PALUBA

HIMNA

Himna je najstarija pesnicka vrsta . Susrecemo je kod starih Egipcana , Vavilonaca, Asiraca i Persijanaca. Rec Himna je grckog porekla od reci  "Himnus" ( Εθνικός ύμνος - pesma, hvalospev) sto bi znacilo POHVALNA PESMA , pesma divljenja u cast bogova ili heroja. Do VI. veka pre nase ere kod Grka svaka se pesma nazivala himnom. Kasnije su se himnom nazivale samo umetnicke pesme u strofama , najcesce pisane u heksametru a koje se pevaju uz pratnju muzike prilikom prinosenja zrtava. U Grcko-Rimskom periodu rec himna gubi cisto religiozni smisao i pocinje da oznacava svaku pohvalnu pesmu. Himna je preuzela i hricanska liturgija na Istocnom hriscanskom podrucju. Najcuveniji pisac himni na Istoku je bio znameniti Grigorije Nazijamski. Na Zapad je Himne preneo Hilarije iz Poatjea. Medju cuvenim piscima Himni na Zapadu je bio i najveci filozof hriscanstva Toma Akvinski.

Razvojem novog gradjanskog drustva himne izlaze iz religioznog okvira i pocinju opisivati prirodu i njene lepote. U vreme formiranja nacija i borbe za stvaranje nacionalnih drzava sa nacionalnim zanosom romantizma nastaju himne patriotskog karaktera; Po pravilu nacionalne himne postaju kasnije drzavne himne u   nacionalnim drzavama.

Prva poznata nacionalna himna u Evropi je holandska koja datira iz 1568 godine. Na himne 19. i 20. veka najvise je uticala engleska nacionalna himna "Vladaj Britanijo " i engleska drzavna himna "Boze stiti kralja". Melodiju engleske drzavne himne preuzele su Danska, Pruska i Svajcarska. Zanimljivo je da su medju starijim himnama , himna Francuske "Marseljeza" i himna Sjedinjenih Americkih Drzava obe nastale u revolucijama krajem 19. veka i da su nastale kao borbene pesme odredjenih vojnih odreda i da su u toku rata postale toliko popularne da su kasnije usvojene za drzavne himne.

Medju starije himne u Evropi spada i Poljska himna "Poljska jascena zginala - "Jos Poljska nije propala" iz 1797 godine i Ceska himna "Gde domov moj" - "Gde je moj dom" iz 1834. godine.

Himnu medjunarodnog radnickog pokreta Internacionalu u vreme Francusko-Pruskog rata i Pariske Komune 1871. godine napisao je pariski komunar pesnik, Eugen Poatje i to dva, tri dana posle sloma Pariske komune u vreme kada se krio pred terorom nastupajuci versajskih trupa protiv kojih se do zadnjeg casa borio na barikadama. Od Oktobarske revolucije do 1944 g. zanimljivo je da je Internacionala bila i drzavna himna Sovjetskog Saveza.


Državna himna je reprezentativna pesma države, koja se pretežno izvodi u svečanim odnosno službenim prilikama.

Izvode se na nacionalnim svečanostima i proslavama, sportskim manifestacijama. Na Olimpijskim igrama i sličnim službenim međunarodnim takmicenjima, državna himna se izvodi tokom ceremonije dodele jedne od medalja. Državne himne se izvode i pre početka takmicenja u mnogim sportskim ligama. Čak, u nekim državama, nacionalna himna se izvodi učenicima i studentima svakog dana, pre početka predavanja. Osim toga, u pojedinim zemljama, himna se izvodi u pozorištima pre početka predstave, kao i bioskopima, pre prikazivanja filma.

U većini slučajeva, izvodi se samo jedna strofa državne himne, najčešće prva, što nije uvek slučaj, jer Nemačka naprimjer koristi treću strofu.

Veći entiteti ponekad takodje imaju svoju himnu. Postoji puno multinacionalnih odnosno međunarodnih himni. Službena himna Evropske unije je "Oda radosti" iz Betovenove devete simfonije.

Himna je pesma koja predstavlja neku državu u svetu. Pesma koja se izvodi u za to propisanim prilikama u svakoj državi. Pesma najdubljih emocija, koja steže grlo, koja pušta suze...

Evo, predstavljam koje se sve melodije u svetu sviraju i pevaju kao državne himne.

NASTANAK HIMNE KOD SRBA

Kod Srba u raznim krajevima i raznim vremenima neke pesme su znale da postanu toliko popularne da su igrale ulogu Himne. Tako je u srpskoj Vojvodini u vreme revolucije 1848 godine u vreme Svetozara Miletica bila popularna pesma "Ustaj, ustaj Srbine" nazivali su je srpskom Marseljezom. I ostala je omiljena i do dana danasnjeg kod Srba u svim krajevima. U Crnoj Gori od 1870 godine himna je bila "Ubavoj nam Crnoj Gori" , pesma Jovana Sundacica . Pevana je na melodiju svetosavske himne "Uskliknimo s ljubavlju". Kasnije za drzavnu himnu Crne Gore usvojena je patriotska pesma napisana od kneza Nikole Petrovica " Onam', onam'". Ona je i danas veoma popularna u Crnoj Gori.

Potreba za nacionalnom himnom u Srbiji se pojavila odmah posle Karadjordjevog ustanka u vreme kneza Milosa Obrenovica. Prva himna Srbije bila je crkvena svetosavska himna "Uskliknimo s ljubavlju" . Ova himna je delo srpskog prote iz Segedina a prvi put je izvedena na Svetog Savu 27. Januara 1839. godine.
 
1865. godine knez Mihajlo Obrenovic ucinio je pokusaj da se stvori srpska nacionalna himna. Narucio je od Zmaja Jove Jovanovica da napise himnu i Zmaj je to ucinio i napisao pesmu koja je nazvana "Narodna himna". Muziku je napisao poznati kompozitor Kornelije Stankovic ali himna nikada nije usvojena ni izvedena. U narodu je tada bila veoma popularna pesma "Rado Srbin ide u vojnike" . Za nju je muziku napisao Josip Frunjanin , Srbin rodjen u Vinkovcima . Frunjin je bio austrijski oficir i muzicki veoma obrazovan a isti je napisao i muziku za pesmu "Lepa nasa domovino" koja je bila dugo hrvatska nacionalna himna i danas je himna hrvatske drzave. Posle penzionisanja Frunjanin je ziveo u Novom Sadu gde je i umro 1878 godine.

Srpska himna "Boze pravde" bila je drzavna himna u vreme vladanja dveju monarhija: Obrenovica i Karadjordjevica. Pesma je delo Jovana Djordjevica a muzika Davorina Jenka. Prvi put je izvedena 10. avgusta 1872 god. u beogradskom Narodnom pozoristu prilikom proslave punoletstva i stupanje na presto kneza Milana Obrenovica. "Boze pravde" je bila himna sve do 1903 g. do pada dinastije Obrenovica. Kralji I Petar Karadjordjevic je pokusao konkursom da dodje do nove dravne himne i medju 40 prispelih radova od srpskih pesnika stigla je i pesma "Boze na polja zemlje ove " od Alekse Santica. Ali do usvajanja nove himne nikada nije doslo i 1909 g. uz pristanak kralja Petra vracena je stara himna " Boze pravde". 1918 godine novostvorena kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca; prva Jugoslavija za himnu je uzela sve tri himne: "Boze pravde", "Lepa nasa domovino" i "Naprej zastave slave" Bilo je to tekstualno jezicka i melodijska kombinacija koja se pevala istim redom kao i imena naroda u imenu drzave.

Socijalisticka - druga Jugoslavija zvanicno nikada nije usvojila himnu ali celo vreme posle II Svetskog rata kao himna je sluzila "Hej sloveni". Pesma koju je ispevao 1834 g. Slovacki pesnik Samueal Tomasik , stigla je preko slovenaca jer je "Hej sloveni" sluzila Slovencima kao nacionalna himna jos od 1848. godine, a pevana je na melodiju Poljske nacionalna himne. U Socijalistickoj Jugoslaviji je bilo pokusaja i konkursa da se dodje do nove drzavne himne ali se to nije desilo. I nakon razlaza 1991 godine "Hej sloveni' je ostala privremena himna, trece Savezne Republike Jugoslavije.

Himna Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca



Ujedinjenjem u Kraljevinu SHS decembra 1918. postavilo se i pitanje korišćenja državne himne u svečanim prilikama. Iako nije bilo zakona o himni, spojene su narodne himne sva tri južnoslovenska plemena i obrazovana himna Kraljevine SHS/Jugoslavije. Pevani su stihovi Bože pravde, danas himna Srbije, zatim stihovi Lijepa naša domovina koja je dans himna Hrvatske, i potom Naprej, zastava Slave,koja je nekada bila himna slovenije, a danas svecana pesma Vojske Slovenije, sve sa prvim i poslednjim strofama. Nikada nije proglasena za himnu drzave i nije postojao zvanicno definisan tekst. Jedino pravilo, koje je bilo definisano, odnosilo se na redosled izvodjenja svecanih pesama sva tri naroda, odnosno (od 1929.g.) sva tri juzno-slovenska plemena koja su cinila jugoslovenski narod.
      
   
Bože pravde, ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i odsad naše glase
I odsad nam budi spas!
Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod;
Bože, spasi, Bože hrani
Srpskog kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba –
Novu sreću, Bože, daj!
Kraljevinu srpsku brani,
–Petvekovne borbe plod –
Kralj' Al'ksandra, Bože, hrani,
Moli ti se srpski rod!   

Lijepa naša domovina,
Oj, junačka zemljo mila,
Stare slave djedovina,
Da bi vazda česna bila!
Mila kano si nam slavna,
Mila si nam ti jedina;
Mila, kuda si nam ravna,
Mila, kuda si planina.

Teci, Savo, Dravo, teci,
Nit ti Dunaj silu gubi;
Kud li šumiš, sv'jetu reci,
Da svoj narod Hrvat ljubi!
Dok mu njive sunce grije,
Dok mu hrašće bura vije,
Dok mu tijelo grob sakrije,
Dok mu živo srce bije.   

Naprej zastava Slave,
Na boj junaška kri,
Za blagor očetnjave
Naj puška govori.
Z orožjem in desnico
Nesemo vragu grom,
Zapisat v kri pravico,
Ki terja jo naš dom.

Draga mati je prosila,
Roke okol' vrata vila;
Plakala je moja mila:
"Tu ostani, ljubi moj".

Zbogom mati, ljubca zdrava,
Mati mi je očetnjava,
Ljub'ca moja čast in slava,
Hajd'mo, najd'mo zanje u boj.

      

Himna je sacinjena od cetiri strofe, od kojih su prva i cetvrta uzete iz pesme Boze pravde, druga iz pesme Lijepa nasa domovino, a treca iz pesme Naprej, zastava Slave. U nekim prilikama intonirane su sve tri svecane pesme u celosti, a ponekad i po dve strofe od svake pesme.

Боже правде, ти што спасе,
од пропасти до сад нас!
Чуј и од сад наше гласе
и одсад нам буди спас!

Lijepa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave djedovino,
Da bi vazda sretna bila!

Naprej zastava slave,
na boj junaška kri,
za blagor očetnjave
naj puška govori!

Боже спаси, Боже храни,
нашег Краља и наш род!
Краља Петра, Боже храни, (Краљ' Ал'ксандра, Боже, храни,)
моли ти се сав наш род!

Cetvrta strofa je zapravo na srpskom jeziku uz napomenu da moze da se peva i na ostalim dijalektima tadasnjeg srpskohrvatskog kao i na slovenackom jeziku.

Sve tri narodne himne nastale su u XIX veku u vreme romantizma i nacionalnog poleta.
Prva od njih bila je hrvatska pesma Lijepa naša domovino koju je napisao Antun Mihanović (1796–1861), konzul i književnik. Štampana je u listu "Danica" Ljudevita Gaja 1835, a na te reči muziku je 1846. komponovao Srbin iz Vinkovaca Josif Runjanin (1821–1878), oficir i muzičar. Tek za vreme izložbi Hrvatsko-slavonskog gospodarskog društva u Zagrebu 1891, gde su izvođene svečane pesme, publici se najviše dopala "Lijepa naša domovina" koja je u narednim godinama pevana na svim većim proslavama i praznicima u Hrvatskoj i tako je prerasla u narodnu himnu.

U vreme narodnog preporoda u Habzburškoj monarhiji i pada Meternihovog režima, Martin Davorin Jenko (1835–1914), zajedno sa buntovnički raspoloženim zemljakom i prezimenjakom, pesnikom Simonom, komponovao je 1860. u Beču muziku za pesmu "Naprej, zastava Slave!" koja je brzo prihvaćena kod slovenačkog naroda i postala narodna himna.

Iako je "Bože pravde" kao rodoljubiva pesma nastala poslednja u odnosu na sve tri narodne himne, postala je prva nacionalna i državna himna kada je Srbija proglašena kraljevinom, februara 1882. Deset godina ranije, prilikom proslave punoletstva kneza Milana Obrenovića i njegovog stupanja na presto Srbije, 10. avgusta 1872. održan je komad s pevanjem "Markova sablja". U okviru predstave otpevana je pesma "Bože pravde" koju je napisao Jovan Đorđević (1826–1900), književnik, dramaturg, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Muziku za nju komponovao je kompozitor Davorin Jenko, Slovenac koji je u drugoj polovini XIX veka živeo i radio u Srbiji. Pesma se dopala knezu Milanu i prisutnima te je iskorišćena prilikom proglašenja Kneževine Srbije za Kraljevinu Srbiju i kneza Milana za kralja februara 1882. Od toga dana pesma "Bože pravde" izvođena je u svečanim i prazničnim prilikama kao zvanična himna Srbije. Uz manje izmene, pesma je nadživela brojne dinastičke i društvene promene u Srbiji, pa se i danas izvodi kao himna Republike Srbije.


Prvobitna verzija pesme glasi:
Bože pravde   

Bože pravde, ti što spase
Od propasti dosad nas,
Čuj i odsad naše glase
I odsad nam budi spas!

Moćnom rukom vodi, brani
Budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani,
Srpskog kralja, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
Na svak dičan, slavni rad:
Sloga biće poraz vragu,
A najjači Srpstvu grad!

Nek na Srpstva blista grani
Bratske sloge zlatan plod,
Bože, spasi, Bože, hrani,
Srpskog kralja, srpski rod!   
Nek na srpsko vedro čelo
Tvog ne padne gneva grom,
Blagoslovi Srbu selo,
Polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
K pobedi mu vodi hod,
Bože, spasi, Bože, hrani
Srpskog kralja, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba,
Srpske krune novi sjaj,
Nastalo je novo doba –
Novu sreću, Bože, daj!

Kraljevinu srpsku brani,
Petvekovne borbe plod,
Srpskog kralja, Bože, hrani,
Moli ti se srpski rod!

Nestankom Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu 1941.g. sa istorijske pozornice nestala je i modifikovana nacionalna srpsko-hrvatsko-slovenačka himna.

Pesmu "Hej Sloveni" napisao je u Pragu 1834, u vreme panslavističkog pokreta, Samuel-Samo Tomašik, Slovak po nacionalnosti. Pesmi je dao naziv "Hej Slovaci" i napisao je da se ona peva na melodiju poljske pesme Jeszcze Polska nie zginela. Kasnije je promenio ime pesme i posvetio je svim Slovenima. Tomašikova pesma brzo se proširila i postala pesma nacionalnog poziva na jedinstvo u svim slovenskim zemljama. Kod većine slovenskih naroda doživela je brojne jezičke transformacije. Pevana je kao himna još na panslovenskom kongresu u Pragu 1848, na kojem se delegat Vatroslav Lisinski izjasnio kao prvi Jugosloven.
Pesmu su sa jugoslovenskih prostora prvi prihvatili Slovenci još 1848. i pevali je kao "Hej Slovenci". Objavljena je u jugoslovenskoj štampi u vreme stvaranja zajedničke države 1918, a najintenzivnije je proživela kao jugoslovenska himna u periodu narodnooslobodilačkog rata 1941–1945, pa sve do raspada Jugoslavije.

Izvorni tekst pesme glasi:
Hej, Slováci, ešte naša
slovenská reč žije,
Dokiaľ naše verné srdce
za náš národ bije.
Žije, žije, duch slovenský,
bude žiť na veky,
Hrom a peklo, márne vaše
proti nám sú vzteky!
Jazyka dar sveril nám Boh,
Boh náš hromovládny,
Nesmie nám ho teda vyrvať
na tom svete žiadny;
I nechže je koľko ľudí,
toľko čertov v svete;
Boh je s nami: kto proti nám,
toho parom zmetie.
I nechže sa aj nad nami
hrozná búrka vznesie,
Skala puká, dub sa láme
a zem nech sa trasie;
My stojíme stále pevne,
ako múry hradné
Čierna zem pohltí toho,
kto odstúpi zradne!

U Slovačkoj se kroz historiju, a i danas, ova pesma smatrala nezvaničnom himnom Slovaka. Iako nakon svoje nezavisnosti, 1993. Slovačka dobija drugu himnu, „Hej Slaveni“ se još smatra kao druga himna Slovaka. Ova pesma nikada nije bila zvanična na teritoriji Slovačke, ali je favorizirana od strane vladajuće stranke u državi.
 
Dragutin Rakovac je 1838. ispjevao, a 1842. objavio prvi prevod Tomášikove pesme pod naslovom „Duh slavjanski“.Usledio je prevod na slovenski jezik, koji je 1863. uradio Radoslav Razlag. Prevod je nosio naslov „Duh slovanski“, da bi u sledećem izdanju bio objavljen pod naslovom „Hej Slovenci!“. Pesma je bila popularna za vrijeme Hrvatskog narodnog preporoda, za vreme Revolucije godine 1848 (kada je pesma bila poznata i u Hrvatskoj i u Sloveniji). Muziku za „Hej Slaveni“ je komponovao Vatroslav Lisinski, a nalazi se publikovana u petom izdanju pjesmarice Đure Stjepana Deželića (1903.). Pesma se u Hrvatskoj javlja pod različitim nazivima: „Duh slavjanski“, „Duh ilirski“, „Duh hrvatski“ (s prvim stihom »O, Hrvati! jošte živi«), „Pěsma domorodna“ (s prvim stihom »Oj Iliri! jošte živi rěč naših dědovah«), ali se najčešće javlja pod nazivom „O, Hrvati“ odnosno „Oj Hrvati“ i pod tim naslovom ostaje u upotrebi do kraja Drugog svetskog rata.
Tokom Drugog svjetskog rata pesmu su koristile sve zaraćene strane. Partizani su koristili nekoliko verzija. U Užičkoj republici korićen je tekst „Hej, Sloveni“, a na teritoriju pod kontrolom ZAVNOBiH-a i ZAVNOH-a – „Oj Slaveni“. Pesmu su u njenoj starijoj verziji „Oj Hrvati“ pevali i pripadnici ustaškog pokreta.

Stara sveslovenska pesma "Hej Sloveni" ponovo se rodila kada je izvedena na otvaranju Prvog zasedanja AVNOJ-a 26. novembra 1942. u Bihaću, na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29/30. novembra 1943. u Jajcu, pri dolasku Tita na Vis. U tek oslobođenoj zemlji, na Ustavotvornoj skupštini 29. novembra 1945, kada je Jugoslavija proglašena za republiku, svirana je u "najsvečanijem trenutku" i svi narodni poslanici ustali su i zapevali ovu himnu. U jeku Drugog svetskog rata i stvaranja nove Demokratske Federativne Jugoslavije, sa proklamovanom ravnopravnošću južnoslovenskih naroda zaživela je pesma "Hej Sloveni" kao privremena himna.

Hej Sloveni    

Hej, Sloveni, jošte živi
Duh naših dedova,
Dok za narod srce bije
njihovih sinova.

Živi, živi duh slovenski,
Živeće vekov'ma!
Zalud preti ponor pakla,
Zalud vatra groma!   
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese,
Stena puca, dub se lama,
Zemlja nek se trese!

Mi stojimo postojano
Kano klisurine,
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!


Zbog nedostataka u pesmi "Hej Sloveni", već početkom 1946. raspisan je konkurs za tekst nove jugoslovenske himne. Međutim, konkurs nije uspeo zbog nemogućnosti da se usklade reči pesme "Himna FNRJ" od Čedomira Minderovića sa muzikom koju su komponovali poznati jugoslovenski kompozitori.



„Смело смо пошли из мрака и страве
Кроз крваву буру у битака дим!
Братство, јединство да победу славе!
Да слободна засјаш лепотама свим!

Републико наша под сунцем слободе
дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде
и стег твој нек само за победе зна!

Над делом радних и поносних људи
слободе нек блиста наш пламени знак!
Армије наше гранитне су груди
наш јуриш за Тебе ко олуј је јак!

Републико наша под сунцем слободе
дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде
и стег твој нек само за победе зна

Напред и напред! И никада робом!
Све славнија, јача на путу си том!
Завете палих ми чувамо с Тобом
да вечито срећан и наш будеш дом!

Републико наша под сунцем слободе
дух Твој у векове нек поносно сја!
Путеви славе нек Те вечно воде
и стег твој нек само за победе зна!“

Novi pokušaj stvaranja jugoslovenske himne 1959. bio je zajednički rad Mire Alečković i Nikole Hercigonje. Na osnovu njegove kompozicije "Novoj Jugoslaviji" iz 1948. nastala je Svečana pesma prepoznatljiva po prvom stihu refrena "Jugoslavijo, borba te rodila". Ona je 19. aprila 1959. izvedena na svečanoj priredbi u Beogradu povodom 40-godišnjice KPJ.

„Ми дигосмо главе под небом тамним,
Смели се проби глас,
Сад циљу великом, делима славним,
Слобода понесе нас.

Југославијо¹, борба те родила,
О Jугославијо, народ те славио,
Љубав те, земљо наша, напојила,
Буди поносна, Jугославијо.

О расти нам земљо, сну слободара,
Име ти носимо свуд,
Ти бољи живот нама си дала,
Братству си утрла пут.

Југославијо, борба те родила,
О Jугославијо, народ те славио,
Љубав те, земљо наша, напојила,
Буди поносна, Jугославијо.”

Činilo se da je pronađena prava himna, pa je Saveznom odboru SSRNJ predložena za državnu himnu. Međutim, iako ne javno, predstavnici hrvatskog rukovodstva iz 60-ih godina ocenili su pesmu suviše unitarističkom (naziv Jugoslavija pominje se čak četiri puta, neprestano se insistira na njenom jačanju, "miriše" imperijalistički itd.). Pesnikinja Mira Alečković je odbila da promeni refren ove pesme, pa je "Hej Sloveni" ostala himna Jugoslavije.

Na inicijativu Edvarda Kardelja, Aleksandar Obradović je prilagodio drugi stav Pete Betovenove simfonije za himnu Jugoslavije i ta pesma je izvedena na Dan Republike 1963. u Beogradu, ali ni taj pokušaj nije prihvaćen. Usledili su treći i četvrti konkursi, 1968. i 1973/74. godine, na kojima je prihvaćena melodija Svečane pesme makedonskog kompozitora Takija Hrisika, ali nisu pronađene prave reči za nju zbog čega su i ovi konkursi propali. Poslednjim konkursom za himnu bilo je predviđeno da se usvojena kompozicija himne izvede na 40-godišnjicu socijalističke Jugoslavije 29. novembra 1985. u Beogradu. Međutim, kao i prethodni, i ovaj konkurs ostao je bez odluke o izboru himne.

Tako je, sve vreme od 1945. kao privremena opstala himna "Hej Sloveni". Ustavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 21. januara 1974. prvi put se spominje postojanje himne u članu 8, ali bez njenog naziva. Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977. formalno je uređen status himne "Hej Sloveni" kada je ozvaničena njena privremena upotreba dok Skupština SFRJ ne utvrdi novu himnu. Usvojenom zakonskom odredbom, IX amandmanom iz 1988. na Ustav iz 1974, himna "Hej Sloveni" proglašena je za zvaničnu himnu SFR Jugoslavije. Ponovo se pojavljuje u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. kada je već došlo do secesije jugoslovenskih republika, kao himna Savezne Republike Jugoslavije i Državne Zajednice Srbija i Crna Gora. 21.05.2006.g. Crna Gora postaje nezavisna drzava s himnom Oj svijetla majska zoro, a u Srbiji Hej, Sloveni po inerciji ostaje do proglašenja Ustava Republike Srbije.

Kompozicija pjesme „Hej Slaveni“ je vrlo slična kompoziciji himne Republike Poljske.

Nakon raspada SFRJ, i nastanka novih drzava na njenom prostoru, situacija je sledeca:

SRBIJA:
Ustavom Republike Srbije utvrdjeno je: Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu… Himna Republike Srbije jeste svecana pesma “Boze pravde”: … upotreba…i himne uredjuje se zakonom.

Narodna skupstina donela je 2009.godine Zakon o izgledu i upotrebi grba,zastave i himne Republike Srbije. Prema tom zakonu himna Republike Srbije je svecana pesma “Boze pravde” Jovana Djordjevica, na muziku Davorina Jenka. Izvorne reci pretrpele su izvesne izmene pri odrdjivanju zvanicnog teksta himne Srbije. Na tri mesta, srpskog kralja, zamenjeno je sa srpske zemlje, a stih srpskog kralja Boze hrani zamenjen je sa Boze spasi, Boze brani. U nekim prilikama, poslednja dva stiha pevaju se kao Srbiju nam Boze brani, moli ti se sav nas rod.

Devedesetih godina “Vostani Serbije” i “Mars na Drinu” su takodje predlagani za drzavnu himnu. Medjutim, “Boze pravde” dobila je vecinu na referendum odrzanom 1992.godine, iako ni tada nije zvanicno usvojena.

Tekst himne glasi:

Bože pravde, ti što spase
od propasti dosad nas,
čuj i odsad naše glase
i odsad nam budi spas.

Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpske brod.
Bože, spasi, Bože, hrani,
srpske zemlje, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad,
sloga biće poraz vragu,
a najjači srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge zlatan plod.

Bože, spasi, Bože, hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo
tvog ne padne gneva grom,
blagoslovi Srbu selo,
polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,
k pobedi mu vodi hod.
Bože, spasi, Bože, hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj
nastalo je novo doba,
novu sreću, Bože, daj!

Otadžbinu srpsku brani,
petvekovne borbe plod.
Bože, spasi, Bože, brani,
moli ti se srpski rod!

REPUBLIKA SRPSKA

Himna Republike Srpske je kompozicija „Moja Republika” autora Mladena Matovića. Ranija himna do 2008. je bila „Bože pravde“, kompozitora Davorina Jenka i tekstopisca Jovana Đorđevića iz 1872. godine.
      
Tamo gdje najljepša se zora budi,
Časni i ponosni žive dobri ljudi,
Tamo gdje se rađa našeg sunca sjaj,
Gord i prkosan je moj zavičaj.

Za njega svi se sad pomolimo,
Drugu zemlju mi nemamo.
U srcu mom samo je jedan dom,
U srcu velika moja Republika,

U srcu mom najljepša zvijezda sja,
Moja Republika, Republika Srpska.
Tamo gdje su naši preci davni
Ime upisali u svaki korak slavni,


Tamo gdje se rađa našeg sunca sjaj,
Gord i prkosan je moj zavičaj.
Za njega svi se sad pomolimo,
Drugu zemlju mi nemamo.

U srcu mom samo je jedan dom,
U srcu velika moja Republika,
U srcu mom najljepša zvijezda sja
Moja Republika, Republika Srpska.
      
Ustavni sud BiH je 20. juna 2007. godine objavio odluku da je dotadašnja himna „Bože pravde“ neustavna, tako da je Narodna skupština Republike Srpske bila pozvana da je promeni. Pokušaj Narodne skupštine Republike Srpske da himna bude melodija „Bože pravde”, ali bez teksta, osporen je u Ustavnom sudu Republike Srpske. Narodna skupština Republike Srpske je usvojila novu himnu 15. jula 2008. godine. Sadašnja himna Republike Srpske je „Moja Republika“. Istog dana je usvojen i novi predlog za grb Republike Srpske koji je 22. decembra 2008. godine ponovo neustavnim proglasio Ustavni sud Republike Srpske, tako da se umjesto grba još uvek upotrebljava amblem Republike Srpske.

Usvojena himna zvanično je u upotrebi posle odluke Veća za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske koje je 22. decembra 2008., nakon pokušaja osporavanja od strane Kluba Bošnjaka u Veću naroda Republike Srpske, potvrdilo njenu ustavnost. Ustavni sud je utvrdio da nema povrede vitalnog nacionalnog interesa bošnjačkog naroda, jer himna u tekstualnom i melodijskom delu ne slavi, niti veliča bilo koji od konstitutivnih naroda Republike Srpske.

Himna Republike Srpske „Moja Republika” prvi put je izvedena 9. januara 2009. godine na svečanoj akademiji u Koncertnoj dvorani Banskog dvora u Banjoj Luci, u okviru proslave Dana Republike Srpske.

Na konkurs za izbor himne bilo je pristiglo 27 predloga. U uži izbor je, uz izabranu kompoziciju „Moja Republika”, ušla i pesma „Majko zemljo” banjalučkog kompozitora Dušana Šestića, koji je autor aktuelne himne Bosne i Hercegovine.

BOSNA I HERCEGOVINA

Intermezzo (Intermeco) je naslov muzičke podloge nacionalne himne Bosne i Hercegovine. Muzička podloga nove himne je usvojena 10. februara 1998. godine zajedno sa novom zastavom.
Stara himna Jedna i jedina je, zbog navodnog isključivanja spominjanja Srba i Hrvata u tekstu iako tekst nije pominjao bosanskohercegovačke etničke grupe, zamijenjena instrumentalnom himnom, pa je tako nova himna bez teksta i bez naslova. Himne se obično nazivaju po naslovu teksta, npr. stara himna Jedna i jedina, himna Kanade i dr.
Usvojenu muzičku podlogu komponovao je Dušan Šestić.

Bosanska himna nema teksta što je, uz Španiju, jedinstven evropski slučaj.

Anonimni konkurs za izbor teksta za novu himnu je trajao od 20. juna 2008. do 1. oktobra 2008. Na konkurs je stiglo 339 tekstova. Nakon izbora nekoliko predloga, komisija je svoj konačni predlog prosledila Vijeću ministara odnosno Parlamentarnoj skupštini BiH na usvajanje 20. februara 2009. Nakon primedbi Vijeća ministara na sadržaj komisijskog predloga, autori dva najuspješnija predloga teksta, Dušan Šestić i Benjamin Isović, su izmenili konačni predlog teksta himne.

Himna je bila stavljena na usvajanje od strane Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, ali nije dobila verifikaciju.

U izmijenjenom konačnom predlogu teksta nove himne, izbačene su odvojene reči geografske regije "Bosna" i podregije "Hercegovina", a ubačen puni naziv države Bosna i Hercegovina. Takođe je uvrštena i reč "more", koja se odnosi na Jadransko more, dok je fraza "krajina predaka" zamjenjena frazom "zemljo predaka".


Dana, 29.avgusta 2012.g. vokalni ansambl Art Vivo je na manifestaciji Dani policije Kantona Sarajevo izveo predlog nove himne BiH sa tekstom "Zemljo Kulinova", koji je napisao književnik Zlatko Topčić.

Ovo je pokušaj da se ispravi činjenica da dosadasnja himna nema tekst. 'Zemljo Kulinova' podseća na dugu istoriju države. To je podsecanje ka vremenu koje je, prema romantičarskim predanjima, bilo doba blagostanja, 'za Kulina bana i dobrijeh dana', tekst nije jos zvanično usvojen.


ZEMLJO KULINOVA

Moja zemljo mila
Od jave i snova!
Majko stara
Trojice sinova!

Kuća ti si moja!
Kamen ja sam tvoj!
O ti zemljo Kulinova
Živjela! (refren)

Od svjetla i tmine ti si
Moja zemljice!
Veliko je srce
Moje djedovine!

Pod nebom visokim
Grana maslinova!
O ti zemljo Kulinova
Živjela! (refren 2x)

HRVATSKA

Lijepa naša domovino (ili kraće "Lijepa naša") je himna Republike Hrvatske, a bila je i himna Nezavisne Države Hrvatske i Socijalističke Republike Hrvatske. Njezine početne riječi, Lijepa naša, čest su metonim za Hrvatsku.


Zagrebački pravnik Antun Mihanović, jedan od pjesnika hrvatskog narodnog preporoda, napisao je domoljubnu pjesmu Horvatzka domovina koja je postala osnov današnje himne od 14 stihova uzete su prva, druga, pretposlednja i poslednja. Horvatzka domovina je objavljena 1835. godine u desetom broju književnog lista Danica, koji je tada bio nositelj književnog preporoda.
„   Lijepa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave djedovino,
da bi vazda sretna bila!

Mila, kano si nam slavna,
Mila si nam ti jedina.
Mila, kuda si nam ravna,
Mila, kuda si planina!

Teci Dravo, Savo teci,
Nit' ti Dunav silu gubi,
Sinje more svijetu reci,
Da svoj narod Hrvat ljubi.

Dok mu njive sunce grije,
Dok mu hrašće bura vije,
Dok mu mrtve grobak krije,
Dok mu živo srce bije!   “

Popevka “Lijepa naša domovino” nastala je krajem 1840-ih. Ne zna se tačna godina njenog nastanka, ali se obično navodi 1848. Nije posve sigurno ni ko je kompozitor, ali se u drugoj polovici 19. stoljeća ustalilo mišljenje da je to Josip Runjanin (1821. – 1878.). Runjanin nije imao formalno muzičko obrazovanje, a 1848. je bio kadet u graničarskoj pešačkoj pukovniji br. 10 u Glini. Zato se smatra da je popevka napravljena u Glini. Runjanin je komponovao samo dve strofe Mihanovićeve psme, pa je popevka zapravo dvodelna pesma sa 16 taktova.

Ne zna se kako je izgledao izvorni napjev. Prvi poznati zapis potiče od Vatroslava Lichteneggera, pevačkog pedagoga, iz 1861. godine. Slušao je kako pevaju njegovi učenici (učiteljski pripravnici) i zabilježio note, "ukajdiv melodiju onako kako su mu pripravnici pjevali".
Lichtenegger je priredio pesmu za muški četveropev. Godine 1862. njegova je verzija objavljena u Sbirci različitih četveropjevah mužkoga zbora (svezak II, broj 9) Narodnoga zemaljskoga glazbenog zavoda u Zagrebu.
U godinama koje su uslijedile, popevka se pojavljivala u raznim zbirkama pod naslovom Hrvatska Domovina, a pod imenom Liepa naša nalazimo je prvi put 1864. godine u zbirci "raznih četveropjev(h) što ih izdade Glasbeno društvo duh(ovne) mlad(eži) Zag(rebačke)". Ta dva naslova su se izmjenjivala do 1890-ih godina, kada se kao naslov ustalio prvi stih, Lijepa naša domovino.

Bilo je i drugih glazbenih varijanata nakon Lichteneggera. Popevka se uređivala za različite zborove i pritom menjala, a današnja varijanta potiče od Franje Dugana starijeg (1919.).
I danas postoje mnoge muzicke verzije ove pesme: za muške, ženske, dečje i mešovite horove, tamburaške i duvačke sastave, orgulje, klavir, simfonijski orkestar.

Službeni notni zapis himne je konačno utvrđen 1990. godine u članku 17. Zakona o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske.

Današnji tekst himne nije potpuno isti kao Mihanovićev original. Osim što je bilo nužnih promena zbog modernizovanja jezika, uvedeno je i nekoliko jezickih promena.

Lěpa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave dědovino,
Da bi vazda čestna bila!
—1. kitica Horvatske domovine


Promjene značenja kroz istoriju koje se nisu održale:
junačka → hrvatska
da bi vazda sretna bila → daj, o Bože, sretna bila
hitro → Drino (2. svjetski rat)

Teci, Sava hitra, teci
Nit’ ti Dunaj silu gubi,
Kud li šumiš, světu reci:
Da svog’ doma Horvat ljubi,
—13. kitica Horvatske domovine


Promene značenja koje su ostale u današnjoj verziji:
hitra → Dravo
kud li šumiš → sinje more
svog doma → svoj narod

 Službeni tekst himne je konačno utvrđen 21. prosinca 1990. godine u članku 16. Zakona o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske te zastavi i lenti Predsjednika Republike Hrvatske.

Tijekom 19. veka "Lijepa naša" se pevala u svečanim nacionalnim prilikama kao i razne druge popevke. Bila je samo jedna od mnogih narodnih himna, koje je zapisao Antun Mihanović 1846. godine (Bože živi, Još Horvatzka ni propala, Mi smo, braćo ilirskog itd.). Godine 1891., povodom izložbe Hrvatsko-slavonskoga gospodarskog društva u Zagrebu, prvi put je navedena kao hrvatska himna i pjvala se pod naslovom Lijepa naša.
Savez hrvatskih pjevačkih društava obratio se Hrvatskom saboru 1907. godine “glede uzakonjenja, odnosno službenog proglašenja pjesme Lijepa naša domovino hrvatskom himnom”. Iako sabor nije reagovao, Lijepa naša je postala neslužbena hrvatska himna, a u svečanim prilikama se izvodila odmah iza Carevke. Kad je Hrvatska 29. listopada 1918. stekla (kratkotrajnu) nezavisnost, Sabor je pevao Lijepu našu.
Neslužbeno se pevala između dva rata. Za vrijeme 2. svetskog rata pevali su je i ustaše i partizani. Posle rata nije ugušena, nego se u svečanim prilikama svirala odmah nakon jugoslovenske himne. Prvi put u istoriji je službeno proglašena državnom himnom u prvom ustavnom amandmanu (točka 4.) dana 29. veljače 1972. godine. U točki je pisalo da je "Himna Socijalističke Republike Hrvatske (...) Lijepa naša domovino", što je uneseno u Ustav SR Hrvatske 1974. godine. Ustav Republike Hrvatske iz 1990. godine navodi da Lijepa naša domovino ima status i funkciju hrvatske državne himne, a Zakon o grbu, zastavi i himni Republike Hrvatske te zastavi i lenti Predsjednika Republike Hrvatske navodi njen službeni tekst i notni zapis, koji su time postali obavezni.

U dolini na Zelenjaku je podignut spomenik hrvatskoj himni u obliku obeliska visokoga 12,20 m koji je postavljen zalaganjem Družbe »Braća Hrvatskoga Zmaja« 24. studenoga 1935. Ovdje je, navodno, Mihanović bio nadahnut za pisanje himne.

SLOVENIJA

Zdravljica je ime poznate poeme Francea Prešerna, napisane 1844. godine. Od 27. septembra 1989. godine njena sedma strofa je postala slovenačka državna himna. Stanko Premrl je komponovao muziku. Cela poema je napisana u stilu carmina figurata.

Državna himna Slovenije od 1945. do 1991. godine je bila himna Hej, Sloveni na slovenačkom.
1.
Prijat'li! obrodile
so trte vince nam sladkó,
ki nam oživlja žile,
srce razjasni in oko,
ki utopi,
vse skrbi,
v potrtih prsih up budi!

2.
Komu narpred veselo
zdravljico, bratje! č'mo zapet?
Bog našo nam deželo,
Bog živi ves slovenski svet,
brate vse,
kar nas je
sinov sloveče matere!

3.
V sovražnike 'z oblakov
rodu naj naš'ga trešči grom;
prost, ko je bil očakov,
naprej naj bo Slovencov dom;
naj zdrobe
njih roke
si spone, ki jih še teže!

4.
Edinost, sreča, sprava
k nam naj nazaj se vrnejo;
otrok, kar ima Slava,
vsi naj si v roke sežejo,
de oblast
in z njo čast,
ko pred, spet naša boste last!

5.
Bog živi vas Slovenke,
prelepe, žlahtne rožice,
ni take je mladenke,
ko naše je krvi dekle;
naj sinov
zarod nov
iz vas bo strah sovražnikov!

6.
Mladen'či, zdaj se pije
zdravljica vaša, vi naš up;
ljubezni domačije
noben naj vam ne vsmrti strup;
ker zdaj vas
kakor nas
jo srčno branit' kliče čas!

7.
Žive naj vsi narodi,
ki hrepene dočakat' dan,
da koder sonce hodi,
prepir iz sveta bo pregnan,
da rojak
prost bo vsak,
ne vrag, le sosed bo mejak!

8.
Nazadnje še, prijat'lji,
kozarce zase vzdignimo,
ki smo zato se zbrat'li,
ker dobro v srcu mislim;
dokaj dni
naj živi
vsak, kar nas dobrih je ljudi!

MAKEDONIJA

Denes nad Makedonija (Danas nad Makedonijom) je nacionalna himna Republike Makedonije koju je napisao Vlado Maleski, a komponovao Todor Skalovski 1943. godine. Pesma je bila vrlo popularna na makedonskom nacionalnom području u SFRJ, a kada je nakon njenog raspada Makedonija postala nezavisna država 1991., Denes nad Makedonija je uzeta za himnu.

Na makedonski (ćirilica):
Денес над Македонија се раѓа
Ново сонце на слободата!
Македонците се борат
За своите правдини!
Македонците се борат
За своите правдини!
Од ново сега знамето се вее
На Крушевската република!
Гоце Делчев, Питу Гули,
Даме Груев, Сандански!
Горите Македонски шумно пеат
Нови песни, нови весници!
Македонија слободна,
слободна живее!   

Na srpskohrvatski (latinica):
Danas nad Makedonijom se rađa
novo sunce slobode!
Makedonci se bore
za svoja prava!
Makedonci se bore
za svoja prava!
Ponovo se sada zastava vije,
zastava Kruševske republike!
Goce Delčev, Pitu Guli,
Dame Gruev, Sandanski.
Makedonske šume šumno pevaju
nove pesme, nove vesti!
Makedonija slobodna,
slobodna živi!

KOSOVO

Evropa je državna himna Kosova. Muziku je 2008.g. napisao Mendi Mengjiqi, a teksta nema.

CRNA GORA

Sve vreme od 1945.g. pa do  do secesije jugoslovenskih republika himna  je bila "Hej Sloveni". Usvojenom zakonskom odredbom, IX amandmanom iz 1988. na Ustav iz 1974, himna "Hej Sloveni" proglašena je za zvaničnu himnu SFR Jugoslavije. Ponovo se pojavljuje u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije od 27. aprila 1992. kada je već došlo do secesije jugoslovenskih republika, kao himna Savezne Republike Jugoslavije i Državne Zajednice Srbija i Crna Gora. 21.05.2006.g. Crna Gora postaje nezavisna drzava i od tada „Oj svijetla majska“ zoro je zvanicno himna Crne Gore. I tekst i muzika su nastali obradom narodne pesme „Oj,junastva svjetla zoro oj!“ iz 1863.godine. Njena treca i cetvrta stfofa veoma su kontrovezvne jer im je autor Sekula Drljevic.
•   
Tekst himne:
Ој свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења

Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.

Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Биће горда, биће славна
Домовина наша мила.

Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора.

Nastarija poznata verzija pesme iz 1863.godine glasi:
Ој, јунаштва свјетла зоро ој!
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима ој!
Разби сила душманима.
Једина си за слободу ој!
Ти остала српском роду.
Да т’ ће Бог и света Мати ој!
Да се једном све поврати.
Za vreme II svetskog rata je pevana:
Вјечна наша Црна Горо,
Твој Ловћен је цар Јадрана,
Ка сељака твојих дјела,
Кад су чија опјевана?

Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.

Ловћен нам је олтар свети,
Вазда смо му вјерни били,
У њега смо вјеровали
И њиме се поносили.

Откада је Бадње Вече
Нашу вјеру очистило,
Међу нама, сељацима,
Невјерника није било.

Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Бит ће горда, бит ће славна
Домовина наша мила.

Слободе ће чувар бити
Наша брда, наше горе,
Докле земљу сунце грије
И докле се људи боре.

Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити оцеану,
Да је вјечна Црна Гора.

ALBANIJA

Himni i Flamurit (srp.: "Himna zastavi") je državna himna Republike Albanije. Stihove je napisao albanski pjesnik Asdreni, pravim imenom Aleks Stavre Drenova, i prvi put ih objavio 21. aprila 1912. u Liri e Shqipërisë ("Sloboda Albanije"), albanskim novinama stampanim u Sofiji. Asdreni je pesmu kasnije u Bukureštu objavio u svojoj zbirci pesama Ëndra e lotë ("Snovi i suze").
Pesmu himne komponovao je u 19. stoljeću Rumun Ciprian Porumbescu za pesmu "E scris pe tricolor unire". Muziku je 1912. izabrao albanski parlament kako bi je dodao Asdrenijevim stihovima. Od 21. oktobra 1998. himna nosi službeni naziv Rreth Flamurit të Përbashkuar ("Ujedinjeni pod jednom zastavom").

Navod iz himne:
“   Ujedinjeni pod barjakom,
s jednom željom i namjerom,
svi Njemu zaklinjajući,
za spas zavjet davajući.
   ”

AUSTRIJA

Land der Berge, Land am Strome (Zemlja planina, zemlja reka) je nacionalna himna Austrije. Inače, tekst austrijske himne sastavila je Paula fon Preradović, ćerka srpskog pisca Petra Preradovića. Njen tekst "Zemlja planina, zemlja reka" je izabran na konkursu austrijske vlade 1946. godine, a usvojila ga je vlada 1947. godine.
Austrijski parlament je ove godine uneo je u državnu himnu deo teksta koja se tiče rodne ravnopravnosti, tako da se sada u novom tekstu, pominju i žene. Glasovima vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije i Narodne stranke, kao i stranke Zelenih usvojena je izmena teksta, prema kojoj se više neće pominjati samo "veliki sinovi", već i "velike ćerke".
Izmenu teksta osporavale su opozicione Slobodarske partije i Saveza za budućnost Austrije, koji smatraju da se himna ne sme menjati, jer to nije obična pesma.
Na drugoj strani, inicijativu vladajuce koalicije, pravdaju potrebom prilagođavanju novom vremenu, smatrajući da Austrija nije samo zemlja muškaraca, već i žena.
Tekst himne se menja na dva mesta. Prvo je u tekstu "Zemljo velikih sinova", ubuduće tekst ce glasiti "zemljo velikih sinova i ćerki", kao i u delu u kojem se pominju "bratski horovi", gde će ubuduće tekst glastiti “horovi slavlja".

MADJARSKA

Tekst madjarske himne 1823. godine napisao je Kölcsey Ferenc (Kelèei Ferenc) (1790-1838) veliki pesnik i politicar u doba reformi. Himna je prvi put odštampana i objavljena 1828. godine. Na konkursu objavljenom za muzicku kompoziciju na tekst Himne pobedio je Erkel Ferenc (1810-1893), kompozitor, i kompletno delo izvedeno je prvi put još iste godine u Nacionalnom Teatru. Himna sa tekstom Kölcsey-a i muzikom Erkel-a od 1903 je državna himna Madjarske.

Himna se sastoji od osam strofa, i prilikom službenih dogadjaja uglavnom se peva i svira prva strofa.

U Madjarskoj smatra se da je druga nacionalna Himna pesma "Szózat" (Sozat), autora Vörösmarty Mihály-a (Verešmarti Mihalj) (1800-1855), jednog od najvecih pesnika madjarske književnosti, koja je nastala 1836. godine. Muziku na tekst komponovao je 1843. godine Egeressy Béni (Egereši Beni) (1814-1851). Na državnim svecanostima svira se Himna, a na kraju prve dve strofe "Szózat"-a.

Himnusz - pesma koja počinje s riječima Isten, áldd meg a magyart (Bože, blagoslovi Mađare) - je himna Republike Mađarske i peva se samo prva strofa. "Rákóczi March", kratko delo bez teksta koje je komponovao Berlioz, često se koristi u vojnom svečanostima.
Reči mađarske himne neobične su po tome što ne izražavaju nacionalni ponos već upućuju molbu Bogu.

RUMUNIJA

"Deşteaptă-te, române" („Probudite se Rumuni“) je nacionalna himna Rumunije.

Pesmu je napisao Andrei Mureşanu, a komponovao Gheorghe Ucenescu. Objavljena je 1848. godine, tokom revolucije, pod naslovom "Odjek" ("Un răsunet"). Prvi put je otpevana u gradu Braşov iste godine, odmah je prihvaćena kao himna revolucije, pa je tada dobila današnje ime. 29.juna  se u Rumunjskoj obilježava Dan nacionalne himne.

Ova pesma je neko vreme bila i nacionalna himna Moldavije, ali je 1994. zamijenjena sadašnjom Limba noastră.

Pesma ima 11 strofa, originalni stihovi himne:

:Deşteaptă-te, române, din somnul cel de moarte,
În care te-adânciră barbarii de tirani
Acum ori niciodată croieşte-ţi altă soarte,
La care să se-nchine şi cruzii tăi duşmani.
Acum ori niciodată să dăm dovezi în lume
Că-n aste mâni mai curge un sânge de roman,
Şi că-n a noastre piepturi păstrăm cu fală-un nume
Triumfător în lupte, un nume de Traian.
Înalţă-ţi lata frunte şi caută-n giur de tine,
Cum stau ca brazi în munte voinici sute de mii;
Un glas el mai aşteaptă şi sar ca lupi în stâne,
Bătrâni, bărbaţi, juni, tineri, din munţi şi din câmpii.
Priviţi, măreţe umbre, Mihai, Ştefan, Corvine,
Româna naţiune, ai voştri strănepoţi,
Cu braţele armate, cu focul vostru-n vine,
"Viaţa-n libertate ori moarte" strigă toţi.
Pre voi vă nimiciră a pizmei răutate
Şi oarba neunire la Milcov şi Carpaţi
Dar noi, pătrunşi la suflet de sfânta libertate,
Jurăm că vom da mâna, să fim pururea fraţi.
O mamă văduvită de la Mihai cel Mare
Pretinde de la fii-şi azi mână d-ajutori,
Şi blastămă cu lacrămi în ochi pe orişicare,
În astfel de pericul s-ar face vânzători.
De fulgere să piară, de trăsnet şi pucioasă,
Oricare s-ar retrage din gloriosul loc,
Când patria sau mama, cu inima duioasă,
Va cere ca să trecem prin sabie şi foc.
N-ajunge iataganul barbarei semilune,
A cărui plăgi fatale şi azi le mai simţim;
Acum se vâră cnuta în vetrele străbune,
Dar martor ne de Domnul că vii nu oprimim.
N-ajunge despotismul cu-ntreaga lui orbie,
Al cărui jug de seculi ca vitele-l purtăm;
Acum se-ncearcă cruzii, cu oarba lor trufie,
Să ne răpească limba, dar morţi numai o dăm.
Români din patru unghiuri, acum ori niciodată
Uniţi-vă în cuget, uniţi-vă-n simţiri.
Strigaţi în lumea largă că Dunărea-i furată
Prin intrigă şi silă, viclene uneltiri.
Preoţi, cu crucea-n frunte căci oastea e creştină,
Deviza-i libertate şi scopul ei preasfânt.
Murim mai bine-n luptă, cu glorie deplină,
Decât să fim sclavi iarăşi în vechiul nost'pământ.

Zbog rumunskog zakona, ne postoje službeni prevodi ove pesme na druge jezike, ali se na javnim nastupima obično pevaju samo 1., 4. i 2. strofa (tim redoslijedom).

1
Probudite se, rumuni, iz smrtnog sna
U koji su vas uljuljali barbarski tirani
Sad, ili nikad, vaš usud se obnavlja,
Kojem će se klanjati i vaši neprijatelji.
2
Sada ili nikad dajmo svijetu dokaz
Da u ovim žilama još teče rimska krv
Da u svojim grudima još uvijek čuvamo ponos na ime
Pobjednika u bitkama, ime Trajana!
4
Gledajte, veličanstvene sjene, Mihai, Stefan, Korvin,
Rumunjski narod, svoju velebnu unučad,
S oružjem u rukama, s vašom vatrom u svojim venama,
"Život u slobodi ili smrt!" kliču svi.

BUGARSKA

Mila Rodino (bugarski: Мила Родино, prevedeno: "Mila domovino") je bugarska državna himna.
Bazirana je na muzici i tekstu pesme "Gorda Stara planina" Cvetana Radoslavova, napisanoj 1885. kad je otišao u Srpsko-bugarski rat. Himna je prihvaćena 1964., ali tekst je bio menjan više puta, posljednji put 1990.godine.
Ovo su himne prethodile tri himne:
Šumi Marica ("Шуми Марица"), 1886. – 1944.;
Balgarijo mila, zemja na geroi ("Българийо мила, земя на герои"), 1950. – 1964.;
Republiko naša, zdravej ("Републико наша, здравей!"), u kratkom razdoblju između te dvije.

Navod iz himne:
“   Mila domovino,
ti si zemni raj,
tvoja ljepost i tvoj čar,
ah, nemaju kraj.   ”

GRCKA

Imnos eis tin Eleftherian (grč. Ύμνος εις την Ελευθερίαν, Himna slobodi) je grčka i kiparska državna himna.
Dionýsios Solomós je 1823. napisao rodoljubivu pesmu od 158 strofa, a prve dve strofe su 1865. postale službena grčka himna. Muziku za himnu je komponovao iste godine Nikolaos Mantzaros. Napisane su dve verzije: duga za izvođenje cele pesme i kraća samo za prve dve strofe.

Kipar je himnu prihvatio 1960. Prema ustavu, ova se himna izvodi u prisustvu predednika grčkih Kipranina, a turska himna u prisustvu potpredsednika, turskog Kipranina. Kipar je prestao koristiti tursku državnu himnu za vreme građanskog rata 1963.

Himna slobodi je takođe bila i Grčka kraljevska himna (od 1864.).

Ova se himna izvodi na svakoj ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u čast Grčke kao kolevke moderne Olimpijade.


Grčki izvorni tekst
.
Σὲ γνωρίζω ἀπὸ τὴν κόψη
τοῦ σπαθιοῦ τὴν τρομερή.
Σὲ γνωρίζω ἀπὸ τὴν ὄψη
ποὺ μὲ βιὰ μετράει τὴ γῆ.

Ἀπ’ τὰ κόκκαλα βγαλμένη
τῶν Ἑλλήνων τὰ ἱερὰ
καὶ σὰν πρῶτα ἀνδρειωμένη
χαῖρε, ὦ χαῖρ' ἐλευθεριά


Srpski prevod

Poznajem tvoj oštri
Mač što sije stravu,
Pogled tvoj što motri
Zemlje tvoje slavu.

Iz kostiju ničeš
Grčkog svetog roda,
Opet hrabro kličeš:
Živjela sloboda

ITALIJA

Il Canto degli Italiani (srp: Pesma Talijana), poznata i kao Fratelli d'Italia (srp.: Talijanska braćo, po prvom stihu) i Inno di Mameli (srp.: Mamelijeva himna) italijanska je državna himna.

Stihove je 1847. u Genoi napisao Goffredo Mameli, pokušavajući stvoriti rodoljubivu pjesmu za sve Italijane koji su težili ujedinjenju. Nakon nešto više od dva meseca muziku za Mamelijev tekst napisao je Michele Novaro.
Međutim, proći će dosta vremena pre nego "Inno di Mameli", kako je nazvana po svom piscu, postane himna Italije. U vremenu stvaranja talijanske države pa sve do dolaska fašista na vlast službena je himna Italije bila dotadašnja himna Savoje, "Marcia Reale", kojoj je dolaskom Benita Mussolinija dodana i fašistička himna "Giovinezza".

Konačno, nakon stvaranja Republike Italije, 12. oktobra 1946. godine Il Canto degli Italiani postala je službena himna Italije.

Canto degli Italiani

Fratelli d'Italia,
l'Italia s'è desta,
dell'elmo di Scipio
s'è cinta la testa.
Dov'è la vittoria?
Le porga la chioma,
che schiava di Roma
Iddio la creò.
Refren:
Stringiamoci a coorte,
siam pronti alla morte.
Siam pronti alla morte,
l'Italia chiamò.
Stringiamoci a coorte,
siam pronti alla morte.
Siam pronti alla morte,
l'Italia chiamò!

Noi fummo da secoli
calpesti, derisi,
perché non siam popolo,
perché siam divisi.
Raccolgaci un'unica
bandiera, una speme:
di fonderci insieme
già l'ora suonò.
Refren
Uniamoci, uniamoci,
l'unione e l'amore
rivelano ai popoli
le vie del Signore.
Giuriamo far libero
il suolo natio:
uniti, per Dio,
chi vincer ci può?
Refren
Dall'Alpi a Sicilia
Dovunque è Legnano,
Ogn'uom di Ferruccio
Ha il core, ha la mano,
I bimbi d'Italia
Si chiaman Balilla,
Il suon d'ogni squilla
I Vespri suonò.
Refren
Son giunchi che piegano
Le spade vendute:
Già l'Aquila d'Austria
Le penne ha perdute.
Il sangue d'Italia,
Il sangue Polacco,
Bevé, col cosacco,
Ma il cor le bruciò.
Refren

POLJSKA

Mazurek Dąbrowskiego je poljska nacionalna himna, a 1797. napisao ju je Józef Wybicki. Nazvana je po poljskom vojnom komandantu Janu Henryku Dąbrowskome.

Pesma se u početku zvala "Pesma poljskih legija u Italiji" ("Pieśń Legionów Polskich we Włoszech"), a bila je poznata i pod imenom "Poljska nikad neće umrijeti", prema početnim stihovima "Jeszcze Polska nie zginęła".

Ove se reči često pogresno navode kao neslužbeni poljski državni moto. Pesma je dobila na važnosti i postala jedna od najpopularnijih himni tokom tudenačkog ustanka 1830. i januarskog ustanka 1863. Tokom Proleća naroda 1848., postaje poznata sirom Evrope kao revolucionarna himna u Berlinu, Beču, Pragu i Parizu. To je postaklo slovačkog pesnika Samuela Tomášika da napiše himnu Hej Slaveni, zasnovanu na melodiji Dąbrowskog Mazureka, i posle prihvaćenu od strane Prvog Kongresa Sveslavenskog pokreta u Pragu kao Sveslavenska himna. Tokom Drugog svetskog rata, prevod ove himne postaje himna Jugoslavije. Druge poznate verzije te himne su i Šumi Marica himna Bugarske od 1886. do 1944.

VATIKAN
 
Inno e Marcia Pontificale je od 1950. godine nacionalna himna države Vatikan. Tekst je napisao Antonio Allegra (1905.–1969.), a muziku Charles Gounod (1818.–1893.).


Italijanski

Roma immortale di Martiri e di Santi,
Roma immortale accogli i nostri canti:
Gloria nei cieli a Dio nostro Signore,
Pace ai Fedeli, di Cristo nell'amore.
A Te veniamo, Angelico Pastore,
In Te vediamo il mite Redentore,
Erede Santo di vera e santa Fede;
Conforto e vanto a chi combate e crede,
Non prevarranno la forza ed il terrore,
Ma regneranno la Verità, l'Amore.

Latinski I

Sedes es Petri, qui Romae effudit sanguinem,
Petri, cui claves datae sunt regni caelorum.
Pontifex, Tu successor es Petri;
Pontifex, Tu magister es tuos confirmas fratres;
Pontifex, Tu qui Servus servorum Dei,
hominumque piscator, pastor es gregis,
ligans caelum et terram.
Pontifex, Tu Christi es vicarius super terram,
rupes inter fluctus, Tu es pharus in tenebris;
Tu pacis es vindex, Tu es unitatis custos,
vigil libertatis defensor; in Te potestas.
Tu Pontifex, firma es petra, et super petram hanc aedificata est Ecclesia Dei.
O felix Roma - O Roma nobilis.

Prijevod na hrvatski

O Rime besmrtni, grade mučenika i svetaca,
o besmrtni Rime, primi naše molitve,
slava Bogu i Gospodinu našem na nebesima,
a mir među ljudima koji Krista slave!
Tebi dolazimo, anđeoski Pastiru,
u Tebi vidimo krotkog Spasitelja.
Ti si sveti nasljednik Slave,
ohrabrenje i ponos onih koji vjeruju i koji se bore.
Sila i nasilje ne će zagospodariti,
ali istina i ljubav hoće.
PONTIFIKALNI MARŠ
Živio, o Rime, vječno prebivalište sjećanja;
tisuće palmi i tisuće oltara pjeva u tvoju slavu.
Grade Apostolski, majko i vodiču izabrani,
svjetlosti naroda, i nado svijetu!
Živio, O Rime! Tvoja svjetla nikada ne će izbljedjeti;
rušitelji ljepote tvoje nestaju u mržnji i sramu.
Grade Apostolski, majko i vodiču izabrani,
svjetlosti naroda, i nado svijetu!

SOVJETSKI SAVEZ

Химна Совјетског Савеза заменила је Интернационалу 15. марта 1944. Стихове је написао Сергеј Михалков заједно са Габријелом Ел-Регистаном, док је музику компоновао Александар Александров.

Веровало се да ће совјетским војницима више одговарати химна која је посвећена само Совјетском Савезу пре него светском радничком покрету. Песму је првобитно написао Василиј Лебедев-Кумач 1939. као химну Бољшевичке партије са стиховима написаним у александринцу.

Стаљин је првобитно споменут у стиховима, али су након његове смрти 1953. и процеса дестаљинизације, ти стихови били непожељни. Од тада па до 1977. химна се свирала без текста.

Измењени стихови без референци на Стаљина и Други светски рат су одобрени 1977.
Након распада Совјетског Савеза, Русија је усвојила нову националну химну. Године 2000. стара совјетска химна је поново прихваћена, а Михалков је написао нови текст који је представљао нову некомунистичку Русију.

Верзија из 1944.

Руски језик

Союз нерушимый республик свободных
Сплотила навеки Великая Русь.
Да здравствует созданный волей народов
Единый, могучий Советский Союз!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Знамя советское, знамя народное
Пусть от победы к победе ведёт!
Сквозь грозы сияло нам солнце свободы,
И Ленин великий нам путь озарил:
Нас вырастил Сталин - на верность народу,
На труд и на подвиги нас вдохновил!
Славься, Отечество наше свободное,
Счастья народов надёжный оплот!
Знамя советское, знамя народное
Пусть от победы к победе ведёт!
Мы армию нашу растили в сраженьях.
Захватчиков подлых с дороги сметём!
Мы в битвах решаем судьбу поколений,
Мы к славе Отчизну свою поведём!

Српски језик

Нераскидиви савез слободних република,
ујединила је заувек велика Русија.
Да живи дело народне воље,
једини, моћни Совјетски Савез.
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа.
Барјак совјетски, барјак народни
Нека води из победе у победу!
Кроз олује нам сијало сунце слободе,
И Лењин велики осветлио нам пут:
Одгојио нас је Стаљин - на верност народу,
На рад и на подвиге надахнуо нас!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа.
Барјак совјетски, барјак народни
Нека води из победе у победу!
Армију смо нашу одгојили у биткама.
Окупаторе подле смесшћемо с пута!
У биткама решавамо судбину нараштајâ,
Повешћемо к слави свој родни дом!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа.
Барјак совјетски, барјак народни
Нека води из победе у победу!

Верзија из 1977:

Руски језик

Союз нерушимый республик свободных
Сплотила навеки Великая Русь.
Да здравствует созданный волей народов
Единый, могучий Советский Союз!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Партия Ленина — сила народная
Нас к торжеству коммунизма ведёт!
Сквозь грозы сияло нам солнце свободы,
И Ленин великий нам путь озарил:
На правое дело он поднял народы,
На труд и на подвиги нас вдохновил!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Партия Ленина — сила народная
Нас к торжеству коммунизма ведёт!
В победе бессмертных идей коммунизма
Мы видим грядущее нашей страны,
И Красному знамени славной Отчизны
Мы будем всегда беззаветно верны!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Партия Ленина — сила народная
Нас к торжеству коммунизма ведёт!

Српски језик

Нераскидиви савез слободних република,
ујединила је заувек велика Русија.
Да живи дело народне воље,
једини, моћни Совјетски Савез.
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа
Партија Лењина, снага народна
Нас ка победи комунизма води!
Кроз олује нам сијало сунце слободе,
И Лењин велики осветлио нам пут:
На прави циљ је подигао народ,
На рад и на подвиге надахнуо нас!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа
Партија Лењина, снага народна
Нас ка победи комунизма води!
У победи бесмртне идеје комунизма
Ми видимо будућност наше земље,
И црвени барјак славне Отаџбине
Ми бићемо заувек потпуно верни!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа
Партија Лењина, снага народна
Нас ка победи комунизма води!

RUSKA FEDERACIJA

Himnu Ruske Federacije je napisao Sergej Mihalkov na muziku Aleksandra Aleksandrova. Ova verzija je zvanična od 2001.

Ruski tekst
Россия — священная наша держава,
Россия — любимая наша страна.
Могучая воля, великая слава —
Твоё достоянье на все времена!
Припев
Славься, Отечество наше свободное,
Братских народов союз вековой,
Предками данная мудрость народная!
Славься, страна! Мы гордимся тобой!
От южных морей до полярного края
Раскинулись наши леса и поля.
Одна ты на свете! Одна ты такая —
Хранимая Богом родная земля!
Припев
Широкий простор для мечты и для жизни.
Грядущие нам открывают года.
Нам силу даёт наша верность Отчизне.
Так было, так есть и так будет всегда!
Припев

RUSIJA

Химну Русије је написао Сергеј Михалков на музику Александра Александрова. Ова верзија је званична од 2001. и заправо је измењена верзија химне Совјетског Савеза

Руски текст

Россия — священная наша держава,
Россия — любимая наша страна.
Могучая воля, великая слава —
Твоё достоянье на все времена!
Славься, Отечество наше свободное,
Братских народов союз вековой,
Предками данная мудрость народная!
Славься, страна! Мы гордимся тобой!
От южных морей до полярного края
Раскинулись наши леса и поля.
Одна ты на свете! Одна ты такая -
Хранимая Богом родная земля!
Славься, Отечество наше свободное,
Братских народов союз вековой,
Предками данная мудрость народная!
Славься, страна! Мы гордимся тобой!
Широкий простор для мечты и для жизни
Грядущие нам открывают года.
Нам силу даёт наша верность Отчизне.


Српски текст

Русијо света наша државо,
Русијо вољена наша земљо.
Снажна воља, велика слава
Твоја су блага за сва времена!
Славна буди, наша слободна Отаџбино,
Братских народа савезе вечни,
Прецима преношена мудрост народна!
Славна буди, државо! Поносимо се тобом!
Од јужних мора до поларних крајева
Простиру се наше шуме и поља
Ти си једина на свету си таква!,
Штићена Богом, рођена земљо!
Славна буди, наша слободна Отаџбино,
Братских народа савезе вечни,
Прецима преношена мудрост народна!
Славна буди, државо! Поносимо се тобом!
Широки простор за снове и за живот
Отварају нам долазећа лета.
Снагу нам даје верност Отаџбини.
Тако је било и јесте, и увек ће бити!
Славна буди, наша слободна Отаџбино,
Братских народа савезе вечни,
Прецима преношена мудрост народна!
Славна буди, државо! Поносимо се тобом!

NEMACKA

Das Lied der Deutschen (превод: Песма Немаца) је немачка химна. Музику је написао Јозеф Хајдн 1797. године као незваничну химну Аустрије на текст Gott erhalte Franz den Kaiser (Боже чувај цара Франца). Основа за музику немачке химне је хрватска народна песма из Међимурја Вјутро се рано стајем.

Данашњи текст је написао лингвиста и песник Аугуст Хајнрих Хофман фон Фалерслебен имајући Хајднову мелодију на уму за време свог боравка на острву Хелголанд 1841. године. Означава се и као Хофман-Хајднова песма.
Das Lied der Deutschen

Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt,
Wenn es stets zu Schutz und Trutze
Brüderlich zusammenhält,
Von der Maas bis an die Memel,
Von der Etsch bis an den Belt –
Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt!

Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang
Sollen in der Welt behalten
Ihren alten schönen Klang,
Uns zu edler Tat begeistern
Unser ganzes Leben lang –
Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang!

Einigkeit und Recht und Freiheit
Für das deutsche Vaterland!
Danach lasst uns alle streben
Brüderlich mit Herz und Hand!
Einigkeit und Recht und Freiheit
Sind des Glückes Unterpfand –
Blüh im Glanze dieses Glückes,
Blühe, deutsches Vaterland!

Превод
Немачка, Немачка изнад свега,
изнад свега на свету,
ако се увек ради заштите и одбране
братски држи заједно.
Од Мезе до Њемена,
Од Адиђеа до Белта,
|: Немачка, Немачка изнад свега,
изнад свега на свету! :|

Немачке жене, немачка верност,
немачко вино и немачки пој
нека у свету задрже
свој стари лепи звук,
те нас надахњују на племенита дела
током целог нашег живота.
|: Немачке жене, немачка верност,
немачко вино и немачки пој! :|

Јединство и правда и слобода
за немачку домовину!
Сви нека тежимо томе
братски са срцем и руком!
Јединство и правда и слобода
јесу јамство среће.
|: Цвати у слави те среће,
цвати, немачка домовино. :|
Само трећа строфа је званична химна Немачке. Због проблематичних речи је интонирање прве две строфе у званичним приликама забрањено.
•   Deutschland, Deutschland über alles über alles in der Welt - Немачка, Немачка изнад свега, изнад свега на свету
Ови стихови се сматрају изражавањем десничарског става и блиско се повезују са нацистичком идеологијом.

•   Von der Maas bis an die Memel von der Etsch bis an den Belt - Од Меусе да Њемена, Од Адиђе до Белта
Река Њемен је данас граница између Русије (Каљинградске области) и Литваније, Адиђе се налази у Јужном Тиролу који је део Италије, а Белт се налази у Данској, тако да се и ови стихови повезују са Немачком (нацистичком) претензијом на суседне замље, без обзира на историјске прилике у којима су стихови написани (19. век).

FRANCUSKA

Marseljeza (franc.: La Marseillaise, u značenju: Marsejska pjesma) je francuska državna himna.

"Marseljezu" je komponovao Claude Joseph Rouget de Lisle u noći sa 25/26. aprila 1792. godine, tokom objave rata Austriji u Strasbourgu. Prvobitno se zvala "Chant de guerre pour l'armée du Rhin", tj. "Ratna pesma Rajnske vojske" i bila je posvećena grofu Nicolasu Luckneru, komandantu i guverneru Strasbourga. Dobila je ime 30. avgusta 1792. godine, jer se pevala prilikom ulaska 500 dobrovoljaca iz Marselja u Pariz. U pocetku je bila revolucionarna pesma i himna slobodi, da bi postepeno formirana kao nacionalna himna.

Dana 14. jul 1795. Marseljeza je proglašena državnom himnom Francuske.

МАРСЕЉЕЗА:
РЕФРЕН:

На оружје грађани!
Формирајте своје батаљоне!
Корачајмо! Корачајмо!
Нека нечиста крв
Натопи наше бразде!


I
Хајдемо! Децо Отаџбине!
Дан славе је дошао!
Против нас је подигнута
Крвава застава тираније! (Bis)
Чујете ли у пољима
Рику тих дивљих војника?
Они вам у наручје долазе
Да закољу ваше синове, ваше супруге.
На оружје, грађани! Etc.

II
Шта хоће та руља робова,
Издајника, од краља заведених?
За кога ти гнусни окови,
Ти ланци одавно припремљени? (Bis)
Французи! За нас, ах! Каква увреда!
Какав занос треба да изазове;
Нас усуђују се да мисле
Да врате у старо ропство!
На оружје, грађани! Etc.


III
Шта! Стране чете
Да буду меродавне на нашим огњиштима?
Шта! Најамничке фаланге
Да обарају наше горде ратнике! (Bis)
Боже! Наше ће руке бити оковане!
Наше главе под јармом савиће се!
Подли насилници постаће
Господари наше судбине!
На оружје, грађани! Etc.

IV
Бојте се, тирани и ви, Издајници,
Срамото свих партија!
Бојте се! Ваши родоубилачки планови
Добиће своју цену. (Bis)
Свако је војник да се против вас бори.
Ако падну, наши млади јунаци,
Земља их ствара поново
Против вас да се боре потпуно спремни.
На оружје, грађани! Etc.
V
Французи! Као великодушни ратници
Задајмо и задржавајмо своје ударце!
Поштедимо те тужне жртве,
Нерадо, против нас наоружане! (Bis)
Али тај тиранин крвави!
Али ти завереници из Бујеа!
Ти тигрови који без милости,
Раздиру груди своје мајке!
На оружје, грађани! Etc.

VI
Љубави света за Отаџбину
Води, ојачај наше осветничке мишице!
Слободо! Слободо драга,
Бори се са својим браниоцима! (Bis)
Под наше заставе нека победа
Дотрчи на твоје мушке позиве!
Нека твоји умирући непријатељи
Виде твој тријумф и нашу славу!
На оружје, грађани! Etc.
VI
I Француски народ познаје твоју славу;
Крунисану Једнакошћу,
Какав тријумф, каква победа,
Стечена Слободо! (Bis)
Бог који шаље громове
И који влада појавама,
Да би уништио тиранина,
Служи се на земљи твојом мишицом!
На оружје, грађани! Etc.
VIII
Ми смо тираније
Одбили последње напоре;
Из наших крајева, она је истерана!
Код Француза краљеви су мртви. (Bis)
Нека заувек живи Република!
Проклето нека је краљевство!
Нека овај рефрен свуда ношен,
Пркоси политици краљева.
На оружје, грађани! Etc.
IX
Француска коју Европа обожава
Поново је стекла Слободу
И сваки грађанин дише
Под законима Једнакости; (Bis)
Једног дана њена драга слика
Рашириће се по универзуму.
Народи, ви ћете спалити своје окове
И имаћете Отаџбину!
На оружје, грађани! Etc.
X
Бацајући под ноге права Човека,
Недисциплиноване легије
Првих становника Рима
Потчинише народе. (Bis)
Већи и мудрији план
Ангажује нас у борбе
И Француз у руци држи оружје
Само да разори ропство.
На оружје, грађани! Etc.
XI
I
Да! Већ дрских деспота
И руља емиграната
Ратујући са Санкилотима
Нашим оружјем су отерани; (Bis)
Узалуд се њихова нада темељи
на љутом фанатизму,
Знак Слободе
Ускоро ће обићи свет.
На оружје, грађани! Etc.

XII
О вас! Нека слава окружује,
Грађани, славни ратници,
Бојте се, у пољима Белоне,
Бојте се да укаљате ваше ловорове венце! (Bis)
Непријемчиви на црне сумње
Према вашим командантима, вашим генералима,
Не напуштајте никад своје заставе,
И остаћете непобедиви!
На оружје, грађани!

SPANIJA

Španska nacionalna himna tradicionalno je poznata kao Marcha Granadera ili Marcha Real Española. Nema reči, samo muziku. Postoje dvije verzije: potpuna i skraćena, a propisom je određeno kada se koristi koja verzija.

Službeno je postala španjolskom himnom u oktobru 1997. godine.

Španska nacionalna himna jedna je od najstarijih u Europi, a njeno poreklo nije poznato. Prvi put se pominje u dokumentu iz 1761. Libro de Ordenanza de los toques militares de la Infantería Española (Knjiga pravila o vojnoj muzici španske pesadije). Nazvana je Marcha Grenadera (srp.Marš grenadira), a ime kompozitora ostalo je nepoznato.

1770. godine kralj Karlo III. proglasio je Marcha Granadera za službeni počasni marš, koji je zauzimao svoje mjesto na javnim i ceremonijalnim događajima. Zbog toga što je izvođen uvek na javnim događajima kojima su prisustvovali članovi kraljevske porodice, Španci su ga prozvali Marcha Real (srpskohrvatski Kraljevski marš') i takvog ga prihvatili za svoju himnu.

PORTUGALIJA

Португалска (порт. A Portuguesa) је национална химна Португалије. Текст је написао Енрике Лопес де Мендоса, а музику Алфредо Кеил.

Песма је настала након пораста португалског национализма узрокованог британским ултиматумом Португалији 1890. године да се повуку са подручја између Анголе и Мозамбика. Током протеста који су потресали Португалију крајем 19. века песма је постала веома популарна. Песма је прво усвојена као републиканска химна, а 1910. као химна новонастале републике Португалије, уместо дотадашње Повеља Химна (порт. O Hino da Carta), последње химне уставне монархије у Португалији. Назив A Portuguesa значи Португалска песма.

Оригинална верзија је имала стих: Против Британаца , ступамо (порт. Contra os Bretões, marchar, marchar), а 16. јула 1957. године овај стих је преправљен у Против топова ступамо, ступамо (порт. Contra os canhões, marchar, marchar).


Стихови на португалском
Heróis do mar, nobre povo,
Nação valente, imortal
Levantai hoje de novo
O esplendor de Portugal!
Entre as brumas da memória,
Ó Pátria, sente-se a voz
Dos teus egrégios avós
Que há-de guiar-te à vitória!
Às armas, às armas!
Sobre a terra sobre o mar,
Às armas, às armas!
Pela Pátria lutar
Contra os canhões marchar, marchar!

Превод на српски
Племенити људи, морски јунаци,
храбри, бесмртни, народе,
данас опет свиће
португалски сјај.
Из магле успомена,
Домовино, осети гласове
великих предака
који ће те довести до победе!
На оружје, на оружје,
преко земље, преко мора,
на оружје, на оружје,
боримо се за домовину!
Против топова ступамо, ступамо

IZRAEL

Хатиква (хеб. התקווה- Hatikvah), „Нада”, је национална химна Израела.

Хатиква-у је написао галицијски песник Нафтали Херц Имбер у Јашију 1871. као песму од девет строфа коју је назвао Тикватену (Наша нада).

1897., на првом ционистичком конгресу, постала је химна ционизма; касније ју је аранжирао композитор Паул Бенхајм, са музиком заснованом на румунско-јеврејској народној песми.

Касније је текст измењен више пута до коначног облика који је добио 1948. када је настала држава Израел и када је ова песма постала њена химна.

У садашњем облику, песма се састоји само из једне строфе и рефрена оригиналне песме.
Најважнија промена која се десила у тексту је да Јевреји више не теже ка повратку у Цион, већ да створе слободну државу у њему.
За музику коју је вероватно компоновао Самуел Коен се тврди да је заснована на теми из симфонијске поеме „Влтава” чешког композитора Бедржиха Сметане, коју је и он узео из народне песме са простра северозападне Румуније и Молдавије. Стихови химне су на хебрејском .

Изговор и превод текста химне:

Кол од балевав
П'нима -
Нефеш Јехуди хомија
Улфа'атеј мизрах кадима
Ајин л'цион цофија.
Од ло авдах тикватену
Хатиква бат шнот алпајим:
Л'и'хјот ам хофши б'арцену -
Ерец Цион в'Јерушалајим

Све док је у нашим грудима
Душа Јевреја жуди
И напред ка Истоку,
Ка Сиону, око гледа.
Наша нада није још изгубљена,
Нада две хиљаде година стара,
Да будемо слободан народ у земљи својој
Земљи Сиона и Јерусалима

ODA RADOSTI

Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.
   
Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Текст песме

Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,
Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.
Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.
Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.
Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,
сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.
Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.
Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.

Верзија текста незваничне Европске химне

Радост искра све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крило твоје спајат' зна.

INTERNACIONALA

Internacionala (L'Internationale na francuskom) je najpoznatija socijalistička pjesma i jedna od najprepoznatljivijih pjesama na svijetu. Originalne riječi (na francuskom) napisao je 1870. godine Eugène Pottier (1816–1887, kasnije član Pariske Komune). Pierre Degeyter (1848–1932) komponovao je pesmu 1888. (Originalno je trebala biti pjevana na glazbu Marseljeze.)

Internacionala je postala komunistička, anarhistička i socijaldemokratska himna pa je prevedena na mnoge jezike. U mnogim evropskim zemljama pesma je početkom 20. veka bila zabranjivana zbog stihova koji potstiču na rušenje vlasti. Tradicionalno se peva sa stisnutom desnom šakom podignutom uz slepoočnicu.

Ruska verzija Internacionale služila je kao himna Sovjetskog Saveza od 1917. do 1944. kad je zamenjena Himnom Sovjetskog Saveza a postala je partijska himna KPSS. Prvu rusku verziju preveo je Arkadij Jakovljevič Kots 1902. godine i sastojala se od 3 strofe i refrena. Kasnije je proširena i ponovo prepevana.
Internacionalu pevaju ne samo komunisti nego (u mnogim zemljama, koriste bez teksta pesme) i socijalisti ili socijaldemokrati. Pevana je i za vreme studentskih i radničkih protesta 1989. godine na trgu Tiananmen. Narodna Republika Kina je 6. juna 2003. zabranila izvođenje Internacionale na sastancima partije na svim nivoima.
Muzika Internacionale je u Francuskoj zaštićena patentom, mada se ta činjenica na široko ignorise od strane organizatora levičarskih sastanaka.

Prva strofa
Debout, les damnés de la terre
Debout, les forçats de la faim
La raison tonne en son cratère
C'est l'éruption de la fin
Du passé faisons table rase
Foules, esclaves, debout, debout
Le monde va changer de base
Nous ne sommes rien, soyons tout
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Druga strofa
Il n'est pas de sauveurs suprêmes
Ni Dieu, ni César, ni tribun
Producteurs, sauvons-nous nous-mêmes
Décrétons le salut commun
Pour que le voleur rende gorge
Pour tirer l'esprit du cachot
Soufflons nous-mêmes notre forge
Battons le fer quand il est chaud
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Treća strofa
L'état comprime et la loi triche
L'impôt saigne le malheureux
Nul devoir ne s'impose au riche
Le droit du pauvre est un mot creux
C'est assez, languir en tutelle
L'égalité veut d'autres lois
Pas de droits sans devoirs dit-elle
Egaux, pas de devoirs sans droits
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Četvrta strofa
Hideux dans leur apothéose
Les rois de la mine et du rail
Ont-ils jamais fait autre chose
Que dévaliser le travail
Dans les coffres-forts de la bande
Ce qu'il a créé s'est fondu
En décrétant qu'on le lui rende
Le peuple ne veut que son dû.
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Peta strofa
Les rois nous saoulaient de fumées
Paix entre nous, guerre aux tyrans
Appliquons la grève aux armées
Crosse en l'air, et rompons les rangs
S'ils s'obstinent, ces cannibales
A faire de nous des héros
Ils sauront bientôt que nos balles
Sont pour nos propres généraux
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Šesta strofa
Ouvriers, paysans, nous sommes
Le grand parti des travailleurs
La terre n'appartient qu'aux hommes
L'oisif ira loger ailleurs
Combien, de nos chairs se repaissent
Mais si les corbeaux, les vautours
Un de ces matins disparaissent
Le soleil brillera toujours.
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|

srpskohrvatski prijevod

Ustajte prezreni na svijetu
Svi sužnji koje mori glad!
To razum grmi u svom gnjevu
Kraj u ognju bukti sad
Prošlost svu zbrišimo za svagda
Ustaj , roblje , diže se
Sav svijet iz temelja se mijenja
Svoj bijedi sutra bit će kraj!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Druga strofa
Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Tko trudom sve na svijetu stvara
Sam nek zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
I misao da ne guši mrak,
Raspirimo oganj u čas pravi,
I naš nek kuje čekić jak.
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Treća strofa
Naš zakon vlasnika sad štiti,
u ruci silnih krvav mač,
Pod njime sirotinja pišti,
On joj stvara bijedu i plač.
Svi mi bjesmo dosad bespravni,
Jednakost nek je sad za nas,
U pravu postanimo ravni,
I sebi samo dajmo vlast!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Četvrta strofa
U bijesu svome sav je ružan
Taj kralja novca gnusni soj,
A svima dužan i predužan,
Pljačka nam on trud i znoj!
Što naš rad nam stvori i osnaži
Otmicom tuđ je zalogaj!
Al narod od njeg sada traži
Da vrati krvav zajam taj!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Peta strofa
Nas varkom lagali su silni,
Nek mir je nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
Bit će s nama uz svoga svoj.
Osvajački tko u rat poziva
Da narod drugom bude rob,
Nek znade: naša puška živa
I njemu sprema crni grob!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Šesta strofa
Svud radnik i seljak se budi,
Visoko nose crven stijeg,
A širom zemlje radni ljudi
Silnika će nagnat' u bijeg.
Što nam krv su vjekovima pile
Tih crnih ptica skrš'mo let!
Kad s lica zemlje sve iščile,
Pod suncem nek zablista svijet!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|

OLIMPIJSKA HIMNA

Олимпијска химна (гр. Ο Υμνος των Αγωνων) је музичко дело које је компоновао Спирос Самарас (Spyros Samaras) на текст песме грчког песника и писца Костиса Паламаса (Kostis Palamas). Први пут је изведена на церемонији отварања првих Олимпијских игара 1896. у Атини. Након тога, сваки домаћин је давао разним композиторима и музичарима да напишу химну за одређену Олимпијаду.

Ову химну је Међународни олимпијски комитет 1958. прогласио званичном и први пут је изведена на отварању Токијских Игара 1964. године.
Олимпијска химна има статус државне химне према прописима МОК-а.

Originalni tekst:

Αρχαίον Πνεύμ'αθάνατον, αγνέ πατέρα
του ωραίου, του μεγάλου και τ'αληθινού,
κατέβα, φανερώσου κι άστραψ'εδώ πέρα
στην δόξα της δικής σου γης και τ'ουρανού.
Στο δρόμο και στο πάλεμα και στο λιθάρι,
στων ευγενών Αγώνων λάμψε την ορμή,
και με τ'αμάραντο στεφάνωσε κλωνάρι
και σιδερένιο πλάσε κι άξιο κορμί.
Κάμποι, βουνά και πέλαγα&sup1 φέγγουν μαζί σου
σαν ένας λευκοπόρφυρος μέγας ναός,
και τρέχει στο ναόν εδώ προσκυνητής σου,
Αρχαίον Πνεύμ'αθάνατον, κάθε λαός.


Превод

Бесмртни Душе Антике, пречисти оче
лепоте, величине и истине,
сиђи, откриј нам се као муња
овде у слави твоје земље и твога неба.

У трчању, рвању и бацању
просветли нас племенитом светлошћу Игара,
и круниши нас вечним венцем
и учини нам тело чврсто и вредно.

Поља, планине и пучина&sup1 сјаје са тобом
као бело-пурпурни велики храм,
у који долазе твоји ходочасници,
о Бесмртни Душе Антике, сви народи.

NR KINA

Državna himna NR Kine je « Marš doobrovoljaca» formiran 1935.godine. Tekst pesme je pisao dramaturg Tian Hang, a kompozitor je Ne Er- osnivač pokreta nove muzike u Kini. Ova pesma je bila tematska pesma filma « Dobra mladež». U filmu se opisuje kako su nakon događaja « 18.septembar», japanski agresori okupirali tri severne kineske provincije. Brojni kineski intelektualci su u ključnom momentu kada se kineska nacija našla u opasnosti, hrabro išli na front borbe protiv japanskih okupatora. Prikazivanjem filma ova pesma je popularisana u svim krajevima zemlje i nazvana rogom za oslobodjenje kineske nacije.

Na prvom plenarnom zasedanju konferencije kineskog narodnog političkog konsultativnog saveta 27.septembra 1949.godine usvojena je rezol ucija u kojoj je potvrdjeno da se, do zvaničnog potvrdjenja državne himne NR Kine, « Marš doborvoljaca» se koristi kao državna himna Kine.

14.marta 2004. godine na drugom zasedanju Svekinskog narodnog Kongresa 10. saziva je usvojen amandman Ustava u kome je potvrdjeno da je državna himna NR Kine « Marš dobrovoljaca».


Ustanite, vi koji odbijate da budete robovi!
Usmerimo naše telo i krv ka novom Velikom Zidu!
Kineska nacija se suočava sa svojim najvećim iskušenjem,
Iz svakog tlačenja će se izdići naš konačni krik
Ustajte ! Ustajte! Ustajte!
Nas je mnogo, ali nam srca kucaju kao jedno!
Hrabro izazivajući neprijateljske pucnje, marširajmo napred !
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Napred !

INDIJA

Ђана Гана Мана (бен. जन गण मन - Jana Gana Mana) (Ти си владар умова свих људи) је национална химна Индије. Она представља прву од пет строфа песме коју је написао лауреат Нобелове награде Рабиндранат Тагор на бенгалском језику.

Индијска химна је овде дата на два писма,  Бенгалскom i Девангари.

জনগণমন-
অধিনায়ক জয় হে
ভারতভাগ্যবিধাতা!
পঞ্জাব সিন্ধু গুজরাট
মরাঠা দ্রাবিড় উতকল বঙ্গ
বিন্ধ্য হিমাচল যমুনা গঙ্গা
উচ্ছলজলধিতরঙ্গ
তব শুভ নামে জাগে, তব শুভ
আশিস মাগে,
গাহে তব জয়গাথা।
জনগণমঙ্গলদায়ক জয় হে
ভারতভাগ্যবিধাতা!
জয় হে, জয় হে, জয় হে,
জয় জয় জয়, জয় হে॥   जन गण मन
अधिनायक जय हे
भारत भाग्यविधाता
पंजाब सिन्धु गुजरात मराठा
द्राविड़ उत्कल बंगा
विन्ध्य हिमाचल यमुना गंगा
उच्छल जलधि तरंगा
तव शुभ नामे जागे
तव शुभ आशीष मांगे
गाहे तव जयगाथा
जन गण मंगलदायक जय हे
भारत भाग्यविधाता
जय हे, जय हे, जय हे
जय जय जय जय हे!

JAPAN

"Kimi Ga Yo" („1000 година владавине да ти буду срећне”) (јап. 君が代) је национална химна Јапана, која је била незванична до 1999. Написана је у стилу Вака (Waka), древном јапанском стилу песме, из Хеиан периода (Heian). Аутор није познат.

君が代は
千代に
八千代に
細石の
巌となりて
苔の生すまで   きみがよは
ちよに
やちよに
さざれいしの
いわおとなりて
こけのむすまで


Нека владавина мог Господара,
Траје хиљаду,
Осам хиљада генерација,
Док шљунак
Не прерасте у камење
Покривено маховином

Постоји мишљење да су ово стихови једне љубавне песме. Древни Јапанци су веровали да камење настаје од шљунка као што изданак расте из семена, што се и огледа у песми.
Године 1869. Ојама Иуао (Oyama Iwao) и други Сацума војни официри су изабрали ову песму за националну химну и упослили енглеза Џона Вилијама Фентона (John WIlliam Fenton) да напише музику за њу. Ипак, због лоше репутације аутора, идеја је напуштена 1876. Садашњу музику је компоновао Хајаши Хиромори (Hayashi Hiromori) 1880. године

KANADA

О Канадо је химна Канаде.

Стихови на Енглеском

O Canada! Our home and native land!
True patriot love in all thy sons command.
With glowing hearts we see thee rise,
The True North strong and free!
From far and wide, O Canada,
We stand on guard for thee.
God keep our land glorious and free!
O Canada, we stand on guard for thee.
O Canada, we stand on guard for thee.
[уреди] Стихови на француском
Ô Canada ! Terre de nos aïeux,
Ton front est ceint de fleurons glorieux !
Car ton bras sait porter l'épée,
Il sait porter la croix;
Ton histoire est une épopée
Des plus brillants exploits.
Et ta valeur de foi trempée
Protégera nos foyers et nos droits;
Protégera nos foyers et nos droits.


Двојезична верзија

O Canada! Our home and native land!
True patriot love in all thy sons command.
Car ton bras sait porter l'épée,
Il sait porter la croix;
Ton histoire est une épopée
Des plus brillants exploits.
God keep our land glorious and free!
O Canada, we stand on guard for thee.
O Canada, we stand on guard for thee.

U Kanadi pesma God Save the Queen nije zvanično proglašena kraljevskom himnom, ali se konvencijom učvrstila kao takva, te se ponekada na javnim svečanostima izvodi zajedno sa zvaničnom kanadskom himnom O Canada.

VELIKA BRITANIJA

God Save the Queen (srpskohrvatski: Bože čuvaj Kraljicu) je patriotska pesma, državna himna i kraljevska himna Ujedinjenog Kraljevstva, jedna od dve državne himne Novog Zelanda, kraljevska himna Kanade, Australije i ostalih komonveltskih kraljevstava, kao i himna britanske kraljevske porodice. U doba vladavine kralja naslov i reči pesme menjaju se u God Save the King (srpskohrvatski: Bože čuvaj Kralja). Upotreba ove pesme na događajima od državnog značaja u Velikoj Britaniji predstavljala je prvi primer da je neka država usvojila državnu himnu.

Ne postoji neka zvanična verzija ove pesme: od vremena prvog objavljivanja dodavane su i izostavljane različite strofe, pa se čak i danas u raznim publikacijama nailazi na različite verzije pojedinih strofa raspoređenih na različite načine. Štaviše, ova himna nikada nije bila zvanično usvojena bilo kraljevskom proklamacijom bilo zakonom već se održala isključivo tradicijom. U načelu se obično peva samo prva strofa, ponekada i druga, ali u izuzetnim okolnostima mogu se pevati i prve tri strofe.

Poreklo melodije i dalje nije utvrđeno sa sigurnošću, pa je okruženo legendama i spekulacijama. U Oksfordskom muzičkom priručniku se ukazuje na sličnosti s melodijom jedne starije crkvene tužaljke, premda je ritam identičan s ritmom golijardskih pesama, pa se navode primeri nekoliko takvih plesnih melodija koje veoma mnogo liče na God Save the Queen. Kompozicija dr Johna Bulla (1619) ima mnogo sličnosti sa savremenom melodijom ove himne.

Prva objavljena verzija današnje melodije pojavljuje se 1744. godine u Thesaurus Musicus kao notna postavka za poznatu prvu strofu. Pesma je nesumnjivo dobila na popularnosti tokom naredne godine (s iskrcavanjem Charlesa Edwarda Stuarta). Svakako je bila pevana u londonskim pozorištima 1745. godine, kada je, na primer, Thomas Arne sastavio notni zapis melodije za pozorište Drury Lane.

Izraz Bože čuvaj kralja (God save the King) je mnogo stariji od ove pesme i nalazi se, na primer, na više mesta u Bibliji kralja Jamesa. 1545. godine izraz God save the King bio je  jedan od lozinki Kraljevske mornarice, pri čemu je očekivani odgovor bio Long to reign over us (= Neka dugo vlada nad nama). Takođe molitva koja se čitala u crkvama prilikom obeležavanja godišnjica Barutne zavere sadrži reči koji su možda bar delom predstavljali osnovu za drugu strofu Rasteraj naše neprijatelje... umanji njihovu zlobu i uništi njihove planove (Scatter our enemies... assuage their malice and confound their devices).

Godine 1745. The Gentleman's Magazine je objavio pesmu Bože čuvaj našeg gospodara kralja: Nova pesma za dvoglasje (God save our lord the king: A new song set for two voices). Ova verzija sadrži prve tri strofe koje su navedene dalje u tekstu (uz manje varijacije). Prema tradiciji, smatra se da je prvo izvvodjenje bilo 1745. godine, kada je pesma pevana u znak podrške kralju Georgeu II nakon poraza njegove vojske u bici kod Prestonpana od strane jakobitskog pretendenta na engleski i škotski presto, Charlesa Edwarda Stuarta, čije su se snage pretežno sastojale od škotskih vojnika. Ponekeda se tvrdi, pomalo ironično, da se pesma prvo pevala u znak podrške jakobitima: reč "pošalji" (send) u stihu "Pošalji ga kao pobednika" (Send him victorious) mogla bi implicirati da je kralj zapravo bio odsutan. Takođe postoje primeri čaša iz ranog 18. veka na kojima je urezana jedna verzija teksta, a koje su, kako se čini, bile namenjene za ispijanje zdravice u čast Jamesa II.

Oko 1745. godine antijakobitsko osećanje je došlo do izražaja u četvrtoj strofi, gde se upućuje molitva za uspeh vojske Georgea Wadea koja se tada okupljala u Newcastleu. Ove reči su na kratko vreme zadobile popularnost, premda se nisu pojavile u verziji koja je bila objavljena u Gentleman's Magazine:

Engleski original

Lord, grant that Marshal Wade,
May by thy mighty aid,
Victory bring.
May he sedition hush and like a torrent rush,
Rebellious Scots to crush,
God save the King.

Srpskohrvatski prevod
Gospode, daj da maršal Wade,
uz tvoju svemoćnu pomoć,
pobedu donese.
Neka pobunu utiša i kao bujica pojuri,
da pobunjene Škote skrši,
Bože čuvaj Kralja.

Bilo je nekoliko pokušaja da se pesma poboljša promenom reči. U 19. veku razvila se živa rasprava o državnoj himni i čak i tada druga strofa se smatrala pomalo uvredljivom. Naime, postavilo se pitanje o izrazu "rasteraj njene neprijatelje": neki su smatrali da će snaga parlamenta i krune više doći do izražaja ako se reč "njene" (her) zameni rečju "naše" (our), dok su drugi ukazivali na to da je teologija pomalo nejasna te predlagali kao zamenu reč "tvoje" (thine). Godine 1836. William Edward Hickson napisao je četiri alternativne strofe, od kojih su prva, treća i četvrta date kao prilog tekstu državne himne u zborniku English Hymnal (gde državna himna sadrži samo prvu i treću strofu originalnog teksta).

Ranije je ovu pesmu kao državnu himnu koristila većina komonveltskih kraljevstava, uključujući Australiju, Kanadu i Jamajku. U Australiji je ona zamenjena pesmom Advance Australia Fair, u Kanadi pesmom O Canada, a u Jamajci pesmom Jamaica, Land We Love, premda je ona i dalje kraljevska himna ovih zemalja te se izvodi na zvaničnim ceremonijama kojima prisustvuju članovi kraljevske porodice ili njihovi predstavnici (generalni guverner, guverner ili zamenik guvernera).

U Australiji je pesmu God Save the Queen zvanično proglasio za kraljevsku himnu generalni guverner sir Ninian Stephen 19. aprila 1984. godine. Istovremeno, ova pesma je i dalje priznata za jednu od dve zvanične državne himne Novog Zelanda, zajedno s pesmom God Defend New Zealand, premda se u praksi više gotovo nikada ne izvodi kao državna himna.
 
God Save the King je bila prva pesma koja se ikada upotrebila kao državna himna, premda je holandska državna himna, Wilhelmus, po postanku starija. Zbog njenog uspeha nastalo je nekoliko imitacija, posebno u Francuskoj a kasnije i u Nemačkoj. Prva nemačka državna himna bila je kopija pesma "God Save the King", pri čemu su reči bile promenjene u Heil dir im Siegerkranz, ali su se pevale na istu melodiju kao i britanska himna. Ta je melodija bila korišćena, a ponegde i zvanično usvojena, za državnu himnu nekoliko drugih zemlja, uključujući Rusiju (do 1833), Švedsku i Švajcarsku.

Ukupno je oko 140 kompozitora, uključujući Beethovena, Haydna i Brahmsa, upotrebilo ovu melodiju u svojim kompozicijama.[21]

Često, kada je potrebna himna za neku od konstitutivnih zemalja Ujedinjenog Kraljevstva, koristi se neka od drugih pesama:
•   Wales ima vlastitu zvaničnu himnu – Hen Wlad Fy Nhadau.
•   Engleska u načelu koristi God Save the Queen, ali je bilo i slučajeva da se koristila pesma Jerusalem ili Land of Hope and Glory.
•   Severna Irska obično koristi God Save the Queen na događajima koji su povezani s britanskom tradicijom, odnosno irsku državnu himnu Amhrán na bhFiann (The Soldiers' Song) na događajima koji su povezani s irskom tradicijom. Pored toga, ponekada se koristi himna Londonderry Air (Danny Boy) koja obuhvata obe zajednice.
•   Škotska koristi ili Flower of Scotland ili Scotland the Brave, zavisno od prilike.


Engleski original
1
God save our gracious Queen,1
Long live our noble Queen,
God save the Queen:
Send her victorious,
Happy and glorious,
Long to reign over us:
God save the Queen.

2
O Lord, our God, arise,
Scatter her enemies,
And make them fall.
Confound their politics,
Frustrate their knavish tricks,
On Thee our hopes we fix,
God save us all.

3
Thy choicest gifts in store,
On her be pleased to pour;
Long may she reign:
May she defend our laws,
And ever give us cause
To sing with heart and voice
God save the Queen.


Srpskohrvatski prevod
1
Bože čuvaj našu milostivu Kraljicu,1
Dugo nek živi naša plemenita Kraljica,
Bože čuvaj Kraljicu:
Obdari je pobedom,
Srećom i slavom,
Dugo nad nama nek vlada:
Bože čuvaj Kraljicu.

2
O Gospode, naš Bože, ustani,
Rasteraj njene neprijatelje,
I propast na njih pošalji.
Satri njihovu politiku,
Uništi njihove kvarne igre,
U tebe svoje nade polažemo,
Bože čuvaj sve nas.

3
Svoje najbolje darove što imaš,
Njoj dobrohotno u izobilju daruj;
Dugo neka ona vlada:
Neka brani naše zakone,
I uvek nam daje razloga
Da iz sveg srca glasno pevamo
Bože čuvaj Kraljicu.

S A D

Барјак искићен звездама (енгл. The Star-Spangled Banner) је национална химна Сједињених Америчких Држава.

Настала је 1814. године, за време британско-америчког рата 1812—1815. године, али је постала званична химна САД тек 1931. године.

Аутор песме је адвокат и песник Френсис Скот Ки (Francis Scott Key), који је песмом хтео да изрази своју радост што је након бомбардовања тврђаве Мекхенри од стране Британаца америчка застава опстала на јарболу тврђаве. Мелодија је позајмљена од једне популарне енглеске песме из 18. века, To Anacreon in Heaven од Џона Стефорда Смита (John Stafford Smith). Песма је брзо постала патриотска химна, да би 1931. године била проглашена за званичну националну химну Сједињених Америчких Држава, осим треће строфе која због јаких антибританских тенденција није ушла у званичну верзију.

Химна на енглеском:

Oh, say can you see, by the dawn's early light,
What so proudly we hailed at the twilight's last gleaming?
Whose broad stripes and bright stars, through the perilous fight,
O'er the ramparts we watched, were so gallantly streaming?
And the rockets' red glare, the bombs bursting in air,
Gave proof through the night that our flag was still there.
O say, does that star-spangled banner yet wave
O'er the land of the free and the home of the brave?
On the shore, dimly seen through the mists of the deep,
Where the foe's haughty host in dread silence reposes,
What is that which the breeze, o'er the towering steep,
As it fitfully blows, now conceals, now discloses?
Now it catches the gleam of the morning's first beam,
In full glory reflected now shines on the stream:
'Tis the star-spangled banner! O long may it wave
O'er the land of the free and the home of the brave.
And where is that band who so vauntingly swore
That the havoc of war and the battle's confusion
A home and a country should leave us no more?
Their blood has wiped out their foul footstep's pollution.
No refuge could save the hireling and slave
From the terror of flight, or the gloom of the grave:
And the star-spangled banner in triumph doth wave
O'er the land of the free and the home of the brave.
Oh! thus be it ever, when freemen shall stand
Between their loved homes and the war's desolation!
Blest with victory and peace, may the heaven-rescued land
Praise the Power that hath made and preserved us a nation.
Then conquer we must, when our cause it is just,
And this be our motto: "In God is our trust."
And the star-spangled banner in triumph shall wave
O'er the land of the free and the home of the brave!

KRALJEVSKA HIMNA

Kraljevska himna je naziv za patriotsku pesmu koja nalikuje državnoj himni ali eksplicitno slavi monarha ili kraljevsku porodicu. Kraljevske himne obično se izvode na ceremonijama kojima prisustvuje monarh ili tokom drugih događaja koji su povezani s monarhom.

Primeri:
 
"God Save the Queen" je kraljevska himna Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije i drugih komonveltskih kraljevstava. U Novom Zelandu i God Save the Queen i God Defend New Zealand su zvanične državne himne, premda se u poslednje vreme himna "God Save the Queen" izvodi uglavnom samo kada su prisutni kraljica ili drugi članovi britanske kraljevske porodice.

"Kungssången", Kraljeva pesma, je švedska kraljevska himna.
"Kong Kristian", Kralj Kristijan, je danska kraljevska himna.
"Marcha Real", Kraljevski marš, je državna himna Španije.
"Phleng Sansoen Phra Barami" je kraljevska himna Tajlanda.
"Kongesangen" je norveška kraljevska himna, a predstavlja adaptaciju himne God Save the Queen, čiju melediju takođe koristi.
"Боже, Царя храни", Bože čuvaj cara, doslovno Bože, drži cara, bila je državna himna himna Ruskog carstva do 1917. godine. Još uvek se koristi u nekim krugovima ruske dijaspore.
"Ubavoj nam Crnoj Gori" bila je državna himna Kraljevine Crne Gore, koja je proslavljala i monarha ove države.
"Gott erhalte Franz den Kaiser" bila je himna bivšeg Austro-Ugarskog Carstva.

evo je k.u.k himna :

Gott erhalte Franz, den Kaiser,
 Unsern guten Kaiser Franz!
 Lange lebe Franz, der Kaiser,
 In des Glückes hellstem Glanz!
 Ihm erblühen Lorbeerreiser,
 Wo er geht, zum Ehrenkranz!
 Gott erhalte Franz, den Kaiser,
 Unsern guten Kaiser Franz!

Valjda JOSIP RUNJANIN

Petar Von Preradović spada u hrvatsku, a ne srpsku književnost........

Paula v. Preradovic je unuka, rodjena (15 godina) nakon smrti Petra Preradovica.....

Ajd budi ljubazan pa je prevedi,los sam sa nemackim jezikom a i nesto se narocito nismo trudili da kroz istoriju isti ucimo,valjda nije bilo dobro podneblje da bi se primio!

he, ovisi s koje obale rijeke ti je bilo podneblje kod nas ti dođe kao domaći  ;D ;D ;D , ali pustimo sad to prijevod bi išao ovako:


Bože živi, bože štiti Cara
Našeg dobrog Cara Franju
dug život daj našemu Caru Franji.....


ali ovdje bi bolje pasali prepjevi koji su išli ovako nekako.....

Bože živi, Bože štiti
Cara našeg i naš dom.
Vječnom Ti ih slavom kiti,
Snagom Ti ih jačaj svom.
Ti nam sretne dane množi.......

ili


Bože živi, čuvaj Bože!
Cara našeg i naš dom!
Silan vjerom da nas može
Mudrom vladat desnicom!
Štitimo mu carstvo davno......


ovaj stihovi bože živi, bože štiti..... potječu iz k.u.k. himne i korišteni su dosta često u drugim himnama tog vremena, naime himna ruske Dinastije Romanov je zapravo prepjev originala Austro-Ugarske Monarhije. Iz Rusije (Боже , Царя храни) je očito i došla do Srbije.

Аутор композиције хрватске химне "Љепа наша" је у крштенице ипак уписан као "Јосиф", а не као "Јосип". Наиме, био је православне вероисповести и ово хришћанско име се код православаца  на овим просторима изговарало и писало тако , са "ф" на крају (уствари у црквеним књигама исписује тако), до се код католика (католичка верзија) изговарало са "п" на крају.

У принципу то је небитно. Компоновао је то што јесте на понос и част свима нама.

Ево једног врло духовитог (и поучног) текста о томе "ко је коме шта компоновао"

http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/130075/Default.aspx

Prvi stihovi njemačke himne ("...über alles") su zabranjeni, kao i oni gdje se spominju Memel i Meuse. Kao prva strofa izvodi se "Recht und Freiheit, Einigkeit..." "Pravda (pravo, zakonitost), sloboda, jednakost..."

CESKA

Kde domov můj je od 1993. godine državna himna Češke.

Reči himne potiču iz pozorišnog dela "Fidlovačka aneb žádný hněv a žádná rvačka" koje je napisao Josef Kajetán Tyl. Ovo pozorišno delo je prvi put premijerno izvedeno u Pragu 21. decembra  1834. godine.Muziku je napisao František Škroup. Pozorišno delo ima više delova ali se za himnu uzima samo prva strofa.

Za vrijeme Čehoslovačke, državna himna se sastojala iz dva dela. Prvi je deo bila sadašnja Češka himna a drugi deo je bila himna Slovačke (Nad Tatrou sa blýska). - Himna se izvodila bez prekida.

Tekst himne:

Kde domov můj,
kde domov můj?
Voda hučí po lučinách,
bory šumí po skalinách,
v sadě skví se jara květ,
zemský ráj to na pohled!
A to je ta krásná země,
země česká, domov můj,
země česká, domov můj!

SLOVACKA

„Nad Tatrou sa blýska“ („Nad Tatrama seva“) je nacionalna himna Slovačke.

Tekst je napisao Janko Matuška 1844, dok je za melodiju uzeta narodna pesma „Kopala studienku“ („Kopala je izvor“). Pesma je stekla popularnost za vreme pobune 1848./1849. i od tada postaje nacionalna pesma Slovaka.
Prva strofa je, zajedno sa prvom strofom češke himne „Kde domov můj?“ („Gde je moj dom?“) činila himnu Čehoslovačke od njenog nastanka 1920, pa sve do mirnog razlaza Slovačke i Češke 1. januara 1993, kada su prve dve strofe proglašene za nacionalnu himnu.

Reči himne:
:Nad Tatrou sa blýska
hromy divo bijú.
Zastavme ich bratia,
ved' sa ony stratia,
Slováci ožijú.
To Slovensko naše
posiaľ tvrdo spalo.
Ale blesky hromu
vzbudzujú ho k tomu,
aby sa prebralo.

Už Slovensko vstáva
putá si strháva
Hej rodina milá
hodina odbila,
žije matka Sláva
Ešte jedle rastú
na krivánskej strane
Kto jak Slovák cíti,
nech sa šable chytí,
a medzi nás vstane

Prevod:

Iznad Tatri seva
tutnje gromovi.
Braćo, to će stati,
nemojmo se dati,
još Slovaka ima.

Slovačka je naša
dosad tvrdo spala,
ali bleskom ljuta
groma potaknuta,
Buditi se stala.

AZERBEJDZAN

Državna himna Republike Azerbedjžan (az.: Azərbaycan Respublikasının Dövlət Himni) je azerbajdžanska himna; usvojena je 1992. godine po proglašenju nezavisnosti od SSSR-a. Originalno je napisana pod naslovom Marš Azerbajdžana (az.: Azərbaycan marşı). Reči je napisao pesnik Ahmed Javad, a komponovao Uzeyir Hajibeyov.

KAZAHSTAN

Moj Kazahstan (kaz. Менің Қазақстаным) je državna himna Republike Kazahstan od januara 2006.godine.

Himna od 1992. do 2006.
Početkom 1992. god. objavljen je konkurs za muziku i tekst nove himne Republike Kazahstan. U izbornu komisiju je stiglo oko 750 predloga. Tokom rasprava javno mnjenje je iskazalo stav da treba sačuvati muziku himne Kazaške SSR. Bilo je četiri pobednika. Trojica od njih: Muzafar Alimbajev (kaz. Мұзафар Әлімбаев), Tumanbaj Moldagalijev (kaz. Тұманбай Молдағалиев), Kadir Mirzalijev (kaz. Қадыр Мырза Әлі) bili su poznati pesnici srednje generacije. Četvrta je bila pesnikinja Žadira Daribajeva. Muzika je ostala ista.

Tokom ceremonije polaganja venaca na spomenik vojnicima 9. maja 2000.g., predsednik države Nursultan Nazarbajev izjavio je da se himna mora izmeniti i poručio predsedniku Mažilisa Žarmahanu Tujakbaju da to uradi. Za nekoliko nedelja izaslanik Mažilisa Nurbah Rustemov je pokrenuo inicijativu da se u program dana Mažilisa unese projekat zakona «O izmeni himne Kazahstana» na stihove Nazarbajeva. Projekat je prihvaćen za  razmatranje, ali posle niza natpisa u listovima dokazala se činjenica da je plagijat — tekst «Қazaғыm menің», štampan u izdavaštvu «Ana tіlі» 1998. sa Nazarbajevim kao autorom, razlikovao se samo naslovom od teksta «Elіm menің» objavljenog u listu «Egemen Қazaқstan» 1996. sa Tumanbajem Moldagalijevim kao autorom.  Nakon toga, 28. juna 2001.g. poslanici dva doma parlamenta su jednoglasno skinuli ovu temu sa dnevnog reda.

Himna od 2006.
Od 7. januara 2006. himna Republike Kazahstan je postala «Moj Kazahstan» (Menің Қazaқstanыm) — popularna pesma napisana još 1956., u koju su unete izmene da bi odgovarala statusu državne himne. Pošto je izmene u tekst uneo predsednik Republike Kazahstan Nursultan Nazarbajev on se smatra koautorom teksta.
Takođe su izmenjena pravila slušanja himne. Pri izvođenju himne na zvaničnim ceremonijama prisutni moraju da ustanu i da prinesu desnu šaku levoj strani grudi.

Muziku je napisao kompozitor Šamši Kaldajakov na reči Žumekena Nažimedenova (1956.) i Nursultana Nazarbajeva (2005.)

BELGIJA
Pesma Brabana (fr. La Brabançonne- "Pesma o Brabantu")  je državna himna Belgije. Himna ima tri verzije - na sva tri zvanična jezika Belgije (francuski, holandski, nemački)  jer su to tri službena jezika u Belgiji. Po legendi, tekst himne je napisan septembra 1830. godine, tokom Belgijske revolucije, od strane mladog revolucionara Ženevala čije je pravo ime bilo Alexandre Dechet.
François Van Campenhout komponovao je himnu i ona je izvedena prvi put u septembru 1830.g.

Godine 1860. Belgija je i službeno prihvatila komponovanu  pesmu za nacionalnu himnu, ali je belgijski premijer izmenio neke reči iz političkih razloga.


Brabant  je i naziv spomenika iz 1930. kojeg je na trgu Surlet de Chokier u Briselu podigao Charles Samuël. Na njemu se nalaze delomični tekstovi himne na francuskom i holandskom jeziku. Smatra se da je umetnikov uzor bila francuska himna La Marseillaise koja isto ima spomenik u Parizu.

ABHAZIJA

Aiaaira (Pobeda) je himna delimično priznate Republike Abhazije. Autor teksta je Genadi Alamia a kompozitor Valera Čkaduva.

Pri proglašenju nezavisnosti Abhazije 1992. godine utvrđena je i državna himna. Po izboru Sergeja Bagapša na mesto predsednika donet je akt «O državnoj himni Republike Abhazije» 24. oktobra 2007. U himnu su ušli glavni motiv i reči abhazske revoluciono-oslobodilačke pesme «Kьaraz» iz vremenâ okupacije Abhazije od strane vojske Gruzijske Demokratske Republike.

OSETIJA

Uarzon Irыston! (Voljena Osetijo!) je himna delimično priznate Republike Južna Osetija. Tekst je napisao Tortaz Kokajti, a kompozitor je Feliks Alborov.

BELORUSIJA

My, Belarusy (bjeloruski Мы, Беларусы i My, Biełarusy, srp.: Mi, Bjelorusi), je neslužbeni naslov beloruske državne himne. Službeni naziv je "Državna himna Republike Belorusije". Muziku je napisao Niescier Sakałoŭski, a stihove Mihas Klimkovič. Kao himnu je od 1955. do 1991. koristila Beloruska Sovjetska Socijalistička Republika. Nakon raspada SSSR-a, kao državna himna Belorusije koristila se samo muzicka podloga. Himnu s novim stihovima (koje je, uz Klimkoviča, napisao i Uladzimir Karyzny) odobrio je 2002. predsednik Aleksandar Lukašenko.

ANDORA

El Gran Carlemany (srp. Veliki Karlo Veliki) je nacionalna himna Andore. Napisao ju je Enric Marfany Bons, a muziku komponovao Joan Benlloch i Vivo. Himna je zvanično usvojena 1921.

ARMENIJA

Mer Hayrenik ("Domovino Naša") je nacionalna himna Armenije. Usvojena je 01. jul 1991.g. Zasnovana je na himni Demokratske Republike Armenije (1918.-1920.), ali danas sadrži i nove stihove.
Muziku je komponovao Barsegh Kanachyan.

Približan prevod:

Domovina naša, slobodna i nezavisna,
Iz vijeka u vijek živa je
Što je djeca njena zovu
Slobodna nezavisna Armenija

Evo tebi, brate zastava,
Koju sam rukama sašio
Koju sam u besanim noćima
Suzama ispirao

Pogledaj te tri boje,
Ti su nam znaci podareni,
Nek zaslijepi sve neprijatelje,
Nek Armenija vječna bude.

Smrt je svud ista
Svatko jednom umire
Ali blagoslovljen je onaj
Koji žrtvu svoju narodu posveti!

HOLANDIJA

Het Wilhelmus („Viljem od Nasaua“) je himna Holandije. Istorijska ličnost koja se pominje u himni je Viljem I Oranski. Himna Holandije je najstarija himna na svetu iako reči japanske himne (ne i muzika) potiču iz 9. veka.  Himna Holandije je zvanično usvojena tek 1932. godine.