PALUBA

Nešto pre 10 časova doslo je do serije eksplozija na vojnom poligonu Pasuljanske livade u centralnoj Srbiji. Kako nezvanično saznajemo, prilikom obuke vojnih pitomaca iz Beograda, najmanje dvoje je poginulo, a ima i povređenih.

Uzrok eksplozije jos nije poznat. Trenutno ovo područje nadleću helikopteri Vojske Srbije koji, kako saznajemo, povređene prevoze na VMA.
 
Prema prvim informacijama, lakše povređeni pitomci stižu u bolnicu u Ćupriji, dok se teži slučajevi šalju za Beograd.
 
Niko od zvaničnika u ovom trenutku ne želi da daje izjave za medije.
 
Inače, na našem najvećem vojnom poligonu su pre samo mesec dana pripadnici 37. mehanizovanog bataljona iz Kuršumlije uspešno su izveli vežbu sa bojevim gađanjem tokom koga su koristili i rakete "maljutka".
 
Trodnevna vežba "Proleće 2012" realizovana je po scenariju "mehanizovana četa u odbrani" a obuhvatala je i gađanja protivoklopnom raketom "maljutka" i ličnim streljačkim naoružanjem.

Izvor vesti  Vesti online

ponedeljak, 18. jun 2012, 10:50 -> 11:06


Eksplozija na Pasuljanskim livadama


Dva kadeta su poginula, a dvoje je teže povređena u jutrošnjoj eksploziji na poligonu Vojske Srbije Pasuljanske livade. Eksplodirala zaostala granata, saopštilo Ministarstvo odbrane.

Na vojnom poligonu Pasuljanske livade jutros u 9.05 časova došlo je do eksplozije zaostale granate 30 koju je pronašao jedan od kadeta.

Tom prilikom stradalo je dvoje kadeta, dvoje je teže povređeno, dok je petoro zadobilo lakše telesne povrede, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Nesreća se dogodila na redovnoj obuci u toku pripreme završne vežbe "Diplomac 2012". Povređeni se nalaze u opštoj bolnici u Ćupriji, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor: RTS (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1123334/Eksplozija+na+Pasuljanskim+livadama.html)

Načelnik Uprave za odnose sa javnošću Milivoje Pajović rekao je agenciji Beta da su poginuli kadet i kadetkinja, a da među povređenima ima pet kadetkinja.

Eksplozija na Pasuljanskim livadama, stradala dva kadeta


18.06.2012


Došlo je do eksplozije zaostale granate 30 mm koju je pronašao jedan od kadeta i tom prilikom stradali su kadet i kadetkinja, dvoje je teže, a petoro lakše povređeno




ĆUPRIJA - Dvoje kadeta četvrte godine Vojne akademije je poginulo, dvoje ih je teško, a petoro lakše povređeno u eksploziji zaostale granate od 30 milimetara jutros u 9.05 časova na vojnom poligonu Pasuljanske livade, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Načelnik Uprave za odnose sa javnošću Milivoje Pajović rekao je da su poginuli kadet i kadetkinja, a da među povređenima ima pet kadetkinja. Granatu je pronašao jedan kadet na redovnoj obuci u toku pripreme završne vežbe "Diplomac 2012".

Povređeni su zbrinuti u opštoj bolnici u Ćupriji. Više podataka o nesreći biće uskoro saopšteno, rekao je Pajević.


Zadobili povrede glave i grudnog koša


Dvoje kadeta Vojne akademije koji su teško ranjeni u jutrošnjoj eksploziji na poligonu Pasuljanske livade zadobili su povrede glave i grudnog koša i nalaze su u šok-sobi Opšte bolnice u Ćupriji, izjavio je Tanjugu direktor te zdravstvene ustanove Predrag Drenovaković.

On je rekao da su u toku pripreme za transport helikopterom svih povređenih na VMA. Petoro lakše povređenih kadeta je, prema njegovim rečima, takođe primljeno i zbrinuto u toj zdravstvenoj ustanovi.

U 13:07 sati pojavio se vojni helikopter iznad VMA, koji je u 13.10 sleteo na obližnji heliodrom. Povređeni kadeti su iz helikoptera iznošeni jedan po jedan i smeštani u četvoro ambulantnih kola koja su ranjenike prevezli do zgrade VMA.

Čitava operacija prebacivanja završena je u 13.19 sati, javlja reporter Kurira sa mesta događaja.


Hronologija nesreća u VS

Pogibija dva kadeta u eksploziji na Pasuljanskim livadama novi je u nizu tragičnih slučajeva na vojnim vežbama ili tokom obuke poslednjih nekoliko godina, podseća RTS.

U septembru 2008. godine avion "supergaleb G-4" pao je na aerodromu u Batajnici kod Beograda tokom priprema za aeromiting, a pilot Ištvan Kanas je poginuo.

U julu 2009. godine u blizini batajničkog vojnog aerodroma srušio se avion tipa "MIG 29". Pilot aviona se katapultirao, ali je preminuo od posledica povreda. Prilikom udara aviona u zemlju poginuo je i jedan vojnik dok je drugi vojnik lakše povređen.

U novembru 2010. godine preminuo je vojnik na redovnom služenju vojnog roka kojem je pozlilo tokom redovnog jutarnjeg vežbanja u Kasarni "Dedinje" u Beogradu.

U decembru 2011. pripadnik padobranskog bataljona preminuo je u Nišu, pošto mu je pozlilo tokom izvođenja fizičke obuke pripadnika te jedinice.

Izor:Kurir

Sajt Vojske Srbije http://www.vs.rs/ u crno/bijeloj boji.

Saučešće porodici.

Vlado

Naj počivajo v miru!

Nek im je laka zemlja. Saucesce porodicama.

Povredjenima brz i lak oporavak.

Saučešće njihovim najbližim, a povređenima brz i lak oporavak.

Saučešće porodicama, povređenim brz oporavak!

Žao mi mladosti,brzine...neiskustva !!Nek im je laka zemlja !
Živima, da što pre ozdrave i ostvare snove !

Niko od povredjenih nije životno ugrožen

BEOGRAD, 18. juna 2012. (Beta) -

Načelnik Vojno-medicinske akademije (VMA) brigadni general Marijan Novaković izjavio je u ponedeljak da sedam kadeta Vojne akademije, povredjenih na Pasuljanskim livadama, nisu životno ugroženi.

"Kadet i kadetkinja imaju povrede grudnog koša i oni su kvalitetno zbrinuti u Ćurpiji, a ovde se nastavlja njihovo lečenje. Drugo dvoje kadeta koji su prebačeni helikopterom na VMA, ima tačkaste povrede od gelera po telu", rekao je Novaković novinarima na VMA, pošto je sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem posetio povredjene.

Novaković je dodao da očekuje dolazak i troje lakše povredjenih kadeta, zbrinutih u Ćurpiji. I oni imaju takozvane tačkaste povrede, od gelera.

Ministar Šutanovac je rekao da će istraga pokazati pod kojim okolnostima je došlo do eksplozije i kako je aktivirana zaostala granata jer na tom prostoru nije predvidjeno gadjanje bojevom municijom.

"Ova obuka je bila jednostavna i nije podrazumevala upotrebu municije i zaštitnih sredstava", rekao je on.

Povredjene je posetio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali nije dao izjavu novinarima.

Neka ima je laka zemlja i večna slava!

 Saučešće porodicama poginulih a povređenima brz i uspešan oporavak!

Poginulo dvoje kadeta Vojske Srbije
Izvor: B92, Beta, Tanjug

Ćuprija/ Beograd -- Dvoje kadeta VS poginulo je jutros na poligonu Pasuljanske livade u eksploziji zaostale granate. Suspendovani svi u lancu komandovanja.

Još sedam kadeta je povređeno, od čega dvoje teško.

Na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu nešto posle 13 časova dovezeno je četvoro kadeta koji su povređeni u eksploziji.

Povređeni su najpre bili prebačeni u Opštu bolnicu u Ćupriji. Dvoje teže povređenih dovezeni su sa povredama glave i grudnog koša. RTS je ranije javio da su van životne opasnosti.

 Saopšteno je da su u nesreći poginuli Milojević Filip (1988) iz sela Gornja Trnava, opština Topola i Miletić Milina (1989) iz Gornjeg Milanovca, dok su povređeni Milošević Tanja (1988) iz Lebana, Milosavljević Stefan (1988) iz Novog Sada, Milosavljević Mladen (1989) iz Aleksinca, Veličković Mirjana (1988) iz Surdulice, Garabiljević Nikola (1988) iz Šapca, Obradović Jelena (1985) iz Kragujevca, Petrović Slobodan (1988) iz Vlasova, opština Raška.

 Četiri povređena mladića su iz Ćuprije su dovezeni helikopterom na heliodrom u blizini VMA, nakon čega su sa četiri vozila hitne pomoći prebačeni do Centra za hitnu pomoć te medicinske ustanove.

 "Kadet i kadetkinja imaju povrede grudnog koša, a drugih dvoje povređenih imaju tačkaste povrede po telu, od gelera," rekao je za B92 Marijan Novaković, načelnik VMA koji je dodao i da niko od njih nije životno ugrožen.

Do nesreće je došlo oko 9 časova i 5 minuta kada je jedan od kadeta četvrte godine Vojne akademije tokom vežbe pronašao zaostalu granatu kalibra 33mm na poligonu, koja je zatim eksplodirala.


Komisija koju je formirao ministar odbrane izašla je na teren kako bi utvrdila okolnosti pod kojima se jutros na poligonu "Pasuljanske livade" rekao je načelnik Uprave Ministarstva odbrane za odnose s javnošću pukovnik Milivoje Pajović.

 Pajović je rekao da su u eksploziji zaostale granate od automatskog bacača granata kalibra 30 milimetara poginuli jedan kadet i jedna kadetkinja.

 "Pretpostavlja se da je, prema prvim saznanjima, zaostali projektil jedan od kadeta pronašao u neposrednoj blizini mesta gde su izvodili vežbovne aktivnosti, i doneo ga do grupe koja je izvodila vežbu", rekao je Pajović.

 Eksplozija je dogodila za vreme redovne obuke u toku pripreme završne vežbe "Diplomac 2012", na kojoj nije korišćena bojeva municija. Pristup poligonu Pasuljanske livade na kojem se desila nesreća je onemogućen.

 Na lice mesta su se uputili najviši zvaničnici Ministarstva odbrane.
Šutanovac: Odgovorni za eksploziju će snositi odgovornost


Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da još uvek nisu utvrđene okolnosti pod kojim se eksplozija degodila, ali da će on insisistirati da se utvrde odgovorni.

 Šutanovac je nakon obilaska četvorice povređenih kadeta rekao da je reč o tragediji kakva se nije desila dugi niz godina i istakao da će istraga pokazati okolnosti pod kojima je došlo do eksplozije.

 Kako je dodao, još uvek nisu utvrđene okolnosti pod kojim se eksplozivna naprava, koja je jutros eksplodirala, našla na prostoru Pasuljanskih livada i kako je došlo do njenog aktiviranja, ali će on insistirati da svi odgovorni snose odgovornost.

 Odgovarajući na pitanje kada bi istraga mogla da bude završena, Šutanovac je rekao da neće insistirati na brzini, ali hoće na odgovornosti svih koji su bili odgovorni u lancu komandovanja.

 Šutanovac je objasnio da na tom prostoru nije bilo predviđeno bojevo gađanje, a da je obuka kadeta jednostavna i nije podrazumevala korišćenje oružja niti zaštitnih sredstava.

 "Za mene je ovo potpuno novo iskustvo jer se radi o kadetima koji je trebalo da za tri meseca postanu oficiri Vojske Srbije, radi se o mladim ljudima koji imaju vojno iskustvo i biće važno da se potpuno rasvetli na koji način je došlo do ekslozije", rekao je Šutanovac.

 On je dodao da je kroz razgovor sa načelnikom Generalštaba Ljubišom Dikovićem i mnogim oficirima uvideo da se takva tragedija nije dogodila dugi niz godina i da mu je, kao i drugim kolegama, izuzetno teško.

 Ministar je još jednom podvukao da će odgovorni snositi odgovornost.
Nikolić posetio povređene
Tanjug


Predsednik Srbije Tomislav Nikolić obišao je danas na VMA kadete koji su povređeni prilikom eksplozije granate na vojnom poligonu Pasuljanske livade.

 Nikolić je na VMA stigao oko 14 sati, a na ulazu u tu ustanovu dočekao ga je ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba VS general-potpukovnik Ljubiša Diković i načelnik VMA Marjan Novaković.

 Kako je novinarima rečeno, Nikolić posle obilaska povredjenih neće davati izjave.

Predsednik Nikolić izrazio je ranije danas duboko žaljenje zbog tragedije i pozvao nadležne službe da hitno sprovedu istragu i utvrde ko je odgovoran.

 Predsednik Srbije uputio je telegrame saučešća porodicama nastradalih, a povređenima poželeo brz oporavak.

 Nikolić je istakao da treba učiniti sve da se objekti Vojske Srbije obezbede na način koji će sprečiti da se tragedije poput jutrošnje ikada više ponove.
Hronologija nesreća na vojnim vežbama


septembar 2008 - Avion supergaleb G-4 pao je na aerodromu u Batajnici kod Beograda tokom priprema za aeromiting, a pilot Ištvan Kanas je poginuo.

jul 2009 - U blizini batajničkog vojnog aerodroma srušio se avion tipa MIG 29. Pilot aviona se katapultirao ali je preminuo od posledica povreda. Prilikom udara aviona u zemlju poginuo je i jedan vojnik dok je drugi vojnik lakše povredjen.

novembar 2010 -Preminio vojnik na redovnom služenju vojnog roka kojem je pozlilo tokom redovnog jutarnjeg vežbanja u Kasarni "Dedinje" u Beogradu.

decembar 2011 - Pripadnik padobranskog bataljona preminuo je u Nišu, pošto mu je pozlilo tokom izvodjenje fizičke obuke pripadnika te jedinice.

Saučešće porodicama poginulih...

Koliko treba truda da se utuvi pitomcu, studentu, kadetu ili kako se već zove da kada naidje na neekslodirano UbS, isto ne dira, već da obeležei, obezbedi i prijavi?

Neverovatno je da kadet zavrsne godine VA tako postupi sa MES, a za neki mesec je taj kadet (kadetkinja) trebao da obucava druge i da spreci da se tako nesto dogodi.

Ako se ispostavi da je do ovoga doslo zbog pretpostavljenog nacin postupanja sa NUS, onda se postavlja pitanje sta ti kadeti uopste uce na VA, ko ih uci, sta ih uci i cemu sve to. Meni bi bilo jasno da se mozda to dogodilo kadetima prve ili mozda cak i druge godine ali kadetima zavrsne godine - e to mi nije jasno.

U svakom slucaju tragedija je velika, neko ce verovatno biti zrtveno jagnje, ovih dvoje nista ne moze da vrati, ranjenima nece zbog toga rane brze zaceliti. Zalosno je sto se slicnih nesereca u JNA i VJ samo retki secaju umesto da o tim nesrecama uvek pricaju i kadetima i vojnicima i svima u vojsci kako se nesto slicno nikada ne bi ponovilo.

Moje licno iskustvo,kada je vojnik pronasao minu koju nismo postavili tokom obuke sam vec negde napisao. Samo cu podsetiti da mi je tada sve vreme na umu bila tragedija u Danilovgradu te da su svi vojnici bili udaljeni od mine vise od 50 metara dok sam ja prisao i po svim pravilima pristupio razoruzavanju mine. Iako je zuta traka bila vidljiva (za one koji ne znaju zuta traka oznacava vezbovne mine) tek kada sam uklonio i upaljac onda sam bio siguran da je rec o vezbovnoj mini.

Saucesce porodicama poginulih. Velika tragedija.

@Rade
Treba ponavljati i burgijati u mozak (drilovati) dok mu/joj to nepostane nesto sto ce uraditi bez razmisljanja.

Totalno je drugo pitanje otkud na delu poligona kadeti i neksplodirana granata.

Neko tu nije trebao da bude ili kadeti ili granata.

B92

"Načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane pukovnik Milivoje Pajović rekao je za B92 da je u pitanju verovatno 5 do 7 oficira i podoficira i istakao da će biti kažnjeni svi za koje se utvrdi da su načinili propuste koji su doveli do tragičnih posledica.

 Pajović je rekao da se nesreća dogodila kada su kadeti našli zaostalu granatu, iako u njihovoj obuci nije bila korišćena bojeva municija. Projektil koji je eksplodirao koristi se u pešadijskim jedinicama za punjenje automatskog bacača granata kalibra 30 milimetara.

"Projektil je verovatno zaostao od prethodnih gađanja, a budući da je na njemu nađena rđa, reč je verovatno o ranijem periodu. Ali to je posao istrage", rekao je on.

 Pajović je dodao da su starešine u trenutku eksplozije bile pored grupa kadeta, a da su diplomci bili blizu jedni drugima jer su pravili maketu za vežbu. Istraga će utvrditi da li je poginuo kadet koji je našao granatu.

 On je naveo da je na Pasuljanskim livadama u trenutku nesreće bilo oko 600 kadeta podeljenih u četiri grupe i starešina, i osoblje za podršku na poligonu.

 Inspektorat odbrane, Vojna policija i komisija koju je formirao ministar odbrane, ispituju sve okolnosti današnje nesreće. Do sada je utvrđeno da je granata nađena na lokaciji potpuno suprotnoj od poligona na kojem se obavlja bojevo gađanje.

 "Imamo informacije o svim vrstama gađanja. Na Pasuljanskim livadama se u junu i maju u nekoliko navrata gađalo iz te vrste naoružanja, kao i na desetinama drugih lokacija. Sve ispitujemo", rekao je Pajović.

Saucesce porodicama nastradalih.


A sta se desava kada vojnik, pitomac, bilo ko... naidje na ukopanu nagaznu minu.
Prvi put kada sam bio na Pasuljanskim mislio sam da nas zafrkava jedan zaco zato sto nam je govorio da pazimo gde stajemo, posle smo videli da se uopste ne sali.

U ovom slucaju
Odgovoran je rukovaoc tog predhodnog gadjanja ali i
onaj ko je dozvolio da mu se vojska setka po pasuljanikm livadama.

Nazalost to ih nece oziveti.

 Znam da nije ni vreme i mesto!
 ALI!
 A kada će g-din ministar vojni da se zapita malo( namerno malim slovima) ? On ne snosi baš nikakvu odgovornost? Padaju mu avioni, sradaju ljudi, eksplodiraju skladišta,. . . .  Kao moralni čin?

Slava im, saučešće porodicama.

Bravo Kuzma - pogađaš suštinu. Vojska nam liči Savez Izviđača. Kriterijumi su, kao i u celom društvu, srozani do dna. Smenjuju se oficiri u komandnom lancu organizacije vežbe. A riba smrdi od glave.

Veoma me potresla ova vest. Saučešće porodicama i prijateljima nastradalih.

Како је речено на конференцији за новинаре представника Министарства одбране и Војне академије, један кадет је пронашао заостали пројектил у трави и донео га до групе кадета који правили макету полигона, а затим је други кадет ногом одгурнуо пројектил који је експлодирао.

Начелник Управе Министарства одбране за односе с јавношћу пуковник Миливоје Пајовић рекао је да би истрага требало да утврди како је дошло до експлозије с обзиром на то да пројектил има "самоликвидатор". То значи да би 27 секунди по испаљењу из цеви требало сам себе да уништи.

Претпоставља се да је пројектил за аутоматски бачац граната заостао од претходних бојевих гађања, а то показују "и трагови рђе који се могу видети на њему", рекао је Пајовић.

Пајовић је рекао и да ће истрагом бити утврђено како и зашто се тај пројектил нашао на месту где не треба да буде, јер се, како је рекао, гађања бојевом муницијом изводе на потпуно супротној страни полигона "Пасуљанске ливаде".

Посебна комисија Министарства одбране испитује све околности несреће, а министар Драган Шутановац је, до окончања истраге, удаљио са дужности све официре у ланцу командовања који су учествовали у припреми вежбе "Дипломац 2012", рекао је Пајовић.

http://www.rts.rs/page/home/ci.html

Tragedija! Saučešće njihovim porodicama.

Saucesce porodicama podinulih.Tragedija

Тешко је било шта паметно рећи након овакве трагедије. Мере безбедности, процедуре за спречавање оваквих догађаја су давно измишљене. Међутим, примењују их живи људи. Човек је највећа непознаница у дефинисању ризика. Тако је вероватно и у овом случају.

Кузма и остали се питају како је то могуће да се то деси кадетима 4. године. Ја сам готово сигуран да од када се у Војној академији школују "менаџери" било је само питање времена када ће се нешто овако десити. Војни позив је занат. Учи се и кроз теорију, али и кроз свакодневну праксу. Е, те праксе очигледно није било или је врло слаба. Неки дан, баш на овом форуму неко рече да кадети (пешадинци) уче наставу гађања тек у 4. години. Ако је то тачно зашто се онда чудимо. Ја сам, као питомац смера пешадије наставу гађања имао све четири школске године. У четвртој години она је чинила скоро 40% времена. Савладавала се и теоретски, у кабинетима и практично, обуком у руковању оруђима, у гађању, кроз примену мера безбедности и кроз методику обучавања других (војника). Није ни чудо да кадет не зна да на полигону који служи и као стрелишта ништа што личи на убојни материјал не сме да се дира. Ко их је пустио да без надзора бауљају по полигону. Питање је колко уопште зна онај што је њему командир, па чак и командант батаљона. Све су то људи који су Војну академији завршили у последњих 10-15 година када је квалитет улазни класа питомаца (кадета) био врло лош.

Не могу рећи да сам из Војне академије изашао а да сам све знао. Ипак, знао сам како изгледа нексплодирана минобацачка граната. Заправо знао сам да је уочим на терену и знао сам како треба поступити. Бацача гранат није било, али смо током гађања минибацачима, бестрзајним топовима, кумулативним и другим минама које треба да експлодирају, знали да треба посебно осматрати експлозије и водити евиденцију о неескплодираним пројектилима. На пример, код гађања минобацачима, посебно код "брзе паљбе" један посебно одређени питомац осматра зону дејства и броји експлозије. Ако је број експлозија мањи од броја испаљених пројектила нека мина није експлодирала. Тада се обавља преглед терена и тражи неексплодирани пројектил. Претрагу смо радили ми питомци, стрељачким стројем под командом командира, пажљиво и полако. Када се мина нађе, важило је основно правило, не дирај и одмакни се. Докази пиротехничар и даље је његово. Аутоматски бацач граната је ипак нешто друго. Због брзине гађања тешко је бројати експлозије. Пројектили су мањи и вероватно их је тешко наћи и уочити. Ипак, да су кадети иада урадили претрагу терена након гађања, без обзира на могући ризик  нешто би научили, макар да ништа не дирају.

Рекао бих и да је очигледно је потребно, повремено системски санирати терен на којима се изводе гађања. Опасности од погибељи су посебно изложени мештани, који, иако је то забрањено, улазе у полигон (не само овај, већ на сваком) и траже олово, бакар и гвожђе од експлодираних пројектила, скупљају га и продају као секундарну сировину. Полигон (овај посебно) је велики и тешко га је контролисати. Знам да је у ЈНА било више несрећа где су страдавали мештани, чобани и сл.  

Moje saučešće.

Kartaginu treba uništiti. Jasno je ko je glavni krivac što nam vojska liči na dobrovoljno vatrogasno društvo da se vatrogasci ne uvrede. Što reče dzumba svi mi znamo ko je izmislio oficire menadžere - Bože gospode. Putnik, Stepa, Mišić i ostali se prevrću u grobu ko propeleri kad vide šta se učini od srpske vojske. Šta ima koga da udaljuje sa dužnosti onaj ko je glavni krivac za stanje u vojsci.

Nešto učestali praćenje teme o BGA (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=571.0) danas. Izgleda da su novinari rešili da se informišu.

Transport povredjenih kadeta na VMA

http://www.youtube.com/watch?v=DULjKIYTYtI

Moja sućut!

Nek pocivaju u miru.

 Ministar treba konacno da ima malo savesti i da ostavku. Vojska je mogla i preostalih troje ranjenih da preveze helikopterima a ne sanitetom sledecih dana kako kaze nacelnik VMA. Sramota, to su mladi ljudi, buduci oficiri.
 Inace jedan od pretpostavljenih je vezan da ne izvrsi samoubistvo, a izgleda da su jos dva ili tri oficira u slicnoj psihickoj situaciji. Informacija nije 100% proverena, ali dobijena od roditelja jednog od kadeta koji su na vezbi.

Да додамо и да је због положене путање вероватнији рикошет, тако да нема шансе да се нађе такво зрно.

----

Оваквих инцидената је било и раније.
Док сам био у војсци 99-те у Нишу је било пар случајева са касетним бомбицама, и то са ПВЛ и официрима, на сву срећу не са тако великим последицама.

Оно што издваја овај случај је чињеница да је у непосредној близини било 9 кадета 4. године, а вероватно још њих у околини - и да изгледа нико није реаговао на време да се спречи трагедија (ваљда је неко знао да је опасно шетати се са неексплодираном гранатом?)

saucesce ozaloscenim porodicama...
nego kako se objasnjava ovo, u prvoj recenici izvestaja kazu...

Nešto pre 10 časova doslo je do serije eksplozija na vojnom poligonu Pasuljanske livade

kasnije se sve predstavilo kao samo jedna explozija?
cini mi se neko je negde , nesto slagao...

Jedno nevazno pitanje: otkad naziv kadeti, a ne pitomci?

Novi NATO naziv!

Moje saučešće ožalosćenim porodicama.

Moje saučešće porodicama poginulih a ranjenima želim brz oporavak.

Уз сву одговорност надређених старешина, по мом суду овде је кључни фактор била необученост и недисциплина самих кадета. Заправо, природна радозналост и живост се кроз непоштовање процедура претвори у недисциплину. То је нарочито опасно на оваквим местима и приликама. Одувек је постојала пракса (може се приметити и на овом Форуму) да војници и кадети, а понекад и старешине, скупљају делове експлодираних и неекслодираних пројектила, чауре, вежбовне меткиће, контејнере, кутије, сандуке и сл. Углавном су крхотине, контејнери, чауре и др. безопасни. Најчешће са образложењем да желе да имају нешто за успомену. Људе привлаче необичне и опасне ствари.  Међутим, неискусни људи могу лако да погреше. Зато сам као официр врло ригорозно контролисао војнике. Не због хира, као што је то већина мислила, већ због тога што сам знао да скупљајући такве ствари могу да се унесреће. А верујте нема већег бола у души за сваког старешину од онога када сазна да је због можда његове непажње страдао неко. Не бих био у кожи старешина ових кадета. Чак и да нико кривично и дисциплински не одговара, сваки нормалан човек ће настрадале носити на савести цели живот.

За министре и око министара се ја не секирам. Њих то не дотиче. Не због тога што су можда бездушни већ зато што не живе са њима, не познају их лично, не виде њихове свакодневне проблеме и муке, па их и не осећају као непосредне старешине.

 

Da je ministar odbrane oficir koji poznaje po dubini sistem i trupu ovakve stvari se ne bi dogadjale.
Treba nam covek od struke a ne menadzer. MO treba da ima jednog menadzera u svojstvu referenta ali nista vise od toga.

Neko je pomenuo ostavke. Ma jasta nego ostavke, momentalno sa povijenom glavom.
Nece to oziveti kadete, ali se barem ovakve stvari nece ponavljati.

Nekada je u osnovnoj školi postojao predmet koji se zvao "Prva pomoć i zaštita", a u srednjim školama je postojao predmet "Odbrana i zaštita", čak je tada pričano da kada se nađa nešto za šta ne znaš šta je ili si prepoznao da je bomba ili mina, to se ne dira nego se obavesti ko je nadležan. Što se tiče sakupljanja čaura za uspomenu to nije strašno, ali da nađeš nešto ovako i da se glupiraš sa tim....šta reći oko toga. Sada kreće polemika oko toga odakle na terenu bombica za ABG. Pa kako otkud, to je vojni poligon i na njemu može svašta da se nađe. Koliko je samo civila poginulo kada su se šetali po vojnim poligonima i nalazili neeksplodiranu municiju, pa su je uzimali za uspomenu. Osim toga da li je neko razmišljao ( ovde pre svega mislim na raznorazne "stručnjake" na televizijama i po novinama) da postoji mogućnost da zrno rikošetira i ne eksplodira, malo verovatno. Deca su, na žalost, poginula zbog gluposti i igre sa nečim s čime se ne igra. Jedan doneo, a drugi šutnuo nogom.

Saučešće porodicama i večna slava pripadnicima vojske koji su se spremali za odbranu otadžbine!

Ne želim da mnogo pišem niti da se ponavljam posle nekoliko vaših tekstova sa kojima se slažem u potpunosti.
Najkraće rečeno tri ključna momenta u tragediji koji su svaki za sebe uzrok događaja.

1. Odgovorni za neka od predhodnih gađanja prostoriju napuštaju bez provere od zaostalih MES-ova- lična odgovornost rukovodioca tih gađanja.
2. Nedisciplina Kadeta tokom izvođenja obuke koji ne raspoznaju MES od običnog komada čelika (na kojoj god godini da su bili)-  propust u planiranju programa,realizaciji i proveri planova obuke na VA- odgovornost svih koji su planirali,izvodili i vršili proveru njihove obuke na VA.
3. Pripadnici neposrdenog komandnog kadra koji su ostavili kadete prepuštene samima sebi- nedopustiva lična neodgovornost.

Na žalost, pošto se stalno propagira iz nisko populističkih pobuda, da ova zemlja nikada više neće videti ni granatu ni opaljenog metka, šta god da drugi odluče da sa njom treba da se dešava i ne čudi što se bazična vojna znanja na VA izučavaju semestralno tek u 4-toj godini.Negde ranije sam napisao "Prema svecu i tropar".
Šta sad reći o gospodinu Ministru.Sav marketing plasiran u seriji "Vojna akademija" je izgleda uzalud, nakon ovoga potrošio uložena sredstva, jer eto posle svega još uvek eksplodira po neka granata "Izgleda da ste džabe krečili".

Velika tragedija,saučešće obiteljima poginulih

Pa covek je zauzet zidanjem Beograda  :komp

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/328990/Sutanovac-i-Vidic-grade-kod-Hrama

Znam da ovde nema mesta nikakvoj šali ali opšti zaključak na kraju bi mogao da bude u stilu na svojevremenu rečenicu mog komandira čete:
" Ovo nije disciplina ovo je nedisciplina ".

уопште није битно ко је требао или није требао да буде ту.чињеница је да обученост питомаца завршне године ВА није на потребном нивоу.да ли су криви наставни планови или незнање предавача то је ствар за разматрање.то су будуће старешине које требају да воде Војску земље Србије следећих 30-так година.СРАМОТА

Mislim da ne treba generalizovati, tu je margina greške vrlo mala. O obučenosti može da se da sud nakon inspekcije, pregleda i slično, a jedan izdvojen događaj je statistički gledano suviše mali uzorak za bilo kakve generalne zaključke.

Dragi Boro nikad ne treba generalizovati, slažem se.
Ali opasnost po život nije prepoznalo čak 7 Kadeta-Pitomaca-Studenata VA sad ih sirote možemo zvati kako god želimo i to smera pešadije. Pa i da su bili Kadeti bilo kog drugog smera, nekoliko meseci pre diplome to je bar jedan od prisutnih morao da shvati, eto o takvom generalizovanju je reč. A tamo među njima je svakako trebalo da bude mesto i nekom starijem iz linije komandovanja pa makar da su pravili i makete od papira na "Pasuljanskim livadama".

I da ne bude greške. Nisu kadeti VA krivi što nešto nisu znali ili uopšte znali da nešto trebaju da prepoznaju. Nego verovatno možda oni koji odlučuju i sprovode ono što oni treba sigurno da znaju da prepoznaju- bez abolicije onih koji su "zaboravili" takvo sredstvo na poligonu. Zna se tačno ko planira, ko izvodi, ko proverava, ko kontroliše a ko svojim potpisom odobrava obavezan sadržaj,planove i programe za nastavu, izvođenje obuke i način provere iste na VA. Pa prema tome ako je naložena istraga za odgovornost po liniji komande (komandnoj odgovornosti) a u tom lancu dokumenata se možda nalaze i potpisi, (zaista ne znam samo se pitam?) načelnika GŠ, a možda čak i resornog ministra onda molim lepo neka gospoda daju ostavke na sunce i to ne iz "moralnih" nego komandnih razloga.
Unazad nekoliko godina bilo je više takvih "vanrednih događaja": skladište na Karađorđevom brdu kod Paraćina, ispala mina iz vojnog vozila na auto putu, par palih aviona sa žrtvama itd. I uvek žalopojna priča o generalizovanju,nedostatku sredstava,motivisanosti pripadnika itd. Ako postoji svesnost o svemu tome, a godinama se ništa ne preduzima onda se tu radi o "nečinjenju" kada i treba da se podnese ostavka iz "moralno-političkih" razloga ili dajte da stavimo kluč u "butigu" pa razlaz "lipi moji". Ja ne želim više o ovome. Nikakva ostavka ne može da vrati živote i uteši porodice nastardalih i svaka dalja reč je suvišna ali bi možda prouzrokovala veću odgovornost struke u budućnosti.

Ja nemam snage da išta napišem, sem da mi je veoma, veoma žao nastradalih. Žali Bože mladost. Evo i njihovih fotografija iz novina.

Da li se oni stariji sećaju one "propale i nevaljale" JNA kakav bi ršum nastao ako se posle bojevog gađanja streljačkim oružjem ne poklopi broj izdatih i ispaljenih čaura koje su se obavezno kupile. Koja su sve izjašnjavanja sledila. Ja se i dan danas sećam koji sam problem imao posle postavljanja i vađenja školskih PT mina što mi je nedostajao jedan upaljač. Komandant puka mi je pola sata držao vakelu kakav sam ja to starešina da mi nedostaje jedan upaljač. A ja daj ašovče od sramote da se sam ukopam. Kad bi radili sa bojevim eksplozivom (bio sam inžinjerac) detonatosrke kapisle izdate, utrošene i pretekle su morale da se poklope 100% a da ti se ne podudara izdati, utrošeni i pretekli eksploziv o tome niko nije i razmišljao. Kad smo imali gađanje bojevim tromblonima nakon gađanja su starešine od desetara pa naviše išle da pokupe ono što je preteklo od tromblona, ne dao ti bog da ti se ne polopi jednom prilikom na Krivolaku pontonjercima se nije poklopilo pa su pokupili i nas pionire cele noći smo tražili dok nismo našli ostatke nedostajućeg tromblona i tek kad su ti ostaci nađeni krenuli smo nazad u kasarnu.
A sad ...
Imao sam prilike da gledam gospođe i gospodu menadžere znate šta je za njih rezervni oficir iz Bileće ili inžinjerac iz Karlovca lele majke. O aktivnim oficirima JNA neću ni da pričam ...
Ma oni bre ne znaju ni da puze a ako 10% posto njih zna da zauzme makar jedan stav za gađanje (o svim stavovima neću ni da govorim) ja sečem glavu ...

Da mi nije žao ne bih ni ja onoliko pisao a ni ja više nemam srca.Strašna tragedija.

Nama se jednom prilikom tokom straze raspao okvir i ispao jedan metak iz zapecenjog rapa. Nije bilo smjene straze dok nismo bukvalno precesljali pola Bilece da ga nadjemo.

Malo se otislo u preterivanje.
Oficiri su bili prisutni - barem je tako zvanicno saopsteno - usta ja licno nesumljam. Nista se bez prisustva oficira neradi.
Ako neko misli da moze kontorlisati sve kadte 24h - nema sanse.

Kadet je nesto nasao i doneo do ostalih - ovde lezi problem !

Trebalo je da bude dovoljno obuce da prepozna neksplodirano ubojno sredstvo i trebalo je za 4 godine da mu bude usadjeno u potsvest koliko je to opasno.

Da je tako bilo nebi mu palo na pamet da se igra sa granatom a jos manje da je donosi kod svojih kolega i koleginica.

Ovako nesto bi se moglo ocekivati od regruta koji su tek stigli u vojsku ali od buducih oficira ...

Mada izgleda da je neko od kadeta posle i sutnuo tu granatu sto ponovo znaci da je neko i prepoznao da je to mozda nesto opasno ali ponovo nije bio obucen da postupi kako treba.

Није само то проблем. Да је једна особа забрљала, било би далеко лакше.

Ако је веровати новинском извештају:
- један кадет је нашао гранату
- други ју је шутнуо
- у непосредној близини је било најмање 9 кадета који су страдали.
Изгледа да нико од њих није реаговао да спречи несрећу!

Очигледно се ради о системском проблему, а не о појединачној грешци.

Mladi ljudi su izginuli i to je užasna katastrofa.
Gubitak najbolniji za njihove najmilije a udarac za vojsku.
Ako je istina što piše jedan član foruma na B 92 da su gađali bestrzajcem i da nije jedna granata eksplodirala ,te su kadeti dobili zapovjed da je pronađu i da je tom prilikom jedan kadet "naletio" na nju i tako se dogodila ova tragedija, to je katastrofalno za Vojsku Srbije.

Neka duše ovih mladih ljudi nađu smiraj i spokoj u Vječnosti.Jer jedan je dan u Božjim očima kao tisuću godina i tisuću je godina u Božjim očima kao jedan dan.

Kakav bestrzajac, on se ne koristi odavno...

Pa bestrzajac tipa B92

Slazem se sa tobom ovo je dublji problem.

Naravno ostaje da se utvrdi otkud ta granata na tom delu poligona. Po svim izjavama taj deo poligona nije sluzio za gadjanja.

Riba smri od glave

ДС, Г17 плус и СПС великодушни према Горану Шутановцу


http://pistaljka.rs/home/read/231


Грађевински послови министра Драгана Шутановца


http://pistaljka.rs/home/read/235


[attachment=1]

Ete ga....

[attachment=1]

Делиграде. Мислио сам да си из ПВО, бранше, али нема везе. Ово што цитирам, оно што си написао, је сасвим тачно.

Додајем: ако се те чауре не поклопе са бројем испаљених метака, било је и изувања чизама и изврћања џепова.

12 дана сам био у забитом селу без интернета, па нисам у току са свим дешавањима. Али за овај догађај сам одмах сазнао.
Да се сложим и приклоним онима који су изразили жаљење, као и са онима који рекоше "срамота".
То је пример крајње не дисциплине. За не дисциплину потчињених одговорност сносе претпостављени и ту нема шта да се расправља.

Како неко дође у 4 годину, а да поседује тако низак ниво одговорности, па да неексплодирану гранату донесе међу другове (пардон господу кадете) то нек објасне истражном судији.

Смејали смо се (бар ја) оној серији "Војна Академија", биће да је истинито представљен живот на тој високо школској установи. Метле, чишћење и љубав....

Нисам баш компетентан да коментаришем серију, јер сам погледао тек прве две епизоде, али око војне одговорности имам сасвим пристојна искуства.

Жао мије и старешина који су суспендовани, јер и ако им се докаже невиност, остаће им у Перс.картонима записано, да су удаљавани од дужности.

Такав је војнички живот.

Љуба

Hteo sam da se kazem o svemu ovome ali u jednoj recenici je vec receno DISCIPLINA , ODGOVORNOST

То је пример крајње не дисциплине. За не дисциплину потчињених одговорност сносе претпостављени и ту нема шта да се расправља.

Како неко дође у 4 годину, а да поседује тако низак ниво одговорности, па да неексплодирану гранату донесе међу другове (пардон господу кадете) то нек објасне истражном судији.

итекако се овде може говорити о необучености.Боро ако дозвољавате да Вам се тако обратим јако добро ми знамо рад и начин контроле разних инспекција и контрола.њима је битно да је папиролошки све покривено.овде се ради (на жалост настрадали су девојка и младић)о официрима који треба за два месеца да предводе војнике на задатку.

Vlado, nije problem da se oslovljamo sa "ti".

Uglavnom se slažemo oko ove nesreće, samo sam reagovao na generalizaciju. Kad se generalni zaključci donose, vrlo lako se pogreši. Na primer, ako (kažem ako) je već prisutna nedisciplina na Akademiji, ne znači i da je prisutna ili prisutna u tolikoj meri i u jedinicama, te nije dobro govoriti o nedisciplini u celoj Vojsci Srbije.

није само проблем у недисциплини;питање које се само намеће је следеће:ако 80 дана пред унапређење у активног официра ВС непознају се у доброј мери основне ствари када ће их научити.оног момента када је енглески језик постао основа свега на Академији пиши пропало.
"Iako se danas engleski jezik u sistemu odbrane smatra „uslovom svih uslova” kada su u pitanju integracije i mirovne misije,"dalje se priča kako se uče i drugi jezici.u spisku predmeta nisam primetio neki drugi jezik.

Izvor: BETA

Otkazana vežba na Pasuljanskim livadama nakon nesreće

 BEOGRAD, 19. juna 2012. (Beta) - Ovogodišnja vežba Vojne akademije "Diplomac 2012" otkazana je nakon nesreće na poligonu Pasuljanske livade u kojoj je dvoje kadeta poginulo a sedam povredjeno, zbog čega je oko 600 studenata svih godina upućeno u svoju matičnu kasarnu u Beogradu, potvrdjeno je agenciji Beta.

Načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane pukovnik Milivoje Pajović rekao je da je ove godine bilo u planu da vežba završne godine Vojne akademije bude izvedena zajedno sa nekim drugim jedinicama Vojske Srbije, ali da je nakon nesreće koja se dogodila u toku priprema za vežbu odlučeno da se ona ove godine ipak ne održi.

Pajović je, medjutim, rekao da ta odluka neće ugroziti nastavni proces kadeta Vojne akademije, odnosno da će školovanje biti dovršeno u Beogradu.

Govoreći o povredjenim kadetima četvrte godine Vojne akademije, Pajović je rekao da je procena lekara da je stepen njihovih povreda takav da će oni bez ikakvih smetnji moći da završe školovanje, odnosno da budu proizvedeni u oficire kada se oporave.

18.06.2012. 16.31
Konferencija za novinare povodom nesreće na poligonu „Pasuljanske livade“ (http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3950)

http://www.youtube.com/watch?v=ViinuIxCcOQ

Ovo sto je rekoa Lazanski o odgovornosti pirotehnicara po mom misljenju nikako ne stoji. Vec je neko pomenuo brojanje eksplozija kod artiljerijskog gadjanja i nemogucnost brojanja eksplozija kod gadjanja sredstvom kao sto je ABG tako da takva izjava nije vredna paznje. Ili dovesti Lazanskog da na svakom gadjanju broji eksplozije pa ako uspe sve da izbroji, ali bez ikakve greske, onda mu treba cestitati.

Zadatak pirotehnicara je da unisti neeksplodirano, neispravno ili neko pronadjeno UBS, nije zadatak pirotehnicara da vodi racuna o tome koliko je ispaljeno granata a koliko je eksplidiralo. Za tako nesto postoje rukovodioci gadjanja  i ostali "funkcioneri" na strelistu-poligonu.

Uostalom gospodin Lazanski je osim sto je vojnopoliticki komentator poznat i kao deo enterijera u emisijima Ruske Jakic i kao predsednik zirija za izbor mis. Verujem da se u ova dva potonja slucaja ne trazi poznavanje pirotehnike, minoistrazivaca i uopste procedura oko pronalazenja i unistavanja MES.

Verovatno je napravio misaonu grešku.
Za razliku od Lazanskog koji nosi čin rezervnog starešine koji je zarađen u JNA onaj drugi komentator-"ekspert" iz priloga mi je još zanimljiviji sa stručne strane, koliko sam negde čitao pripada generaciji čiji je "lajf" motiv bio borba protiv služenja obaveznog vojnog roka koji usput nije ni služio a danas nam propagira prednosti atlantskih integracija kroz NVO od jednog člana i vidim bas se pozamasno poziva i učestvuje u svim emisijama sa tematikom "odbrane" da ne kažem "vojske" gde niko ni ne sumlja u njegova stručna znanja i analize.Prosto su opčinjeni njegovim znanjem.Ne želim da odlazim u off topic a niti da propagiram književni rad gospodina Lazanskog ali mislim da se mnogi sa našeg foruma mogu prepoznati u njegovom romanu "Jutarnja patrola" koji je u stvari njegova romansirana biografija pisana u pisana u prvom licu sa pseudonimom "Miki Rudinski" umesto ličnog imena.Ko je imao priliku da pročita verovatno će se složiti sa ovim što sam izneo.

Poštovani gospodine oficiru neaktivne rezerve dotičnog gospodina o kome vi pričate (a koji je nastupao posle Lazanskog) lično znam. Dotični gospodin jeste služio vojsku i to na vrlo "uglednom" mestu - bio je kurir u komandi vazduhoplovstva u Zemunu naravno kao običan najobičniji vojnik. Od vojnih analitičara koji u zadnje vreme stalno vise na televiziji jedino Lazanski ima kakvo takvo vojno obrazovanje - naravno ne računam neke penzionisane oficire. Al da opet ne budem brisan bilo bi vrlo interesantno pogledati vojnu spremu ne samo ministra već i njegovih državnih sekretara kao i pomoćnika sadašnjih i bivših - u poslednjih 5 godina. Voleo bi da me neko ispravi ali koliko ja znam niko od njih nije bio ni desetar u vojsci. Govorim naravno o civilima a skoro sva ključna mesta u ministarstvu odbrane drže civili. Zvanično drugi ili terči čovek ministarstva odbrane (kako se uzme) ne razlikuje automat od mitraljeza - ja svojim očima gledao. A on je taj koji praktično odlučuje o nabavci naoružanja.

Nemoj i u ovoj tragicnoj temi to da radite.
Pustite se toga ko je ko i ko koga zna, ako Vam znaci nesto obrisacu taj video prilog, sada se kajem sto sam ga uopste i postavljao.

Tema je tragedija na Pasuljanskim Livadama a ne strucnost vojnih analiticara.

Ne bih se slozio Brok.

Osnovni razlog je taj sto je taj prilog videlo ko zna koliko ljudi koji se bas nesto i ne razumeju u vojnu problematiku ali znaju da je neki Lazanski izvestavao jos kad su Irak i Iran ratovali pa "valjda zna o cemu prica".  Mnogo obicnog naroda cesto vidi i Radica na TV kako nesto komentarise pa je dakle i on poznat. Ali to ne daje zapravo vojnim i ostalim analiticarima da pricaju i sta jeste i sta nije. Na takav nacin se osudjuju i oni cije krivice nema ni u tragovima i aboliraju oni koji su najodgovorniji. Ako mi nemamo mogucnost da iznesemo svoje misljenje na isti nacin kao i oni onda imamo pravo da to svoje misljenje bar ovde kazemo. A svi vrlo dobro znamo da ono sto su rekli itekako ima veze sa tregedijom, jer da nije doslo do ove tragedije oni verovatno ne bi to ni iznosili i mnogi ne bi ni znali da postoji neki bacac granata ciji je kalibar 30 mm. Novinari dakle da bi dali neku tezinu svom prilogu (posto, jelte, slabo barataju vojnom terminologijom) pozovu tako nekog analiticara, ovaj nesto kaze, onaj u reziji nesto isece da se uklopi u vremenski okvir i onda dobijemo to sto smo i dobili - da su krivi pirotehnicari.

P.S.

Evo npr. da li je uredu naslovna strana danasnjeg Blica (http://www.blic.rs/data/print/1340140120_big.jpg) i da li je uredu takvim naslovima formirati javno mnjenje. Oni tvrde kako su roditelji izjavili da im niko iz VS nije saopstio kako je doslo do tragedije. Meni nije jasno da taj novinar ocekuje da samo 24 sata posle nesrece neko ima potpune i nedvosmislene rezultate istrage. A te novine su u prodaji bile jos sinoc kod kolportera u BG.

Broker molim te nemoj da brišeš prilog.

Nije sporno pitanje kvaliteta priloga i ko koga zna, nego je osnovno pitanje ove tragedije, upravo pitanje "ZNANJA"  svih onih koji kreiraju sve ono što danas zovemo sistemom odbrane.Počev od kvazi komentatora-analitičara koji bi prvi trebali da svojim tekstovima edukuju narod kad su već predmeti odbrane i zaštite ukinuti kao anahronizam u sistemu obrazovanja pa sve do "eksperata" po raznim ministarstvima.Nije valjda da se "civilna kontrola vojske" ogleda upravo i jedino samo u tome što nestručnjaci iz civilstva jedini po nahođenju tipa "kako mali đokica zamišlja državu" donose ključne odluke.
Poštovani gospodine Deligrad, stvarno mi je promakla činjenica da je dotični uopšte služio vojsku.Ja sam zapamtio stavove za koje se u medijima isti zalagao pre nego što je proglašen za "eksperta".Takođe nisam svojim komentarom hteo da ulazim u njegove stavove koje je izneo u prilogu već da naglasim ono što sam na početku ovog komentara naglasio.

Nisam hteo dosad da se uplićem, ali mislim da se s temom otišlo skroz ustranu. Kakve veze imaju sa tim bilo kakvi komentatori ili
političke strukture iz civilnog miljea vezanog za vojsku. Pa oni neznaju ni gde je taj poligon za bojeva gađanja, a još manje
o naoružanju.
Nažalost sva je krivica unutar vojni struktura. Postoje tačna pravila koja se moraju primjenjivati kod kontrole strelišta, pripreme istog,
pravila kod izvođenja gađanja, o ponašanju na takvom terenu, ma sve. Ali izgleda do toga se nije držalo i tu je sav problem.
Još je tragičniji postupak pitomaca koji će već koliko je sjutra biti oficiri - potporučnici. I imaće već prekosutra pod sobom buljuk
profesionalaca koje trebaju usmjeravati i vaspitati. A kako to da radi starješina koje je juče našao neku granatu i bez razmišljanja je uzeo
i doneo ko kakvu staru kantu među ljude. A potom je drugi šutnuo kao da nikad nije čuo za takvo nešto. I to poslije 4 (četiri) godine
pešadijskog školovanja. E tu nešto nevalja. I tu je srž problema.

A pričati o TV komentatorima, o kućama tamo nekih tipova i šta ja znam šta još , to nema nikakve veze sa konkretnim slučajem kao
takvim.

Itekako je bitno. Bitna je stručna osposobljenost ljudi koji donose ili su donosili ključne odluke o našem sistemu odbrane. Ja sad da postavim neka pitanja o ministarstvu odbrane vi ćete da obrišete al upravo preko dotičnog gospodina se neke stvari najbolje vide. Dotični do 2007. godine nije imao šanse da obajvi bilo kakav rad u našim vojnim časopisima jer su ga u vojnim krugovima smatrali totalnim diletantom po vojnim pitanjima. A onda je sa novom garniturom u ministarstvu odbrane postao najveći vojni ekspert. Istovremeno su na mesta pukovnika i generala zaseli civili i bez desetarskog kursa. I zato imaš ovo što se desilo na Pasuljanskim livadama. Jer su upravo civilne strukture zadnjih 5 godina donosile sve odluke. Vojna lica niko ni zašta nije pita. Upravo je u tome problem - struka nije pitana ni zašta. Pa šta misliš ko je izmislio školovanje menadžera u odbrani - oficiri ili civili u mistarstvu. Ginulo se i u JNA ja sam radio neka istraživanja - godišnje je ginulo 120 do 180 ljudi ali 80% u saobraćajnim nesrećama i to najčešće dok su na odsustvu kući. Na drugom mestu su dolazila samoubistva pa nesreće na straži. Nakon tragedije u Šapcu, neposredno nakon rata, kad je poginuo veći broj pitomaca inžinjeraca (u to vreme ŠRO inžinjerije je još uvek bio Šapcu) zahvaljujući drastičnom povećanju mera bezbednosti broj nesrećnih slučajeva je mnogo smanjen. Možemo slobodno reć da je više ginulo pilota godišnje nego svih ostalih zajedno u nesrećnim slučajevima. A to je bila armija sa 180.000, 200.000 pa više vojnika i u kojoj je obuka bila daleko, daleko napornija nego u današnjoj navodno profesionalnoj armiji.

Ma čekaj, ma čekaj. Ništa ja to ne sporim što navodiš. Neka to stoji i vjerovatno stoji. Ali koncentrišimo se na sam slučaj.
Te pitomce je na poligon doveo neki starješina ili par njih po planu. Nije došao niko iz ministarstva. Planom je bilo predviđeno
da se izvede šta se trebalo izvesti. I tu je odgovorni starješina trebao da radi po propisima. I pitomci su se trebala vladati
po propisima. I obuku su valjda izvodile starješine u centru. Sve u svemu, za sam slučaj krivi su sami svi akteri koji su bili
na terenu i niko drugi. Da je neko drugi prije samog slučaja naredio da se to izvodi van zacrtani procedura, e to bi onda mogli
da pričamo drugu priču.

Cestitam gospodine Deligrad.

Sme li uopšte da se posumnja da su možda upravo programi tih i takvih "eksperata" doveli do toga da se školuju oficiri KoV-a koji ne znaju ni kako izgleda sredstvo iz koga sutra trebaju da dejstvuju poslužioci u odeljenjima kojima će ti isti komandovati.Sve drugo je za te "eksperte" u programu na VA i drugde u sistemu odbrane bilo možda važnije: i obavezan engleski i kojekave konvencije i novi nazivi od "Kadeta" do "Menadžera" i oznake i organizacione šeme i pločice sa imenom i prezimenom i prekvalifikacija i civilna kontrola i pozdravljanje rukom bez kape i još mnogo "trica i kučina". Sve do jednog jeftinih pozorišnih kulisa i umivanja u cilju opšte poželjnog i prihvaćenog populizma da se već jednom dokaže za svagda i ubede kolebljivci da se to sve radi samo zbog međunarodne saradnje i učešća u "mirovnim operacijama" i nikako "ne daj bože" ni zbog čega drugog.
A budući "Kadeti" i njihovi roditelji, iz serije sa nazivom "VA" iz grupe već spomenutih "trica i kučina" treba da zaključe da je na VA najvažnije: bazen,teretana,ko će koga da smuva,ko će i kako da prepiše matematiku,kako se hvataju krivine,besplatni internet i čiji "matorci" imaju veću lovu.Kao i da je mesto u vojsci "svemu i svačemu" a sve u cilju priznavanja raznoraznih "nejednakosti ili jednakosti" i to sve zbog krupnih koraka ka tokovima "napredka".

Još jednom poštovanje i večna slava žrtvama,saučešće porodicama a preživelima naijiskrenija želja za brz oporavak bez posledica.
O ovome više od mene stvarno ni reči.

OVDE IMAMO DVA PROBLEMA:
1. Kadet (smera pesadija) nije bio obucen da prepozna nekspodirano ubojno sredstvo (granatu za ABG sa kojim ce se najverovatnije susretati u svojoj buducoj jedinici). Morao je da vidi barem skolsku granatu za ABG na nastavi NNG-a.
1a. Kadet nije bio obucen/naucen da nedira sumljive predete sa poligona (glavnom poligonu/strelistu VS) pogotovu bez konsulatacija sa staresinom.

Ovo je trebalo da im bude usadjeno od prvog kontakta sa oruzjem i municojom.

- Ovo je propust Vojne akademije i vuce odgovornost od komadnira pa do nacelnika akademije.

2. Nije uradjeno saniranje terena posle gadjanja - nije vodjena detaljna evidencija gde su se sve vrsila gadjanja na poligonu.

Ovo je propust onog ko je zaduzen da vodi poligon Pasuljanske livade.

OBA PROPUSTA SU PROPUSTI SISTEMA.

I samo odustajanje od daljih priprema za vezbu govori da u "menadzmentu" MO nemaju poverenja u sistem.

Znamo ko je na celu sistema pa u najboljem slucaju i on snosi barem moralnu odgovornost.

Održana komemoracija kadetima
 Izvor: Tanjug

Beograd -- Na Vojnoj akademiji održana je komemoracija u znak sećanja na kadete Filipa Milojevića i Milinu Miletić, poginule u nesreći na poligonu "Pasuljanske livade".

Zdravstveno stanje kadeta koji su povređeni u eksploziji je dobro.

Komemoraciji su prisustvovale porodice nastradalih kadeta, ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba general-potpukovnik Ljubiša Diković sa članovima kolegijuma, kadeti i nastavnici Vojne akademije, njihovi prijatelji i kolege.

Načelnik Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju VMA, pukovnik Milimir Košutić, je rekao da su dva kadeta, koja se nalaze na toj klinici i koji su zadobili povrede od projektila i eksplozivnih sredstava i mnogo sitnih rana po telu i ekstremitetima, dobro i van životne opasnosti.

 On je istakao da nije bilo i da neće ni biti hirurških intervencija i da očekuje da će do kraja ove i početkom sledeće nedelje oni biti otpušteni kući.

 Košutić je izrazio uverenje, prema informaciji koju je dobio od dežurnih lekara, da su i ostali kadeti koji su povredjeni u toj eksploziji, dobro i da njihov oporavak teče korektno.

Roditelji stradalih kadeta traže da se saopšte sve okolnosti ove tragedije. Za to vreme, kako pišu "Novosti", ključ za rasvetljavanje okolnosti pod kojima je dvoje kadeta Vojne akademije u ponedeljak izgubilo život, a sedam njihovih kolega teže i lakše ranjeno, nalazi se u knjigama gađanja poligona Pasuljanske livade.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva odbrane, načelnik Škole nacionalne odbrane Vojne akademije pukovnik Mile Jelić govorio je o ličnim i profesionalnim kvalitetima poginulih kadeta završne godine.

 "Imali ste svoj san, o mladosti, o sreći, o ljubavi, prijateljstvu, o životu i oficirskim zvezdicama koje ste rešili da ostvarite na Vojnoj akademiji. Mina - krhka, nežna, posebna po jutarnjem ritualu. Nenametljiva, jake volje i istrajna u svemu što je radila. Filip je bio poseban, neobičan, nasmejan i duhovit mlad čovek. Ušao je u vojni sistem od rane mladosti", istakao je Jelić.

 Jelić je dodao da su poginuli kadeti imali ljubavi za ljude oko sebe, za svoje najmilije, drugove, klasiće ali i za sve što su radili.

 "Druženje sa Filipom i Milinom će trajno ostati u našim sećanjima i životu. Na susretima u budućnosti prepričavaćete zajedničke dogodovštine. Bili su mladi ljudi, deo nas, deo našeg kolektiva, koji su skromno i dostojanstveno živeli, koji su žurili kući i nazad na Akademiju. Neka im je večna slava i hvala", rekao je on.

Tragedija se dogodila u ponedeljak u 9.05 sati, kada je jedan od kadeta pronašao projektil iz automatskog bačača granata na poligonu kraj Ćuprije, tokom redovnih aktivnosti u skopu priprema za završnu vežbu "Diplomac 2012" kadeta četvrte godine Vojne akademije.

 U eksploziji zaostale granate na vojnom poligonu ''Pasuljanske livade'' poginuli su kadeti Milina Miletić (23) iz Gornjeg MIlanovca i Filip Milojević (24) iz sela Gornja Trnava kod Topole. Oni će biti sahranjeni sutra u svojim rodnim mestima.

 Teže su povredjeni kadeti Tanja Milošević (24) iz Lebana i Stefan Milosavljević (24) iz Novog Sada, navodi se u saopštenju. Lakše povrede zadobili su kadeti Mirjana Veličković (24) iz Surdulice, Jelena Obradović (27) iz Kragujevca, Slobodan Petrović (24) iz Vlasova, Mladen Milosavljević (23) iz Aleksinca i Nikola Garabiljević (24) iz Šapca.

Апсолутно тако Пвања.

Иначе, то што је вежба "Дипломац 2012" отказана није никаква тужна или лоша вест. Камо лепе среће да такве вежбе трајно укину. Да се разумемо не само да нисам против вежби, него сам за праве вежебе. Та вежба никад није била "права". То је шаблонска вежба која се годинама ради на истом месту, са практично истом претпоставком, са истих положаја и сл. Измишљена је у време једног великог војсковође. А смишљена је да би се дотично војсковођа приказао и остао вечито на том месту. Осим тога ту се позову разно- разни гости који као нешто гледају (а не виде ништа), стручњаци им као нешто објашњавају, а они као нешто разумеју. Виде мете на које падају пројектили увек на истом месту, виде неке људе како трчкарају и још гађају а мете падају, тенкови иду већ усеченим колотразима и др. После тога оде се на неки ручак или коктел где се баве неким другим стварима. Тај део је био најважнији за поменутог војсковђу, а чини ми се и када је он ипак отишао.

У Војној академији ЈНА питомци Војне академије КоВ ЈНА су сваке године одлазили на теренско логоровање од око 30 дана. Четврта година је имала покретно логоровање, нешто краће. Ови старији ће се сетити шта то значи. Ја сам прошао неке ратне ситуације које су саме по себи биле тешке. Али, верујте ми, никад се нисам уморније осећао (физички и психички) него после покретног логоровања у 4. години Војне академије. Пет дана смо ми табанали од Сарајева, преко Романије и Олова, планине Звијезде до Вареша. И то све под неком динамиком (напад, одбрана, заседа, упад у заседу, борба против ваздушног десанта, правог, није био "кобојаги", препад, пробој из окружења и др. ). Нисмо никад прешли дуже од 5 км а да нас "душманин" (чета војника из касарне у Лукавици, под командом једног ђаволски доброг капетана 1. класе) није чаркао током марша. Онда када би војници (да смо то били) требали да се одмарају нас су одводили на групна занимања ("командирска извиђања" јер смо будуће старешине) ради припреме за даљу акцију (вежбу) - процена непријатеља, израда одлука, прављење планова. У улози си од војника , митраљесца, послужиоца минобацача, преко командира одељења, вода до командира чете. Е, онда нас камионима пребаце до Високог у циљу обуке у веслању (два дана), па онда припрема за завршну вежбу два дана и сама вежба (извиђање, процена непријатеља, увођење у борбу, напад са савладавањем водене препреке, формирање десантне основице, борба по дубини). Вежба права. Лете авиони, хеликоптери, артиљерија (јер нису учествовали само питомци, већ и неке јединице ЈНА и ТО).  Потом нас пребаце на Калиновик (возилима) за извршење бојног гађања четом (три дана). Нема зезања, право гађање са бојевом муницијом целе чете питомаца. Дакле, гађа цела чета развијена у борбени строј у нападу. Ојачана је водом минобацача и водом бестрзајних топова. После претреси терен, ако шта није експлодирало. Видиш како изгледа неекслодирана кумулативна мина (а разбијена) и др. И стално ти говоре, буди опрезан, пази, немој ово, сутра гада гађаш са четом води рачуна о овоме, о ономе. Пре тога гледаш едукативне наставне филмове (било их је о разним несрећама током гађања или постављања мина, о вежбама, обуци). Дакле, остане ти то у памети.  

Е сад поента приче је  - треба ту "праву" вежбу смислити, организовати, уклопити, израдити планове, координирати, довести људе и средства да се у датом моменту нађу на истом простору, ураде вежбу, са што мање (ако може без) ванредних догађаја. За све наведено је потребно знање, мало маште, време и новац. А све то постоји, чак и у данашњој оскудици. Не мора то бити мегаломанска вежба каква је "Дипломац".

Ako i dođe do nečega, ne daj bože naravno, bojim se da će vojska biti prepuštena onima koji nešto znaju, a to su ti matori zastavnici i dugo ili treće pozivci koji su preturili pravu stvar preko glave.

@dzumba

To dugo zavrsno logorovanje 4 godine VA KoV je bilo dugo u opticaju sigurno od 50 - 60-tih godna.

Neznam kad su ga ukinuli najverovatije posle clana 11.

@Motorista

Nazalost u svim ovim reorganizacijama vojska je izgubila dosta kvlaitetnih ljudi.
Nisam siguran da se uspelo preneti svo znanje pogotovu ono koje se neuci u klupama.

Na pocetku reformi kad su videli kako je krenulo su iz RV-a prvi cini mi se podigli buku da gube iskusne pilote i da nece imati ko da obucava mladje.

хајде да разумем "цивиле"који не спомињу али ми нису јасни бивше активне старешине-па ти назови кадети су готови официр који сутра командују и одговарају за вод -чету или како га већ крстили.следећих 20-30 година они треба да руководе и командују у Војсци државе Србије.на перфидан начин уништен је један од стубова друштва-војска.на ово се надовезује пролазност на матурском испиту основаца о чему бруји штампа ових дана.па када додамо стање на универзитетима види се да оно са чим смо се раније дичили сада пропада под диригентском палицом припадника евроатлантски интеграција.

ево колико смо озбиљна држава:
Šutanovac "tvitovao" o slučaju pogibije kadeta
 Blic | 20. 06. 2012. - 16:56h  | Foto: M. Jošida, Tviter | Komentara: 22

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac juče je na društvenoj mreži Tviter diskutovao detalje o tragediji na vojnom poligonu Pasuljanske livade u kojem je poginulo dvoje kadeta, a sedmoro povređeno.
наш министар Војни као клинац дописује се по Твитеру,срам га било.

To je bila obuka a ne ovo danas :'(

https://twitter.com/sutanovacdragan

Не скида се са Твитера. Професионалац  :zid

изгледа да активисти упорно раде и како се каже"твитују".

Не знам да ли је неко помињао, али се ја не сећам да је у неко мени познато време (око 40 година) погинуо питомац Војне академије током обуке на терену. Сећам се да је давно, почетком 70-тих, током завршне вежбе 26.класе ВА КоВ дошло до удеса (пада) хеликоптера када је више питомаца страдало. Не могу да се сетим да ли је било погинулих, али тешко повређених знам сигурно. Међутим, тај удес није био у вези са обученошћу питомаца.

Наравно, не требамо дизати у небеса као недодирљив и свемоћан стари начин школовања, посебно практичне обуке питомаца  у ЈНА, јер је и ту било озбиљних пропуста манифестованих кроз страшне грешке младих официра (потпоручника, поручника, капетана) када су дошли у трупу. Прошли су кроз систем а да их он селекцијом није елиминисао. Сви ми стари војници знамо какви су све пролазили. Чак су неки постајали и пуковници, можда и генерали. Зато је било је погибија војника узрокованих тешким незнањем, необученошћу и недисциплином младих официра, бивших питомаца. Ипак, по мом суду садашњи начин обучавања  није најсрећније решење са становишта практичних знања и способности да се преузме командовање и лошији је у односу на онај у ЈНА. Ко се имало разуме у дидактику и методику наставе, посебно војне, знаће да није исто када у континуитету више година постепено дајеш практична знања и када то чиниш кумулативно, за краће време (на пример Настава гађања само у 4. години школовања). У првом случају добиће се трајније усвајање знања и вештина јер се неке радње, вештине и знања стално понаваљају и она ти "уђу под кожу". Са друге стране (данас) имамо кумулативно преношење знања у кратком времену и пуно. То ће на први поглед (или оцену) дати бољи резултат (резултати неких вештина, као на пример гађања, ће бити бољи), али ће то знање и вештина брзо да "испаре" јер нема кондицирања (обнављања). Осим тога, због краћег времена не могу лако да се исправљају уочене грешке (не виде се) или се то чини делимично. Упитно је и да ли се стигне да се све битно пренесе (из разних разлога) а због ограниченог времена (они сада завршавају школовање) не може се обезбедити друго и додатно време. Ценим да ће се након, овог трагичног догађаја ту нешто морати да мења.

Није боље ни на другим факултетима. У фирми где радим имамо једног запосленог који је завршио Факултет безбедности. Врло интелигентан и способан млад човек. Био је један од бољих студената. Завршио је факултет у року са просеком око 9. Међутим, у пракси он нема појма. Он ништа не зна. То што је он учио "стратешки менаџмент" мало коме треба. Срећом брзо учи. А шта је тек с онима који су били слабији по успеху и природне предиспозиције су им лошије, а каобајаги менаџери су безбедности. Лично мислим да се од таквих треба добро чувати.

Девастација војног образовно-васпитног система нема везе са НАТО стандардима или неким притисцима. Има везе са друштвеним односима и стањем у друштву. Квалитетна практична обука у војним школама је престала  са почетком тачке 11. а дефинитивно 1994-5 године са укидањем средњих војних школа.

Jeste da je off ali dzumba je spomenuo pad kvaliteta obuke sa ukidanjem srednjih vojnih škola.
Ako nije problem obrazloziti koje su prednosti a koje mane 4-godišnje srednje vojne škole u odnosu na predpostavljeni sistem
(ne znam dali je takav u VS) vojnik poslije odsluženja vojnog roka (20 godina) potpisuje ugovor.
Kao ugovorac ukoliko se pokaže odlazi na kurs za desetar, nakon određenog perioda vjerovatno produženja ugovora odabrani se upućuju na
kurs za vodnika (23 ili više godina).

Prvo, nisam ni znao da su ukinute srednje vojne škole. S time ne samo da je "Džumba" u pravu nego je to zaozbiljno
katastrofa. Pa gde nam je pamet i naše višedecenijsko iskustvo koje je pokazalo da je u svakoj vojsci srce i duša upravo taj
tip kadra preko čijih pleća su pretutnjali svi jadi našega Balkana.
Podoficirski kadar se stvara od malih nogu, počevši sa 14-15 godina. To je namjensko obrazovanje za unutar armijske potrebe.
I potrebno je nekoliko godina konstantnog obrazovanja i to unutar određenog skupa gde se mentalno treba sazreti da bi se
kasnije uspješno moglo nositi sa vojnom problematikom.
Iz mog višedecenijskog iskustava to je nemoguće postiči sa ljudima iz građanstava koji imaju izgrađen već svoj mentalni sklop,
a pogotovu ako imaju i preko dvadeset godina starosti. Nikakva tu doškolovanja ni kursevi neće tu prevazići srednje vojno
obrazovanje. Nijedan aktivirani starješina iz građanstava nikad se nije mogao do kraja uklopiti ravnopravno sa starešinama
izniklim iz vojni škola. Ili ne zadovoljava do kraja, ili je ortoksan preko mjere pa na svoj način štrči.
Takva su bila bar naša iskustava iz doba JRM. U pitanju je izgradnja mentalnog sklopa.
Vjerovatno će se ovde pojaviti i tumači suprotnih shvatanja i mišljenja, ali to mogu biti samo razmišljanja ljudi koji nisu
u stanju takvo šta osjetiti i procjeniti. 

Da Ciro, moja klasa je naprimer bila pretposlednja klasa SVS KoV u trajanju od 4 godine. Zajedno sa mojom generacijom promociju je imala i prva generacija tzv. jednogodisnjeg skolovanja za podoficira. Medjutim i to se nije zadrzalo dugo. Mislim da je izaslo maksimum 10 klasa jednogodisnjeg skolovanja.

Imao sam priliku da radim sa onima koji su zavrsili tu jednogodisnju skolu (uslovno receno jednogodisnja samo zato sto se radi o jednoj skolskoj godini a u stvarnosti to je bilo 10 meseci skolovanja sa sve raspustima, praznicima i vikendima). Imalo je tu onih koji su veoma dobro radili svoj posao i to su pretezno oni nesto stariji koji su prethodno odsluzili vojni rok pa su dosli sa nekim predznanjem. Ali je imalo i mnogo onih koji  nisu imali blage veze o poslu osim da vicu na vojsku i postrojavaju je.

Nešto je trulo u državi Danskoj.

Svaka sličnost je namjerna, a puca tamo gdje je najtanje. Ovaj put po životima dvoje ljudi.

Već sam pisao o sajtu Budi profesionalac, a gdje je postavljena slika tenka T72 i govori se o zanimanju punioc u tenku. Za one koji ne znaju punioc je mehanizam. Stisneš dugme i napuniš top.

[attachment=1]

A duže vrijeme na ovom sajtu stoje ove gluposti. Pisao sam već o mojoj borbi sa sajta Vojske Srbije www.vs.rs gdje su navaljali gomilu gluposti, a sajt su promijenili tek kad sam počeo da prijetim javnim medijima nakon nekoliko mjeseci borbe da se sajta izbace razne gluposti i greške.

O tome da se Ministar odbrane Srbije o ovome događaju dopisuje i prepisuje preko Tvitera minimalno je žalosno. Mjesto da da ostavku na sve funkcije u životu i da postane rezervni član dobrovoljnog vatrogasnog društva. Ako ga prime. Ali on to neće učiniti, jer je trenutno u postupku izgradnje stambeno poslovnog centra.

Pozdrav

Vlado

Vlado dve stranice ranije si izneo svoj stav o ministru odbrane i svima nam je jasan. Daj ako može o temi, ali bez politike. Znam da je teško, ali ipak...

Ljudi ceo sistem je oronuo.

Sve se radi po principu "seci uši krpi dupe".

Nemam nameru da stajem na bilo čiju stranu, Vlada je izrazito direktan i seče, jasno mu je i verovatno ga boli zato što se sve raspada po šavovima.

Ne samo kod vojske, celo društvo je u kalju-blatištu, pritupih "experata" koji po mraku završavaju visoke škole za menadžere (šta sve ima vsokoškolsku licencu ??????)

Tvrdim Vam i potpisujem da se to radi N A M E R N O i smišljeno.

Iznedrene su, tamo od kasnih osamdesetih, intelektualno uštrojene generacije kojima će biti lako manipulisati.

Danas je nemoguće naći ne starog već ozbiljno obučenog majstora kome možeš da poveriš posao i da očekuješ da bude odgovorno završen.

Neka ga pošteno i naplati.

Potražite kvalitetnog strugara, kalioničara, metalo-glodača, ne usuđujem se da pomenem alatničare i modelare.

Iz srednjih tehničkih škola izlaze klinci koji ne znaju koliko je koren iz 3 ili koja je vrednost broja ∏, o tehničkom crtanju nedao bog zupčanika se bojim i da razmišljam.



 

Nista cudno ako u zbirkama zadataka iz matematike kaze: Izracunaj povrsinu kruga ciji je poluprecnik 10 cm (vrednost  ∏ je 3).
A isto tako sam bio svedok da osoba sa zavrsenom srednjom skolom ne zna da izracuna povrsinu prostorije.
Pa onda imamo situaciju da sam se ubio objasnjavajuci kako neko na osnovu dimenzija i specificne mase da izracuna koliko je teska tabla sundjera koju koriste tapacireri ili tapetari. I ti isti kojima objasnjavam tvrde da je to nemoguce tako da se izracuna i da tezina moze da se utvrdi samo merenjem.

Sredje vojne skole su bolje ali su skupe.
Jeftinije je da dok radi kao profesionalini vojnik zavrsi par kurseva i dobije cvarak.

Isto je urdio i MUP Srbije. Ukinuo je srednju skolu i sada imaju samo kursevi za policajca.

Dobro, neću o politici.

Pogledajte sajt Budi profesionalac. Plata za pripadnike Vojske Srbije se izražava u DOLARIMA. Na šta to liči i kakvi se zaključci mogu na osnovu toga donijeti. Ko onda plaća tu vojsku i za čije će se interese boriti i čuvati zemlju.

Vojnici Gardijske brigade uče da mašu puškama kao američki vojnici. Saradnja sa Ohajom. A da li ih je neko učio kako se postupa sa neeksplodiranim ubojnim sredstvima.

Vojska je imala aferu sa Prvoslavom Davinićem. Za koga je on radio. Hoće li biti još takvih afera. Za koga je radio Momčilo Perišić, bivši Načelnik Generalštaba. Njega su plaćali u dolarima. Do marta 2002 godine.

Dalje neću da pitam. Može da neko pomisli da pričam o politici.

Pozdrav

Vlado

Pitanje za poznavaoce, psihologe, analitaicare, oficire...
Da li je dobar potez sto je vezba prekinuta?

Ipak se pitomci obucavaju da brane zemlju, znaci za rat.
Sada to sve zavisi od pitomca do pitomca ali uskoro kada postanu oficiri moze da se desi kada vide topovski projektil, cak i manjeg kalibra od 20, 30 mm pa da pocnu neracionalno da se ponasaju, aiza sebe u najmanju ruku u pocetku ce biti na celu voda, igrom nekih slucaja mozda kao zamenici k-dira cete i na celu cete.

Znam da zvuci surovo. Dvoje pitomaca su nastradali, sedmoro njih ranjeni, ali takve situacije u sukobima za sta se oni spremaju su realnost.

Nisam ništa od gore navedenog, lično mislim da se vježba nije trebala obustaviti, tj prekinuti.
Upravo iz razloga koji su navedeni u zadnjoj rečenici.
U toku 91 god. imao sam priliku lično vidjeti po kojeg cmizdravog oficira. Ništa nije ponižavajuće
kao takvo nešto. Dolazilo mi je da ga upucam k'o običnu džukelu...

Zbog kratkog staža na forumu a i zbog želje da NEbudem proglašen za paranočnog lika to pitanje nisam potezao.

Naravno, uz svo poštovane tuge roditelja i familije.

Smatram da se zna čemu vojska služi i čemu se vojska obučava........................

Vežba je morala da se nastavi.

Ako je zavrsna vezba do sada sluzila samo za slikanje posto se izvodila po ustaljenom sablonu kao sto rece Dzumba, onda je svejedno da li je otkazana ili ne.
Sa druge strane smatram da je mogla biti samo odlozena na neko vreme i da se ipak odrzi bez obzira da li je sablonska ili ne.
Ako je zbog nastradlih otkazana, a jeste, onda je pre trebala da bude otkazana svecana promocija. Bas iz postovanja prema poginulima treba otkazati svecanost i potpuno tiho iz bez pompe kada dodje taj dan promocije negde na VA procitati naredbu, najboljima dodeliti priznanja i kraj. Bez bacanja sapki, bez paradiranja, pa i bez svecanih uniformi i belih rukavica... Sve to naravno ako se zeli iskazati postovanje prema poginulima.

Otkazivanjem vezbe se ne iskazuje nista osim stvaranja utiska da su svi sada u soku i potreseni tim dogadjajem, ali se onda postavlja pitanje za sta su se oni pripremali. Zbog toga je Brokova konstatacija apsolutno na mestu.

Ćiro, Borise, u celom svetu je takav običaj: ako ništa, zbog pijeteta prema poginulima.

Zamislite kakvi komentari bi tek bili da je vežba nastavljena: "Gledaj, bezosećajna Vojska nastavlja vežbu...", "Koliko kadeta treba da pogine da bi se vežba prekinula..." i slično.

Uveravam Vas obojicu da bi vežba bila prekinuta da se sličan događaj desio u ogromnoj većini drugih armija.

Boro, ima smislia i logike ono sto kazes, ali kako je to vec poredjeno u temi vise puta, vojska ne bi trebala da bude vatrogasno ili golubarsko drustvo.

Ne znam, bas sam u pravoj dilemi.

Ciro, naravno da se pitanje odnosi i na tebe, stavio sam tri tacke, a tu se valjda podrazumevaju i podoficiri sa velikim iskustvom sto ti svakako jesi.
Ne mogu sada sve pominjati, pola posta bi bilo samo u tome.

"Boro", ostajem pri svome stavu. Istovremeno duboko poštujem i tvoje razmišljanje.
Oficir mora biti čvršći od stijene kamene, inače ništa ni od njega ni od onih koje vodi
i usmjerava. Da nije tako nebi ni bio oficir u pravom smislu.

Ma dobro...

gospodo ponovo ću izraziti svoj stav:onog momenta kada su "lepo pisanje i crtanje" postali glavni predmeti na VA adio Mare.ko razume razumeće a ko ne razume badava mu objašnjavati.

Slažem se sa oba stava.

Moraju se poštovati i nesrećni akademci i njihove porodice u crno zavijene.

A tek hor...

nisam bio tu pa nisam komentarisao, iako sam za ovo znao cim se desilo (pitali me sta to bi)

prvo, nek im Bog dusu prosti. kakvi god da su bili, steta je sto ih nema.

drugo, prvi krivac je direkni pretpostavljeni koji je dozvolio da, kako je neko napisao, "bauljaju" po poligonu bez nadzora. pa nisu na korzou, bogamu, vec na opasnom mestu >:(

trece, o nastavi naoruzanja smo vec negde pisali, a vidim da je vecina to i shvatila kao srz problema. ne moze se, dame i gospodo, VA pretvoriti u studijsku grupu anglistika. ja sam kao klinac uzduz i popreko procesljao markovo kale i petlovo bojiste, dovuko kuci boga oca gvozdjurije, (onomad u selu vido 122mm granatu koja sluzi kao stalak za antenu !!!) ali mi na kraj pameti nije bilo da diram neeksplodirale mb mine koje sam vidjao. da, bilo ih je jos iz jna zaostalih, a i nesto kasnije! sto neko rece (mislim dzumba) znao sam kako to izgleda jos u osnovnoj skoli. unistene su gadjanjem iz karabina ili smo obavestili policiju (miliciju u to doba). u gimnaziji sam jednog sadsnjeg kapetana (tada gimnazijalca II godine) vodio na markovo kale i prvo sto sam mu rekao pre nego sto smo posli bilo je NE DIRAJ NISTA STO NE ZNAS SIGURNO STA JE. nasao je rucnu bombu m75 ispred rova za bacanje bombe. srecom manevarsku. poneli smo je. zasto ta bomba nije bila pokupljena, a bila je nova-novcata? verovatno jer je nisu nasli, lakse bilo da se rashoduje. u vojsci sam na peskovima pokupio ispaljeni motor i balisticku kapu od zolje, gomilu raznih caura, a tadasnji majori su mi odobrili da to ponesem jer su iz aviona vidli da je to "gvozdjurija". cak mi i oni dali pojedine dobro ocuvane primerke. medjutim, iako sam ja bio obican slusalac sro, tretirali su nas sa puno poverenja pa smo isli u pretragu terena posle gadjanja osom i velikog procenta neeksplodiralih raketa. e tom prilikom nasli smo i jednu neekslodiralu zolju. otkud ona tu? zamisli, otkud na vojnom poligonu neeksplodiralo zrno?!? ljudi, nemojmo da se zavaravamo, svi znamo da zrno leti po njemu znanoj putanji posle rikoseta. svako ko je gledao gadjanje sa trasirajucim zrnima to zna. sve te neeksplodirale rakete NOSILI SU PODOFICIRI KAO CEPANICE, naslagane na lakat >:( jedino se ta zoljom nisu zezali. potpukovnik rukovalac gadjanja nas je posebno skrenuo paznju da je ona vrlo zeznuta, i da je ako je ikad vidimo negde CAK I NE DODIRUJEMO. unistena je tu gde smo je i nasli eksplozivom. na gadjanju bst-om ja nisam hteo/smeo da gadjam zardjalim rkz-om. taj isti ppuk mi je utrapio trotil u ruke i pokazao kako da ga unistim. ali svi smo bili upozoreni na sve moguce opasnosti, cak i da gledamo gde stajemo.

cemu ovoliko moje pisanije? verovatno je da su i ovi kadeti (uh sto mi je mrzak ovaj naziv >:() bili upozoreni po milioniti put. da li je taj koji je doneo granatu hteo da se dokazuje, ili nesto trece, sad vise nije ni vazno. ko zna otkud je ta granata od bga doletela tu. rikoset, neko gadjanje ko zna otkad, neki pitomac je nekad doneo pa iz straha od kazne 'itnuo u prvo zbunje... za zabrinutost je sto niko od njih 10tak nije na vreme upozorio na opasnost, iako mozemo da pretpostavimo da je uvideo. a ono sto mi je juce pre*urcilo jeste ona "ispovest" "neimenovanog kadeta". OTKAD BRE NEIMENOVANI KADET SME DA DAJE IZJAVE ZA NOVINE??? >:( pa ni akktivni oficiri ne smeju da daju izjave za novine, to je posao oficira za odnose sa javnoscu, a ne pere, zike, laze. pre ce biti da je dobio instrukcije sta da kaze i odobrenje od nekog pretpostavljenog, a sve u svrhu da se opere krivica sa nekog ko nije odradio posao kako treba.

SSekir,
мада се са већином слажем (посебно за део о рикошету и НУС на полигону), ово ми просто боде очи:
”drugo, prvi krivac je direkni pretpostavljeni koji je dozvolio da, kako je neko napisao, "bauljaju" po poligonu bez nadzora. pa nisu na korzou, bogamu, vec na opasnom mestu.”
Па нису кадети 4. године мала деца. Како ће да се за неколико месеци старају о својим војницима ако не могу ни о себи?

znam, ali propisi su propisi...

Ako su već bili angažovani na izradi maketa, kako je moguće kontrolisati i grupu koja izradjuje i one koji prikupljaju materijal?

Sto tice rikoseta iako ne poznajem taj poligon gotovo sam siguran da je to nemoguca varijanta.

Prema objasnjenjima koja su do sada isla u medijima i prema skici koju mi je posalo nas clan Ljuba neerovatno je da bilo koji projektil ili zrno rikosetira tako sto ce promeniti smer za mozda i celih 180 stepeni i otici u suprotnom smeru od smera ispaljenja. Ako pogledamo semu u prilogu videcemo gde se nalazi linija meta a gde se nalazi taj logorski prostor gde se sve to dogodilo. Takodje upada u oko cinjenica da je nekoliko puta pomenuto to rastojanje od 3 km izmedju mesta gde su se kadeti nalazili i dela poligona gde se nalazi linija meta i gde je moguce ocekivati neeksplodiran projektil. Da li ovako nesto kao sto je pomenuta granata moze da leti prema cilju 500-600 ili 1000 metara (ne znam na kojim daljinama se vrse gadjanja) pogodi neki predmet od koga se rikosetira pod veoma velikim uglom (cenim prema polozaju osmatracnice da je to ugao od najmanje 120 do 180 stepeni) i odleti prakticno preko onih koji vrse gadjanje i pri tom ima energiju da preleti jos 3 kilometra. Naravno u celoj prici da ne eksplodira?

[attachment=1]

Može.... ali u "Kuriru".

Aha, posto su oni sad zabrinuti za selo Ravna Reka.

sudeci po slici, otpada mogucnost rikoseta. mada opet, ko zna... :nervoza

Šta ako su stanovnici Ravne Reke, koji strahuju za svoje kuće da im vojska ne poruši, prilikom sakupljanja sekundarnih sirovina na sektoru za gadjanje našli granatu 30 mm, da bi kasnije skontali šta su uzeli i izbacili je van sektora kao kukavičije jaje?

Сад се јасније види - од места логоровања до рејона циљева има око 3км, а гађање се врши правцем од места логоровања - значи рикошет је тешко могућ уназад у тој мери.

Остају могућности да је неко померао гранату - сам питомац, или неко од мештана ко је скупљао метал...

Lično smatram da je ovo strašna tragedija, prvo za porodice poginulih pitomaca (iz principa neću da pišem kadeti) a onda i za Vojsku Srbije. Porodice se nikada neće oporaviti od ovog gubitka, a na nesreću Vojska neće izvući nikakve pouke.

Neko je rekao da je SVŠ skupa, ali i kvalitetna. Šta je to MUP dobio sa izbacivanjem 2 godišnjeg školovanja u Sremskoj Kamenici? Jad i bedu u policiji, kursisti, koji nemaju pojma ni o čemu, osim da imaju pištolj, uniformu i da su oni zakon. Zato nam je i policija takva.

Mislim da je Ćira rekao da se vežba trebala nastaviti. Moje mišljenja je da nije, posle tog događaja sve je izgubilo smisao.

Mislim da se i vežba "SALI 82" kada je kapetan bojnog broda D.B. Komandant VPS Šibenik u to doba, imao vežbu za admirala, prekinuta jer je helikopret sa rezervistima pao u more kod otoka Žirje, jer je bilo poginulih i povređenih.

Moje mišljenje o ovom slučaju je da se tresla gora, porodice ostale bez najmilijih, VS bez dva oficira i 7 u ko zna kakvom stanju (prevashodno psihičkom), da će da naj..e neki niži oficir, a da će ostali da budu nagrađeni nekim novim FM.

Izvinite, ali morao sam.

P.S.

Analizirajte "Stalaćku klasu", klasu koja je u Stalaću 80.-tih godina doživela železničku nesreću, na povratku sa logorovanja. Niko od onda nije bez velike potrebe (da ne kažem nužde) sedao u voz.
Jedao od njih je sada komandamt jedne od brigada KoV VS.

moze neki podatak za nas mladje koji ne znamo sta je bilo to u stalacu? ???

TNT 024 u Sralaću su za relativno kratko vreme bile dve železničke nesreće i to jedna u samoj stanici a druga u Stevancu a to je 3 do 4 km od Stalaća kad se krene ka Nišu. U obe je dosta stradalo i pitomaca i regruta premda više u onoj samom Stalaću.

Несрећа која се догодила 13. септембра 1979. године у 1 сат и 34 минута у Сталаћу однела је 60 људских живота мада се, према незваничним информацијама, број жртава касније попео на 72. Повређено је 116 путника.

Тада је теретни воз 8335, који је долазио из правца Крушевца, ударио бочно путнички воз 771, који је саобраћао на релацији Београд - Скопље. Међу жртвама је био и велики број питомаца Војне академије који су ишли на прекоманду у Скопље.

nije ni cudno sto ne znam, imao sam 3 godine :) e sad, sta je tnt hteo da kaze? sta da se analizira? ???

Jedna od najpoznatijih i najtragičnijih nesreća JŽ-e.

Стицајем околности учествовао сам у вежби "Сали 82"или како се већ звала.тада сам био на МЛ-152.завршетак вежбе је био у 06.00 када смо добили отворену обавест о несрећи.хелкоптер је пао у плићак поред отока Пашмана,погинуло (удавило се )12 или 14 војника све резервисти са подручја Каштела.неби их толико страдало од пада већ су се први заглавили са ранчевима на вратима тако да се претпоставило да се добар део удавио.

Meni baš mnogo smeta kada pročitam u novinama da su krive starešine jer nisu nadgledali pitomce.Pa nije to vrtić pa da pretpostavljeni oficir ne skreće pogled sa njih...

Kako stvari stoje, biće to vrtić... ::)

Žao mi je poštovani "crki" ali to je tako.
Prvo, onog momenta kad si dobio naređenje za vježbu (vjerovatno i u pismenoj formi) i preuzeo pitomce odgovoran si za njih
u bilo kom smislu i za dobro i za loše. Takvi su zakoni i propisi.
Drugo, nemogu shvatiti nikako da pitomac završne četvrte godine, sa nekih 23-4 godine starosti nije obučen i upućen u to da
nesmije dirati nađenu neeksplodiranu minu/projektil ili neznam već šta i još je donese među skup ljudi, nonšalantno je odbacivši.
Drugo, još je grđe kad se to već desilo, da niko od njih ne reagira i to prekine, nego je još navodno drugi opiči nogom k'o trulu
lebenicu i sve ode u vražju mater.
E to ja nemogu nikako shvatiti i jedino mi se nameće to da se radi o neznanju, javašluku, neobučenosti, o neadekvatnom nadzoru
pretpostavljenih i svemu ostalom što bi se moglo pripisati ovakvom tragičnom događaju.. :'(

Gazim datu reč. :-[.

Dragi Crki,

pa i vaspitačica u obdaništu bi kad bi primetila, sigurno reagovala pa makar i iz ljubopitljivosti i pitala "dečicu" zašto se odjedanput njih desetak okupilo u grupicu i čime se to trenutno "zabavljaju". Zar ne?

Ne mogu da verujem da kadeti nisu znali o čemu se radi (dakle ne radi se o neobučenosti), mislim da je u pitanju malo "frajerisanja" i neozbiljnosti, da je to dovelo do tragedije.

Njih desetak je već bilo okupljeno, radili su zajedničku vežbu, dakle nije bilo potrebe da iko proverava šta rade.

Predpostavljam da oštrom oku ne izgleda isto "desetina" koja oragnizovano radi na izradi makete i desetina koja se skupila "u krug" da ne kažem u "buljuk" po sistemu "ko da igra mečka", neka oproste svi ako grešim ali svi opisi u štampi toj slici idu u prilog.

Vidis prika, upravo je na internet stranama domacih medija objavljeno da je u Beogradu eksplodirao automobil. Neki su brze bolje objavili da je eksplodirao auto-bomba. A  niko nije ni pomenuo mogucnost da naprimer eksplodirala neispravana plinska boca od gasnog uredjaja (vrlo dobro znamo da njih i dalje postavlja i Kurta i Murta). Ili mozda da je doticni isao da zameni kucnu plinsku bocu pa da je iz nekog razloga eksplodirala  ili ona ako je  ipak imala nesto plina ili ta druga puna.

Sta sam hteo reci? Pa to da ne treba verovati novinarima po svaku cenu. Godinama unazad u novinarstvu je najvaznije da se napise SENZACIONALNO, SOKANTNO, VEROVALI ILI NE .... Sto bombasticniji naslov to bolje za prodaju novina. Inace isti ti novinari su ustanovili da je ta granata tu dospela tako sto je letela unazad 3 kilometra. I ustanovili su da iste granate koristi Praga.

@Oficir neaktivne rezerve, moja čaša vode uvek će biti do pola puna, nikad do pola prazna.

Zašto tražiti u svemu krivicu, grešku, nameru?! Stvari se dese i usled više sile, tragičnog spleta okolnosti i slično. A novinari šta pišu, nemam vremena ni volje to da komentarišem. Ko im veruje, sam je kriv.

[attachment=1]

Jedna slika vredi 1000 reci.

Ma čekajte ljudi. Sad idemo u drugu krajnost.  ???

Zna li se tačan podatak kako se događaj desio i to službeni.
Eksplozivna naprava se našla na određenoj poziciji i uopšte nije u krajnju ruku bitno
otkud ona tu. Nije se smjela dirati bez pirotehničara. Slažete li se... :-\

Stvar i jeste u tome sto sluzbena verzija prakticno ne postoji.

Dragi Boro,

o njima smo i pre diskutovali čast izuzetcima,profesija gde je mnogo važnije "da je čovek ujeo psa a ne pas čoveka".
Uvek se stvari u životu dešavaju spletom nekih okolnosti gde je u lancu dešavanja uvek i jedino bio okidač "ljudski faktor" a izgleda da je možda i božija promisao kada će nešto od tog "faktora" da se ispolji ali ne bih da bogohulim.
Stara avijatičarska izreka kaže: "Ne postoje dobri i loši piloti, jer oni više ne lete, lete samo oni koji se drže procedure" a druga narodna izreka kaže "Ko se  čuva i bog ga čuva" pa šta je kome draže procenite sami.

Pa što onda toliko pjenimo, a neznamo zapravo ni šta se desilo. Samo uzalud tupimo zube.
Jedino što je sigurno je to da su dva pitomca poginula i nekoliko ranjeno za vrijeme vježbe te i te...
I to bi bilo dovoljno dok se ne oglase merodavni organi, a ne tamo neki musavi senzacionalista.

Mogu ja tako da pretpostavim da je na njih neko namjerno bacio bombu iz obližnjeg šumaraka i objavim,
a onda počne natezanje sa svih strana.

Mislim da je najpametnije da se sačeka službeno saopštenje....

Tako je Ćiro, treba sačekati službeni izveštaj pa onda eventualno komentarisati.

Posebno se ne treba osvrtati na razno-razne članke po novinama.

Сахрањени кадети Филип Милојевић и Милина Милетић

21.06.2012.

Кадети Војне академије Филип Милојевић и Милина Милетић, који су страдали у несрећи на интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде”, сахрањени су данас уз војне почасти на месним гробљима. Почасном паљбом последњи поздрав Филипу и Милини упутили су почасни водови Војске Србије.

[attachment=1]

Кадет Филип Милојевић сахрањен је у селу Горња Трнава код Тополе. Поред чланова породице, рођака, многобројних мештана и кадета Војне академије, сахрани су присуствовали и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић са сарадницима, начелник Војне академије генерал-мајор Младен Вуруна, државни секретар у Министарству одбране Игор Јовичић, председник општине Топола Драган Јовановић и представници локалних власти.

Присутни су на опелу запалили свеће, а кадет Војне академије изрецитовао је песму коју је написао за своје преминуле колеге наводећи да „бол који осећају може и камен да спржи“.

[attachment=2]

На милановачком „Брду мира“, Минином последњем испраћају, уз њене најближе, пријатеље, колеге са Академије и суграђане, присуствовао је министар одбране Драган Шутановац, заменик начелника Генералштаба генерал - мајор Милан Бјелица, изасланик председника Републике Милорад Симић, као и високи официри Министарства одбране и Војске Србије.

– Живећеш у нама, мала балерино, у строју, на твојим омиљеним местима за излазак. Памтићемо те и по шапутању из прве клупе до прозора, принцес крофнама, пршути и кајмаку са Рудника али и по звездици на рамену, коју ниси стигла да истетовираш, иако си жарко желела, рекла је кадеткиња Миљана Прстојевић и додала да ће све колеге Мину заувек памтити по доброти.


Izvor: www.mod.gov.rs

Sad čuh na radiju da je eksplozija automobila danas oko 12 h u Beogradu, prouzrokovana ubacivanjem bombe u vozilo u kojem se nalazio blizak saradnik jednog od "kontroverznih" beogradskih biznismena kako taj radio nezvanično saznaje.

Nemojmo da zagadjujemo temu o pogibiji dva kadeta napisiima o "kontroverznim" biznisima...

Neko reče da postoji razlika izmedju organizovanog pravljenja maketa i buljuka. Naravno da postoji. Makete ciljeva su izradjene i normalno je i da se dobije voljno, popije sok iz kantine. Druge stvari su nenormalne.
I takodje, nemojmo da osudjujemo nikog dok se ne završi istraga.

Читајући новине примећујем да је на сахрани покојног кадета Милетића, генерал Диковић истрпео, у таквим приликама очекивану и "нормалну" рекацију оца покојног Милетића.

Диковић је у ланцу командовања најмање "крив" за догађај. Генералштаб нема командне и друге директне надлежности над Војном академијом. Војна академија је у саставу Универзитета одбране, а он је на "вези" Министарству одбране (Сектору за људске ресурсе), односно министру.

Uvalili mu krompirčinu. Nema težeg zadatka od tog.

Moze biti da je tako i da Dikovic i nema neke veze u lancu komandovanja prema VA ali to obicnom coveku nista ne znaci. Obican covek ne zna ko je kome podcinjen i tom istom coveku je jasno samo jedno - da je Dikovic NGS  te da je on posle predsednika i ministra odbrane glavni za vojsku. Sve ostalo je apsolutno nebitno i bilo kakvo objasnjenje je tesko prihvatljivo.

Vojna akademija je u ozbiljnom rasulu desetak godina unazad,tamo se ne zna ko pije ko placa,a najvise dominiraju sisate polovnjace(matorke koje je vremo ozbiljno pocelo da gazi) visokorangiranih budza,kapetani prepodne predaju  a popodne taksiraju na divljaka!!!

P.S:Nikada nepisem nista napamet.

   Jako tuzno sto se to desilo.Moze se traziti krivica po svim coskovima,u nekog se mora upreti prstom,i neko ce biti zrtveni jarac,no...Necu da blatim i kritikujem nikog.Samo cu reci da vidim sa kojim znanjem dolaze novi potporucnici,sa kojim stavom,i malo mi je cudno,ne secam se da je bilo tako ranije,da zastavnika od 45 godina teraju da se bakce sa nama vojskom po poligonu,a potporucnici se odmah hvataju za tastaturu. Nova vremena,nova vojska...

Није проблем што ће се потпоручник "бакћати са тастатуром", него што није у стању да кад треба каже "замном" и "ја сам одговоран". Нису га тако научили. Као што сам у првим постовима мало "финије" написао, па тај потпоручник и не зна ништа "око бацакања са војском". Нити зна тактику, наставу гађања, а још мање методику обуке. Он је "менаџер" у карикатуралном смислу ове речи. И нису они криви за такво стање.

Ипак, још једном желим да нагласим да је војска такав систем у коме се ради са опасним стварима, обавља ризичан посао и који је врло завистан од људског фактора и да, по природи ствари, увек постоји знатан ризик да ствари крену "наопако". Могу се све мере предузети, а да се опет нешто деси. Зато је битно да људи који раде у систему, посебно руководиоци буду квалитетно изабрани, мотивисани и квалитетно припремљени како бих тих несрећа било што мање. Да се не заваравамо, несрећа ће бити, оваквих или онаквих и убудуће.

   Nesreca je bilo i bice,no ranije su se te stvari "zataskavale" tj. nije se o njime znalo toliko,mediji su se mnogo lakse kontrolisali. Dzumba ti si u pravu. Ljudi koji imaju postovanje vojske tipa,kada kaze "zamnom" da vojska ne pita gde nego samo jurne, su mahom stariji ljudi.Zeleni oficiri,to nemaju,niti znaju kako to da izgrade. Mozda to dolazi sa godinama.

Tihi to o cemu ti pricas ne izgradjuje se samo sa vremenom.
Vec sa: odnosom,stavom,kucnim vaspitanjem,znanjem,predanoscu,kompletnoscu licnosti u celini,obukom,drilom,hrabroscu (da ne kazem da treba imati i jos nesto).
Zato i jesam na nekoj predhodnoj strani i pomenuo da mesto u vojsci ne moze biti "svemu i svacemu" u cilju nekih tamo jednakosti,nejednakosti i "upeglavanja" razno-raznih razlicitosti.

Vojnik, može da bude i uvek je bio prosek.

Kvalitetan starešina se :

1. Rađa,

2.  Skupim-dugotrajnim školovanjem brusi i driluje,

3. Neguje, unapređuje, stalnim kursevima nadograđuje,

4. Kada zasluži debelo poštuje, i plaća,

5. Borbom se udara neophodan glanc.

Vojska, starešine to je skup živi organizam, samo obukom i šljakanjem se takvom organizmu uliva život.

Sve ostalo je "smuti pa prospi".

 Borise,  :klap

Tihi
Ne slazem se sa konstatacijom da su stvari "zataskivane". To sto nisu masovno objavljivani u mediumima, to ne znaci da su "zataskivani", strucne sluzbe su savesno i odgovorno sprovodile istrage i preporucivale propise i postupke za izbegivanje takvih slucajeva u buducnosti.
Jednostavno, radili su tiho i efikasno.
Sta mi sada imamo od toga sto se sve "sazna" i pre nego sto se stvari razjasne kako treba osim veeeeliiiikooog broja eksperta i "eksperta" koji samo spekulisu, jer nemaju prave podatke ??

Kakvo crno zataškavanje. Do raspada JNA postojao je poseban Vojni zakon za vojna lica i Vojni sudovi.
Nije se majci moglo bilo šta zataškati. Vojni zakon je bio kud i kamo kriterijski strožiji. Ma za običan
šamar prema potčinjenom nije ti ginulo manje od 6 mjeseci buvare. A za ozbiljnije stvari da se ne priča.
A to što se nije praktikovala "radio Mileva" to je već druga stvar. Svak je radio svoj deo posla i nije turao
nos gdje mu nije mjesto.
Prema tome, nemojmo ofrlje i komotno o toj problematici tek tako suditi i izjašnjavati se..

vidimo koliko NATO ulaže truda da pokupi starešine iza neprijateqskih linija.znači da ga je skupo školovao i ne želi da izgubi kvalitetan kadar.

Није постојао посебан "Војни закон" у време постојања ЈНА. Ради се о томе да је Кривични закон СФРЈ имао, као посебно поглавље, "кривична дела против Оружаних снага", популарно звана "војна" кривична дела. Републички кривични закони  то нису садржавали. Ни данас ни једна  држава настали након распада СФРЈ нема посебно војно законодавство већ су код свих у јединствене кривичне законике (дакле, цивилне) убачена "војна" кривична дела.

Не само да се није заташкавало него су након обраде ванредног догађаја израђиване посебне информације за информисање припадника ЈНА. Истине ради, треба рећи да информације намењене војницима (не и за професионалне старешине, бар најчешће) или широј јавности нису садржавале све детаље, посебно о санкцијама према вишим старешинама (мислим на оне које  нису кривичне). Новине су обично из тих информација објављивале штуре вести, обично са неким закашњење, без давања великог значаја томе.

Колико год пуна информисаност била добра (нарочито код евентуалног прикривања или заташкавања), толико су и врло лоше за истрагу јер дају коначне судове пре суда а онда је јавност тешко убедити да прве информације нису истините. И у овом случају се новинари и тзв. експерти давали разно-разне (овај нишки израз је тачнији "разноразличите") оцене и информације које је већ неко помињао ( на пример, да се гранате за БГА испаљују и из "Прага"). "Задивљујуће" су изјаве експерата.

Dokaz za to je pritisak da se sve starešine sa borbenim, terenskim iskustvom budu po hitnom postupku marginalizovane (upotrebljeni termin je posebno biran).

A još jedan dokaz za navedeno su i posete visokih Iračkih oficira sredinom 90 tih, (ako me sećanje služi), što je izazvalo veliku nervozu i znojenje međ nekim "milosrdnim" komandama.

"Džumba", hvala na ispravci. Ma to nije moje područje, pa gađam napamet.. ;D

Није постојао посебан "Војни закон" у време постојања ЈНА. Ради се о томе да је Кривични закон СФРЈ имао, као посебно поглавље, "кривична дела против Оружаних снага", популарно звана "војна" кривична дела.


Pa  nije postojao vojni zakon Dzumba ali postojala su vojna tuzilastva i vojnI sudovi dok je bila JNA

Барбакан, а ко је то спорио?

У принципу је све једно да ли су тужилаштво и суд "војни" или "цивилни", ако се придржавају закона. Узгред, та војна тужилаштва и војни судови су гонили војна лица и за кривична дела која нису "војна". На пример, кривично дело "злоупотребе службеног положаја" или свих врсте крађа (осим борбеног средства или дела борбеног средства), па и убиства, нису била садржана у "војним" кривичним делима, већ у цивилним кривичним законима (република). По мом субјективном уверењу у тим случајевима војни судови су строжије примењивали закон него цивилни судови према цивилима за иста дела.

П.П.С.
Не, него се пише на основу врло детаљног познавања и озбиљних анализа! :zid


"Zeljko", ово није тема за овакве "изјаве".
Овако "добар" опис одговара једино стандардној кафани на Ибарској магистрали током 80-тих година. Чист клише! Баш ме интересује, који је мотив "Zeljka" да коначно открије овако добро скриване тајне о стању у ВА?!

У ВА се сваке године школује и усавршава више стотина лица, од којих је и до 200 кадета, одн. будућих потпоручника. Одређени број кадета не успева да заврши школовање у ВА, углавном због слабог успеха.
А посебно се не слажем око временског оквира: " у последњих 10 година", које никако не стоји. Већ је и овде речено (претпостављам из личног искуства) да су се и у "златна времена ЈНА/ВЈ/ВСЦГ" кроз ВА провлачили до официрских чинова и они који то нису заслуживали. А да је ванредних догађаја било, било их је сигурно. А већина средстава била углавном нова, тек развијена и произведена. Постоји један мали проблем: пронаћи документацију о њима! Па то систематизовати, анализирати итд. Па написати и објавити.
Да је све било тако сјајно и бајно, не би "стари учитељи" били баш толико бољи од својих "ученика".
 
Само једна информација за већину учесника: Настава гађања (по старом ННГ) се реализује током читавог школовања (4 године), чији обим зависи од програма школовања. Наравно да наведених садржаја имају највише модули програма Менаџмент у одбрани (тако се зове, коме смета нека не обраћа пажњу, само је ствар навике). Пешадија има најразноврснију наставу и оспособљавање из наставе гађања, где се обрађују сва борбена средства, која се налазе у роду Пешадија ВС. При томе мислим на средства наоружања, убојна средства, борбена возила итд. Неозбиљно је да после оволико дискусије никоме не засмета потпуна дезинформација о томе да се настава гађања реализује са кадетима тек у 4. години ВА. А бар су данас информације много доступније него пре, већ сада епских, "10 година".

Мислим да ће ова кратка информација да створи мало реалнију слику код учесника дискусије, пошто мислим да је недостатак тачних информација многе одвео у потпуно погрешне закључке.


Милина и Филипе, почивајте у миру.

Sta sam hteo da kazem sa onim postom,ljudi su demoralisani koliko samo ljudi u VS nema stambeno pitanje reseno rade za mizeriju a tolike godine su utrosili na usavrsavanje i razne kurseve i opet sve to za 50-ak hiljada dinara i sad covek sa takvim problemima treba da radi svoj posao kako treba a ovamo razmislja dali ce imati do 20-og pare za hleb.Ja za nesrecu koja se nazalost dogodila nisam krivio oficire,niti mislim da su oficiri krivi,taj decko je mogao da kaze da ide da obavi malu nuzdu pa nece valjda oficir sa njim da ide da ga kontrolise.

Zaboravio sam da napisem u vezi taksija,najbolji drug mi je bio 6 meseci na VA pa sam tamo isao skoro svaki drugi dan i tamo sam vidjao nekog kapetana u prolazu,da bih par dana kasnije istog tog coveka video da taksira u vecernjim satima i to ne jednom nego vise puta.

nesto ja vidim da su i VA uspeli da unakaze... :zid

ОК, сада испада да дотични (а можда то није иста особа, али опет ОК) бар не таксира "на дивљака", као што је то раније речено.
Као што рекох, није примерено теми.

Несрећа се десила и то са страшним последицама. Није коректно унапред очекивати да се све околности неће детаљно испитати и утврдити стварна одговорност појединаца и војне организације.
Сматрам да не треба ни покушавати извести било какав закључак ако се не поседују иоле поуздани подаци. Овај и слични случајеви су углавном врло сложени, где постоји велики број могућих узрока. На пример, само дефинисање појма "неексплодирано убојно средство" је врло сложено и обухвата (малтене) сва стања УбС осим потпуно исправног. А таквих стања је, барем у теорији, бесконачно много. Још када се узме у обзир и могућност неправилног функционисања исправног УбС, па могућост људске грешке и да не набрајам...
Зато и постоји посебно оспособљено људство за одржавање УбС, где спада и уништавање неексплодираних УбС, које је у МО и ВС у саставу техничке службе (официри, подофицири, војници и војни службеници).
А посебно се згрозим када прочитам како су многи учествовали у разноразним "претрагама" и "чишћењу" полигона након гађања. И то, наравно, у "златна" времена. Чињеница да то можемо да чујемо од њих самих не лежи у чињеници да, парафразирам једног форумаша, "осу можеш да скупљаш, а зољу не, јер ми је тако рекао неки старешина док смо скупљали НУС". Искључиви разлог је у закону вероватноће, који се може описати и помоћу свима познате игре, зване руски рулет.
Ако је рулет "прошао" 1, 2, 3, ..., 5 пута, особа са правим знањем нема сумње о исходу 6. покушаја.

П.С. Авијатичарска изрека наводно гласи: "Не постоје добри и лоши пилоти, већ само они који знају и поштују све процедуре."
Живели пилоти!

Izvinjavam se mali OFF,da bih odgovorio:
Sleng:Divljak vazi za one koji kupe taksimetar i firmu ili iznajme od nekog malog taxi udruzenja za npr 200 evra mesecno da ne objasnjavam celu proceduru jer je ovo vojni forum,rade iskljucivo nocu jer preko dana ima dosta inspekcije pa mogu da ostanu bez auta.I nisam pogresio u vezi osobe  jer ne moram bas sve da pisem i objasnjavam.

Ovde je na forumu prakticno izneta teza da se predmet Nastava gadjanja na VA izucava samo u poslednjoj godini skolovanja. Iz te teze se doslo do zakljucka da to nije dobro i da je to jedan od mogucih uzroka tragedije - nedovljno poznavanje ubojnih sredstava.
U citiranom delu posta Mungos52 kaze da to nije tacno i da e taj predmet uci tokom celog skolovanja odnosno tokom sve 4 godine. Takodje se navodi da pesadija ima najraznovrsniju nastavu i osposobljavanje iz pomenutog predmeta itd. itd.
Pa sad mene interesuje ako je sistem skolovanja na VA u dobrom stanju kako to da posle 4 godine uzucavanja predmeta Nastava gadjanja i najraznovrsnijeg izucavanja pesadijskog naoruzanja jedan svrseni student VA (moislim da se moze tako reci obzirom na preostalo vreme do kraja skolovanja) smer PESADIJA:
- ne prepozna  UbS koje je izucavao tokom skolovanja
- ne odnosi prema svim sredstvima bilo vezbovna ili bojeva na identican nacin (ako je mislio da je vezbovno sredstvo)?

Inace, sto se tice prethodne stavke o odnosu izmedju vezbovnih i bojevih sredstava samo da objasnim da sam tokom skolovanja i kasnijeg rada u jedinici naucioi insistirao da se UVEK prema svim sredstvima bez obzira da li su bojeva ili ne treba odnositi na isti nacin. Onako kako si nauci sa vezbovnim sredstvima tako ces se sutra odnositi i prema bojevim. Ako si sa vezbovnim sredstvima radio pogresno gotovo sigurno ces te greske praviti i kada budes treba da radis sa bojevim. A na kraju uvek je i u podsetnicima za obuku u delu Mere tehnicke zastite tokom obuke pisalo isto  - da se prema vazbovnim sredstvima treba odnositi kao da su bojeva.


Dakle ovde je zakljuceno da je sistem skolovanja los zbog toga sto se samo u cetvrtoj godini izucava predmet Nastava gadjanja. Iz ovo g posta koji je napisao Mungos52 zakljucak ispada da je stanje jos gore. Kako? Pa eto ak si nesto ucio jednu godinu pa ne znas mozad nije bilo dovoljno ali ako si nesto ucio 4 godine onda se postavlja pitanje sta je taj student ucio, ko ga je  ucio  i sta ga je naucio?

покушао сам да пронађем у списку предмета које изучава Менаџмент у одбрани, Модул Пешадија наоружање и гађање јединица пешадије -нема,.тек у трећој.једино ако није под изборним предметом.

Predmeti na VA - Pesadija

http://www.va.mod.gov.rs/cms/view.php?id=16840

Tacno tako.
I ja sam to pogledao na zvanicnom sajtu VA gde ima precizan plan i program nastave za svaki modul po godinama. I zaista ako me sećenje od tad ne vara, piše da je na prve dve godine studiranja obavezni program isti za sve. A teorija i nastava gađanja se pominje tek u 4-toj godini. A mislim i da je isto i za modul OMJ.  :rtfm.
U svakom slucaju slazem se da je još gore ako se nešto izučava pune 4 godine a niko od prisutnih "Kadeta" ne prepozna nešto, to je već propust ne za "medalju" nego za "grand pri" uz obavezni kurs dvoručno ukrštenog sviranja klavira.

Štednja.

Znate li vi pošto je granata i metak. Menadžeri u VS uče racionalizaciju u trošenju municije. Zamislite da gađate, pa ako ste pogodili... Zamislite neeksplodiranu ...


Ušteda.

Vlado

Мунгосе, хвала на информацијама, без обзира на ово што кажу претходници.

Ја сам тај који је први у овој теми поменуо да студенти уче "наставу гађања" само у 4. години. Признајем, повео за оним што је неко од колега написао у другој теми (да се "настава гађања" изучава само у 4. години). Нисам проверавао. Синоћ сам мало боље простудирао "модул пешадија" (стару српску реч "модул" сам, по препоруци, занемарио) и видео, не само оно што су навеле колеге (да је предмет настава гађања само у 3. и 4. години, дакле нема га у 1. и 2.), већ и да је чак и тактика битно скресана. Кадет смера пешадије има у 1. години "Општу тактику", а у трећој и четвртој тактику јединица пешадије. У другој години је нема. Мени се чини да су тактика и наоружање са наставом гађања два најбитнија предмета у војним школама, посебно Војној академији. Свестан сам тога да настава гађања нема потенцијал научног предмета (да би га на високошколској установи предавали доктори наука), већ спада у ниво стицања вештина и примењених знања, али ако мајстор не познаје алат џаба му титула. Мислим на титулу "менаџера".

Како овде активно пишем већ пуне четири године могу ово рећи. Овде пишу од пензионисаних (и понеког активног) официра, који понешто знају о предмету дискусије, до тоталних цивила (већина) који се већ слабије разумеју у ову работу (ипак, неки су изненађујуће добро квалификовани и разложни). Свима им је заједничка добронамерност. Тешко доживљавају ово што се десило, јер ово што се десило осим што је трагедија то је брука. И још нешто је за мене врло важно. Међу учесницима на разним темама овог форума су и "корисници" знања и вештина свршених кадета. То су војници по уговору и делом подофицири. Оно што све који раде у систему одбране треба да забрине јесте да ти "корисници" углавном имају критичан став о знањима и вештинама младих официра. Ова чињеница мора да забрине све који су у систему управљања одбраном.

Када се овако нешто деси онда се систем у коме се то десило мора да преиспита и утврдити где је главни узрок несрећног догађаја. Не сумњам да ће се утврдити, бар приближно тачно, како се тај пројектил нашао где није требао да буде. Ипак, то није главни узрок. Узрок је у незнању и недисциплини. То значи да се и у Војној академији морају преиспитати неке ствари, укључујући и "модуле". Лако је суспендовати непосредне старешине и наставнике који су изводили обуку или несретног управника полигона (ово нагађам, не знам ко је стварно суспендован). Можда су и криви. Али за систем који је "створио" кадета који не уочава убојни пројектил, који га шутира (ако је то тако било како је приказано) систем обуке мора да се критички преиспита.  Ми овде управо то чинимо, са информацијама које имамо. зато смо захвални свакоме ко нам овде презентира тачне информације. Немамо ми са форума Палуба никакву одговорност, ништа непосредно да изгубимо, нити добијемо па то лакше (па понекад и олако) можемо да чинимо. Имамо  добру намеру и вољу. Заинтересована (ако јесте) или "погођена" страна - систем одбране и Војна академија могу то да искористе и да оно што ваља искористе. И не морају, наравно.

Како видим да је Мунгос добро информисан па би могао да нам каже како се стварно десила несрећа. У мери која не нарушава приватност настрадалих и истрагу, наравно.

Hvala Dzumba,

tema je opet pravo u centru mete. :komp

dzumbo brate, u pravu si 100%. problem i jeste u tome sto je to BRUKA.

glede skupljanja ostataka i ciscenja terena, obzirom da smo mi to radili: ja sam bio u sro pesadije, protivoklopni vod. predavali su nam oficiri koji su prosli ratove i imali ogromno iskustvo. o kvalitetu tih ljudi koji su nam bili predavaci samo podatak da nam je taktiku predavao covek (pukovnik) koji je kao svoj naveci uspeh isticao da je u toku svih desavanja imao samo jednog povredjenog i to tako sto je slucajno pao sa tenka i polomio ruku. drugi je "zaobisao" temu i pricao nam o svojim ratnim iskustvima iz '99. bio u raskoj brigadi tad. sve moguce trikove i zamke na koje su nailazili detaljno nam je objasnjavao i upozoravao na moguce posledice. otvoreno govorio o mogucnostima teroristickih napada raznoraznih elemenata i sta i kako u tom slucaju. naravno, bilo je i "fizikalije" u smislu proigravanja ovoga ili onoga. po tim iskustvima, ne pravilima iz 1974. e, ti oficiri uglavnom nisu prihvatali tra-la-la (sto se ocigledno sad trazi) i trazili su od nas da se bar necemu naucimo. necemu konkretnom i (ne daj boze) "korisnom". zato smo radili i prikupljanje i unistavanje neeksplodiralih raketa. ne ocekujes valjda da ce za vojskom da idu cistacice u roze mantilima i skuoljaju neeksplodirane glave?!? ili da ces u nekom ne daj boze ratu da cekas inzenjerce koji su ko zna gde i ko zna kojim poslom zauzeti da dodju da bi ti unistili jednu neeksplodiralu pt raketu ili mb minu? za koj si ti krasni onda oficir ako to ne znas sta smes a sta ne? nije u pitanju nikakav ruski rulet, vec iskustvo potpukovnika koji je prosao sito i reseto i ubrzo potom penzionisan kao nepodoban (sreo sam ga preprosle godine u bg i mnogo sta mi je ispricao). inace je trebao da radi jos par godina, ali je bio zestoko protiv ovih reformi. sad vidim da je bio u pravu.  :zid

Od 2000-ite na ovamo iz vojske su oterani u prevremenu penziju svi koji su imali ikakve veze sa ratovima 90-tih. Sindrom toga je da su piloti Mig-ova postali proizvođači alkoholnih pića, raketaši pekari itd - većina protiv svoje volje. Kadar koji je jedini imao znanje i priliku da na osnovu ličnih iskustava i dostignuća obučava nove generacije oficira ustupio je pod pritiskom svoja mesta pulenima MO i karijeristima. Od tada u vojsci, umesto oficira školujemo menadžere, umesto nastavnih filmova snimamo humoristične serije, i umesto vojnih vežbi pravimo cirkusne predstave sa uvek istim sadržajem i tematikom.

Није баш место овде, али хајде мало ван теме.

FF@, није баш то било тако. Тачно је да је један број квалитетних официра пензионисан "превремено". Међутим, неки су отишли сами (по свом захтеву, као на пример ја), неки су отишли противно својој вољи, али објективно, били су релативно старијих годишта. Неки су отишли, посебно из служби и јединица које имају бенефицирани радни стаж, јер су напунили стаж осигурања (40 година), иако се радило и релативно младим и врло квалитетним људима. Неки су отишли мимо своје воље, али искрено, добро је што јесу и камо среће да су и раније отишли (а било их је). Неки су заиста отишли против своје воље а радило се о квалитетним официрима.  Ипак, таквих је, по мом суду ипак било мање од три првонаведене категорије. Основни разлози за пензионисање су били :1) објективно смањење војске (које је било нужно) и 2) потреба да се направи место за млађе.  Тачно је и то да су неке ставили на листу " за одстрел" министри, око министара и неки генерали, да их не би ометали у разним работама. Могло им се и могу. Но, то је све део професије и тога ће, без обзира колико се буду наредни министри и генерали клели да неће, бити опет, само у мањој мери.

Међутим уместо, као што то раде и на Западу и на Истоку, да неке од пензионисаних официра ангажују као предаваче у Војној академији, на војним курсевима, као стручна лица при министарству одбране, у разним комисијама и сл, не само због стручности већ и због тога што је то јефтиније за систем (плаћају се умањени порези и доприноси), тога код нас нема. "НАТО стандарди" по том питању не важе.

Ако модератор сматра да овоме није овде место нека га пребаци и "кадровање".

Sišao danas sa Kučajskih planina i sa Pasuljanskih livada.

Pozdrav.

Нисам приметио друго јављање (пост) "Мунгос52". Каже да се посебно згражава на писања о "претресима" и "претрагама" терена након гађања. Ево, ја још једном кажем не само да сам чуо, него са и као питомац Војне академије (1976/1977) то и радио - трагали смо за минобацачком мином која није експлодирала приликом ноћног гађања. И нашли је. Наравно уз мере безбедности и под командом наставника наставе гађања у Пешадијском школском центру у Сарајеву. И памтим шта су нас за такве ситуације саветовали наставници. И шта је ту за згражавање? Поштовани колега, за највеће згражавање је то што су погинула два кадета и њих седам рањено!

Видиш, можда је то и тада (тај "претрес") био "рулет" (руски?), како ти то кажеш, али је у "златно доба" пролазио и нико није погинуо. Међутим, на жалост, у неко друго  доба (а ти види које) је рулет опалио. Још да утврдимо зашто.

И наравно, сигурно је да се несрећа може увек десити и поред свих мера, али је то тада "виша сила", онај ново ризика који сваки старешина мора да прихвати. И то тада нико не може замерити. Јако бих волео када бисмо сазнали  објективне налазе стварних чињеница и узрока и да видимо да ли се ради о "вишој сили". Док то не дође ми можемо и смемо да анализирамо слабости система онако како их ми видимо. И како знамо и умемо. А ти нас усмери али чињеницама.

И не разуме ону пословицу, односно њен контекст.

Secam se kada su nam kao pitomcima SVS KoV saopstavali mere zastite tokom pokaznog gadjanja iz pesadijskog naoruzanja. Za one koji ne znaju pitomci tadasnje SVS KoV a pretpostavljam i ostalih srednjih vojnih skola su na pocetku drugeg godine skolovanja zaduzivali licno naoruzanje i tada bi im bilo prikazano dejstvo svih vrsza pesadijskog naoruzanja - od pistolja do minobacaca, BsT, RBR itd.
Tada smo se otprilike prvi put sreli sa merama zastite vezanim za oruzje i ostala mi je u secanju jedan prica vezana za citirani deo. Naime kazu da je svojevremeno u Skolskom centru OMJ za pitomce i  ako se dobro secam neke delegacije izvodjeno pokazno bojevo gadjanje koje je obuhvatalo i gadjanje tromblonom. Pre gadjanja je naravno proracunata zona sigurnosti posmatraca i to proracunato rastojanje je dodatno uvecano. Medjutim nesrece kada hoce onda tesko da moze da se izbegne - jedan geler je na neki volseban preko publike pogodio jednog vojnika i ubio ga na licu mesta.  U publici niko nije nastradao.
Da li je ta prica tacna ili je samo u cilju edukacije pitomaca da se nekada nesreca ne moze izbeci ma sta god uradili ne znam ali znam da je se secam posle vise od 20 godina.

U onoj drugoj Jugoslaviji je postojala i predvojnička obuka (postojala je i u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji). Naziv se menjao al smo, oni stariji se sećaju, to imali u 7. i 8. razredu osnovne škole i dve godine u gimnaziji (i u drugim srednjim školama). U srednjoj školi smo imali bojevo gađanje iz puške M 48 (dva puta), bacanje ručne bombe - školske (dva puta) a muškarci su gađali i sa školskim tromblonima. Imali smo čak i taktičku obuku zaključno do odeljenja. Moju generaciju je zakačila i ona obuka od 3 nedelja (ili beše 4 ne sećam se) posle prve godine fakulteta. Tu smo, bogami prošli i taktičku obuku vod u napadu i odbrani. Bio sam u kasarni Vojvoda Radomir Putnik u Kragujevcu i terali su nas bogami skoro kao posle u ŠRO. Tokom te obuke smo gađali i sa M 48, i sa PAP-ovkom i sa automatskom puškom i sa M 53. E to je bilo dekadentno i onda su došli veliki reformatori i po nekim samo njima znanim NATO standardima uništili vojsku.
Imao sam vojnika koji je imao epilepsiju a da nije prijavio. Bila je sramota da ne služiš vojsku. Bio sam komandir kasarnske straže i dolazi mi patrola i kaže NN nije stražarskom mestu nema ga nigde dozivali smo ga al ga nema. Znam dobar vojnik disciplinovan, ne mogu da verujem da pobego sa stražarskog mesta a ostalo mu još samo mesec i po dana. Dignem pola straže da ga tražimo. Posle pola sata ga nađu, on se sklonio u žbunje verovatno kad mu je bilo jasno da će dobiti napad epilepsije i tu pao. Prebacimo ga u ambulantu pa u bolnicu. Sutradan došli otac, majka stric i ne znam ko sve i udarili u kuknjavu da ga ne otpuštaju iz vojske - sramota. Kuka i on neće kući. U komandi puka ne znaju šta da rade niko ne sme da preuzme odgovornost na sebe da ga zadrže.  Na svu sreću posle dva dana jave nam da nam sutradan dolazi u obilazak general Stevan Mirković koji je tada bio načelnik štaba III armije. Pošto je on voleo da da obilazi stražarnicu i da se zadrži u razgovoru sa vojnicima stražarima mene komandant puka i njegov pomoćnik za MPS počnu da brifuju šta da mu kao slučajno kažem za vojnika epileptičara kome sam ja i onako već bio komandir voda. Ja uradim kako su mi rekli general Mirković se zainteresuje i zadrži se na razgovoru skoro dva sata kod komandanta puka i na kraju odluče da mu dopuste da ostane još tih mesec i po dana ali da bude prekomandovan u ambulantu. Zašto sam ovo ispričao pa da pokažem kakva se briga vodila o ljudima u toj truloj JNA i da nije bilo nikakvog ruskog ruleta i slično što hoće sad pojedinci  da prikažu.

pogibija je bilo i u jna, tu nema spora, ali je cinjenica da se ovakve GLUPOSTI nisu desavale. ja sam poslednja generacija koja je imala odbranu i zastitu, i to samo u trecoj godini. ukinuta je kad smo trebali da podjemo u cetvrtu. nismo imali nikakvu takticku obuku jer je vec bio "ovaj nesrecni rat" kako je nas profesor govorio. no zato smo prilicno dobro procesljali svo moguce naoruzanje, bili na dva tt zbora i zbog tog nesrecnog rata imali u kabinetu za odbranu sto se u "zlatno doba" nije smelo ni zamisliti - bojevu municiju raznih kalibara donetu sa ratista. sve smo imali u rukama, ali je pre toga, kao i svaki artiljerijski oficir, profesor odrzao slovo sta i kako sa tim. od gadjanja jedino smo gadjali vazdusarama u sali. na drugom tt zboru u pantalejskoj kasarni pogodilo se da pocasni vod uvezbava pocasnu paljbu, pa su se na brzinu dogovorili da nam daju da opalimo po koji manevarac, cisto da omirisemo barut. iako klinci srednjoskolci usijanih glava, svi smo pazili kuda mlataramo puskama, svesni da to nije igracka. i zato ne mogu da verujem da svrseni akademci (namerno necu da kazem oficiri) ne znaju kako se sa tim spravama ponasa >:( iako smem da garantujem da se 80% mojih drugova iz gimnazije ne seca kako da napuni pusku, siguran sam da bi svako od njih prostom logikom znao da vam izdeklamuje mere predostroznosti iako za njih nije ni cuo (vecina nije sluzila vojsku,tj otisli na civilno). usput budi receno, bas u tim nasim nesrecnim ratovima se pokazalo koliko je nas sistem dsz i ono bio efikasan. a bogami i u iraku i u afganistanu se pokazuje da je efikasan, iako znamo da su operisani od tehnike. nato nije mogao da podnese bruku koju je doziveo ovde '99. i zato je resio da razbuca i poslednje sto je ostalo vredno od jna - vojnu akademiju. i zato sad imamo to sto imamo. :zid

 I nastaviće da insistiraju na razgradnji sistema sve dok ga ne svedu na lovočuvarsku službu ( najbolje nenaoružanu!).

Za ove dve kategorije sistem odbrane treba da se bori i kopa da ostanu u njemu. Da motivise takve ljude da ipak ostanu ne da ih prisiljava.

Velika je steta da tako iskusni i kvalitetni oficiri koje si skolovao i obucavao prerano odu iz vojske (ako nista ulozio si vreme i novac). To je veliki gubitak za vojsku.

U svakom slucaju trebalo bi da ih i posle odlaska iz vojske iskoristi kao sto si naveo pogotovu za potrebe vojnog skolstva. Ako nista drugo a ono zbog bogatog iskustva.

Да о кадровању, укључујући и пензионисања, дискутујемо у за то намењеној теми?

Овде дискутујемо о несрећи на Пасуљанским ливадама и анализирамо да ли је можда систем обуке произвео незнање, а посредно доприне несрећи. Поставили смо тезу да вероватно јесте. Колега "Мунгос52" нам замера да не познајемо чињенице, да жалимо за "златним временима" иако су се и тада дешавале несреће. У том смислу бих ја рекао да је то тачно. Дешавале су се и озбиљније несреће (са тежим последицама), али оно што је различито јесте да се то није дешавало у Војној академији, већ у трупи. У трупи се налази, осим официра и подофицира и маса војника међу којима има свакојаких - од озбиљних, одговорних високо образованих људи до полуписмених, неодговорних људи, по интелектуланим способностима на граници тупости, па и криминалаца. Тешко је ту одржати мере безбедности, односно оно што се данас назива "безбедност и здравље на раду". Главни фактор ризика је човек, а он је у трупи "осредњи".

Са друге стране, међу кадетима Војне академије  сви имају средњу школу, образовани су (бар номинално), интелелктуално су изнад просека (не прима се испод IQ 100), посебно се припремају за релативно опасан и ризична посао који подразумева и руковање са опасним средствима. Сертификују их за то (кроз обуку и испите), квалификовани људи (наставници и непосредне старешин) који су опет, бар би тако требало и сами изнад официрског просека. И.... десило се. Зашто се онда не би сумњало у квалитет образовног програма, у квалитет преношења знања? Зар и то не треба проверити у склопу сагледавања околности догађаја. Ја мислим требало би.

Јесте то болно, посебно овакве критике од нас који недовољно знамо актуелни систем, не знамо моного што шта. Али нисмо ни ми баш тоталне незналице или без искуства. Падне ту нека не примерена квалификација али је битно да нам је свима циљ да ситем боље функционише и да се овако нешто не понови.

Pa ovo sto ti pominjes spaja ove dve teme.

Ako su kvalitetni i iskusni oficiri na razne nacien "motivisani" ili  gurnuti na razne nacine da izadju iz vojske onda opada kvalitet obuke.
To znaci da reforma nije dobro uradjena da se izgubio kvalitet a dogadjaj na Pasuljanskim livadama je jedan od pokazatelja.

tako je. reforma je i uradjena da se izgubi kvalitet ljudstva :rtfm

Поздрав свима!
Није ми била намера да толико узбуркам страсти, али покушаћу да кренемо у позитивну дискусију.
Искрено поштујем свачији рад и резултате, али ми смета површност у анализама, нарочито кад се савремени догађаји стављају у контекст 70-година прошлог века. Да ме не схватите погрешно, лично мислим да су то биле године зенита СФРЈ и, нарочито, ЈНА.

"Претрага" је било и, нажалост, биће их ако се не поштују прописи. Да не објашњавам превише (пошто има пуно учесника дискусије са војном каријером), да се у ЈНА/ВЈ/ВСЦГ/ВС посебна пажња увек давала врло строгом поштовању свих важећих прописа у свим областима живота и рада. Тако и треба, због чега се можемо похвалити међу најмањим стопама несрећа и ванредних догађаја у свету, као што је то код падобранских скокова, удеса ваздухоплова, самоубистава итд., а нарочито са ускладиштеним убојним средствима.

Али, да скратимо: описана "поједностављена" процедура "уклањања" неексплодираних УбС није прописна (по мраку, са све "чупањем" пројектила из земље и ко зна чега све). Нека се појединци не увреде, највећи део ПВЛ није оспособљено за уништавање неексплодираних убојних средстава, нити је то икад било. Нарочито се то не тражи од припадника пешадије, артиљерије или оклопних јединица. Обавезно лице на сваком гађању у ВС са убојним средствима је и лице за уништавање неексплодираних или неисправних убојних средстава, тзв. пиротехничар (подофицир или официр, по потреби и читав тим). По правилу то су припадници техничке службе (по правилу, не инжињерије), који су наменски школовани за обављање тих послова. Дакле, нису (цитат) "теткице са розе кецељама и жутим рукавицама", без увреде молим.
А да је "пролазило", наравно да јесте код лица која то могу да испричају. Понављам: чист "руски рулет", према данашњим мерилима.

Србија је препуна неексплодираних убојних средстава, које су из свих могућих периода последњих 100 година. Претерано велики резултати уклањања из периода СФРЈ нису баш видљиви. То знају сви из Прахова, из околине Лазаревца, са Звездаре и других делова БГ и драге нам Србије.

Od kadeta, vojnika, neobučenih lica u celini se i ne očekuje da znaju posao pirotehničara - ali se očekuje I TRAŽI da neeksplodiranu stvar ne diraju, bacakaju, šutiraju i sl.

Уважени колега, разумем ја добро пословицу, која се тиче плаваца. Само "летење" је нешто најлакше на свету, али се треба вратити на аеродром.

Та "виша сила" се све мање може наводити као ваљани разлог неке несреће са убојним средствима. Информиши се о несрећи код Тиране пре пар година (http://en.wikipedia.org/wiki/2008_G%C3%ABrdec_explosions), а има их по свету на стотине годишње. Може то да се прихвати као узрок, али се несхватљиво тешке последице никако не могу оправдати (26 погинулих и око 300 повређених, могуће да то не укључује америчко особље).

Kolega "Mungos...", batali sa okolišanjem k'o kiša oko Kragujevca. Na temi je toga nadrobljeno i šta
treba i šta netreba.
Kratko i jasno, kako glasi slučaj koji se desio i o kome je tema pokrenuta. Bilo službeno bilo neslužbeno.
I da već jednom se to rasčisti. Dakle istinu i podatke na sunce... >:(

Да ли је уопште потребно да кажем, како се у потпуности и без резерве слажем!?

Поново ћу нагласити: такви догађаји су изузетно сложени и могу имати једноставан узрок, који се налази у бесконачном скупу могућих узрока.

За сада је објављено, да се догађај десио на делу прилично прометном делу полигона, где никада није вршено гађање и које је удаљено више километара од зоне циљева, током реализације потпуно безопасне вежбе израде модела бојишта на терену, где су кадети били без наоружања или убојних средстава, са пуно сведока итд. У тачност навода не сумњам. Зар није очигледно, да је случај врло сложен?

А многе дискусије су усмерене на недовољну оспособљеност кадета. И поновљам да се површно анализира програм школовања у ВА, тако да укажем на неколико грубих пропуста:
    - Добар је линк постављен раније ка студијском програму Менаџмент у одбрани, модул Пешадија. Али, нико није указао да се уз тај студијски програм основних академских студија реализују и многи садржаји војног оспособљавања. Реализују се током читавог школовања и врло су разноврсни. Нпр. садржаји наставе гађања се реализује од 1. године школовања, као и доста тога. Некада се то звало ПОН (посебни облици наставе), али се данас не може подвести под наставу (није стицање академских знања), већ под стицање вештина. "Недостају" и обука у зимским условима, у употреби средстава НХБ заштите, у управљању моторним возилима итд. Али се реализују. Па, не мислите ваљда да остали кадети (пилоти, логистичари, електронци, ...) уопште не гађају из личног наоружања, не бацају ручну бомбу или не раде са бојним МЕС док су на ВА, јер немају у студијском програму предмет ННГ? Има свега, без бриге.
    - Па још детаљнија анализа: из области некадашњег предмета ННГ (Наоружање са наставом гађања), данас се реализују следећи предмети: Наоружање и гађање јединица пешадије 1 (90 часова), Наоружање и гађање јединица пешадије 2 (два семестра, 240 часова), Правила гађања наоружањем јединица пешадије (45 часова). А ту су и сродни предмети: Балистика (60 часова), Основи конструкције наоружања и ракета (75 часова), Основи конструкције убојних средстава (60 часова). УКУПНО: 570 часова! Једна школска година је око 650 часова! И на све то додати још и војно оспособљавање (на полигонима и стрелиштима).
    - Иста анализа се може извести и за друге области (тактика пешадијских јединица, електронска средства итд.). Закључак: није баш тако једноставно завршити школовање у ВА.
    -  При томе су потребна и нека друга знања и вештине, нпр. енглески (одлично, већ поменут, претежно негативно). Без емоција и субјективности (имам русофилни ген од предака): то је најкориснији језик на планети. Бојим се да је данас особа од 23 године неспремна (читај: неписмена) без енглеског језика. Право питање је: зашто не уче још један страни језик, поред енглеског?

Мислим да сам се до сада држао анализе званично објављених података. И не мислим да сам погрешио, јер ипак дискутујемо "из фотеље" и желимо да разменимо мишљења о целом случају. И тиме дамо свој допринос сећању на трагедију, јер су многе скорије сличне трагедије врло брзо избледеле у сећањима.

Пошто ми је засметало "шенлучење" око узрока несреће и закључивање о потпуном незнању кадета ВА, морао сам мало да се распишем око тога. Бојим се да је многе занела "романсирана" слика ВА из истоимене серије. Распитајте се мало о критеријумима за упис и о броју кадета, који не заврше школовање због неуспеха на испитима.

Сматрам да је тренутно најкоректније имати поверења у МО и ВС. Није реч о слепом поверењу, већ нису познате све околности, а о сложености случаја нећу да понављам.

Нисам одмах видео дзумбин пост.

Колега, ангажују се у МО пензионисана ПВЛ, нарочито за потребе наставе, научно-истраживачког рада и сл.
Већ је речено да су ПВЛ одлазила у пензију око 50. године живота, када су итекако способни за такве послове.
Али, ово је за потпуно другу тему.

Ma ovo je sve trućanje u prazno. Nas zanima kako se konkretno desio slučaj
i to je sve. Na osnovu toga donijećemo mi sami procjenu. Za takvo nešto
netreba danima objašnjavati nastavni program na akademiji.
Desilo se šta se desilo i kratko treba reći i kako se desilo, to je sve...

Све нас то исто интересује. И у чему је онда проблем?

Не би ја "трућао" (и то не у празно), да се нису појавили коментари да су кадети настрадали, јер је (цитат):
   - програм школовања на ВА лош,
   - јер се на ВА сигурно "мувају" као и у серији и ништа не уче,
   - ко ли им предаје, кад официри после посла таксирају по БГ,
   - како нису знали да поступе са неексплодираним УбС, кад су то питомци радили по мраку уз "све" мере безбедности (а мрак?),
   - па онда тирада о лошем кадровању и системском упропашћавању Војске, ...
Било је пуно таквих коментара и то са потпуно промашеним подацима. То ће ми увек бити непримерено и никада се нећу слагати са тим, да се дају врло тешки коментари о стварима, које се очигледно не познају (довољно).

А податке не можемо створити тек-тако. И, заиста не знам шта то ОРИЋАРЕБ очекује?! Да се улогујемо на прави форум и "пуф": ево свих решења и "истина ће изаћи на сунце".
Неозбиљно је све проглашавати за неку заверу, заташкавање итд. Биће сигурно још одјека ове трагедије, као и објављивања резултата истраге.
Сматрам да су досадашње изјаве за јавност врло садржајне и да се могу анализирати и дискутовати уз лично знање и искуство свих учесника.

Orićareb očekuje zvanični izvještaj.Što je i u redu,ali što nema nikavu težinu,kao ni što nije imao težinu zvanični izvještaj o ubistvima vojnika u topčiderskoj kasarni.
Nakon ovakve tragedije,i niza neuspjelih reformi vojske počevši od ministra odbrane Tadića,pa do Šutanovca,možda će se doći sada do osnovne stvari,poštovanja pravila službe,para koliko ima da ima,ali da su prioritet ljudski životi,a lako će se za ostalo.

Mungos52@, Ја нигде не прочитах то што то спочитавша  већини. Ко је рекао да су убојна средства чупана и уништавана од нестручних људи , осим тебе? Да, рекао сам да се, ако не експлодира мина, обављао претрес како би се мина пронашла. Да, и у мраку и уз мере безбедности прописане правилима. Наравно да се нађена мина не дира већ само обележи како би омогућили пиротехничару да је уништи. То нисам написао али се подразумева. Ако пратиш овај форум, могао си да приметиш да је на више тема указивано, кроз сопствене и друге негативне примере, на безбедан и правилан однос према УБС и уопште опасан војнички занат. Дакле, немој молим те да сада ти овде површно и олако дајеш оцене које не стоје и да окрећеш ствари.

А о кадровању се увек може говорити. Чак и кроз тираде. А ако ти имаш неки контрааргумент ти га изнеси (немој овде већ у теми "кадровање"), само не кроз општу оцену "не знате ви то". Већ сам ти написао ко овде пише. Неки не знају, а неки можда знају и боље од тебе.

Разумем ја вас садашње наставнике старешине ВА (реко бих да си то) да је ова критика болна. Знам да највећи број вас врло савесно и квалификовано ради свој посао. Знам и то да већина није ни могла да утиче на кључне ствари. Али, када се овако нешто деси неко јесте и мора бити крив. Нико од нас овде није упро прстом на наставнике и старешине. Супротно, већина сматра да старешине и наставници нису криви (а њих је најлакше окривити) или су то понајмање. "Кривца" видимо у систему који је конципиран тако да официр изађе неспреман за почетне официрске дужности. Овде мислим пре свега на официре родова, не и служби (инжињере). Тај део не пратим. Поменуо сам то шта "корисници услуга" мисле (пишу овде). Дакле, нешто се мора променити. Најбоље је да то уоче и учине они који раде у ВА. Сигурно не би ваљало да ја то радим.

Ne bih da podižem tenzije, ali mislim da je za ovu raspravu važno napomenuti da je pokojni Filip pre VA završio srednju vojnu školu, a što ovde do sada nije pomenuto. Bez namere da ulazim u detalje studijskog programa VA u koje apsolutno nisam upućen, činjenica da je tako postupio sa nađenom granatom je još čudnija. Nije mogao da postane vodnik (i to pešadinac), a da ne zna kako izgleda granata za BGA.

Srednju vojnu skolu nije mogao da zavrsi ni pod tackom razno. Mogao je da zavrsi Vojnu gimnaziju ili eventualno jednogodisnje specijalisticko skolovanje za podoficira i to pod uslovom da nije ukinuto ranije posto nisam siguran kada se i od tog nacina skolovanja podoficira odustalo.

Znam da sam negde u novinama pročitao izjavu nekog od rodbine koji je to rekao. Moguće da taj neko nije baš upućen i da je u pitanju v. gimnazija, ali u svakom slučaju je imao nekog predznanja i pre akademije.

Ovaj izvanredni događaj sa smrtnim posljedicama je nešto najgore što se može desiti na bojevom gađanju. Najteže je roditeljima, obiteljima ali ni vojsci nije baš lako. Rukovoditelju gađanja a i onima koji skrbe o poligonu isto tako. Ovdje se traži nečija ili nečije glave. Nije to jedini poligon na kojem se desila nesreća ali bi bilo najbolje kad takvih nesreća nikad više ne bi bilo. Ne ponovilo se nikad i nigdje barem u mirno doba. Što se tiče pirotehničara oni obavljaju pregled streljiva prije gađanja. Sumnjivo streljivo odmah odstranjuju i predlažu za uništavanje ili remont. Zavisi od procjene.  Neeksplodirane granate uništavaju na mjestu ili odnose na uništavanje. Zavisi od procjene.
 Očevid i istragu provodi vojna policija. Sigurno će se tražiti elaborati vježbe i gađanja. Istražiti će se zapovjedi i postupci prilikom gađanja. Sve to postoji ili bi moralo postojati u pisanom obliku. Prikupiti će se pisane izjave svih sudionika i nakon podužeg vremena  možemo očekivati službenu izjavu. Ne vjerujem da će ovaj nesretni događaj proći bez suđenja. U davno doba bio sam na Pasuljankama. Tamo je led ledeni.

Бродарски, несреће се није десила током гађања или припрема за гађање. Стрелишни простор је доста далеко од лица места несреће. Несрећа се десила током обуке  којом приликом су кадети правили неке моделе (на тлу) од приручног материјала, што нема никаве везе са ни са оружјем ни са убојним и експлозивним материјалом. На тлу тог простора (напољу, на полигону) где су кадети боравили неко од кадета нашао, највероватније испаљени, убојни  пројектил за БГА 30мм (Бацач граната аутоматски). Неко од кадета је потом бацио, а други изгледа и шутнуо тај пројектил. Након тога је дошло до експлозије. Пројектил је био црвен од рђе што указује да је доста дуго био напољу.  Све ово препричавам према ономе што је написано у новинама и речено на званичној конференцији за штампу. Истрага је у току и води је истражни судија и војна полиција. Војна академија је формирала своју комисију која треба да сагледа и друге околности догађаја (организационе, дисциплинске и сл.).

Проблем је у томе како се тај пројектил нашао на месту где се иначе не изводе гађања (где му место није и где се не очекује да буде). Други део проблема јесте да ли су кадети могли и умели да препознају опасност, односно да је то што је нађено опасно убојно средство. Највероватније кадети (они који су баратали са пројектилом или га уочили) ниси препознали опасност нашта указује поступање са пројектилом. Бар тако суди велика већина дискутаната.

Не спочитавам свима, већ је то реакција на прилично детаљна објашњења "процедура" уклањања неексплодираних УбС, која су дата у овој теми (ssekir75, 21.06. и његова реакција на мој пост 28.06.). Нисам стекао утисак да је писано о личним негативним искуствима, већ да баш тако мора. А тога сам се до сада наслушао и нагледао и на другим местима. Поготово ме је погодило поређење пиротехничара са теткицама у розе мантилима (могу да се увреде и једни и други).  :zid
И морао сам да реагујем, пошто нико пре мене није. И добро сам пазио шта пишем. Далеко било да дајем олаке изјаве и да изврћем ствари, поготово то не би радио у овој теми.

Око недовољних садржаја из наставе гађања се може дискутовати довека, али је о тренутном обиму наставе изнето доста неистина из чега су донети врло брзи и површни закључци о несрећи (од 18.06. до 21.06., било је ту и dzumbe). Нисам се стално позивао на конкретне постове, па се стиче утисак да свима "спочитавам". Мислим да сви учесници теме обавезно прочитају све претходне постове. Нисам Вам ја често на форуму.
Око неидеалности школовања у ЈНА и неспремности официра за своје дужности је баш на овом месту писано од стране dzumbe, са којим се у много чему потпуно слажем. Човек је највећа непознаница.

Поздрављам свачије мишљење, добра дискусија ће нас сигурно повести унапред.

Sad mi je jasniji nastanak događaja. Nije prepoznat projektil koji je u naoružanju vojske. Premda zarđala  iskusni vojnik bi ga odmah prepoznao i upozorio na razornu moć tog projektila. A razoran je čudo jedno. Nemam riječi na sve to.

Изгледа да ти не пратиш форум. Моја опаска о негативним искуствима се односила на оно што је писано у другим темама. Да би дискусија била "добра" треба омогућити да свако каже шта мисли. Чак и када је то погрешно. Тако нешто и пише испод твог имена.

Дакле, битно је да надлежни преиспитају све чињенице, укључујући и садржаје и квалитет наставе и предузму мере да се ово не понови.

Postavlja se pitanje ako kadet IV godine smera pesadija ima ovakav odnos prema UbS kako je onda na ostalim smerovima.
Naravno da ovo neznaci da su svi kadeti isti i da bi se svi isto poneli, ali ostavlja veoma ruznu sliku i gorak ukus.

Definitivno treba pojacati osnovnu obuku na pocetku skolovanja kadeta sa posebnim osvrtom na mere bezbednosti sa UbS i sa samim ponasanjem prema nepoznatim predmetima na poligonu tj gde god da ga pronadju (jos uvek postoji mogucnost da se nadje svasta po krugovima nasih kasarna kao suveniri iz 1999.).
Znajuci kako vojska funcionise ovo ce se 99% i desiti.

Ono o cemu svi mi ovde pricao je da treba dobro istraziti i prouciti ovaj
slucaj i napraviti odredjene korekcije u sistemu.

Jos uvek je moguce pronaci i kasetne bombe na pojedinim podrucjima, mozda i ostatke od uranijumske municije: I to ne po kasarnama vec izvan njih. Ali jos ne bese vest da je neki civili tako nesto pronasao i nastradao. Bese vest svojevremeno da je u Nisu dete pronsalo kasetnu bombu i da je cak prenelo sa mesta pronalazenja na drugo mesto ali se na srecu save zavrsilo bez posledica.

Na žalost iako odskačemo od teme, pre par godina se u civilstvu dogodio još bizarniji slučaj.
Čini mi se baš u Nišu.
Pronašao-iskopao čovek minobacačku minu,pozvao par komšija da mu pomognu da je kao zanimljivu dekoraciju zavari za kapiju od dvorišta i u trenutku kad je autogenim aparatom počeo da vari, zavarila je ona njih! Epilog čini mi se jedan mrtav i par teško ranjenih.
Ali to može da se komentariše u smislu manjka pismenosti i opšteg tehničkog obrazovanja.Tragedija na pasuljanskim livadama ipak spada u mnogo težu vrstu neznanja.

E, za taj slucaj sam cuo ali se malo zaboravilo. Ima i slucaj iz aprila kada su deca u  Nisu pronasla PT minu (http://www.kurir-info.rs/strasno-malisani-se-igrali-bombom-clanak-181380) srecom bez posledica. Desava se ako nista drugo pronadje se nesto zaostalo iz ratova ( I i II svetskog), kao sto su pre pra meseci u Kaljingradskoj oblasti 2 mladica poginula od mine zaostale iz II sv. rata.

u nisu je u duvanistu covek "nasao" kasetnu udarivsi je motikom. raznela mu je glavu. datum je bio 4. april 2001-2. ne secam se tacno godine. mesto ona kucica izmedju vizantijskog bulevara i nisave (sada ispred kruznog toka gledano od belog mosta). ja sam tad bio u stampariji koja se nalazila na uglu zgrade do kruznog toka (bio do druga da ga zovem na rodjendan, zato i pamtim datum). culi smo eksploziju, istrcali da vidimo sta je i vidli dim. preko ograde vidli smo obezglavljeni les coveka u braon dzemperu. iz zgrade preko puta je dotrcao jedan tadasnji kapetan policije i on je ostao da obezbedjuje mesto do dolaska policijske ekipe. on ih je i zvao. posle toga je radjeno ciscenje duvanista i nadjeno jos par kasetnih bombi.

glede ciscenja terena, pirotehnicara i tetkica: pretragu terena za neeksplodiralim sredstvima vrsi vojska a ne tetkice, bas iz razloga neobucenosti. jos manje pirotehnicari, koji su tu da to sredstvo uniste KAD BUDE PRONADJENO. zamislite da par pirotehnicara treba da preceslja onilike povrsine. pa to bi bilo sumanuto i nikad se ne bi zavrsilo.

pravi problem rekao je dzumba - nije problem kad neko nepismen cacka mecku po bosch pumpu, vec neko ko bi trebao da bude osposobljen i jos da druge uci. :rtfm

O osnovnoj vojnoj nepismenosti onih koji su vodili vojsku zadnjih pet šest godina govori između ostalog i sledeći podatak. Najpre su rasformirali kripto analitičku službu (na svu sreću najveći deo stručnjaka je prešao u jednu drugu službu - u kojoj, falim te Bože, Šutanovac i njegovi državni sekretari i pomoćnici nisu imali pristup) a onda su Politici objavili javni konkurs za prijem u službu kriptologa. Nisam mogao da verujem svojim očima kakvi su to "STRUČNJACI". Da su ostali još koju godinu verovatno bi čitali u Politici i oglas da se traže tajni agenti.

Tajni agenti? Možda trajni, vajni, bajni, krajnji, čajni...
Noblice, noblice, skočite sa police...

Možda ćemo uštedeti makar ono što bi dali za još koji Vacheron Constantin, horologerie de Chaux de Fonds, Suisse.

Како је то некада било регулисано правилима (програм гађања пешадијским наоружањем из 1973.г). Вероватно је и данас врло слично:

[attachment=1]

Како би рекли правници "сходна" примена овог прописа (који се односи на стрелиште), подразумева овакав приступ на свакој просторији где би се могла наћи заостала УБС, као на пример полигони и вежбалишта;

[attachment=2]

Ова одредба је добра, али се може поставити питање, шта ако се не вид и не зна где су убојна средства пала. Логика каже да их треба наћи. Када, одмах уз одговарајућу припрему.

[attachment=3]

Када се ово пажљиво прочита уочава се један проблем који проистиче из претходно поменутог проблема. Шта ако нема скице, а знамо или претпостављамо да би могло бити неексплодираних УБС? Опет је закључак, треба их наћи.

Шта ако их не можемо наћи? Обележимо и одемо? Никако, потребно је оставити обезбеђење, дан-ноћ недељу дана, колико треба.

Како обавестити локалну власт? Чак и да их обавестимо, па они још обавесте становништво, шта ако неко од, на пример деце, то дира па настрада? Џаба обавештења, џаба писмене извештаји. Треба пројектил који није експлодирао наћи, обележити, а ако не можемо, треба  штити шири простор док се не нађе и не уништи. Кад се нађе нека га уништи пиротехничар.

Дакле није баш све у  правилима, већ у креативној примени коју води логика безбедности и заштита људских живота. То је оно што су мене и моје колеге упозоравали настваници наставе гађања на Војној академији седамдесетих година прошлог века.

По мом суду, потребно је с времена на време сваки од стрелишних пологона детаљно претражити и очистити од "загађења" УБС, па колико кошта - да кошта. Не мора као када се обавља цивилно разминирање (детаљано, у дубину до неколико метара), али на начин како се ради војно разминирање  - да.

На другом форуму је ЕОД (члан је и овде) дао процену колико би трајало чишћење полигона:
"PS koliko sam vidio sa satelitskog snimka poligona (ne znam koja je razmjera)i najgrublja procjena bi bila da bi trebao minimalno vod vojnika i oko 300-350 radnih dana da se kompletan poligon pregleda na pristustvo NUS-a, po NATO standardu."

Sve je to lepo Dzumba objasnio ali, uvek postoji to ali.

Ovima pravilima ciji su skenovi postavljeni verovatno nije predvidjeno da neko oruzje ili orudje gadja tolikom brzinom kao sto to moze BGA.


Posto je brzina gadjanja tolika a ne verujem da se vrsi gadjanje samo jedna po jedna granata postavlja se pitanje ko ce sa apsolutnom sigurnoscu  da izbroji ajde neka bude 29 granata koje se nalaze na jednom dobosu i koje je moguce ispaliti za otrpilike 25 sekundi ako je manja brzina ili za nekih 10 do 15 sekundi ako je veca.
Da pretpostavimo da je to moguce bas isto onoliko koliko je moguce izbrojati koliko je metaka ispaljeno iz automatske puske ili puskomitraljeza pri rafalnoj paljbi. Imalo je ranije cak i jedno gadjanje iz automatske puske gde se ocenjivalo iz kog rafala se obori meta i niko nije sa sigurnoscu mogao da kaze koliko je neki vojnik tom prilikom ispalio metaka, a pravilo kaze da se gadja kratkim rafalima a opet kratki rafal je 3-5 metaka pa je moguce da dva vojnika koji metu obore iz npr. 3 rafala potrose izmedju 6 (neko ispali samo 2 metka po rafalu) i 15 metaka. Zgodno za malverzaciju sa bojevom municijom?

Dakle iz ovoga proizilazi da: treba zabraniti gadjanje ovim sredstvom vecom brzinom od prakticne brzine kojom neko moze da izbroji eksplozije, ili da se postave brze kamere koje ce snimati mesto pada projektila pa da se na usporenom snimku prebroje sve eksplozije i sravne sa utrosenom municijom.

 E sad, ovde se dogodila jedna situacija koju verovatno niko ni teoretski nije mogao da ocekuje. Posle 13 godina od uvodjenja u upotrebu i verovatno jos godinu ili dve (mozda i vise) testiranja doslo je do toga da jedna granata ne odradi samolikvidiranje. Dakle to je prva stvar koja verovatno nije ocekivana, Zatim posto se zna rejon gadjanja (vatrena linija, rejon meta itd) teoretski i prakticno niko nije mogao da ocekuje da se ta granata nadje tu pa taman da je ocekivano da zakaze samolikvidator.

Pominjanje pretrage terena radi pronalazenja neeksplodiranih UbS bi se na osnovu prethodnog zakljucka vrsilo na potezu vatrena linija-linija meta-eventualno maksimalna procenjena daljina leta projektila. Obzirom na to i da je vrsena pretraga (a verujem da se vrse posle gadjanja pa makar i formalno) ista sigurno ne bi bila vrsena na suprotnu stranu od vatrene linije posto logicno ako nesto ispalimo napred to ne moze da se vrati nazad osim u crtanim filmovima. Zbog oga insistiranje na pretrazi terena ne stoji.
Ali hajde jos nesto da pretpostavimo. Na tom poligonu gadjanja vec decenijama izvode artiljerija, OMJ, pesadija.. To su gadjanja topovima, haubicama, raketama, minobacacima, automatskim bacacima granata.. Pored njih dejstvuje i avijacija. Obzirom na povrsinu poligona, na to da je poligon pun raznih gelera i caura pa i izgubljenih cuturica, asovcica, delova RAP-a i ko zna cega sve ne mogucnost pretrage minoistrazivacima je svedena samo na teoriju. Zasto? Zbog velike osetljivosti isti ce detektovati sve sto ima imalo metala. Dakle ostaje rucna pretraga. Rucna pretraga koju radi inzinjerija podrazumeva da se kod pronalazenja predmeta kao sto je PP mina na povrsinu od 10x10 cm izvrsi 10-15 uboda pipalicom kako bi se sa apsolutnom sigurnoscu znalo da tu nema mina. Znaci na 1 m² je neophodno ubosti 100 puta vise. Koliko kvadratnih metara ima zona koju treba pregledati?
Koliko je potrebno vremena da se sve pregleda od strane za takve stvari obucenih pripadnika vojske? Nekoliko meseci, mozda pola godine ili cak i cela godina? EOD ceni taj period na skoro godinu dana.
Zasto toliko vremena za pregled? Prvo poligon na takav nacin verovatno nikada nije pregledan, zatim ukupan broj pirotehnicara i pripadnika inzinjerije, trece je povrsina poligona a cetvrto zakonski propisi koji kazu da jedna osoba na takvim zadacima moze raditi najvise 4 sata dnevno. Na kraju to je pored strazarske sluzbe jedini borbeni zadatak u miru a oni koji kazu da to ne kosta nista grese posto pirotehnicari i inzinjerci (i ostali osposobljeni za to)prilikom rada sa UbS (pronalazenje i uklanjanje UbS) imaju pravo na naknadu koja je ustvari uvecana dnevnica   (2001.godine ta dnevnica je bila 3-4 puta veca od pune dnevnice).
Cak mislim da bi jeftinije bilo za ovakva poligon nabaviti 1-2 masine za razminiranje (Bozena ili one koje prave u Hrvatskoj) pa povremeno njih pustiti da "izudaraju" po poligonu i eventualnim zaostalim i neeksplodiranim UbS.

OK, ajde jednom i to da se uradi ali ako bi, zbog toga sto se jedna granata nasla tamo gde nije smela da se nadje, posle svakog gadjanja pregledali ceo poligon onda bi bilo bolje taj poligon zatvoriti. Ovde je  problem nastao na delu poligona gde niko nikada nije gadjao i gde po balistici granata nije mogla sama da doleti? Tom logikom bi svaki put trebali da pregledamo ceo poligon za svaki slucaj. Cemu to vodi?

 
I samo da podsetim tragedija koja se dogodila nije se desila tamo gde decenijama padaju mine, granate, rakete i gde bi bilo logicno ocekivati da je na tom delu ovako nesto moguce. Tragedija se dogodila tamo gde je dovoljno daleko i gde po zakonima balistike projektil ne moze da se nadje. Ako se vec insistira na necemu  kao sto je pretraga hajde onda za svaki slucaj da se pregledaju i kancelarije komande poligona, park TMS itd. Ako se sporna granata nasla tu gde nije trebalo ko onda garantuje da ih nema jos. Mozda je neka upala u oluk na zgradi pa ako padne kisa ili grad moglo bi doci do aktiviranja.
Mozda je neka slucajno odletela u najblize selo Ravna reka, ionako u jednim novinama napisase - Valjda vojska nece toliko promasiti.

Теткице си сам поменуо! Нису пиротехничари претерано бројни ни у једној војсци, али их има више од пар. Њихово ангажовање је било (нажалост) прилично често у последњих 15-так година. И у Нишу, који помињеш, је током '99 био (технички) вод за одржавање УбС, који је вршио уништавање неексплодираних УбС након дејства НАТО.
У таквим јединицама нема, нити ће икада бити, припадника пешадије, артиљерије, поморства итд. (осим ако се накнадно оспособе, што по правилу захтева и превођење у другу ВЕС). Једноставно се не оспособљавају за то, али се могу ангажовати на (званичан назив у ВС) помоћним пословима током уништавања неескплодираних УбС (одређивање шире зоне проналажења, обезбеђење, извођење заштитних радова итд.). Не школују се "пешадинци" и остали да уопште дођу у контакт са неексплодираним или неисправним УбС. Читава процедура гађања указује на то. На пример, една од врло важних дужности руководиоца гађања је да пре непосредне припреме УбС за употребу добије на увид писани извештај о техничкој исправности УбС. Такав извештај саставља одговарајућа јединица за техничко одржавање УбС (ТСл). Ако дође до појаве тежих неисправности, неправилне функције или неактивирања УбС на циљу, руководилац мора да прекине гађање и ангажује пиротеничара (ТСл). Прилажење неексплодираном или неисправном УбС и одлучивање о његовој даљој "судбини" врши пиротехничар (опет ТСл).
Кадети нису вршили претрагу терена и уопште не сматрам да овај случај директно упућује на закључак да нису били оспособљени за то.

Да не дужим, експлодирало је нешто, што су сви присутни кадети са великом сигурношћу могли препознати као убојно средство. Ако се испостави да је корозијом била захваћена читава спољна површина пројектила, онда и могућност сигурног препознавања нагло опада. Подсећам да такав "предмет" и не мора нужно да на први поглед подсећа на УбС, јер нема баш "препознатљив" облик. Кошуљица је цилиндрична, на коју је постављен упаљач конусног облика. Тачно је да највећи део (чак и необученог) становништва Србије може да без сумње препозна по облику ручну бомбу (елипсоидан/јајасти облик), артиљеријски пројектил (оживалан врх) или минобацачку или тромблонску мину (стабилизатор са крилцима). На пример, највећи проблем са касетним бомбицама је у њиховом "невојничком" изгледу, где домаће личе на мало звоно а америчке чак личе на тениске лоптице или конзерве за сок или пиво. Мислим да већина зна о чему причам, па нема потребе да постављам неки линк о изгледу наведених УбС.

Кузма, знам да си се позвао на туђу процену. Али, извео си погрешан закључак: 300-350 радних дана је ДВЕ године, минимално. "НАТО" процедуре обавезно подразумевају употребу и различитих техничких средстава, са свим њиховим предностима, али и недостацима. Радови се не могу изводити у неповољним метеоролошким условима, што може бити и пола године!
Не улазим у тачност ЕОД-ове процене, али "вод" војника је широк појам у овим пословима, јер величина и остале географске особине радилишта уједно повлаче и ограничења по питању безбедности. Основна мера безбедности је смањење густине лица у радилишту, када се сва лица стално налазе на међусобном растојању, већем од ефикасног дејства УбС, која се траже. У овом случају то може бити и преко 50 метара, јер се полигон користи и за гађања артиљеријским средствима средњег и великог калибра. Елем, да претпоставимо ангажовање 10-20 лица током 300-350 радних дана. То представља врло, врло обиман задатак.
Иначе, и "НАТО" процедуре имају наизглед врло јасна и наизглед врло "необична" ограничења: сви радови се изводе до одређене (не претерано велике) дубине, чији циљ је (парафразирам) "обезбеђење прихватљивог нивоа ризика од нежељених експлозија". Тако се дефинише, свиђало се нама или не, али је свуда у свету тако. Нишлије најбоље знају да је њихов аеродром (детаљно и систематски) чишћен најмање три пута, након чега је руски "Емерком" пронашао већи број неоткривених касетних бомбица. Да не буде заблуде, и након Руса се не може тврдити да је све "потпуно чисто", већ да је "значајно чистије".

"Божене" и остале скаламерије се не користе у таквим случајевима.
Основни разлози:
Прво, првенствено су намењене за уклаљање/уништавање минскоексплозивних препрека са ПП минама.
Друго, не користе се ако се сумња (а на Пасуљанама се опрадано сумња) на постојање УбС са великом количином експлозивног пуњења или са кумулативним или Миснај-Шарденовим ефектом.
Треће, нагиб терена и крупније дрвеће ограничавају употребу, тако да на Пасуљанама "слаба вајда".
Четврто, поуздано "раде" само до прилично малих дубина, а неексплодирана УбС се могу наћи врло дубоко у земљи.
Пето, и да их уведемо у опрему, обучимо руковаоце/оператере, чак и да их употребимо на Пасуљанама, опет иза њих мора "проћи" пиротехничар!

Такве машине се првенствено користе за израду пролаза у минскоексплозивним препрекама, што уопште није ни слишно уклањању неексплодираних УбС. Ту се користе за "обраду" терена (уклањање вегетације, жичаних препрека и сл.), чиме се олакшава даљи рад људству.

jesam pomenuo tetkice upravo iz razloga koji sam navodis. i sto se pretrage terena se slazemo - vrse ga pripadnici vojske a ne tetkice. ti koje navodis ("filipinci") bili su razmesteni u mom kraju i imao sam kontakta sa njima. svaki oficir, bilo pesadinac, vezista ili moreplovac, MORA da zna kako sta izgleda i kako se sa time postupa. u miru i ako u ratu ima uslova postupice se po propisu - dodje pirotehnicar i unisti. medjutim, ako u ratu pirotehnicar nije u blizini (a prezauzet je, zar ne), a postoji opasnost po ljudstvo, sta onda? ko snosi rizik za bespotrebno gubljenje ljudstva?

ono sto hocu da kazem, pretragu terena NE VRSE PIROTEHNICARI. oni unistavaju sredstva nadjena u pretrazi. kuzma je kao inzenjerac (ako sam ga ja dobro pratio) naveo koliki je to posao da se preceslja cela povrsina poligona. ja ne znam sve coskove pasuljana, ali znam petlovo bojiste pilicno dobro. blizu mi je selo i precesljao sam ga milion puta. znam sta se sve nalazilo gore i da je upravo zbog tih nenadjenih mina bilo i mrtvih u mom selu (doduse jako davno pa to znam iz price i ne znam detalje). ALI, to su polupismeni seljaci i nije nikakvo cudo sto se tako nesto desilo. cudno je da oficir pesadinac ne zna kako izgleda zrno ispaljeno iz pesadijskog oruzja. TO JE CEO PROBLEM. ne tvrdimo mi ovde da svi oni ne znaju, ali ocigledno je da nisu reagovali kako treba. ajde da je neko doneo, to razumem, ali da ga pitomac sutira, e to ne razumem i to ukazuje na lose stanje sto se znanja tice. prvenstveno mislim na prakticno znanje, ne sumnjam da sva pravila znaju napamet.

kad smo vec kod kasetnih bombi, posto vidim da znas ljude koji su tad bili u nisu, pitaj ih kako su najcesce nosili te bombe u pocetku. a ja cu da kazem ovde javno - kao cepanice, i bacali ih pozadi u pikap. to su radili pripadnici policije. kasnije je te stvari preuzela vojska. ovo ja nisam video ali mi je rekao covek koji je bio na visokom polozaju i koga svi nislije znaju iz tog perioda (nadam se da je u redu sto ne pominjem ime). imali su srece vise nego pameti (njegova izjava). te americke "konzerve" cak i mala deca znaju kako izgledaju. u duvanistu su upravo deca igrajuci se otkrila par komada. one poklopcice ili sta su vec sa lisnatim federima (tad smo ih zvali "klintoncici") smo koristili kao pepeljare. bilo ih je po duvanskoj kolko oces. pa niko nije stradao ako se kasetna vidla jer su znali sta je to. naravno, bilo je i budalastina kao prevlacenje harmova u sela itd, ali je ipak stanovnistvo bilo prilicno dobro obavestano ako se uzme u obzir njegova "strucnost" (i danas neki psuju "satelite" u velikom medvedu). cak i sad mislim da bi debela vecina odmah prepoznala o kom se sredstvu radi, ili bar da provali da ne treba da ga dira. a svrseni akademci igraju fudbal s tim :rtfm

masine ovde ne pomazu. mora se peske i polako. mada, opet nije problem u tome - granata je bila gde ne treba da bude a svrseni akdemac ne zna da je to granata... i tako ko papagaji :rtfm

Znam Mungos cemu je namenjena Bozena i slicne masine. Samo sam naveo kao mogucnost, bilo bi cistije kao sto si i sam napisao za aerodrom u Nisu.
Inace sve sto sam napisao napisao sam iz ugla svoje profesije koju je ssekir75 dobro zapamtio. Bio sam podoficir inzinjerije, takodje sam bio angazovan na pretrazi i razminiranju terena tako da vrlo dobro znam kako to izgleda i koliko je uopste taj posao obiman.

Kako znaju da kazu na Nacionalno geografiji  -  tragedija nikada ne nastaje zbog jedne greske, tragedija uvek nastaje kao splet vise tragicnih greski.

I da ponovim jos jednom:
1. granata je bila na mestu gde je niko ne bi ocekivao
2. granata je bila "ziva" mnogo duze od onih 27 sekundi
3. kadet je nasao tu granatu i verovatno znajuci da se bojeva granata posle 27 sekundi samounisti nije ni posumnjao da je to bojeva - dakle verovatno je prepoznao o cemu se radi ali zbog onih 27 sekundi pomislio da je vezbovna
4. drugi kadet je sutnuo - verovatno misleci isto sto i ovaj prvi

Ovde dolazimo do onog starog problema zbog kojih se najcesce i desavaju tragedije sa oruzjem i UbS - odnos prema vezbovnim sredstvima. Ako su mislili da je to vezbovno sredstvo nije moralo da dodje do sutiranja. Ne mogu bas da navodim neke konkretne pesadijske primere ali u inzinjeriji ako sa vezbovnom minom radis pogresno zato sto nista ne moze da ti se dogodi pa takav nacin rada sa vezbovnim sredstvom predje u naviku onda je pri radu sa bojevim sredstvom veoma moguce da se zbog tog nacina rada dogodi tragedija. Naprimer kod postavljanja poteznih mina pravilo je da se potezna zica razvlaci od kocica ka mini i prvo se kaci za kocic pa onda na upaljac mine. Kod razminiranja potezna zica se prvo otkaci sa upaljaca pa sa kocica. Tokom sukoba po t11 najmanje u jednom slucaju,koliko je meni poznato, se kod razminiranja uradilo suprotno od pravila pri cemu je jedan vojnik poginuo dok je vise njih ranjeno. Uzrok nepostovanje pravila, verovatan pogresan rad sa vezbovnim sredstvom itd.
Isto tako tragedija u Danilovgradu 1990-ih godine verovatno se ne bi dogodila da se taj (pot)porucnik i prema vezbovnim i prema bojevim minama isto odnosio.  Verujuci da je vezbovna on je skoci na PT minu i sa jos 3 vojnika poginuo. Ne skace se ni na koju minu. Nikada.

I da zakljucim i ovaj post.
Sa ove distance verujem da su kadeti vrlo dobro znali da je to granata za BGA, ali da su bili uvereni da je vezbovna. To verovanje su temeljili na dva faktora - 27 sekundi i mesto pronalaska. Dakle verovali su da posle 27 sekundi ni jedna bojeva BGA granata  ne moze da ostane neaktivirana i nisu ocekival da se bojeva granata koja nije eksplodirala u zadatom vremenu moze uopste naci na tom delu poligona. Medjutim nepravilan odnos prema "vezbovnom" sredstvu   je ona poslednja stavka kojom je taj lanac dogadjaja okoncan.

Sta je potrebno:
-neophodno je utvrditi kako je granata dospela tu, a rikoset smo odbacili kao mogucnost
-potrebno je utvrditi zbog cega je samolikvidator zakazao i kolika je verovatnoca da ponovo prilikom gadjanja zakaze kako bi se u skladu sa tim zakljucima donele odgovarajuce izmene pravila i propisa
-i mozda najvaznije u ovom slucaju da komandiri i nastavnici na VA nateraju kadete da se prema svim sredstvima bilo da su vezbovna ili bojeva odnose na isti nacin i da svako odstupanje od toga najstrozije sankcionisu , na taj nacin kroz 4 godine skolovanja valjda bi svima trebal da bude jasno da ni vezbovna sredstva nisu za igru.Ovde mislim na sve od rada sa oruzjem i okretanja cevi prema drugima do rada sa municijom i MES. Odmah na pocetku rada sa oruzjem i municijom to im staviti do znanja i od narednog casa bez ikakvog upozorenja svaki prekrsaj sankcionisati, pa onaj koji bude sankcionisan da ne moze uopste da izadje na bojevu vezbu pa samim tim da ne moze ni da zavrsi skolovanje (ili skolsku godinu) ako taj deo nije odradio. Dosta je bilo gledanja kroz prste za takve "sitnice" a te sitnice na kraju ispadnu kao veoma krupne greske.

Извор: www.rts.rs

понедељак, 02. јул 2012, 23:05 -> 23:20

При крају истрага о погибији кадета

Тужилаштво приводи крају прикупљање обавештења о погибији двоје кадета на "Пасуљанским ливадама" после чега следи покретање истраге против одговорних, каже виши јавни тужилац у Јагодини Миомир Васић.

Виши јавни тужилац у Јагодини Миомир Васић изјавио је да то тужилаштво приводи крају прикупљање обавештења о погибији двоје кадета Војне академије на полигону "Пасуљанске ливаде" после чега ће, пема његовим речима, уследити покретање истраге против одговорних.

Васић је рекао Танјугу и да ће јавност бити благовремено обавештена када дође до покретања истраге уз напомену да не жели да лицитира са тачним датумом.

Он је подсетио да је тужиластво узело изјаве од повређених кадета као и од оних који су били на месту несреће као и да је извршена на ВМА обдукција тела погинулих.

Васић је навео и да је извршено и вештачење пројектила који је експлодирао а додао је и да је потребно да се обаве још неки додатни разговори у вези са овом фазом поступка.

Двоје кадета је погинуло а њих седморо је рањено на "Пасуљанским ливадама" 18. јуна, када је један од кадета пронашао пројектил из аутоматског бацача граната.

Тај пројектил је пронађен током редовних активности у скопу припрема за завршну вежбу "Дипломац 2012" кадета четврте године Војне академије.

Припреме за ту вежбу су прекинуте, кадети и кадеткиње су се одмах вратили у Београд, истрагу о несрећи води и посебна комсија Министарства одбране а по наредби министра одбране, с дужности је, до њеног окончања истраге, суспендовано пет надлежних старешина.

Погинули су кадети Војне академије Милина Милетић (23) из Горњег Миановца и Филип Милојевић (24) из села Горња Трнава код Тополе.

da dodam na kuzminu listu tragedija onu iz 2003. kad je u kraljevu poginuo vojnik jer se medju skolskim zoljama nasao bojevi rpg22. i da zlo bude gore, redovni vojnici su upozorili (mislim) vodnika da "to nije zolja" vec nesto drugo, ali je ovaj samouvereno rekao da je "skolska".

U tekstu u danasnjim novostima se izmedju ostalog o nezvaničnim zaključku o uzroku kaže da je mogući razlog postojanja projektila na mestu nesreće taj što je na tom mestu istovarana zemlja prikupljana i donesena sa drugih delova poligona.

Sudeci prema svemu do sada poznatom (i licnom iskustvu rukovodjenja Sektorom u kome je i Vojna akademija) pretpostavljam da ce zakljuci nekave vojne istrage biti:

-poligon je do daljeg zatvoren za upotrebu dok se ne izvrsi detaljan pregled i ciscenje terena.

-sa druge strane gotovo verovatno da je tesko utvrditi odakle pomenuti projektil na licu mesta, pa odgovornost moze biti podeljena izmedju Poligona kao stalne jedinice i Vojne akademije kao jedinice koja je poligon koristila. U pojednim ranijim situacijama, tako podeljena odgovornost u stvari je onemogucavala pretpostavljene da izreknu potrebne mere kaznjavanja (ovo govorim iz licnog iskustva sa tri vanredna dogadjaja u VA)

-odgovornost za donosenje projektila do grupe koja je izvodila obuku, je verovatno na tragicno nastradalom kadetu. U takvoj situaciji, najverovatnije "nema odgvornosti vojne organizacije", pa odatle ni mesta za kaznjavanje pojedinih staresina u lancu komandovanja.

-ono u sta se nadam je da ce ovaj dogadjaj uciniti da se pojedine procedure u toku izvodnja obuke i njenog obezbedjenja na VA podignu na maksimalni nivo. Vise od svega na ovo ce uticati drasticnost posledica ovog dogadjaja.

Bojan

Znaci neko je u danasnjim Novostima izneo nezvanicnu informaciju o ovome, koju je saznao iz izvora bliskih istrazi, da bolje pojasnim predhodno napisano.

Ovo je najbitnije da se barem iz ovog nesrecnog dogadjaju izvuku prave pouke i unapredi nastava i obuka.

Znaci definitnvo treba povecati svest pitomaca na mere bezbednosti u rukovanju naoruzanjem, UbS i odnosu prema nepoznatim predmetima koji se nadju na poligonu (mada nebi se trebalo samo ograniciti na poligon).

od 3. jula

Пуковник Миливоје Пајовић, начелник Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, каже да ово министарство и Војска Србије очекују да правосудни органи у Јагодини ускоро објаве информацију о утврђивању кривичне одговорности старешина.

– Наша комисија, независно од поступка пред правосудним органима, завршава рад и врло брзо ће своје закључке представити министру одбране. Истовремено, на овом случају ангажован је и Инспекторат одбране чији представници не утврђују личну одговорност, већ да ли је било системских пропуста у функционисању обуке на Војној академији и полигону „Пасуљанске ливаде”. Вежбе „Дипломац” ове године неће бити, нити је она неопходна за завршетак школовања будућих официра који ће бити промовисани на традиционалној свечаности у септембру – рекао је пуковник Пајовић.

Saopštenje


14.08.2012.

Nakon tragične pogibije kadeta Vojne akademije na intervidovskom poligonu ''Pasuljanske livade'' načelnik Vojne akademije, u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije i Pravilom o vojnoj disciplini, pokrenuo je disciplinski izviđaj po službenoj dužnosti protiv šest lica (dva pukovnika, dva majora i dva poručnika) radi utvrđivanja odgovornosti starešina.

Po završenom izviđaju i utvrđenom činjeničnom stanju, Vojnodisciplinskom tužiocu u Beogradu dostavljen je optužni predlog za dva lica (jedan pukovnik i jedan major), dok je za jedno lice disciplinski izviđaj u toku (jedan pukovnik). O eventualnoj odgovornosti ostalih starešina odlučivaće Vojnodisciplinski sud na osnovu podnešenih spisa.

Podsećamo da je utvrđivanje krivične odgovornosti u nadležnosti višeg javnog tužioca iz Jagodine i da se podnošenje krivičnih prijava očekuje u narednom periodu.

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije (http://www.mod.gov.rs)

Četvorica kadeta i major pod istragom za smrt dvoje kadeta na Pasuljanskim livadama


21.08.2012.

Više javno tužilaštvo u Jagodini pokrenulo je danas istragu protiv jednog majora i četvorice kadeta tereteći ih da su odgovorni za pogibiju Filipa Milojevića (24) i Miline Miletić (23), kadeta Vojne akademije, tokom vežbe "Diplomac 2012" , saznaje "Blic"

[attachment=1]

Istraga je pokrenuta protiv kadeta 133 klase završne Vojne akademije Milana Karišika, Nikole Garabiljevića, Mladena Milosavljevića i Stefana Milosavljevića zbog sumnji da su počinili teško delo protiv opšte sigurnosti.

Pod sumnjom je i major Vinko Žnidaršič, saradnik u nastavi na katedri taktike, koji je sa kadetima prvog i drugog voda 133 klase izvodio vežbu "Četa na maršu sa prelaskom u napad".

On se tereti za nepreduzimanje mera obezbeđenja vojne jedinice, jer je kako navodi tužilaštvo, vežbe izvodio sam bez pomoći komandira vodova, pa nije mogao da ima neprekidan uvid šta rade kadeti.

Filip Milojević iz Gornje Trnave kod Topole i Milina Miletić iz Gornjeg Milanovca poginuli su 18. juna u eksploziji zaostalog neeksplodiranog projektila na poligonu Pasuljanske livade.  

Milina Miletić
[attachment=2]

U eksploziji je povređeno i njihovo sedmoro kolega iz klase, među kojima i sada osumnjičeni Garabiljević i dvojica Milosavljevića. U tužilaštvu navode da su Garabeljević i Mladen Milosavljević kopajući zemlju našli granatu od 30 milimetara i da su je doneli na mesto rada svoje gupe.

Granata je prelazila iz ruke u ruku, kako navode u tužilaštvu, između njih dvojice pokojnog Milojevića i Stefana Milosavljevića, koji je zatim predao Karišiku.

Karišik je šutnuo granatu, koja je odletela tri, četiri metra i zatim eksplodirala, navode u tužilaštvu. Prilikom eksplozije granate teže su povređeni kadeti Tanja Milošević (24) iz Lebana i osumnjičeni Stefan Milosavljević (24) iz Novog Sada.

Lakše povrede zadobili su kadeti Mirjana Veličković (24) iz Surdulice, Jelena Obradović (27) iz Kragujevca, Slobodan Petrović,(24) iz Vlasova, kao i osumnjičeni Mladen Milosavljević (23) iz Aleksinca i Nikola Garabiljević (24) iz Špaca.

Filip Milojević
[attachment=3]

Pre ovog krivičnog postupka vojnodisciplinskom tužiocu u Beogradu dostavljen je optužni predlog za jednog pukovnika i jednog majora za tragediju na Pasuljanskim livadama. Načelnik Vojne akademije pokrenuo je disciplinski postupak protiv šest osoba (dva pukovnika, dva majora i dva poručnika) .

Po završenom disciplinskom postupku i utvrđenom činjeničnom stanju, Vojnodisciplinskom tužiocu u Beogradu dostavljen je optužni predlog za pukovnika i majora, dok je za još jednog pukovnika disciplinski postupak u toku.

Vuk Z. Cvijić - Anita Đukić
Izvor: Blic (http://www.blic.rs)

Ako su krivci znali sa čime se "igraju" onda je to dokaz potpune nezrelosti,nedokazanosti i obesnog ponašanja novih generacija kojima ništa nije važno već samo sopstveno adrenalinsko zadovoljstvo dolazilo ono od (konzumiranja narkotika,alkohola,rizičnog seksualnog ponašanja ili razno-raznih ruskih ili srpskih ruleta za volanom) sve jedno.

Ako ipak nisu znali čime se "igraju" onda se pitam zašto nisu znali i gde su pored navedenih oficira na odgovornost i oni iznad njih koji su dozvolili da se skoro nikakva pažnja budućih "menadžera odbrane" tokom realizovanja programa nastave na VA ne obrati na granatu od 30mm za ABG iz kojih će jednog dana bar na bojevom gađanju dejstvovati potčinjeni u pešadijskim odeljenjima kojima će komandovati ovi isti diplomci tokom obuke, kojima je par meseci nedostajalo da prišiju prvu oficirsku zvezdicu potporučnika KoV-a vojske Srbije.

Vodnici-podoficiri koje niko nije poveo na vežbu sa svojim nastavnim odeljenjima su odlično prošli ovaj put,jer nisu ni bili prisutni za razliku od njihovih "kadeta" o čijoj su bezbednosti trebali da povedu računa.

I da podsetimo: Granata se našla u zabranjenoj zoni jer je tu izručena sa zemljom koja je doneta da bi se prostorija za vežbanje poravnala zbog kaljuge da "vojska" ne daj bože ne izblati nove tek sašivene uniforme......


Da li bi sutra za ne daj bože bilo neophodno da ispred svakog voda ide kamion sa šljunkom i posipa ispred nastupajućih odeljenja da nam se deca ne umusave!

Najblaže rečeno velika sramota za sve nas!

A pitam se uopšte, treba li i da se čudim neznanju kadeta koji su ubeđeni da se školuju da nikad ne budu ono što treba da budu: oficiri vojske svoje otadžbine nego: "manadžeri odbrane" jer nikada više pa čak ni fiktivno u mislima neće biti opaljenog metka,neprijatelja,odbrane zemlje već samo mira u svetu,prijatelja i učešća u mirovnim operacijama.
Poručuju strani bogovi a prorokuju domaći proroci..........ubeđeni 1000% u garanciju onog što pomenuti bogovi poručiše nama "staromodnim","neobrazovanim" i slobodnoumnim grešnicima.

I ponavljam da ne bih sad bio tumačen iz pogrešnog konteksta i dalje verujem da je mnogo bolje živeti bar jedan dan u miru nego suprotno ali i podsećam na još jednu narodnu "za svađu je potrebno dvoje" i na proročku J.B Tita koju parafraziram "Živimo kao da rata nikada biti neće ali moramo biti spremni kao da on sutra može da počne".

Neka se bar neko zapita kakva nam vojska treba i za šta i na kakav način treba da se obučavaju budući oficiri te iste vojske kakav god da im je naziv u diplomama.

Све што је требало рећи у овом поводу смо већ рекли, зато нема потребе да се понављамо.

Друго, покренуту је истражни поступак и свако коментарисање типа "крив је није крив" и слично, није дозвољено. То ће утврдити истражни органи. То што је покренута истрага не значи да је неко крив, већ да постоји оправдана сумња (основи сумње) да су починили неко кривично дело. Колико је та сумња и основана ("тешка") утврдиће се истрагом. Током истраге њоме могу бити обухваћена и друга лица (може се проширити) и оптужни предлог, који ће тужилац поднети суду (након истраге) за суђење (ако га буде), може обухватати и друга лица, а изоставити нека од ових. То зависи од резултата истраге.

Такође, дисциплински поступак који су покренули војни органи (начелник Војне академије) нема директне везе са кривичним поступком. Њиме се сагледава дисциплинска одговорност, а не кривична. Оба поступка се воде независно и могу обухватати иста лица, али и различита.

Nisam ja unapred proglasio krivce nego novine svojim opisom igre kadeta sa granatom a mene je najviše ta igra i ponukala da prokomentarišem ponašanje i odnos mladih ljudi prema adrenalinu i opasnostima.

 Adrenalin je jedno, a glupost je drugo.

   Pored ovolike medijske pažnje izazvane tragedijom, sigurno će okrivljeni imati šansu da se dostojno brane. Kao i uvek, kada se traži žrtveni jarac, vrhunski krivac za sve loše što nam se događa. Pa naravno da je major kriv, jer za zemljane radove koje su kadeti izvodili neophodna je kompletna linija komandovanja, od komandira čete do komandira odeljenja jer su izvodili veoma komplikovane radnje i zahvate slične lansiranju Spejs Šatla! Od istražnog sudije u ovom slučaju i ne očekujemo drugo nego da nevešto pročita pred kamerama ono što su mu drugi sastavili. On sigurno neće utvrđivati poreklo neeksplodiranog projektila i zašto se događa da se on ispali a ne eksplodira, kao ni ko je odobrio da se ovo oruđe i granate uvedu u naoružanje ako nisu bezbedni. Razumem da se poligon suspenduje na neko vreme i da se vrši balistička i bezbednosna procena, ali mi nije jasno što se nije povuklo iz upotrebe i ispitalo sredstvo i municija čiji je nepouzdan rad glavni uzrok tragedije? U svim dosadašnjim vestima se navodi da je uzrok ispaljena neeksplodirana granata ABG-a.

Мицха,  а који то експлозивни пројектил апсолутно и 100% експлодира на циљу и никад не заостане иза гађања? Ја, ево за 30 и кусур година војне службе нисам наишао на такав. Да избацимо и остало оружје из употребе јер је "небезбедно". Онда ни пиротехничари нису потребни.  А верујем да си био и истражни судија па имаш искуства и знаш како ће он да ради (невешто) ;).  Шалу на страну, истрага није окончана да се износе такве тврдње. Заправо она тек треба да почне. И по мом суду једно од питања које треба истражни судија да утврди јесте одакле пројектил тамо. Верујем да је тај захтев и добио од тужиоца.

Суд суди на основу закона. Да би неко био осуђен мора постојати умишљај (намера). Умишљај може бити директни и евентуални. Кажњава се и нехат у неким случајевима када је очигледно да су лица по својим психофизичком способностима и образовању морала бити свесна да ће чињењем или не чињењем проузроковати то што се десило. У конкретном случају највероватније се ради управо о томе. То се стручно зове свесни нехат. Нема одговорности ако се докаже да је постојао несвесни нехат, односно да лице никао није могло знати да ће својим чињењем или нечињењем проузроковати догађај.

Узгред, из искуства и праксе знам да истражни судија и суд током суђења понекад не "фермају" неке војне прописије а посебно лаичка очекивања и уверења "народа". На пример, постојао је у ЈНА пропис по коме је старешина возила одговорна за рад возача. Када се деси удес суд то никада није узимао у обзир нити је тужио (судио) старешини возила већ само и једино возачу. Возач држи волан. По закону о безбедности саобраћаја он је одговорна за управљање моторним возилом, не старешина возила. Да би пред законом старешина возила био одговорна за удес мора би да битно и директно утиче на возача да скриви саобраћајни удес. На пример, да му током вожње отме волан, да га намерно омета током вожње. Објективно, сталним говоркањем током вожње  "стани", "пази", "гледај" , "види" он не помаже возачу већ га омета. Такође, када се деси неки ванредни догађај током стражарске или неке сличне службе. На пример, стражар упуца некога па се утври да није то требао (мора). Није за упуцавање крив командант батаљона (кривично) јер није он држао пушку. Да би командант батаљона био крив (кривично одговоран) потребно је доказати да је он директно утицао на догађај. На пример да је потпуно не обученог војника, без припреме посало на стражу. То што није довољно добро научио војника није довољно да би био главни кривац. Може морално да одговара, може дисциплински, може да буде делимично и крив у кривичном поступку, али није он држао пушку. Тако ти је и у овом случају. Уосталом води се и дисциплински поступак, чије мере (казне) итекако могу бити важније и строже за војну хијерархију него кривичне. Неко не мора уопште да буде кривично одговоран, а да буде осуђен на губитак чина и тако аутоматски изгуби посао (службу) у дисциплинском поступку. Са друге стране неко може бити кривично одговоран (осуђен) али на условну казну и вратиће се на посао.

Majka poginulog kadeta: Zataškava se istina da odgovorni iz vojnog vrha ne bi bili okrivljeni



22.08.2012.

- Ne znam što su okrivili tu decu kada su odgovorni stariji, oficiri koji su ih vodili na vežbu i oni koji nisu pregledali teren.

Ja sam izgubila sina, ali verujem da se ovim zataškava istina o njegovoj pogibiji, samo iz razloga da oni koji su zaista odgovorni, a koji su na visokim vojnim položajima, ne bi bili okrivljeni - bila je prva reakcija Zagorke Milojević, Filipove majke, kada je saznala da su za smrt njenog sina osumnjičena četvorica njegovih drugova kadeta.
 
[attachment=1]

U protekla dva meseca, kaže ona, niko ih nije obaveštavao o istrazi, niti ih je zvao neko od nadležnih iz Ministarstva odbrane ili sa Vojne akademije.

- Za tragediju na vežbi “Diplomac 2012” 18. juna na poligonu Pasuljanske livade, kada su nastradali kadeti Vojne akademije Filip Milojević (24) i Milina Miletić (23), tužilaštvo sumnjiči četvoricu njihovih kolega Milana Karišika, Nikolu Garabiljevića, Mladena Milosavljevića i Stefana Milosavljevića, kao i majora Vinka Žnidaršiča. Kadeti su osumnjičeni za teško delo protiv opšte sigurnosti, a major za nepreduzimanje mera obezbeđenja vojne jedinice - rekao za “Blic” zamenik višeg tužioca u Jagodini Miomir Vasić.

Major Žnidaršič, saradnik u nastavi na katedri taktike, sumnjiči se da je vežbe izvodio sam bez pomoći komandira vodova, pa nije mogao da ima neprekidan uvid šta rade kadeti pa “propustio da preduzme propisane i druge očigledno potrebne mere za obezbeđenje jedinice”.

Pojedini osumnjičeni kadeti, kao i njihove kolege svedoci, koji su saslušani u pretkrivičnom postupku, kako “Blic” saznaje, detaljno su opisali tragediju.

- Njihovi iskazi su podudarni pa je tužilaštvo zato u zahtevu za sprovođenje istrage detaljno opisalo kako je eksplodirala granata - kaže izvor “Blica” upoznat sa istragom.

Filip Milojević iz Gornje Trnave kod Topole i Milina Miletić iz Gornjeg Milanovca poginuli su u eksploziji zaostale neeksplodirane granate od 30 milimetara za automtski bacač granata.

U tužilaštvu navode da su Garabeljević i Mladen Milosavljević kopajući zemlju našli granatu i da su je doneli na mesto rada svoje grupe. Granata je prelazila iz ruke u ruku, kako navode u tužilaštvu, između njih dvojice, pokojnog Milojevića i Stefana Milosavljevića, koji je zatim predao Karišiku. Karišik je šutnuo granatu, kako navode u tužilaštvu, koja je odletela tri-četiri metra i eksplodirala.


Porodica želi istinu

Porodica Miline Miletić je o istrazi saznala je iz medija.

- Minu ništa ne može da vrati. Samo želimo da se sazna istina - kaže majka Jelena.

“Blic” je juče stupio u kontakt i sa prijateljem jednog od osumnjičenih kadeta.

- Svi osumnjičeni kadeti već izvesno vreme znaju za taj zahtev tužilaštva i u šoku su. To je bruka i za državu da osumnjiči decu, umesto nadležnih iz Ministarstva odbrane i sa Vojne akademije - kaže prijatelj jednog kadeta.


Nesreće sa deminerima

Početkom avgusta dvojica pripadnika Vojske Srbije (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19212.0) na Kopaoniku su stradali u eksploziji zaostale kasetne bombe. Tada je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković preuzeo odgovornost za tu tragediju.

- Odgovoran sam ja i zamoliću ministra odbrane da utvrdi moju odgovornost - rekao je Diković prilikom obilaska mesta nesreće.

Izvor: Blic (http://www.blic.rs)

   U obe tragedije se radi o nesrećnom slučaju i najverovatnije nije postojala nikakva svesna namera od strane aktera. Jednostavno, tako se desilo sticajem nesrećnih okolnosti. Vojni poziv je zato i specifičan, nesreće se događaju. Smeta mi što se tragedija koristi  u neke druge svrhe i što se s vremena na vreme dira po ranama porodica i kolega stradalih. Traži se krivac po svaku cenu da bi se skinula eventualna odgovornost organizacije i da bi se pripadnici ubuduće držali u strahu izrečenim kaznama. Okrivljeni su i kadeti, učenici koji iako punoletni ipak nisu proizvedeni u oficire i njihova odgovornost  je samim tim ograničena poput kandidata u auto školi koji pri obuci sa instruktorom ima duple komande i počini saobraćajnu nezgodu. Sve to skupa ostavlja utisak nasumičnog traženja žrtve da bi se zadovoljila javnost, što nikome na duže staze ne odgovara i ne sprečava slične događaje u buduće. Mislim da istraga treba da teče bez uticaja sa strane i mešanja medija. Kome je potrebno da istražni sudija na TV-u posle 2 meseca saopštava svoje sumnje i opisuje radnje koje je preduzeo? Slučaj je veoma osetljiv i treba sačekati konačne nalaze, bez požurivanja i preranog otkrivanja detalja. Takođe, iznose se detalji disciplinskog postupka koji se vodi paralelno krivičnom da bi se podsetilo da se pripadnicima Vojske za jedno počinjeno delo sudi dva puta, suprotno načelima modernog i rimskog prava! Porodice stradalih i povređenih treba da budu upoznate i obaveštene dokle se stiglo sa istragom, onoliko koliko neće ometati istragu, ali medijska javnost treba da dobije podatke tek nakon završetka istrage ili tokom eventualnog suđenja.

Истражни судија је дужан да исказује само сумње (основане). А шта друго? Јавља се у средствима јавног информисања јер је то јавност тражила. Није ли било захтева да правосудни органи изађу са саопштењем што пре. Ево га. Да ли је баш то "пре" или "касније" друго је питање.

Апсолутно се не слажем са ставом о унапред датој амнестији за кадете. Као прво то су пунолетна лица, по закнону потпуно одговорна. Друго не ради се о малоумним или неуким лицима, већ супротно лицима која су по својим психофизичким и интелектуалним способностима изнад просека. Као треће учили су или су морали да уче о мерама безбедности код рада са убојним средствима. Да ли су и научили друго је питање. Да ли су они криви што довољно нису научили, такође је треће питање. И сам сам током дискусије у овој теми указивао на ту чињеницу. Ипак, нико пунолетно лице, психофицизчки способно да расуђује не може ослободити одговорности за неко чињење или не чињење. Није командант Војне академије шутнуо експлозивни пројектил. Небезбедно, непропсино, неодоговонро поступање са тим пројектилом је примарни узрок трагедије. да ли су кадети занали са чим се играју је кључно питање које ће истрага, сигуран сам да утврди. Ако то нису знали и/ли ни по чему нису могли да посумњају да је то експлозивна, опасна направа неће бити одговорни. За сада се основано сумња да су можда одговорни.

Често су неке истине о личности учесника после трагедија врло болне. Ово говорим на основу сазнања из неких ранијих догађаја, не овога, јер не познајем догађај и учеснике да бих тврдио. Нека (та сазнања) нису за јавност, пре свега због пијетета према жртвама, а још више према породицама (живима). Кад дођу до породица (та сазнања) оне их тешко доживљавају јер су већ самим сазнањем о губитку или повреди свог члана жртве. То сазнање им намеће неку дилему на коју не умеју да одговоре.  Већ сам раније помињао чињеницу да се у нашем друштву самоубиство не прихвата. За 30 година рада имао сам сигурно 10-15 случајева самоубистава. Ни у једном случају породица није прихватила да је у питању самоубиство. Не, увек је била сумња да је неко убио њихово дете, неко нешто наместио и др. Чак и када је било више десетина сведока. Често се користио управо тај аргумент који се помиње "застрашивање", који је скоро увек био погрешан.

Да би војне старешине у ланцу командовања биле кривично одговорне потребно је доказати њихову директну повезаност са догађајем. И морају бити оптужени за конкретно (законом описано кривично дело). То што је неко написао лош програм обуке (ако је уопште тако) није кривично дело. То што неко не зна да изводи обуку (ако уоште не зна) такође није кривчно дело. То што неко није видео да се недовољно обрађују неки садржаји (ако је уопште тако) није кривично дело. Ако неко мисли да јесте онда мора да га нађе у закону и да то лици пријави тужиоцу. За поменутог мајора је нађена квалификација "не обезбеђења војне јединице". А да ли је то баш тако утврдиће се на суду, ако до суда дође.

Можда си ти Мисцхо и правник, али право не познајеш. Једно је кривично право, а друго  дисциплонска (прекршајна) одговорност. И ти процеси могу да теку паралелно за исти догађај. На пример, судија за прекршаје  може казнити возача за не поштовање предности на раскрсници када је тај возач  изазвао саобраћајни удес у коме је само он теже повређен. Казнио га је за прекршај предвиђен по закону о безбедности саобраћаја. Независно од тога, полиција ће по службеној дужности поднети кривичну пријаву против тог истог возача због тежег угрожавања безбедности саобраћаја у коме је теже повређен лице (сам тај возач). И тај возач је бити осуђен због тога. Дакле, због тога што си повредио самог себе возећи аутомобил можеш и прекршајно и кривично да одговараш.

   Ne, nisam pravnik ali smatram da sam funkcionalno pismen pa kao takav smatram da baš o tome govori čl. 34. stav 4. Ustava Republike Srbije - Pravna sigurnost u kaznenom pravu. A stav 3. istog člana govori o nevinosti dok sud drukčije ne odredi.
   U pravnu proceduru ne bi trebalo da se meša niko sa strane, već treba pustiti odgovorne da rade svoj posao na miru. Čak i mi koji ovako diskutujemo, iznoseći svoja mišljenja možda izazivamo nečiju reakciju. Stradale niko neće vratiti, a odluke i mere koje se sprovedu na osnovu istrage treba da spreče ovakav i slične nemile događaje. Nama koji više puta godišnje boravimo na ovom poligonu zbog prirode posla kojim se bavimo, ništa više neće biti isto i sa povećanom pažnjom ćemo gledati čak i na najprostije radnje koje se budu izvodile. Jednostavno, niko od nas ne razmišlja da je baš on mogao nagaziti na taj projektil i stradati poput kadeta. O takvim stvarima ne vredi ni razmišljati jer ne vodi ničemu. Za neke događaje uzrok je ponekad i viša sila. Ljudski sud tu malo pomaže, ne daje čak ni utehu.

Као што ти је познато Уставни суд није "оборио" овакво стање (одвојеност и посебност кривичне и дисциплинска одговорност). И не само код нас, већ и у другим земљама то тако функционише.

Не могу се сетити да ли сам или нисам поставио извод из једног правила у коме отприлике стоји да када се борави на простору (стрелишту, полигону) на коме се пре тога гађало убојним средствима обавеза је свих да са са посебно пажњом крећу на том простору. Дакле, када год је неко на неком сличном простору мора бити опрезан. То никако не амнестира оне који треба да воде рачуна о безбедности људи.

И још нешто, нису кадети нагазили на пројектил како пишеш. Они су га, изгледа, више пута бацали пре експлозије (добацивали се),а затим га је неко шутнуо. То, ако је тачно, сигурно не спада у уобичајено и понашање примерено задатку (врсти обуке) на коме су били.

Да, "младост лудост", непромишљеност и лакомисленост, без зле намере, су чест одлика понашања младих људи. И ја у том добу, као и  вероватна већина других су се понекад слично понашали. Али, имали смо срећу.

Što se disciplinske odgovornosti tiče, to nikako nije dvostruko ili paralelno suđenje. Ako nema elemenata krivične odgovornosti, ne znači da je lice automatski oslobođeno i disciplinske odgovornosti. Interni propisi su definisani PS-om i (grubo rečeno) ekvivalentni su radnoj diciplini u civilstvu. To što neko zakasni na posao nije krivično delo, ali može da bude predmet disciplinskog postupka i eventualnog kažnjavanja.

   Kako onda objašnjavate da za jedno delo za koje se tereti pripadnik Vojske, bilo prekršajno ili krivično, za koje se pokreće postupak kod redovnog (civilnog) suda u isto vreme se pokreće i disciplinski postupak pred VDS-om. Znači pripadnik izlazi pred dva različita suda istovremeno pred kojima odgovara za jedno delo za koje je okrivljen. Trebalo bi da nakon završetka postupka pred redovnim sudom, ukoliko isti donese presudu da nema krivične ili prekršajne odgovornosti okrivljenog , a ima disciplinske ovaj sud ustupa predmet ili predlaže pokretanje disciplinske odgovornosti pred nadležnim vojnim organom. A ne kako se iz dosadašnje prakse događalo da se u isto vreme vode paralelni postupci i da ne retko redovni sud donese oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, ne predlažući pri tom disciplinsku odgovornost, a vojno disciplinski organi su već izrekli kaznu u odvojenom postupku za navedeno delo. Ne kažem da disciplinski postupak ne treba da se vodi, ali da se prvo sačeka presuda pravog, zvaničnog suda, koji može za učinjeno delo ili više dela izreći jedinstvenu kaznu ili ne, pa tek ako se on oglasi nenadležnim da se pokreće disciplinski postupak.

Bio sam na Pasuljanama oko deset puta. Sa beogradskom, niškom i kraljevačkom brigadom na gađanjima sa M84.

I sad čitam ovo

pa se sjetim snjega do koljena, raznih lokvi, bara, raznog blata u koje su mi se noge zaglavljivale, pa je tu dosta nezgodno kretati se "posebnom pažnjom", naročito kad hodaš po snjegu, a nemaš pojma šta je ispod.

Da ne nabrajam poligone od Pivke do Krivolaka gdje sam sve radio.

Boravio sam i radio u minskim poljima, na mjestima gdje su bile prosute tone i tone kasetnih bombi, naročito u ratu u Kuvajtu, u Pustinjskoj oluji.

Ali u takvim uslovima i okruženju "posebna pažnja" prelazi u "posebnu i naročitu pažnju" gdje se i disanje mora kontrolisati.
Ne samo svoje ponašanje, nego i ponašanje ostalih. Bio je slučaj u Češkoj, gdje su pokušali, neznanjem i nestručnosti, da napune napunjen top na tenku T72. Tako je rekla kasnija analiza. Posada je bila ugljenisana.
Dovoljno je bilo uključiti pogrešan osigurač u tenku u pogrešno vrijeme.

Radnik u ĐĐ upalio tenk pripremljen za podvodnu vožnju sa zatvorenim svim poklopcima. I ostao u vakumu, jer je motor isisao sav vazduh iz borbenog odeljenja. Motor se ugasio, jer je ostao bez vazduha, a unutar borbenog odeljenja vakum, te se poklopci ne mogu otvoriti, jer ih drži vakum. A čovjek unutar tenka se davi.

Ali ko što kaže uvaženi član Dzumba uvijek "обавеза је свих да са са посебно пажњом крећу на том простору"

Imao sam dosta takvih slučajeva. I još uvijek pišem na Palubi.

Pozdrav

Vlado

Micha nikakve veze nemaju,krivični,diciplinski ili carinski postupak jedan sa drugim.Jedino se ne može voditi postupak za jedno delo u dva različita suda.Primer : imaš "kucane" brojeve na autu.Istvremeno mogu da se vode krivični i carinski postupak.Presuda-rešenje je nezavisno,možeš da odgovaraš carinski,ali da krivično budeš oslobođen ili obrnuto.

Micho, војнодисциплински суд није прави суд ( смислу како га дефинишу Устава и закон, није уставна категорија).  Он се тако традиционално назива. Већ је то неко рекао, он је истоветан дисициплниској комисији у државним органима и третира радну дисциплину, повреду радних обавеза. Када би се радило тако како ти кажеш нико никога не би отпустио због нерада. Сви на кривични суд. :-\

Нешто од нонога што си ти поменуо постоји, а то је да кривични суд, за блаже облике кривичних дела не води поступак иако постоје елементи кривичног дела. У том случају може да уступи предмет војнодисциплинском суду. Ево једног баналног примера. Ако командант бригаде украде воднику паклицу цигарета, што је de facto u de iure кривично дело. Међутим, друштвена опасност тог дела је минорна па се кривични судови не баве тиме. Отуда оно фамозно да се за кривична дела ситне крађе до 15000,00 динара (130 евра) не поступа по службеној дужности (полиција неће да поднесе кривичну пријаву), већ то мораш сам, по приватној тужби. Дакле, када би један такав банални случај пренели у надлежност војнодисциплинског суда, због тога што је надређени покрао подређеног, што се логични и фактички зна да овај први има виша примања, да је то што је починио неморално и тд и сл. врло је вероватно да ће војнодисциплниски суд осудити ток командната збараном напредовања, или умањења плате,а можда га и ражаловати (изгубити чин). О последицама по каријеру ток официра, ако би остао у професионалној служби да не говрим.

Када се деси неко блаже кривично дело у војној јединици, посебно оно које се не гони по службеној дужности  због мале штете (на пример неко украде канту горива) командант јединице може одлучити да се не подноси кривична пријава против починиоца већ само дицисплинска пријава. И неће погрешити у смислу законитиости радње. А може покренути оба поступка. Не знам праксу садашњих судова, али раније су војни судови одбацивали кривичне пријаве увек када се ради и блажим кривичним делима који се могу санкционисати дисицплинским поступком. На пример самовољно удаљење војника.

   Naš problem kao ljudi koji žive na prostoru Balkana je izgleda u tome da zbog bogatstva jezika, iako govorimo o istom i iznosimo iste stavove , mi se ne slažemo jedan sa drugim. Kažem da nije problem disciplinski postupak već to što se on vodi u isto vreme kada i krivični ili prekršajni pred sudom. Na primer ukoliko je taj pukovnik iz tvog primera umesto otuđenja paklice cigara na radnom mestu od vodnika, učestvovao u saobraćajnom udesu privatnim automobilom van radnog vremena i van vojnog objekta protiv njega će se voditi postupak pred opštinskim sudom za utvrđivanje prekršajne ili krivične odgovornosti u isto vreme kada i disciplinski postupak pred VDS-om. Slažem se da disciplinski postupak više nije isto što i regularni sud, mada se kao mera može izreći i prestanak vojne službe ( otkaz ) pa i zabrana napuštanja vojnog objekta i smeštanje u prostoriji za zadržavanje lica ( buksa, fioka, aps, bajbok ili pritvor ). Nije to ništa spram negdašnjeg VDS-a koji je bio jedini nadležan za suđenje vojnim licima i za dela počinjena van Vojske. Iz tog perioda datira i pesma ,, Niški zatvor 360 soba, svaka soba drži jednog roba...'' . Poštena su bila ta suđenja gde te brani starešina pravne službe po službenoj dužnosti, a o krivici odlučuje porota sastavljena isto od starešina , pa kad oni odluče da si kriv onda vojni sudija ( isto zaposlen u Vojsci i dužan da poštuje naređenja pretpostavljenih ) odreže kaznu . Poznata je ujdurma sa suđenjem puk. Trifunoviću kome se nekoliko puta sudilo, svaki put pred drugim sudijom Vrhovnog Vojnog Suda dok napokon nije osuđen da bi pre nekoliko godina čovek bio rehabilitovan i isplaćena mu je povelika suma na ime obeštećenja. Nekako u to vreme  se raspušta vojni sud i ingerencije prenose na vojna odeljenja pri redovnim sudovima da bi potom malo po malo izmenama i dopunama zakona o Vojsci ponovo bile vraćane kaznene mere uključujući i pritvor pod izmenjenim nazivom. E sad pomislimo kako li je tom nesretniku koji mora za isto delo da se brani pred npr. opštinskim sudom da ne bi išao u zatvor i u isto vreme pred disciplinskim da ne bi dobio otkaz i za oba suđenja da angažuje advokata i da strepi od kazne.
   Dobro je što smo malo skrenuli temu sa nesrećnog događaja i upustili se u raspravu o protokolarnim stvarima. Mi koji pišemo o ovoj temi verovatno nismo neposredni akteri te nećemo ometati istragu a i daćemo priliku da popusti medijska buka oko događaja.Uglavnom se slažemo da nije trebalo da dođe do nesreće i da će se preduzeti mere da se ne ponovi. Naša priča je samo da prođe vreme..

Предлажем модераторима да отворе посебну тему"Војни судови и војнидисциплински судови" па да тамо настваимо дискусију о овој, по мени занимљивој теми.

Ипак, Мицхо ти доста поједностављен гледаш на ствари. Мешаш кривични и дисциплински поступак. Он је увек одвојен и нема везе један са другим. И у Војсци и у грађанству. једно је када грешеиш на послу и у вези са послом, а друго је када чиниш кривична дела. Једно су прекршаји, друго преступи, треће кривична дела. Судска власт је надлежна за кривична дела. Бежање са посла, лош или погрешан рад, лоша организација псола, лоше извођење обуке или рад под утицајем алкохола нису кривична дело, али најчешће јесу прекршаји радне дисциплине.

Војнодисциплински суд је (у веме ЈНА и ВЈ) могао изрећи казну затвора (притвора)  старешинама. Међутим,  старешинама се та мера практично ретко изрицала. Основни разлог је немогућност да се казна издржи. У Војни затвор у Нишу није се могло јер је то био "Војна казнено порпавна установа", где упућује само кривични суд (када си осуђен за кривично дело). Дакле, тамо се није издржавала казна коју изрекне ВДС. Неко решење је било да се издржава у посебним ћелијама војноистражног затвора. Ипак, председник војног суда се бунио, па ни то није профункционисало. Просто речено ЈНА и касније ВЈ, па ни сада ВС нису имали војнодисциплински затвор. Нисма сигуран да ли је казна затвора сада (у ВС) уопште и предвиђена Правилником о војној дисциплини. Мислим да није.  Војници (у време ЈНА и ВЈ), који су били усуђени на ту меру (дисциплински затвор), казну су издржавали у војничком притвору (који иначе није затвор).

Сада је за прекршаје - преступе које војно лице почини изван службе надлежан грађански (цивилни) прекршајни суд. Ја сам сматрао да то није добро, али није уважено.

Тачно је да је у војнидисциплинским судовима било притиска на поротнике ("судије") од стране командната и виших официра. Ипак, судило се у највећем броју случајева коректно.  Да ли ће неко подлећи или неће том притиску ствар је карактерних особина тих поротиника. Ја сам био поротник више пута на ВДС који је био надлежна за МО и ГШ. Једном сам био и председник већа. Увек сам судио по савести и на основу доказа. Шта више, лично сам одбио да поступим по захтеву једног "восоког војног дужносника" у предмету где сам био председник већа. У другим случајевима није било никаквог притиска.  Тражили су  унапред (послали су ми поруку преко секретара већа да би то била примерена казна) да се лице казни мером отказа. Ја сам рекао да ће се то утврдити на основу доказа који се предоче. На суђењу сам избацио  из просторије (наредио му да се удаљи), војнодисциплинског тужиоца који је желео да присуствује већању суда док се доносила одлука. И веће којим сам председавао је утврдило да дотична особа (иначе цивлно лице на служби у ВЈ) није починило дисциплински преступ, већ прекршај, па смо јој изрекло дисциплинску меру "строги укор". Жалио се војнодисциплински тужилац. Виши ВДС је потврдио "моју" пресуду. Том "високом војном дужноснику" којми је посало поруку није било право, али није ни покушао да ми нешто науди, а поштено говорећи није ни смео 8). Изгледа хвалисаво, али је тако било. Постоје сведоци, па и тада оптужено лице које и сада ради у МО.

Узгред, нетачно је да те на ВДС брани правник по службеној дужности. Адвокат, професионални бранилац или правник није обавезан. Међутим, свако га је могао ангажовати, ако је хтео и имао новца. Шта више, током дисциплинског извиђаја, постојала је обавеза да лице одређено за вођење поступка на то укаже ономе против кога се покреће поступк. Ако то не би било урађено постојала је могићност да тужба "падне"  из процедуралних разлога.

Roditelji najviše veruju svojoj deci...


Još samo da se pojavi mrmot i zamota čokoladu, kako bi izjava kadeta dobila na verodostojnosti... šta očekuju, da svaki kadet dobije po jednog tutora nakon izlaska sa VA - koji će ga voditi i paziti o njemu sve do penzije?

Ne bih rekao, vise mislim da sada pricu konstruisu advokati i razne NVO. zloupotrebljavajuci samu situcaiju ali i opste nepoznavanje te problematike kako od strane roditelja tih kadeta tako i sire javnosti. I sa tom tezom o minoistrazivacima, pregledu terena i odgovornosti tamo nekoga sasto se granata nasla tamo gde nije trebalo ce se ici ko zna dokle. I bez obzira na cinejnice i za 5 ili 10 godina neko ce i dalje tvrditi da su svi drugi krivi a da samo nije kriv onaj ko je direktno u tome ucestvovao.

Negde sam cak procitao kako je kadete ubilo ne neznanje vec preveliko znanje. Kao objasnjenje je ponudjeni da su oni znali sta je to, ali da su znali da postoji taj samolikvidator koji granatu umisti posle 27 sekundi te da su zbog toga bili ubedjeni da je to vezbovno sredstvo. Jako zanimljiva teza.

jeste, a onolike neeksplodirale granate iz svih prethodnih ratova?!? pa to i moja baba buda zna da ne treba da dira, a ne akademac sa cetvrte godine :zid

a tim nevladinim mamlazima treba zabraniti bilo kakvo mesanje u vojsku i njene poslove. kao u ameriKi, cackas gde ti mesto nije - pojede te mrak...

Da su tu bili pitomci VA, budući oficiri Vojske Srbije, a ne kadeti, budući menadžeri odbrane, ko zna šta bi bilo.

Sad je kasno pričati.

Ovi što nisu nastradali će uskoro početi da rade sa vojskom. Kako će ih obučavati. Hoće li tu sada tek biti nesreća, jer ni oni koji obučavaju nisu dovoljno obučeni. Da li će to biti lančana reakcija. Ili će je neko prekinuti kad vidi greške u obrazovanju.

Pozdrav

Vlado

 Posle profesionalizacije vojnog poziva, bojim se da vojnici ne budu s boljim znanjem nego " menadžeri odbrane". ???

Дакле, ако има разум, а верујем да га има, потребно је систематски преиспитати садржаје студијских програма и наћи оптималну меру између научних и системских и практичних знања и вештина које питомци морају да савладају да би , са једне стране били високо образовани грађани ("менаџери") а са друге стране добро припремљени официр - практичари. Наравно, још више треба претрести кадар који изводи наставу (обуку) и преноси знања и вештине.

Лично мислим да је наставнички позив, генерално у друштву, па и у Војсци, деградиран.  У Војсци се некритички фаворизују тзв. командне дужности. Мислим да је потребно то донекле изменити, односно наставнике (и командире водова) равноправно третирати у вредновању за напредовање, а трупне официре, посебно више укључити, у мери колико је то могуће и колико имају талента ("није знање знање знати, већ је знање знање дати"), у образовни процес. Ту "двојност" посебно стумулисати и те људе фаворизовати код напредовања. Све командире водова и чета у Војној академији ротирати са тих дужности на трупне, а неке из трупе, који завређују слати на наставничке дужности. Такође, значајно пооштрити критеријуме за избор у наставничка звања. Не може бити неко предавач, наставник, професор у Војној академији а да за 3,4,5 и више година не објави (не напише) ни један стручни рад у војним стручним часописима. Не може неко бити наставник и Школи националне одбране а да нема ни један чланак у часописима "Војно дело" или "Нови Гласник", па чак ни у Одбрани (која није стручни часопис). Где су нови уџбеници тактике (опште), где тактике видова, где су нова правила за употребу јединица?  Носиоци израде свега тога треба да буду наставници, али и трупни официри.  Војни инжињерски кадар је изузетак и на њих се ово што пишем углавном не односи. Код њих свега овога што сам навео има, питање је само у којој мери и квалитету. Код "пешадије" шкрипи.

Да не заборавим. Када потпоручник дође у трупу, без обзира на знање које има, он је без искуства, посебно у оним, ситним ,"занатским" војничким вештинама и "цакама" које професионални војници у трупи, суочени са разним проблемима знају. Нормално је да много што шта професионални војници и подофицири "знају више" од њега. Требаће му неко време (годину дана) да све савлада. Зато неће бити и није проблем ако све не зна. Проблем ће бити ако мисли да све зна и никога ништа не пита, а опет ови којима командује неће да му помогну. Нема доброг официра без добрих подофицира. Добри подофицири могу битно помоћи официрима посебно у почетку каријере. То се  посебно односи на оно што се зове "рад са људима" и практична примена вештине руковођења - командовања. Није све у ауторитету силе, већ и у ауторитету знања и вештине комуникације са људима.

Apsolutno se slazem sa Dzumbinim prethodnim postom. Posebno se slazem sa delom koji govori o prenosenju znanja na mlade staresine kada dodju u trupu.
Kao vodnik svo potrebno prakticno znanje sam stekao od vojnika po ugovoru, kasnije sam to znanje prenosio vojnicima i staresinama a posebno novom potporucniku koji je iz skole dosao za mog komandira voda.
Ali je isto tako imalo i situacija kada je npr. iz skole dosao mlad vodnik koji je mislio da sve zna i kome je ispod casti bilo da bilo koga pita (ni vojnike po ugovoru ni podoficire pa ni oficire).Nije se proslavio, karijeru podoficira je veoma brzo zavrsio raskidom radnog odnosa.
Inace da bi neko u skoli stekao adekvatno znanje bitan je i sistem po kome rade nastavnici. U SVS KoV smer inzinjerija  postojao je predmet INZINJERIJSKE MASINE. To je za rod inzinjerija jako bitan predmet i osnova za najveci deo inznjerijskih specijalnosti posto sve specijalnosti inzinjerije koriste raznorazne masine u svom radu. Imali smo nastavnika po cinu kapetan koji je imao jednostavan sistem kako da nas nauci. Podseticu da smo tada bili klinci od 16-17 godina i da je nase poznavanje masina, motora i slicnog bilo na jako niskom nivou. Ja licno u to vreme ne bih znao koja je razlika izmedju benzinca i dizelasa. E taj nastavnik je na pocetku svakog casa  10-ak minuta koristi za kontrolne zadatke. To su bili zadaci sa po 3-5 pitanja i gotovo su uvek bila tako koncipirana da obuhvataju sve prethodno nauceno. Takvim sistemom hteli mi to ili ne uvek smo morali da sve novo odmah ucimo a ne da odlazemo do poslednjeg trenutka. Efekat je bio da smo svi u klasi iz tog predmeta imali ili cetvorku ili peticu, a sto je vaznije  od ocene dolaskom u jedinice smo dobar deo znanja znali da primenimo u praksi.

Па један од андаргишко (педагошко) - дидактичких принципа јесте да се час почне контролним питањима. То је елементарна ствар. Такође, завршава се понављањем онога што је на часу рађено (пропитивањем, не да наставник преприча).

Nisam mislio na to nego na kotrolni zadatak (papir pitanja i pisi)

И то. Професор у гимназији који је оставио најбољи утисак на мене сваког часа је пропитивао за оцену. Првих 10-15 минута пропитивање. Увек се пита све градиво које је до тада савладано. Онога кога пита, пита само по једно питање. И нема правила по систему - питао ме прошлог часа неће овога. Некад те пита 3-4 пута за редом. Некад те прескочи 5 часова. Сваког ђака западне по 4-5 питања током полугођа. Просек тога, ето ти оцене. Чик да дођеш неспреман. То управо тако треба. Држи ђаке у "кондицији". И одмах видиш ко је какав.

Za smrt kadeta krive i kolege?


Istražni sudija Višeg suda u Jagodini Zoran Petrović doneo je rešenje o sprovođenju istrage protiv četvorice potporučnika, tada kadeta Vojne akademije, osumnjičenih za stradanje kolega na Pasuljanskim livadama.


U saopštenju Višeg suda se navodi da je istražni sudija saslušao osumnjičene potporučnike M.K. iz Hajdučice, opština Plandište, N.G. iz Prnjavora, M.M. iz Aleksinca i S.M. iz Novog Sada i "utvrdio da postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret zahtevom za sprovođenje istrage višeg javnog tužioca".

Oni se sumnjiče da su "kao saizvršioci izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delo izazivanja opšte opasnosti".

Protiv majora Vinka Žnidaršiča "istražni sudija je vanpretresnom veću suda izjavio neslaganje sa predlogom za sprovođenje istražnih radnji Višeg javnog tužilaštva, a vanpretresno veće će doneti konačnu ocenu u vezi neslaganja istražnog sudije".

Major Žnidaršič se sumnjiči da je "izvršio krivično delo nepreduzimanja mera obezbeđenja vojne jedinice".

Svi oni su saslušani juče u Višem sudu u Jagodini, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Višeg suda Dragan Janićijević.

U saopštenju piše da su branioci osumnjičenih istražnom sudiji sugerisali da od Vrhovnog kasacionog suda traži da se za vođenje postupka odredi Viši sud u Begradu, "zato što će tako očigledno lakše sprovesti postupak iz razloga celishodnosti i ekonomičnosti, jer je veliki broj svedoka koje treba da se sasluša sa područja suda u Beogradu".

Istražni sudija Petrović, kako se navodi, tu sugestiju "nije prihvatio, jer je Viši sud u Jagodini u svakom pogledu bliži porodicama poginulih kadeta".

Na poligonu Vojske Srbije na Pasuljanskim livadama kod Cuprije, u pripremnoj vežbi "Diplomac 2012", 18. juna poginulo je dvoje kadeta, a petoro je povređeno od eksplozije granate preostale sa ranijih gađanja.

Izvor: Mondo.rs

Из ове вести се види да истражни судија сматра да нема основа, односно довољно разлога за покретање истраге против мајора Жнидаршића, а да је прихватио истрагу против бивших кадета, сада потпоручника. О противљењу истражног судије у вези са истрагом против Жнидаршића изјасниће се, односно коначну одлуку донеће ванпретресно веће суда.

Zar nije bilo logičnije-ispravnije da se dok god su pod istragom kadetima suspenduje dalje školovanje-u ovom slučaju proizvođenje u prvi oficirski čin.Pa ako se pokaže da su krivi mnogo lakše i za njih i za državu, nego da im se sve vreme postupka plaća oficirska apanaža i prinadležnosti a oni su inače neupotrebljivi za službu dok god  se bude vodio postupak a i ako ih osude kao nesvršene kadete to verovatno ne povlači nikakve dalje obaveze države prema njima.

Zašto bi bili neupotrebljivi za službu dok traje postupak? Nisu oni svaki dan i po ceo dan u sudu.

Šta ako zaključak istrage bude da nisu krivi, više ne mogu da budu oficiri jer nisu prošli ono što su morali zbog suspenzije, ko bi im nadoknadio štetu?

Baš me čudi tvoje razmišljanje.

oni su osumnjiceni, nisu osudjeni. a svako je nevin dok se ne dokaze suprotno.

Upravo na to sam mislio. A suspenzijom bi bili teško kažnjeni i pre dokazivanja krivice.

Osim toga, ako kazne budu takve da nakon izdržavanja mogu da nastave sa službom u Vojsci, zašto ne bi bili oficiri?

Najlakše je osuditi bez dokaza, presečeš i gotovo. Ali, nije moralno, nije u skladu sa pravom, etikom i još mnogo čime.

Како сада стоје ствари они ће вероватно бити осумњичени за нехат и то тзв. свесни нехат. У сваком случају није постојала намера да се учини то што је учињено. За таква дела се најчешће изричу условне казне. Дакле, нема основа да буду под неком суспензијом. Најтежа казна ће им бити сазнање да њиховог друга и другарице више нема. То ће сигурно оставити ожиљак на ниховим душама.

  Dzumba ala si me nasmejao sada, ocigledno je da si dugo u penziji...Mislim,zasigurno da ima i takvih,ali nazalost nisu vecina. Kada pocnu da rade tek se ondva vide ko su "vezisti",a cudi me da je po vama OK da neko ko (ako se dokaze) ima odgovornosti u pogibiji kadeta nastavi da bude oficir VS, a vojnicima raskidaju ugovore zbog kafanskih tuca... Oficir bi sa sobom trebao da ima neku tezinu, postovanje vojske koju vodi. Dali ce oni,ukoliko su odgovorni,to imati?

ni ovako nemaju. ::)

Ja mislim da je "Džumba" bio sasvim jasan:

  Da Rasho, bio je jasan. Ali i ja sam. Nisam pricao o suspenziji,nego o prekidu vojne sluzbe ukoliko se potvrdi krivica.

Da, dobro si rekao, "ukoliko se utvrdi krivica". Ako budu objektivno krivi neka im prestane služba u oružanim snagama. Ali pitanje je koliko je neko zaista kriv ukoliko učini nešto iz nehata, neznanja ili pukim slučajem. Treba li takvog čovjeka, koji nije imao namjeru da učini krivično djelo ili izazove neku nesreću, staviti na stub srama i uništiti mu život? Ako se ne varam, u svim našim bivšim državama vojnom licu nije prestajala služba čak i ako je osuđeno na kaznu zatvora do šest mjeseci (nadam se da nisam pogriješio). A da ne pominjemo uslovne kazne.

Хвала Рашо на помоћи. Баш тако како сам написао.

Законом је утврђена граница у виду временске затворске казне која, ако се прекорачи, значи престанак професионалне војне службе. То је јасно и нема везе са овим што сам написао. Ја сам само указао на вероватноћу да суд, уколико утврди да су криви (а да ли јесу или нису то ћемо тек видети након коначне одлуке суда), донесе условну казну (могућност да се оде у зтавор ако се учини исто или слично дело).

И то нема везе са кафанским тучама војника јер се то решава дисциплинским поступком. Као што сам раније написао мере које се изручу у дисциплинском поступку могу бити условно теже (односно може се изгубити служба) од оних које изриче кривични суд. Ако је против ових кадета покренут и дисциплински поступак може им се изрећи дисциплинска мера укључујући и губитак службе.

Какав ће њихова каријера бити тешко је нешто прецизно рећи, али из искуства могу предвидети да ће бити под сталним утиском ове несреће, покренутог поступка и да због тога неће бити лака, чак и да се искажу као вансеријски стручњаци.

I još teže.
Neće samo oni biti tokom svog profesionalnog i privatnog života pod stalnim utiskom nesreće, pod istim utiskom biće i svi oni koji u svom profesionalnom životu budu sa njima imali kontakt.A emocije će se kretati od totalne osude okoline do nepoverenja pa i podržavanja.
Kakav god bude bio ishod postupka oni će sigurno samima sebi do kraja života biti najteže sudije i moraće da se potrude da zacele rane, izvuku pouke i da nauče da sa tim žive.
Kada je o nehatu reč mislim da je u pitanju nekoga ko je bio na kraju školovanja za profesionalnog oficira to vrlo diskutabilno.
Daću primer u civilstvu: Da li bi bio nehat kada bi student medicine sa još jednim ispitom do diplome na vežbama iz hirurgije u sred hiruške sale igrajući se sa bocom kiseonika zadesno nečim izazvao eksploziju jer ista nije baš bila "prepoznatljiva" usled pojave rđe a takve su uglavnom po našim bolnicama.Ili bi se radilo o neodgovornom i ne profesionalnom ponašanju.Jer i taj student i kadeti su morali ali ponavljam morali da znaju sve mere i način postupka i ponašanja sa određenim sredstvima i u određenom prostoru shodno aktivnosti koju su obavljali.Prema tome tu delu iz "nehata"-neznanja nema mesta jer morali su da znaju.
A što nisu

A o suspenziji sam govorio više u smislu opomene da svako neodgovorno ponašanje tokom školovanja na VA obavezno povlači teške kosekvence.
Čisto da bi to bio primer sledećim generacijama da obrate pažnju na neke moguće buduće svesne ili nesvesne nehate.Ako se pokaže da su nevini dozvolilo bi se da dovrše započeto školovanje i postanu oficiri i bez te završne vežbe-ispita koji očigledno nije stigla da položi cela generacija jer je eksplozija granate bila brža a nečija noga ili ruka brža od pameti i od svesti-savesti.

Kraj istrage o smrti kadeta
CRNA HRONIKA, 06:04, 12.03.2013.Autor: Foto: Dado Đilas

Tužilaštvo tek treba da odluči da li će biti podneta optužnica protiv majora i četvorice bivših pitomaca


JAGODINA - Još samo da se uradi rekonstrukcija!
Istraga protiv majora i četvorice bivših pitomaca, koji se terete da su odgovorni za pogibiju kadeta Vojne akademije Filipa Milojevića (24) i Miline Miletić (23) 18. juna prošle godine na poligonu Pasuljanske livade, završena je i tužilaštvo će uskoro doneti odluku o eventualnom podizanju optužnice, saznaje Kurir.

- Saslušani su svi svedoci, ostalo je još samo da se izvrši rekonstrukcija događaja, koja će najverovatnije biti obavljena početkom aprila - kaže izvor Kurira iz istrage.

Podsetimo, Filip Milojević i Milina Miletić poginuli su u eksploziji projektila za automatski bacač raketa, dok je sedmoro njihovih kolega povređeno. Pokrenuta je istraga protiv tadašnjih kadeta Milana Karišika, Nikole Garabiljevića, Mladena Milosavljevića i Stefana Milosavljevića, kao i protiv majora Vinka Žnidaršiča.

- Sumnja se da su kadeti pronašli granatu i zatim je doneli do svojih kolega, da bi je potom razmenjivali iz ruke u ruku. Jedan kadet je spustio granatu na zemlju, a Karišik ju je šutnuo, nakon čega je eksplodirala. U toj eksploziji poginuli su Milina Miletić i Filip Milojević - kaže naš sagovornik.

Major Žnidaršič sumnjiči se da nije preduzeo sve mere za obezbeđenje vojne jedinice tokom izvođenja vežbe „Diplomac 2012“.

(Z. N.)


Izvor - kurir-info.rs

Optužnica protiv majora zbog tragedije na Pasuljanskim livadama
G.J.   01.08.2014.

Više tužilaštvo u Jagodini podiglo je optužnicu protiv majora Vinka Žnidaršiča i četvorice kadeta Vojne akademije Milana Karišika (26), Nikolu Garabiljevića (26), Mladena Milosavljevića (26) i Stefana Milosavljevića (26), zbog tragedije na vežbi “Diplomac 2012” 18. Juna 2012 godine na poligonu Pasuljanske livade kod Ćuprije kada su nastradali kadeti Filip Milojević (24) i Milina Miletić (23), potvrđeno je Blicu danas u tom tužilaštvu.

[attachment=1]

Major Žnidaršič se tereti zbog nepreduzimanje mera za obezbeđenje vojne jedinice , a četvorica kadeta zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti u saizvršilaštvu. Optužni predlog predat je Višem sudu u Jagodini. Blic saznaje da se major Žnidaršič, inače saradnik u nastavi na katedri taktike, tereti da je vežbe izvodio sam bez pomoći komandira vodova, te nije mogao da ima neprekidan uvid šta rade kadeti. On je “propustio da preduzme propisane i druge očigledno potrebne mere za obezbeđenje jedinice”. Filip Milojević iz Gornje Trnave kod Topole i Milina Miletić iz Gornjeg Milanovca poginuli su u eksploziji zaostale neeksplodirane granate od 30 milimetara za automtski bacač granata. Sedmoro kadeta zadobilo je teže i lakše povrede Tanja Milošević (26) iz Lebana, Stefan Milosavljević (26) iz Novog Sada, Mladen Milosavljević (25) iz Aleksinca, Mirjana Veličković (26) iz Surdulice, Nikola Garabiljević (26) iz Šapca, Jelena Obradović (29) iz Kragujevca i Slobodan Petrović (26) iz Vlasova u Raškoj. Kako Blic saznaje, Garabeljević i Mladen Milosavljević su kopajući zemlju našli granatu i doneli je na mesto rada svoje grupe. Granata je prelazila iz ruke u ruku, između njih dvojice, pokojnog Milojevića i Stefana Milosavljevića, koji je zatim predao Karišiku. Karišik je šutnuo granatu, koja je odletela tri-četiri metra i eksplodirala.

Izvor: www.blic.rs

A protiv eventualno odgovornih kojima je vežbovni prostor dat stalno na staranje nema prijava?

Ispada da se pomenuta granata tu stvorila sa neba ili su je kadeti doneli sa akademije?

Ma već neko reče da će najviše da nadrljaju oni sa dna lestvice........

Slazem se sa tobom, ali ko zna od kada je ta granata bila tu gde jeste. Ko zna ko je to ostavio za sobom i koga kriviti za to...

Jedna verzija odakle se ta granata stvorila na tom mestu.

Za potrebe vezbe je trebalo rasplanirati neku zemlju. Zemlja je utovarena i dovezena sa udaljenog dela poligona. Taj deo poligona je ustvari deo gde se nalaze mete ili dalji. Dakle sa zemljom je utovarena i dovezena neeksplodirana granata zaostala od ko zna kog gadjanja. Studenti su tokom rasturanja (planiranja) te zemlje pronasli granatu. Epilog znate.

Istrazni organi su rekli da ce vestacenjem biti utvrdjeno ko je i kada ispalio tu granatu. Koliko zakljucujem iz teksta oni jos nisu ustanovili ni sta se tacno desilo tako da ne verujem da ce ikada biti ustanovljen tacan put granate od usta cevi ABG-a do mesta eksplozije.

Svaki korisnik strelišta je dužan da nakon gadjanja uništi "svoje"neeksplodirane granate i to se upisuje u evidenciju orišćenja strelišta. Ali:
1. ko će naći sa čijeg gadjanja potiče ova granata, odnsno ko nije očistio strelište nakon upotrebe;
2. koji mozak šutira neeksplodirani projektil, nakon četiri godine školovanja na vojnoj akademiji (što je već više puta prežvakana tema).

3.ko ce da izbroji koliko je granata ispaljeno iz ABG a koliko je eksplodiralo na cilju (prvo i moze ali ovo drugo mislim da je nemoguce)
4.koja bi bila svrha brojanja ako postoji samolikvidator

najverovatnije je da likvidator zna da zataji, te se stoga mora prekontrolisati strelište nakon gadjanja.

5. Bili su duzni da obeleze i obezbede to mesto gde je granata pronadjena dok ne dodje lice zaduzeno za unistavanje istog.
Sve ostalo nije bitno. Obelezis ako mozes i pozoves. Sada na zalost to nema veze vise za njih...

   Očigledno je sud uzeo u obzir činjenicu da granate ispaljene iz ABG-a ne eksplodiraju svaki put i da je to specifičnost ovog oruđa. Čak ni Rusi, koji su prvobitni konstruktori, ne mogu da reše problem velikog broja ispaljenih granata gde se ne može utvrditi da li su se nakon toga sve aktivirale. Na You Tube-u sam gledao snimak sa jednog njihovog poligona, gađanje nekog tenka je u pitanju, gde voditelj popularne emisije kaže da se ne sme silaziti sa staze pošto ima dosta neeksplodiranih granata iz ovakvog bacača. Zbog toga verovatno neće biti odgovornosti rukovodioca prethodnih gađanja, a ni odgovornih sa poligona jer je nemoguće utvrditi ko je ispalio granatu i kada.
   Malo je kontroverzna odluka da se krivica zadrži samo na licima koja su tada bila kadeti, tj. još nisu bili osposobljeni za komandne dužnosti, ali ako se uzme u obzir da su svi bili kadeti 4. godine akademije i da su neki od njih završili pre toga i 4-ro godišnju Vojnu Gimnaziju ne može se reći da su bili neupućeni i da su zalutali na poligon. Na Pasuljanskim livadama kadeti svake godina borave po gotovo mesec dana  pa pretpostavljam da su prethodno gađali iz ABG-a i da su svi položili ispit iz pešadijskog naoružanja pa je samim tim njihova odgovornost evidentna. Inače kadeti tokom školovanja primaju i platu koja iznosi malo manje od minimalca, pa se može smatrati da su na neki način bili zaposleni, a onda je odgovornost deo obaveze koju sa tim prihvataju.
   Odgovornost organizatora nastave će biti pokrenuta zato što je on neposredno odgovoran za bezbednost lica, bez obzira što su ovi tada izvodili zemljane radove na uređenju maketa i nisu bili na vatrenoj liniji. Malo mi je nejasna njegova optužnica da je odgovoran zbog toga što nastavi nisu prisustvovali komandiri vodova, možda jednostavno nije imao dovoljno ljudi za to. Ako se ponovo vratimo na odgovornost kadeta koji su četiri i više godina u sistemu komandovanja i subordinacije dovoljno je bilo da im se naredi da izvrše pomenuti zadatak na izradi maketa inžinjerijskim alatom, uostalom to im je verovatno bio deo obuke, bez potrebe za stalnim nadzorom od strane starešina. Neeksplodirana granata se među njima našla slučajno, nije bilo planirano, pa su se kadeti trebali ponašati kao prilikom vanrednog događaja, u skladu sa pravilom službe i izvestiti komandire a ne da se igraju sa njom.
   Ceo slučaj je veoma bolan i mučno je diskutovati o tome ali ne mogu da ne primetim novi momenat u suđenju ovakvih slučajeva na našim prostorima. Okrivljena su lica koja su neposredno učestvovala sa iznošenjem njihovih imena i uloga u događaju. Da su ostali Vojni sudovi sigurno ne bi bilo toliko detalja iznetih u javnost i sasvim bi drugačije teklo suđenje. Verovatno bi vojni tužilac naredio da se ceo poligon prekopa i time posredno unište svi tragovi kao u slučaju pogibije gardista nakon kojeg je ovakva parodija od suda i ukinuta .

Čitam neki tekst o poligonu u drugoj državi..Da li je boldovano greška u kucanju,treba li da stoji "prostor", umjesto  "prostoriju"?

 -dimenzije poligona moraju biti 10 x 25 km, u okviru poligona je potrebno odrediti prostoriju dimenzija 4 x 8 km na kojoj bi se izvodile vježbovne aktivnosti...

prostorija

Thnx.

Vidiš micha, ti kažeš da su vojni sudovi bili parodija od suda, a mnogi ugledni krivičari i danas tvrde da je vojnokrivično pravosuđe bilo kvalitetnije od civilnih krivičnih sudova.

A i nešto nisam siguran da sudija koji možda nije ni služio vojni rok i nije imao uvid u vojne propise (pravila, uputstva...) može u potpunosti da sagleda sve relevantne aspekte navodnog krivičnog dela.

Vojne sudove nije trebalo ukidati. Prepuštanje suđenja civilima za strogo vojne stvari je poraz vojske jer se time otupljuje njena borbena gotovost.

   I ujedno izbegava nestručno vođenje istražnih radnji, osuđivanje nevinih ljudi po naređenju, podmetanje dokaza, ometanje istrage i pristup dokazima braniocu itd. Setimo se samo slučaja Trifunović kome je nekoliko puta iznova suđeno sve dok se nije našao sudija koji će mu izreći kaznu koja je potom poništena a okrivljenom država isplatila milionsku odštetu. Sama koncepcija određivanja krivice glasanjem sudija porotnika koji su svi listom vojna lica tj. zaposleni u vojsci i samim tim zavisni u startu baca senku na fer suđenje. O pritiscima i namenskom odabiru pokornih porotnika da i ne govorim pa se vi sad zamislite za čime žalite. Ne kažem da je redovni sud uvek pravičan a nekadašnji vojni to nije bio u svim slučajevima,ali čak i ovde sud u Ćupriji iznosi da je trebalo dosta vremena da se dobiju uzorci zemljišta i izvrši njihova analiza. Baš se pitam čiji li je to bio posao.
   Ne vidim zašto bi sudija morao da služi vojni rok da bi sudio u vojnim slučajevima. Da li to znači da mora neko vreme da radi u klanici da bi sudio mesaru ili da taksira da bi mogao da sudi taksistima? Kao što se priprema za svako suđenje tako je dovoljno da pročita nekoliko zakona i pravila koji se bave isključivo vojnom tematikom da bi ih razumeo. Uostalom tu su tužilac i advokat odbrane koji će pred njim izneti slučaj a on će na osnovu iznetih dokaza i izjava doneti presudu u skladu sa KZ kao i ostalim građanima Republike Srbije koji izađu pred njega. Ne vidim zašto bi postojali posebni sudovi za poljoprivrednike, rudare, tekstilne radnike pa tako ni za pripadnike vojske. Kako to kada se podižu plate, UTS-ovi i razni dodaci ne tražite da se isplaćuju u posebnim novčanicama štampanim posebno za vojsku već su vam dobre i ove obične pare. A kada treba da se krivično odgovara traže se posebni , beneficirani sudovi.

I u civilnim sudovima možeš da nađeš masu "podobnih" sudija koji će te isto tako osuditi za šta želiš.

Ma jok, nema toga u civilnom sudstvu.... toga ima samo u vojnom - video Micha. Inače je samo civilni sud mogao da oslobodi Trifunovića. U vojnom sudu za takvo delo ne može da bude oslobadjajuća presuda, pa da hebe rak raka.

Ako je sve to kako ti već kažeš, zašto su onda otvorena vojna odeljenja pri redovnim sudovima?

Ја сам доживео и једно и другу судство уживо и непосредно, као сарадник и једним и другим судским органима. И могу слободно да кажем, да је војно судство, када су у питању овакве ствари (погибије, рањавања, несреће и сл.), били ефикаснији. Када су у питању неки предмети злоупотреба у војном систему били су ефикаснији цивилни судови (посебно истражни органи). Бићу слободан и рећи да је војно одељење при Окружном суду у Београду било јако стручно и компетентно, посебно истражне судије.  Наравно да свако суђење и судски поступак зависи од људи који га воде. У свим судовима има изврсних стручњака (па и у цивилним, као и у бившим војним), врло аутономних људи који раде непристрасно и врло стручно. Као што има и оних других.

Када се држава одредила да укине војне судове, повод није био онај који наводи Мића, већ релативно озбиљна анализа и расправа у којој су изношени предлози и за и против. Ипак, пресудну реч је имала политика, не струка (мислим на правнике). Није ни време ни место да објашњавам зашто су постојали и зашто уопште постоје војни судови и зашто у неким земљама (демократским, на пример САД) још увек постоје. Можда другом приликом. И то наравно нема везе са оним што Мића саркастично наводи.

Него, Мића пита за ово:

Предпостављам да алудира на војне органе. Не, то је посао суда и тужиоца. Суд ( у то време још увек) је надлежан за увиђај. За њега је одговорна истражни судија. Већина лаика мисли да то ради полиција. Не, то ради истражни судија, а он може неке радње поверити полицији, а у лакшим кривичним делима може је у потпуности овластити да обави увиђај. А код озбиљнијих кривичних дела увиђају обавезно присуствује и тужилац. Дакле, сва одговорност за истрагу лежи на суду и тужиоцу (према садашњем закону на тужиоцу још више). Да ли ће се или неће узети узорци, да ли ће се или неће вештачити ("извршити анализа") не одлучује полиција, још мање војска. То ради суд а сада и тужилац (нисам баш детаљно изучио ново кривични поступак, па можда грешим око тужиоца). За вештачење уопште не морају бити ангажована војна лица нити из војске. услов је да су стручни и да су на листи вештака код суда. То никако не ослобађа полицију (у овом случају војну) за њен део посла (криминалистичко-техничке радње и прикупљање доказа). Али, њу код оваквих истрага усмерава тужилац и нико више. Колико су они само вични, искусни, стручни и др. друго је питање.

   Sve u svemu neprijatna i mučna situacija kako za učesnike u događaju, tako i za javnost. Slažem se da još kako politika može da utiče na sudstvo koje bi trebalo da je nezavisno. Ne samo to, ponekad je i splet međunarodnih okolnosti uticao na presudu, npr.  slučaj Drajfus kada se sudilo vojnim licima.
   Vojna odeljenja pri redovnim sudovima su neki vid prelaza sa isključivo vojnog suda na redovni civilni. Na taj način ovu grupu predmeta sudi samo jedan ili manja grupa sudija koji su naročito određeni za vojne predmete. Ne može se desiti da neki vojni slučaj dopadne kod bilo kog sudije već isključivo kod tačno određenog. Ne znam da li je i tužilaštvo podeljeno na vojne i nevojne tužioce ali je i ovo na neki način neravnopravno u odnosu na ostale građane. Ukoliko pripadnik vojske dođe u sukob sa sistemom i zbog toga završi na sudu dovodi se u pitanje objektivnost čim mu se sudi pri odeljenju koje ima prefiks vojni. Zato mislim da bi malo ravnopravnije bilo kada bi se ukinula i ova vojna odeljenja, a da se pripadnicima vojske sudi pred redovnim sudovima.
   Ne znam koja je to ozbiljna analiza odlučila da se ukinu vojni sudovi, ali je već posle nekoliko meseci u bivšoj zgradi Vojnog suda u Ustaničkoj otvoren specijalni sud za organizovani kriminal. Možda je atraktivnost lokacije i namena zgrade prevagnula u toj ozbiljnoj analizi...

Žao mi je to što moram reći, ali očigledno diskutuješ o nečemu o čemu vrlo malo znaš i sudiš na osnovu predubeđenja. Viši sudovi su nadležni  za onu grupu krivičnih dela koja se u Zakoniku o krivičnom postupku podvode pod "vojna" (glava 35 Kirivčnog zakonika). Na primer, to su odavanje vojne tajne, špijunaža, nepredizuimanje mera za zaštitu vojne jedinice, begstvo iz oružanih snaga, ubistvo vojnog lica na službi i sl (nisam se strogo držao pravih naziva krivičnih dela iz Zakonika). Za "obična" krivična dela i za vojna lica nadležni su osnovni sudovi (za neka dela i Viši sudovi) jednako kao i za civile. Tako na primer, ako vojno lice obije tuđi stan ili počini krađu, ili nasilje u porodici, za to je nadležan "obični" istražni sudija, osnovnog suda a ne onaj iz višeg suda. Ranije (od 2005. do 2009. ili 2010.) su postojala Vojna odeljenja  pri Okružnom sudu (tužilaštvu) u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i u pogledu nadležnosti za "vojna" krivična dela imali su širu teritorijalnu nadležnost od nadležnosti samog suda. Sada više nema Okružnih sudova jer je deo njihove nadležnosti prešao na Više sudove (barem po "vojnim" pitanjima). Da li će sada u Višem sudu biti posebnog "vojnog" odeljenja zavisi od odluke predsednika suda i broja "vojnih" predmeta. Koliko znam ona nisu formirana (barem u Višem sudu u Beogradu) jer "vojnih" predmeta ima relativno malo.

   Tačno je da nemam puno dodira sa pravosudnim organima ali nisam ni mislio na krivična dela koja vojno lice počini van službe, već upravo na ovakva koja su počinjena prilikom vršenja vojne službe.

Stvar sa ukidanjem vojnog pravosuđa je bila čisto političke prirode.

Zvanično je proklamovana tada ideja da se radi o pospešivanju transparentnosti i ojačavanju težnje ka stavljanju svega što se tiče oružanih snaga pod toliko insistiranu civilnu kontrolu i demokratizaciju društva, zahtevanu od strane zapadnih "partnera" na putu ka EU.
Na taj način se dodatno ukinuo preferencijal, autonomnost, imunitet i posebnost sistema OS u odnosu na ostale državne sisteme.
Gde je važio postulat da se vojskom mora baviti isključivo vojska.

Lično mislim da je interes mnogih domaćih činilaca bio da ozbiljnost koju je imao vojni sud treba otupeti.
Sa stručne strane ne mislim da npr. sudija koji nema vozačku dozvolu ne može da sudi za saobraćajni prekršaj ili krivicu jer on ceni dokaze i činjenice shodno zakonu ali kao neko ko je vojno školovan i obučen smatram da se moraju poznavati specifičnosti vojnog poziva.

Nem aveze sa temomo ali ima veze sa ovim sto je napisao ONR.
Imao sam takvo iskustvo gde je sudinica (tako se valjda sada kaze) donela presudu za saobracajni prekrsaj a u obrazlozenju navela nesto sto ni teoretski ni prakticno nije moguce izvesti automobilom. Iz toga zakljucujem da doticna nema vozacku dozvolu ili nije aktivan vozac  pa samim tim ne razume kako saobracaj funkcionise u praksi i ne moze da se postavi u perspektivu vozaca da bi pravilno ocenila cija je krivica.

Raspravljati o ženi vozaču je bezpredmetno jer "žena za volanom je kao majmun sa granatom, nikada neznaš šta može da se desi"
a " žensko kada bi moglo da vozi zvalo bi se muško". Ovo je tačno iako će me mnogi proglasiti za muškog šovinistu.

Nije mi bila namera da nastavljamo dalju pricu koja nema direktne veze sa naslovom teme. Molio bih da ovde zavrsimo sa ovim.

Мајор ослобођен оптужбе за погибију кадета

Виши суд у Јагодини одбацио је оптужни предлог против мајора Винка Жнидаршича, осумњиченог за непредузимање мера за обезбеђење војне јединице током несреће на Пасуљанским ливадама 2012. године. Коначну одлуку о случају донеће Апелациони суд у Крагујевцу.

Заменик вишег јавног тужиоца у Јагодини Миомир Васић је за агенцију Бета рекао да је таква одлука судије Вишег суда "невиђена брука и скандал".

"Нама није јасно како је до тога дошло. Јуче смо уложили жалбу Апелационом суду у Крагујевцу и сад чекамо одговор. Надамо се да ће стићи у најкраћем року", рекао је Васић.

Тужилац се нада да ће Апелациони суд одбити одлуку по којој се оптужни предлог против мајора Жнидаршича одбија.

"Очекујемо 99 одсто да ће ова одлука бити укинута и да ће суђење ипак бити одржано. Погинуло је двоје кадета, а да нико из Војске није крив, та одлука је ван памети", рекао је Васић.

Тужилац је исказао и незадовољство због тога што су оптужни предлози за четворицу бивших кадета М. К. из Хајдучице код Пландишта, Н. Г. из Прњавора, М. М. из Алексинца и С. М. из Новог Сада, који се сумњиче да су извршили тешко дело против опште сигурности, пребачени у надлежност Основног суда у Деспотовцу.

"Ван памети је и раздвојити један јединствени догађај. Треба на једном месту изнети све доказе", оценио је заменик вишег јавног тужиоца у Јагодини.

Крајем априла 2013. године урађена је реконструкција несреће на војном полигону Пасуљанске ливаде коју су радили вештаци судске медицине са ВМА и Војног института.

Несрећа се догодила 18. јуна 2012. године на припремама за војну вежбу "Дипломац 2012", када су од гелера гранате погинули кадети Војне академије Филип Милојевић (24) из Горње Трнаве код Тополе и Милина Милетић (23) из Горњег Милановца, а још седморо је повређено.

Како је након несреће саопштило Тужилаштво, сумња се да су кадети Н. Г. и М. М. приликом ископавања земље са једне хумке, у непосредној близини места извођења вежбе, пронашли испаљену, а неексплодирану гранату калибра 30 милиметара.

ртс (http://www.rts.rs/)

Мајор није ослобођен оптужбе јер оптужба није прихваћена. Она је одбијена. То је ипак врло различито.  Не знам шта пише у образложењу али је суд вероватно нашао да нема довољно елемента да постоји основана сумња да је мајор починио кривично дело које му се ставља на терет. Упрошћено речено нема разлога да му се суди на основу онога што је предочио тужилац. Наравно, Апелациони суд ће дати коначну оцену јер се тужилац жалио.

Још једна грешка у тексту. Реконструкцију је радио онај ко је надлежан за истрагу (истражни судија) а стручна лица из ВМА и ВТИ су учествовала у томе, као експерти (судски вештаци).

Izvor: Kurir (http://www.kurir-info.rs/)

Žrtveno jagnje. Pitomci VA koji su se spremali za završnu vežbu da naprave takvu glupost. Ni ja, niti iko iz moje grupe nije pipao išta što bi moglo da bude sumnjivo, a prvi put smo bili tamo posle 2-3 nedelje služenja vojnog roka, nismo ni zakletvu bili položili još. A na Pasuljanama se svašta nađe...

Hmmm, teško je reći žrtveno jagnje, ali prema svemu sudeći... Da budući oficir ne zna, da se predmetima koji sliče ubojnim sredstvima i nailaze se na poligonu na kojem se vrši bojevo gađjanje, ne barata ko sa krumpirima-đjaba takvo školovanje. A u to čisto sumnjam. Šta je navelo te osobe na takvo ponašanje treba da se utvrdi u istrazi. A po meni više je odgovoran rukovodilac poligona, koji nije EOD osigurao teren, koji upravlja. Ako je komandujući upozorio svoje podređjene na mogućnost postojanja neeksplodiranih sredstava i mere kod nalaženja istih-to bi trebalo biti dovoljno svakom čoveku.
Ali na kraju krajeva, u sve će da se meša politika sa svojim interesima pa če činjenice biti na potisnute u stranu. Žao mi je svih ljudi-i poginulih, neka im je laka zemlja, i onih, koji će ispaštati (jer verovatno već sad).

KO JE ODGOVORAN Istinu o smrti kadeta čekaju već tri godine
A. Ž. A.   14.06.2015.

Od tragedije na vojnom poligonu Pasuljanske livade u kojoj su poginuli kadeti Vojske Srbije Filip Milojević (24) iz Gornje Trnave i Milina Miletić (23) iz Gornjeg Milanovca, a sedmoro njihovih drugova ranjeno prošlo je skoro tri godine, ali za nju niko nije odgovarao.

Za pogibiju dvoje kadeta 18. juna 2012. na pripremama za završnu vežbu “Diplomac 2012” optuženi su major Vinko Žnidaršič, profesor na Vojnoj akademiji, i tadašnji pitomci, a sada potporučnici VS Mladen Milosavljević, Stefan Milosavljević, Nikola Garabiljević i Milan Karišik. Početak suđenja je tri puta odlagan. Postupci su bili razdvojeni, a suđenje bi konačno trebalo da počne 24. juna u Višem sudu u Jagodini. "Prošle su tri godine, naš bol se ne smanjuje, ali još ne znamo ko je odgovoran za tragediju. Čini mi se kao da je neko povukao ručnu, nikako da je spusti i utvrdi se ko je odgovoran" kaže Tomislav Milojević, otac poginulog kadeta Filipa. On podseća da deca nisu otišla sama na pripreme. "Bili su učenici i eksplozija se desila na školskom času na kome su bili sami! Ako su izjave iz istrage tačne - komandiri dva voda nisu bili na radnom mestu. Kako je to moguće? Kadeti su još bili učenici i morali su da budu pod nadzorom komandira" tvrdi on.

Izvor: www.blic.rs

Svedočenje o tragediji na  Pasuljanskim livadama: Obučeni smo bili za vežbu

Novosti.rs (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:577623-Svedocenje-o-tragediji-na--Pasuljanskim-livadama-Obuceni-smo-bili-za-vezbu)

Svedočenje o tragediji na Pasuljanskim livadama: Obučeni smo bili za vežbu

Z. Gligorijević | 19. novembar 2015. 22:23 | Komentara: 0

U četvrtak su saslušani svedoci, oficiri i bivši kadet Bojan Lukić: Major Žnidaršič je kontrolisao sve grupe

TOKOM školovanja na Vojnoj akademiji naučili smo razlike između školskih, vežbovnih i bojevih projektila, kao i mere bezbednosti koje se primenjuju u tim situacijama. Kobna vežba je trebalo da bude kruna svega što smo naučili.

Ovo je u četvrtak izjavio potporučnik Bojan Lukić, na glavnom pretresu suđenja Vinku Žnidaršiču, asistentu na VA, na predmetu "Taktika jedinice pešadije dva". Žnidaršič se tereti za nepreduzimanje mera za obezbeđenje na poligonu "Pasuljanske livade" kod Despotovca, na kojem su 18. juna 2012. godine poginuli kadeti Filip Milojević i Milina Miletić, a još petoro povređeno.

U četvrtak su saslušani svedoci, oficiri i bivši kadet Bojan Lukić. Branioci oštećenih pokušavali su da dođu do odgovora kako se neeksplodirano ubojno sredstvo našlo na poligonu i ko je napravio propuste.

- Svi profesori su nam ukazali na mere bezbednosti u slučaju nailaska na neeksplodirana ubojna sredstva - svedočio je Lukić. - Imali smo i poseban predmet "Ubojna sredstva", a na završnom terenu i bojevo gađanje sa projektilima većeg kalibra.

Prema rečima Lukića, major Žnidaršič bio je u neposrednoj blizini njihove prve grupe. Oni, kako tvrdi, nisu bili mnogo udaljeni od četvrte grupe u kojoj se dogodila eksplozija:

- Major je obilazio sve redom. U trenutku eksplozije povikao nam je da legnemo na zemlju i odmah potrčao ka četvrtoj grupi. Pre toga nije bilo nereda, niti nediscipline.

Pored Žnidaršiča, postupak se vodi i protiv kadeta Milana Karišika, Nikole Garabiljevića, Mladena Milosavljevića i Stefana Milosavljevića. To suđenje je razdvojeno od ovog i vodi se u sudu u Despotovcu.

TEREN PREGLEDAN

PUKOVNIK Zdenko Šiljak, tadašnji komandir 133. klase kadeta, izjavio da su oni imali saglasnost za izvođenje vežbe pukovnika Saše Almažana, komandanta vojnog poligona "Pasuljanske livade".

- Almažan je obavio pregled terena pre nego što su kadeti napravili logorske prostorije - rekao je Šiljak. - Niko nije prijavio bilo kakvu moguću opasnost na tom delu poligona. On je dodao i da je 50 metara dalje bilo privremeno skladište ubojnih sredstava.

Izvor: Vecernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:577623-Svedocenje-o-tragediji-na--Pasuljanskim-livadama-Obuceni-smo-bili-za-vezbu)

Na tim Pasuljanskim livadama ima neeksplodirano sta oces.

Za ovo si u pravu. Ni sam neznam sta sve nisam nalazio tamo.

научили сте ви... (ајд да не будем безобразан) >:( и слепац зна да се на полигону не шутирају неексплодирала убс.

на пасуљанама само фали неексплодирана нуклеарка :rtfm био сам тамо неколико пута и срећа моја што знам шта је шта, тј шта се дира а шта не. довољно да смо успут нашли три неексплодиране зоље и једну ттм. кад смо то пријавили мајору овај је побеснео на ниже старешине што су нам дозволили да бауљамо тако ко како оће по терену. после су то однели и оставили на неку повелику гомилу неексплодиралог свега и свачега (нису нам дозволи да идемо тамо, видо сам само из даљине). жао ми што нисам био ту кад је то уништавано ;D

To grabuljanje neeksplodiranih sredstava, pa unistavanje na gomili je jos jedan od nasih specijaliteta. Mnogi su tako poginuli.

Nisam siguran da li sam vec pominjao svoje iskustvo pa cu samo kratko.

Kao mlad vodnik od par meseci sluzbe vrsio sam obuku u postavljanju PT minskog polja. Bese to ono vreme iz t.11 a obuka je izvodjena van poligona ali u granicnom podrucju. Postavise vojnici mine, dadoh im pauzu i posle pauze idem uklanjanje. Izvucem ih 10-15 metara ispred prvog reda i samo sto su krenuli jedan vice da je nasao minu. Nemoguce da bude tu kada sam zapamtio orjentire. Uzmem opremu udaljim sve na nekih 30-ak metara daljine pridjem mini i po svim pravilima je pregledam, posto nisam mogao proveriti dopunski upaljac uzmem kuku i iz daljine je povucem, sacekam 10-15 min i tek onda joj pridjem. Pogledam ono vezbovna. Setim se da je ``vezbovna`` bila i u Danilovgradu pa ignorisuci tu zutu liniju skinem poklopac upaljaca kad tamo dimni ulozak i vezbovni upaljac. E tek onda sam bio siguran da je vezbovna pa sam nastavio dalju vezbu.

то већ не знам, рекох да нисам прилазио тамо. знам шта смем да узмем а шта не, и то што се не дира ја богами не дирам.  :c мож се љути ко оће и да ме назива како оће, ја нпр неексплодиралу мб мину не дирам ни по коју цену. ако неко мисли да то може, нек сачека да се ја мрднем одатле.

Izvor: http://www.021.rs/

Jok more, ja sam kriv. :udri

Nastavljeno suđenje majoru Vojske Srbije
Beta   29.01.2016.

U Višem sudu u Jagodini danas je saslušavanjem svedoka, bivših kadeta i pripadnika Vojske Srbije, nastavljeno izvođenje dokaznog postupka na suđenju majoru Vinku Žnidaršiču za tragediju na Pasuljanskim livadama, kada je dvoje kadeta poginulo, a petoro povređeno.

Nesreća se dogodila na vojnom poligonu Pasuljanske livade 18. juna 2012. godine na pripremama za vojnu vežbu "Diplomac 2012", kada su od gelera granate poginuli kadeti Vojne akademije Filip Milojević(24) iz Gornje Trnave kod Topole i Milina Miletić (23) iz Gornjeg Milanovca. Major Žnidaršič se na početku suđenja izjasnio da nije kriv po optužnom predlogu za delo koje mu se stavlja na teret, a to je nepreduzimanje mera za obezbeđenje vojne jedinice. Svedocima su pitanja postavljali advokati odbrane i oštećenih, kao i roditelji poginulih, u svojstvu oštećenih. Bivša kadetkinja Anja Smiljanić je na pitanje advokata oštećenih kakva je procedura ukoliko se pronađe neeksplodirano ubojito sredstvo (NUS), odgovorila da to mesto treba označiti i obavestiti o tome starešine, što grupa koja je pronašla granatu nije učinila. "Nisam nikoga obavestila, jer sam smatrala da kadet Milosavljević (koji je držao granatu u rukama) zna postupak pri pronalaženju NUS-a" rekla je Smiljanić. Ona je dodala da su svi kadeti disciplinovano obavljali svoje zadatke prilikom vežbe. Vodnik Ivica Stanojević, koji je tada bio na dužnosti medicinskog tehničara u logističkom vodu poligona Pasuljanske livade, kazao je da je on od komandanta poligona potpukovnika Vanča Atanasova primio usmeno naređenje o predaji logorske prostorije Vojnoj akademiji za izvođenje vežbe. Na pitanje oštećenog Aleksandra Miletića, oca poginule Miline, da li u opisu njegovog posla medicinskog tehničara stoji da predaje poligon na korišćenje, svedok Ivica Stanojević je rekao: "ne". On je kazao i da se mesto eksplozije granate ne nalazi na mestu logorske prostorije gde je obavljena vežba, već se eksplozija dogodila dublje u šumi. Postupak protiv kadeta Milana Karišika, Nikole Garabiljevića, Mladena Milosavljevića i Stefana Milosavljevića, koje optužnica tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, razdvojeno je od ovog postupka i vodi se u Osnovnom sudu u Despotovcu. I oni su se izjasnili da nisu krivi.

Izvor: www.blic.rs

Suđenje majoru za tragediju na Pasuljanskim livadama
Tanjug   08.06.2016.

U Višem sudu u Jagodini danas će biti nastavljeno suđenje majoru Vojske Srbije Vinku Žnidrašiču za tragediju na vojnom poligonu Pasuljanske livade, 18. juna 2012, kada je poginulo dvoje, a ranjeno petoro kadeta.

Svoj iskaz danas će dati Vojna komisija za utvrđvanje uzroka nesreće, rekao je Tanjugu zamenik višeg javnog tužioca u Jagodini Miomir Vasić. Vasić, koji zastupa optužnici protiv Žnidrašiča, ocenio je, da će iskaz komisije "biti veomaa interesantan". Na suđenju Žnidrašiču, 8. aprila, komadant Kadetske brigade i komadant poligona Pasuljanske livade pukovnik Saša Almažan, u ulozi svedoka, opisujući događaj tog jutra na Pasuljanskim livadama, posle ekslpozije je rekao: "Video sam u šumi, oko 200 metara od mene gust dim, čuo jauke i pozive u pomoć". "Na licu mesta strašan prizor. Nekoliko kadeta je ležalo u krvi, a deo pokušavalo da pruži pomoć ranjenima", rekao je Almažan koji je toga dana imao zadatak da sprovede u delo plan organizacije obuke. Žnidrašiču, koji je u vreme tragedije radio u svojstvu saradnika u nastavi na Katedri za taktiku Vojne akademije, a sada asistentu Vojne akademije na predmetu "Taktika jedinice pešadije 2", sudi se za krivično delo "nepreduzimanja mera za obezbeđenje vojne jedinice". Sudskim većem predsedava sudija Lepomir Milosavljević. Suđenje počinje u 10 sati. Žnidrašič je na prvom susretu sa sudijom 24. juna prošle godine kada je počelo suđenje, ali je negirao krivicu. Za tragediju na Pasuljanskim livadama okrivljeno je i četvoro kadeta, njima se sudi u Osnovnom sudu u Despotovcu. Reč je o bivšim kadetima Mladenu Milosavljeviću iz Aleksinca, Stefanu Milosavljeviću iz Novog Sada, Nikoli Garabiljeviću iz Šapca i Milanu Karišiku iz Hajdučice za "krivično delo, teško delo protiv opše sigurnosti". I oni su, na prvom susretu sa sudijom, negirali krivicu. Na Poligonu Pasuljanske livade kod Ćuprije, koje teritorijalno pripadaju opštini Despotovac, 18. juna 2012. godine u 09,05 sati, u toku priprema za vežbu "Diplomac 2012", od zaostalog projektila automatskog bacača granata, koga su kadeti pronašli, a jedan od njih, navodno šutnuo i izazvao eksploziju, poginulo je dvoje kadeta četvrte godine Vojne akademije Milina Miletić (23) iz Gornjeg Milanovca i Filip Milojević (24) iz Gornje Trnave kod Topole, a petoro kadeta povređeno.

Izvor: www.blic.rs

Када сам први пут чуо за ову несрећу, нисам веровао да би ико шутирао неексплодирано средство било које врсте било где.

Колико сам ја схватио, можда грешим, кадети су се удаљили од логора, из неког разлога.

Затим, у једном исказу се наводи да је један од кадета држао пронађену мину у рукама, а у другом да је шутнуо пронађену мину.

Моја претпоставка је да су се завукли у шуму да би се сакрили од старешина.

Чуди ме да војни истражитељи нису претресли ствар и утврдили шта су тамо уопште радили и зашто су били тако груписани.

То не би променило последице, али би можда оптуженог мајора ослободило одговорности.

Мени делује као да су се уштекали у шуму и надували се, па сад крију и врдају. Свима бих увео претрес уз помоћ службеног пса за откривање наркотика.

Недисциплина и љењост. Мртви и рањени су последица.

Не, не ради се о бежању и скривању. Колико сам пратио кадети су у оквиру обуке коју су имали уређивали, припремали терен па су нашли ти што су наишли. Простор на коме је извођена обука није простор на коме се гађа. Највероватније је та ескплозивна направа тамо донешена када је пар месеци раније уређиван полигон (насипана земља) па је донета (машинама, дозерима и камионима) са "контаминираног" простора а да нико није приметио тај експлозивни пројектил (неескплодирана граната од аутоматског бацача гранат). Тешко га је и приметити између земље и камења. Елем, неко од кадета га је нашао. По мени, уместо да то не дирају и известе наставника, неко се опасно поиграо ("зезао") и на крају шутнуо тај предмет што је довело до експлозије. Ко је ту "крив" заиста је тешко рећи посебно нама који немамо све детаље догађаја.

Веселине Даковићу, надувани??? О чему ти причаш и са којом правом?

Kriv je onaj koji je pronašao neeksplodirano ubojno sredstvo i doneo ga među svje drugove. Mogu da razumem da se neko ko je prva godina tako zezne, ali neko ko je četvrta...to je već glupost i taj nije zaslužio da bude tu gde jeste. Taj genije sutra treba da vodi 30, ili više, ljudi u borbu...neka hvala. Što se mene tiče dokazao je da je sposoban da prodaje perece u pekari ili da radi u trafici.

Hteo je da se pravi vazan i na kraju je ispalo sve kako jeste. Pasuljanske livade su pune neeksplodiranih granata od ABG (ili BGA ko ga vec kako zove). Licno sam naleteo par puta na njih. Mora se voditi racuna. Ako neznas sta je ne diraj i izvesti. A jos gore je ako znas pa doneses da se "pohvalis".

Мајор наставник правоснажно ослобођен за Пасуљанске ливаде
четвртак, 10.01.2019.

Апелациони суд у Крагујевцу правоснажно је ослободио мајора Винка Жнидаршића од оптужбе за непредузимање мера за обезбеђење војне јединице, приликом несреће на Пасуљанским ливадама у јуну 2012. године када је на полигону погинуло двоје кадета Војне академије, а петоро повређено.

Том одлуком, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена је првостепена пресуда Вишег суда у Јагодини, рекла је за РТС, секретар суда Зорица Јовановић, преноси Танјуг. Приликом изрицања првостепене, сада потврђене пресуде, суд је стао на становиште да радња описана у оптужном предлогу не представља кривично дело предвиђено Кривичним закоником јер, како су тада пренели медији, у опису дела нема битног елемента кривичне окривљеног мајора Жнидаршића како је то прописано одредбама закона, односно окривљени није војни старешина. Жнидаршић је у време трагедије радио као сарадник у настави на Катедри за тактику Војне академије.

Двоје кадета је погинуло, а петоро је повређено у експлозији на Полигону Пасуљанске ливаде код Ћуприје 18. јуна 2012. године у току припрема за вежбу „Дипломац 2012”. У Основном суду у Деспотовцу у току је суђење бившим кадетима Младену Милосављевићу, Стефану Милосављевићу, Николи Гарабиљевићу и Милану Каришику који су оптужени за тешко дело против опште сигурности. Они су оптужени да су нађену неексплодирану гранату од 30 милиметра, уместо да је пријаве старешинама како правила налажу, посебно Гарабиљевић који је руководио групом, знајући да је реч о опасном убојитом средству, међусобно додавали гранату, при чему ју је Милан Каришик шутнуо, а Младен Милосављевић бацио на тло. У једном тренутку граната је експлодирала а од гелера гранате погинули су Милина Милетић и Филип Милојевић, наводи се у оптужном предлогу.

Izvor: www.politika.rs