i tehnološki) zapadnih kompanija da se artiljeriji nametne jedno sofisticirano prelazno rešenje od vučenih ka samohodnim oruđima. Ipak, respektabilna količina tih oruđa ušla je u operativnu upotrebu u mnogim zemljama sveta. Danas, sa dovoljne vremenske distance, može se reći da je ta koncepcija bila samo usporavanje kaprelasku na samohodne sisteme i sticanje iskustava za mehanizovanje i automatizovanje funkcija na oruđima ugrađenim na kamionskoj platformi.

Iznete konstatacije o filozofiji nastanka i upotrebe konvertovanih topova 152 mm M46/86 i 155 mm M46/84 i samopokretnog topa 152 mm NORA-C dovode do zaključka da u ovom tekstu nije potrebna detaljnija analiza njihove koncepcije.

Za poštovanog čika Anastasa jedna slika koju sigurno nema.

[attachment=1]

S lijeva na desno, Mirko, čika Anastas, Dragan, H Dž Šn, Zoran.

Fotografisao Vlado

Veliki pozdrav velikom stručnjaku.   :klap :klap :klap :klap

Raditi sa čika Anastasom, slušati ga i učiti od njega je za nas u "ovim vodama" velika sreća i čast.

Pozdrav

Vlado

ANALIZA KONCEPCIJA REŠENJA TOP-HAUBICE 152 MM NORA-A

U postupku modernizacije naše artiljerije osnovni taktički zahtev je bio da se američka haubica 155 mm M114 i njena kopija naše proizvodnje 155 mm M65 zamene savremenijim vučenim oruđem koji bi se razvilo na bazi ruskog topa 152 mm D-20.
Bitne prednosti koncepcije i konstrukcije ruskog topa D-20 u odnosu na američku haubicu M114 bile su :
- savremeno rešenje vertikalno klinastog zatvarača sa mehanizmom za poluautomatsko otvaranje zatvarača posle opaljenja prvog metka; takvo rešenje omogućava postizanje brzine gađanja od 6-8 metaka u prvom minutu gađanja, a pri produženom gađanju 4 metka/minut. Američka haubica je imala ručno otvaranje zavojnog zatvarača, sa do 3 puta manjom brzinom gađanja;
- savremeno rešenje jednoosovinskog hodnog dela oruđa sa uzdužno postavljenim torzionim oprugama (štapovima); takav sistem elastičnog oslanjanja oruđa u vožnji omogućava da se na dobrom putu ostvare brzine kretanja do 60 km/h. Američka haubica je imala hodni deo sa krutom osovinom, te su putne brzine vučnog voza bile ograničena na 30 do 40 km/h;
- jednostavnija i savremenija rešenja protivtrzajućeg uređaja, mehanizama za pokretanje cevi po visini i pravcu, krakova lafeta i drugih sklopova, te je vreme prevođenja oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obratno bilo kraće u odnosu na haubicu M114.

[attachment=1]
Slika 7 - Vučena top-haubica 152 mm M84. Snimak sa trupnog ispitivanja na jednom od vojnih poligona.


Idejno rešenje sistema novog oruđa NORA-A je bilo zasnovano na potrebi da se sa štomanje izmena u sklopovima naoružanja topa D-20 realizuje novo oruđe značajno većeg dometa i da se povećanjem polja dejstva po visini (projektovanjem novog gornjeg lafeta i rekonstrukcijom mehanizma za pokretanje po visini) omogući gađanje gornjom grupom uglova, odnosno da se ruski top D-20 prevede u haubicu-top velikog dometa i vatrene moći.
Naravno, produžavanjem krakova lafeta (zbog obezbeđivanja uzdužne stabilnosti pri gađanju), povećana je ukupna dužina oruđa na maršu, ali to nije kompromitovalo ukupna manevarska svojstva i pokretljivost vučnog voza (oruđe i vučno vozilo).

Pri razmatranju mogućih koncepcija rešenja odbačene su sve ideje da se automatizuju pojedine funkcije opsluživanja oruđa (automatizacija uređaja za pokretanje cevi po visini i pravcu je zahtevala uvođenje agregata za spoljni izvor energije i sklopova za automatsko pokretanje cevi), jer bi se time kompromitovao osnovni zahtev -projektovanje oruđa minimalne mase! Stoga je, najpre, osvojena i u naoružanje uvedena osnovna verzija oruđa M84B1, a tek u drugoj fazi je završen razvoj verzije oruđa M84B2 sa poluautomatskim pneumatskim potiskivačem projektila (Ugradnja potiskivača projektila zahteva rekonstrukciju sklopa branika nišandžije, a na sklop kraka lafeta se ugrađuje zamenljivi gasni rezervoar, sa kojim se bez dopunjavanja pritiska gasa može ispaliti do 30 metaka (zavisno od elevacije cevi pri gađanju). Odabran je tip pneumatskog potiskivača da se ne bi uvodio spoljni izvor energije, a dopunjavanje pritiska vazduha ili azota u rezervoaru se vrši ručnom pumpom), da bi se olakšao rad posluge, pogotovu pri gađanju gornjom grupom uglova (elevacija cevi veća od 45°).

ANALIZA KONCEPCIJA REŠENJA SAMOHODNE TOP-HAUBICE NORA-B

Idejno rešenje samohodnog oruđa NORA-B bilo je inicirano taktičkim zahtevom da se smanji dužina na maršu tandema oruđe – vučno vozilo, što je jedna od mana svih vučenih artiljerijskih oruđa. Tako je u našem VTI, po prvi put u svetu, rođen koncept da se naoružanje vučenog oruđa natovari na šasiju terenskog točkaškog vozila (Iskreno govoreći, tada (1984. godine), kao autor tog rešenja, nisam očekivao da će, desetak godina kasnije, koncept „otvorene ugradnje naoružanja na platformu točkaškog vozila“ biti masovno prihvaćen u mnogim zemljama sveta o.p.a.).
Danas je takav koncept samohodnog oruđa poznat po akronimu TMG (Truck Mounted Gun), proizvodi se u nekoliko vodećih tehnoloških zemalja sveta i uveden je u operativnu upotrebu u više od 10 zemalja.

U vreme izrade Prethodne analize za sistem NORA-B nije vršeno detaljno razmatranje radiizbora tipa i vrste vozila. Naime, imperativ je bio da vozilo bude domaće proizvodnje, pa je izbor mogao da se vrši samo između dva terenska vozila preduzeća FAP Priboj. U serijskoj proizvodnji je bilo vozilo FAP 2026 formule 6x6 (koje je već bilo usvojeno za vuču oruđa NORA-A), ali je procenjeno da čak i uz odgovarajuće adaptacije (ugradnja dopunskog rama i drugo) ne bi mogloda zadovolji projektne zahteve za izabranu koncepciju rešenja i oslanjanja na tlo pri gađanju (opterećenje pri dejstvu dinamičke sile opaljenja metka; nedovoljan prostor na platformi vozila za smeštaj naoružanja, municije i posade). Pošto je u sklopu razvoja višecevnog raketnog sistema ORKAN već bila lansirana izrada probne partije terenskog vozila FAP 2832 formule 8x8, odlučeno je da se jedno od vozila iz probne partije koristi i za razvoj oruđa NORA-B.

Pri formiranju koncepcije i idejnog rešenja budućeg samohodnog oruđa vodilo se računa o tome da je već osvojen sklop naoružanja konvertovanog topa (u kalibrima 152 mm i 155 mm) i da JNA poseduje veću količinu ruskih topova 130 mm M46, te da se korišćenjem sklopova naoružanja topa M46 bitno može da smanji cena i skrati vreme razvoja i buduće proizvodnje oruđa NORA-B.

Na osnovu usvojene koncepcije, projektantima je preostalo da konstrukciona rešenjaglavnih podsistema oruđa (naoružanje, hidraulički, elektroenergetski i optoelektonski podsistem) realizuju integracijom sklopova PT oruđa 152 mm NORA-C3 pokretnih po pravcu sa šasijom terenskog vozila FAP 2832, ugradnjom novoprojektovanog sklopa zvonastog lafeta sa valjčastim ležajem velikog prečnika u novoprojektovani dopunski ram vozila, za koji su vezani krakovi i stope za oslanjanje vozila pri gađanju.

Osnovne zahteve filozofije upotrebe oruđa (što brže reagovanje sistema od trenutka dobijanja podatka o cilju do otvaranja vatre, a da posada svoje funkcije vrši bez zamora i bezbedno), trebalo je obezbediti adekvatnim stepenom automatizacije funkcija opsluživanja oruđa. To je na FM oruđa NORA-B bilo izvedeno delimično, samo automatizacijom funkcija prevođenjakrakova oruđa iz marševskog u borbeni položaj, poluautomatskim pokretanjem cevi po visini i pravcu i primenom poluautomatskog potiskivača projektila.

FM oruđa NORA-B je bio projektovan tako da se borbeni sektor dejstva nalazi u smeru suprotnom smeru vožnje. To je zahtevalo da naoružanje sa donjim lafetom bude na pokretnoj platformi, koja se posle gađanja zakreće za 180° i cev oruđa dovodi iznad kabine vozila pri prelasku u marševski položaj. Na nepokretnoj platformi, iza kabine vozača, bila je smeštena kabina za ostale članove posade, a do nje kontejner za smeštaj borbenog kompleta.

[attachment=1]
Slika 8 – FM oruđa 152 mm NORA-B u položaju za marš. Iza kabine vozača (sa komandirom) je kabina za ostala četiri člana posade


[attachment=2]
Slika 9 – oruđa 152 mm NORA-B na vatrenom položaju. Šasija vozila je potpuno podignuta sa tla – koncept krutog oslanjanja platforme oruđa sa naoružanjem

IZRADA I ISPITIVANJE PT ORUĐA NORA-B52 - ZNAČAJNE IZMENE, UZ OČUVANJE KONCEPTA TMG

Zahtev stranog kupca da mu se isporuči samohodno oruđe 155 mm na kamionskoj šasiji, sa balističkim rešenjem zasnovanim na cevi dužine 52 kalibra, mogao je da se realizuje samo i jedino ako se kao osnova koriste koncepcija rešenja realizovana na FM oruđa NORA – B i iskustva stečena u prethodnim istraživačko-razvojnim aktivnostima programa NORA.

Na osnovu ozbiljnih stručnih analiza doneti su zaključci o koncepciji rešenja i projektnim zahtevima na osnovu kojih treba da se pristupi izradi PT oruđa NORA-B52:

- Umesto vozila FAP 2832 koristiti vozilo KAMAZ 63501, formule 8x8. Izbor vozila izvršio je stručni tim na osnovu razmatranja dobijenih ponuda pet potencijalnih ponuđača.

- U cilju:
a) smanjenja ubrzanja i vibracija koje se prenose na nepokretnu i pokretnu platformu vozila, odnosno na poslužioce koji sede ili stoje na tim platformama, a koje su bile veće od dopuštenih,
b) smanjenja vremena prevođenja oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto,
c) smanjenja broja poslužioca, njihovog zamora i bezbednijeg rada pri prevođenju oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto, posle izvršenih računarskih provera i dopunskih ispitivanja FM oruđa, odlučeno je da se poboljšasistem oslanjanja vozila pri gađanju. Umesto rešenja primenjenog na FM usvojeno je potpunonovo rešenje prednjeg para stopa i zadnjeg para krakova, da bi prevođenje iz marševskog u borbeni položaj i obratno bilo jednostavnije i uz skraćenje vremena prevođenja do tri puta.
Umesto primenjenog krutog oslanjanja vozila pri opaljenju metka31 na ašove stopa i krakova usvojen je koncept poluelastičnog oslanjanja vozila na ašove stopa i krakova (ugradnjom gasnih prigušivača udara), ali istovremeno i na sve točkove vozila. Pri prevođenju stopa i krakova u borbeni položaj, pod dejstvom teleskopskih hidrauličnih cilindara vrši se samoukopavanje ašova, a pri tome se delimično rasterećuje sistem oslanjanja točkova (za približno polovinu elastičnog hoda opružnih gibnjeva i gasnih amortizera).

-Novi sistem oslanjanja oruđa pri gađanju, uz konstrukcione izmene na pokretnoj i nepokretnoj platformi vozila i zvonu donjeg lafeta, omogućio je:
a) da se u osnovnom sektoru dejstva (suprotno smeru kretanja vozila) poveća polje dejstava po visini od - 5° do + 65° (na FM samo do + 51°), uz zadržavanje polja dejstva po pravcu levo i desno do 30° (ukupno 60°),
b) da se uvede i pomoćni sektor dejstva (u smeru kretanja vozila, gađanjem preko kabine vozača) i to polje dejstva po visini od + 25° do + 65°, a po pravcu levo i desno do 25° (ukupno 50°).
Navedenim izmenama sektora dejstva po visini oruđe klase top prevedeno je u klasu top–haubica,
sa mogućnošću gađanja gornjom grupom uglova. Zahvaljujući toj izmeni pri izvršenju vatrenog
udara (balistički izabranim putanjama projektila) iz jednog oruđa može da se ostvariti
jednovremeno dejstvo više projektila (3 do 4) na isti cilj.

- Da bi se:
a) izbeglo stajanje poslužilaca oruđa na pokretnoj i nepokretnoj platformi oruđa, a time i prenošenje na njih neprihvatljivo visokog nivoa ubrzanja,
b) izbegla potencijalna opasnost od nepropisnog rukovanja municijom pri stavljanju projektila na kašiku poluautomatskog punjača i ručnog stavljanja barutnog punjenja u ležište metka (barutnu komoru cevi),
c) smanjio broj poslužilaca i olakšao njihov rad pri gađanju, povećala brzina gađanja i omogućilo brzo izvršenje kratkog vatrenog udara sa najmanje 3 do najviše 12 metaka, odlučeno je da se umesto poluautomatskog potiskivača projektila projektuje i na PT oruđa ugradiau tomatski (elektro-hidraulički) punjač projektila i barutnih punjenja, koji se sastoji od sklopova smeštenih na pokretnu platformu i to:
(a) kaseta sa 12 projektila (smeštena desno od ramena kolevke) i mehanička ruka koja uzima projektil iz kasete i donosi ga na liniju punjenja,
(b) kaseta sa 12 barutnih punjenja (smeštena levo od ramena kolevke) i mehanička ruka koja uzima punjenje iz kasete i donosi ga na liniju punjenja,
(c) lančani potiskivač projektila i barutnih punjenja, postavljen iza zadnjaka cevi, na nepokretnu platformu, a da se komandir i nišandžija sa opremom koju opslužuju smeste:
(d) komandir, sa sedištem i opremom (radio stanica, displej topa (GD), GPS prijemnik, antene za radio stanicu i GPS) u kabinu postavljenu ispred desne kasete punjača oruđa,
(e) nišandžija, sa sedištem i opremom (električna palica za pokretanje cevi, komandni panel, nosač nišanskih sprava, daljinar, panorama i optički nišan) u kabinu smeštenu ispred leve kasete punjača oruđa.
Odlučeno je, takođe, da na nepokretnoj platformi, iza kabine vozača, a prema kasetama punjača, budu postavljeni kontejneri za smeštaj preostalog dela borbenog kompleta (24 projektila i 24 barutnih punjenja).

-Da bi se izbeglo korišćenje dizel motora vozila za pogon automatizovanih funkcija oruđa i time smanjio utrošak goriva, smanjila buka i mogućnost otkrivanja vatrenog položaja, a poboljšali (učinili ekološki boljim) uslovi rada posluge odlučeno je da se na nepokretnu platformu PT oruđa ugradi samostalna (pomoćna) pogonska grupa (dizel motor snage oko 20 kW i odgovarajuća hidraulična pumpa).

- Uvođenje automatskog punjača zahtevalo je da se na PT oruđa izvrše poboljšanja sklopa cevi i zatvarača i to:
a) da se umesto ručnog uvede mehanizovano otvaranje i zatvaranje tela zatvarača. U toku ispitivanja PT oruđa je najpre provereno hidrauličko rešenje (prema predlogu VTI), ali je konačno za PT i za serijsku upotrebu usvojen pouzdaniji mehanički uređaj kopirnog tipa, bez spoljnog izvora energije,
b) da se razvije novi i pouzdan uređaj za automatsko uvođenje kapisli u ležište na telu zatvarača. U toku ispitivanja PT proverena su tri tipa uređaja, a konačno je usvojen za serijsku proizvodnju oruđa uređaj „karabinskog tipa“.

- Na osnovu nedostataka uočenih pri ispitivanju FM oruđa (neravnomerno pokretanje cevi po pravcu, velike amplitude i klaćenje cevi po visini, sistem blokade cilindara elevacije, nedovoljna mehanička otpornost klipnjača cilindara elevacije) odlučeno je da se izvrše odgovarajuće rekonstrukcije na mehanizmima za pokretanje cevi oruđa po pravcu i po visini.

- Uvođenjem automatskog punjača stvoreni su uslovi da se smanji broj poslužilaca na ukupno 5 (komandir + nišandžija + vozač + dva dodavača).
Odlučeno je:
a) da za vreme gađanja i na maršu komandir i nišandžija sede na svojim sedištima ukabinama na pokretnoj platformi,
b) da vozač i dodavači na maršu budu smešteni u kabini vozača, a pri gađanju mogu da budu u kabini ili u zaklonu na tlu,
c) da pri prevođenju vozila iz marševskog u borbeni položaj jedan od dodavača silazi iz kabine vozila i preuzme funkcije opsluživanja komandnog pulta za prevođenje stopa i krakova iz marševskog u borbeni položaj (komandni pult je pri projektovanju postavljen na levu bočnu stranu dopunskog rama vozila, između kabine vozača i levog kraka),
d) da dodavači, kada se u toku gađanja potroši municija u kasetama punjača, vrše dopunu kaseta, prenošenjem projektila i punjenja iz municijskih kontejnera u kasete.

- Visok nivo automatizovanih funkcija oruđa zahtevao je (pre svega zbog programiranefunkcije automatskog punjača) da se elektro oprema FM oruđa (relejnog tipa) zameni na PT oruđa PLC tehnologijom za automatizaciju podsistema naoružanja, a da se hidraulični razvodnici
zamene elektro-hidrauličnim servo razvodnicima. Uvođenje PLC kontrolera na oruđe zahtevalo jeda se izvrši njegova integracija sa baterijskim SUKV. Usvojeno je da se komunikacija između PLC (programabilni logički kontroler) i SKUV (posredstvom GD) obavlja preko RS-485 interfejsa.
U pojedinim režimima rada obavlja se komunikacija između PLC i GD, a u drugim režimima rada GD samo prosleđuje informacije dobijene od komandnog računara ka PLC-u i obrnuto od PLC prema komandnom računaru.

- Da bi se smanjilo ukupno vreme reakcije sistema oruđa (vreme od uočavanja cilja do opaljenja prvog metka) usvojeno je da se PT oruđa adaptira i modernizuje za vezu sa elementima baterijskog SKUV:
a) da komandir obavlja vezu sa komandnim mestom baterije preko GD, ugrađenog u komandni panel komandira,
b) da nišandžija upravlja svim automatizovanim funkcijama naoružanja i održava vezu sa komandirom i komandnim mestom baterije preko displeja PLC, ugrađenog u komandni panel nišandžije,
c) da određivanje stajne tačke oruđa vrši komandir pomoću GPS uređaja ugrađenog u GD, a komunikacija sa komandnim mestom da se održava pomoću radio modema ugrađenog u GD (antene radio modema i GPS-a su prilikom projektovanja ugrađene spolja na kabinu komandira),
d) da se izvrši automatizacija nišanske linije, ugradnjom odgovarajuće opreme (enkoderi zapravac i elevaciju, dvoosni inklinometar za merenja nagiba vozila, automatski tragač severa, hardver i softver za prenošenje elektro signala na mehanizme za pokretanje cevi po visini i pravcu),
e) u slučaju korišćenja klasičnih nišanskih sprava da se usmeravanje oruđa vrši goniometrom sa optičkom spravom (ovaj uređaj je sastavni deo SUKV), a tako određen osnovni pravac zauzet na panorami treba da se materijalizuje pomoću kolimatora (postavljenog bočno levo u odnosu na smer gađanja),
f) da se komunikacija komandira sa nišandžijom i ostalim članovima posade održava interfonskom opremom.


[attachment=1]
Slika 10 –PT oruđa 155 mm NORA-B52 spreman za marš. Uočavaju se bitne izmene koncepcije i konstrukcije rešenja u odnosu na FM oruđa NORA-B


[attachment=2]
Slika 11 –PT oruđa 155 mm NORA-B52 na vatrenom položaju. Izmena koncepcije oslanjanja oruđa pri gađanju – usvojen je koncept poluelastičnog oslanjanja vozila.

Pri analizi rezultata internih ispitivanja potrebno je obezbediti visok nivo objektivnog i samokritičnog ocenjivanja konstrukcionog rešenja sklopa ili uređaja. Taj kriterijum je tim pre morao da se primeni pri internom ispitivanju PT oruđa NORA-B52, jer se ono delom vremenski preklapalo sa aktivnostima već lansirane izrade prve serijske partije oruđa. U ovom tekstu se navode samo dva primera otklonjenih nedostataka uočenih pri ispitivanju PT oruđa, koji se (direktno ili posredno) odnose na funkciju, bezbednost i pouzdanost kompletnog sistema oruđa.

Prvi primer:
Izmene na zadnjaku i zatvaraču – Bitna koncepcijska razlika FM oruđa 152 mm NORA-B i PT oruđa 155 mm NORA-B52 je u tome što je FM oruđa NORA-B koristio dvodelni metak sa projektilom 152 mm i mesinganu čauru sa odgovarajućim barutnim punjenjem.
Pri tome na zadnjaku topa 130 mm M46, koji je korišćen na FM oruđa NORA-B nije bilo praktično nikakvih dorada! Pošto oruđa kalibra 155 mm koriste dvodelni metak sa projektilom 155 mm i barutno punjenje bez čaure bilo je neophodno da se ugradi uređaj za zaptivanje barutnih gasova (tip takozvanog „samozaptivanja“ gasova između zaptivnog prstena na zadnjaku i zaptivne ploče na zatvaraču).
Zbog potrebe da se smanji vreme reagovanja sistema oruđa bile su nametnute rekonstrukcije zadnjaka i zatvarača radi ugradnje mehanizma za poluautomatsko otvaranje zatvarača i uređaja za automatsko uvođenje i izbacivanje kapisle M82 posle njenog opaljenja.
Uvođenjem navedenih uređaja posledično se javila potreba da se uvedu uređaji za blokiranje i deblokiranje mehanizma za opaljivanje metka, kao i uređaj za daljinsko opaljivanje iz kabine nišandžije.

Implementacija svih navedenih uređaja je smanjila mehaničku otpornost zadnjaka u kritičnim presecima, pa se kao radikalno rešenje nametalo izrada novog zadnjaka većih gabarita i povećane otpornosti, ali su vreme i ograničena finansijska sredstva nametnula primenu palijativnog rešenja – ugradnja bočnog ojačanja zadnjaka (radi formiranja zatvorenog rama umesto postojećeg horizontalnog „U“ profila), da bi se smanjile elastične deformacije pri opaljenju metka.
Ipak, primenjeno rešenje ne otklanja pojavu eventualnih trajnih mestimičnih deformacija, odnosno pojavu nagnječenja zadnjeg dela zadnjaka na površini kontaktnog naleganja tela zatvarača (ovapojava je moguća pri čestom gađanju sa punim ili tormentačnim barutnim punjenjem, što za posledicu ima da specifični kontaktni pritisak bude veći od dopuštenog). Svakako, trajno rešenje će biti projektovanje novog zadnjaka, nove geometrije i potrebne otpornosti.



[attachment=1]
Slika 12 – Pogled na zadnjak sa leve bočne strane.
1 – kućište opruge zatvarača;
2 – ojačanje zadnjaka;
3 – graničnik zatvarača;
4 – mehanizam za opaljenje.


Drugi primer:
Osvajanje odgovarajućih tehnoloških rešenja elemenata metka
- Pri razvoju bilo kog mehaničkog sistema potrebno je obezbediti prihvatljivi (često kompromisni) optimum tokom razmatranja rešenja elemenata podsistema koji su funkcionalno povezani. U konkretnomslučaju, tokom internih ispitivanja PT oruđa trebalo je rešavati uticaj primenjenih rešenja laborisanog barutnog punjenja, kapisle M82 i pripaljivača generatora gasa na balističke karakteristike sistema oruđa, mehaničku otpornost delova oruđa i pouzdanost funkcije pojedinih uređaja i kompletnog sistema oruđa.

Monoblok barutno punjenje, zona 10
- Na opitima koji su vršeni 1990/91. godine u saradnji VTI - MB Lučani - SRC Brisel osvojena su monoblok barutna punjenja zona 10, zona 9 i zona 8 za korišćenje municije 155 mm tipa ERFB i ERFB-BB iz oruđa 155 mm čija je dužina cevi 45 kalibara.
Da bi se obezbedilo pravilno i potpuno sagorevanje monoblok punjenja bio je primenjen postupak „upenjavanja“ (zalivanja poliuretanskom penom) slobodno nasutih 19-kanalnih granula (od jednobaznog NCD baruta) u sagorljivi plašt izrađen po tehnologiji osvojenoj za delimično sagorljivu čauru tenkovske municije 125 mm. Primenjena sagorljiva pena je popunjavala kovolumen punjenja i obezbeđivala krut i čvrst oblik monoblok punjenju pri njegovom rukovanju (u transportu i pri stavljanju u ležište metka).
Nažalost, tokom ponovnog osvajanja monoblok punjenja zona 10 (2004. i 2005. godine) radi ispitivanja PT oruđa NORA-B52 i laboracije barutnih punjenja za serijske isporuke kupcu, zbog neodgovarajućeg kvaliteta repromaterijala za „penu“, prilikom opaljenja metka registrovana je pojava čađi (zbog nepotpunog sagorevanja pene), te je odlučeno da se odustane od postupka „upenjavanja“ barutnog punjenja.
Posledice te neadekvatne odluke su se kasnije manifestovale pri prijemu prve i druge partije oruđa, u vidu povremene pojave većeg od dopuštenog pritiska pri gađanju sa barutnim punjenjem zona 10 (do 3700 umesto do . 3300 bara), odnosno pri gađanju sa tormentačnim punjenjem (do 4100 umesto do . 3700 bara).
Analizom je ocenjeno da je povećanje pritiska verovatno bilo uzrokovano pojavom udarnih talasa u barutnoj komori, generisanih nekontrolisanim kretanjem slobodno nasutih granula baruta u sagorljivi plaštpunjenja. Pored toga, treba reći da je pri dejstvu sile potiskivača automatskog punjača (barutnopunjenje se potiskuje u ležište metka brzinom od oko 1,5 m/s) moguća pojava početnog rasturanja granula u plaštu i oštećenje nedovoljno dobrog fiksiranja pripale i propale u plaštu). Kada je promenjen postupak laboracije monoblok punjenja (granule se stavljaju u platnenu kesu torusnogoblika, koja se čvrsto pritegna zatim stavljanja u sagorljiv plašt; smanjene su količine i način fiksiranja donje i gornje pripale i propale) dobijeno je regularno sagorevanje baruta.
Svakako, konačno rešenje prihvatljivo za sistem oruđa 155 mm treba da bude osvajanje bi-modularnih barutnih punjenja, koja pokrivaju sve domete sa 6 modula.

Kapisla M82
– Primena kapisle M82 u kompletiranju metka sa projektilom 155 mm tipa ERFB i barutnim punjenjem zona 10 radi upotrebe iz oruđa NORA-B52 je poučan primer kako nedovoljno poznavanje uslova korišćenja municije može da uzrokuje ozbiljne tehničke probleme u sistemu oruđe – municija. Naime, proizvođač municije je u realizaciju projekta ušao sa pretpostavkom da je već osvojio tehnologiju izrade kapisle M82. Nažalost, tek kasnije (pri ispitivanju prve partije oruđa NORA-B52, sredinom 2006.) je utvrđeno da mehanička otpornost kapisle M82 iz tekuće proizvodnje ne zadovoljava pri gađanju sa barutnim punjenjima zona 10, a da može da zadovolji samo pri gađanju sa punjenjima zona 7 i zona 8.
Već tokom ispitivanja PT oruđa i prve serije municije (krajem 2005.) ukazano je proizvođaču da tehnologija izrade košuljice kapisle (obrada rezanjem na strugu, umesto postupkom izvlačenja po ugledu na izradu čaure za municiju 7,62 mm) ne može da obezbedi zahtevanu mehaničku otpornost pri pritiscima barutnih gasova za zonu 10. Međutim, u to vreme mehanizam za automatsko punjenje kapisli u telo zatvarača nije imao korektnu i pouzdanu funkciju, pa je proizvođač municije uzroke svih nedostataka koji su se pojavljivali pri opaljivanju kapisle (deformacije, progorevanje i drugo) nekritički i subjektivno „pripisivao“ funkciji mehanizma za automatsko punjenje kapisli.
Zabluda proizvođača je naime bila zasnovana na iskustvu o dobrom ponašanju kapisle M82, koju je jedan od kupaca koristio za pripaljivanje barutnog punjenja M4A2 (zona 7) pri ispaljivanju projektila 155 mm M107 iz samohodne haubice 155 mm M109 (Pri gađanju iz oruđa 155 mm M109 (kratka cev oznake M126A1, zapremina barutne komore 13 litara) pritisak sa barutnim punjenjem M4A2 (zona 7) je 2495 bara. Kada se gađa iz modernizovane haubice M109A1 (dugačka cev oznake M185, zapremina barutne komore 18,84 litara) pritisak sa barutnim punjenjem zona 7 je 1903 bara, a sa barutnim punjenjem M119A1 (zona 8 ) pritisak je 2060 bara.).

Tako je, konačno, dokazano da proizvođač treba da pristupi osvajanju i uvođenju nove tehnologije za izradu košuljice kapisle (postupkom dubokog izvlačenja). U daljem toku razvoja proizvođač je najpre osvojio kapislu M82 verzije P1 (ojačanje košuljice kapisle unutrašnjim čeličnim plaštom sa odvojivom pokrivkom na vrhu kapisle). Međutim, pri ispitivanju probnih komada kapisli M82 verzije P1 konstatovano je da pri opaljenju može da se pojavi slučaj odvajanja pokrivke od tela plašta kapisle (pritisak sagorevanja crnog baruta u kapisli potiskuje i odvaja pokrivku odkošuljice), što je uzrokovalo deformisanje i zaglavljivanje pokrivke u ležištu kapisle, odnosno javlja se zastoj koji onemogućavaju nastavak gađanja.
Posle toga je u narednom periodu proizvođač osvojio kapisle M62, verzija R, sa mesinganim umesto čeličnog unutrašnjeg plašta, a vrh kapisle jeoblikovan kao „ruža“, odnosno odstranjena je pokrivka kao poseban deo konstrukcije kapisle. Ispitivanjem je utvrđeno da i dalje treba poboljšati rešenje kapisle M82R (otkloniti plastičnu deformaciju iznad venca na dnu kapisle), sa ciljem da mogu da se koriste bez deformacija pripritisku barutnih gasova nivoa do 4000 bara.

OCENA SERIJSKE VERZIJE ORUĐA NORA-B52-K0

Prelazak na serijsku proizvodnju oruđa NORA-B52 sproveden je po postupku koji je bio nametnut obavezama realizacije izvoznog ugovora. Ipak, tokom serijske proizvodnje realizovane u preduzeću LOLA-SISTEM odabranom za finalizatora, sukcesivnom doradom KD, formiranjem tehnološke dokumentacije, izradom i nabavkom neophodne opreme i edukacijom proizvodnogkadra vidljivo je unapređivan industrijski nivo proizvoda. Verzija rešenja oruđa usvojenog za serijsku izradu dobila je oznaku K0 (K0 – K znak da se koristi vozilo KAMAZ; 0 znak za klasičan sistem orijentacije oruđa u odnosu na sever).

Konačno, pri analizi koncepcije rešenja oruđa NORA-B52 može se reći da su oprečni zahtevi projektanata i investitora kompromisno rešeni zajedničkim stavom da oruđe po kriterijumu cena-efikasnost mora da bude višestruko povoljnije u poređenju sa svim sada u svetu realizovanim oruđima iste klase rešenja. To je postignuto korišćenjem šasije terenskog vozila formule 8x8, sadopunskim ramom, nepokretnom i pokretnom platformom na kojima su, uz prikladnu arhitekturu, integrisani sklopovi naoružanja, automatskog punjača sa kasetama za projektile i barutna punjenja, kontejnera za preostali deo municijskog kompleta i kabine za smeštaj svih članova posade (pri gađanju i u toku vožnje).
Dobra strana ovakvog rešenja je, sa borbenog aspekta, što je ostvaren osnovni sektor dejstva u smeru suprotno smeru vožnje, a pomoćni u smeru vožnje preko kabine vozača (mogućnost dejstva u oba smera je bitna prednost u odnosu na konkurentna rešenja TMG koncepcije). Sa logističkog aspekta dobra strana usvojenog rešenja je što su na jednom vozilu ugrađeni naoružanje, posada i borbeni komplet municije, te se tako značajno smanjuje broj logističkih vozila (za prevoz municije i druge opreme) u borbenoj jedinici nivoa diviziona.
Odabranim rešenjem je svesno usvojen koncept po masi težeg (u odnosu na neke konkurente – francuski CEAZAR, izraelski ATMOS) ali značajno jeftinijeg oruđa, realizovanog upotrebom legiranih konstrukcionih čelika, budući da naša sirovinska, tehnološka i proizvodna baza ne može da prati trend razvoja i proizvodnje lakih oruđa zasnovanih na primeni skupih, visoko kvalitetnihlegura od lakih materijala. U odnosu na konkurentna rešenja sistem NORA-B52, po kriterijumudejstva projektila na cilju ima istu efikasnost, a po kriterijumu tučene površine u reonima dejstva je superiorniji.

Na prijemnim ispitivanjima gađanjem (svih oruđa NORA-B52-K0 serijske proizvodnje) u Srbiji, balističkim opitima na poligonu Crni Rt u Crnoj Gori i završnim ispitivanjima u zemlji kupca, prikupljeni su vrlo korisni podaci o ponašanju, funkciji i pouzdanosti sklopova oruđa, elemenata municije i sistema za upravljanje vatrom. Projektni tim je, na osnovu analiza rezultata ispitivanja, sačinio izveštaj u kome je predložio investitoru da se u cilju poboljšanja pouzdanosti funkcije, jednostavnijeg održavanja i poboljšanja tehnologije izrade i montaže oruđa izvrše odgovarajuće modifikacije KD sklopova oruđa verzije K0. Rezime dorada se svodi na sledeće:

A) Izmene koje se odnose na celo oruđe:
-Veća primena odlivaka i otkovaka (čeličnih i/ili aluminijumskih); na primer: razna kućišta, nosači, poluge, ručice, kašike donosača, nosači projektila i barutnih punjenja u kasetama i kontejnerima i drugo,
- Zbog primenjene PLC tehnologije za automatizaciju pojedinih funkcija oruđa, koristi se više tipova mikroprekidača; potrebno je izvršiti reviziju mikroprekidača u cilju smanjenja broja tipova i povećanja pouzdanosti funkcije (posebno pri radu u vremenski različitim uslovima eksploatacije),
- Zadržavajući koncept otvorene ugradnje naoružanja redizajnirati kabinu standardnog vozila i kabine komandira i nišandžije, sa cijem da se dobiju robustniji zaobljeni oblici (na sastavima limova i/ili kutija) manje osetljivi na dejstvo udarnog talasa i sa manjim rizikom da se poslužioci povrede na spojevima limova i kutija (razmotriti mogućnost da se navedene kabine izrađuju od staklo-plastike, uz delimično ojačanje limovima).

B) Izmene koje se odnose na pojedine sklopove:
- Projektovati novi zadnjak većih dimenzija i mase (sa zatvorenim zadnjim ramom) da bi se izbegle elastične deformacije zadnjeg (sa leve strane otvorenog) rama zadnjaka pri opaljenju; navedena izmena bi uzrokovala odgovarajuće dorade zatvarača i bila bi praćena manjim doradama u mehanizmima za automatsko otvaranje i zatvaranje zatvarača i mehanizmu za automatsko punjenje kapisli i opaljivanje (sve u cilju povećanja pouzdanosti),
- Izvršiti potrebno redizajniranje nedeljivih spojeva pokretne i nepokretne platforme, interfejsa za kretanje pokretne po nepokretnoj platformi i elementa / sklopova automatskog punjača, u cilju:
(a) obezbeđenja veće krutosti pokretne platforme i smanjenja njene elastične deformacije pri statičkom opterećenju masom ugrađenih sklopova naoružanja i dinamičkom opterećenju pri opaljenju metka;
(b) poboljšanja uslova i tačnosti pokretanja oruđa po pravcu;
(c) poboljšanja tehnologije montaže i veće tačnosti pozicioniranja sklopova automatskog punjača na pokretnu platformu oruđa.

Bozo, u uvodu si spomenuo da je težnja bila da se ostane na 3 kalibra: 122, 130 i 152 mm.

Nisam artiljerijac, ali iz čiste radoznalosti pitam: razlike u kalibru između 122 i 130 mm nisu velike - verujem, da ni učinci na cilju, upotrebom municija sličnih karakteristika nisu posebno različiti.

Zato postavljam pitanje, zar nije bilo logičnije ići na veći raspon kalibara, naprimer 105, 130 i 155 (152) mm? 

Municija 105/122

Razlika u težini između 105 i 122 vrlo je mala (i granate i haubice) tako da sa minimalnim povečanjem težine dobiva se močnije oružje.

[attachment=1]

koliko ja znam, jedno vreme se i u natu razmišljalo, da se umesto 105 uvede 122 mm, ali se od toga odustalo.


130/152/155
Po mom mišlenju, kalibar 130 mm polaku je u izumiranju. Domet novih oružja 152/155 sa dužom cevi i novijim municijama, približio se/nadmašio top M46 130 mm, sa minimalnim povečanjem težine oruđa i večim dejstvom na cilj

[attachment=2]

Lakše/jeftinije je imati dva kalibra nego 3 ili više, ali je problem što se artilerija starijih godišta ne može samo tako odbaciti, nego polako ide iz aktivne službe u rezervu, pa onda u konzerviranje, pa tek onda u odpis.

Ako se ne varam, i VS ima aktualno samo 2 kalibra artilerije, 122 i 152. Slovenija je 105 dala u rezervu, 122 prodala? ili dala u rezervu tako da operira samo sa 155 mm.

Nadam se, da sam razumljivo odgovorio.

LPB

NAREDNA FAZA RAZVOJA-VERZIJA POTPUNO AUTOMATIZOVANOG ORUĐA

U razvoju samohodne verzije artiljerijskog sistema NORA (počev od funkcionalnog modela oruđa NORA – B, pa do savremenog rešenja NORA-B52) je bio primenjen postupak postepenogdostizanja krajnje željenih borbenih svojstava, uz očuvanje osnovne koncepcije rešenja, uvođenjehardvera za automatizaciju novih funkcija ili uz modifikacije hardvera već automatizovanih funkcija radi poboljšanja ostvarenih performansi. Imajući u vidu realizovano rešenje verzije NORA-B52-K0, kao i svetske tendencije u domenu razvoja samohodnih artiljerijskih sistema, odnos cene i efikasnosti i aktuelne tehnološke i ekonomske mogućnosti domaće industrije, nameće se potreba da poslednja faza razvoja ovog samohodnog oruđa treba da bude verzija NORA-B52-K1 sa potpunom automatizacijom svih funkcija opsluživanja oruđa, a sa ciljem da se obezbedi ispunjenje sledećih zahteva i/ ili operativnih zadataka:

- Svako oruđe treba da ima mogućnost samostalne navigacije, orijentacije i sračunavanja elemenata gađanja na ciljeve koje mu je dodelio odabrani osmatrač (sa bilo kog osmatračkogmesta baterije ili diviziona),
- Skratiti ukupno vreme reagovanja sistema oruđa (otvaranje vatre po dolasku na vatreni položaj bez izlaženja članova posluge iz kabina),
- Povećati brzinu gađanja pri izvršenju vatrenog udara sa 6 do 12 metaka,
- Obezbediti režim istovremenog pada 4 ili više projektila na cilj,
- Povećati pouzdanost rada glavnih automatizovanih funkcija oruđa,
- Smanjiti broj članova posluge oruđa (sa 5 na 4); stoga razmotriti opravdanost smeštaja svih članova posade u produženu kabinu vozila, čime se pruža mogućnost redizajniranja automatskog punjača (povećanje broja projektila i barutnih punjenja u kasetama punjača, odnosno ukidanje sklopa kontejnera za ostatak municijskog borbenog kompleta),
- Rekonstrukcijom platforme koja nosi podsistem naoružanja i svih sklopova koji se na nju ugrađuju treba da se zadovolje zahtevi dozvoljene nosivosti šasije i osovinskog opterećenjapogonskih mostova standardnog vojnog terenskog vozila 8x8,
-Interfonsku vezu komandira sa svim članovima posade integrisati sa komunikacionim podsistemom sistema za upravljanje vatrom.


[attachment=1]
Slika 13 – Ispitivanje jednog od serijskih oruđa 155 mm NORA-B52 pre isporuke kupcu – februara 2007. godine. Opit gađanja na maksimalni domet sa projektilom ERFBBB na poligonu Crni Rt u Crnoj Gori (vidljiv je plamen gasova na ustima cevi i trag sagorevanja goriva generatora gasa).

U skladu sa napred definisanom koncepcijom rešenja u postupku razvoja oruđa verzije K1 treba projektovati i realizovati dva nova sistema - automatizovani navigacioni sistem (ANS) i automatizovani sistem za upravljanje vatrom na oruđu, prema sledećim projektnim zahtevima:

AUTOMATIZOVANI NAVIGACIONI SISTEM (ANS)

ANS je namenjen je za brzo posedanje vatrenog položaja i tačno usmeravanje oruđa u komandovani azimut osnovnog pravca (AzOP) i treba da obezbedi:

-Određivanje položaja (koordinata) stajne tačke oruđa i pravca geografskog severa,
- Određivanje azimuta osnovnog pravca vozila AzOPv i dovođenje uzdužne ose vozila u AzOPv,
- Dovođenje oruđa na vatrenom položaju u AzOP i pamćenje vrednosti odstupanja zauzetog AzOP u odnosu na AzOPv,
- Posle svakog opaljenja treba tačno da se odredi nova vrednost AzOP (zbog pomeranjauzdužne ose vozila nakon opaljenja), izvrši korekcija i oruđe ponovo dovede u AzOP,
- Komunikaciju sa PLC kontrolerom oruđa i GD preko standardnog serijskog interfejsa,
- Prikazivanje određenih i izračunatih podataka na komandnim tablama komandira, vozača i nišandžije,
- Neprekidno određivanje koordinate vozila u pokretu i prikaz na digitalnoj karti (navigacija po karti ili koordinatama) i pravca geografskog severa u toku marša,
-Tačnost određivanja pozicije da bude < 12 m, a usmeravanja oruđa da bude < 0-01.

Ugradnju svih modula sistema ANS na određeno mesto oruđa NORA-B52-K1 i funkciju u svim uslovima dejstva oruđa treba rešiti u skladu sa tehničkim i eksploatacionim zahtevima za baterijski SUKV.


AUTOMATIZOVANI SISTEM ZA UPRAVLJANJE VATROM NA ORUĐU (ASUVO)

ASUVO treba da ima mogućnost izbora načina gađanja cilja:

- Po procedurama koje su realizovane na oruđu varijante K0 i
- Po procedurama potpuno automatskog izvršenja komandi za otvaranje vatre, tj. da se automatski realizuju procesi (bez učešća članova posade) punjenja oruđa, usmeravanja cevi na cilj i opaljenja (u skladu sa generisanom komandom za otvaranje vatre).
Poželjno je, takođe, da se softversko rešenje SKUV obogati digitalizovanim ravanskim i trodimenzionim prikazivanjem taktičke situacije, kao i vizuelizacijom teatra operacija u realnom vremenu, i tako prevede na viši nivo – u sistem za upravljanje artiljerijskim borbenim dejstvima.


Automatizovani sistem za upravljanje vatrom na oruđu treba da obezbedi:

- Automatski prijem elemenata gađanja od AFCCS (u obliku kako se daju za oruđe NORAB52-K0) i prikazivanje podataka na komandnim tablama komandira (integrisana sa GD) i nišandžije;
- Automatski prijem komandi sa AFCCS i poruka za vrstu paljbe, kao i prikazivanje komandi i poruka na komandnim tablama komandira i nišandžije;
- Kontinualno merenje uglova pravca i elevacije cevi (na primer: pomoću optičkih apsolutnih enkodera uz mogućnost generisanja novih referentnih „nultih“ položaja za merenje uglova pomoću enkodera pri zauzimanju AzOP;
-Korekciju orijentacije oruđa (usmerenja u AzOP zbog pomeranja oruđa posle opaljenja), automatski pomoću automatizovanog navigacionog sistema ili ručno (vrši nišandžija);
- Korekcije orjentacije, merenje bočnog nagiba ramena kolevke i uzdužnog nagiba pokretne platforme vozila (na primer pomoću dvoosnog inklinometra, ...);
- Automatsko zauzimanje elemenata gađanja, izvršenje punjenja oruđa (sa odabranim tipom projektila, upaljača i barutnog punjenja) i usmeravanje ose cevi na cilj (prema izračunatim / korigovanim vrednostima za elevaciju i pravac i zavisno od vrste paljbe);
- Pripremanje, pamćenje i slanje (na zahtev sa komandnog mesta) podataka o realizaciji gađanja, stanju oruđa (ispravnost, granice dejstva,...) i stanju municije u kasetama i kontejnerima (vrsta, količina, temperatura baruta,..);
- Prenos poruka i komandi između članova posade interfonskim putem;
- Izbor načina rada (na zahtev komandira) pri punjenju oruđa i zauzimanju elementa gađanja (automatski ili poluautomatski kako je to već realizovano u verziji K0) i
-Ravansku i prostornu vizualizaciju dejstava na nivou artiljerijskog diviziona i kreiranjesistema za upravljanje ariljerijskim dejstvima otvorenog za uključivanje u više nivoe planiranog ili postojećeg C4I sistema kod korisnika.

[attachment=1]

MOGUĆE IDEJNO REŠENJE ZA ANS

Optimalno idejno rešenje za realizaciju ANS na oruđu NORA-B52-K1 bilo bi da se ugrademodul GPS i modul inercionog navigacionog sistema (uz mogućnost izbora kombinovanog načina rada). Takva kombinacija rešenja je relativno skupa i zahteva komplikovanu i složenu ugradnju, pa je moguće jeftinije idejno rešenje (samo na bazi GPS).

Osnovne karakteristike mogućeg rešenja ANS treba da budu:

- određivanje stajne tačke (trenutni položaj), određivanje geografskog severa, navigacija (u pokretu), orijentacija oruđa u AzOP i prikaz parametara kretanja ili orijentacija na digitalnoj karti ili u obliku mesta koordinata na mrežnoj skici;
-mogućnost ažuriranja položaja stajne tačke;
-tačnost određivanja pozicije: 15 m ili 2,5 m (za slučaj dGPS);
-tačnost određivanja azimuta: < 0-018 za razmak između antena od 2m;
- temperatura primene: -300 C do +600 C;
- ostali uslovi primene po MIL-STD 810E i MIL-STD 461-462.

MOGUĆE IDEJNO REŠENJE ZA ASUVO

U skladu sa postavljenim zahtevima za ugradnju ASUVO na oruđe NORA-B52-K1 idejno rešenje mora da se dopuni i uskladi sa novim modulima/sistemima. Za verziju K1 treba redizajnirati postojeće hardversko i softversko rešenje komandne table komandira i GD verzije oruđa K0. Modul ANS treba ugraditi na pogodno i pregledno mesto u kabini vozača, polazeći od pretpostavke da će u verziji oruđa K1 komandir biti na mestu suvozača u kabini vozila.

Osnovne karakteristike mogućeg rešenja ASUVO treba da budu:

- digitalna ravanska i prostorna vizualizacija borbenih dejstava na nivou baterije i artiljerijskog diviziona,
- automatski prijem elemenata gađanja sa GD;
- automatski prijem (generisanje) komandi i signala;
-mogućnost izbora načina rada (automatizovano ili ručno);
-mogućnost merenja uglova pravca i elevacije sa tačnošću do 0-002 u celom sektoru dejstva i zauzimanja pravca i elevacije sa tačnošću 0-005 do 0-01;
-mogućnost merenja uglova nagiba sa tačnošću od 0-005; mogućnost generisanja referentnih „0“ za enkodere i prikaz trenutne izmerene vrednosti i zadane vrednosti;
-tačnost orijentacije i zauzimanja AzOP sa greškom do 0-015;
- automatsko generisanje signala gotovosti i podataka o realizaciji gađanja;
- temperatura primene: -300 C do +600 C;
- ostali uslovi primene po MIL-STD 810E i MIL-STD 461-462;
- da izdržava udare i ubrzanja pri gađanju (na mestu ugradnje) sa svim tipovima municije iz borbenog kompleta;
- ostali zahtevi isti kao za realizovano rešenje verzije NORA-B52-K0

Poštovani čika Anastas je uvijek bio snalažljiv. Naročito sa kineskim štapićima. Još jedna slika koju čika Anasatas sigurno nema.

[attachment=1]


Svi oni koji su pročitali ova pisanja poštovanog čika Anasatasa mogli su da primjete lakoću izlaganja, ogromno znanje i način kako se na jednostavan način mogu objasniti komplikovane stvari.

Dok smo radili sa njim bili smo kao ona djeca iz filma "Karate Kid".  Stari učitelj objašnjava, a mi slušamo i pokušavamo zapamtiti sve to što učitelj govori. A kad priča, to je događaj. Ja sam imao neke nejasnoće oko kliznih staza zatvarača koje mi je tako lagano objasnio da to neću nikada zaboraviti.

Hvala Vam čika Anastase.

Pozdrav

Vlado

DALJI RAZVOJ SISTEMA ORUĐA NORA-B52

Dalji razvoj samohodnih oruđa vatrene podrške zasigurno će slediti tendencije: povećanjadometa, povećanja preciznosti i tačnosti sistema municija-oruđe, ostvarivanja veće pokretljivosti oruđa na terenu i višeg nivoa taktičke pokretljivosti, skraćenja vremena reagovanja, smanjenja broja članova posade, uvođenja u upotrebu novih tipova municije posebne namene sa ciljem da se oruđa podrške osposobe i za duge namene (neutralisanje oklopljenih ciljeva na velikim daljinama, gađanje pokretnih ciljeva).
Navedeni trendovi će se ostvariti većim stepenom robotizacije i automatizacije funkcija sklopova oruđa, grafičkim prikazom borbene situacije na svakom oruđu, uvođenjem u upotrebu novih osmatračkih i drugih senzora u sistem za upravljanje vatrom (radar za merenje početne brzine projektila, bespilotna letelica i drugo), primenom novih materijala i tehnologija za izradu vitalnih delova oruđa, primenom novih senzora i tehnologija u projektovanju i proizvodnji pametne municije.

Koncept otvorene ugradnje naoružanja je danas uglavnom prihvaćen od većeg brojavodećih vojnotehnoloških zemalja sveta (Francuska, Švedska, Izrael, JAR i druge), te je sa taktičkog aspekta takav koncept prihvatljiv i za izvoz i za VS. Koncept otvorene ugradnje je tim pre prihvatljiv za oruđa velikog dometa, koja po potencijalnim ciljevima dejstvuje sa pripremljenih položaja udaljenih za oko 2/3 najvećeg dometa od prednjeg položaja protivničkih trupa i ciljeva.
Sve navedeno dokazuje da zahtev oklopljavanja naoružanja, posade i municije (koji se nalaze na šasiji vozila) ili zahtev kupolne ugradnje naoružanja NIJE taktički opravdan, a istovremeno bitno povećava cenu proizvoda i narušava druge taktičke performanse samohodnog oruđa (brzina namaršu, prohodnost van puteva, mogućnost vazdušnog transpotra, otežano opsluživanje oruđa u borbi, složeno i skupo održavanje).


Ipak, „Jugoimport-SDPR“ je tokom 2009. godine započeo razvoj i izradu prototipa samohodnog oruđa NORA-B52 verzije K1, sa rešenjem koje radikalno napušta koncept otvorene ugradnje naoružanja već primenjen na verziji K0. Na osnovu podataka objavljenih o tom rešenju autori članka tu verziju oruđa promovišu kao oruđe „NORA treće generacije“ pri čemu čine bitne stručne i činjenične greške.
Naime, u svetu (pa i kod nas), uobičajeno je da se artiljerijska oruđa generacijski klasiraju prema balističkom sistemu u kome su projektovana. Stoga, samohodna top-haubica 152 mm NORA-B je već pripadala oruđima treće generacije (balistički sistem baziran na korišćenju cevi dužine 45 kalibara), a samohodna top-haubica 155 mm NORAB52-K0 pripada oruđima četvrte generacije (balistički sistem baziran na korišćenju cevi dužine 52 kalibara). Sva oruđa koja pripadaju familiji NORA-B52 mogu se dalje smatrati samo verzijama oruđa četvrte generacije.
Shodno tome, prototip oruđa NORA-B52-K1 koga razvija Jugoimport-SDPR može biti samo nova verzija oruđa familije NORA-B52, pod uslovom da je zadržana osnovna koncepcija rešenja – otvorena ugradnja naoružanja na platformu terenskog vozila (koncept TMG).

U članku navodi se da je oruđe NORA-B52-K1 realizovano sa potpunombalističkom zaštitom sklopova kabine vozača, kupole naoružanja, municijskog kontejnera i rezervoara od dejstva streljačkog oružja i parčadnog dejstva artiljerijskih projektila (prema STANAG 4569, nivo II prednja i zadnja strana i nivo I bočne strane) i od dejstva protivoklopnihmina (prema STANAG 4569, nivo 2A i 2B). Ukoliko je pozivanje na navedene STANAG norme tačno, za oklopljavanje kabine i kupole bi trebalo da se koriste pancirne ploče debljine 6 mm i 8 mm da bi štitile od dejstva streljačke municije 7,62 x 51 NATO i 7,72 mm x 39 API BZ ruskeproizvodnje sa rastojanja od 30 metara.
Međutim, sa tom debljinom primenjenih pancirnih ploča nije obezbeđena zaštita od dejstva parčadi artiljerijske municije, što je potencijalno češći slučaj od dejstva streljačkim oružjem! Nije jasno koji su delovi vozila zaštićeni i na koji način od dejstva protivoklopnih mina (sa masom eksploziva . 6 kg) što odgovara navedenom nivou zaštite?

Ukoliko je navedena zaštita sprovedena (a čak i da jeste, ona nije dovoljna) masa oruđa je povećana za više od 6000 kg, te se neminovno nameće potreba projektovanja specijalne šasije vozila, jer ni jedno vojno terensko vozilo 8x8 nije projektovano za tako velika opterećenja prednjih i zadnjih mostova vozila. Povećana masa vozila će bitno smanjiti prohodnost vozila pri kretanju na terenu (te konstatacija da je povećana mobilnost oruđa ne može da bude tačna!), a biće smanjena i brzina kretanja na putevima (te i podatak o maksimalnoj brzini od 90 km/h treba uzeti sa rezervom). O radnom veku i pouzdanosti nesumnjivo preopterećene kamionske šasije ne treba ni govoriti.
Očigledno je, dakle, da je insistiranje na oklopnoj zaštiti u koliziji sa potrebom onderisaneoptimizacije svih uticajnih borbenih karakteristika sistema oruđa, a potpuno neprihvatljiva sa stanovišta cena-efikasnost. Uostalom, teško je naći relevantno taktičko opravdanje za koncepciju i filozofiju borbene upotrebe artiljerijskog sistema čiji je domet veći od 40 km u uslovima urbanog ratovanja ili bilo koje druge situacije u kojoj će biti izložen dejstvu streljačke municije. Posebno jeproblematična zaštita od dejstva protivtenkovskih mina klasične kamionske šasije koja nema nikakvu podnu oblogu niti nezavisno oslanjanje točkova!


[attachment=1]
Slika14 –Samohodno oruđe NORA-B52-verzija K1 u marševskom položaju
Lažna dilema za projektante i korisnike – otvorena ili kupolna ugradnja? Dve kupole na jednoj šasiji - zašto?


[attachment=2]
Slika 15 – Samohodno oruđe NORA-B52-verzija K1 u borbenom položaju
Oklopljenost sklopa naoružanja je suvišna. Zadržati oblik prednjeg dela oruđa za smeštaj posade.


Ako potencijalni korisnik (VS ili neki strani partner) izričito traži kupolno rešenje samohodnog oruđa podrške na točkaškom vozilu, treba usvojiti koncept rešenja slovačkog oruđa 155 mm ZUZANA na specijalnoj (a ne standardnoj) šasiji vozila 8x8. Pri tome, da bi automatski punjač mogao da se koristi pri svim uglovima elevacije, treba napustiti koncept korišćenja sklopova topa 130 mm M46, odnosno umesto koritaste kolevke treba projektovati cilindričnu kolevku obujmnog tipa (po ugledu na kolevku oruđa NORA-A), jer se tako skraćuje rastojanje od donosača projektila i barutnog punjenja do ramena kolevke, što je uslov za kompaktno rešenje punjača i nižu visinu vatrene linije.

ZAKLJUČAK

Program, koncept i obim modernizacija u nastavku razvoja sistema oruđa NORA-B52 treba usaglasiti sa potrebama nove organizacije Vojske Srbije (i potencijalnih stranih korisnika), kao i sa ograničenim finansijskim resursima u dugoročnom planu opremanja VS. Prema podacima objavljenim na internet sajtu, VS ima ukupno 16 diviziona artiljerijskih oruđa (u kalibrima 122 mm, 130 mm i 152 mm), a od toga samo 4 diviziona samohodnih oruđa (122 mm). Najveći domet naših oruđa je u rasponu od 15,3 km (122 mm), 24 km (152 mm), 27 km (130 mm), do 31 km (uz pretpostavku da se deo municije 130 mm remontuje i modernizuje ugradnjom generatora gasa, čiji je razvoj ranije završen).

Iz navedenog sledi da su potencijalne potrebe VS:
- povećanje broja samohodnih diviziona sa 4 na najmanje 8, odnosno da se proizvedu i uvedu u naoružanje 4 diviziona samohodne top-haubice 155 mm NORA-B52,
- povećanje najvećeg dometa do 41 km (uvođenjem diviziona NORA-B52).

Predlog modernizacije je usaglašen sa finansijskim resursima već samom koncepcijom rešenja sistema oruđa NORA-B52. Naime, kao što je već rečeno, koncept otvorene ugradnjenaoružanja je usvojen (pored ostalog) što je takva opcija samohodnog oruđa značajno jeftinija od drugih razmatranih rešenja. Dopunski, vodilo se računa da raspolažemo većom količinom vučenih topova 130 mm M46, čiji se sklopovi naoružanja mogu koristiti u verziji NORA-B52.
Jedini taktički nedostatak ove opcije je korišćenje sklopa „koritaste“ kolevke, što za posledicu ima da automatski punjač oruđa NORA-B52 zahteva da se za ispaljivanje narednog projektila cev oruđa dovodi u elevaciju oko 40°, čime se vreme jednog ciklusa povećava za nekoliko sekundi, odnosno moguće je ostvariti brzinu gađanja od 4 metaka/minut.
Insistiranje na većim brzinama nije imperativno, jer sa navedenom brzinom vatreni udar sa 8 metaka može da se izvrši za 2 minuta, a zatim da se u naredna 2 minuta napustiti vatreni položaj i tako izbegne moguće dejstvo protivničke artiljerije.

Na osnovu prethodno izvršene analize može se zaključiti da rešenje koje „Jugoimport-SDPR“ nudi za verziju NORA-B52-K1 nije koncepcijski i tehno-ekonomski prihvatljivo i da se trebavratiti koncepciji otvorene ugradnje naoružanja. Pri tome, polazno idejno rešenje oruđa pune automatizacije otvara mogućnost za smanjivanje broja članova posade, a time i za poboljšanje arhitekture i smanjenje mase otvorenih sklopova oruđa.
Naime, u verziji K1 svi članovi posade se mogu smestiti u produženu kabinu vozila, a oslobođen prostor na pokretnoj platformi (na kome su u verziji K0 bile kabine za komandira i nišandžiju) treba iskoristiti za produženje kaseta projektila i barutnih punjenja i u njih smestiti kompletan borbeni komplet (uz preporuku da se on smanji na samo 24 umesto 36 metaka).
Time kontejner za dopunsku municiju postaje suvišan, pokretna platforma se primiče ka kabini vozila, čime se dobija prihvatljiviji raspored masa koje opterećujuprednje i zadnje mostove vozila. Oruđe bi tako imalo bolje manevarske sposobnosti pri kretanju na terenu sa većim usponom, a ukupna masa oruđa sa posadom i borbenim kompletom bi se smanjila na oko 25 do 26 tona (što je za oko 3 tone manje u odnosu na realizovanu verziju K0, a čak 8 do 9 tona manje u odnosu na verziju K1 koju nudi „Jugoimport-SDPR“).

U postupku realizacije samohodnog oruđa 155 mm verzije NOR-B52-K1 najpre treba doraditi KD za oruđe verzije K0, a paralelno sa tim završiti razvoj sledećih podsistema u cilju kompletiranja artiljerijskog sistema 155 mm:

-sistem za upravljanje vatrom integrisati sa predlozima za automatsko usmeravanje cevi oruđa na pravac severa, automatsko određivanje azimuta pravca i automatsko navođenje cevi oruđa (po elevaciji i pravcu) na odabrani cilj,
- nastaviti započeti razvoj bi-modularnih barutnih punjenja, prema već usvojenim polaznim zahtevima, saglasno usvojenom balističkom sistemu za cevi dužine 52 kalibara, a koja se mogu koristiti (sa odgovarajućim redukcijama broja modula) i iz cevi dužine 45 i 39 kalibara,
- nastaviti započeti razvoj (sa firmom EdePro) novog projektila 155 mm RA-BB sa ugrađenim raketnim motorom i generatorom gasa. Projektovani domet novog domaćeg projektila oznake tipa RA-BB bi bio oko 50 km iz cevi dužine 52 kalibara sa postojećom zapreminom barutne komore. Novim balističkim rešenjem, sa barutnom komorom zapremine 25 dm3, domet bi mogaoda se poveća do oko 55 km,
- proširiti municijski komplet razvojem i uvođenjem u upotrebu osvetljavajućeg i dimnogprojektila na bazi našeg standardnog razornog projektila 155 mm M88,
- ambicije da se samostalno razvija kasetni projektil 155 mm nisu opravdane ni realne. Važno je istaći da već iz postojećeg oruđa verzije NORA-B52-K0 može da se lansira ruski sistem KRASNOPOLJ u kalibru 155 mm, laserski navođen za završnom delu putanje. Time bi (ukoliko to korisnici budu tražili) sistem oruđa NORA bio osposobljen za dejstvo protiv oklopljenih ciljeva na velikim daljinama (15 do 20 km).


Svakako, pre nastavka razvoja sistema oruđa sa potpunom automatizacijom treba da se izvrši usaglašavanje TTZ sa zahtevima VS. Na taj način investitor („Jugoimport-SDPR“) i potencijalni korisnik (MO, odnosno VS) sa jasnim obavezama ulaze u realizaciju projekta, uz bitnu marketinšku prednost da se za izvoz nudi sistem oruđa koji je usvojen za potrebe VS.
Razvoj sistema oruđa bi vodio investitor, uz aktivno učešće VTI i TOC (kojima bi MO otvorio funkcionalni zadatak) na poslovima razvoja i ispitivanja, a realizaciju bi vršila preduzeća iz grupe odbrambenihtehnologija (imenovana za nosioce proizvodnje, finalizacije i integracije glavnih podsistema oruđa).

Imajući u vidu dostignuti stepen razvoja sistema oruđa NORA-B52 procenjuje se da bi za izradu PT oruđa, nulte serije municije sa projektilima tipa ERFB-BT i ERBF-BB (oko 500 komada metaka) i baterijskog SKUV realno bilo potrebno oko 12 do 16 meseci. Interna, završna i trupnaispitivanja bi trebalo izvršiti po svim procedurama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO, čime bi se fazno stvarali realni taktički, tehnološki i proizvodni uslovi za opremanje VS (odnosnostranih korisnika) respektabilnim artiljerijskim sistemom oruđa. Po uspešno izvršenom završnom ispitivanju donela bi se odluka o uvođenju sistema oruđa u naoružanje VS, a opremanje bi se vršilo prema dinamici obezbeđenja budžeta za finansiranje plana dugoročnog opremanja VS.

Konačno, razvoj i proizvodnju artiljerijskih sistema naoružanja treba organizovati prema proverenim tehnološkim procedurama i odredbama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO.
Pri tome presudan je uticaj menadžmenta svake kompanije da moguće rizike izbegne, odnosno svede u prihvatljive norme

Još jednom bi se zahvalio g.Paligorić L. Anastas, da nam je dozvolio objavu rada!

LP Božo

Zahvaljujem se i ja gospodinu Paligorić L. Anastasu što je dozvolio, ali i našem Boži što je prenio na Palubu. Odlična tema.

Nesto slutim, da ce u sadasnjem uredjenju, rec SDPR biti zavrsna!?

Na zalost moguce je da ste u pravu.Poremecen sistem vrednosti vec dosta dugo gura struku u drugi plan.Nisam dobro razumeo postovanog generala,je li u potpunosti osvojena proizvodnja svih sklopova NORE-A u nasoj zemlji,ili se u stvari vrsi samo konverzzija vec postojecih orudja u VS.Naime negde sam procitao da nasa namenska industrija nije osposobljena za ožljebljavanje cevi dužine 10m,...vec samo za izradu LAJNER cevi.Može li neko ovo da razjasni.

Imali smo debatu oko cevi ovdje (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1952.msg259350#msg259350)

Inače dužina cevi 155/52 je malo manje od 8,5 m (8440 mm) ;)

LPB

Hvala,...nisam stigao sve da pregledam,to znaci da ce nasa namenska uskoro biti u stanju da kompletno proizvodi NORU-A.To je zaista odlicna vest.

Cela ova analiza bi bila na mestu da g-din Paligoric nije direktno ucestvovao u razvoju Nore i imao presudnu rec na koncepciju mnogih resenja.
Ova unaprednjenja o o kojima on govori trebalo je realizovati jos na prvim serijskim komadima.

Lajner je na srpskom i hrvatskom jeziku unutrašnja košuljica cevi, koja se može menjati posle određenog broja ispaljenih projektila, čime se olakšava remont cevi. Zamena lajnera se vrši u remontnom zavodu, nikako u poljskim uslovima.

malo sam zeznija ovo sa citiranjem, ugl. zna li neko broj M-114 i broj domacih M-65

Mom prijatelju, učitelju, geniju, uvaženom Anastasu Paligoriću želim pokoj duše i laku zemlju.

Hvala ti za sve što sam od tebe naučio.

Moj dragi prijatelj Anastas je umro 26.06.2017 godine.

Vladimir Ivanović

:( :( :(

Naj počiva v miru!

Iz koje godine su ove 2 fotografije?
Hvala

Nemam pojma, mislim da je to sklopljeno početkom 90-tih.

Bozo interesuje me da li je ovo rad iz Vojnotehnickog glasnika ili se radi o nekom drugom tekstu?

Pozdrav!

NOVA NORA B-52K2 viđena na PARTNER 2017.
Najrazornija Samohodna haubica MGS-25 Aleksandar (NORA B-52K2) - Self propelled Howitzer MGS-25
https://www.youtube.com/watch?v=twphbuSctPQ

na 1,35 ima pojašnjenje o sistemu dopune..

Šta je skraćenica MGS?

Много Гадна Ствар. :)

Нека паметна војна скраћеница типа ПКШ (пола кила шећера) или ЧДК-30 (чамова даска кратка, 30 центиметара)... ;D

 :super

Mora se priznati da ovo dobro izgleda. Pretpostavljam da je sve terenski ispitano i da se eksploatacijske karakteristike slazu sa prikazanim. Domet od max 60km je vrlo respektabilan i prevazilazi ondasnjih 50km za M-87 Orkan.

Sumnjam da je uopste funkcionalno.

Za uspešno korištenje svih mogučnosti, pored topa/haubice treba  i SUV, novi sistemi veza i sve što ide uz to. Ova nora impresivna za videti, ali brez tih ostalih stvari koje još trebaju ostaje na lepo za videti.

Ne poznajem situaciju u Srbiji, ali mislim da je dobar suv za postoječu artileriju puno bolji potrebniji i važniji od još jednog novog topa.

Po mom ima potenciala, ali samo ako se dovrši sve do 100%.

Mobile Gun System 25 je zapremina barutne komore

Ja mislim da termin "Mobile gun (system) nije najsrećniji. Mobile se i u zapadnoj i u ruskoj terminologiji najčešće odnosi na pokretnu / samopokretnu artiljeriju, koja se može samostalno kretati na malim rastojanjima, malim brzinama, ograničene terenske pokretljivosti. Ustaljen termin za artiljeriju tipa MGS 25   u celom svetu  je "self propelled", "самоходная" - samohodna - artiljerija uglavnom neograničene pokretljivosti po putu i terenu, tj. pokretljivosti uporedive sa OMJ. 

Мислим да је то само трговачки назив за производ, одговарало им да направе скраћеницу. Као што је она ракета Алас уствари ”Advanced Light Attack System”.

Umesto MGS lepo bi zvučalo i SPAAS - Self Propelled Advanced Artillery System. 8)

Pitanje je da li je to bio promašaj ili realnost toga vremena.
Izbor oružja nije samo pitanje tehnike i politike, već i ekonomije.
Neznam kako je riješeno pitanje licence za korištenje rješenja sa D20 na M84 NORA. Možda je kupljena licenca i za D20? Da li je kupljena i licenca za municiju 152mm?
Od SSSR-a je u to vrijeme kupovano mnogo oružja, kao i licence za D30 i tenk T72. Ako ste veliki kupac, onda obično imate i popust. Možda je tako bilo i sa D20.

S druge strane pitanje je da li se u to vrijeme mogla dobiti licenca za neko slično oruđe 155mm (npr. FH77) i koliko bi ona koštala. Plaćanje bi vjerovatno bilo u devizama, a ne kliringom.  Upitna je i mogućnost proizvodnje nelicencne kopije.
Tako da izbor kalibra možda i nije bio plod želje već mogućnosti.




I tu je pitanje cijene. Tako konvertovane haubice ne bi bile na nivou NORE. Morala bi se proizvoditi nova municija. Pitanje je i u kakvom su stanju bile te haubice.
Na kraju gađanja za obuku se mogu izvoditi i starim oruđima sa starom municijom.



Haubice 105mm, kao i 155mm su koristile istu municiju.

U inventaru je bio i jedan broj topova 122mm M1931/37 i 155mm M2, te haubica 105mm M18/60 i 203mm.

Izrada cevi u dva kalibra -152,4 i 155mm nije neki problem, veći je problem standardizacija  barutne komore. Mislim da M-84 ima komoru 18l, veću od one na D-20. U vreme kad je Nora nastajala, u okruženju je bio češći kalibar 152mm. "Uslovni protivnik" je skoro uvek bio VU, a ne NATO. To je uticalo i na izbor kalibra.

MSG 25

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]

[attachment=2]

Izvinjavam se na kasnom odzivu.

Haubice kalibra 155 mm imaju zapremninu barutne komore 18,8 litre (standard za haubice 155/39, i ako se ne varam i M114), dok je noviji standard za haubice dužine cevi 45/52 kalibra 23 litre.

I haubice sa večom zapremninom barutne komore mogu koristiti staru municiju i barutno punjenje. Tako je klasični projektil M107 (HE) zbog velike zalihe još uvek koriščen. Tako da nije bio toliki problem u proizvodnji nove municije.

Bitna razlika u 152/155 je čaura. Dok koristi 152 mm mesing čauru sa kapislom (poluspojena granata, kako kod 105 mm haubica i 122mm), dok je 155 sa barutnim punjenima u kesama/kartonu/modularno i kapisla se ubacuje z zatvarač posebno. Ime slike je usput i opis.


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=5]

Jezan zanimljiv link o granatama/punjenjima:

http://bulletpicker.com/_projectiles.html
 

Tradicionalno i najčešće, zapadna artiljerija 155mm ima zavojni klipni (interrupted screw) zatvarač, dok ruska 152mm (i švedska 155mm) ima HSB ili VSB, horizontalno ili vertikalno klizni klinasti zatvarač. Mišljenje je da klinasti zatvarač daje nešto veću brzinu gađanja, uz mogućnost korišćenja metalnih čaura za barutno punjenje. Oruđa sa klipnim zatvaračem najčešće koriste vrećasta punjenja. U pitanju su različiti sistemi obturacije, tj. "dihtovanja".

Odvisno.. JAR G5 , M777 imaju zavojni zatvarač, dok je francuski TRF1 klinasti, nemački FH70 klinasti.. Po meni više tehnološko rešenje nego šta drugo. Rukovao i zavojnim i klinastim mehanozmom na haubicama, i ne vidim neke razlike u brzini gađanja i slično.

Čak ni poluautomatski rad kliznih zatvarača, ne uteče bitno na brzinu gađanja. Ali ok, to moje subjektivno mišlenje.

Možda je izbor kalibra 152mm, umjesto 155mm, posledica i izvoznih planova.

Pade mi na pamet jedno pitanje.  Pošto smo došli do tačke kada slobodno možemo da kažemo da imamo jednu od naj boljih haubica na svetu ,da li ta haubica može da se onakva kakva je na MGS - 25  (sada preimenovana u Perun ) da se sa kamiona preseli na rečni brod (možda čak i dve na jedan rečni brod ako je moguće )?

Nemci su probali da stave kupolu od PzH2000 na brod, nije se ni približno dobro iskazala.

Problematika je sledeća. Treba računati i na nestabilnost platforme usred talasa, valjanja broda (stabilizacija), oroziju uzrokovanu slanom vodom, i sistem punjenja - dok je sa bubnjevima za kamion majka, za na brod je najgori mogući. Itd, itd.

Ako bi se brod i koristio za artiljerijsku podršku (čega nisam obožavalac), bolje modularni lanser raketa, jer su iste hermetizovane unutar modula.

Na recni brod moze da se ugradi jer nebi imao ovo sto spominje HrcAk47 kao negativne strane na reci.
Recni desanti brodovi koji su u zadnjoj modernizaciji dobili VBR Plamen i kojeg su koristili toku clana 11. ga nikada nisu koristili u voznji vec kada bi pristali uz obalu i time imali dodatnu stabilnost za lansiranje raketa.
Problem je sto RRF nema artiljeriski brod.
Sama izgradnja novog artiljeriskog broda je za sada preskupo a pitanje je da li je to sad prioritet.
Samohodna Nora je mnogo manje, kompaktnije i fleksibilnije resenje za artiljerisku podrsku.
Sa razvijenoscnu saobracajne mreze u Srbiji i dometom moze pokrti svaku tacku na teritoriji Srbije.
Samo ih treba nabaviti u dovoljnoj kolicini.

 Koji je rečni desanti brod dobio Plamen?
 U RRF-u postoje samo DJČ- ovi koji su naoružani bacačima granata 30 mm.
 Nora na brodu ???? Koji je dijametar okreta sistema? Nema dovolno palube a i mislim da je prejak trzaj za brod.

https://www.mycity-military.com/slika.php?slika=216254_132473936_1scan4250tk.jpg

Arhivska fotogarfija sa RTK.

Nemci su mogli da ugradjuju kupolu PzH (MONARC) na fregatu klase Sachsen, koja je deplasmana oko 6000 tona.
Najveći brod Rečne flotile je deplasmana oko 500 tona, Kozara.

Namena Rečne flotile nije vatrena podrška jedinica KoV na težištu borbenih dejstava, već u zahvatu plovnog puta. Takodje, da ne ulazimo u borbeni komplet koji bi mogao da se smesti na brod i td.

Sve u svemu, vlažni snovi.

Ako već i hoće da se pravi brod za podršku trupama, onda je bolje bez haubice već sa 4 Plamena ili Ognja. Izbljuje to što ima i sklanja se odatle.

Ma pravili su oni to već, ali im tada bio skup sport. Jbg, malo ostajalo za drpanje.

https://youtu.be/G91ezjrbn2s

 Ja vrlo dobro znam koje brodove koriste Rumuni . brod od 50 metara je ravan našoj bivšoj R-top. A tamo si imao dva lansera raketa brod- brod. Dva topa 57 mm. Ili u varijanti jedan 57 i jedan 30.mm AK 630 . Šta bi bilo kada bi bilo ??? Nekada je i ona namučena zemlja imala na UPP objekte s tenkovskim kupolama . Sada imamo Neštine i RPČ-ove. Imao i DJČ. To je " moć" . Bio je svojevremeno jedan kolega koji se zanosio da se na RPč stave lanseri za rakete i ostala čuda. Zastavnik , šta drugo reći ?

 I da napomenem da za neku " novogradnju " niti imamo para niti kapaciteta za razvoj. Brodogradilište koje bi radilo još može da se nađe. Mada, i to teško.

Да ли неко заиста мисли да ће се у изгледној будућности РРФ бити коришћен као током ПСВ и ДСВ? Па у најбољој варијанти РРФ може да има полицијску улогу за контролу (патролирањем) пловних путева и евентуално нека противпобуњеничка - противгерилска дејства. За то нису потребне "Норе" нити било каква тешка артиљерија на бродовима.

Samo bih dodao na sve to i protivminsko osiguranje plovnih puteva. Mada ne bih isključio ni podršku trupama prilikom prebacivanja sa obale na obalu, ali opet tu je isplativije koristiti VBR od haubica.

https://youtu.be/NqTF5u3pfQw