PALUBA

Znači ovako.

Na Fiću prvo postavimo run/flat gume.
Onda motor pojačamo sa turbinom i intercoolerom.
Pod prednju haubu postavimo VBR manjeg kalibra.
Na krov stavimo T-12, sa termovizorom.

 ;D

Ne, ne, nećemo ovako  :jok

Ovako ćemo.  :)

Horpah pristade na to. Zaključio je ipak da nema prava da rizikuje ljudske živote. Odlučio je da u klanac pošalje mašinu koja dotle nije učestvovala ni u jednoj akciji.
Bilo je to samohodno vozilo teško osamdeset tona, sa specijalnom namenom, obično korišćeno samo u uslovima visoke denaturacije zračenja, ogromnih pritiska i temperatura.
 Ta mašina, koju su svi, mada nezvanično, zvali „Kiklopom", nalazila se na samom dnu krstarice, nagluho učvršćena gredama tovarnog okna. U načelu nije upotrebljavana na površini planete, a tačnije rečeno, „Nepobedivi“ još nikad uopšte nije pokrenuo svog „Kiklopa“ Situacije koje su zahtevale takvu krajnost mogle su se — u odnosu na celokupnu leteću tonažu baze — nabrojati na prste jedne ruke. Poslati po nešto „Kiklopa", značilo je na žargonu posade isto što i prepustiti zadatak samom đavolu: za neki poraz "Kiklopa“ niko do sad još nije čuo.
Mašinu, izvađenu pomoću dizalica, postaviše na svoznicu, gde se njome počeše baviti tehničari i programirci. Sem običnog sistema Diraka koji stvaraju polje sila, posedovala je loptasti bacač antimaterije, što znači da je mogla da izbacuje antiprotone u bilo kojem pravcu ili u svim pravcima istovremeno.
Izbacivač, ugrađen u oklopni tibuh mašine, omogućavao je ,,Kiklopu“, zahvaljujući interfe­renciji polja sila, da se digne čak i na nekoliko metara iznad terena, te nije zavisio ni od tla, ni od nekakvih točkova ili gusenica.
Spreda se otvarala oklopna surla, a ispred nastalog otvora pomaljao se inhauster — neka vrsta teleskopske „ruke", koja je mogla da vrši terenska bušenja, da skuplja s površine primerke minerala i da obavlja druge poslove. „Kiklop" je doduše bio snabdeven jakom radio-stanicom, i televizijskim predajnikom, ali je prilagođen takođe i za automatsko dejstvo, zahvaljujući elektronskom mozgu koji je njime upravljao.
 Tehničari iz operativne grupe inženjera Petersena uveli su u taj mozak odgovarajuće pripremljen program: astrogator je naime računao s tim da će unutar klanca izgubiti vezu s mašinom.
Program je predviđao traženje nestalih ljudi, koje je „Ki­klop" trebalo da ubaci u svoju unutrašnjost na taj način što bi naipre zaklonio kako njih, tako i sebe, drugom, u odnosu prema svojoj — energetskom branom, i što bi tek pod njenim štitom otvorio prolaz kroz unutrašnje polje sila, koje brani njegov sopstveni trup.
 Sem toga, mašina je dobila zadatak da sakupi veliku količinu kristalića, i to od onih koji je budu napali. Bacač aintimaterije bio bi upotrebljen tek u krajnjem slučaju, kada bi zaštitnom polju sila pretilo da bude uništeno — jer je .mihilacijska reakcija morala, silom stvari, da dovede do zračnih tlenaturacija terena, a moglo je da bude opasno za nestale lju­de, koji su mogli da se nađu nedaleko od mesta sukoba.
Od jednog do drugog kraja „Kiklop" je merio osam metara, bio je takođe srazmerno „plećat" — promer njegovog trupa i /nosio je preko četiri metara. Kada bi se neka pukotina u steni pokazala nepristupačnom za njega, mogao je da je proširi bilo delovanjem „čeličnom rukom", bilo razaranjem stene i njenim mrvljenjem pomoću polja sila. Ali i isključenje polja nije moglo da mu naškodi, pošto je njegov keramičko-vanadijumski oklop imao tvrdoću dijamanta.
U unutrašnjosti „Kiklopa“ smešten je automat koji je imao da se pobrine za pronađene ljude, za koje su tamo bili pripremljeni ležaji. Najzad, nakon provere svih uređaja, oklopna  mašina se s čudnom lakoćom spustila niz svoznicu i, kao nošena nevidljivom silom — jer uopšte nije dizala prašinu čak ni Kada se najbrže kretala — prošla je kroz prolaz u zaštitnom pojasu „Nepobedivog“, obeležen plavim sijalicama, i brzo se izgubila ispred očiju okupljenih u podnožju broda.

Citat iz knjige Stanislava Lema : Nepobjedivi

Bitka  :)

,,Kiklop“ je stigao na sto metara od mesta katastrofe. Stajao je tamo, oslonjen oklopnim podnožjem o stenu, zadnji energo- bot Rohanove grupe, u samom prolazu između stena stajali su međusobno spojeni transporteri, a dalje ispred njih se nalazio drugi energobot. Najdelikatnije treperenje vazduha svedočilo je o tome da energobot još uvek stvara zaštitno polje, onako kako ga je Rohan ostavio posle poraza svoje ekipe. „Kiklop" najpre isključi iz razdaljine Dirake toga energobota, a zatim, povećavši svoju potisnu silu i digavši se u vazduh, okretno prelete iznad sudarenih transportera i ponovo se spusti na kamenje, već na drugoj strani prolaza. Baš u tom trenutku neko od okupljenih kriknu, opominjući.

Taj krik se razleže u kabini „Nepobedivog“, udaljenog šezdeset kilometara od klanca, kada se tamo zadimi crno krzno padina i u talasima se obruši na zemaljsko vozilo s lakvom silinom, da se ono u jednom trenu sasvim izgubilo iz polja slike, kao da ga je zaklonio odozgo bačen pokrivač od smolastog dima. Odmah zatim ipak celu debljinu oblaka koji je napadao probi žbunast blesak. ,,Kiklop“ nije upotrebio svoje strašno oružje: to su se samo energetska polja koja je stvarao oblak sudarila s „Kiklopovom“ zaštitnom zavesom. Sada je izgledala kao da se odjednom materijalizovala, oblepljena debelim slojem crnog mravinjaka; čas se nadimala poput ogromnog mehura lave, čas se grčila, i ta neobičan igra potraj a dosta dugo.

Gledaoci stekoše utisak da se mašina, skrivena njihovom pogledu trudi da odagna miri jade napasnika, kojih je bilo sve više i više, jer su se stalno novi oblaci, poput usova, survavali na dno klanca. Više se nije videlo svetlucanje energetskog zaklona, nego je samo u gluhoj tišini trajalo neviđeno rvanje dveju mrtvih, ali užasnih sila. Najzad neko od okupljenih pred ekranom uzdahnu: uzdrhtali crni mehur izgubi se pod crnim točirom; oblak se pretovrio u neku vrstu divovskog vira, koji se uzneo iznad vrhova najviših stena i — dole prilcpljen uz nevidljivog neprijatelja — gornjim delom se okretao u ludim obrtima kao kilometarska Malstremova struja, opalizujući u plavičastom prelivu. Niko se ne odazva, svi su shvatili da oblak na taj način nastoji da zgnječi energetski svod, u kome se, poput koštice u plodu, nalazi mašina.
Rohan zapazi krajičkom oka kako astrogator već otvara usta da bi upitao glavnog inženjera, koji je stajao pored njega, hoće Ii polje izdržati — ali ne progovori. Nije stigao.

Crni vir, strane klanca, žbunje, sve to se izgubi u jednom deliću sekunda. Prizor je bio takav kao da se na dnu stenovite pukotine otvorio vulkan koji je rigao vatru. Stub dima i uzavrele lave, stenovitih otpadaka, najzad — veliki izdužen oblak, obavijen velovima pare, poče da raste sve više i više u visinu, dok para, koja je svakako poticala iz vode uzavrelog potoka, ne dopre na visinu od pola kilometra, gde je jedrio televizijski predajnik. „Kiklop“ je pokrenuo bacač antimaterije.
Niko od okupljenih u kabini ne pokrete se niti se odazva rečju, ali niko takođe nije mogao da uzdrži osećanje osvetoljubi­ve satisfakcije: to što je bilo nerazumno, nije umanjivalo njegovu intenzivnost. Moglo se misliti da je oblak najzad naišao na dostojnog protivnika. Sve veze s ,,Kiklopom“ prekinule su se u trenutku napada i otada su ljudi videli samo ono što su im iz razmaka od sedamdeset kilometara uzdrhtale atmosfere preda­vali ultrakratki talasi leteće sonde. O boju koji se poveo u zatvorenom klancu saznaše takođe i ljudi izvan komandne kabine. Onaj deo posade, koji je bio zauzet rasklapanjem aluminijumske barake, napustio je posao. Severo-istočni kraj horizonta se zacrveneo, kao da je na toj strani trebalo da se rodi drugo sunce, jače od onoga što je stajalo na vrhu neba, nakon čega taj blesak zakloni stub dima, koji se dizao poput velike, teške pečurke.

Tehničari koji su pazili na delovanje telesonde moradoše da je udalje od žarišta borbe i da je dignu četiri kilometra više. Tek tada se otrgla iz sfere silovotih vazdušnih struja, izazvanih stalnom eksplozijom. Nisu se više videle stene koje su zatvarale klanac, nisu se videle kosmate padine, pa čak ni crni oblak koji je iz njih izleteo. Ekrani su bili ispunjeni uskipelim skutovima vatre i dima, ocrtanim parabolama usijanih otpadaka; akustični satovi sonde predavali su neprestanu, čas slabiju, čas jaču grmljavinu, kao da je znatni deo kontinenta bio zahvaćen zamljotresom.

Nije se završila, kao što je bio spreman da misli maločas. Da su napadači bili živi stvorovi, masakr koji ih je snašao valjda bi prisilio sledeće odrede na povratak, ili bar da se zaustave pred ulazom u užareni pakao, ali mrtvo se borilo s mrtvim, i atomska vatra se nije ugasila, nego je samo promenila oblik i pravac glavnog udara — i tada Rohan prvi put shvati, ili, tačnije rečeno, predoči sebi bez reči, kako su morali izgledati oni nekadašnji sudari što su se vodili na Regis III u davnim epohama, kada su jedni roboti uništavali i razarali druge, kakvim se oblicima selekcije služila mrtva evolucija i šta su označavale Laudine reči da su pobedili pseudoinsekti, kao najbolje prilagođeni.

 Istovremeno mu prolete kroz misao da se nešto slično moralo ovde događati nekada davno, da je mrtvo, neuništivo, u kristalićima, sunčanom energijom učvršćeno pam­ćenje bilionskog oblaka moralo posedovati znanje o sličnim sudarima, da su se baš sa sličnim samotnicima — pojedincima, teško oklopljenim divovima, s atomskim mamutima iz roda robota morali pre mnogo stotina vekova boriti ovi mrtvi okrnjci, koji na izgled nisu bili ništa u odnosu prema plamenu sveuništivih pražnjenja, koja olako spaljuju čitave blokove stena.

Ono što im je omogućilo da prežive i što je prouzrokova­lo da oklopi tih nakaza budu rasporeni nalik na zarđale metlice i razvučeni po ogromnoj pustinji, sa skeletima nekada preciznih elektronskih mehanizama, danas zasutim u pesku — mora da je neka neverovatna hrabrost za koju nema imena, ako se može upotrebiti takva reč kada su u pitanju kristalići titanskog oblaka. Ali zar postoji druga reč za to?... I nehotice Rohan nije mogao da se ne divi daljem delovanju oblaka i pored užasne slike dotadašnje hekatombe...

Jer oblak je nastavljao napad. Sada su iznad njegove površiife, na ćelom prostoru koji se video s visine, štrcali jedva malo izdvojeni, najviši vrhovi. Sve ostalo, cela oblast klanaca nestala je pod bujicom crnih talasa, koji su koncentrično jurili sa svih strana vidokruga, da bi se sručili u dubinu vatrenog točira, čiji je centar predstavljao ,,Kiklop“, sada potpuno nevidljiv pod štitom ustreptale vatre. Taj napor, praćen na izgled besmisleno ogromnim gubicima, nije ipak bio lišen izgleda.

Rohan i svi ljudi koji su sada stajali sasvim bespomićno pred prizorom koji im je pokazivao ekran u kabini, bili su svesni toga. Energetske zalihe ,,Kiklopa“ bile su praktično neiscrpne, ali što je duže trajala neprekidna vatra anihilacije, i pored snažnih osiguranja, i pored antiradijacijskih odbojnih ogledala, mala čestica zvezdanih temperatura ipak je prelazila i na bacače, vraćala se svojim izvorima i unutar mašine je moralo postajati sve vrelije. Zato je napad bio nastavljen s takvim besom, zato je bio usmeravan sa svih strana odjednom.
Što je bliže oklopnih navlaka nastupao naredni sudar antimaterije sa gradom kristalića koji su srljali u propast, tim se jače zagrevala sva aparatura u „Kiklopu“.

Nijedan čovek odavno više ne bi izdržao unutar ,,Kiklopa“, njegov keramički oklop možda je sijao već višnjevom bojom od usijanja — ali ljudi su videli samo, pod kupolom dlima, plavu pečurku od žive vatre, koja je polako, korak po korak, silazila ka izlazu iz klanca, tako da se mesto prvog napada oblaka videlo na tri kilometra dalje na sever, pokazujući svoju jezivu površinu, ispečenu i pokrivenu naslagom šljake i lave, sa ostacima slepljenih cestara što su sad visili sa smrvljenih stena i sa čitavim gromadama nastalim od stopljenih metalnih kristalića, pogođenih termičkim udarom.

...

Citat iz knjige Stanislava Lema : Nepobjedivi

 (http://www.cheesebuerger.de/images/smilie/froehlich/a020.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Da li u ovoj temi možemo praviti kopilad tenka Hotchkis H35? Ili da divanimo o tome kako će tenkići izgledati tamo negde 2191.?

Šta se mene tiče može i jedno i drugo.

poz.

Evo recimo, ja sam se uvek pitao kako bi izgledala ekstremna modernizacija T34, slično onome što su Izraelci učinili od Šermana i napravili Super Šermane.

"Nepobedivi" je fantastična novela. Znaš ti Sole šta valja. :super

Extremna modernizacija?

Mislim da je max što staje od topa 100 mm D-10T, verovatno bi mogao i L7 105 mm , ali sa ogromnim preinakama tenka.


Ono što mene muči je, zašto još nema električnog tenka.
Da im motor kao što ima, ali umesto prenosa snage na pogonske točkove da je motor u finkciji elektro generatora, te da se pogon vrši an elektro motorima ka kojima su pogonski točkovi. Odpada kvačilo, bočni menjači, mehanično jednostavnije izvesti, ali verovatno ima neka caka, zbog koje se to ne prakticira.

LPB

Znači ima još ljubitelja, hvala.  :)

Moglo je da se krene odmah i od Volge, ili bar Lade, naravno bez većih prepravki, odmah 2A46 na galeriju....  ;D ;D ;D

Šašava ideja za tenk-hodalicu
[attachment=1]

Jedini pravi Sci-Fi tenk.. AT-AT  ;)


[attachment=1]
[attachment=2]

Božo, jesi li gledao ''Ghost in the shell'' ?

...i stari dizajn za film

[attachment=1]

pzkpfw ???

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Nisam (još) ali izgleda odlično..

možda imaš titlove ? Nije da ne mogu brez, ali lakše je ;)

OMJ Svemirskih Marinaca i Orkova, iz sveta Warhammer 40k

Brutalno...

A ovo čudo? AAT ( Armored Assault tank), takođe iz serijala Star Wars.

[attachment=1]

Da li je moguće napraviti oklopni transporter od T34?  :)

Moguče je. ;)

Pitanje je koliko to ima smisao. Ako si ikada bio u T-34 znaš koliko mesta ima unutra, čak i ako se skloni kupola.

Pretpostavljam da bi stalo 6 vojnika. E sad, gde bi bio izlaz? Verovatno na krovu. Verovatno bi se dobio transporter koji bi bio zasticeniji od m113/mtlb.
Nikad nisam bio u t34, ali sam bio na H35 Hotchkiss!  :super

Bolje da iskoristiš T-55 za tako nešto.

http://btvt.narod.ru/4/t_btr_russ.htm

Ali ja živim u SFRJ 60tih godina.

Malo razmišljanja na zadanu temu iz 95-e g. Časopis HV.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
poz.

могуће је, Ја ћу вам показати неко моје цртеже из 2006 -2007 за  модификовани Т-55 и Т-34 у ОТ, али само ако пронајдем  мој стари цртежи

A električni tenk, odnosno tenk sa agregatom na struju.
Bilo je razmišljanja na tu temu, ali bi bio dobar samo po suvom.

Uz koncept dvočlane podasade i topa sa elektomagnetim opaljenjem to bi bio tenk budućnosti.

O AGS lovcu tenkova smo već pisali u temi (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=8686.msg57593#msg57593) o novom ruskom tenku.

Nebi se složio, da bi bio dobar samo po suvom.

EM top još nije zreo za ugradnju (problem sa dovolnim izvorom električne energije), ali kao pogon tenka vidim dosta više mogučnosti od klasičnog pogona.

LPB

Elektomagnetni top sam pominjao van agregata na srtuju, znači kao zasebnu stavku, kao u Matrixu. :)

francuzi su imali u prvo svetsko rata elektricni tank, ali cesto su gi gorili  EL. motori na tog tenka

Char D'Assault St. Chamond

[attachment=2]

dolna slika e iz ruski tenk po gresku sam postavio

crveno armiski oklopni trakotri

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Evo amerikanski proekt na Overland train ili po nase Vazdehod- :D :D
[attachment=1]
[attachment=3]
[attachment=2]

[attachment=4]

[attachment=5]

overland u budoscnosti [attachment=1]

Moj razmisluvanj oko hibridni tenk

[attachment=1]

Par sličica sa nationstates.net

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Nešto ovako...

[attachment=1]

ili ovako SU-85 bez topa

[attachment=2]

I ako je T-34 relativno velikih spoljnih dimenzija, veliki deo odpada na vešanje i motorni prostor... bolje bi bilo napraviti nešto nalik M-60 od SU-76 ili sačekati koju godinu da M-60 uđe u proizvodnju

Misko, mozes li mi reci nesto vise o T34Ot sa prve slike? Izgleda mocno.

prve dve slike predstavljaju jednu od varijanti T-95.

evo sa vikepedije


[attachment=1]

[attachment=1]

70-80-s
http://andrei-bt.livejournal.com/195981.html

Jest' i već ih imamo u temi o Novom ruskom tenku.

http://www.youtube.com/watch?v=AcfdI8-X8HE

http://www.youtube.com/watch?v=2AZe8jOuGpo

http://www.youtube.com/watch?v=SUP-s8fXsro

Сочленённые танки. Интересная вещь

Šta bi ispalo kada bi se na Leoparda 2 stavio neki moderni ERO, na primer Nož?

Bio bi pretezak. Na tu povrsinu oklopa dodati ERO to je barem jos ~10 tona

A šta fali nemačkom dodatnom oklopu? ;)

Mislim da je Leo več u osnovi projektiran za +10 tona od predviđene težine, tako da to nebi smeo biti problem.

70 tona je granična nosivost običnih mostova, a ako se pređe na masu MBT od 70 tona kao standardnu, onda će se lako ići i na 80..., 90,...

A tu onda dolazimo do PzKPfW Mausa.

Pozdrav svim članovima Palube

Boža13 je dao interesantan predlog i mislim da ima budućnost, možda ne uskoro kao čisto električno pogonjen tenk, ali recimo za početak hibrid. Zamislite da napravite benzinski motor od 1000 kubika koji stvara dovoljno struje za kretanje tenka nekim elektro motorom, a u slučaju nestanka goriva ili otkaza motora baterija obezbeđuje pomoćnu autonomiju.

Gore pomenuti St. Chamond je imao benzinski motor od 90 hp i nekako izvedenu transmisiju da je zakret vršen tako što je motor pokretao dinamu od 52 kW, koja je snabdevala elektro motore za skretanje tenka. Tako sam nešto ja shvatio i izbunario iz nekih knjiga.

Mora se promeniti koncept vatrene moći. Kad pogledate sadašnji projektil, on i dalje predstavlja ono isto koplje koje smo nekada kao pećinci bacali na životinje. To je samo malo modernizovano koplje, pa ga vise ne baca čovek, već izleće samo iz cevi uz minimalne (ili ne baš minimalne) napore čoveka, a pri tom nosi i eksploziv na vrhu umesto ranijeg žabljeg otrova. Kada se totalno ispitaju i usavrše sva talasna kretanja koja u prirodi postoje (zvuk, svetlo, elegtromagnetizam) i nekako se koncentrišu i  pojačaju tako da mogu da oštećuju objekte e tek onda smo izašli iz pećine. Mislim da je to malo puno materije za savladati, a do tad možemo da se nadamo da će nam pasti neki vanzemaljci čiju ćemo tehnologiju znati da pokrenemo(kao u lošem holivudskom filmu).

Znam da sigurno glupo zvuči onima koji su bili tenkisti, ali kako bi bilo da se pravi tenk bez tenkista (bespilotni). :krsta Kontam kad može avion, pitanje je samo kad će moći i tenk.

Pozdrav
Milan

Tenk sa električnom transmisijom postoji već dugo. Nemački Elefant inž. Poršea bio je upravo takav, a i Maus. Posle rata su Rusi radili na teškom tenku sa elektrotransmisijom. Pre oko četvrt veka proizvođen je belgijski OT Cobra sa elektrotransmisijom. Ipak, svi su imali određene primedbe, pa je opšti zaključak da je rano da ovakav pogon prevagne kod MBT.

Вероватно се већ ради на "беспилотном" тенку (тенк без посаде са даљинским управљањем). Ипак, ту ће бити мало више проблема. 

A zašto misliš da će biti više problema.
Samo da se uradi dobar bezžični prenos impulsa komandi na besposadni tenk koje zadaje posada u nečem sličnom što danas poznajemo kao simulator tenka.
Jedino u šta ne verujem da će to zaživeti, barem ne skorije, zato što bi takvi tenkovi odnosno skopovi bili znatno skuplji, i drugo, što posada ne bi toliko marila da sačuva tenk koji se nalazi na bojištu nekoliko hiljada kilometara daleko od njih.

I gre je problem? ;)

[attachment=1]
[attachment=2]

A zašto bi pravili tenk? Koga bi štitilo 20 tona oklopa?

MIslim da je bolje razviti novi sistem, koji bi u sklopu bezpilotnih letelica, daljinsku ipravljanih kontejnera sa raketama i oklopnim vozilima pokrivali sve potrebe. Izraelci več koriste robotska vozila (veča) za patroliranje granica. Sa tim da sam vozi po unapred određenoj ruti.


[attachment=3]

LPB

Мислим да су проблеми:
- пренос сигнала: довољно далеко и довољно поуздано;
- орјентација онога ко управља: човек види тродимензионално, док на екрану, чак и да је тзв. тродимензионална слика, то није као када директно гледа људско око; посада тенка(или борбеног возила), углавном увек може да "звирне" изван и "повеже" ствари, да "утера" тенк или возило у узак простор, да брзо и спретно маневрише и сл - то код оваквих возила иде теже;
- квалитет слике, посебно дању: за борбу изблиза врло су важни детаљи (да разликујеш свог од туђе, да разликујеш макету од стварног циља и сл.); камере, какве год да су још нису ни близу људском оку;
- немогућност поправке квара на возилу (чак и једноставних): посада тенка и борбеног возила увек може да изађе и сама покуша да нешто уради; ево баналних примера: запрља се објектив  камере или "цркне брисач" или пукне гусеница и сл.
- возилом са сложенијим борбеним системима тешко да може управљати само један човек: требаће тим - посада и за даљинско управљано возило.

Da se nadovezem na dzumbu.

Mislim da je tu glavni problem zastita i pouzdanost sistema veze za kontrolu vozila.

Veliki problem bi bio ako bi kontrolu nad tim vozilom preuzela protivnicka strana ili ako bi uspela da ometa vezu sa tim vozilom.

Mislim da jos uvek niko nije spreman a nismo jos bliz toga da takvim vozilima damo autonomiju - vestacku intiligenciju koja bi samostalno upravljala.

Ta vozila nemogu biti jeftina a jedan RPG-7 ili mina moze da ih unisti. Stoga potrebno ih je zastiti oklopm ili nekom drugim vidom zastite (aktivnim recimo) ili kombinacijom a to povecava tezinu i kompleksnos.

Par fotografija i video prikaza tenkova koji nisu vidljivi

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]

http://www.youtube.com/watch?v=8g4kxCYbS1E

http://www.youtube.com/watch?v=wkoFoaF_-R8

Guardium "Israeli unmanned ground vehicle "

https://www.youtube.com/watch?v=uwQ3gdmA7sQ

https://www.youtube.com/watch?v=ksTijwpkUFw

Ukrainsko daljinsko vodeo vozilo Fantom



https://www.youtube.com/watch?v=TybjCbhsWG8

интересен концепет нешто слично како јапонците и црвената армија во 1937 година .

Kad sam bio na sajmu naoružanja u Kuvajtu prošle godine dobio sam USB stik od firme http://www.kemz.org/

Oni prave ovo o čemu pišete.

http://www.kemz.org/robots_tm3.html

https://youtu.be/OnRQgOzYt5M

Neko je previše igrao Warhammer. ;D

Електричен јс-3 тенк од вср

[attachment=1]

Opiti sa električnom transmisijom nisu vršeni na IS-3, ali jesu samo par godina kasnije - IS-4, IS-7, itd. Neki i nisu dobili oznaku tenka, već su ostali samo "objekti broj...", što govori o vozilima isključivo namenjenim za istraživanje i razvoj.

Мислам дека се работи за проекти правен во 1943 година на јс-2 и јс-3

Lično mislim da je tenkovima odzvonilo i da se više neće proizvoditi u nekom masovnom broju. Mislim da će se u budućnosti više pažnje posvetiti vozilima kao što su oklopni transporteri i borbena vozila pešadije. Prosto opravdanje je to što se moderne borbe ne vode više frontalno već u urbanim sredinama i gerilski gde tenk nema neku veću ulogu. Možda grešim ali eto.

Možda su projektovali, bavili se radom na papiru, proračunima, itd. Sve do 1945. Rusima je bilo daleko važnije proizvesti T-34 i IS-2 u što većem broju, u najmanjem potrebnom broju verzija. Tek 1945-6. intenzivira se rad na novim tehnologijama pogona i prenosa.

Kako што разбрав на руската страна во 1943 русите во уралскиот завод прават експериментална  верзија на су-100 со 152 мм топ и електричен мотор и агрегат  во основа било се копирано од германскиот elifant кој имал комбиниран погон на ел енергија и агрегат .Додека на јс-4 почнува со работа некаде во октомоври 1944 година само имале проблем со ладењето на целиот систем многу се загревал брзо http://warspot.ru/2793-elektrostalin-6

Koncept lovca tenkova.

[attachment=1]

Samo bez straha. Tenkovi će ostati, samo neće biti toliko zemalja sposobnih, da ih nabave, održavaju i upotrebljavaju. Doći će do nadogradnje taktike upotrebe oklopnih jedinica sa pešadijom (zbog upotrebe aktivnih mera obrane) a sve ostalo... samo će pare određivati obujam oklopa na bojištu.

   Još je Tsung Tzu pisao: ,,Kada se dvoumiš samo pošalji tenkove!''

 :super :super :super :super :super

Совјетски пројекат 1986. године, посебна јединица за посаду и муницију


https://andrei-bt.livejournal.com/975575.html