PALUBA

Stisla me neka viroza, pa evo malo štiva za čitanje.
Iz Hv br. 40, 93. g. Autor : Vladimir Superina

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
poz.

http://www.youtube.com/watch?v=O6sg2hi2gKs

http://www.youtube.com/watch?v=8r_4cQ1dca0

ovo drugo, da li je to kineska kopija ili original ruska raketa?

Izgleda original S-300 PMU2, sudeći po komentarima ispod koji se pozivaju na izgled kamiona.

Pred Novu godinu, u Podmoskovlju je stupio na borbeno dežurstvo četvrti puk novih raketa S-400 Trijumf. S-400 je najnoviji domet razvoja sistema S-300, i verovatno prelazni model do usvajanja u naoružanje sistema S-500 ... S-500 ima neki "opasan" radni naziv, nije vojvoda, nije gromovnik, nije vlastelin, nego... ne mogu da se setim. Na Wiki piše "prometej" ili "triumfator".

”Самодержец” - пише на енглеској страни Вики.

Ето, све ми се вртело да је Громовержец, а није, већ је Самодржац, апсолутиста, основна карактеристика руског царског система до 1905. године. На папиру већ је бољи од било чега што било ко има или припрема у следећих 10 година, али ја не бих проверавао, нити ме ико пита.

Prema pisanju poslednjeg broja časopisa Džejns Difens Vikli od 28. januara, Rusija i Iran rešili su spor oko obustavljene isporuke RS PVD Iranu zbog sankcija UN. Citiraju izjavu general-pukovnika Leonida Ivašova da će im biti isporučeni S-300PMU-2, a možda i S-400, ne isključujući ni druga, posebno defanzivna, SRT.

Da ne gušim temu o Siriji staviću ovo ovde pošto sam se danas malo podrobnije informisao o ovim sistemima, odnosno o sistemu organizacija jedinica. Prvi izvor je dosta dugačak i ima svega po malo ali ću ja ovde kopirati samo ono što je bitno za ono što je Sirija dobila od Rusa.

У једном дивизиону система С-300 ПМУ-2 „Фаворит“ налази се:

Ø Командни пункт система управљања и навођења 83М6Е2 који се састоји из борбеног пункта командовања 54К6Е2 и тродимензионалне радарске станице кружног осматрања 64Н6Е2
Ø Радарске станице 96Л6Е, 6 нишанских радара 30Н6Е2 и до 12 транспортно лансирних јединица 5П85СЕ (5П85ТЕ) са укупно 48 ракета у лансирним контејнерима
Ø Навођених ракета 48Н6Е2 које се налазе у контејнерима транспортно-лансирних јединица
Ø Средстава техничког обезбеђења која су аналогна претходној верзији система С-300 ПМУ-1

https://rs.rbth.com/science/81816-raketni-sistem-favorit-balans

tekst je iz aprila ove godine kada je putin pretio da će isporučiti S-300. Dakle ovo je verovatno planirano u aprilu da se da Siriji, što će reći da su ovih dana verovatno dobili samo jednu bateriju sa 4 lansera i verovatno dodatnu opremu, možemo samo da nagađamo šta od ovoga je stiglo u Siriju, koja ide na nivou diviziona. Na nekim drugim sajtovima sam naleteo da su rusi rekli da će naknadno razmotriti da li da isporuče još dodatnih 4 do 8 lansera(što nisam uspeo da nađem u njihovim oficijelnim izjavama na engleskom) što bi odgovaralo ovom planu iz aprila o divizionu sa 3 baterije po 4 lansera.

2. Zatim imamo sputnjikovu vest kada je spinovana javnost prošle godine kako će Srbija kupiti S-300 u kojoj pretpostavljam Lazanski kaže :

„Ako kupite bilo koju verziju S-300 treba da imate najmanje jedan divizion, a to su tri baterije. Tri baterije su tri puta po šest vozila, to je osamnaest vozila. Na svakom vozilu imate četiri lansirne rampe, to pomnožite s brojem raketa, i svemu dodajte dopunski borbeni komplet raketa, prateća vozila za logistiku, akvizicijski i nišanski radar. Kad zbrojite, to je lepa svota dolara ili evra, nije to jeftino. A ako kupujete samo jedan divizion, to je malo“, objašnjava ovaj vojni analitičar. "

https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201712091113747092-PVO-Srbija-Rusija-kupovina/

Dakle po njemu imamo divizion od 18 lansera u 3 baterije. U principu Rusi ne ograničavaju kako će ko da koristi svoje sisteme, možeš ti 4 lansera da nazoveš i korpusom :) . Bugari imaju divizion sa dve baterije od po 5 lansera što je verovatno jedini takav slučaj. Za Alžir se smatra da imaju baš ovaj sistem koji je bio predviđen za Siriju. Rusi koriste 8 lansera po bateriji a neki divizioni idu i do 4 baterije. Međutim Rusi imaju baterije i od 6 i 12 lansera tako da je teško reći pravu organizaciju tih jedinica jer oni je nikada nigde nisu saopštili nego su to sve pretpostavke novinara, analitičara i bivših vojnih lica.

S-300 bi mogli da unište američki F-22 Raptori koristeći elektronske napade?


Pošto je u septembru slučajno srušen njihov izviđačaki avion, Rusi su poslali novi protivvazdušni sistem u Siriju.

Protivraketni sistem S-300, koji je Rusija poslala u Siriju, vrlo lako bi mogli da unište američki F-22 Raptori koristeći elektronske napade, ciljajući direktno radare, rekao je ruski stručnjak s Akademije vojnih nauka, profesor Sergej Sudakov.


Američki plan za paralizu
 
Prema njegovom mišljenju, scenario uništenja protivvazdušnog sistema moguć je ako jedan zaštićeni F-22 dođe u domet ruskih radarskih instalacija. Tada bi američki avion mogao da omete ruski sistem detekcije neprijatelja istovremeno gađajući radare, lansirne rampe i zapovedne tačke. Tome bi usledio drugi napad aviona i bombardera.

Sudakov veruje kako je upravo to američki plan za paralizu PVO sistema u Siriji, ali dodaje kako taj plan izgleda jednostavno samo na papiru.
 
Kaže kako, i u slučaju da radari na tlu ne uoče dolazak Raptora, ti avioni bi bili detektiovani kad bi uključili sopstveni sistem elektronskih protivmera. Prema njegovim rečima, sistem kontrole na tlu može pronaći izvor radijacije i prema tome odrediti lokaciju Raptora i odmah prema njemu lansirati raketu zemlja-vazduh.
 
Inače, slanje sistema S-300 u Siriju, zapravo je ruski odgovor na incident u kojem je sirijski PVO sistem srušio njihov Il-20 izviđački avion, ciljajući izraelske bombardere.


https://youtu.be/z8YlOTSQaLs


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3137343/ruski-vojni-strucnjak-otkriva-evo-kako-amerikanci-mogu-da-uniste-s-300-ali-to-izgleda-lako-samo-na-papiru)

http://rbase.new-factoria.ru/missile/wobb/c300pmu2/c300pmu2.shtml

Par citata:
"В состав ЗРС C-300ПМУ-2 входят:
командный пункт системы управления 83М6Е2
до шести зенитных ракетных комплексов (ЗРК) 90Ж6Е2.
зенитные управляемые ракеты (ЗУР) 48Н6Е2;
средства технического обеспечения, аналогичные ЗРС С-300ПМУ-1."

"В состав КП СУ 83М6Е2 входят:
пункт боевого управления (ПБУ) 54К6Е2. ПБУ 54К6Е2 автоматически определяет: параметры траектории движения (дальность, скорость, высоту, направление), государственную принадлежность, тип и степень опасности воздушного объекта, условия ведения стрельбы каждым огневым дивизионом, оптимальное распределение целей по огневым дивизионам для их поражения с учётом условий стрельбы и располагаемого боекомплекта. ПБУ 54К6Е2 способен управлять ЗРК С-300ПМУ-2, С-300ПМУ-1, С-300ПМУ, С-200ВЭ в любом сочетании. ПБУ 54К6Е2 обеспечивает одновременный обстрел до 36 целей с наведением на них до 72 ЗУР. Количество одновременно обнаруживаемых целей - до 300, количество одновременно сопровождаемых трасс целей - до 100.
радиолокатор обнаружения 64Н6Е2. 64Н6Е2 - полностью автоматический трехкоординатный радиолокатор обзора с двухсторонней фазированной антенной решеткой S-диапазона, обеспечивает командный пункт системы высококачественной информацией о воздушных объектах в радиусе 300 км. Этой информацией через встроенные каналы связи пользуется каждый ЗРК.
средства обеспечения эксплуатации.!

"Каждый ЗРК 90Ж6Е2 включает:
многофункциональный радиолокатор подсвета и наведения (РПН) 30Н6Е2. Радиолокатор подсвета и наведения 30Н6Е2 обеспечивает поиск, обнаружение, автоматическое сопровождение целей, осуществляет все операции, связанные с подготовкой и ведением стрельбы зенитными ракетами, а также оценивает результаты стрельбы. Многофункциональность локатора обеспечивается применением фазированных антенных решеток Х-диапазона и высокой автоматизацией всех процессов его функционирования на основе современных быстродействующих цифровых методов управления. Антенный пост РПН 30Н6Е2 может подниматься на специальную передвижную вышку 40В6М.
до 12 пусковых установок (ПУ) типа 5П85СЕ, 5П85ТЕ. Пусковая установка вертикального старта 5П85СЕ (5П85ТЕ) обеспечивает хранение, транспортирование и пуск ракет. Содержит четыре зенитные ракеты 48Н6Е2 (48Н6Е). Ракеты находятся в герметичных контейнерах и не требуют технического обслуживания в течении 10 лет эксплуатации. Ракета 48Н6Е2, обладает высокими маневренными возможностями и возможностями по перегрузке. Она оснащена осколочно-фугасной боевой частью и обеспечивает поражение воздушных объектов на дальностях от 3 до 200 км как на встречных курсах, так и при стрельбе вдогон. При действиях в системе противоракетной обороны подрыв боевой части ракеты за счет оптимизации области разлета осколков и их пространственно-энергетических характеристик вызывает инициирование боевой части баллистической ракеты в точке перехвата. Как и у предыдущих вариантов системы С-300 пуск ракеты осуществляется вертикально с помощью пороховой катапульты . На высоте около 25м включается маршевый двигатель, обеспечивающий разгон ракеты до 1900м/c. Управление ракетой осуществляется с помощью газовых рулей. Система способна осуществлять пуск ракет с темпом три ракеты в секунду, обеспечивая защиту от массированного налета средств воздушного нападения противника.
всевысотный обнаружитель (ВВО) 96Л6Е с полноповоротной по азимуту многолучевой ФАР автоматически выдает на РПН 30Н6Е2 и КП СУ 83М6Е2 информацию о воздушной обстановке по самолетам и крылатым ракетам (в том числе изготовленным по технологии "Стелс"), летящим с любого направления. За счёт адаптивного использования широкобазовых сигналов и многочастотной работы локатор обеспечивает высокоэффективное обнаружение как маловысотных целей, так и целей на средних и больших высотах. Для обнаружения целей на предельно малых высотах в условиях лесной и сильно пересечённой местности антенное устройство локатора может подниматься на специальную вышку- 966АА14. ВВО 96Л6Е предназначен для обнаружения, определения государственной принадлежности, распознавания классов, завязки и сопровождения трасс воздушных объектов, выдачи целеуказаний и трехкоординатной информации обо всех обнаруженных воздушных объектах потребителям по радиоканалу, кабельному каналу и (или) волоконнооптической линии связи. Порядок передачи информации потребителю организационно определяется согласованным протоколом сопряжения, а аппаратно - путем замены перепрограммируемых интерфейсных карт. ВВО 96Л6Е может быть использован в составе систем С-300ПМУ, С-300ПМУ-1, С-300ПМУ-2, в том числе при ведении боевых действий одним дивизионом, совмещая функции низковысотного обнаружителя, обзорного радиолокатора и командного пункта, а также применяется в радиотехнических и зенитно-ракетных подразделениях в качестве РЛС боевого режима"


Znači sistem S-300P je pukovskog ili brigadnog nivoa, a kompleks S-300P je nivoa diviziona.
Tako da je divizion najniža jedinica koja može samostalno gađati ciljeve. I divizion je vjerovatno podijeljen na "komandnu" bateriju sa radarima, sistemima komandovanja i veze, "vatrenu" bateriju (ili više njh) sa lanserima i "tehničku" bateriju sa vozilima za prevoz, opsluživane i kontrolu raketa.


Sistem S-300V je baterijskog tipa.
http://rbase.new-factoria.ru/missile/wobb/c300v/c300v.shtml
I u satravu njegove baterije su stanica za navođenje raketa dva lansera za "velike" i četiri za "male" raketa, te jednu transportno-lansirnu mašinu za "velike" i dvije za "male" rakete.

"Зенитный ракетный дивизион C-300В состоит из КП 9С457, РЛС 9С15М, РЛС 9С19М2 и четырех зенитных ракетных батарей, в каждую из которых входили одна многоканальная станция наведения ракет 9С32, две ПУ 9А82, одна пуско-заряжающая установка 9А84, четыре ПУ 9А83 и две пускозаряжающие установки 9А85."

Lepo, ali meni još uvek nije jasno koje sve rakete ulaze u sistem s-300, i šta bi Rusija mogla da isporuči Siriji.

Meni sve ovo deluje suviše komplikovano - nikako da pohvatam neku nit vodilju.  ???

[attachment=1]

Ruski protivvazdušni sistemi S-300 primećeni u SAD


Ruski protivvazdušni sistemi S-300 primećeni su na jednom od američkih poligona, javio je Difens blog i kao dokaz priložio satelitski snimak na kome se mogu videti dva takva kompleksa.

Iako lokacija tih PVO sistema nije saopštena, kao ni da li su ti kompleksi zaista pravi, prema pisanju ovog portala reč je o modelu S-300PT.


https://youtu.be/I7Y8RaTMhXM


Prema rečima glavnog urednika žurnala Nacionalna odbrana Igora Koročenka, ako se potvrdi da su u pitanju pravi sistemi, oni su do američkog poligona najverovatnije stigli iz Ukrajine.

"Poznato je da je u okviru tajne saradnje ministarstava odbrane dveju zemalja Ukrajina omogućila Amerikancima da ispitaju sve primerke sovjetskog naoružanja. Moguće je da je tom prilikom Ukrajina i predala ove sisteme Amerikancima", rekao je on.

Koročenko je ocenio i da su u pitanju stari sistemi, razvijani osamdesetih godina prošlog veka, i da stoga ne postoji pretnja da će Amerikanci iz tih uređaja uspeti da izvuku bilo kakve „tajne informacije".

"S-400 nije nimalo nalik na S-300, pa Sjedinjene Države na ovaj način neće uspeti da saznaju ništa o novim ruskim PVO sistemima - zaključio je Koročenko.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3250997/ameri-se-konacno-dokopali-s-300-ruski-analiticar-otkrio-zasto-im-to-nece-biti-od-neke-koristi-video)

I Koročenko priča propagandne priče; S-400 je evoluirao od S-300. Osnovni principi raketne tehnike se ne menjaju već se usavršavaju.
Ni S-300 nije identičan od prve do zadnje varijante - svaki novi model je drugačiji od prethodnog, ali ima i zajedničkih elemenata i tehničkih rešenja.

Pretpostavljam da je jedno od većih tajni čvrsto gorivo koje rusi koriste u raketnim motorima.
Ako sam dobro ispratio problematiku, ameri u tome im nisu dorasli - pa eto im S-300 (poklon od Ukraine), da se malo pozabave i usavrše pogone na svojim raketama.

С-300 верзије П почео је са масовнијим увођењем у ПВО СССР још раних 80их година. После 1991. су САД веома брзо тај комплекс купиле највероватније од Украјине. И иначе је много савремених система наоружања и ракета тада допало у САД јер је и сама Русија продавала своја научна достигнућа за доларе, да не говоримо за Украјину, Белорусију, Казахстан, итд.

Западни научни часописи били су пуни написа о великим достигнућима СССР и затим Русије на пољу ракетних горива, како чврстих, тако и течних. Ту се јаз прилично продубио, па су Руси данас далеко одскочили, јер чиме другим би се могла објаснити велика разлика у домету нпр. ракета истих димензија и истих запремина резервоара горива - извозне и руске верзије, него баш различитим горивима.

@Dreadnought


С-300 је стиг'о у САД пре брда времена. То је објављено у књигама.

Testiran raketni sistem S-300V4


Protivvazdušni raketni sistemi S-300 uništili su hipersonične ciljeve tokom testiranja, saopštio je načelnik protivvazdušne odbrane Oružanih snaga Rusije, general-potpukovnik Aleksandar Leonov.

On je ukazao na važnost zaštite trupa i objekata u zadnjim redovima od napada hipersoničnog oružja.

"Vojni tehnički eksperimenti su potvrdili da su sistemi S-300V4 sposobni da unište takve vrste ciljeva“, rekao je Leonov.

Protivvazdušni raketni sistem S-300 "Favorit“ je raketni sistem srednjeg dometa. Ruska vojska je dobila prvi puk S-300PT 1979. godine.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3382579/ruski-favorit-unistava-i-hipersonicne-ciljeve-testiran-raketni-sistem-s-300v4-video)

Ovde je reč o sistemu S300V. Iako je naziv vrlo sličan, S300 i S300V su veoma različiti sistemi. S300 je više "klasičan" PVO sistem, dok je S300V pre svega protivraketni, dakle protiv balističkih, ne aerodinamičkih ciljeva. U nečemu se i preklapaju, ali ne mnogo.

https://youtu.be/DufKU3kJSlk

https://youtu.be/9iuja6i-FWk

https://youtu.be/8EmOF2UNKAA

https://youtu.be/oM3emW8I4Jg

Lepo objašnjeno, ipak za laike - ovo su španska sela  ;D
Mnogo je komplikovano, zbog različitih raketa, koje imaju različite algoritme vođenja. Ovo nisu samonavodeće rakete, sa logikom lansiraj i zaboravi, već se svaka vodi ka cilju, na specifičan način, što znači da svaki tip rakete traži svoj komandno, kontrolni upravljački uređaj. Ne znam da li su računari u komandnim vozilima dovoljno pametni da prepoznaju tip rakete, koja je na lanseru i tome prilagode način vođenja.

Gledam unutrašnjost kabina, i kontrolne uređaje u njima - prekidači, preklopnici, sklopke, pokazivači .... sve je veoma slično kao u tehnološki mnogo starijem rubežu. Ima tu preklopnika, koji su se koristili i kod raketa P-15, možda i ranije. Poznavajući te sisteme, znam da se iza konzola razvlače kilometri kablova.

Što će reći: rusi ne odustaju od ručne manipulacije.

https://youtu.be/7l4utvU-nZ4

S-300P:
https://web.archive.org/web/20080914161033/http://pvo.guns.ru/s300p/index.htm
S-300V:
https://web.archive.org/web/20080914145708/http://pvo.guns.ru/s300v/s300v.htm
S-300F:
https://web.archive.org/web/20080513090111/http://pvo.guns.ru/s300f/index.htm

Ovde bi trebalo znati da sistemi iz porodica "S-300P" i "S-300V" nemaju ništa zajedničko.
To su dva potpuno različita sistema. Ništa im nije kompatibilno, ni rakete, ni lanseri, ni radari.
U radu koriste potpuno drugačiji način i metodu vođenja raketa.
Obimna je tema, pa ću u narednom periodu, kako stignem, ubaciti par tekstova.
Ipak, mislim da ne bi bio loše ovu temu preimenovati u "Raketni sistemi iz porodice S-300P", a otvoriti novu temu "Raketni sistemi iz porodice S-300V".
To je samo predlog, može i sve ovde, ali kažem, veća je razlika između ta dva sistema nego između Kuba i Kruga....ovi barem koriste isti komandni punkt i isti centralizovani ASU "Krab K-1M" ili ASU "Poljana D1".
Kod ova 2 sistema "V" i "P", čak ni ASU nisu kompatibilni....

https://youtu.be/zuoqFsLUip4

Da ne otvaramo novu temu, prosto da ne "gomilamo" previše tema o srodnim stvarima, mislim da bi ova objava mogla ovde ići.

Koliko je teško uništiti balističku raketu kao metu, pokazuju i ispitivanja rađena u vreme Sovjetskog Saveza.

Naime, 18.03.1991. godine, izvršena su vežbovna bojeva gađanja taktičke balističke rakete (TBR) kratkog dometa 9M21 iz sastava raketnog sistema zemlja-zemlja "Luna-M".
Gađanje je vršeno sa raketnim sistemima S-75M3 "Volhov-M3", S-200 Vega, S-300PT, S-300PS (PMU) i S-300PM (PMU-1).

Iz priloženog se može videti da su gađana ukupno 4 TBR sistema "Luna-M". Na njih je lansirano ukupno 26 raketa zemlja-vazduh više vrsta sistema PVO. Od toga, može se reći da je 1 TBR potpuno uništena u vazduhu i pogođen sa čak 5 raketa.
Pala je na daljinu od 4,12 km od mete na zemlji (branjenog cilja) - gađanje br. 1.

Još jedna raketa je pogođena i izbačena sa putanje fragmentarnim dejstvima raketa Z-V i tada je bojeva glava TBR oštećena - gađanje br. 2.

U preostala dva gađanja (gađanje br. 3 i gađanje br. 4), TBR je pogođena i izbačena sa putanje fragmentarnim dejstvima raketa Z-V, ali s obzirom da je bojeva glava TBR nije uništena i da su rakete pale u okviru ili na granicu kružne greške (CEP) koju raketa 9M21 iz sistema "Luna-M" i inače ima, može se reći da u ova dva slučaja nije došlo do zadovoljavajućeg efekta na uništavanju ili onesposobljavanju TBR u dejstvu na branjeni cilj na zemlji.

Zaključak:

Vidimo da su najbolje efekte imali raketni sistemi PVO S-300PM (PMU-1) sa raketama 48N6. Od 6 lansiranih raketa, sve su pogodile TBR. U jednom slučaju je raketa lansirana bez sigurnog zahvata (hitno lansiranje, ali je i ono bilo uspešno). Ovo pokazuje da se sistemi S-300PM (PMU-1) mogu u ograničenoj meri koristiti kao AB odbrana (makar koliko i njihovi američki vršnjaci Patriot PAC-2 i PAC-3).

Što se tiče sistema S-300PS (PMU), njena raketa 5V55R se pokazala solidno, pa je od 5 lansiranih raketa, 4 pogodilo TBR. Takođe se sistem pokazao u AB odbrani, makar kao i američki pandan Patriot PAC-2.

Što se tiče najstarije verzije S-300, verzije S-300PT, njene rakete 5V55K sa radio-komandnim navođenjem su lansirane 7 puta, a pogotak cilja je ostvarilo 4 rakete. Znači, ipak nešto slabiji rezultati, verovatno uzrokovani i načinom vođenja rakete.

Sa druge strane, S-200V je imao pogađanja TBR-a, ali je za to bilo potrebno više raketnih diviziona da bi se ostvarilo sigurno otkrivanje i zahvat na cilj. Pritom je kod gađanja br. 3, jedan divizion propustio da otkrije na vreme i dejstvuje na TBR.
Od 4 lansirane rakete 5V21V, 2 rakete su pogodile cilj, 1 je promašila, a kod 1 se nije aktivirala bojeva glava u zoni uništenja cilja.

Sistem S-75M3 "Volhov" se pokazao neefikasan u dejstvu na TBR. Naime, iako je radarom uspevao da otkrije i zahvati cilj br. 2 i na njega su 4 diviziona lansirala po 1 raketu, niti jedna od 4 lansirane rakete se nije aktivirala u zoni uništenja cilja.

Inače, treba znati da ovo nisu sistemi za odbranu od balističkih raketa i projektila, tako da rezultate ne treba analizirati na taj način.

Ali, ipak se vidi da sistemi S-300PM/PS, čak i PT u određenim uslovima i okolnostima, mogu dejstvovati na taktičke balističke rakete sa većim ili manjim uspehom, što zavisi i od broja diviziona u reonu i broja lansiranih raketa.
Sigurno da je ipak potrebno imati spremno više diviziona i dejstvovati sa većim brojem raketa.

Stariji sistemi S-200V i pogotovo S-75M3 Volhov, na osnovu rezultata ovih ispitivanja nisu sistemi čak ni za ograničenu odbranu od TBR.

[attachment=1]

Ipak u ruskim izvrima piše da postoji neki procenat unifikacije.
"Так, в системах С-300П и С-300В было унифицировано лишь 50% функциональных устройств РЛС обнаружения."
Znači kod radara za otkrivanje ciljeva je bilo unificirano 50% funkcionalnih blokova.



Kako bi se pokazao S-300V?

@prvačić

Ja govorim o kompatibilnosti komponenti sistema, a imajući u vidu da nose istu "početnu" oznaku "S-300".
A sistemi su "dva odvojena sveta". Ništa unutar vatrene jedinice  - radar za navođenje raketa - lansirna oruđa sa radarom - rakete (S-300V) nije zamenjivo sa komponentama S-300PM - radar za navođenje raketa - lansirna oruđa (bez radara) - rakete.
Više sličnosti imaju "Krug" i "Kub" nego ova dva sistema, ako ništa drugo, koriste isti centralizovani sistem (K-1M), isti OAR (Mečka) i visinac (PRV-9 ili PRV-16), a guseničari (mada drugačije platforme) koriste isti tip gasne turbine za napajanje.

Takođe, više sličnosti imaju Buk-M3 i S-300V, nego S-300V i S-300P. Zato je i bilo moguće u sistem Buk-M3, uključiti jedan lanser sa radarom i AB raketama iz sistema S-300VM (na drugoj guseničnoj šasiji), jer radar za navođenje 9S36 na Buk-M3 može navoditi radar na lansirnom oruđu S-300VM i za njega formirati komande za radio-korekcije i navoditi ga dok on osvetljava cilj u završnoj fazi.

Sličan slučaj (ali ne toliko "drastičan") je i kod sistema Dvina i Volhov, koji mnogi smatraju "kompatibilnim", a malo toga im je kompatibilno: lansirna rampa i agregati.
Radar za navođenje raketa je drugačiji i radi na drugim frekvencijama, a pored toga radar sistema Volhov ima još dve antene za rad u režimu LORO, rakete nisu kompatibilne.
Čak ih i Sovjeti nešto drugačije označavaju: Dvina je "SA-75",  Desna je "S-75", a Volhov je "S-75M".

Dajem samo kao primer, na šta sam mislio kada govorim o "kompatibilnosti".

Sistemi S-300P su dosta kompatibilniji između sebe.

Što se tiče toga šta ja mislim da bi bilo da je na ovom gađanju učestvovao S-300V...mogu samo da dam svoje mišljenje da bi AB raketama verovatno sve 4 TBR Luna, bile ili uništene ili sa onesposobljenim BG ili dovoljno odbačene  sa trajektorije da se može smatrati da je objekat na zemlji odbranjen.

Razumijemo se!

Ja sam samo našao da je određen postotak komponenti osmatračkog radara kompaktibilan.
I to vjerovatno ima više veze sa cijenom proizvodnje i održavanja tih radara, nego sa njihovom upotrebom.

Sistem "S-300PS" (izvozna oznaka "S-300PMU") koristi sledeće rakete:

- raketa 5V55K - radiokomandno vođenje
- raketa 5V55KD - radiokomandno vođenje
- raketa 5V55R - radiokomandno vođenje kroz projektil

Način lansiranja raketa:

Rakete 5V55K/KD/R se lansiraju vertikalno po sledećem redosledu:
Nakon 15-sekundnog ciklusa pripreme rakete u kome se proverava ispravnost rakete i gotovost za lansiranje, a pri pojavi i zahvatu cilja za gađanje, u autopilot se uvode parametri početnog dela putanje leta.
Raketa se lansira katapultom iz vertikalnog kontejnera na visinu od oko 20 metara. Istovremeno sa izlaskom rakete iz kontejnera, otvaraju se upravljačke aerodinamičke površine rakete. Pri dostizanju gotovo nulte brzine rakete, startuje se marševski motor i gasna kormila po programu uvedenom u autopilotu pre lansiranja rakete okreću i usmeravaju raketu po uglu (nagibu) prema cilju.

Tako to treba da bude "po PS-u". Ipak, postoje slučajevi kada se dogodi nepredviđeno, kao u slučaju sa snimka, kada očigledno nije startovan raketni motor rakete i ona je pala pravo nazad na SLO (samohodno lansirno oruđe) i uzrokovala eksploziju i uništenje SLO i preostalih raketa u lansirnim kontejnerima. Na snimcima se vidi i oštećenje drugog SLO, verovatno "samo" kontejnera sa raketama.

Ovo se inače kod sistema sa vertikalnim lansiranjem veoma retko dešava, ali je ipak moguće. Ovo je jedna od retkih loših strana vertikalnog lansiranja, jer može doći do uništenja kompletnog SLO i preostalih raketa.

Inače, sudeći po snimku, raketa je lansirana iz SLO tipa "S", koji su kod sistema S-300PS/PM, "pametni" odnosno komandni lanseri u kojima se nalazi elektronska oprema i blokovi za komandovanje sa 2 SLO koji nose oznaku "D". Razlika se može videti u tome, što SLO sa oznakom "S" (5P85S), iza kabine vozača tegljača, imaju posebnu kabinu sa blokovima veze i prenosa komandi upravljanja na 2 SLO sa oznakom "D" (5P85D).

S tim u vezi je ova šteta i nešto značajnija, jer SLO 5P85D ne može komunicirati sa kabinom upravljanja F2K (radar za navođenje raketa), bez komandnog SLO 5P85S.

https://www.youtube.com/watch?v=IwAdOVHafLY

Još jedan vanredan događaj u Ruskim oružanim snagama.
Malo je poznato da se to dogodilo na autoputu A-107 negde u blizini Dmitrova.
Mogu se sa određenom sigurnošću dodati još neki detalji.
Ovo je verovatno kamion MAZ-543 koji nosi jarbol 40V6M iz sastava raketnog sistema PVO S-300.

Slike:

[attachment=1]

[attachment=2]

https://youtu.be/o_um2rUrJF0

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Označavanje sistema PVO iz porodice S-300P

S obzirom da se prave greške u gotovo svim medijima koji izveštavaju o raketnim sistemima PVO iz porodice S-300P, evo da malo razjasnimo označavanje ruskih i izvoznih verzija.

Ruska oznaka------.---------------Izvozna oznaka

S-300PS Volhov-M6...................S-300PMU
S-300PM Volhov-M6M................S-300PMU-1
S-300PM Favorit........................S-300PMU-2 "Favorit"

Starije verzije S-300PT/PT-1 i PT-1A, nisu izvožene pa nemaju svoje izvozne oznake.
Kasnije (znatno kasnije) Rusi su deo ovih starijih i uglavnom stacionarnih sistema donirali svojim saveznicima iz ODKB (na primer Jermeniji), a neke države bivšeg SSSR-a (Ukrajina) su nasledile neke od ovih starijih sistema (S-300PT-1, kao i gore navedeni S-300PS).

@Kuboavac

Koju verziju je dobila Sirija.

Sirija je dobila S-300PMU-2 kao i Iran.
Jermenija ima S-300PS (originalnu verziju) i S-300PT-1 (originalnu verziju) donirano od strane Rusije...
Azerbejdžan ima S-300 PMU-2.
Ukrajina je nasledila od SSSR-a originalne S-300PS i S-300PT-1.
Bugarska ima S-300PMU....

Par podataka....

Znaci Sirici su dobili ruski S-300PM koji je pre isporuke doradjen na izvozni standard tj ukonjeni su svi delovi koji su samo namenjeni ruskoj vojsci.
Zato sam i pitao koja je to verzija.

Da, naravno.
Koliko je meni poznato, Rusija isporučuje "originalne" verzije samo najbližim saveznicima, članicama ZND i ODKB i to starijih modela koji svakako nisu "perspektivni" za prodaju, pre svega S-300PT i PT-1(A), ali i S-300PS (mada tu malo "stegnutije")...
Ja se recimo ne bih "bunio" da nam Rusija donira, ako ne S-300PS/PMU, koji ipak i sama još uvek koristi, ali recimo 2-3 diviziona S-300PT-1A. To je stacionarna verzija sa projektilima dometa 75-90 km (slično kao i S-300PS). Brzina razmeštanja cca 30 minuta....
Uz garanciju za delove i održavanje bar 10-tak godina.... ;)

S-300PMU (SA-10B[C] Grumble), arhitektura diviziona

Četiri lansirne jedinice 83P6, od kojih svaka sadrži 1 SLO 5P85SE (master), i 2 SLO 5P85DE (slave) i moraju se nalaziti unutar 120 metara od radara za navođenje raketa 30N6-1 Flap Lid B, koji sadrži komandno mesto baterije.
ST-68UM Tin Shield i 76N6 Clam Shell radari za akviziciju moraju se nalaziti u krugu od 250 metara, odnosno 500 metara od radara za navođenje raketa.
Povezivanje sa Komandno-informacionim sistemom 5S99-M Senezh-M ili 5N37/73N6 Baikal je preko žične veze ili mobilnog mikrotalasnog relejnog linka, kao što je FL-95 mikrotalasna relejna veza opremljena teleskopskim jarbolom na šasiji ZiL-131...

[attachment=1]


Osvrnuo bih se malo na sastav i rad raketne baterije.
Raketna baterija se sastoji (načelno) od 2-4 "pametna" ili "master" samohodna lansirna oruđa (u nastavku SLO) koji svaki za sebe vezuje po 2 "glupa" ili "slave" SLO-a. Tako da se najčešće radi sa 2 "mastera" i 2 "slave", dok 2 "slave" budu u rezervi ili služe za popunu raketama.
Master je uvek označen sa S - "smart" ako hoćete, a "slave" sa D - "dumb" ako hoćete, pa tako nose oznake 5P85S/SU i 5P85D/DU i sačinjavaju raketnu bateriju ili kompleks 5P85SD.
Vizuelno ih kod S-300PS (PMU) možete razlikovati po kabini F3S koja se nalazi iza kabine vozača, dok "slave" tu kabinu nema, već samo prostor za kablove, RAP i slično.

Master se odvaja od slave-a najviše za 5-6 metara jer je to maksimum koliko se kablovi mogu razvući.
Master je taj SLO koji "komunicira" sa radarom za navođenje raketa i ima aparaturu za komunikaciju, prijem informacija i komandi sa radara za navođenje raketa i prenos na "slave" SLO.

Komunikacija se odvija putem radio-datalinka i antene koja se podiže na visinu od oko 2,5 metra i koja mora biti usmerena ka radaru za navođenje raketa, što bi "grubo" značilo da SLO mora "gledati" kabinom vozila prema anteni radara za navođenje raketa, što opet uslovljava i kako se oba SLO i master i slave moraju rasporediti (pozicionirati), imajući u vidu da su lansirni kontejneri "nula".

Prema tome, mora postojati optička vidljivost između SLO "master" i radara za navođenje raketa, ne sme biti prepreka u vidu "visokih stabala" ili slično.
Pritom, udaljenje između SLO "master" i radara za navođenje raketa, ne može biti već od cca 100-120 metara, mada je u praksi to još bliže. To uslovljava i "pažljivije" biranje terena, jer bi prepreka visine 20-tak metara (ili više) u dužini i širini od x metara (šuma sa gustim ili srednje gustim visokim stablima) na manje od 100 metara daljine, mogla ometati radar za navođenje raketa u praćenju ciljeva i navođenju raketa na niskoleteće i veoma niskoleteće ciljeve (poput krstarećih raketa) na srednjim daljinama.
Doduše radar za navođenje raketa se može podići na stub, ali to opet iziskuje vreme za njegovo podizanje i puštanje u rad i kasnije spuštanje i pripremu za marš.

Kasnije kod modernizovanih sistema S-300PM i S-400, ovi "problemi" se rešavaju uvođenjem "pametnih" lansera i isključivanjem "glupih", pojačavanju snage radio-datalinka, podizanjem antena datalinka na veću visinu i instalacija 4 primo-predajne (doduše usmerene) antene radi bolje veze i na većim daljinama.
Takođe, uvodi se i mogućnost veze žičnim putem i kod S-300PM Favorit i S-400 Trijumf i putem optičkih kablova, ali oba slučaja, osnovni tip veze je radio-telekodni-datalink

U SAD-u snimljena maketa u realnoj veličini lansera raketa 5P85S raketnog sistema PVO S-300PS.
Verovatno u transportu ka poligonu za uvežbavanje otkrivanja (i dejstva) američkih vazduhoplovnih snaga...

[attachment=1]

https://youtu.be/z8YlOTSQaLs

Par reči i o održavanju, logistici i eksploataciji u zimskim (na trenutke i ekstremnim klimatskim uslovima)

Dalekometni PVO/PRO sistemi S-300 PM „Favorit“ prešli u režim zimske eksploatacije

Raketaši Zapadnog vojnog okruga bazirani u Voronješkoj oblasti izvršili su pripremu modernizovanih dalekometnih raketnih sistema protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane S-300 PM „Favorit“ (prim. Kubovac) za eksploataciju u zimskom periodu obuke i borbenog dežurstva. Tom prilikom je realizovan složen set tehničkih operacija koji obezbeđuju održavanje funkcionalnosti same tehnike prilikom dugotrajnog borbenog dežurstva u zahtevnim meteo-uslovima.

Tom prilikom je realizovan složen blok održavanja borbene tehnike koji se sastojao od 30 tehničkih operacija, uključujući i zamenu raketa u transportno-lansirnim kontejnerima u uslovima veoma niskih temperatura.
Sa raketnim posadama koji opslužuju ove izuzetno sposobnne borbene sisteme realizovan je i blok teoretske nastave kada su u pitanju bezbednosni aspekti upotrebe ovog naoružanja, praktična nastava u uvežbavanju protokola u slučaju iznenadnih havarija na sistemu, i generalne pripreme za održavanje funkcionalnosti same tehnike prilikom dugotrajnog borbenog dežurstva.

Raketni sistemi velikog dometa S-300PM „Favorit“ (prim. Kubovac) predstavlja univerzalni samohodni višekanalni raketni sistem, koji je namenjen odbrani najvažnijih državnih i vojnih objekata i pozicija od masovnog udara savremenim i perspektivnim avionima, strategijskim krstarećim raketama, taktičkim i operativno-taktičkim balističkim raketama i drugim sredstavima vazdušnog oružja, u svim dijapazonima i pri svim brzinama njihovog leta. Sistem efikasno dejstvuje pri intenzivnom protivelektronskom dejstvu koji stvara aktivne i pasivne smetnje. Za njega je konstruisana i nova raketa mod. 48N6E2, koja je povećala daljinu presretanja balističkih raketa (do 40 km) i aerodinamičkih ciljeva (do 200 km) (kao i 48N6E3 dometa do 250 km, prim. Kubovac) . Ovaj sistem sa verovatnoćom od 98% može da presretne i uništi cilj ekvivalenta taktičkog lovca na daljini do 200 km, dok balističke rakete sa istom verovatnoćom presreće na daljinama do 40 km. Pri tome maksimalna brzina cilja koji se gađa je do 2,800 m/sek.

Izvor: https://rs.rbth.com/science/93916-pvo-pro-sistem-s300-favorit

Prvenac iz porodice S-300P, raketni sistem PVO S-300PT

Do sada nismo posebno pisali o prvoj verziji sistema S-300P koja se koristila u SSSR-u.
Dakle, radi se o verziji S-300PT/PT-1, koja je u naoružanje SSSR-a ušla krajem 70-tih godina prošlog veka.
Radi se o jedinoj verziji sistema, koja nije mobilna.

Kod S-300PT/PT-1, lanseri su tokom prevoženja i marša na poluprikolicama, ali se zbog specifičnog načina podizanja, ali i zbog načina uvezivanje u sistem kompleksa, razdvajaju po posedanju položaja, pa se tegljač udaljava.

Slika 1:Tegljač Kraz sa lanserom u marševskom položaju. Lanser u borbenom položaju bez tegljača:

[attachment=1]

Slika 2:Lanser 5P85-1 na položaju:

[attachment=2]

Za to vreme lanseri, sa oznakom 5P85-1, se uvezuju na Kabinu za predlansirnu pripremu (koje su odvojeni elementi) kablovskim putem i to po 3 lansera na jednu Kabinu sa oznakom F-3.

Slika 3:Kabina predlansirne pripreme, prenosa komandi, informacija i obaveštenja, F-3:

[attachment=3]


Dakle, u punoj formaciji, 4 Kabine F-3 kontrolišu do 12 lansera 5P85-1.
Dalje se te Kabine F-3 radio-putem povezuju sa Kabinom upravljanja radarom za navođenje raketa F-2, koja je takođe zaseban element, a koja je opet povezana kablovskim putem sa kabinom radara za navođenje raketa 5N63 na prikolici, sa oznakom F-1, kao i sa radarom za niskoleteće ciljeve 5N66 na stubu 40V6M.

Slika 4: Kabina upravljanja radarom F-2:

[attachment=4]

Slika 5: Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 5N63 sa radarskom kabinom F-1, na prikolici:

[attachment=5]

Nema dodatnog OAR-a u osnovnoj formaciji S-300PT/PT-1, osim 5N66 za niskoleteće ciljeve, a može primati podatke i sa komandnog mesta puka/brigade radio vezom između Kabine F-2 i Komandne stanice Puka/Brigade preko KIS Baikal-1.

Veza između diviziona i komandnog mesta Puka/Brigade se uspostavlja preko antene FL-95MA na stubu visine do 25 metara, na šasiji vozila ZiL-131, na daljinama i više od 20 km.

Osnovne komponente raketnog diviziona S-300PT:

- radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 5N63 sa radarskom kabinom F-1, na prikolici (može se podići i na stub 40V6M)
- kabina za upravljanje radarom 5N63, sa oznakom F-2, na zemlji (ili u odgovarajućem skloništu)
- OAR za niskoleteće ciljeve 5N66
- do 12 lansera 5P85-1
- do 4 Kabine za predlansirnu pripremu i prenos komandi , informacija i obaveštenja, sa oznakom F-3 (svaka Kabina veže do 3 lansera 5P85-1
- protivvazduhoplovni navođeni projektili 5V55K i 5V55R
- stubovi 40V6(M)
- logistika i sredstva napajanja

TT karakteristike:

Domet: za aerodinamičke ciljeve do 47 km sa raketom sa radio-komandno navođenim projektilom 5V55K, odnosno do 75 km sa projektilom 5V55R uz vođenje kroz projektil. Dejstvo na balističke ciljeve do 40 km
Bliža granica dejstva: 5 km
Visina dejstva: do 27 km
Maksimalna brzina cilja: do 1200 m/s
Sektor rada radara 5N63: 90 stepeni
Broj simultano praćenih i angažovanih ciljeva: do 6
Broj simultano navođenih raketa: do 12
Interval lansiranja: 3-5 sekundi
Broj projektila po divizionu (puna formacija): 48
Verovatnoća uništenja cilja:
- aerodinamički cilj : 0,70 - 0,94
- balistički cilj: 0,40 - 0,70
- krstareća raketa: 0,40 - 0,80
Brzina razvijanja/svijanja (puna formacija): do 4,5 sati / do 3 sata


Slika 6: OAR za niskoleteće ciljeve 5N66, na stubu 40V6(M):

Како није мобилна? Цео систем је на точковима, само што није у целости самоходан јер се вуче на приколицама.

Radar sa svojom kabinom F1 se spušta na zemlju sa prikolice tokom pripreme za borbeni rad. Dva rama se razmiču i kolica se uklanjaju. Nisam imao adekvatnu sliku, nego ovu na prikolici prilikom pripreme za marš.
Predlansirne kabine F-2 (4 komada) i Kabina upravljanja radarom F-3 stoje takođe na zemlji. Utovaraju se kasnije na vozilo za transport dizalicama.

Po ruskoj definiciji ovo je "vučni" sistem (T- transportovani).

Ето видиш.

Šta vidim? Sistem nije mobilan nego "vučen". Sredstva se (osim lansera) postavljaju na zemlju.

Мобилан је. Иде. Није као С-200, закуцан на једно место.

S-200 nije zakucan na jedno mesto. Isto se može premestiti uz pomoć brojnih transportnih vozila i dizalica na novu lokaciju. Praktikovalo se da položaji budu unapred pripremljeni, zbog skraćivanja vremena posedanja, ali i zbog zaštite posade, pa su položaji imali svojevrsne betonsko-zemljane bunkere iliti skloništa za ljudstvo.
Ali u slučaju nužde, nije moralo to.

Jedini sistem PVO SSSR/Ruske proizvodnje koji je stvarno "zakucan" na jedno mesto je S-25 Berkut. Kod njega nema nikakvog pomeranja sa položaja. Radari su ugrađeni u betonsku strukturu, predajnici komandi upravljanja ispred njih takođe. Komandna stanica se nalazi u zidanoj zgradi, koja je zaštićena sa gornje strane zemljom, kao bunker.
Raketni divizion ima svoj sektor odgovornosti u koordinatnom sistemu u kome se nalazi još 34 diviziona u prvoj daljoj zoni i 22 diviziona u drugoj bližoj zoni i oni zajedno, u svojoj zoni odgovornosti, pokrivaju 360 stepeni.
Rakete se lansiraju vertikalno sa lansirnih postolja (stolova) koji su takođe utvrđeni u betonsku konstrukciju. Ukupno ima 60 lansirnih stolova na jednom položaju.
Ovaj sistem je jedini fiksni, nepomerljivi sistem PVO u SSSR/Ruskoj vojsci.

Оно што сам ја видео код С-200 је да се ради о положајима који су фиксни. Гледао сам положаје у ДДР и ЧССР. На самом положају постоје шине, бункери итд.

Ево одличног приказа положаја С-200. С-300ПТ не захтева овакву инфраструктуру.

http://www.ausairpower.net/APA-S-200VE-Vega-Sites.html

Постоји посебно возило/платформа за утовар ракета на лансер, а креће се по шинама.

Zato su položaji najčešće unapred pripremljeni. Divizion se mogao premestiti sa položaja na položaj i to se radilo jako retko.
Kada se posedao unapred pripremljen položaj on je obično imao betonske strukture  na koje se šine zašrafe. Šine vode do bunkera u kome se nalaze rakete i punjači i moglo se vršiti dopunjavanje lansera na mestu, nakon lansiranja raketa.
Pored toga, postojali su i položaji na kojima su lanseri bili na zemljanoj površini, koji nisu imali šine i koji su lansirali samo 1 raketu, onu koju su imali na lanseru pretovarenu direktno sa vozila za transport i punjenje.
Postojali su i posebni lafeti i šipovi za fiksiranje lansirnih rampi na zemljanu površinu.

Premeštanje diviziona S-200 je bio veoma složen proces bilo da se radi o premeštaju na unapred pripremljen ili nepripremljen položaj, ali potpuno moguć i postoje i pravila kako se to radi.

Чини ми се да С-200 нема оне способности на неприпремљеном положају, као на овом бетонском
 За разлику од њега, С-300ПТ може свуда.

S-200 VEGA je bio potpuno stacionaran sistem koji je dejstvovao samo sa unapred dobro pripremljenih vatrenih položaja.

S-200 je mogao dejstvovati i sa unapred pripremljenih i sa nepripremljenih vatrenih položaja.
U oba slučaja mu treba gotovo 24 časa za premeštanje, ali sistem nije fiksan.
Sve sam objasnio iznad. Nadam se da ste pročitali.

Kod S-300PT T bi se moglo prevesti kao transportabilan, kod S-300PS S kao samohodan.

Nego da li je verzija S-300PT od početka planirana ili je nastala kao pojednostavljena verzija S-300PS? Imajući u vidu da se razvoj odužijo.

S-300PT je razvijen da bi zamenio fiksne S-25 Berkut oko Moskve. Cilj je bio napraviti sistem koji se ipak može premestiti na drugi položaj, za razliku od S-25 koji je delovao sa fiksnih položaja. Takođe, veći domet po daljini i visini, znatno manevrabilnije rakete i na kraju radari sa faznom rešetkom koji omogućavaju višekanalnost po cilju.
Doduše i S-25 je bio višekanalan po cilju, ali sa potpuno drugačijom koncepcijom radarske tehnike.
S-300PS je bio praktično S-300PT podignut na vozila MAZ i samohodan, pravljen po principu "shoot and scoot" sa 5-minutnim vremenom razvijanja za rad.. Takođe, postojala je i raketa u manjim serijama, koja je povećala domet sa 75 na 90 km, kao i dodatni OAR 36D6M kao izvor informacija.

[attachment=1]

Krim i jug Rusije će u bliskoj budućnosti biti ojačani raketnim sistemom PVO Supeer S-300. Prema izvorima iz Ministarstva odbrane Ruske Federacije, planirano je opremanje pukova PVO u regionu Ristova i Krima modernizovanim raketnim sistemima PVO S-300PM-2. Ove jedinice su pored raketnih sistema S-400 Trijumf, naoružane i starijim verezijama sistema S-300. Upravo oni će biti zamenjeni novijom verzijom PM-2. Radi se o novom sistemu, koji svojim karakteristikama, donekle i prevazilazi raketni sistem S-400. Prema rečima stručnjaka, S-300PM-2 će, u kombinaciji sa sistemima S-400 i S-350 Vitez, moći da radikalno ojača PVO juga Rusije, Kavkaza, Krima i Kerčkog prolaza.

[attachment=2]

I Ukrajinci rade na osposobljavanju jedinica PVO....

Divizion S-300PS stupio na borbeno dežurstvo na jugu Ukrajine

Na Badnje veče, protivvazduhoplovni raketni divizion stupio je na borbeno dežurstvo za zaštitu vazdušnog prostora Ukrajine.

Ova jedinica je deo protivvazduhoplovne raketne brigade Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine koja nosi ime Hetmana Pilipa Orlika. Pokriva gradove i važnu infrastrukturu zemlje od neprijateljskog vazdušnog napada sa juga, uključujući i teritoriju Krima.
Vredi napomenuti da se protivvazduhoplovni raketni divizion nedavno vratio iz područja Operacija združenih snaga u mesto stalnog razmeštaja. Naoružan je protivvazduhoplovnim raketnim sistemima S-300PS koji mogu da gađaju vazduhoplovne ciljeve na visinama do 27 kilometara i na daljinama i preko 75 kilometara.

– Sada je divizion u potpunosti obnovio svoju borbenu sposobnost i stupio je na borbeno dežurstvo u sistemu PVO zemlje. Osoblje i naoružanje jedinice su spremni za izvršenje borbenog zadatka. Borbeni duh - kao i uvek - na vrhu. Dakle, ako neprijatelj napadne vazdušni prostor Ukrajine, naši projektili će mu naneti značajne gubitke i primorati ga da odustane od svojih agresivnih planova. U mogućnosti smo da zaštitimo naše građane“, rekao je pukovnik Andrej Kopič, vd komandanta brigade.

Izvor: https://www.wing.com.ua/content/view/31652/36/

[attachment=1]

Retke fotografije borbenog komandno-upravljačkog punkta 54K6E 'Bajkal' sistema PVO S-300PMU, koji je u službi jednog od pukova PVO Centralne zone Borbene komande NOV Kine.
Od 1993. do 2010. godine, u okviru pet ugovora, Kina je od Rusije dobila ukupno 8 diviziona sistema PVO S-300PMU, 12 diviziona S-300PMU1 i 16 diviziona S-300PMU2.


Izvor: https://t.me/vestnikpvo/7798

Analiza šarolikosti sistema PVO od strane ruskih stručnjaka....U Sibir stižu dodatno modernizovani S-300PM-2 Favoriti....

„Ruska vojska boluje od Pljuškinovog sindroma". Zašto nam trebaju "Favorite" u Sibiru
Centralni vojni okrug će dobiti sisteme PVO S-300PM-2

Modernizovani protivvazduhoplovni raketni sistemi S-300PM-2 Favorit ući će u službu Centralnog vojnog okruga (CVO) do kraja 2022. godine. „Gazeta.Ru“ je otkrila zašto je ruskim trupama potreban čitav arsenal različitih sistema PVO i koliko je to svrsishodno.

„Modernizovani sistemi PVO S-300PM-2 Favorit, uporedivi po svojim borbenim karakteristikama sa S-400 Trijumf, poboljšaće borbene sposobnosti za pokrivanje vazdušnog prostora u istočnom Sibiru“, rekao je general-pukovnik Aleksandar Lapin, komandant Centralnog vojnog okruga. .
Pres služba Centralnog vojnog okruga je precizirala da je S-300PM-2 duboka modernizacija kompleksa S-300P. Modernizovani sistemi protivvazduhoplovne odbrane odlikuju se povećanom otpornošću na ometanje, opremljeni su novom multifunkcionalnom radarskom stanicom, mobilnim komandnim mestom, stanicom za navođenje i novim raketama.

„S-300PM-2, u poređenju sa S-300P, ima unapređen sistem zaštite od elektronskih smetnji. Ovaj kompleks ima povećan domet raketa, same rakete su naprednije. Imaju veću otpornost na ometanje i sposobni su da pogađaju brže ciljeve, uključujući bojeve glave operativno-taktičkih raketa. Pored toga, S-300PM-2 ima nešto kraće vreme reakcije, što mu omogućava da pogađa mete koje se iznenada pojavljuju. Takođe ovom sistemu je povećan domet detekcije vazdušnih ciljeva i stanica kontrole vazdušnog prostora“, rekao je za Gazeta.Ru Konstantin Sivkov, dopisni član Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka.

Kompleks S-300PM-2 pripada porodici S-300P razvijenoj još 1970-ih, ne treba ga mešati sa sistemom S-300V, rekao je Dmitrij Stefanovič, istraživač Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN.

„Verovatno je u ovom slučaju habanje samog sistema usled korišćenja veoma malo, pa je doneta odluka da se on modernizuje. Jeftinije ga je približiti karakteristikama S-400, kako se proizvodnja S-400 ne bi potrošila na preopremanje protivvazduhoplovnog raketnog puka u Sibiru – kaže stručnjak.

Prema Stefanovičevim rečima, „ruske oružane snage karakteriše Pljuškinov sindrom – šteta je za vojsku da napusti ono što izgleda da funkcioniše, ali postaje zastarelo“.

„S jedne strane, modernizacija je dobra, ali, s druge strane, dovodi do komplikacija, u ovom slučaju, sistema PVO u celini. U trupama postoji mnogo različitih sistema, za koje je potrebno čuvati rezervne delove i obučavati ljude - postoji užasna raznolikost sistema. Ali u gomili S-300, S-350, S-400 i S-500 postoji neka vrsta specijalizovanosti. Tako je S-350 dizajniran za jednostavnije ciljeve koji mogu biti pogođeni velikim brojem jeftinijih projektila. S-500 je, naprotiv, dizajniran da pobedi složenije balističke ciljeve, kako je zvanično rečeno, i ciljeve u bliskom svemiru. S-400 je, pak, univerzalni sistem protivvazduhoplovne/raketne odbrane dugog dometa“, rekao je Stefanovič.
Prema njegovim rečima, dodavanje sistema S-300PM-2 ovom „kompletu” povezano je sa potrebom očuvanja određene količine stare elementne baze, programa obuke jedinica.

„Generalno, ovo komplikuje ukupnu strukturu, održavanje, sadržaj, integraciju. Modernizacija predviđa da svi ovi sistemi, uključujući i stare, mogu da rade u jednom sistemu, ali je i dalje struktura prilično složena“, smatra stručnjak.

Prema Sivkovu, raznovrsnost sistema PVO u ruskoj vojsci opravdava se velikom teritorijom zemlje.
„Teritorija Rusije je gigantska, da biste je zaštitili morate imati veliki broj sistema protivvazduhoplovne odbrane. Čak ni SSSR nije imao mogućnost da kompletan sistem PVO opremi najnovijim protivvazduhoplovnim sistemima. U zemljama koje zauzimaju male teritorije koje mogu biti pokrivene sa pet ili šest sistema PVO, ne postoje različite vrste sistema“, objasnio je stručnjak.

Kako je primetio Sivkov, sada se odvija prirodan proces zamene sistema PVO – kako pristižu novi sistemi, stari odlaze na stranu, „moderniji se postavljaju u potencijalno opasnim pravcima, zastareliji – u manje opasnim”.
„Najsavremeniji sistemi idu pre svega u trupe, gde je najveća opasnost od vazdušnih napada, u zapadni i istočni vojni okrug. Sibir je centar Rusije, gde je vazdušna opasnost mnogo manja. Stoga se kompleksi koji se još ne mogu izvoziti ili zbrinuti zbog činjenice da su još uvek prilično moderni, ali već manje savršeni od onih koji ulaze u službu, uklanjaju iz pograničnih vojnih okruga i šalju u Sibir. A njihovo mesto će zauzeti S-400 ili S-500, zamena je u toku“, rekao je Sivkov.

Prema Stefanovičevim rečima, planovi za razmeštanje S-300PM-2 u Sibiru nisu povezani sa mogućim povećanjem pretnji u ovom regionu. „U ovom slučaju ne radi se o stvaranju nove jedinice, već o prenaoružavanju. S-300PM-2 jedinici ne daje radikalno novu funkciju, zadatak ostaje isti – pokrivanje vazdušnog prostora“, zaključio je stručnjak.

Izvor: https://www.gazeta.ru/army/2022/01/13/14413081.shtml?updated

Pratim ove Ruske "modernizacije", mislim da ni oni ne znaju šta je šta.
Bolje da je to rekao ovaj lik nego ja, previše ga kompliciraju, logistička noćna mora.

poz.

Ali Rusi su upoznati sa S-300 od ranih 80ih, imaju i gde i ko i kako.

https://youtu.be/Exkx9erO1aU

Manevri ukrajinskih jedinica S-300PT

U Odesi, očevici su snimili vozila sistema PVO S-300PT. Verovatno su ovde prebačeni protivvazduhoplovni raketni sistemi u okviru vojnih vežbi koje je pokrenuo Kijev kao odgovor na rusko-beloruske manevre „Saveznička Odlučnost-2022“.


https://www.youtube.com/watch?v=AUdi4o2iEPM

Popuna raketama kod raketnih sistema PVO S-300PS/PM i S-400

Za dopunu se koristi kransko vozilo za pretovar (transloader-kransko vozilo za pretovar) 22T6 koji je specijalizovano konstruisano za transport i pretovar lansirnih kontejnera sa projektilima porodice S-300P/S-400 između lansera i transportera, kao što je 5T58 ili stariji 5T99.

Rane varijante vozila za pretovar su isporučene na šasiji KrAZ-260 6 x 6, kasnije varijante na 8 x 8 Ural 532301. Ovakva konstrukcija zamenjuje niz generičkih dizalica koje su korišćene pre njegovog postavljanja.

Pretovar raketa može obavljati i u "terenskim" uslovima, s tim što treba imati u vidu da se položaji za S-300P/400 i pozicije za komponente sistema ipak trebaju malo "birati" i zbog ovog postupka (ali i drugih radnji, poput međusobne orijentacije, radio-telekodne veze ali i mogućnosti podizanja radara na stub.) Položaji bi trebali bi biti barem "donekle" uređeni.

Pretovar raketa se vrši kranom vozila 22T6 direktno sa vozila za transport 5T58 na samohodno lansirno oruđe S-300P/400 ili tako što kransko vozilo za pretovar 22T6 prvo celu noseću konstrukciju sa projektilima skine sa transportnog vozila 5T58 na zemlju, a onda pretovaruje na samohodno lansirno oruđe.

Što se tiče transportera 5T58 i 5T58-2, iako se najčešće navode kao vozila za prevoz raketa, koriste se i za prevoz generatora za napajanje, radarskih glava za samonavođenje, gornjih-najtežih i najgabaritnijih segmenata stuba za podizanje radara 40V6.

Noseće šasije su KraZ-260B kod ranih verzija S-300PS/PM, pa do novih verzija BAZ-6402-015 kod sistema S-400.

Slika 1: 22T6, kransko vozilo za pretovar (model) na šasiji KraZ-260B

[attachment=1]

Slika 2: 22T6, kransko vozilo za pretovar, pretovar sa zemlje

[attachment=2]

Slika 3: 22T6, kransko vozilo na šasiji Urala, pretovar sa zemlje

[attachment=3]

Slika 4: 5T58, transporter za rakete kod raketnih sistema S-300PS/PM, na šasiji KrAZ-260B

[attachment=4]

Slika 5: 5T58-2, transporter za rakete kod raketnih sistema S-400, na šasiji BAZ

[attachment=5]

Мени је глупо да у сред рата неко у Украјини снима и објављује овакве снимке...Тако ће га противник брже позиционирати.

Snimak sa gadjanja ukrajinskih protivvazduhoplovnih jedinica iz 2020-e godine, na poligonu Jagorlik.
Na snimku se mogu videti raketni sistemi PVO S-300PT-1 kako dejstvuju. Ukrajinska PVO je od 2019-e dosta intenzivirala svoje aktivnosti.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PT%20ga%c4%91anje.mp4

Четвртак, 17.03.2022.

Словачка би испоручила Украјини ракетне системе С-300 ако би добила одговарајућу замену

Министар одбране Словачке Јарослав Нађ, рекао је данас да би његова земља била вољна да да Украјини ракетне системе противваздушне одбране дугог домета С-300 под одређеним условима. Министар одбране Словачке, чланице НАТО-а, рекао је на заједничкој конференцији за новинаре у Братислави са министром одбране САД Лојдом Остином да се о том питању још расправља.

Систем противваздушне одбране из совјетске ере С-300 користи ракете дугог домета и осмишљен ;је ради заштите од авионских и крстарећих ракета. Они би могли бити драгоцени у спречавању руских ваздушних напада на Украјину. Нађ је рекао да би такав трансфер био могућ ако би његова земља добила „одговарајућу замену” за своје С-300. Он је нагласио да не може да пребаци С-300 у Украјину, а да угрози одбрану своје земље и истакао да је Словачка отворена за склапање аранжмана који ће сачувати њену одбрану од ваздушних претњи.

Остин је одбио да каже да ли је Пентагон у позицији да обезбеди Словачкој замену за С-300.

„Ово су ствари на којима ћемо наставити да радимо са свим нашим савезницима, а свакако ово није само питање САД, то је питање НАТО-а”, рекао је Остин, наводи Бета.

Izvor: www.politika.rs

Nije jasno kako ti veliki paketi vojne opreme sada mogu stići u Ukrajinu.
Zapravo, konkretnije pitanje: kako oprema koja pređe Poljsku granicu može da se dopremi do jedinica koje vode borbena dejstva.

Rusi osmatraju celu Ukrajinu svim sredstvima i nisu valjda ludi da propuste stranu vojnu opremu do jedinica na frontu, i da zbog toga ginu njihovi vojnici i uništava se tehnika.

Odgovor je krajnje jednostavan. Nikako. Rusi toliko precizno osmatraju prostor Ukrajine da su pre par dana sačekali da se u jednoj bazi na zapadu Ukrajine (zaboravih ime nek me neko podseti ako shvati o čemu pišem) okupi što više "stranih plaćenika " koji su došli u tu bazu da se prijave da ratuju protiv Rusuje i onda je "slučajno"pao Kljibr pravo na bazu i usmrtio oko 100 ,a ranio oko 300+- vojnika.  A S-300 nije nevidljiv  (puška može da bude ako se dobro kamuflira za razliku ) ;)

1.0 Rad posade u kabini upravljanja raketnim divizionom sistema S-300PS

Pokušao bih sada da okvirno prikažem, koliko sam mogao pronaći iz dokumentacije koju sam pronašao, kako bi mogao teći rad u samoj kabini F2K, koja je "upravljačka kabina".

Slika 1: Da bi lakše pratili postaviću prvo sliku pulta operatora, kabina F2K, sistem S-300PS

[attachment=1]

Levo na slici vidimo radno mesto "Oficira lansiranja", u sredini "Oficira akvizicije cilja" i desno "Oficira daljine":
Iza se nalazi i 2 operatore ručnog praćenja po uglovima, ali oni nam nisu "zanimljivi" za ovaj opis sada...

Cilj se kod S-300PS, može zahvatiti na sledeći način:

1.- putem Integrisanog sistema PVO
2.- putem akvizicijskog radara 36D6 Niva
3.- putem akvizicijskog radara za niskoleteće ciljeve 76N6 Krokodil
- putem autonomnog pretraživanje veoma nisko letećih ciljeva putem nišanskog radara 5N63

1. Kada se cilj zahvata putem integrisanog sistema PVO, nišanski radar 5N63 se automatski usmerava ka cilju i cilj se pojavljuje na pokazivaču Oficira lansiranja. Cilj se takođe pojavljuje na pravouganom donjem, manjem pokazivaču Oficira akvizicije ciljeva i na pokazivačima Oficira daljine.

Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na zeleni taster levo od tog pokazivača, zahvata cilj po azimutu i visini. Oficir daljine zahvata cilj po daljini.
Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na jedan od 6 zelenih tastera koji se nalaze desno od gornjeg većeg pravouganog pokazivača, dodeljuje cilj prvom kanalu za vođenje, koji se na tom pokazivaču vide kao ravne linije.
Tada dalje preuzima Oficir lansiranja, o njemu ću na kraju....

2. Kada se cilj zahvata putem divizionog OAR-a 36D6 Niva, cilj se prikazuje na kružnom panoramskom pokazivaču Oficira lansiranja. Okretanjem točkića desno od tog pokazivača, Oficir lansiranja usmerava nišanski radar 5N63 po azimutu, prema cilju. Proverava tako što gleda i u mali kružni pokazivač gore i desno od većeg panoramskog pokazivača, koji pokazuje trenutnu orijentaciju nišanskog radara i pravac okretanja po njegovim komandama preko točkića.
Kada 5N63 zahvati cilj, on će se pojaviti na pravouganom donjem, manjem pokazivaču Oficira akvizicije ciljeva i na pokazivačima Oficira daljine.
Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na zeleni taster levo od tog pokazivača, zahvata cilj po azimutu i visini. Oficir daljine zahvata cilj po daljini.
Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na jedan od 6 zelenih tastera koji se nalaze desno od gornjeg većeg pravouganog pokazivača, dodeljuje cilj prvom kanalu za vođenje, koji se na tom pokazivaču vide kao ravne linije, jedna ispod druge (6 kom).
Tada dalje preuzima Oficir lansiranja, o njemu ću na kraju....

3. Kada se cilj zahvata putem radar za merenje niskoletećih ciljeva 76N6 Krokodil, posao akvizicije cilja započinje Oficir akvizicije cilja koji cilj prati na svom kružnom pokazivaču (narandžastom) koji se nalazi ispred njega. Okretanjem točkića koji se nalazi desno od kružnog pokazivača, Oficir akvizicije cilja okreće nišanski radar 5N63 po azimutu radi akvizicije niskoletećeg cilja.
Cilj se tada pojavljuje na pravouganom donjem, manjem pokazivaču Oficira akvizicije ciljeva i na pokazivačima Oficira daljine i Oficira lansiranja.
Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na zeleni taster levo od tog pokazivača, zahvata cilj po azimutu i visini. Oficir daljine zahvata cilj po daljini.
Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na jedan od 6 zelenih tastera koji se nalaze desno od gornjeg većeg pravouganog pokazivača, dodeljuje cilj prvom kanalu za vođenje, koji se na tom pokazivaču vide kao ravne linije jedna ispod druge (6 kom).
Tada dalje preuzima Oficir lansiranja, o njemu ću na kraju....

4. Kada se cilj zahvata putem autonomnog pretraživanje nišanskog radar 5N63, onda Oficir za lansiranje, po dobijenim komandama od Komandanta diviziona, a prema nekim "trećim podacima" ili prema tome odakle se "očekuje nalet" neprijateljskih aviona, vrši okretanje nišanskog radara po azimutu i to prati na manjem kružnom pokazivaču gore i desno od većeg kružnog pokazivača.
Cilj se tada pojavljuje na pravouganom donjem, manjem pokazivaču Oficira akvizicije ciljeva i na pokazivačima Oficira daljine.
Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na zeleni taster levo od tog pokazivača, zahvata cilj po azimutu i visini. Oficir daljine zahvata cilj po daljini.
Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na jedan od 6 zelenih tastera koji se nalaze desno od gornjeg većeg pravouganog pokazivača, dodeljuje cilj prvom kanalu za vođenje, koji se na tom pokazivaču vide kao ravne linije jedna ispod druge (6 kom).
Tada dalje opet preuzima Oficir lansiranja, o njemu ću na kraju....

Za sva ova 4 načina, jedinstven je "završni" rad Oficira za lansiranje.
Kada je cilj zahvaćen po azimutu, visini i daljini i kada je dodeljen odgovarajućem kanalu za vođenje, Oficir za lansiranje, po odobrenju Komandanta diviziona, vrši izbor 2 projektila od 12.
Pritiskom na zeleni taster levo od Oficira i to najniži koji označava prvi kanal vođenja i držanjem tog tastera, on pritiskom na 2 zelena tastera koji se nalaze u horizontalnom redu, obeležava 2 rakete koje će biti lansirane na ovaj cilj.
Zatim pritiskom na crveni taster ispod ta 2 zelena, vrši lansiranje plotuna od 2 rakete po utvrđenom intervalu lansiranja....

Slika 2: Oficir lansiranja za prvi zahvaćeni cilj na prvom kanalu za vođenje, određuje 2 rakete

[attachment=2]

Slika 3: Oficir lansiranja lansira plotun od 2 rakete

[attachment=3]

I to tako ide za 6 ciljeva po 6 kanala za vođenje, sa 12 raketa za gađanje (2 po cilju)....

1.01 Dodatno pojašnjenje oko zahvata ciljeva i dodela kanalima za praćenje:

Slika 4:

[attachment=4]

Na kružnom panoramskom pokazivaču Oficira lansiranja, levo, vidimo zelenim linijama obeleženu zonu skeniranja RPN 5N63 , koja iznosi oko 105 stepeni po azimutu.
Kada se uključi divizioni osmatrački radar 36D6 Niva, na tom pokazivaču "zavrteće" se vremenska baza, u krugu od 360 stepeni i kada naiđe na cilj, obeležiće ga odgovarajućom "pačkom".

Tada Oficir lansiranja svojim točkićem, levo, okreće lagano nišanski radar u pravcu cilja, tako da se cilj nađe u toj zoni od 105 stepeni i onda finim podešavanjem poklopi centar snopa radara označenog sa vertikalnom zelenom linijom.

Kada ih poklopi, cilj se pojavljuje na manjem pravouganom pokazivaču Oficira akvizicije cilja, a zatim i na pravouganom pokazivaču Oficira daljine. Kada ova dva Oficira zahvate cilj po azimutu i visini (Oficir akvizicije cilja) odnosno po daljini (Oficir daljine), Oficir akvizicije ciljeva, pritiskom na jedan od 6 zelenih tastera koji se nalaze desno od gornjeg većeg pravouganog pokazivača, dodeljuje cilj prvom kanalu za vođenje, koji se na tom pokazivaču vide kao ravne linije, jedna ispod druge (6 kom).

Kada se cilj pojavi na prvom kanalu, pojaviće se i njegova amplituda, a kasnije i amplituda ispaljene rakete, i na taj način će se pratiti da li je cilj pogođen, tako što će amplituda rakete (izražena kao negativna amplituda) "preći kao talas" preko "pozitivne amplitude" cilja....

   Sve jako jednostavno i razumljivo, prosto se začudim kako im treba toliko vremena da se obuče. Mislim, samo kad prelaze sa jedne varijante na  drugu...

1.00 Uvod:

S obzirom da se pominje i mogućnost isporuke raketnih sistema S-300PMU-1 iz Grčke (iako se iz Grčke čuju vesti da ti neće učiniti), ranije sam naveo da postoje razlike u odnosu na S-300PS i da bi posade trebalo da se malo do-obuče za S-300PMU-1...

Pa evo okvirni opis radnih mesta i rada u kabini F2K raketnog diviziona S-300PMU-1.

Slika 1: Kabina F2K radara praćenja i osvetljavanja 30N6E

[attachment=1]

Raspored radnih mesta u Kabini:

Prvi sleva koji se ne vidi na slici: Oficir lansiranja
Drugi s desna koji se ne vidi, a sedi ispred ovog kružnog pokazivača: Oficir azimuta
Treći sleva: Oficir akvizicije cilja
Četvrti sleva: Oficir daljine
Peti i šesti s leva su operatori ručnog praćenja, ali o njima nećemo sada, kao što nismo ni kod S-300PS.

Dakle, kao što vidimo, ovde imamo i dodatno mesto - Oficir azimuta - koji kod sistema S-300PMU-1 igra veoma važnu ulogu, kao što ću prikazati. Ovo radno mesto ne postoji kod S-300PS, jer deo zadataka obavlja Oficir lansiranja.

1.01 Rad posade u kabini upravljanja raketnim divizionom sistema S-300PMU-1

Slika 2: Oficir azimuta osmatra stanje u VaP-u sa OAR 96N6 Lira sa alfa-numeričkim prikazom

[attachment=2]

Oficir azimuta osmatra stanje u VaP-u na osnovu podataka sa OAR 96N6E Lira, na alfa-numeričkom displeju na kružnom pokazivaču, koji mu omogućava da može odmah očitati azimut cilja, daljinu, pravac kretanja (vektor), pripadnost (svoj-tuđi) i sl. Ovakav način prikaza omogućava Oficiru azimuta da može očitati podatke o ciljevima čak i u uslovima snažnih elektronskih ometanja ili smetnji od stalnih odraza.

Slika 3: Cilj ulazi u zonu dejstva i/ili dobijena komanda za borbeni rad diviziona

[attachment=3]

Oficir azimuta označava cilj na kružnom pokazivaču i prebacuje prikaz na kružnom pokazivaču na zonu skeniranja i orijentacije radara praćenja i osvetljavanja 30N6, gde cilj poklapa okretanjem obeležavača u sredini zone skeniranja. Mislim da se ovde samim označavanjem cilja na alfanumeričkom prikazu, radar praćenja i osvetljavanja automatski okreće ka cilju, a da oficir azimuta samo po potrebi traži cilj, ukoliko ga radar sam ne pronađe skeniranjem svoje zone.

Kada se cilj pronađe, on se pojavljuje na pravougaonom pokazivaču Oficira akvizicije cilja i Oficiru daljine.
Tada Oficir akvizicije cilja zahvata cilj po azimutu i visini, a Oficir daljine po daljini.
Oficir akvizicije cilja tada dodeljuje cilj prvom kanalu, a na pravouganom pokazivaču koji se nalazi između Oficira azimuta i Oficira lansiranja se na liniji prvog kanala pojavljuje pozitivna amplituda cilja.
Komandant izdaje komandu za lansiranje plotuna od 2 rakete ka cilju.

Oficir lansiranja odabira 2 rakete za lansiranje i označava ih tako što drži pritisnut taster prvog kanala, a zatim pritiska tastere 2 odabrane rakete. Zatim pritiskom na crveni taster lansiranja koji se odnosi na te 2 rakete, vrši lansiranje plotuna od 2 rakete po utvrđenom intervalu lansiranja....

Kada se cilj pojavi na prvom kanalu (na prvoj od 6 ravnih linija pravougaonog pokazivača između Oficira azimuta i Oficira lansiranja), pojaviće se i njegova amplituda, a kasnije i amplituda ispaljene rakete, i na taj način će se pratiti da li je cilj pogođen, tako što će amplituda rakete (izražena kao negativna amplituda) "preći kao talas" preko "pozitivne amplitude" cilja....

1.02 Još jedna dopuna vezana za rad operatora u kabini F2K sistema S-300PMU-1.

Naime, kada je cilj otkriven OAR-om 96N6 ili automatski putem Integrisanog sistema upravljanja vatrom, nišanski radar 30N6 se usmerava u to zonu i traži cilj po azimutu, visini i daljini...
Kada pronađe cilj, on se prikazuje na kružnom pokazivaču Oficira azimuta kao odgovarajuća pačka. Cilj se zatim prikazuje i kod Oficira akvizicije cilja na njegovom pravougaonom pokazivaču kao i kod Oficira daljine na njegovom pravougaonom pokazivaču.

Kada oba ova Oficira zahvate ciljeve, Oficir akvizicijedodeljuje cilj prvom (ili kom već po redu) kanalu za gađanje.

Tada se na pravouganom pokazivaču Oficira azimuta (levo od kružnog pokazivača na Slici 1.), na ravnoj liniji pojavi amplituda cilja. Ali još se ne ide na lansiranje raketa. Naime, računar preračunava na osnovu parametara leta cilja i njegovog vektora pravca, da li će cilj ući u "zonu uništenja", tako da se može dejstvovati čak i na cilj koji je trenutno čak i malo van zone uništenja, ali prvo će odgovarajuća lampica svojim svetlom ili treperenjem, označiti da se na cilj na prvom (ili kom) kanalu mogu lansirati rakete.

U tom smislu, Oficir azimuta, ima mogućnost da na kružnom pokazivaču prati kretanje ciljeva, ali i raketa koje su lansirane. Na pravougaonom pokazivaču, prati pozitivnu amplitudu cilja i pred susret rakete sa ciljem može osmotriti negativnu amplitudu rakete kako "poput talasa" pređe preko pozitivne amplitude cilja. To bi trebalo značiti da je raketa aktivirana u blizini cilja i da je cilj pogođen.

Ono što je ovde "dodatak" je i to da Oficir azimuta može prebaciti prikaz na kružnom pokazivaču i na prikaz zone uništenja diviziona, iskazano kroz jednostavni koordinatni sistem X i Y, gde Y-osa predstavlja visinu cilja, a X-osa daljinu cilja, unutar "kutije" zone uništenja po visini i daljini. Na pokazivaču se prikazuju praćeni ciljevi u obliku kvadratića sa označenim vektorom pravca kretanja i njihova visina, daljina i čini mi se i azimut i brzina, jer postoji alfa-numerički prikaz ispod slike "zone uništenja".
Vidimo prikaz do 150 km daljine (rakete 48N6E).
Kada se lansiraju rakete, one se prikazuju takođe na tom prikazu kao tačkice.

Slika 4: Prikaz u borbenom radu, sa 2 praćena cilja, i mogućnost očitavanja visine i daljine (moguće i azimuta dole u alfa numeričkom tekstu ispod slike) i zahvaćene i praćene 3 lansirane rakete

[attachment=4]

Principi rada u kabini raketnog sistema S-300PM Favorit (izvozna oznaka S-300PMU-2 Favorit)

Za sistem S-300PMU-2 Favorit, za sada nema dovoljno podataka oko rasporeda radnih mesta u kabini upravljanja F2K, iako pretpostavljam da su slični kao i kod S-300PMU-1, s tim što je moguće da su radna mesta Oficira akvizicije cilja i Oficira daljine objedinjena, ali pronašao sam slike koje pokazuju tehnološki iskorak u vidu digitalizacije prikaza na digitalnim pokazivačima Oficira azimuta i Oficira lansiranja.

Na slici 1. se može videti prikaz "zone uništenja diviziona", s tim što je dalja granica kod sistema S-300PMU-2 na 200 km usled upotrebe rakete 48N6D (E2).
Takođe, lansirane rakete se označavaju sa kružićima dok se ciljevi označavaju punim kružićima sa prikazanim vektorom kretanja.

[attachment=1]

Na slici 2. se može videti prikaz iz dalje perspektive na digitalni pokazivač "zone uništenja diviziona" ispred Oficira azimuta sa obeleženim ciljevima i ispaljenim raketama, ali se levo može videti i digitalizovani pokazivač kanala vođenja raketa ispred Oficira lansiranja.

[attachment=2]

Na slici 3. se može videti digitalni pokazivač ispred Oficira lansiranja. S obzirom na to koje su dužnosti i obaveze Oficira lansiranja, za pretpostaviti je da se na tom digitalnom pokazivaču prikazuje stanje raketa, njihova prisutnost u lansirnim kontejnerima, ispravnost, kanal cilja kome su dodeljene i gotovost za lansiranje. Lansiranje se onda vrši pritiskom na odgovarajući taster po angažovanom kanalu cilja.

[attachment=3]

Da dodam i sliku 4. sa dobrim prikazom digitalnih pokazivača ispred Oficira lansiranja i Oficira azimuta. Levo na pokazivaču Oficira lansiranja vidimo označene ciljne kanale - 6 kanala, a ispod vidimo "trougliće" i "kružiće" koji predstavljanju rakete u lansirnim kontejnerima i njihov status.
Vidimo da se po prvom kanalu prati cilj i da su 2 rakete odabrane (možda i lansirane).
Desno ispred Oficira azimuta vidimo digitalnu sliku na panoramskom pokazivaču radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6, dakle divizion je u fazi zahvata narednog cilja, koji će biti dodeljen drugom ciljnom kanalu.

[attachment=4]

Zvanični video snimak Slovačkog Ministarstva odbrane, o transportu raketnog sistema S-300PMU (izvozna verzija sovjetskog sistema S-300PS) Ukrajini:

https://www.youtube.com/watch?v=HPww4iMXsRc

Ukrajina nije uspela da sačuva sisteme S-300 dostavljene iz inostranstva

Domaći i strani mediji su u protekle dve nedelje izveštavali o snabdevanju ukrajinskih oružanih snaga protivvazduhoplovnim raketnim sistemima S-300, posebno iz Slovačke, u zamenu za one koji su uništeni ruskim udarima na objekte vojne infrastrukture.

Prema ruskom Ministarstvu odbrane, ruske oružane snage su uništile 90 odsto ukrajinskih sistema PVO zahvaljujući preciznim udarima krstarećih raketa sa kopna i iz vazduha. U uslovima potpune dominacije ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga u vazduhu, ukrajinske vlasti su zahtevale nabavku sistema PVO od zemalja NATO-a. Izbor je, očekivano, pao na S-300 sovjetske proizvodnje, koji su ukrajinskoj vojsci već bili poznati. Takvi kompleksi su bili u službi Bugarske (prim. Kubovac) i Slovačke.

Pre neki dan je S-300 iz Slovačke stigao na teritoriju Ukrajine. Nije bilo pouzdanih informacija o mestu njegovog raspoređivanja, međutim, očigledno, do njega nisu stigli. Prema izjavama zvaničnog predstavnika Ministarstva odbrane RF, general-majora Igora Konašenkova, 10. aprila 2022. krstareće rakete Kalibar u gradu Dnjepropetrovsku (sadašnji grad Dnjepar u ukrajinskoj toponimiji) uništile su 4 lansera kompleksa S-300, kao i oko 25 pripadnika Oružanih snaga Ukrajine. Da li su ovi vojnici bili operateri i tehničari kompleksa, nema informacija.

Podsetimo, S-300 se smatrao najboljim sistemom protivvazduhoplovne odbrane svog vremena zbog velikog dometa, uključujući i visokoleteće ciljeve. Kompleksi mogu da obaraju i avione i neprijateljske rakete, uključujući i one koje lete brzinom od oko 2800 m/s. Takvi pokazatelji su nedostižni za najbliži strani analog - PVO sistem Patriot američke kompanije Raytheon. Upravo su ovi sistemi činili osnovu dalekometne protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane Ukrajine. U prve 2 nedelje operacije uništeno je oko 130 ukrajinskih S-300 (komponenti sistema, prim. Kubovac).

Izvor: https://topcor.ru/25009-ukraina-ne-smogla-sberech-postavlennye-iz-za-rubezha-kompleksy-pvo.html

[attachment=1]

Znalo se još sinoć  (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=36331.msg620019#msg620019) , mada još uvek Ukrajina nije potvrdila da je upravo slovački uništen.

Pitam se šta je Svovacima bilo važdije, da se hvale kako isporučuju S-300 Ukrajini ili da taj sistem donese neku korist Ukrajini?

Grčki S-300PMU1



[attachment=1]

Mislim da je ovde bilo važnije zapadu da pokaže kako oni pomažu Ukrajini u isporukama i najsloženijeg naoružanja.
Čak i da je ovaj divizion preživeo i da je razmešten na položaj, ništa specijalno ne bi mogao da uradi, što prethodnih 10-tak ili više ukrajinskih "parnjaka" nisu mogli na početku rata. Objektivno.
Ukrima sada više znače ovi portabl prenosni sistemi PVO i ako bi se neki Tor-M1, Osa-AKM i Buk-M1-2 mogli prebaciti (Grčka/Kipar)....Ose imaju i Poljaci i ČSSR i Nemci čak...

A S-300PMU-1 iz Grčke, je već "ozbiljnija" priča sa raketama dometa 150 km, ali trebala bi obuka za operatore. Postoje ipak razlike koje se moraju savladati, teško da može "u hodu"....
I opet, radi se o svega 2 raketna diviziona.

Po objavljenim "špekulacijama " obeju strana.Estonija se pominje kao centar obuke budućih "instruktora" , koji bi potom predvodili trening centre u Ukrajini.Ovo pored postojećih u Poljskoj.

https://youtu.be/t9LFDQUY29E

Pojavio se još jedan (nešto kompletniji) snimak rada diviziona raketnog sistema PVO S-300PM-2 Favorit, tokom izvođenja specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini.

Na kratkom, ali veoma zanimljivom snimku, možemo videti divizion sastavljen od čak 10 mobilnih lansera na poluprikolici KrAZ-260B pod oznakom 5P85T (transportovan, vučen), radara za navođenje raketa 30N6E2 i radara za niskoleteće ciljeve 76N6 (popularno i nezvanično zvanog "Krokodil").
Oba radara su podignuta na stubove 40V6M.

Na snimku imamo prilike da vidimo i pretovar kontejnera sa raketama, koristeći vozilo sa kranskom rukom 22T6, na šasiji KraZ-260B, direktno direktno sa vozila za transport 5T58.

Ne vidimo rad osmatračko-akvizicijskih radarskih stanica, poput 64N6 Stervjatnika (zapadna oznaka: "Big Bird"), niti "divizionskog" svevisinca 96L6, što ne znači da nisu raspoređeni na udaljenom položaju komandnog mesta 83M6E2.

Na kraju snimka vidimo i lansiranje nekoliko raketa 48N6E2 na, kako se čini, niskoleteće ciljeve....

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PM2.mp4

Poslovični par osmatračko-akvizicijskom radaru Niva ST-68 je u radu gotovo svih verzija S-300P bio jedan neobičan radar. Radi se o radaru 76N6 Krokodil. U žargonu je manje poznat i kao "Dvojka". Sigurno najkontroverzniji radar po podacima o njegovim osnovnim karakteristikama u otvorenim izvorima. To je jedan, u svakom pogledu, specifičan radar. Kao uzor, samo elektronski i samo konceptualno, verovatno mu je bio niskovisinac sa američkog sistema HAWK.

Fizički, izveden je od nišanskog radara sa sistema S-200 Angara koji je praktično preokrenut za devedeset stepeni. Pre svega, to je radar koji je projektovan specijalizovano za traženje krstarećih projektila. Praktično je 2D, ali valjda jedino u njegovom slučaju to nije mana, jer se zaista ovaj radar bavi malim i ultra malim visinama.

Naravno da je jednako, tj. i više, efikasan u traženju aviona u niskom letu. Bez obzira na već duboku starost ovog radara, još ga viđamo na prvoj liniji.
Emitovanje ovog radara je dosta različito od svih impulsnih radara, jer spada u grupu radara sa kontinualnim emitovanjem (i frekvencijski modulisanim signalom). Upravo to emitovanje mu i omogućuje neverovatnu sposobnost odbacivanja smetnji u klateru (120 dB). Naravno to je sa sobom povuklo i mane. Radar praktično radi isključivo u režimu selekcije pokretnih ciljeva (SPC na srpskom ili MTI na engleskom) i ima razmerno mali instrumentalni i praktičan domet, reda veličine oko 120 km, dok po visini to obično ne prelazi 6 km.

Međutim, realne daljine otkrivanja krstarećih projektila i drugih niskoletećih ciljeva su veće od bilo kog radara na svetu. Te daljine su dosta manje od 50 km za sve površinske radare, a Krokodil ostvaruje skoro toliko i u tome je rekorder. Opet, zbog specifičnosti niskovisinca, njemu pogoduje dizanje na stub, ne samo kada radi u šumskom području (i slično), nego i inače, mada može da deluje i bez stuba ali se takav nikad ne viđa u radu. To podizanje na vrlo visoke stubove sa starim tipom stubova može da potraje i 2 časa na višljoj varijanti, a 1 čas na nižoj. Novi stubovi, koji se se odavno razvijaju, a nikako da se pojave, će navodno tu dužinu
podizanja skratiti na polovinu tih vremena. Dugo dizanje na stubove je jedina prava, ali i velika, potencijalna mana ovog radara.

Iako se ovom radaru, pojavom svevisinskog 96L6 polako bliži kraj upotrebe, ipak se i dalje koristi čak i u divizionima S-300PM-2 Favorit, dok je kod starijih sistema S-300PM-1, PS i PT-1 redovan i "stalan".

Na ovom snimku možemo videti upotrebu ovog radara u sastavu diviziona S-300PM-2 Favorit Ruske vojske, tokom obavljanja zadataka u sklopu specijalne vojne operacije Ruske vojske u Ukrajini. Po svedočenjima komandira i operatora ovog radara, radar otkriva i prati niskoleteće ciljeve na visinama ispod 1 km, na daljinama do čak 60 km.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Krokodil.mp4

Na društvenim mrežama se pojavio veoma redak i rekao bih vredan snimak dejstva sovjetskog raketnog sistema PVO S-300PT-1 u rukama Ukrajinske vojske, tokom tekućih sukoba sa Ruskom vojskom.
Na snimku vidimo 2 lansera 5P85-1 na položaju i dejstvo sa 2 rakete tipa 5V55R.
Takođe, na kratko, vidimo i rad borbene posluge radara za navođenje raketa 5N63, u kabini upravljanja F2.

Prema navodima izvora, ova jedinica PVO je imala i nekih uspeha u svojim dejstvima, oborivši, prema navodima, jedan ruski "tajanstveni" izviđački dron, jedan krstareći projektil Kh-59Mk lansiran iz vazduha i jedan protivradarski projektil Kh-31P.

Pogledajte! :)

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PT1%20Ukrajinska%20vojska.mp4

Ima li netko prikaz zone uništenja za starije inačice (S-300P)

Evo nešto od toga....

Karakteristike i dijagram zone uništenja kod prve verzije raketnog sistema S-300P:

[attachment=1]

Dijagram zone uništenja po vertikali, raketa 5V55K i 5V55R za raketne sisteme S-300PT i PS:

[attachment=2]

Dijagram trajektorije leta rakete 5V55R za sisteme S-300PT-1 i S-300PS, za specifične visine i daljine ciljeva:

[attachment=3]

Dijagram trajektorije leta rakete 5V55R za sisteme S-300PT-1 i PS, iskazan u vremenu trajanja leta rakete do ciljeva na specifičnim visinama i daljinama:

[attachment=4]

Odlično  :)
Hvala

Redovnim i pravilnim kontrolama ispravnosti sredstava ratne tehnike, obezbeđuje se njihov viši nivo ispravnosti i pouzdanosti u radu. Osnovno održavanje, kao i periodični pregledi - nedeljni, šestomesečni, godišnji, kao i složenije aktivnosti na obezbeđenju pravilne eksploatacije sredstava po godišnjim dobima i aktivnosti na remontu komponenti i sistema, sastavni su deo života svake artiljerijsko-raketne jedinice PVO i jedinice VOJiN.

Deo svakodnevnog, osnovnog održavanja, kao i periodičnih pregleda, vrše same posluge - od provere i dopune gorivom, uljima i mazivima, napunjenosti akumulatora i provere opšteg stanja sistema za napajanje, pa do prostog čišćenja komponenata sredstava ratne tehnike.

Složenije aktivnosti, kod prelaska sa letnje na zimsku eksploataciju, remonte i opravke specijalizovane opreme, kako elektronske, tako i elektro-mehaničke, obično se vrše u radionicama odgovarajućih tehničkih jedinica, koje su opremljene specijalizovanim alatima i uređajima za proveru i kontrolu ispravnosti rada, ali i u kojima rade tehničari i inženjeri elektronske, elektro-tehničke i mehaničarske struke.
Na ovom kratkom video prilogu, možemo videti deo osnovnog, periodičnog održavanja komponenti sistema S-300PMU-2 Favorit, kod jedinica Azerbejdžanske vojske....

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PM%20Favorit%20Azerbejd%c5%bean.mp4

Deluje veoma pedanto, posebno mi je interesatno kako čiste prašinu sa elektronskih komponenata, ono mi deluju kao neki hladnjaci procesora. Samo ne znam da li je podmazivanje trapa kalimat mazalicom standardna procedura ili je po kazni ;D

Sećam se dok sam bio pitomac, imali smo ponedeljkom "tehnički dan". Tada svi obučemo "tehnička odela" (svi smo se "ložili" na to, suštinski mehaničarska plava radna odela, ali sa amblemom RV i PVO). I jedna od radnji je bilo podmazivanje PA topova mazalicama sa pumpom, posebno naglašeno kod topa 30/2 mm M-53/59/70, popularne "Prage".
I onda prvo staviš mast u mazalicu (ručno burazeru) i zatim onaj "pipak" staviš na odgovarajući "kontra pipak" za podmazivanje na topu i "pumpaš" dok ne počne da izbija stara mast okolo, obično "žućkaste" boje (valjda od protoka vremena).
Neki delovi (posebno delovi automata topova i okviri i sl.) su se podmazivali "ručno". Zahvatiš malo masti i podmažeš.
Uglavnom, imao sam neke manje bradavice na šakama i prstima pre toga. Svašta sam pokušava i ništa nije dalo efekta. Bila su dovoljna 2, možda 3 "tehnička ponedeljka" i rešeno!
Nestale bradavice kao "rukom odnešene"! ;) :)

Ne znam što sam vam ovo ispričao, ali mislim da ne škodi. A ono što ne škodi znači da.... ;) :D

Možeš li poslati poveznice za one slike

[attachment=1]

Ruski S-300 Favorit u Ukrajini.



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]


[attachment=4]

Zanimljiv snimak dejstva ukrajinske jedinice PVO naoružane raketnim sistemom PVO S-300PT-1, tokom tekućeg sukoba u Ukrajini.

Na snimku vidimo dejstvo raketama 5V55R i to u dužim vremenskim intervalima, na 2 različita cilja.
Interval između 2 lansiranja iznosi nešto više od 1 minuta.

Takođe, vidimo i mudro korišćenje prirodnih zaklona, kao što je obod šume, da se koliko toliko prikrije tehnika od mogućeg vizuelnog, optičkog otkrivanja od strane protivnika.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PT%20Ukrajinska%20vojska%20N.mp4

Ukrajinska vojska prikazala je rad sistema PVO S-300PT

S-300PT – protivvazduhoplovni raketni sistem sa komponentama na vučnim platformama. Ukrajinski vojnici demonstrirali su rad sistema protivvazduhoplovne odbrane u akciji dok su presretali vazduhoplovni cilj.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300PT je korišćen na istoku Ukrajine. Tačna lokacija nije navedena. Snimak su snimili vojnici 138. protivvazduhoplovne raketne brigade ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

Izvor:

https://t.me/killpukin/9011

Navodni uspesi ukrajinskog diviziona S-300PT iz sastava 138. protivvazduhoplovne raketne brigade - 5 ruskih bespilotnih letelica i 13 krstarećih raketa do sada, kao što se vidi naslikano ovde na kabini upravljanja radarom za navođenje raketa F2:

[attachment=1]

Neka lična zapažanja oko upotrebe raketnog sistema PVO S-300PT-1 Ukrajinske vojske

Čini se da su Ukrajinci propustili da na samom početku sukoba izmeste divizione S-300PT dalje od granica sa Rusijom, pa smo imali prilike da vidimo bazu sa sredstvima kompletnog raketnog diviziona S-300PT u reonu istočno od Harkova, koja je bombardovana i raketirana. Tom prilikom je veći broj sredstava diviziona uništen, a deo sredstava je zaplenjen (čak i neoštećena) kada su Rusi zauzeli bazu iz koje se Ukrajinska vojska povukla.

Pokušaji sakrivanja komponenata sistema nakon početnog udara Ruskih snaga su dali izvesne rezultate, iako postoji dokumentovani snimak pogađanja najmanje jednog radara za navođenje raketa i jednog lansirnog oruđa, u toku sakrivanja u magacin nekog tehničkog ili remontnog zavoda i jednog lansirnog oruđa.

Takođe, nesumnjivo je da je barem deo diviziona izbačen, privremeno ili trajno iz upotrebe, dejstvom ruskih protivradarskih raketa, ali o čemu nemamo video dokaze, jer se sistemi nalaze na teritoriji pod kontrolom ukrajinske vojske.

Ono što je, rekao bih ipak nesumnjivo, jeste da su, promenom taktike upotrebe, čak i najstariji stacionarni sistemi S-300PT(1), u ovom ratu, u sastavu Ukrajinske vojske, imali sasvim "pristojan" broj izvedenih gađanja. Dakle, ako se ovi sistemi upotrebe u smanjenoj formaciji, a videli smo uglavnom do 2 lansera na položaju, uz naravno radar za navođenje raketa i kabinu za navođenje (kod ovog sistema, fizički odvojene komponente) te uz korišćenje prirodnih zaklona (gotovo uvek su lanseri na samim obodima šuma/šumaraka) i maskiranjem maskirnim mrežama, granama i sl. (što smo doduše videli sporadično) i ako se ne razmeštaju "previše" blizu (a koliko je to, to je već verovatno iskustvena stvar u ovom konfliktu) linijama fronta, mogu još uvek "poslužiti svrsi".

Čini se da su se sredstva S-300PT nakon početnih dejstava izmestila u dubinu teritorije i da se danas prevashodno nalaze na teritoriji oko Kijeva, Odesa i Nikolaeva.
Moguće je da su neki sistemi izmešteni i skroz na zapad, prema Lavovu i Ivano-Frankovsku.

Čini se da se, a to je i logično, bliže liniji fronta "guraju" mobilne verzije S-300PS, a zato verovatno i imamo više dokaza i snimaka pogođenih i zarobljenih radara za navođenje raketa 5N63S (30N6), kao i veći broj onesposobljenih i zarobljenih samohodnih lansirnih oruđa. Još bliže liniji fronta su sistemi Buk-M1 koji su, čini se, i pokazali da su najveća opasnost za ruske aviona na srednjim visinama, kao i sistemi Osa, koji su neretko u "prvim redovima" u zasednim dejstvima, što je uzrokovano i malim dometom ovih sredstava.
Takođe, kod upotrebe sistema Osa primetno je da se aktivno koristi optički sistem radi smanjivanja vremena zračenja radarom, a verovatno se slična taktika upotrebe koristi i kod sistema Buk-M1, kada se gađanja vrše danju (dnevni crno-beli optički vizir).

Na mene, kao ljubitelja pre svega tehnike PVO (posebno SSSR/ruskog porekla, ali i šire, naravno) i sa čisto "taktičko-tehničke" strane, ipak pozitivno utiče to da su, kao što rekoh, Ukrajinci, makar u kasnijim fazama rata ipak pronašli taktiku sa kojom mogu upotrebiti i ova starija sredstva PVO S-300PT-1. Ta, rekao bih iznuđena taktika upotrebe (ali u ovom trenutku i jedina moguća) ne dozvoljava sistemu da ostvari neke željene rezultate (pre svega u obaranju vazduhoplova), ali ipak omogućava sistemu duže preživljavanje u uslovima nadmoći Rusije u vazdušnom prostoru i ipak stvara "napetost" među ruskim pilotima kada znaju da će potencijalno barem delimično preleteti zone dejstva ovih sistema.

Smeštaj sistema S-300PT dalje od linije fronta, faktički izmešta sistem od direktnih duela sa ruskom avijacijom, koja se bazično ponaša kao "jurišna frontovska" avijacija, što znači da pre svega deluje u zonama kopnenih dejstava kao podrška kopnenoj vojsci, dok su letovi u smislu uništavanja protivničke PVO (SEAD/DEAD) i "slobodan lov" na potencijalne ukrajinske avione koji povremeno poleću, ipak ređa pojava i dešava se samo kada se ukrajinski avioni pojave u blizini zone dejstava, linija fronta.

U tom smislu se može tumačiti i to da je, prema tvrdnjama Ukrajinaca (a koje ja, iako sa rezervom, ipak delimično prihvatam kao korektne) sistem S-300PT imao određenih uspeha van zone aktivnih kopnenih borbi u obaranju bespilotnih letelica i krstarećih projektila poput Kalibara ili Oniksa. Ukrajinska strana iznela je nedavno i podatke da je divizion iz sastava 138. raketne brigade PVO, sistemom S-300PT oborio 5 ruskih BPL i 13 krstarećih i protivradarskih raketa različitih tipova.
Iako verujem da je ovo "preuveličano", verujem da je jedinica u uslovima manjeg naleta ruskih aviona u dubinu teritorije (samim tim i manjim mogućnostima pogađanja protivradarskim i drugim navođenim projektilima) ipak mogla "dobiti malo vazduha" da, uz tek povremena kontra-dejstva ruskih lovaca, izvršava gotovo "vežbovna školska" gađanja BPL i projektila ruske vojske.

Prisetimo se napada američko-britansko-francuske koalicije na Siriju pre par godina u cilju odmazde zbog navodnog hemijskog napada na Idlib, isključivo dalekometnim projektilima i krstarećim raketama, bez ulaska aviona u vazdušni prostor Sirije. U tim uslovima, raketni sistemi PVO Sirije, čak i oni najstariji poput Neve, Kuba i Ose imali su prilike da nesmetano dejstvuju bez straha od protivradarskih i drugih raketa i imali su određenih uspeha u obaranju dela krstarećih i drugih projektila. U tom napadu niti jedan raketni sistem PVO Sirijske vojske nije pogođen.

Druga je stvar ocena stvarne efikasnosti u Ukrajini, ali treba reći da sistem S-300PT, koji koristi rakete 5V55R ima mogućnosti da dejstvuje na BPL, na krstareće rakete, pa čak u doduše znatno smanjenoj meri (ali mogućoj) i na protivradarske rakete.
Već mlađi brat S-300PS je bio takoreći "specijalista" za protivradarske rakete.

Čak bi verovatnoća pogađanja krstarećih raketa bila još veća, da divizioni S-300PT upotrebljavaju niskovisinske detektore 76N6 Krokodil, mada je moguće da se barem povremeno negde i koriste (pre svega u područjima oko Lavova i Ivano-Frankovska na krajnjem zapadu). Do sada nismo imali priliku da vidimo Krokodile u upotrebi, a najveći problem je što bi postavljanje tog radara na stub, moglo delovati demaskirajuće za divizion, osim ako se ne bi pronašao takav položaj gde bi se stub bukvalno mogao postaviti u šumu visoku barem 15-20 metara (niži stub) tako da bi samo antena "virila". Ali takav položaj treba pronaći, pripremiti i omogućiti da se i ostala sredstva diviziona mogu razmestiti, a da šuma ne predstavlja prepreku za normalan rad.

Upotreba ovog radara, omogućila bi divizionu pravovremeno otkrivanje krstarećih raketa na daljinama od (barem) 30-50 km, što je sasvim dovoljno da sistem reaguje i čak dejstvuje na više ciljeva istovremeno.
Do sada smo imali priliku da vidimo da se kao osmatrački radar koristi P-18 Terek, mada je nesumnjivo da se, evidentno makar po broju uništenih radara, koristi i ST-68U, odnosno 36D6 "Lira".

Nismo videli Krokodila, ali ni podizanje radara za navođenje raketa 5N63 na stub, što svakako mislim da nećemo ni videti, jer bi takav potez poništio sve pozitivne taktičke poteze, jer bi usporio premeštanje diviziona i povećao mogućnosti da radar bude uočen i eventualnim uništenjem izbaci divizion iz upotrebe.
Krokodil sa druge strane ugrožava divizion u smislu mogućeg otkrivanja i zasipanja područja vođenim i nevođenim bombama i raketama, pa čak i onih sa kasetnim punjenjem, ali se može ostaviti na položaju da se kasnije sklapa, jer nije vitalan deo diviziona S-300PT za rad.


Snimci nekih dejstava Ukrajinskog S-300PT-1:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Snimci nekih gubitaka Ukrajinskog S-300PT-1:

Uništena 3 lansera i zarobljeni niskovisinski detektor Krokodil sa stubom, u marševskom položaju, kao i kabina predlansirne pripreme:

[attachment=5]

Uništena 2 lansera S-300PT-1:

[attachment=6]

Zarobljeni radar za navođenje raketa 5N63 i stub za podizanje antene:

[attachment=7]

Snimak otkrivenog pa pogođenog radara za navođenje raketa 5N63 u pokušaju skrivanja u civilno skladište:

[attachment=8]

Мој је утисак, на основу праћења украјинских, али и руских извештаја да је ефикасност украјинске ПВО, у обарању крстрарећих ракете око 15-20%.

Trenutak predstavljanja raketnih sistema PVO S-300PMU2 na paradi alžirske vojske povodom dana nezavisnosti danas:

https://www.youtube.com/watch?v=-2i48PfN4dI&t=1s

https://youtu.be/PSfrzpQW3C0

Evo kako nikada ne bi trebalo uništavati raketne lansere sistema PVO S-300PS sa raketama u kontejnerima (mada ne bi trebalo ovako ni bez raketa).
Snimak uništenja samohodnog lansirnog oruđa 5P85S raketnog sistema S-300PS Ukrajinske vojske, koji je prvih dana sukoba ostavljen u reonu Hersona, od strane ruskog vojnika:

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Uni%c5%a1tavanje%20lansera%20S-300PS.mp4


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

I eto....verovali ili ne, ali pojavio se još jedan snimak ruskog vojnika kako, koristeći PKM, uništava drugi samohodni lanser raketnog sistema PVO S-300PS, kako se kaže, na jugu Ukrajine:

https://t.me/anna_news/36031

[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Vreme je da se pokrije: Sibir će biti zaštićen modernizovanim kompleksima Favorit
Sistemi PVO štitiće strateške objekte od dronova i hipersoničnog naoružanja

Do kraja 2022. godine istočni regioni Rusije biće prekriveni neprobojnom protivvazduhoplovnom kupolom. Ministarstvo odbrane je prilagodilo raspored raspoređivanja najnovijih sistema PVO. Do kraja godine modernizovani sistemi S-300PM2 Favorit činiće osnovu sibirskog PVO sistema. Oni će štititi teritoriju od Novosibirska do Irkutska od hipersoničnog i visokopreciznog naoružanja. Takođe, strateški i društveni objekti biće zaštićeni protivvazduhoplovnim raketno-topovskim kompleksima „Pancir“, koji će biti u sastavu mobilnog puka PVO. Eksperti primećuju da je restauracija sistema PVO zemlje posebno relevantna u kontekstu izveštaja o razvoju hipersoničnih borbenih sistema u Sjedinjenim Državama.

Sibirska sila

Ministarstvo odbrane Rusije odobrilo je prilagođeni raspored modernizacije sistema PVO u Centralnom i Istočnom Sibiru. Prema izvorima Izvestija u vojnom resoru, ove godine su protivvazduhoplovne jedinice u Irkutskoj oblasti preopremljene modernizovanim sistemima S-300PM2 Favorit. Njihovo osoblje je prošlo obuku u centru za obuku. Do kraja godine planirano je da stupe na borbeno dežurstvo u Novosibirskom regionu odgovornosti, precizirali su izvori.

Sibirsko nebo čuvaju jedinice 41. divizije PVO, koja je u sastavu 14. Armije RV i PVO. Ova vojska pokriva područje od Volge do Bajkala. Štab divizije nalazi se u Novosibirsku, gde je puk opremljen kompleksima S-400. Preostali delovi ovog kompleksa nalaze se u Angarsku, Irkutskoj oblasti, Abakanu i Krasnojarskoj teritoriji. Služe na kompleksima Favorit.

Raketni sistem PVO S-400 Trijumf:

[attachment=1]

S-300PM2 je jedinstven protivvazduhoplovni raketni sistem koji po svojim karakteristikama nije inferioran u odnosu na S-400, a u nekim aspektima ih čak i prevazilazi. Oni predstavljaju duboku modernizaciju „starog dobrog“ S-300. Modernizovani sistem je opremljen savremenim radarom za detekciju (RLS), stanicom za osvetljenje i navođenje (nišanski radar) i mobilnim komandnim mestom. "Favorit" može efikasno da radi čak iu uslovima aktivnih radio smetnji od strane neprijatelja. Sistem je sposoban da obara bilo koju vrstu vazduhoplovnih ciljeva na udaljenosti do 250 km: avione, balističke i krstareće rakete, dronove, kao i hipersonične avione.

„Očigledno, u pozadini rastućih tenzija, odlučili su da bolje pokriju strateški objekti u Sibiru“, rekao je vojni ekspert Vasilij Kašin za „Izvestija“. - Sistemi kojima je istekao rok se zamenjuju. U bliskoj budućnosti, pažnja će biti sve veća na PVO u svim pravcima. Na Uralu i u Sibiru postoji veliki broj objekata koje treba pokriti od raznih pretnji.

Raketni sistem PVO S-300PM-2 Favorit (modernizovani):

[attachment=2]

Sistemi S-300PM2 će u budućnosti moći da pokrivaju nebo nad Sibirom i od hipersoničnog naoružanja – kada se takva dešavanja pojave u zapadnim zemljama, smatra general-potpukovnik Ajteh Bižev, bivši zamenik komandanta vazduhoplovnih snaga za Zajednički sistem protivvazduhoplovne odbrane ZND.

„Ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane se unapređuje“, potvrdio je za Izvestija. – Stari sistemi koji su odslužili rokove zamenjuju se modernijim protivvazduhoplovnim raketnim sistemima. Ovo je planski posao koji se izvodi u interesu odbrambene sposobnosti. S-300PM2 je pouzdan i efikasan sistem. Sve što je u službi potencijalnog neprijatelja je plen za njih, uključujući aerobalističke ciljeve u završnom segmentu leta, kao i ciljeve velike brzine. Iako potencijalni neprijatelj još nema hipersonične sisteme, sistemi PVO su uvek izgrađeni tako da postoji rezerva. Odbrambena sredstva su 10–15 godina ispred mogućnosti vazduhoplovnih sredstava za napad. Takve proračune u početku postavljaju konstruktori

Pentagon je 18. jula objavio da je uspešno testirao hipersonično oružje koje proizvodi kompanija Raytheon Technologies Corp. Prema američkom ministarstvu, sposoban je da dostigne brzine koje pet puta premašuju zvuk. Ovo je drugo uspešno testiranje proizvoda. Raytheon-ov rival Lockheed Martin je takođe dva puta testirao svoj projekat, jedno od lansiranja je bilo neuspešno.

Pancirna zaštita

Pored S-300PM2, u Sibiru se razmeštaju i najnoviji protivvazduhoplovni raketno-topovski kompleksi Pancir. Prema izvorima Izvestije, ove godine u Abakanu će biti završeno formiranje mobilnog puka opremljenog ovim kompleksima. Zahvaljujući upravljivosti vozila, protivvazduhoplovni strelci će za nekoliko sati moći da rasporede sistem PVO u regionu zemlje gde se takva potreba ukaže.

Pancir-SM je najsavremeniji kompleks kratkog dometa. Dobio je novi radar sa aktivnom faznom rešetkom, sa kojom se domet otkrivanja ciljeva povećao na 75 km. Maksimalna daljina dejstva je 40 km. Municija novog Pancira uključuje 12 projektila. Međutim, može da ispaljuje i rakete koje se nalaze na transportno-utovarnom vozilu (TZM). Svako takvo vozilo nosi do 24 projektila.

Raketno-topovski kompleks Pancir S1:

[attachment=3]

„Panciri pojačavaju polje na malim visinama“, objasnio je general-potpukovnik Ajteč Bižev. - Verovatni neprijatelj koji može da se probije i udari na protivvazduhoplovne sisteme S-300PM-2 i S-400 biće pod vatrom Pancira. Svi ovi sistemi PVO rade kao kompleksi, u jednom sistemu.

Padom Sovjetskog Saveza uništen je jedinstveni sistem protivvazduhoplovne odbrane zemlje. Ispostavilo se da su mnogi regioni Rusije potpuno nepokriveni od vazdušnih udara. Tokom proteklih nekoliko godina, Ministarstvo odbrane Rusije aktivno radi na tome da cela teritorija Rusije bude pod radarom – tako da nijedan objekat ne može neprimećeno prodreti u vazdušni prostor zemlje.

Izvestija je već pisala da će najnoviji sistemi radio-elektronske borbe Polje-21 biti raspoređeni na Uralu i u Sibiru. Oni će postati prepreka satelitskim navigacionim sistemima, kao i ometati letove dronova, krstarećih raketa i drugog visokopreciznog oružja. Pored toga, grupacija protivvazduhoplovne odbrane Urala i Sibira je ojačana najnovijim radarima Podlet-K1, koji su dizajnirani da pouzdano otkrivaju male i veoma male ciljeve na malim visinama. Sistem se sastoji od radarskog tornja, upravljačkog vozila i mobilnog generatora energije. Komunikaciona oprema instalirana na njima omogućava razmenu informacija sa drugim sistemima PVO i automatski prenos informacija najvišim instancama.

Izvor (https://iz.ru/1367249/roman-kretcul/pora-nakryvat-sibir-zashchitiat-modernizirovannye-kompleksy-favorit)

Својевремено Руси су говрили да нема одбране од хиперсоничних ракета. Сада кажу да овај ПВО систем штити и од хиперсоничних ракета? Да ли заиста штити и од тих ракета или је то само ПП. Могли су то да провере само са својим хиперсоничним ракетама, ако су проверавали.

Protivvazduhoplovni raketni kompleks S-300PT Birjuša

U vezi sa najnovijim događajima u Nagorno-Karabahu i Ukrajini, gde je u neprijateljstvima korišćena prva verzija PVO sistema S-300P, kao i sveže fotografije iz Muzeja PVO u Zari i Ratnog vazduhoplovstva u Monino, jedan podsetnik na ovaj sistem.

Prva serijska verzija višekanalnog protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300P pod oznakom S-300PT „Birjusa“ ušla je u službu Sovjetske armije 1978. godine.

Kompleks S-300PT pušten je u upotrebu u sastavu:

- komandno mesto kompleksa, koje se sastoji od višenamenskog radara za osvetljenje i navođenje (kontejner F1), Komandne upravljačke kabine (KBU, kontejner F2),
- lansirna baterija (do 12 vučenih lansera, 4 kontejnera za pripremu lansiranja - F3A kontejnera).

Antenski stub višenamenskog radara za osvetljenje i navođenje postavljen je na okretnu ploču postavljenu na transportnoj prikolici FR-10. Kada se prebaci u borbeni položaj, okvir prikolice FR-10 se spušta na zemlju.

Radovi na stvaranju pokretnog lansera 5P851, koji obezbeđuje vertikalno lansiranje raketa iz transportno-lansirnog kontejnera (TPK), obavljen je u KBSM (bivši PKB-34) pod rukovodstvom glavnog konstruktora A.F. Utkina. Vučeni lanseri 5P851 (5P851A) kompleksa S-300PT su poluprikolice koje obezbeđuju transport četiri transportno-lansirna kontejnera i prebacivanje ih u borbeni položaj.

Paket sa TPK je nakon odvajanja poluprikolice podignut prema tegljaču, postavljeni hidraulički oslonci i izvršeno nivelisanje na izabranoj poziciji.

Lanseri (PU) na poziciji su se nalazili na udaljenosti od nekoliko desetina metara od kontejnera za pripremu i lansiranje rakete (F3A) sa kablovskom vezom sa ovim poslednjim. Treba napomenuti da usvajanje koncepta i implementacija vertikalnog lansiranja omogućavaju gađanje ciljeva koji lete iz bilo kog pravca sa bilo kog lansera (sa bilo kojeg TPK) kompleksa bez ikakvih ograničenja. Lanser 5P851A je proizveden u nekoliko verzija, koje se spolja razlikuju po obliku, hidraulici i lokaciji podizača transportno-lansirnih kontejnera. Puštanje lansera je obavljeno do početka 80-ih, a trenutno su lanseri tipa 5P851 povučeni iz upotrebe u Rusiji.

Raketu kompleksa S-300PT - 5V55 i njene modifikacije razvio je konstruktorski biro Fakel (Moskva), a proizveo Severni kombinat (Lenjingrad). Kombinat razvija raketu za masovnu proizvodnju od 1978. godine. Kasnije je obustavljena proizvodnja raketa 5V55 zbog početka proizvodnje nove rakete 48N6 u drugoj serijskoj fabrici.

U novim modifikacijama PVO S-300P u vučenim lanserima promenjen je pravac podizanja paketa TPK, što je značajno smanjilo vreme dovođenja lansera u borbeni položaj. Kontejneri su podignuti sa tegljača, što nije zahtevalo odvajanje prikolice od tegljača. Ali to je druga priča.

S-300PT u Muzeju "Zarja" kod Moskve (u sredini se vidi i radar za navođenje raketa sistema S-200):

[attachment=1]

S-300PT u muzeju - višenamenski radar osvetljavanja i navođenja 5N63:

[attachment=2]

S-300PT u muzeju - lansirno oruđe 5P851A sa 4 TPK kontejnera u borbenom položaju:

[attachment=3]

S-300PT - lansirno oruđe 5P851 sa 4 TPK kontejnera u marševskom položaju, u Muzeju Monino:

[attachment=4]

Izvor (https://saidpvo.livejournal.com/1109319.html)

Oružane snage Ukrajine prikazale su redak snimak lansiranja rakete iz sistema PVO S-300PT za uništavanje drona, koji se približavao položaju jedinice:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Rad jedinice protivvazduhoplovne odbrane Grupe "Odvažnih" („Otvazhie“) na zaštiti neba Donbasa

Protivvazduhoplovni raketni sistem srednjeg dometa S-300PM grupe "O" ruske vojske, svakodnevno je na borbenom dežurstvu i uništava vazduhoplovne ciljeve Oružanih snaga Ukrajine.

Na snimku vidimo 5 SLO, "transportovanih", od kojih su 4 u aktivnom radu, a 5 je očigledno u "rezervi. Vidimo i radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6.

Na snimku je prikazano dejstvo sa 3 rakete iz 3 različita lansirna oruđa.

Ono što je za mene malo neobično, iako ne znamo sve detalje kao što je makar okvirna pozicija diviziona na terenu Donbasa i/ili daljina do linije fronta (razdvajanja) jeste to što su lanseri prilično blizu jedan drugoga, što smatram previše rizičnim.

VIDEO:

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PM%20Ruske%20vojske%20u%20SVO%20dejstvuje.mp4

Dobro kamuflirani ukrajinski S-300PT ispaljuje par projektila 5V55, sa intervalom između lansiranja od oko 5 sekundi...

https://www.youtube.com/watch?v=4PAX0g3CdJc

Ukrajinski radar za navođenje raketa 5N63S iz sastava raketnog sistema zemlja-vazduh velikog dometa S-300PS uništila je, kako se izveštava, ruska vojska u blizini Izijuma, u Harkovskoj oblasti.
Prema svemu sudeći, radi se o dejstvu koje je prikazano 6. maja, kada je ukrajinski divizion S-300PS poklopljen projektilima sa kasetnim punjenjem iz sistema Smerč.

[attachment=1]

U Evpatoriji Ruskinja slučajno otkrila lokaciju diviziona S-300PM ruske vojske

Na društvenim mrežama su se pojavili snimci sa lokacijom sistema PVO ruske vojske na Krimu.

U reonu Jevpatorije objavljena je lokacija protivvazduhoplovnih raketnih sistema ruske vojske S-300PM. Odgovarajuću sliku objavila je izvesna Marina Grishakova na svojoj Instagram stranici.

„Jevpatorija je pod zaštitom“, napisala je ona iznad fotografije na kojoj se vidi lokacija ovog sistema protivvazduhoplovne odbrane. Kasnije je izbrisala objavu, ali je položaj geolociran.

[attachment=1]

[attachment=2]

 

Zadivljujuća kamuflaža, da ne kažem maskirovka  :udri

Na društvenim mrežama pojavio se zanimljiv video dejstava ukrajinskih raketnih sistema PVO S-300PT-1 i S-300PS

11. septembra, oko 20.30 sati, Ruska vojska je raketirala teritoriju Ukrajine sa 12 krstarećih raketa. Prema tvrdnjama ukrajinskih snaga PVO, 9 od 12 raketa je oboreno protivvazduhoplovnim raketnim sistemima S-300PT-1 i S-300PS iz sastava protivvazduhoplovnih jedinica „Istok“ i „Centar“ Vazduhoplovnih snaga Vojske Ukrajine.

Na snimku vidimo, na trenutke "paralelno", dejstva raketama po vazduhoplovnim ciljevima i prikaz na indikatorima oficira praćenja po daljini. Obzirom da stanje na indikatorima ne prati ova konkretna gađanja i da nije dovoljno jasan prikaz, ne može se očitavanjem na indikatorima praćenja po daljini tvrditi da li je došlo do pogađanja i obaranja.

Takođe, na snimcima vidimo aktiviranje nekoliko raketa 5V55R sistema S-300PT/PS, ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je došlo do pogađanja i obaranja, iako je jedan slučaj aktiviranja rakete na snimku pomalo "indikativan".

https://www.youtube.com/watch?v=mqw98WBJbm4

Tvoje mišljenje posle završene neravnopravne borbe sa NATO paktom, obzirom si bio u PVO jedini za vreme NATO agesije jedno hipotetičko pitanje, da smo imali nekoliko, pričaju najčešće tri sistema S-300 da li bi to izmenio ishod rata u vazduhu. Nije jednostavno pitanje, ali sam čitao da SRJ navodno ne bi pomogli pomogli sistemi, čak ako bi već obučeni Rusi došli sa sistemima, čak ni to ne bi bilo dovoljno.
Ili možda lakše pitanje, koliko bi današnjoj Srbiji trebalo sistema S-300 da bi u sadjestvu sa ostalim PVO sistemima zaštitilo nebo Srbije.

@Brok

U knjizi generala Spasoja Smiljanića "Agresija NATO pakta", navodi se i postoji i skica (poznate kružnice) sa imajućim stanjem sistema PVO Neva i Kub i tada predloženim nabavkama 3 rd PVO S-300PMU-1 i 4 baterije Tor-M.
Po njegovima zapažanjima, ovakva PVO bi garantovala zaštitu našeg neba u  smislu PVO.

Moje mišljenje je da bi ovakva PVO mreža više pomogla "preventivno" i da bi tada možda (sa naglaskom na "možda") SAD i zemlje Zapada ipak malo, rekao bih, poštenije prišle pregovorima o statusu KiM i da ne bi "gurale" rešenja koja su faktički značila "čupanje" KiM iz sastava Srbije i SRJ, sa određenim "vremenskim odlaganjem" i praktično "meku okupaciju" cele tadašnje SRJ, a koja su redom predlagana otkako je kriza dostigla "internacionalni" status u proleće 1998. godine, preko Rambujea, pa do Beogradskog/Kumanovskog sporazuma.

Razlog za ovu mogućnost bi bile značajno uvećane teritorijalne mogućnosti pokrivanja novim sistemima i daleko veća kanalnost po cilju i ubojitost novih sistema.
Ipak, postojali su i objektivni problemi koje čak ni ovakvi sistemi ne mogu potpuno da otklone. Rat sa kružnom osnovicom, bez ijednog saveznika, sa ograničenim resursima i ljudskim potencijalom.

Mi smo pre izbijanja rata imali već problema sa kadrovskom popunjenošću u jedinicama Neva i Kub.
 
Od 12 raketnih diviziona Neva, svega 5 je bilo "A" klasifikacije, dakle potpuno popunjeno sa dve borbene smene. Ostalih 7 diviziona je bilo "NA" klasifikacije sa delimičnom popunjenošću i sa samo 1 borbenom smenom, dok se za potpunu popunu moralo osloniti na ljudstvo iz rezerve koja zatim mora provesti i neko vreme na doobučavanju.

Kod Kuba je samo na papiru bilo bolje stanje. Dakle svih 5 pukova su bili "A" klasifikacije, ali popunjenost 20 raketnih baterija i 5 baterija za upravljanje vatrom je bila veoma "nategnuta", zamenjivost ljudstva (starešinskog kadra) gotovo da nije postojala, pa se formacija smanjila sa 4 na 2 SLO u raketnoj bateriji, to je delom popravilo situaciju, ali i dalje se u RStON-ima (radarskim stanicama osmatranja i navođenja) nije mogla obezbediti tzv. "druga smena" (mada tog termina nema kod jedinica Kub).

Da su se nabavila ta 3 rd PVO S-300PMU-1 i 4 baterije Tor-M, pitanje je koje ljudstvo bi rukovalo tim sistemima? Dakle verovatno ljudstvo sa Neve i Kubova, tako da bi popunjenost tih sistema bilo još slabije, čak i sa rezervom i verovatno bi se ova sredstva "ozbiljnije" koristila u nekim kasnijim fazama rata.

Sa druge strane, ni raketni divizioni S-300PMU-1 nisu potpuno "imuni" na protivradarske rakete, a ni na vizuelno otkrivanje obzirom na svoje veće dimenzije komponenti sistema, ali imaju tu prednost da su mogli dejstvovati na daljinama većim do daljina lansiranja protivradarskih i drugih avionskih navođenih raketa vazduh-zemlja (tog vremena), dakle do 150 km.
Takođe, imali su i mogućnost da dejstvuju na 6 ciljeva jednovremeno, čak i na protivradarske rakete. Ipak, 3 diviziona zavise od 3 radara za navođenje raketa i oni bi kad-tad bili pogođeni i onesposobljeni, nekim od projektila vazduh-zemlja. Tada još NATO nije imao mogućnosti, kao danas, da precizno dejstvuje iz okolnih zemalja raketama i projektilima zemlja-zemlja na ciljeve otkrivene iz vazduha (pomoću aviona ili BPL). Tada su mogućnosti ovakvih sistema izviđanja i otkrivanja i prenosa podataka u realnom vremenu bile još uvek "fantastika", iako su u NATO voleli da to ponekad ističu.
Sistemi S-300PMU-1 nemaju nikakve "optičke kanale" praćenja, bez zračenja. Svi režimi rada su radarski režimi rada.

Razlika bi bila, u odnosu na 1999-tu, na značajno veći broj "kostura" NATO aviona po našim njivama, šumama i planinama.

SAD i njegova koalicija su pristali na značajne gubitke u vazduhu tokom I Zalivskog rata, koji su verovatno bili i iznad 100 aviona. Po objavljenim podacima, radilo se o 86 aviona van upotrebe usled dejstava Iračke PVO (38 oborenih i 48 teško oštećenih bez mogućnosti opravke), ali to se odnosi samo na američke avione. Gubitaka je bilo i kod aviona saveznika, pogotovo Italijana, ali i Britanaca.
Ne znam koliko su Amerikanci i saveznici bili spremni da izgube aviona (i pilota) nad SRJ, verovatno znatno manje, želeli su "čistu, brzu i bezbolnu" operaciju i pobedu, što u ovoj situaciji nikako ne bi moglo, ali zato sam i naveo da bi ovi sistemi delovali pre svega preventivno. Kada NATO već uđe u rat, imajući u vidu da nije postojala nikakva opasnost od "izbijanja III Sv. rata" reakcijom Rusije ili..., svakako bi "gurali" tu operaciju do kraja, do pobede, bez obzira i na gubitke koje bi imali, a svoju javnost bi sigurno pripremili pre početka.

Obzirom da su znali šta mi imamo 1999-te, oni su svoju javnost umirivali da će gubici biti "minimalni", ali su posle rata izašle informacije da su "očekivanja" bila da izgube barem "tuce" aviona, dakle (najmanje) 12-tak, +/- ...To su bila neka "očekivanja".

Nisam pomenuo sistem Tor-M, ali te 4 baterije sa 16 samohodnih lansera-vatrenih oruđa, bi mogli biti najveća "mora" u toj hipotetskoj situaciji, jer bi pogotovo u kombinaciji sa Kubovima, mogli na Kosovu i Metohiji, upotrebom optičkih kanala biti veoma neugodan, uporan i žilav protivnik, koji može dejstvovati i na avione, krstareće rakete, bespilotne letelice i čak i protivradarske rakete, čak i u pokretu, a postoji i optički kanal (doduše u to vreme, samo dnevni kanal) kada se može raditi gotovo pasivno sa znatno smanjenim volumenom radarskog zračenja. Torove ne bi bilo tako lako eliminisati, jer su oni još sposobniji u upotrebi taktike "shoot and scoot" nego Kubovi, koji su imali zavidan nivo preživljavanja uzimajući sve u obzir, ali nedovoljnu efikasnost usled opšte zastarelosti sistema, načina rada, dužine zračenja radarom i drugih objektivnih i subjektivnih okolnosti.

Dakle, ja nikako ne bih našu borbenu sposobnost u PVO smislu (a ni uopšte) ocenjivao kroz mogućnost da "pobedimo NATO", ali bih voleo da imamo takav PVO da se čak i NATO "usteže" na radikalne poteze i da im "draže" bude da se problemi na ovim prostorima stvarno rešavaju mirnim putem i da se i interesi Srbije (i Srba) ipak uzmu u obzir.

Obzirom na započete nabavke, ja bih bio lično zadovoljan sa barem 6 baterija FK-3 i barem 4 baterije Pancir S1(S1M) ili ekvivalent  i sa jednim (manjim) brojem modernizovanih Kubova i Neva, makar u nekakvom "gore opisanom" NA stanju. Naravno, potrebno je raditi na modernizaciji i eventualnim nabavkama artiljerijsko-raketnih sistema PVO kratkog dometa, lakih prenosnih raketnih sistema, ali i novih radara za trupnu PVO, tako da bi najavljena nabavka francuskih radara GM-200 (obzirom i na količine koje se "tiho najavljuju) bila ono što bi bio "šlag na tortu".

Ja bih veoma voleo da u našem naoružanju vidim Bukove, jer smo u Ukrajini videli da čak i Buk-M1, proizvod 80-tih godina prošlog veka, i dalje predstavlja respektivno sredstvo. Buk-M2 već ima "eksponencijalno" veće borbene mogućnosti, a Buk-M3 (pogotovo u kombinaciji sa lanserima S-300V) je već "PVO magija".

Eto....onako "iz glave".... :)

Hvala Kubovac na detaljnom odgovoru/analizi!
Tako je i najbolje.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci manevra ukrajinskog raketnog diviziona PVO S-300PS. Na snimku vidimo manevar dela jedinice, konkretnije, 2 samohodna lansirna oruđa 5P85D (slave) što znači da u manevru učestvuje i najmanje 1 5P85S (master). Na snimku ne vidimo manevar radara za navođenje raketa 5N63S.

Na sledećem snimku, vidimo noćno dejstvo, navodno tog istog raketnog diviziona, na ciljeve u vazduhu protivvazduhoplovnim vođenim raketama 5V55R i to lansiranje 2 rakete.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PS%20Ukrajina%201.mp4


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PS%20Ukrajina%202.mp4

Na društvenim mrežama pojavio se novi snimak dejstva ukrajinske raketne jedinice PVO naoružane sa S-300PS

Na snimku vidimo radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6 i jedno samohodno lansirno oruđe (SLO) 5P85S i proces lansiranja protivvazduhoplovne rakete 5V55R prema vazduhoplovnom cilju. Obzirom da ne vidimo aktivaciju bojeve glave projektila, za pretpostaviti je da se dejstvovalo na cilj na srednjim daljinama.

Ono što se da primetiti je pametno korišćenje prirodnih zaklona, pa vidimo da su i radar za navođenje 30N6 i samohodno lansirno oruđe 5P85S smešteni uz sami obod šumarka, što je dobar potez u smislu maskiranja. Takođe vidimo samo 1 SLO (što ne znači da negde u blizini nema još koje), što bi, a bazirano i na nekim drugim snimcima koji su se nedavno pojavili, značilo da se ukrajinska PVO prilagođava protivniku i u smislu taktičke upotrebe sredstava PVO, čak i ovako "glomaznijih" sredstava, koristeći ih u minimalnoj, skraćenoj, formaciji, takoreći "gerilski".

Ovakav način rada, u teoriji, donekle snižava borbene mogućnosti sistema, ali sa druge strane, produžava preživljavanje i jača žilavost svake vatrene jedinice (diviziona ili baterije, ovisno o tipu sistema PVO).

Ukoliko se nađe sredina između te dve krajnosti, to može pozitivno da utiče na kvalitet i kvantitet (vremensko trajanje i brojnost sistema) sistema PVO u uslovima borbe protiv protivnika nadmoćnog u vazdušnom prostoru.


http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PS%20Ukrajina%20novo.mp4

Objavljen snimak uništenja radara za navođenje raketa 5N63S (30N6) sistema PVO S-300PS ukrajinske vojske, ruskim dronom „Lancet“

Oko ovog događaja povela se značajna diskusija po društvenim mrežama. Ukrajinci tvrde da je u pitanju maketa ili postavljen neispravan radar kao mamac, dok Ruska strana tvrdi da je meta "stvarna".

Konsultovao sam se i sa nekim kolegama iz struke i došli smo do zaključka da je ovo definitivno "stvarni" radar za navođenje raketa 5N63S (30N6) iz sastava raketnog sistema PVO S-300PS.

Prema našem tumačenju, radar je tokom ulaska u zaklon radi posedanja položaja ili, što je verovatnije, tokom izlaska iz zaklona radi napuštanja položaja doživeo "kritičan" kvar na motoru ili na generatoru napajanja, što je dovelo do toga da je ostao "na pola puta". Nije u zaklonu, a nije se ni pomerio od samog ulaska u zaklon.
Razumna pretpostavka je da bi se mamac postavio u zaklon da deluje uverljivije. Čak i malo maskirao.

Generator napajanja koji se nalazi desno od kabine vozača definitivno nedostaje, ali to može značiti da je skinut sa oruđa (jer je bio ispravan ili pak da se onesposobi barem privremeno radar), kao i drugi vredniji blokovi iz unutrašnjosti kabine, a što ne možemo videti na snimku, a oruđe je ostavljeno. Sasvim je moguće da bi se Ukrajinci i vratili po njega kasnije ili tokom noći, da je radar ostao "u životu".
Treba vremena i logistike da se organizuje "odvlačenje" ovako teškog i gabaritnog vozila i moguće je da je Lancet doleteo pre toga.

Postoje primeri iz rata 1999-te, gde je položaj PVO ili VOJiN Vojske Jugoslavije napadnut prvi put od strane NATO agresora, pa tek posle više sati i drugi put, a tehnika nije pomerena, čak ni ona koja je u prvom udaru bila neoštećena, pa je tada konačno uništena.
Treba, kao što rekoh, dosta logistike i organizacije da se takav "poduhvat" kada su u pitanju "radarski gorostasi" izvede na pravilan i bezbedan način, da se sredstvo možda ipak "sutra" vrati u ispravno stanje. Nije to samo "zakači i vuci".

Postoji zaista i mogućnost da je radar od ranije neispravan, pa je dovučen tu da bude "meta", ali to ne menja činjenicu da je ovo "stvarni" radar, a ne maketa na naduvavanje ili neka "priručno napravljena" maketa, koja pre svega treba biti napravljena što jeftinije, od lakih materijala.

Jasno je sa snimka, a i nakon pogotka Lanceta, da se radi o "stamenom i gabaritno- težinskom" vozilu i da nema govora o tome da je u pitanju maketa.

Колико сам прооратио дискусију на руским Телеграм каналима закључак је да се радио о стварном возилу-радару који у моменту удара БПЛ није био у функцији. Зашто није, има стотину разлога или могућности које је већ навео Кубовац.

Otkriveno "poreklo" radara 5N63S i lansera sistema PVO S-300PS pogođenih i ostavljenih u okolini Hersona?

Već smo pisalo o "dilemama" oko pogađanja 2 5N63S, koji u sistemu S-300PS predstavljaju "srce sistema", odnosno radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa. U prvom trenutku, nakon što su se pojavili snimci i fotografije pogođenih, oštećenih i ostavljenih radara, povela se polemika između ukrajinskih i ruskih izvora o tome kome ti radari pripadaju.

I dok su ukrajinski izvori u prvom trenutku pisali da je reč u maketama, ruski izvori su tvrdili da se radi o "stvarnim" radarima ukrajinske vojske.
Prema ukrajinskim istraživačima koji su pokušali ovaj "slučaj" nepristrasno da istraže, čini se da je istina "negde između".

Idemo redom....

Mnogi se sećaju snimka ruskog drona Lancet kako udara u borbeni radar 5N63S sistema S-300PS – kako se ispostavilo, udario je u radar koji su tamo postavile ruske snage.

[attachment=1]

Ukupno su ukrajinske trupe pronašle najmanje dva uništena radara 5N63S i 6 samohodnih lansirnih oruđa 5P85 sistema S-300PS u Hersonskoj oblasti.

Ali da li su oni zaista Ruski? Ne sasvim.

Ukrajinski entuzijasti uspeli su da identifikuju kojoj jedinici su ove baterije prvobitno pripadale, i to nekadašnjem ukrajinskom 50. raketnom puku PVO, stacioniranom na Krimu pre ruske aneksije 2014. godine.

Proveravajući arhivske fotografije S-300PS ove jedinice iz ranih 2010-ih, možemo da vidimo tačno podudarnost maskirnih boja – čak su pronašli i fotografiju samog radara 5N63S.

[attachment=2]

[attachment=3]


Nakon aneksije Krima, ove baterije S-300PS nisu vraćene Ukrajini za razliku od mnogih drugih tipova vojne opreme – u isto vreme nikada nisu stupile u službu ruske vojske, jer im nedostaje standardna ruska kamuflaža.

Možda su raspoređeni da budu "zakrpa" usred nedostatka protivvazduhoplovnih sistema ili su korišćeni u režimu zemlja-zemlja?

Ne bi se reklo tako. Slike pokazuju vozila u užasnom stanju sa mnogim kritičnim delovima koji nedostaju, pre svega na radarima za navođenje raketa 5N63S.

[attachment=4]

Neki zaključak bi mogao biti i možda jedino održivo objašnjenje za prisustvo ovih vozila je da ih je dovezla Ruska vojska da bi se koristili kao mamci da bi Oružane snage Ukrajine trošile vrednu preciznu municiju.

Međutim, delovalo je i na same Ruse - dva puta su udarili u sopstvene mamce Lancet dronovima. Jednom u radar za navođenje raketa, a drugi put u samohodno lansirno oruđe 5P85.

[attachment=5]

Ukrajinski S-300PT-1 ponovo aktivni

Ukrajinski kanali objavljuju snimke dejstva sistema PVO S-300PT-1 Oružanih snaga Ukrajine na južnom pravcu. Navodi se da su ruski jurišni napadački dronovi postali prioritetna meta protivvazduhoplovnih sistema Ukrajinske vojske.

Vojska Belorusije oborila ukrajinsku raketu - saopštenje Ministarstva odbrane Republike Belorusije i priča komandanta raketnog diviziona PVO

Danas, oko 10 časova, snage PVO Belorusije dejstvovale su na vazduhoplovni cilj. Njegovi fragmenti pronađeni su na poljoprivrednom polju u blizini sela Gorbaha, Ivanovski okrug, Brest region.

Tokom verifikacionih aktivnosti, utvrđeno je da olupina pripada protivvazduhoplovnoj vođenoj raketi 5V55R iz sastava raketnog sistema PVO S-300PT/PS ispaljenoj sa teritorije Ukrajine.

Komandant beloruskog protivvazduhoplovnog raketnog diviziona, koji je oborio ukrajinsku raketu, ispričao je da je njegova jedinica pratila cilj i na njega uspešno dejstvovala nakon što je prešao granicu i uleteo u vazdušni prostor Belorusije.

U radijusu od 70-80 km od mesta gde je pao deo projektila nalazili su se položaji ukrajinskog 540. diviziona PVO.

Prema onome što vidimo na snimku, radi se o protivvazduhoplovnom divizionu S-300PS Beloruske vojske.

RUSKI PVO U AKCIJI KOD MOSKVE: Simulacija napada na glavne vojne objekte, odbijena i "neprijateljska zaseda" na S-300

VEŽBA obuke ruskih snaga, koja uključuje raketni sistem zemlja-vazduh S-300, održana je u moskovskoj oblasti, a bila je usmerena na odbijanje simuliranih neprijateljskih vazdušnih napada na glavne vojne i administrativne objekte, objavilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.

- U Moskovskoj oblasti održana je vežba obuke PVO brigade Zapadnog vojnog okruga, koja je bila osmišljena da odbije simulirane vazdušne napade na glavne vojne, industrijske i administrativne objekte - saopštio je Zapadni vojni okrug, a objavljeno je na sajtu Ministarstva odbrane.

Kako se navodi, dok su vojnici marširali prema određenoj borbenoj zoni raketnog sistema S-300, odbili su napad lažne neprijateljske diverzantske grupe na taj način što se motorni konvoj, pod dimnom zavesom, izvukao iz područja napada i nastavio da izvršava svoje zadatke.

U vežbi je učestvovalo više od 150 vojnika, preneo je TASS.


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1194141/najnovije-vesti-moskva-ruska-vojska-rusija-300)

Vijetnamski "300-taši" na vežbama

Vijetnamska PVO ( i Vojska u celini) je neobična kombinacija istočnog i zapadnog naoružanja, sovjetskog i ruskog.

U tom smislu se u sistemu PVO mogu još uvek pronaći sistemi PVO iz sovjetskog perioda poput S-125 Neva ili S-75M Volhov, koji su doduše, značajno modernizovani radi veće otpornosti na elektronska ometanja i delimično digitalizovani radi racionalizacije energije, zamene zastarelih analognih kola i sklopova, ali i mogućnosti kvalitetnije obrade i prikaza signala dobijenih od radarskog sistema osmatranja i navođenja.

Tu je i 5 baterija izraelskog sistema Spyder SR/MR, kao i sistemi kratkog dometa poput savremene ruske Igle S, ali i starijih verzija Igle iz sovjetskog vremena i čak i Strele-2M.
Takođe, koriste se i laki samohodni sistemi Strela-10M i artiljerijski sistemi 23/4 mm Šiljka, od kojih je deo prošao dubinsku modernizaciju radarskog i optičkog sistema osmatranja i navođenja.

Ipak, "krunu" Vijetnamske PVO predstavljaju 2 diviziona raketnog sistema PVO S-300PMU-1, ruske proizvodnje. Raketni sistem je i dalje relativno savremen i efikasan, sa dometom do 150 km sa raketom 48N6E i unapređenom mogućnošću dejstva protiv krstarećih i balističkih projektila u odnosu na svoje prethodnike.

U prilogu nekoliko fotografija sa vežbi Vijetnamskih posada S-300PMU-1 prethodne godine...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

Beloruski raketni divizion S-300PS sa radarom za navođenje raketa i 3 samohodna lansirna oruđa u pokretu, na severu zemlje u gradu Polotsk, 31/01/2023:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Белоруски систем. Полоцк је у Белорусији, а Пољаци немају С-300.

Da, naravno...lapsus...i slike sam označio sa "BLR", a što upisah Poljski, to je već komplikovano pitanje....  ;D

Ukrajinska 201. protivvazduhoplovna raketna brigada, emitovala je promotivni video spot u kome se mogu videti komponente sistema PVO kojima ovaj raketna brigada raspolaže.

Tako možemo videti udarnu snagu ove brigade, raketne sisteme PVO S-300PS i njihove komponente, kao i sisteme za neposrednu PVO.

Snimak je zanimljiv i po tome što imamo prilike da vidimo redak snimak osmatračko-akvizicijskog radara komandnog mesta brigade - 64N6 Stervjatnik (Big Bird, zapadno označavanje).

Imamo prilike da vidimo i radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6 u standardnom borbenom položaju, ali i na stubu 40V6M, a imamo prilike da vidimo i rad u kabini radara.

Pored toga, vidimo i samohodna lansirna oruđa, kako "pretpostavljena" 5P85S, tako i "potčinjena" 5P85D, kako u borbenom položaju, tako i tokom manevara.

Takođe, interesantni su i snimci pretovara raketa na lansere 5P85D.

Sudeći prema video materijalu, za neposrednu odbranu koriste se laki prenosni raketni sistemi PVO Igla, ali i vučni i samohodni artiljerijski sistemi PVO 23/2 mm.

Osmatračko-akvizicijski radar brigade 64N6 Stervjatnik:

[attachment=1]

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6, standardna upotreba:

[attachment=2]

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6, na stubu 40V6:

[attachment=3]

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6, rad u kabini:

[attachment=4]

Samohodno lansirno oruđe 5P85S u manevru:

[attachment=5]

Samohodno lansirno oruđe 5P85D:

[attachment=6]

Samohodno lansirno oruđe 5P85D prilikom pretovara raketa:

[attachment=7]

Laki prenosni raketni sistem Igla:

[attachment=8]

Vučna, standardna varijanta PA topa 23/2 mm:

[attachment=9]

Lokalno modifikovana varijanta PA topa 23/2 mm na kamionu:

[attachment=10]

Ministarstvo odbrane prikazalo opremu novog protivvazduhoplovnog puka. Verovatno se radi o sistemima preuzetim iz drugog dela PVO Belorusije

Ministarstvo odbrane Belorusije objavilo je na svom Telegram kanalu fotografije posete novinara novom protivvazduhoplovnom raketnom puku u Lunincu u Brestskoj oblasti, za čije se stvaranje saznalo danas, 23. marta. Sudeći po fotografijama, puk je bar delimično naoružan sistemima S-300PS, koji su već bili u upotrebi u Belorusiji. Pričamo na šta to ukazuje i o kakvom je protivvazduhoplovnom raketnom sistemu reč.

Šta se dogodilo?

Ujutro 23. marta postalo je poznato da će ministar odbrane Viktor Hrenjin posetiti novoformirani protivvazduhoplovni raketni puk baziran u Lunincu. Nije bilo zvaničnih informacija o sastavu naoružanja jedinice.

Ministarstvo odbrane je u popodnevnim satima objavilo fotografije novinara koji posećuju jedinicu – na jednoj od njih se jasno vidi protivvazduhoplovni raketni sistem S-300PS. Takvi sistemi se proizvode od 1982. godine, a 16 diviziona ovih sistema (192 lansera za po četiri rakete) već dugi niz godina u službi beloruske vojske.

Takvi sistemi su u službi i u Rusiji – na primer, divizion S-300PS dežura u 201. ruskoj bazi u Tadžikistanu. Međutim, malo je verovatno da bi Rusija poslednjih meseci mogla potpuno neprimećeno da prebaci u Belorusiju čitav jedan divizion protivvazduhoplovnih raketnih sistema – pa je, najverovatnije, za popunu puka u Lunincu, jedan ili više diviziona S-300PS uzeto iz sastava druge beloruske jedinice PVO.

Nije poznato koliko je takvih jedinica u novom puku – sastav vojnih jedinica nije konstantan još od sovjetskih vremena i određen je borbenim zadacima i značajem objekata koji se brane. U slučaju da su Luninječkom puku isporučeni i mnogo moderniji ruski S-400, onda oni ili još nisu poslati na mesto razmeštanja, ili nisu uvršteni u snimke koje su napravili novinari. Teoretski, divizion S-300PS može biti jedini u puku, to nije zabranjeno.

Šta je sistem S-300PS?

S-300PS je sistem protivvazduhoplovne odbrane iz sedamdesetih godina XX veka, a njegovo stvaranje je bilo zbog iskustva upotrebe protivvazduhoplovnih raketnih sistema u Vijetnamu. Kao rezultat sukoba u Vijetnamu postalo je jasno da je bolje da sistemi PVO budu mobilni kako bi uspešno opstali. Stoga je stvoren modifikovani raketni sistem na šasiji sa točkovima Minskog automobilskog kombinata MAZ-543, sposoban da se brzo kreće i pokreće za nekoliko minuta.

Pored 12 lansera, divizion uključuje komandno mesto, radar za osvetljavanje i navođenje projektila, detektor za male visine i generatore za napajanje sistema sa razvodnim uređajima. Domet raketa sistema S-300PS je oko 75 kilometara.

Neki sistemi S-300PS su u Belorusiji još od sovjetskih vremena, a neki su isporučeni iz Rusije 2000-ih godina.

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6 i u pozadini niskovisinski detektor 76N6 Krokodil, oba na stubovima 40V6:

[attachment=1]

Samohodna lansirna oruđa 5P85S iz sastava sistema S-300PS:

[attachment=2]


Izvor (https://zerkalosite.club/news/life/35275.html?utm_source=twitter&utm_campaign=share&utm_medium=social&utm_content=desktop)

"Almaz"

Regruti Vijetnamskog narodnog vazduhoplovstva pretovaruju rakete na transporter-lanser 5P85SE iz sastava raketnog sistema PVO S-300PMU1 kao deo obuke. Nakon toga, vrše pripreme za borbeni rad transportera-lansera. S-300PMU1 je odgovoran za zaštitu važnih oblasti u Vijetnamu.

Zanimljivo je da nedavni TV program otkriva da bi Vijetnamski S-300PMU1 mogao da koristi i rakete 48N6E2 dizajnirane za S-300PMU-2, i sa produženim dometom do 200 km, iako se navodi da domet ostaje do 150 km. To bi značilo da nisu rađene modifikacije na radaru za navođenje raketa 30N6E.

Takođe, prikazano je i da Vijetnamski S-300PMU-1 u svojstvu osmatračko-akvizicijskog radara za divizion, koristi sve-visinski radar 96L6E.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

Kako onesposobiti raketni divizion S-300PS?

Poslednjih nekoliko dana imali smo prilike da vidimo veći broj pogođenih i uništenih samohodnih lansirnih oruđa 5P85S/D iz sastava sistema S-300PS ukrajinske vojske.

Postavlja se pitanje, zato što mnogi novinari pa čak i analitičari prave greške, kada možemo reći da je raketni divizion S-300PS (kao primer) onesposobljen za dalji rad?

Najčešće greške novinara, analitičara, ali često takve greške imamo prilike da čitamo i kod zvaničnih saopštenja ruske vojske (i ukrajinske, kada su ruski sistemi u pitanju), pa se za uništenje svakog lansera kaže "uništen sistem S-300". (čak se ne navodi ni koji tip, a Ukrajina ima S-300PT, PS i S-300V1).

Tako smo imali prilike da za jedan oštećen lanser S-400 ili S-300VM, pročitamo da je "uništen sistem S-400, odnosno S-300VM". Nedavno smo slično pročitali i nakon što je vozač ruske vojske prevrnuo jedan lanser sistema S-400.
Sa druge strane, ruski zvanični izvori, čak i MO RF iznose zbunjujuće tvrdnje o uništenim "stotinama" ukrajinskih sistema S-300", iako to nikako ne može da bude tačno.

Dakle, da bi sistem S-300PS bio uništen i onesposobljen za dalji rad, potrebno je uništiti radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 5N63/30N6 (u nastavku - nišanski radar) jer je on "srce diviziona - sistema". Bez njega, ostale komponente su samo "zgodni primerci za kakav muzej".

Ukrajinska vojska je pre rata, saznali smo to u početnim fazama sukoba, imala oko 14 raketnih diviziona S-300PS sa 14 radara 5N63/30N6. Tome treba pridodati i jedan divizion S-300PMU (izvozna oznaka) koji je stigao iz Slovačke.
Dakle oko 15 diviziona i 15 nišanskih radara je bilo ukrajinskoj vojsci na raspolaganju.

Do sada je, kako pouzdano znamo, uništeno najmanje 10 nišanskih radara (uz mogućnost da je još neki pogođen protivradarskim raektama, u pozadini ukrajinske teritorije).
Dakle, sistemi S-300PS su sada veoma "osakaćeni", čak i ako imaju još raketa za lansiranje, jer je preostalo maksimalno 5 diviziona u upotrebi (moguće da uz neke rezervne delove sa zaliha, mogu vratiti još recimo 1, ali isto tako, možda je još neki pogođen u unutrašnjosti teritorije, a nije snimljen).

Postavlja se pitanje, ako je to tako (a jeste), zašto onda uopšte gađati samohodna lansirna oruđa? Bolje "ciljati" samo radare?
I autor ovih redova se načelno slaže sa ovakvom ocenom, ali ako naletite sa udarnom bespilotnom letelicom, kamikaza dronom ili pak jurišnim avionom na lansirna oruđa, a ne možete locirati radar, bolje je dejstvovati i na ova sredstva, nego se vratiti "praznih šaka".

Rekoh, Ukrajina je koristila oko 15 diviziona S-300PS, sa oko maksimalno 180 samohodnih lansirnih oruđa 5P85S/D. Vidimo, na prvi pogled, veoma težak zadatak uništiti svih 180 lansera. Ipak, moram podsetiti na važan detalj, da nije potrebno uništiti "sve lansere".

U sistemima S-300PT i PS, nisu svi lanseri "pametni", odnosno, ne mogu se svi lanseri direktno uvezati sa nišanskim radarom i njegovom kabinom upravljanja, već to čine preko "posrednika". A taj "posrednik" je kod sistema S-300PS, samohodni lanser sa oznakom 5P85S ("pretpostavljeni" ili "pametan" ako je lakše za pamćenje). U sastavu raketnog diviziona S-300PS pune formacije, nalaze se 4 raketna voda sa 1 lanserom 5P85S i sa još 2 lansera 5P85D ("potčinjeni" iliti "glup", ako je lakše za pamćenje).

Dakle, samohodni lanser 5P85S se uvezuje sa kabinom upravljanja nišanskog radara 5N63/30N6 i vrši predlansirnu pripremu i dvosmerni prenos komandi i informacija-izveštaja između kabine upravljanja i samohodnih lansera.

Ukrajina je koristila maksimalno 60 "pametnih" lansera 5P85S i, kako smo videli na snimcima, uz njih 1 "potčinjeni" 5P85D, a povremeno smo čak viđali i "skraćene" formacije sa samo 2 lansera i to oba "pametna" 5P85S.

Prema podacimo kojima raspolažu izvori koji o tome pišu, do sada je Ruska vojska uništila potvrđenih 11 "pametnih" lansera, ali i 23 lansera za koje nemamo potvrdu o kom tipu se radi. Ako koristimo računicu 1:3, onda dolazimo do toga da je verovatno barem još 7-8 "pametnih" lansera uništeno u dosadašnjem toku rata, a obzirom da nisu svi podaci o nedavnim pogađanjima ažurirani, verovatno je ta cifra veća od 20 "pametnih" lansera.

Ukupno je uništeno najmanje 40 samohodnih lansera sistema S-300PS svih tipova, dakle 5P85S i 5P85D.

Prema tome vidimo da je, pored eventualnog nedostatka raketa 5V55R za sisteme S-300PS ( i PT), problem i uništenje oko 2/3 nišanskih radara 5N63/30N6 i oko 1/3 "pametnih" lansera 5P85S.

Ako izvlačimo zaključak koliko je "sistema" S-300PS do sada izbačeno iz upotrebe, odgovor je, najmanje 10, odnosno najmanje 2/3 ukupne količine.

Nadam se da je ovo pojašnjenje bilo korisno za članove foruma...

Slike u prilogu radi ilustrativnog pojašnjenja....

Sastav kompletnog raketnog diviziona S-300PS (PMU):

[attachment=1]

Osnovne komponente RS PVO S-300PS: nišanski radar 5N63/30N6 i lanseri 5P85D i 5P85S (s leva na desno):

[attachment=2]

Upoređenje lansera 5P85D i 5P85S:

[attachment=3]

Samohodno lansirno oruđe 5P85D (potčinjeno):

[attachment=4]

Samohodno lansirno oruđe 5P85S (pretpostavljeno):

[attachment=5]

Zanimljiv snimak (nažalost bez zvuka) višestrukog lansiranja raketa raketnog sistema PVO S-300PT ukrajinske vojske. Čini se da su u kratkom vremenskom intervalu (verovatno iz više lansera) lansirana sva 4 projektila koliko nosi jedan lansirni uređaj 5P851A.
Za jedan projektil vidimo trag da se aktivirao, dok za ostale projektile ne vidimo rezultat gađanja.

Na snimku vidimo i radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 5N63 na specijalizovanom stubu 40V6.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PT%20multiple%20launch.mp4

Sovjeti su koristtili termine sistem i kompleks.

Jedan termin predstavlja najmanju jedinicu koja može da gađa cilj, a drugi (mislim) najmanju jedinicu koja može samosalno da funkcioniše.

Nisam siguran da i novinari što pišu o tome znaju razliku između kompleksa i sistema.

Vežbovna bojeva gađanja alžirskih posada raketnog sistema PVO S-300PMU-2 Favorit

Alžirci su imali prilike da uvežbavaju gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru, koristeći raketne sisteme PVO S-300PMU-2 Favorit. Meta koju su raketaši gađali bila je vežbovna daljinski upravljana meta E-95.

Na vežbi gađanja primećeno je i korišćenje napredne kamuflažne tehnologije Saab Baracuda kako bi se poboljšale sposobnosti maskiranja od elektronskih i pre svega optičkih/termovizijskih senzora. Ova tehnologija smanjuje multispektralni potpis oruđa-sredstva i unapređuje kamuflažu.

Ni ovo gađanje nije prošlo bez dilema da li se radi o sistemima S-400 Trijumf ili S-300PMU-2 Favorit. Rasprava se vodi već duže vreme u Alžiru oko toga, jer su se i ranije, a i sada pojavile fotografije (navodno) samohodnih lansirnih oruđa 5P85SM2-01 koji inače pripadaju Trijumfima. Ipak, poznate su i modifikacije samohodnih lansirnih oruđa sistema S-300PMU-2 Favorit koje dosta podsećaju izgledom na lansere Trijumfa, tako da se ova "zabuna" pripisuje ovom "fenomenu".

Sa druge strane, primetno je da su se tokom gađanja koristile rakete 48N6E2, koji inicijalno pripadaju sistemima Favorit.

Raketni sistem PVO S-300PMU-2 Favorit je zadužen za protivvazduhoplovnu odbranu najvažnijih objekata kritične vojne i civilne infrastrukture i trupa od napada aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, krstarećih i krilatih raketa, na daljinama do 200 km i visinama do 27 km. Jedan raketni divizion jednovremeno može da dejstvuje na do 6 vazduhoplovnih ciljeva i da na njih navodi do 12 protivvazduhoplovnih raketa.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PMU-2%20Al%c5%beir.mp4

U javnost je izašao još jedan snimak udara "Lanceta" iz sastava VDV trupa u ukrajinski sistem S-300. Do detoncije raket nije došlo ali je jedan lanser definitivno izbačen iz upotrebe (pitanje je samo na koliko vremena)! Na snimku se vide i žičane "mreže" koje u sopstvenoj režiji i radinosti, smišljaju i postavljaju ukrajinski protivavionci kako bi se spasili od "lutajuće municije" koja je trenutno najveća opasnost za njih!

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/S-300PS%20vs%20Lancet.mp4

Nakon što su uklonili prvo oštećeno lansirno vozilo, nekako amaterski su drugo vozilo ostavili na istom mestu pa je i ono pogođeno i oštećeno. Što bi rekli 2 od 2 u istom danu, nije tako loš rezultat!

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/S-300PS%20vs%20Lancet%20-%20drugi%20put.mp4

@Zaslon

Dodao bih samo par komentara uz tvoje snimke...

Na prvom snimku vidimo razmeštene lansere 5P85S (pretpostavljeni) i odmah do njega i 5P85D (potčinjeni). Pisali smo već o tome da sve postupke predlansirne pripreme za lansere 5P85D vrše lanseri 5P85S i zato se uglavnom nalaze jedan do drugoga na položaju, na razmaku do 10 metara.

Položaj ova dva lansera zaštićen je mrežama razapetim na montažno-demontažnim nosačima-jarbolima, ali ovaj put ih nisu efikasno zaštitile.

Na prvom snimku vidimo pogađanje (pretpostavljenog) samohodnog lansirnog oruđa 5P85S. Lanser je, kako se čini pogođen direktno u kabinu predlansirne pripreme ili neposredno pored, što znači onesposobljavanje ovog lansera, ali i potčinjenog do njega, koji sada ne može uspostaviti direktnu vezu sa komandnom kabinom radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6 sistema S-300PS.

Nakon udara, lanser je pomeren sa položaj. Nije jasno zašto nije odmah pomeren i "potčinjeni" lanser. Možda se očekivalo da će se na položaj dovesti novi "pretpostavljeni" lanser, ali obzirom da je položaj "markiran" i gađan, to bi bila suluda odluka.

Nećemo nagađati razloge takvog postupka, ali nedugo zatim je pogođen i taj lanser, a vidimo da se u zaklonu pored više ne nalazi "pretpostavljeni" lanser jer je fizički pomeren.

Tako je ova jedinica, bez potrebe, izgubila 2 lansera, a mogla je proći "malo jeftinije" da je izvukla ovaj drugi, iako se gubitak "pretpostavljenog" lansera 5P85S smatra daleko većim gubitkom.

@kubovac

Čitam ja Vaše tekstove sa uživanjem ali očigledno nisam bio baš pažljiv kad do sad nisam čuo za "pretpostavljenog" i "potčinjenog" lansera (to mu dođe kao ono master/slave što mi je poznato iz bavljenja forografijom). U svakom slučaju hvala na ovom veoma bitnom pojašnjenju dešavanja oko lansera! 

Nema potrebe Zaslon da ikome presiraš na Palubi.
Iako je to iskazivanje poštovanja sa tvoje strane, ovde smo svi jednaki.

Evo imaš par tekstova iznad poseban tekst o tome! :)

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=18568.msg651193#msg651193

Isto sam mu i ja napisao u nekoj drugoj temi danas. ;)

Мени мало чудно изгледа да кад "Лансет" погоди у лансер не долази до детонације ракета. Да можда нису у питању макете? Тим пре што други лансер није померан. Снимак не приказује ситуацију између два гађања па се не може знати како су уопште померили лансер (вучењем, сопственим ходом и тд.).

Можда није било ракета у лансерима.

Pogodak dva "Laceta" u nišanski radar 5N63S sistema S-300PS, Hersonska oblast ... ne znam kolika je šteta nastala, vidi se da je vozilo pomerano nakon prvog pogodka!

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/lancet%20vs%205N63S.mp4

Izgleda da je prvi pogodak zavrsio u mrezi koja je podignuta oko radara.
Drugi ga je vjerojatno ostetio.

   Radi se o kompilaciji od najmanje tri različita snimka pogotka u S-300.  Na drugom od snimaka gde Lancet pogađa zaštitnu mrežu vidi se tela trojice članova posade koji nešto rade na krovu, a zatim odleću i padaju ispred kamiona nakon eksplozije. Treći snimak je kolona , možda čak istih vozila koja stoji na ivici šume.

Највероватније га је оштетио. Вероватно се може поправити, али ће требати време. У сваком случају тај радар је тренутно изван употребе.

S-300P porodica ruskih raketnih sistema protivvazduhoplovne odbrane

S-300PT/PS (NATO naziv SA-10 Grumble) je serija raketnih sistema zemlja-vazduh velikog dometa koji pripadaju bivšem Sovjetskom Savezu, a sada ih koristi Rusija, kao i razne zemlje bivšeg istočnog bloka. Proizveo ga je NPO Almaz, na osnovu početne verzije S-300P.

Sistemi S-300P su razvijeni za sovjetske snage protivvazduhoplovne odbrane, za zaštitu od vazduhoplovnih napada  i napada krstarećim projektilima. Naredne varijacije su razvijene da bi mogle da presretnu i balističke rakete.

Osamdesetih godina prošlog veka predstavljen je sistem S-300PT, sistem protivvazduhoplovne odbrane srednjeg dometa, koji je zamenio starije S-25 i S-75. Ovi sistemi su bili istaknuti po svojim protivraketnim i protivvazduhoplovnim sposobnostima, mobilnosti i kapacitetu za brzo premeštanje. Sistem S-200 je bio odgovoran za protivvazduhoplovnu odbranu velikog dometa. Njegov impresivan domet od 300 km omogućio mu je da presreće različite ciljeve, uključujući balističke rakete pri niskim hipersoničnim brzinama.

Razmislite o igri šaha u kojoj svaka figura ima svoje sposobnosti i ograničenja. Sada razmislite o novom komadu sa superiornim pokretom i preciznošću. Ovo je bila situacija ruske protivvazdušne odbrane sredinom 80-ih, kojom je vladao efikasan, ali ograničen S-300PT/PT-1 sa dometom od 75 km. Godine 1985. stigao je S-300PS, koji je proširio domet na 90 km (za podzvučne ciljeve) i poboljšao preciznost. Međutim, prava promena igre tek je dolazila.

Do 1992. godine predstavljena je serija S-300PM, a prvi predstavnik je bio sistem pod oznakom S-300PM Volhov-6M (izvozna oznaka S-300 PMU-1), koji je u potpunosti promenio igru. Bio je toliko inovativan da je dobio novu zapadnu oznaku SA-20, koji je nasledio seriju S-300PT/PS, poznatu kao SA-10. Ovo je odražavalo nove mogućnosti koje je doneo na sto. Te mogućnosti su bile još pojačane pojavom naslednika S-300PM Favorit (izvozna oznaka S-300PMU-2).

Uzmite u obzir ovo: projektili sa dometom od 150 - 195 km, koji putuju brzinom od 5,8 maha. Ovo su bile impresivne karakteristike serije S-300PM. Dok su domet i brzina bili manji od S-200, rakete su bile mnogo manje i lako su se postavljale na mobilna lansirna vozila. Ova prenosivost dala je sistemu S-200 oštru konkurenciju, jer je ovaj bio ograničen uglavnom na fiksne lokacije. Rezultat? Značajno povećanje preživljavanja ruskih sistema protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa. Prava revolucija!

PM serija nudi više nego dvostruko veći opseg angažovanja od prethodne serije S-300P. Mogućnost lansiranja više vrsta projektila koja omogućava višeslojnu odbranu unutar jedne jedinice, a koja je uvedena kod sistema S-300PT-1 i S-300PS, kod porodice PM je dodatno unapređena. Štaviše, njegovi senzori su redizajnirani za dugotrajne angažmane. Zajedno sa kompaktnošću i mobilnošću, PM serija predstavlja značajan napredak u protivvazduhoplovnoj odbrani.

S-300PMU-1 je pokrenuo značajan izvoz, posebno u Kinu, i označio novu fazu za Rusiju. Zamenio je zastarele jedinice S-200 i postavio temelje za snažnu mrežu dugog dometa. Postsovjetska ruska mreža protivvazduhoplovne odbrane brzo se smanjivala. Stradali su i Vazduhoplovstvo i drugi vojni resori. Međutim, S-300PMU-1, koji je nudio tri sloja protivvazduhoplovne odbrane, služio je kao kritična podrška u to vreme.

Rusija je 1997. godine predstavila naslednika S-300PMU-1, impresivnog S-300PMU-2. Ovaj napredni sistem protivvazduhoplovne odbrane mogao je da se nosi sa balističkim projektilima srednjeg dometa i imao je brojna poboljšanja svog komandnog mesta, skladišta raketa, paketa za održavanje, radara i sistema za elektronsko ratovanje.

Lansirne jedinice su unapređene, čime je povećana njihova autonomija i efikasnost. Bio je to značajan napredak u protivvazduhoplovnoj odbrani i važna prekretnica u ruskoj istoriji. S-300PMU-2 je otvorio put za evoluciju, radno nazvanog sistema S-300PMU-3, sada poznatog kao moćni S-400 Trijumf. Uprkos početnim kašnjenjima, S-400 je predstavljen 2007. godine, nadmašivši svoje prethodnike po broju proizvodnje i naprednim karakteristikama.

Vratimo se na 1990-te, kada se rusko vazduhoplovstvo smanjivalo, a modernizacija usporavala. Mnogi obećavajući programi lovaca pete generacije bili su otkazani. Zatim su došle promene u igri: S-300PMU-1, PM-2 i S-400. Ovi sistemi su prebacili više odgovornosti na mobilne zemaljske sisteme u postsovjetskoj Rusiji, nudeći isplativu strategiju za odbranu nacionalnog vazdušnog prostora, koja je široko prihvaćena kao pametan pristup.

https://www.youtube.com/watch?v=Gkh0gwG2ttM

Уз све вредности које су систем С-300 показали у текућем рату, Русија је огромна земља и увек има "рупа" да се заобиђу ови системи. Потребни су у зони фронта да штите јединице у добрани и нападу. Потребни су да штите кључне инфраструктурне објекте, потребни су да штите велике градове. Осим наведеног у смислу похвала том систему, он има и слабости које је противник сагледао и сигурно ће их користити. Истина, доћи ће и нове, побољшане верзије, али то неће бити баш тако брзо, посебно у смислу производње потребне количине система.

Belorusi uvežbavaju sa raketnim sistemima PVO S-300PS

Na poligonu Brestski odvija se taktička vežba sa ljudstvom 115. raketnog puka PVO.

Tokom manevara u praksi se uvežbavaju pitanja zauzimanja položaja, maskiranja, promene položaja, organizovanja obezbeđenja, suprotstavljanja diverzantskim i izviđačkim grupama i bespilotnim letelicama.

Na priloženim fotografijama, vidimo veoma dobro maskirane i kamuflirane komponente sistema S-300PS, lansere 5P85S tokom marša i u borbenom položaju i radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6 u borbenom položaju.

Za neposrednu odbranu položaja i sistema se, pored ličnog naoružanja, koriste i prenosni raketni sistemi Igla.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Nije li trebalo da pored gore navedenih S-25 i S-75, zamijeni i S-125?

Pa i ne baš. S-125 Neva je bila zamišljena kao sistem za niskoleteće ciljeve, "dodatak" uz sisteme S-75 i S-200, tako da je ostala aktivna još neko vreme i nakon povlačenja ova dva sistema iz naoružanja u SSSR-u. Zato je u početku, organski, u sastav diviziona S-125 ulazio radar P-15 / P-19. Tek kasnije se sistem, pre svega na Bliskom istoku, a onda i u ostalim državama, počeo koristiti i kao sistem za veće visine (do 18 km), a kao osnovni OAR je u sastav diviziona ušao P-12, a kasnije i P-18.

To što je S-125 bio "dodatak" me je i zbunjivalo.

Nevezano za prethodni tekst, kakve su "nizinske" karakteristike S-300? I ima li potrebe da S-300 "dopunjava" S-125 na malim visinama?
Već si nekoliko puta opisivao radar S-300 za male visine "krokodil", pa zaključujem da je S-300 projektovan kao svevisinski sistem za letjelice sa posadom.

Borbena posada sistema PVO S-300PS odbila je „neprijateljski“ vazduhoplovni udar na Tadžikistan

Ruski vojnici su uništili sve simulirane ciljeve.

Borbene posade protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300PS ruske vojne baze, koja se nalazi u Tadžikistanu, odbile su vazduhoplovni napad simuliranog neprijatelja tokom uvežbavanja.

U okviru vežbe, dežurne snage dobile su signal o detekciji nekoliko balističkih projektila simuliranog neprijatelja, koje su lansirane u rejon razmeštaja ruskih vojnih objekata. Posada diviziona PVO S-300PS otkrivala je ciljeve koji su se približavali iz raznih pravaca i visina i pratila ih. Izvršena su elektronska lansiranja protivvazduhoplovnih vođenih raketa na vazduhoplovne ciljeve imitirajući savremena sredstva vazdušnog napada simuliranog neprijatelja. Svi simulirani ciljevi su uništeni.

Tokom obuke, posada je razradila i standarde za punjenje sistema S-300PS raketama. Jedinice za neposrednu bezbednost i odbranu su razradile akcije za odbijanje napada uslovnih diverzantsko-izviđačkih grupa na borbene položaje.

Divizioni kompleks protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300PS nalazi se na eksperimentalnom borbenom dežurstvu u 201. ruskoj vojnoj bazi. Kompleks obavlja zadatke odbrane ruskih kompleksnih objekata od napada strateškim krstarećim raketama, taktičkim i operativno-taktičkim balističkim raketama, od masovnih udara savremenih i naprednih aviona, kao i obavljanje zadataka protivvazduhoplovne odbrane centralno-azijskog regiona kolektivne bezbednosti (ODKB).

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/S-300PS%20Ruska%20vojska%20u%20Tad%c5%beikistanu.mp4


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/2023721631-QqRey.html)

Ruski vojnici uništili su raspoređenu jedinicu protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300PS Oružanih snaga Ukrajine u oblasti Nikolajev

Prema svemu sudeći ovde je nastradala čitava raspoređena jedinica S-300PS. Dakle, stradao je pogođeni samohodni lanser 5P85, drugi je verovatno teško oštećen, a stradao je najverovatnije i radar za navođenje raketa 30N6, tako da je ova jedinica potpuno stavljena van upotrebe.

Iako na snimku ne vidimo jasno radar za navođenje raketa 30N6, po rasporedu lansera i lokaciji dejstva sasvim je razumno pretpostaviti da je radar pogođen u drugom udaru.

Naime, komunikacija između samohodnih lansera (master-pretpostavljenih)5P85S i radara za navođenje raketa 30N6 se odvija putem radio-datalinka i antene koja se podiže na visinu od oko 2,5 metra i koja mora biti usmerena ka radaru za navođenje raketa, što bi "grubo" značilo da SLO mora "gledati" kabinom vozila prema anteni radara za navođenje raketa, što opet uslovljava i kako se oba SLO i master i slave (ako je i on raspoređen) moraju rasporediti (pozicionirati), imajući u vidu da su lansirni kontejneri "nula".

Prema tome, mora postojati optička vidljivost između SLO "master" i radara za navođenje raketa, ne sme biti prepreka u vidu "visokih stabala" ili slično.

Pritom, udaljenje između SLO "master" i radara za navođenje raketa, ne može biti veće od cca 100-120 metara, mada je u praksi to još bliže. To uslovljava i "pažljivije" biranje terena, jer bi prepreka visine 20-tak metara (ili više) u dužini i širini od x metara (šuma sa gustim ili srednje gustim visokim stablima) na manje od 100 metara daljine, mogla ometati radar za navođenje raketa u praćenju ciljeva i navođenju raketa na niskoleteće i veoma niskoleteće ciljeve (poput krstarećih raketa) na srednjim daljinama.

Doduše radar za navođenje raketa se može podići na stub, ali to opet iziskuje vreme za njegovo podizanje i puštanje u rad i kasnije spuštanje i pripremu za marš.

Dakle, obzirom da su lanseri okrenuti ka drvoredu, a da je drugi udar bio upravo tu, sasvim je korektno pretpostaviti da je drugim udarom pogođen radar za navođenje raketa 30N6, koji se nalazi ispred šumarka, radio je sektorski (cca 180 stepeni), i koji je udaljen nekoliko desetina metara od 2 samohodna lansera 5P85 koja ovde na snimku jasnije vidimo....

Takođe, vidimo i eksplozije goriva raketa i samolansiranje (barem jedne) od raketa u kontejnerima.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Uni%c5%a1ten%20sistem%20S-300PS.mp4

Slima izvucena iz malo bolje snimka.

[attachment=1]

2x Lanesrim 1x Radar i pratece kabine i agregati i verovatno rezervi komplet raketa ili dodatni lanser
[attachment=2]

Snimak malo boljeg kvaliteta
https://files.paluba.info/brok/video/ukrajina/unisteni_ukrajinski_s_300.mp4

Grčki sistem S-300PMU-1 | Vežba protivvazduhoplovne odbrane sa bojevim gađanjem ciljeva u VaP-u "Beli orao 2013"

https://www.youtube.com/watch?v=l4I96B570Ls&t=134s

Bugarska će Ukrajini pokloniti neispravne projektile za sistem S-300PMU?

Poslanici bugarskog parlamenta razmatraju značajan predlog u vezi sa donacijom projektila za sistem protivvazduhoplovne odbrane S-300, ključni element koji štiti vazdušni prostor zemlje.

Kako prenosi Obektivno.bg, brojne ključne bugarske stranke kao što su GERB [Građani za evropski razvoj Bugarske], SDS [Unija demokratskih snaga], PP [Promena se nastavlja], DB [Da Bugarska] i DPS [Pokret za prava and Freedoms] predložio da se ponudi dodatna vojna pomoć Ukrajini. Predložena pomoć uključuje protivvazduhoplovne vođene rakete namenjene sistemu PVO S-300PMU.

Ovaj predlog predvode istaknuti bugarski političari kao što su Bojko Borisov [GERB], Hristo Ivanov [DB], Deljan Peevski [DPS], Kiril Petkov [PP], Ivajlo Mirčev [DB] i Hristo Gađev [GERB]. Pretpostavlja se da predlog ima velike šanse za prolazak zbog značajne zastupljenosti stranaka predlagača u parlamentu, od kojih neke [GERB, PP, DB, SDS] trenutno podržavaju Vladu.

Iako se takve vesti obično mogu tretirati kao standardne, izjava Ivajla Mirčeva, poslanika iz DB-a, izazvala je nekoliko upita. Mirčev je sugerisao da bi rakete S-300, koje bugarska vojska smatra neupotrebljivim, u suštini mogle da funkcionišu kao rezervni delovi za Ukrajince. Prema komentarima Mirčeva, rakete se ne mogu renovirati ili oživeti u Bugarskoj, dok Ukrajinci poseduju neophodan kapacitet da ih iskoriste.

Ovaj zahtev je pokrenut procesima koje je bugarsko Ministarstvo odbrane pratilo od 15. septembra 2020. do 21. jula 2022. godine, a koji se odnose na održavanje protivvazduhoplovnog raketnog kompleksa S-300PMU. Bugarska socijalistička partija (BSP) pozvala je na ostavku Todora Tagareva, ministra odbrane Bugarske.

Donacija će oslabiti bugarsku odbranu

Koncern za vazduhoplovnu odbranu „Almaz Antej“ bio je jedini kandidat. Oni su izjavili da nisu u stanju da poprave vođene protivvazduhoplovne rakete tipa 5V55R[K] i predložili su bugarskim vlastima da upute svoje zahteve ruskom Ministarstvu odbrane za novi model raketa — predlog koji je Bugarska odbacila.

Zagovornici predloga tvrde da bi ove specifične rakete mogle da predstavljaju pretnju po bezbednost bugarskog vojnog osoblja. Zanimljivo je da bi ove rakete potencijalno mogle da budu od koristi za Ukrajinu.

Poslanik Atanas Zafirov iz Bugarske socijalističke partije dao je komentar ukazujući na izdaju vladajuće većine. On je tvrdio da planiraju da pošalju u Ukrajinu protivvazdušne raketne komplekse S-300, značajnu odbranu iznad Sofije i nuklearne elektrane.

„Prvo daju municiju, a onda shvate da su i sami kompleksi neupotrebljivi“, spekuliše Zafirov.

Prema rečima Zafirova, kontroverzni predlog se nalazi u nacrtu odluke koji su potpisali lideri tri poslaničke grupe koje podržavaju vladu. Očekuje se da će to biti tema razgovora na ključnoj sednici odbora za odbranu koja je zakazana za danas. Zanimljivo je da nacrt odluke ne sadrži nikakva objašnjenja o potrebi preduzimanja ove drastične akcije, napomenuo je poslanik.

Tema je Ukrajina

U izuzetnom preokretu danas je komitet za odbranu sazvao neočekivani sastanak na temu isporuke municije u Ukrajinu. Konstatovano je da su specifičnosti u pogledu vrste odredbe i njenog opravdanja ostale u velikoj meri nejasne. Komitet je samo istakao da je municija neispravna, dok je Ukrajina uveravala u svoju spremnost da istu stavi u upotrebu. Ovo intrigantno otkriće podelio je jedan poslanik.

Zvaničnik je potom postavio nekoliko oštrih pitanja onima na vlasti, pitajući: „Zašto je Ukrajina opremljena za ovaj zadatak, a ne Bugarska? i „Da li će se proces na kraju proširiti na doniranje protivvazduhoplovnih raketnih kompleksa?“

Pojavili su se detalji nacrta odluke, koji sugerišu predlog da se višak municije, specifičan za automatsko malokalibarsko oružje kalibra 5,56x45 mm – standarda za NATO, prebaci Ukrajini.

Oko 5V55R (K) raketa

Sovjetska vođena protivvazduhoplovna raketa tipa 5V55R[K] je raketa za raketni sistem zemlja-vazduh dizajniran da gađa i uništava vazduhoplovne ciljeve, kao što su neprijateljski avioni ili bespilotne letelice [UAV-ovi]. Raketa je deo porodice protivvazduhoplovnih sistema S-300P, koje su Sovjetski Savez i njegovi saveznici široko koristili.

Raketa 5V55R deluje pomoću kombinovanog komandnog i poluaktivnog radarskog sistema za navođenje - praćenje kroz projektil. To znači da se projektil oslanja na radarske signale koje emituje zasebna radarska jedinica da bi je pratio i vodio ka cilju. Ugrađeni sistem za navođenje rakete prima ove radarske signale, prosleđuje u stanicu na zemlji koja formira komande upravljanja koje šalje nazad na raketu i u skladu s tim glava za samonavođenje prilagođava putanju leta rakete kako bi se presreo cilj. Raketa je dometa do 75 km, odnosno do 90 km za sporoleteće ciljeve.

Verzija rakete 5V55K je starija verzija rakete i njeno navođenje je "čisto" radio-komandno i kraćeg je dometa - do 47 km.

Bugarski sistemi S-300PMU

Bugarski protivvazduhoplovni raketni sistem S-300PMU je veoma sposoban sistem koji može da gađa više ciljeva istovremeno i ima domet do 75 kilometara. Sistem S-300PMU je poznat po svojim naprednim radarskim sposobnostima, koje mu omogućavaju da prati i pogađa ciljeve sa visokom preciznošću i efikasnošću.

Bugarska ima ukupno 12 (po drugim izvorima - 10)  raketnih lansera sistema PVO S-300PMU. 
Bugarski raketni sistem S-300 se, obzirom da je samohodan, može strateški pozicionirati da zaštiti ključnu vojnu i civilnu infrastrukturu, uključujući aerodrome, industrijske komplekse i naseljene centre.

Bugarski S-300PMU:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Izvor (https://bulgarianmilitary.com/2023/09/26/bulgaria-will-donate-s-300-malfunctioning-missiles-to-ukraine/)

U 56. protivvazduhoplovnom raketnom puku vojske Belorusije, došlo je do smene dežurne jedinice u sistemu PVO, pa je na borbenu dužnost stupila posada  jednog od raketnih diviziona PVO S-300PS sa posadama pratećih sistema za neposrednu zaštitu, poput LPRS Igla.

Nekoliko fotografija sa položaja dežurne jedinice PVO:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Izvor (https://twitter.com/MOD_BY/status/1707762334150668786)

Vijetnam izveo prvo bojevo lansiranje rakete sistema PVO S-300PMU-1 posle 20 godina

Prema odbrambenim studijama, vijetnamske snage protivvazduhoplovne odbrane uspešno su lansirale svoju prvu raketu S-300, skoro 20 godina nakon početnog uvoza dva diviziona S-300PMU-1 iz Ruske Federacije. Ovakav razvoj događaja dolazi u pozadini razvoja sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane Vijetnama i regiona jugoistočne Azije.

Raketa korišćena za ovo lansiranje bila je 48N6E, sa dometom od 150 km i maksimalnom visinom uništavanja cilja od 27 km. Jedinična cena projektila procenjena je na milion dolara. Vijetnam je 2003. godine nabavio dva diviziona S-300PMU-1, uključujući 12 lansera, po ceni od oko 300 miliona dolara. Dodatna poboljšanja sistema su izvršena nabavkom radara RLS 96L6 nakon 2009. godine.

S-300PMU-1 je razvijen između 1985. i 1989. godine i prvi put je prikazan na moskovskom aeromitingu 1992. godine. Ova varijanta je pretrpela nekoliko modifikacija u odnosu na svog prethodnika, S-300PMU, uključujući u pogledu radarskog dometa i angažovanja, nivoa automatizacije i sposobnosti borbe protiv balističkih raketa. Sistem može da gađa više tipova vazduhoplovnih ciljeva, od borbenih aviona do krstarećih projektila i taktičkih balističkih raketa.

Raketni divizion S-300PMU-1 je sposoban da istovremeno gađa do 6 vazdušnih ciljeva sa 12 raketa. Razmena podataka između različitih komponenti sistema može se vršiti preko šifrovanih komunikacionih linija, u radio telekodnom ili žičanom režimu. Maksimalno rastojanje između sredstava komandovanja i upravljanja puka i borbenog rasporeda pojedinačnih diviziona PVO je do 35 km sa repetitorskim stanicama i do 100 km sa žičnim komunikacijama i radio relejnim stanicama.

S-300PMU-1 je sistem protivvazduhoplovne odbrane opremljen lanserima 5P85S i 5P85T, pri čemu su izvozne verzije označene kao 5P85SE/TE. Svaki samohodni lanser dolazi sa četiri rakete 48N6(E) koje imaju domet od 150 km i mogu da lete brzinama do 6 Maha. Rakete su takođe opremljene sa visokoeksplozivnom bojevom glavom od 70-100 kg. Ove sisteme podržavaju komandno vozilo 54K6E i vozilo za topografsku orijentaciju 1T12. Radari i lanseri su smešteni na šasiji MAZ-543M 8x8, ili ih mogu vući kamioni KrAZ-260B. S-300PMU-1 je prepoznatljiv po tome što je po prvi put uveo različite tipove projektila u jedinstven sistem.

Dok je S-300PMU (PS) prvenstveno u upotrebi u Rusiji, Ukrajini i oš nekoliko država bivšeg SSSR-a poput Kazahstana, Jermenije, Tadžikistana, ali i Bugarske, napredniji S-300PMU-1 je izvožen u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Grčku i Vijetnam. Ova linija je dalje razvijena u S-300PMU-2 Favorit. Predstavljen 1997. godine, Favorit je dizajniran specijalno za izvoz i prodavan je u zemlje kao što su Alžir, Azerbejdžan, Kina, Iran, Sirija.

Fotografija lansiranja rakete iz vijetnamskog sistema S-300PMU-1:

[attachment=1]

Fotografije sa redovne obuke posada sistema S-300PMU-1 u Vijetnamu:

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Izvor (https://www.armyrecognition.com/defense_news_october_2023_global_security_army_industry/vietnam_conducts_first_firing_of_s-300_pmu-1_missile_after_20_years.html)

Kako kažu na Telegramu retki kadrovi borbene upotrebe baterije sistema PVO S-300PM2 OS Rusije tokom SVO. Naš @Kubovac će reći je l to ta verzija kao što kažu na telegramu.

Video je kompilacija raznih radnji od kretanja u raznim vremenskim uslovima, razmeštanja, punjenja, kamufliranja kao i snimaka borbenog dejstva-lansiranja raketa.

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/S-300%20PMU-2.mp4

Na snimku, uz odgovarajuću muzičku podlogu, imamo prilike da vidimo snimke borbenog rada posada, od marševanja i posedanja vatrenih položaja na veoma teškim i blatnjavim terenima, do marševanja i borbenog rada u hladnim i snežnim uslovima.

Takođe, imamo prilike i da vidimo veći broj lansiranja protivvazduhoplovnih raketa 48N6E2, kako danju, tako i noću.

Podsetićemo da je raketni sistem PVO S-300PM-2 Favorit (Volhov-6M) sistem dugog dometa, koji koristeći rakete 48N6E2 može uspešno dejstvovati na aerodinamičke ciljeve na daljinama do 200 km i na visinama između 20-27 km (zavisno od daljine cilja), istovremeno dejstvujući na 6 ciljeva.

Sistem ima i mogućnosti dejstva na balističke projektile, na daljinama do 40 km i na visinama do 25 km.

@Kubovac

Jedno pitanje, na snimku na 1.23 i 1.36, kod višestrukih vertikalnih lansiranja S-300 vidi se i lansiranje neke rakete "koso" što me asocira na Buk pa je l moguće da je to i da li se oni (ovi sistemi) uopšte tako uparuju jedni pored drugih, jer rekao bih da su lanseri od oba sistema baš blizu jedni do drugih.

Da daodam još jednu ličnu impresiju da prvi put vidim ovako višestruka lansiranja sa ruskih S-300 za vreme SVO.

Ovo bi vrlo lako mogao biti i Pancir. Ne vidimo dobro, ali čini mi se da je moguće.

@Kubovac

Vrlo moguće, jer znaš šta mi je još zapalo za oko, dok mislim da je ovo Buk i razmišljam je l moguće da S-300 toliko ima snažniji motor i toliko više svetli (šljašti) pri lansiranju a sad kad si rekao Pancir, tačno je to, srazmerno mnogo manje svetli.

Bugari dejstvuju sa S-300PMU

Redak snimak dejstva bugarskih jedinica PVO sa raketnim sistemom PVO S-300PMU, koji je nabavljen početkom 1990-tih godina, pred sam raspad Varšavskog pakta.

Prema dostupnim podacima, nabavljeno je ukupno 10 lansera za ovaj sistem, odnosno 1 raketni divizion.

Na snimku, snimljenom na poligonu Šabla, 2015. godine možemo videti divizion S-300PMU spreman za dejstvo. Otkrivanje ciljeva vrši osmatračko-akvizicijski radar ST-68UM, a pored njega vidimo radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 30N6E.

Ispred njih vidimo dva lansera 5P85S (pretpostavljeni - "master") i lansiranje po jedne rakete 5V55R iz svakog od lansera. Kod lansiranja druge rakete vidimo u toku leta manevar u stranu u odnosu na let prve rakete, što bi moglo značiti, ako izuzmemo mogućnost gubitka vođenja, da se dejstvovalo na 2 cilja jednovremeno.

Još ispred možemo, kako se čini, videti 2 lansera iz sastava raketnih sistema PVO Kub-M.


https://www.youtube.com/watch?v=BPWCSOD0ARY&t=15s

U ruskoj vojnoj bazi u Tadžikistanu održana je provera borbene gotovosti PVO

U ruskoj vojnoj bazi u Tadžikistanu održana je provera borbene gotovosti jedinica PVO naoružanih protivvazduhoplovnim raketnim sistemima S-300PS.

Kako je saopštio odeljenje za informisanje Ministarstva odbrane Rusije, tokom inspekcije posade PVO S-300PS dobile su signal za prelazak u pripravnost, nakon čega su pojačana dežurstva i pripremljen ceo kompleks sistema za upotrebu.

Koristeći moćne radarske sisteme, vojno osoblje je otkrilo uslovne brze ciljeve, nakon čega su ih zahvatili i pratili. Nakon dobijanja komande, posade su izvršile elektronska lansiranja protivvazduhoplovnih vođenih projektila, uništavajući vazduhoplovne ciljeve koji su imitirali savremeno neprijateljsko oružje za vazdušni napad. Pored toga, po završetku lansiranja, ljudstvo je radilo na popuni sistema PVO S-300PS raketama, a jedinica bezbednosti i odbrane je odbila napad na borbene položaje diverzantsko-izviđačkih grupa (DRG) simuliranog neprijatelja.

Vojska napominje da su glavni zadaci divizionog kompleksa protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-300PS, koji je na eksperimentalnom borbenom dežurstvu u 201. vojnoj bazi, prikrivanje objekata ruskih formacija od vazdušno-kosmičkih jurišnih sredstava, kao i protivvazduhoplovna odbrana centralno-azijskog regiona u okviru Ugovora o kolektivnoj bezbednosti.

201. vojna baza stacionirana u Tadžikistanu najveći je ruski vojni objekat van njenih granica. Nalazi se u dva grada - Dušanbe i Bohtar. Sastoji se od motorizovanih, tenkovskih, artiljerijskih, izviđačkih jedinica, PVO, ABHO zaštite i jedinica za vezu.

Protivvazduhoplovni raketni sistem S-300PS razvijen je i proizveden u preduzećima Koncerna za vazdušno-kosmičku odbranu Almaz-Antej i obezbeđuje uništavanje savremenih i naprednih aviona, krstarećih raketa, balističkih i drugih ciljeva koji lete brzinom do 1200 m/ s u zoni do 75 (90) km po daljini na visinama od 25m do praktičnog plafona njihove borbene upotrebe (27 km, prim. Kubovac).

Namenjen za odbranu važnih vojnih objekata, grupa trupa i administrativnih i industrijskih centara od napada svih vrsta aviona i helikoptera, krstarećih raketa, drugih aerodinamičkih vazdušnih napada, aerobalističkih i balističkih projektila operativno-taktičke namene.

U prilogu fotografije ruskog ministarstva odbrane:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Izvor (https://ru-pvo.livejournal.com/2024/01/26/)