PALUBA

S obzirom sam u ovaj projekt involviran od sâme zamisli preko izvedbe (kao stručni suradnik u nastanku filma), pa sve do realizacije cjelokupnog projekta, zamoljen sam da zainteresiranima na ovom forumu, a pored najave sâmog filma, koji će biti prikazan na HRT 2 u petak 22. lipnja u 16,55 sati, prenesem odn. uputim i sljedeći poziv:  

Hrvatska radiotelevizija - Dokumentarni program
i Hrvatsko slovo, tjednik za kulturu
pozivaju Vas na premijerno prikazivanje
dokumentarnog filma

DVA RATNA DRUGA
redatelja VLADIMIRA BRNARDIĆA
Trajanje: 56’35

u četvrtak, 21. lipnja 2012., u 19 sati

u prostorijama / galeriji HKZ - HRVATSKO SLOVO d.o.o.
Hrvatske bratske zajednice 4 (aneks s istočne strane zgrade NSB-a)

[attachment=1]

O sadržaju:

U Zagrebu već gotovo 70 godina žive negdašnji ratni drugovi iz Drugog svjetskog rata, Milivoj Boroša i Marko Zeljak. Obojica su već ušla u deseto desetljeće svojih života. No, bivši kolege ne razgovaraju i ne žele se susresti već gotovo sedamdeset godina. A sve zbog dramatičnog događaja krajem lipnja 1942. godine, koji je dramatično izokrenuo i usmjerio njihove živote ...

Tijekom polaska Hrvatske bombarderske legije na Istočnu bojišnicu, jedan bombarder s njemačko-hrvatskim oznakama je 25. lipnja 1942. preletio crtu bojišnice i spustio se na sovjetsku stranu. Četveročlana posada hrvatskih legionara predala se Sovjetima. Trojica članova posade; braća Lav i Oleg Okševski te Milivoj Boroša, odlučili su prebjeći Sovjetima i pridružiti im se u borbi protiv njemačke invazije, dok je četvrti među njima - krugovalničar Marko Zeljak praktički otet od strane trojke koja je isplanirala prelet. No, unatoč dragovoljnom preletu glavnine svi su zajedno još godinu i pol dana “zapeli” i čamili u sovjetskom zarobljeništvu, a braća Okševski i Marko Zeljak i duže … Naime, trojici “dobrovoljaca” nije se vjerovalo, a u zloglasnom ih je moskovskom zatvoru Lubjanki među ostalima, osobno ispitao i sâm čelnik tajne sovjetske policije NKVD-a, zloglasni Lavrentij Berija. Štoviše, braća Okševski su tijekom zarobljeništva preživjeli tešku kalvariju, a tek se Milivoj Boroša uspio priključiti Prvom jugoslavenskom odredu u Sovjetskom Savezu. Potom je ondje završio i pilotsku školu, a po završetku rata nastavio je letjeti u jugoslavenskom ratnom zrakoplovstvu. Oteti Marko Zeljak je pak odbio prijeći u jugoslavensku brigadu sastavljenu od ratnih zarobljenika, pa se iz zarobljeništva vratio tek 1947. godine.
I tako se još od tih ratnih dana dva negdašnja ratna druga, Milivoj Boroša i Marko Zeljak, više nikada nisu susreli. Svaki drugačije gleda na presudni događaj njihova života, a kroz njihove se poglede reflektira i podvojenost hrvatskog društva za vrijeme i poslije Drugog svjetskog rata. Jer dok se negdašnji ljuti protivnici, primjerice njemački i britanski piloti već odavno redovito sastaju i razmjenjuju sjećanja, Drugi svjetski rat u Hrvatskoj još nije završio.

Milivoj Boroša, kao Unteroffizier (vodnik) - izvidnik 5. bombaške skupine HZL, na bojišnici u prosincu 1941., i danas - umirovljeni pukovnik RViPVO:

[attachment=2]

[attachment=3]

Marko Zeljak, kao Feldwebel (narednik) - krugovalničar 5. bombaške skupine HZL, i danas - pokazuje svoju "smrtovnicu" iz lipnja 1942. godine:

[attachment=4]

[attachment=5]

HRT-ov “trailer” filma možete skinuti i na ovom linku (oko 70 MB, trajanje 20-ak sekundi):
http://wtrns.fr/N4tLVLfc2PXuuaB

ili pak pogledati na Youtube-u:
http://www.youtube.com/watch?v=J49OHu9tsKo
  
Na koncu, a s obzirom na možda i nedovršenu “poantu” filma (koju ste moguće pročitati i u članku kolege V. Brnardića u zadnjem broju magazina VP), ostaje za vidjeti da li će ova priča ipak imati sretan završetak, a koji bismo svi mi koji smo pripremali ovaj projekt željeli ...
Naime, obojica vinovnika ove jedinstvene priče pozvani su na premijeru filma …

R. Čopec

Auhhh....... :zid :zid :zid
Moram postovati komentar jače je od mene...
Kao prvo ja ih uopšte ne vidim kao "dva ratna druga" jer su očigledno bili na suprotnim stranama, makar emotivno. Jedan je htio da se bori protiv nacista, a drugi zajedno sa njima...
Ja tu drugarstva ne vidim i nije mi jasan ni naslov filma ni motivi autora...
Kao drugo... ??? ??? ???

Složio bi se sa kolegom " mali od palube".

Marko Zeljak je po svim parametrima okoreli simpatizer Nacizma. A možda je i sam kao takav. Po svim svjetskim parametrima
trebao bi on i slični njemu da se zavuku u mišju rupu.

S druge strane Milivoj Borosa je kao ličnost sasvim suprotnih stavova i mišlju i djelom.

Jedina zajednička dodirna tačka među njima je to što su se našli u istoj avionskoj skalameriji. Prema tome kao zaključak se
nameće to, da njih dvojica niukom slučaju nemogu niti su bili drugovi, a najmanje ratni.

Mogu oni već koliko je sutra pružiti jedan drugom ruku, ali mentalni zid među njima niko i ništa nemože
srušiti dok su oni živi.

Moram priznati da se u dijelu glede naslova filma u određenoj mjeri mogu i složiti da se produkcija HRT-a na koncu odlučila za razmjerno nespretan naslov. Čak i pomalo otrcan ... Radni naslov je bio "Jedan let - dvije priče" i osobno mi je krivo što se nije ostalo kod istog, premda je i takav donekle upitan kada ćete vidjeti da se njihove priče u osnovi odn. faktografiji zapravo i ne razlikuju. Što se pak tiče njihovih emotivnih ili političkih pogleda/motiva, predlažem da ipak ne zaključujete naprečac jer vjerujem da ćete nakon gledanja filma steći drugačiji dojam ... Ovo pogotovo glede ovdje preliminarno "ocrnjenog" Zeljaka, jer svi koji su bili (a ovdje jamačno ima dosta takvih) profesionalni vojnici i koji su položili prisegu ispod neke zastave, nakon filma će znati o čemu pričam. Osim toga, užem krugu ljubitelja zrakopl. povijesti s ovih prostora je vjerujem već dobro poznata Borošina priča, s obzirom je ista u nekoliko navrata objavljivana u starijim tiskovinama (Obramba, Krila armije etc.), pa se i Zeljakova "strana medalje" mogla protumačiti samo iz Borošina priče, a onda je ona svakako samim time i jednostrana ...
Dakle, ako ste u mogućnosti pogledajte film, a onda će biti zanimljivo pročitati komentare i dojmove.
     

Naslov je vjerojatno nespretno izabran, ali pojam "drug" ne znaci samo prijatelj, nego i kolega, suradnik itd. Tako Nijemci imaju pojam "Kamerad", sto znaci isto sto i "drug", ali se moze promatrati i ironicno. Uostalom, svatko je imao i ima pravo na svoje osobno misljenje i uvjerenje, a covjek koji je nasilno odveden u "dobrobiti socijalizma" i tamo zadrzan par godina protiv svoje volje bas i nije prema tome "pozitivno nastrojen". Moglo mu se dogoditi i da bude smaknut, sto nije bila rijetkost ni kod vlastitih "drugova".

Ovde moze samo da se nagadja i izvlace neki logicni zakljucci, koji opet mogu a ne moraju biti blizu istini, sve dok se film ne pogleda. Namerno cu razmisljati i izvlaciti zakljucke pre gledanja (nadam se da cu imati priliku da negde vidim film) pa da vidim koliko je logika nas odraslih u jednom vremenu mozda pogresna.
 Prvi utisak mi je bio -Vidi, malo po malo se ublazava i brise losa strana NDH tokom rata, pricom o obicnom coveku.
Ali na osnovu njihove kratke biografije u najavi, oni nisu bili obicni ljudi, bili su podoficiri. Nisu usput mobilisani u ona luda vremena kad su obicni ljudi placali glavom ako ne podju sa vojskom koja prva naidje bez obzira na licno uverenje. 
 Ne mogu da osudjujem coveka sto je bio protivnik komunizma, ali je ocigledno bio pristalica nacizma. Pitam se zasto jedini nije znao da ce prebeci Rusima? Da li su ostala trojica sumnjali ili znali da ce ih potkazati ili bilo sta slicno ako ga upute u svoje planove.
 Bio protiv svoje volje u zatvoru? Pa naravno, ako nisi za nas onda si protiv nas. Uvek je tako u ratu, a on je odbio da sluzi sa drugovima. Treba da bude srecan sto je ostao ziv.
Mozda bi ovo bolje zvucalo da je uradjen dokumentarac o njemu i njegovim antikjomunistickim stavovima i golgoti koju je prosao zbog toga. I nemogucnosti da u takvim okolnostima bude na strani koja se borila protiv nacizma a ujedno bila i protiv komunizma.
Pretpostavljam da je sustina njegove price ovo, ali mislim da sve nekako izgleda kao ublazavanje istorijskih cinjenica.
 Na kraju, autoriu se nadaju da ce njih dvojica da se pojave na projekciji i da ce pruziti jedan drugom ruku. Istorijsko pomirenje? Mladi narastaji treba da se obrazuju u duhu kosmopolitizma prepravljenim pricama iz proslosti?

 Nemojte mi zameriti, samo nagadjam i pretpostavljam. Nadam se da cu imati priliku da pogledam film, mozda me iznenadi.

Pogledao sam dokumentarac, a evo sada ide i repriza. Prebjezi su od aprilskog sloma planirali da promjene stranu i bili su spremni da ubiju "krugovalničara" ako bi pružio otpor. Inače, veseli narator dan kada su prebjegli naziva "kobnim", a jugoslovensku jedinicu formiranu u SSSR "takozvanom". Što bi rekli stari Latini "nihil novi sub Sole"...

Odgledao sam navedeni film. I poslije gledanja ostajem pri svome već ranije izrečenim stavom.

Moram priznati da je unutar filma primjenjeno masu kvalitetnog dokumentarnog materijala.
Interesuje me jedna stvar.

Znali neko tačan podatak koliko je pripadnika NDH snaga u bilo kom obliku smrtno zaglavilo
na teritoriji Rusije do završetka II Svjetskog rata.

Ipak su se rukovali i popričali, upravo bilo na Dnevniku HRT-a, a susreli su se i njihovi sinovi. Međutim, iako su dugo razgovarali, navodno nisu našli zajednički jezik. Naš Robert će vjerojatno moći reči više...

Очигледно да ратни другови нису били, сапатници јесу, као и сви војници у рату. Идеје су им се разликовале, ако и мотиви да се учини учињено и реко бих да је то суштина. Филм нисам гледао али, ја лично, на основу историјских чињеница имам врло лоше мишљење о разним квислиншким формацијама на овим просторима. Легионарске формације НДХ су генерално биле добровољачке (знају зашто иду и где иду, дакле из неког убеђења), мада не значи да су баш сви припадници били прави добровољци ("одредили ме у добровољца" или ниси био довољно свестан да то схватиш у датом тренутку).

Ако после толико времена неко ко је учествовао у тим формацијама и даље мисли да је часно, због заклетве и оданости војничкој професији  обављао свој посао онда ту нешто није у реду. Легије НДХ су дејствовале на туђој територији, непозване, на страни изазивача највећег злочиначког рата у историји.  Надам се да је филм ипак више усмерен ка личној судбини и трагици ликова у тим тешким временима, а мање на  идеолошки сукоб (наслућујем, из изгледа приложених фотографија да је тај сукоб ипак такве природе) два главна лика.

Lijepo si ovo obrazložio, "Džumba", baš lijepo.

Džumba, meni, koji sam zbog svoje starosti (skoro pola od kolege nadmnom), dosta distanciran od njihovih priča, se je činilo sve korektno, pokaz nekakve vrijemenske linije dvojice, koji su preživjeli rat, kako su išli svak svojim putem. Nije bilo nekakvih ideoloških umjetaka.

Хрватске јединице у немачкој војсци биле на источном фронту су биле, осим овде поменута летачка легија и 369.пп, као и Хрватска поморска легија - практично сва три вида оружаних снага.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatska_zrakoplovna_legija

http://en.wikipedia.org/wiki/369th_(Croatian)_Reinforced_Infantry_Regiment
http://hr.wikipedia.org/wiki/369._poja%C4%8Dana_pje%C5%A1a%C4%8Dka_pukovnija

369пп је имала преко 4 хиљаде људи, и на крају је уништена у Стаљинграду. Ипак, изгледа да се већина војника вратила у Хрватску, као рањени и оболели, и да се пук без попуна полако осипао.

А посебно је занимљиво што Кривошејев наводи да је у совјетском заорбљеништву било скоро 22 хиљаде југословена који су служили у немачким оружаним снагама!
Претпостављам да се већина односи на словенце, који су мобилисани у немачке јединице (Словенија је припојена Рајху). Иначе је у немачким јединицама страдало скоро 10 хиљада словенаца.

Zahvaljujem "vathra" na datim linkovima i informacijama.. ;)

Dukovčev je nestanak (sletio na sovjetski teritorij u pokušaju da pomogne krilniku Špoljariću) šokirao Nijemce pa je hrvatskim pilotima zabranjeno letenje.Dana 1. srpnja 1944. Hrvatskoj su lovačkoj skupini(a ne više legiji), koja je za račun Luftwafe uništila tri stotine sovjetskih letjelica, oduzeti avioni. Kompletno osoblje je degradirano te je upućeno na pješačku obuku u Poznanj. Preživjeli pripadnici postrojbe dolaze u Zagreb tek krajem ožujka iduće godine, nakon teških pješačkih borbi između Frankfurta na Odri i Ščećina.

Bilo ih je dosta mobilisano i u italijanskim jedinicama koje su takodje bile na istocnom frontu.

Словенаца је укупно страдало у италијанским јединицама око 1200.
Доста их се предало у Северној Африци, где су приступили Краљевској војсци.

Је ли био инструктор совјетима и ЈА исто да би помогао колеги?
Исто важи и кад је прешао од совјета у ЈА, па пребегао американцима, па ишао код сиријаца...

[attachment=1]

Tko nije stigao ili mogao, može si film pogledati već i na youtube-u:

http://www.youtube.com/watch?v=TJEpOGo724I

kao i konačni susret njih dvojice nakon 70-ak godina u prilogu HRT dnevnika:

http://www.hrt.hr/index.php?id=enz&tx_ttnews[cat]=119&cHash=d7f45f87cb
 
(s tim što morate niže na kliznom izborniku kliknuti na dnevnik od 22.6.2012.), a koji ide od min. 23:43 ...

Ako te zanima pitaj-nije bio isntruktor sovjetima ali je Titovim letačima.
Dukovac je preživio zarobljavanje, ruske logore i istragu NKVD-a. U studenome 1944. Sovjeti su ga izručili partizanima koji ga nakon povratka u Jugoslaviju upućuju za instruktora u pilotsku školu JRV u Pančevu. Neko vrijeme boravi u zračnoj bazi u Zemunu kao nastavnik letenja, no kako je ondje izložen čestim provokacijama, na osobnu intervenciju zapovjednika JRZ-a Franje Pirca (u listopadu 1943. je s dužnosti glavara Glavnog stožera zrakoplovstva NDH, preletio k partizanima), premješten u pilotsku školu u Zemunik kraj Zadra. S obzirom na dojavu da mu se sprema „kontrarevolucionarna“ optužba, Dukovac čeka priliku za novi bijeg. Ova mu se ukazuje već 8. listopada 1946., kada iz zrakoplovne baze u Zemuniku prelijeće u Italiju školskim dvosjedom Tiger Moth.

Mali OT što se tiče gubitaka Slovenaca po raznim vojskama

Partizani (ukupno gubitaka)	oko 27000
U okršajima sa neprijateljima	Večina od 27000
Logori	1032
Streljano/obešeno kao taoci	830
Mučenje u zatvorima	133
Ubijeno od Partizana (dezerterstvo, spavanje na straži i ostali disciplinke kazne	433
Nestali u akciji	862
Ukupno u službi okupatora	26004
Domobranci	13483
MVAC (protikomunistična milica)	813
Plava garda (Slovenačka kraljeva vojska- Četnici)	362
Nemačka vojska	9759
Italijanska vojska	1172
Madžarska vojska	415

   

Izvor:
Nemška mobilizacija Slovencev v drugi svetovni vojni, Zveza društev mobiliziranih Slovencev v nemško vojsko, Celje 2001, str. 104-119.
Žrtve druge svetovne vojne v Sloveniji. V: Prispevki za novejšo zgodovino, Ljubljana 2002, str. 121-130.               

Ако је тачна теза о заробљавању, онда прилично чуди да му је даљи пут био прилично сличан Борошином, а не Зељаковом.

На овој теми има занимљивих информација о Дуковцу, од људи који су га познавали и који су му били род:
http://forum.axishistory.com/viewtopic.php?t=51359
Лари, учесник дискусије који га је добро познавао, тврди да му је Дуковац рекао да је намерно прелетео. Који су тачни мотиви били зна само он, али даљи ток дешавања иде више у прилогу намерног прелета.

И мислим да је прелетео за Италију већ августа 1945, а не 46-те.

Kad smo već otišli OT, da i ja dodam koju vezano za Dukovca;


Veliko je pitanje vjerodostojnosti toga što piše taj Larry, jer od trenutka kada se latio pisati o navodnom Dukovčevu "pravoslavlju" (što je uzgred bedastoća), pitanje je koliko i da li uopće ima istine i o svemu ostalome ... Mislim, meni osobno je posve nevažno kome se i da li netko moli ili klanja (i pitam se što se time želi postići i(li) dokazati  ...) u kontekstu povijesti zrakoplovstva, ali kad smo već kod toga, prije dva-tri mjeseca je umrla Dukovčeva sestrična koja je živjela u Rimu, pa sam neke informacije o njemu i njegovu podrijetlu, a putem prepiske s njom dok je bila na životu, imao priliku saznati iz gotovo pa prve ruke ... Na žalost, ona nimalo nije bila upućena u njegovu letačku karijeru, ali poneka fotografija uvijek posluži kao dobar izvor za daljnje istraživanje ... Nadam se da ću više o njemu i njegovoj karijeri imati prilike napisati i objaviti u neko dogledno vrijeme ...
Evo i jedna dosad neobjavljena; Mate sa spomenutom sestričnom (da ne ispadne da i ja pričam u prazno), u Zagrebu 1941. godine:

(http://img17.imageshack.us/img17/4194/pormdukovaczsndhzagreb1.jpg)    

Дуковац је одрастао у Земуну, имао је прилике да се дружи са србима, а могуће да је имао и неког претка србина. Мислим да није био православац, и да то и није битно у целој причи. Не верујем да би Лари слагао око овакве ствари (можда га је лоше разумео).

А кад чујем овакву приче увек сетим једне анегдоте:
Позната је анегдота кад је Никола Пашић давао интервју једном новинару. На крају би се захвалио својој супрузи, коју би назвао погрешним именом. Кад га је колега који је био присутан и знао њено име питао за грешку, Пашићев одговор је био да ако му се свиди чланак, неће ништа коментарисати, а ако му се не свиди, каже да је очигледно да је цео чланак погрешан, чим ни име његове супруге није добро навео.

Koga god interesuje uopšte tema, gotovo sve o jedinicama "ustaške legije" tj. 369 "vražije pukovnije" može da pročita u knjizi "Ustaška legija nad Staljingradom".Jedan od čuvenih legionara bio je i tada pukovnik Mesić rođeni stric Stipe Mesića.On se vratio u Jugoslaviju u okviru formirane tzv. "Jugoslovenske brigade"  u SSSR koja je kao pojačanje poslata snagama NOVJ sa jeseni 1944-te godine.Pomenuti Mesić je kasnije karijeru nastavio kao visoki oficir u JNA gde je dočekao i penziju.
A što se Zeljakove "nedobrovoljnosti" prilikom prebega za SSSR tiče, najozbiljnije mi je čudna.Naime ostala trojica nisu u opšte po poletanju morali silom da ga zadržavaju van njegove volje, mogli su da ga puste da iskoči padobranom kojim su svi raspolagali, ako se on već toliko protivio akciji.

U tom bi slučaju Zeljak, po povratku u postrojbu, mogao posvjedočiti što se uistinu dogodilo ... Ovako je ostala mogućnost da su možda stradali tijekom preleta, konačno familiji obojice su vojne vlasti poslale "častne" osmrtnice, pa su one donekle mogle biti mirne ... Očito su Boroša i ekipa vodli računa i o tome ...
Mada su u sâmoj skupini itekako bili svjesni što se najvjerojatnije dogodilo ... Vezano za to i zanimljivo; Zeljak i dalje čuva dokument tj. obavijest Zapovjedništva zračnih snaga NDH njegovima od 2. VII 1942. o njegovu nestanku, a u kojem na kraju te obavijesti stoji: "Ovaj slučaj dozvoljava mogućnost, da se isti nalazi na životu i da je zbog kvara zrakoplova prisilno se spustio u Rusiji".  


Korijeni Dukovčeve familije zapravo ne sežu odn. nemaju veze sa Zemunom i okolicom. Oni su Ličani. Njegov je otac bio carinski službenik u KuK te ga je tijekom I. svj. rata kao c.k. pograničnog financa služba zatekla u pograničnom (s Kr. Srbijom) mjestu Progar. Otuda i okolnost da se Mato u IX. mj. 1918. rodio u obližnjem Surčinu.  

Ovo mi je malo čudno. Da li to znači da su u Zemuniku bili tolerantniji prema njemu i njegovoj ranijoj karijeri? Da li su te provokacije zaista pravi razlog premještaja? I otkuda pretpostavka da bi u Zemuniku bio pošteđen istih?

Мислим да си лоше разумео, примедба у загради се односи на податак да је Пирц 1943. прешао у партизане. После рата је Пирц био и командант Ваздухопловства.

Nisam uopšte mislio na Pirca već na Dukovca.

Evo i ispravke vezane za potpukovnika Marka Mesića poslednjeg komandanta 369 "Vražije pukovnije" ustaške legije iz knjige "Ustaška legija pod Staljingradom".
(Tekst preuzet sa novinskog sajta "Glas Javnosti")

Poslednja bitka
komadanta Marka Mesića
Potpukovnik Mesić bio je samo 18 dana komandant legije
Artiljerijski potpukovnik bivše jugoslovenske vojske, Marko Mesić, poslednji službeni komandant 369. pješačke, pukovnik je s grupom preživelih legionara koji je odveden posle završetka staljingradske bitke u logor ratnih zarobljenika, najpre u Beketovku, pa kasnije u Kolomnu kod Moskve. Na inicijativu potpukovnika Mesića i kapetana Marjana Priština u logoru je formiran "Odred jugoslovenske vojske u SSSR" za borbu protiv fašizma. Komandant odreda bio je Mesić a načelnik štaba - Prišlin.

U septembru 1943. godine, odred je nazvan "Odred NOVJ, formiran u SSSR". Sačinjavali su ga Jugosloveni - prebegli iz mađarskih radnih logora, zatim politički emigranti u SSSR i Slovenci, prisilno mobilisani u nemačku vojsku, koji su na Istočnom frontu prebegli Crvenoj armiji i grupa preživelih legionara 369. pukovnije te "Lakog prevoznog zadruga, koji je takođe bio katastrofalno nastradao kod Staljingrada. Prema kazivanju političkog komesara bataljona u Odredu, Aleksandra-Saše Krajačevića (pukovnik JNA) aprila 1943. ova je jedinica nazvana "Prva brigada NOVOJ u SSSR", a imala je 2 bataljona pešadije, artiljerijski divizion i tenkovski centar.

S Rusima u Srbiju

Komandant brigade bio je potpukovnik Mesić, komandanti 1. bataljona - Aleksandar - Saša Krajačević. Brigada je u jesen 1944. s jedinicama Crvene armije stigla u Jugoslaviju i u međuvremenu su svi nepouzdani borci odstranjeni iz jedinice, koja je ubrzo rasformirana. Marko Mesić i Marjan Prišlin povukli su se u penziju i danas žive u Jugoslaviji.

Potpukovnik Marko Mesić bio je samo osamnaest dana komandant legije (od 13. do 31. januara 1943.) i kada je s preostalim ljudstvom 369. pešačke pukovnije istakao belu zastavu i položio oružje u Staljingradu. Zarobljeni legionari odvedeni su u sovjetske radne logore, u unutrašnjost Sovjetskog Saveza, potpukovnik Mesić je sproveden u logor političkih zarobljenika u Krasnogorsk, gde je pod nadzorom političkih organa Crvene armije i oficira NKVD, počelo njegovo saslušavanje, obrađivanje i "prevaspitavanje".

Sovjetske vlasti težile su da većini zarobljenih oficira pruže mogućnost za rehabilitaciju i pored toga što su se žestoko borili protiv Crvene armije, da ih ubede u pravičnost oslobodilačkog rata Sovjetskog Saveza i istovremeno ih preusmere za borbu protiv svojih dojučerašnjih saveznika nemačkog Wehrmachta.

Promena ubeđenja

Kada je 1942. godine sovjetska vlada inicirala formiranje Sveslovenskog komiteta koji je političko propagandnim delatnostima razvijao ideju bratstva i solidarnosti među slovenskim narodima u zajedničkoj borbi protiv fašizma, u Komesarijatu narodne odbrane SSSR organizovano je odeljenje za stvaranje inostranih vojnih jedinica na teritoriji SSSR. Potpukovniku Mesiću je ponuđen mandat za formiranje i organizaciju jugoslovenske jedinice za borbu protiv nemačkih grupa.

Mesić je prihvatio tu ideju svojih staratelja, jer to je najzad za njega i bila prilika da napusti status pasivnog ratnog zarobljenika. Obećana mu je svesrdna pomoć sovjetskih organa u organizovanju jedinica, borbenoj obuci i uspostavljanju gvozdene discipline među vojnicima.

Ljudi, ajde da rascistimo jednu stvar, 369 Vrazja Pukovnija nije bila ustaska jedinica. Ta jedinica je osnovana od dobrovoljaca iz Hrvatske i bila je pod neposrednom njemackom komandom. Sam naziv "Legionarska" kaze da nije bila ustaska formacija.

"trpe..." prijatelju. da ti danas nisi slučajno bio predugo na plaži pa te udarija zvizdan. ;D
Ista je to sorta, miliću lijepo. >:(

Ciro, formalno-pravno gledajuci ima velike razlike. Legionari su bili pod direktnom njemackom komandom i u sastavu njemackoh jedinica.
Niti jedna legionarska jedinica nije bila u sastavu ustaske vojnice.

"trpe.." poštujem tvoja razmišljanja. I mislim da je to dovoljno s moje strane. S druge strane lično me ne zanimaju te formalno
pravne strane u vezi tih događaja. To su za mene sve pripadnici tamne strane ovoga svijeta, sa najcrnjom mogućom devijacijom
unutar ljudskog roda. I bolje je da ne dužim da nebi nastao pakao. S ovim završava moja bilo kakava dalja rasprava, a tebe
pozivam  na pivudžu.. ;)

Kad smo se već dotakli 1. samostalnog jugoslavenskog odreda, moguće ovu fotografiju (snimljenu tijekom obuke ove postrojbe u Karasevu) niste vidjeli; "glavešine" (mahom dobro nam poznate), i to slijeva: potpukovnik Marko Mesić, pa narodni heroji Božidar Maslarić i Veljko Vlahović, a između potonje dvojice sjedi generalni sekretar sveslavenskog komiteta Osminjin.

[attachment=1]

Znači li to da su ima komunisti oprostili zulume u Rusiji ili ih komunisti nisu evidentirali, najprije sovjetski, pa onda jugoslavenski . Ili sam ja opet nešto krivo pitao ?
Za sovjete znam da bi im sigurno oprostili, a o ovima jugoslavenskim šegrtima ne treba trošiti riječi .

Eto ja malo o temi .... film sam pogledao, za mene je jako zanimljiv sa istorijskog aspekta i nisam imao priliku do sada čuti takvu priču direktno od aktera (prebeglih pilota Luftvafea ili ti ZNDH kako god). Zeljak je stvarno imao dosta sreće (ako se to može nazvati tako) da se živ vrati i uopšte doživi kraj rata s' obzirom na njegov stav prema sovjetima i antifašističkoj borbi uopšte.

Iskreno govoreći nisam znao da su sovjeti (čitaj NKVD) bili tako pomirljivi prema svojim protivnicima (verovatno zato što je rođen na ovim prosotora) i da su eto "ubeđivali" ljude da pređu na njihovu stranu, kao i da je proces provera nakon prebega bio tako dugotrajan. Po samim rečima gospodina Zeljaka samim tim što je prešao u posadu Boroša-braća Okševski ostao je živ, jer je njegova prethodna posada nastrala kompletna na prvom sledećem letu pa bi verovatno trebao biti donekle zahvalan njima jer eto, sticajem okolnosti i njihovog odabira ostao je živ.

Razlozi za dugotrajno ne pričanje/komuniciranje mi nisu jasni, bolje rečeno shvatam zašto ali ne razumem zašto toliko dugo. Eto npr. odmah po završetku rata, glavno i osnovno glava je ostala na ramenima (što mnogima u tom ratu nije uspelo) i samo iz tih razloga trebali su davno da izglade odnose. Jedan jeste bio na strani pobednika drugi ne ali i takav je mogao nastaviti da živi u svom gradu, zemlji bez nekih većih poteškoća.

Interesantno je ovakve priče, ovakva svedočenja zabeležiti na ovaj način za buduće naraštaje jer godine prolaze i svedoci-ljudi koji su direktni akteri neminovno umiru i sve ih je manje (i ova dva gospodina imaju već dobrano godina).

Pogledao sam film. Što reći? Ljudi ubačeni u žrvanj i spašavaju se, snalaze kako tko zna. Ne bih im bio u koži. Traume za cili život.

Pogledao sam film ,svidio mi se veoma,šta reći pa amo ovako živi su dokazi jednog vremena i pravi primjer različitih ideologija odnosno suprotnosti ,što je jednome istinito drugome je krivo i obrnuto ,svak je za sebe u pravu i na pravoj je strani, a rat nemojmo se zavaravati ne poznaje ni logiku ni pravila, rat je sam po sebi apsurd ,provjereno i dokazano kroz povijest od pamtivjeka i gle čuda ništa se nije niti će se promijenit po tom pitanju. teška je to tema no kako se ono kaže svaka tica svome jatu leti  :pilot

Trpe,

Ako se posmatra pravno-formalno to jeste bila jedinica pod komandom Vermahta ali sa "šahovnicom" kao grbom u nemačkim uniformama.Takođe institucije NDH su davale logističku podršku u vršenju selekcije i mobilizacije posebno biranog kadra za tu jedinicu.Najagresivnija kampanja za dragovoljno javljanje sprovodjena je najviše među hrvatskom omladinom uz obećanje beneficija.Nije bilo dovoljno da se samo bude dragovoljac itd.Između ostalog kad stignem pogledaću knjigu još jednom tamo ima i originalnih fotografija, čini mi se i jednog vazduhoplovnog časnika posle uspešne vazdušne misije gde se lepo vide simboli na uniformama.Odluku o formiranju "Legije" doneo je lično Dr A.Pavelić u cilju dodvoravanja g. Hitleru a istorijski fakt je da je g. Pavelić jedan od osnivača i  glavnih rodonačelnika ustaškog pokreta.Verovatno shodno tome autor i ostali istoriografi "Legiju" nazivaju ustaškom.Film ima univerzalnu ratnu tematiku sa osvrtom na lične životne tragedije i međusobni odnos aktera.Lično mislim da je Zeljak dobrovoljno učestvovao u "prebegu" ali da se zbog porodice možda kasnije pokolebao pa promenio ploču.U svakom slučaju ostao je živ i zdrav.Nije ga život posle toga milovao.Ali da nije bilo "prebega" možda bi poginuo u nekoj misiji.U svakom slučaju se ne bi mnogo nauživao ratničke slave i karijere jer ipak se zna ko je na kraju bila pobednička strana i kako se cela ta avantura sa "Legijom" sramotno završila.Kad kažem "Legija" mislim na sva tri vida oružanih snaga koji su u tom pohodu na Rusiju učestvovali.

U ostalom uopšte me ne čudi stav NKVD-a prema prebezima.Sa sličnom logikom to isto su sprovodile snage saveznika regrutovanjem kroz razno-razne "pacovske kanale" jer je već tokom 1943-će bilo jasno da se svet sa polja borbe "Treći Rajh" - "Ostatak sveta" počelo prevoditi na polje "Zapad" - "Istok". A tada je glad za iskusnim tuđim "topovskim mesom" postala nepresušna.Sa filozofijom bolje prvo tuđe pa onda naše. 

I opet nista od ovog ne dokazuje da su bili pod komandom ustaske vojnice.
Ustaska vojnica je partiska vojska NDH tipa SS jedinica kod njemaca i crnokosuljasa kod italijana, za razliku od domobrana koji su oficijalno vojska NDH.
Tek kasnije (1945 godine) te dve formacije se prisilno sjedinjavaju.

Za dobrobit naseg foruma, trebali bi da se drzimo za istoriske fakte i pravilno oznacavanje, ako zelimo da budemo relevantni izvor informacija. Svako generaliziranje i uopstavanje samo nam rusi kredibilitet kao validni i nepristrasni izvor.

Trpe,
slažem se sa tobom.

Sve što sam izneo nije moj lični stav. Nisam ja dao naslov knjizi. A pomenuo sam je kao jedno od prvih istoriografskih dela koja dokumentuju te događaje i sve samo u cilju iliustracije i kompletnosti šire slike u odnosu na temu "prebega" hrvatskih ratnih postrojbi Rusima. Od istorije na žalost se ne može pobeći a niti se ublažavanjem fakata ona može ulepšati onda preti opasnost "falsifikata". Ona kao grana nauke isključivo daje praktični doprinos tome da se izvuku pouke iz sopstvenih a još bolje po mogućstvu tuđih grešaka. Pošto sam knjigu i pročitao slobodno mogu da kažem da je dobro izbalansirana i da ne deluje pristrastno u ideološkom smislu iako je pisana sredinom osamdesetih. A siguran sam da će se i ostali ako je pročitaju bar delimično složiti sa tim.

I još jedan doprinos tačnosti "fakata".

Na internetu sam pronašao da postoji predhodno izdanje iste knjige iz 1979-godine sa naslovom " Ustaško-domobranska legija pod Staljingradom ".
Knjigu je inače napisao izvesni Dragan Kljakić, koji je napisao više istoriografskih dela sa tzv. "kontroverznom" istorijskom tematikom. Između ostalih dela i " Slučaj Hebrang " i " General Markos ".