PALUBA

Protivtenkovska razorno-probojna mina-6 (TMRP-6) namenjena je za onesposobljavanje oklopnih i drugih borbenih  i transportnih vozila (sredstava). Koristi se za izradu protivoklopnih i mešovitih minskih polja, grupa mina i pojedinačno postavljanje na zemljištu prohodnom za tenkove (na putevima, prugama i slično). Može se postavljati na različitom zemljištu, u vodi do 0,5 m dubine i u snegu.
Mina može da se postavi ručno ili minopolagačem.
[attachment=1]

Za aktiviranje mine potrebna je sila nagaza 150-300 kg na bilo koji deo nagazne površine, odnosno pritisak na antenu 1,3 do 1,7 kg. Mina ukopana u zemlju ili postavljena na njenoj površini otporna je na vazdušne pritiske koji stvaraju vazdušne eksplozije nuklearnih projektila do 5 kg/cm³. Efikasno dejstvuje na temperaturma od -30 ºC do +60 ºC. Nakon postavljanja, sposobna je za dejstvo u narednih 6 meseci, čak i u najnepovoljnijim uslovima postavljanja.
Protivtenkovska razorno-probojna mina-6 ispoljava razorno-probojno dejstvo na sredstva koja na nju nagaze. Kada se aktivira ispod gusenice ili točka vozila, razara hodni deo i onemogućava njegovo dalje kretanje. Kada se aktivira izmedju gusenica (točkova), probija donji oklop i potpuno onesposobljava vozilo za dalje kretanje i dejstvo i uništava posadu.
Mina je naoružana jednim mehaničkim upaljačem koji se može aktivirati nagazom ili pomeranjem antene (poluge) kada se ona postavi na upaljač. Upaljač se u minu ugradjuje u toku proizvodnje same mine i sa njom čini jedinstvenu celinu.
Mina se sastoji iz sledećih delova:
-   telo mine sa eksplozivnim punjenjem,
-   upaljač,
-   antena (poluga),
-   prstenasti osigurač,
-   osigurač startera,
-   ključ za navijanje satnog mehanizma,
-   zavrtanj (čep) za otvor osovine satnog mehanizma i
-   ručica.
Ukupna masa mine iznosi 7.2 kg.
Telo mine je prečnika 290 mm i visine 137 mm, sa prečnikom nagazne površine 166 mm. Izradjeno je od plastične mase (polistirola) otporne na udar i nepovoljne klimatske uslove. Po obodu nagazne površine, telo mine je slabije čvrstoće radi lakšeg lomljenja pod pritiskom sredstva koje nagazi na minu. Na sredini donje strane tela mine nalazi se otvor sa navojima kroz koji se postavlja podsticajni metak sa pojačnikom ili dopunskim upaljač. Sa strane tela postavljena je ručica za nošenje mine.
Eksplozivno punjenje izradjeno je od livenog trotila mase 5,2 kg. Iznad gornje površine eksplozivnog punjenja postavljen je probojni disk od čelika debljine 4 mm koji, prilikom dejstva eksplozivnog punjenja probija donji oklop tenka ili drugog sredstva kada se mina aktivira izmedju gusenica, odnosno točkova. U sredini eksplozivnog punjenja sa donmje strane ostavljen je kružni otvor u koji je postavljen podsticajni metak sa pojačnikom. Kada se mina postavlja sa dopunskim upaljačem, umesto pojačnika, koji se vadi nakon odvijanja čepa, postavlja se dopunski upaljač.
Upaljač mine je nagaznog ili antenskog (polužnog) dejstva. Namenjen je za paljenje eksplozivnog punjenja kada na minu nagazi oklopno ili drugo dejstvo, pod uslovom da je od momenta aktiviranja upaljača prošlo vreme od jedne ili četiri i više minute. Prilikom izrade mine upaljač je tako podešen da satni mehanizam radi na vreme od jedne minute. Medjutim, ako je potrebno satni mehanizam se može podesiti na vreme od 4 minuta.
Na gornjoj površini upaljača postoje tri otvora: kroz srednji prolazi nosač antene koji je pokriven zaštitnom kapom- osiguračem startera; kroz jedan krajnji otvor prolazi osovina startera, a kroz drugi krajnji otvor osovina satnog mehanizma koja je pokrivena zavrtnjem.

Jel' može neko da mi pojasni šta su to podsticajni metak, pojačnik i čemu služi dodatni upaljač? I nije mi jasno ovo vreme oko aktiviranja...jel' od trenutka kad se aktivira do dtonacije treba da prođe jedan minut? Koja je onda svrha kad će vozilo za to vreme već biti daleko?  ::)

Podsticajni metak - Pošto je eksplozivno punjenje mine izrađeno od livenog trotila potreban je inicijalni metak (podsticajni) koji će preneti detonaciju na trotil. Trotil može da se pakuje u livenom, praškastaom (mljeveniom) i presovanom obliku. Zbog specifične gustine koja je različita za svaki od ova tri oblika postoje i mali problemi sa njegovim aktivitranjem. Samo presovani trotil može da se detonira običnom inicijalnom kapislom, a za ostale moraš da koristiš dodatno punjenje od nekog drugog eksploziva koji se aktivira inicijalnom kapislom. Konkretno kod ovoe mine u osnovno eksplozivno punjenje je umetnut inicijalni metak od 100 g hexogena koji se aktivira inicijalnom kapislom i prenosi detonaciju na liveni trotil. Što se pojačnika tiče nemam predstavu šta bi to moglo biti.

Dodatni upaljač - Na PT minama (u većini slučajeva) postoje fabrički izrađena ležišta za dodatne uplajače kojima se mina obezbeđuje od demontiranja. U prevodu, dodatnim upaljačem obezbeđuješ da onaj ko pokuša da ti odnese minu dobije ekspresan prevoz do svetog Petra.

Vrjeme aktiviranja - Prikladniji izraz bi bio vrjeme za dovođenje upaljača u oštro stanje. Pošto je mina fabrički kompletira sa eksplozivnim punjenjem i upaljačem (koji je uzgred budi rečeno osjetljiv kao upalajač koji se koristi kod PROM - 1 i mehanički radi na istom principu), u mehanizmu upalajča se nalazi i satni mehanizam koji se tempira na 1 ili 4 miniute. Vrjeme tempiranja je ustvari vrjeme za koje postavljaš i maskiraš minu jer istekom tog vremena upaljač se dovodi u oštro stanje i više nije preporučljivo čačkati oko ovo mine. Sila potrebna za okidanje ovog upaljača je kao što kolega reče 1,3 do 1,7 kg, a pomenutih 150 - 300 kg je potrebno za lomljenje plastičnog navoja kojim je upaljač pričvršćen za minu prilikom dejstva na nagaz. Ova mina je konstruisana i predviđena da se koristi samo jednom ( ::) a koja nije), to jest nakon njenog postavljanja i isteka tempiranog vremean nema više čačkanja mine, bez obzira na dodatne upaljače. Ova mina se ne demontira prilikom razminiranja već se obavezno uništava na licu mjesta.

Za ilustraciju koliko je upaljač ove mine osjetljiv, na našem položaju smo imali na cesti postavljene ove mine (6 komada, nisu bile ukopavane samo postavljene u 2 reda na međusobni razmak od 2 metra) sa antenama koje su međusobno bile povezane sajlicom. Jedno veče je na sajlu sletjela neka ptica (kolega koji je tad bio na straži kaže da je bilka svraka) i aktivirala jednu od mina. Eksplozija te mine je razbila preostale tri mine (nije ih aktivirala).

Kakva je efikasnost ove mine na moderne tenkove? Moze li ona penetriarti kroz dno savremenih tenkova poput Merkave ili Abramsa?
Ako se dobro secam nastave iz vojske, ostale PT mine svoje dejstvo baziraju iskljucivo na kidanje gusenica i onesposobljavanje tenka za dalju borbu.
Moze li neko da postuje fotke efekta dejstava ovih mina?

Pozdrav

Pravo da ti kažem, upravo sam prelistao Pravilo za ovu minu ali nisam naišao na podatak o probojnosti oklopa.

http://www.itf-fund.si/dokumenti/dokument.asp?id=51 (http://www.itf-fund.si/dokumenti/dokument.asp?id=51)

Na jos par mesta pročitao sam isti podatak! Mislim da ovo probija patose i Merkave i Abramsa, bar mislim.

Hvala na objašnjenju!  :)

Kako je nama na obuci u rukovanju MES jedan kapetan objašnjavao funkciju dopunskog upaljača, upravo na "šestici". Ide nekako ovako: "Dođe mali Mujica, vidi minu, i veli - sad ću ja to da sredim. Povadi oprezno upaljače, i sav radostan uzme minu za ručku, krene da je sav radostan podigne (svo vreme demonstrira postupak  :)), i ... ode mali Mujo nebu pod oblake. Narovučenije - ne pokušavaj deaktivirati PT minu".  :jok

Inače, većini je verovatno poznata ona slika raznetog M-84 JNA u Vukovaru, sa kupolom, 10-ak metara pored, koja štrči u vazduhu sa cevi topa zabodenom u zemlji. To je bila "šestica".

Evo, nađoh:

[attachment=1]

One se uništavaju na licu mesta...

Ruskim tenkovima najvise zameraju ranjivost na mine. Rezervne granate su u podu, pa kad se desi detonacija mine, eto vatrometa... Ovaj kod Vukovara je ocigledno imao eksploziju municije,... Takvo nasilno "cupanje" kupole je skoro uvek rezultat toga.

Ova recenica je deo clanka objavljenog u Vecernjim novostima :''Poseduje uz to i podsisteme za stvaranje dimne zavese, zatim podsisteme za optičko elektronsko neutralisanje protivoklopnih vođenih raketa, kao i zaštitu od protivtenskovskih mina.''
Moze li mi neko reci nesto o ovim podistemima. Koji im je princip rada i stepen zastite koji se ostvaruje.

@FF svaka cast za fotkicu.

Sistem OE zaštite je "Štora"  - http://www.rbs.ru/vttv/99/firms/emashina/r-shtora.htm
a o protivminskoj zaštiti imaš ovde princip delovanja -  http://members.lycos.co.uk/oklop/m2001-4.htm
ali odosmo u OT sa ovim, ipak je ovo tema o mini. 

TMRP- je specificna po tome sto ima celicni disk koji probija pod oklopnog vozila, ali zbog energije koja nastaje moze da otkine kupolu tenka. NA gornjoj fotografiji je do kidanja kupole doslo zbog toga ali i zbog cinjenice da je ta mina bila ojacana sa jos -ak kilograma eksploziva koji je postavljen ispod nje.

šTO Se tiče tenka m84 koji je na slici . Nije uništen od mine već od OSE. To se jasno dalo vidjeti.

Usput , tako razvaljen tenk zvali smo lizalo. Njegova kupola zabijena u zemlju neodoljivo podsjeća na lizalo.

Ovaj tenk nije unistila OSA vec TMRP-6 ojacana vecom kolicinom eksploziva. Na taj nacin je dosta tenkova i oklopnih vozila unisteno.

Molim prethodnika da ako je ubedjen da je ovo napravljeno OSOM objasni da li je mozda ta raketa prvo pokidala gusenice, zatim prodrla unutra, pobila posadu i onda vestim zaokretom iscupala kupolu? Oli je mozda osom gadjano odozdo (kroz patos)?

Ljudi, hodate po veoma tankoj žici ovde. Potsećam vas sve na pravilnik foruma i njegovu tačku 11.

https://www.paluba.info/smf/o-forumu/pravilnik-foruma-palubainfo/

Prema tome, da ne bi palo zaključavanje teme...

Slažem se ovdje dobrim namjenom administratora, da se zabranjuju međunacionalni sukobovi ovdje na forumu. Dobro je to i podržavam. Ali svejedno ako gledamo tehnički - kakvu štetu može uraditi neko sredstvo, onda bi bilo dobo, da se dopusti rasprava ovdje. Tako da molim administratora, da dopusti objašnjenje, kako bi osa mogla da razvali onaj tenk. Bez navodenja činjenice, ko je to uradio ili kada te ko je bila žrtva (osim tenka kao nekog materialnog sredstva).

I ja se potpuno slazem sa prethodnikom da se dozvoli objasnjenje. Inace samo pitanje koje sam postavio je koncipirano da nije nigde pomenuto ni koji je sukob, ni ucesnici niti sita slicno.

Okidanje kupole kod tenkova moguče je, kada dođe do zapaljenja barutnih punjenja dvodelne granate, koja je kod topa tenka M84. Amerikanci su to postigli probijanjem tenka sa podkalibarskom municijom iz osiromašenog urana, koji je posle proboja dosta zapaljiv ili kod pogodka sa raketom Helfire ili ITOW. U našim ratovima glavno PO oruđe su bili raketometi i protivtenkovske mine - slednja je bila dovoljno snažna, da to učini. Kod raketometa to bi se moglo dogoditi jedino, kada se tenk gađa odozdo i od pozadi, kada se pogodi dio između motora i kupole. Barem tako su stradali tenkovi T80 u Čečeniji, a vjerovatno bi se slično dogodilo i sa tenkom M84. Pogodkom tenka M84 u čelo do takve štete ne može doči.

Na slici se vidi da su obe gusenice otkinute i da je otkinuta i odbacena kupola. Ako je moguce (ne kazem da nije) ovo sto je Janezek napisao ostaje pitanje gusenica. Meni jedno logicno objasnjenje je ono koje sam vec naveo a to je da je tenk naletewo na TMRP-6 ojacanu eksplozivom te da je na taj nacin doslo do kidanja gusenica a da je disk iz mine otkinuo kupolu sto je veoma moguce (i desavalo se) kada je luk zatvoren. Pri eksloziji navedene mine se oslobadja veoma velika kolicina energije te disk bez ikakvih problema krci sebi put do kupole i kida je bez problema.

P.S.
Ova slika je inace bila primer efekta improvizovane upotrebe MES u Srednjoj vojnoj skoli i Vojnoj akademiji smer inzinjerija. U to vreme sam bio pripadnik te skole pa mi je cela prica veoma poznata.

Tehničko objašnjenje je više nego dobrodošlo, ali nema pominjanja ko ga je uništio (bez imena molim).

Ispričavam se što pominjem imena , ali za razliku od nekih bio sam tamo. Stoga neka na tom ostane. Svaki uništeni tenk ima svoju priču. Uostalom , pa ako ne vjerujete meni , upitajte nekog svoga koji je bio tamo.
Da ubrzamo stvar , neću ovdje iznositi potankosti , pa ako baš netko želi , mnogo toga mu mogu mailat. Možda tako mogu razuvjeriti nekoga. I usput , neću preuveličavati stvari , no protutenskovska borba dala je i više no dobre rezultate. Brojke neću spominjati.
I ne da se svađamo , nego da vojnički protumačimo neke stvari. Da se u našem razgovoru (VOJNIČKOM) neke stvari saznaju i da neki koji nisu okusili pakao čuju i nešto iz prakse. Manite teoriju jer u većini slučaja teorija s praksom nema veze.

@hrchonne
Posto mislim da mislis na mene jer sam prvi pokrenuo pitanje validnosti tvoje tvrdnje da je taj tenk unisten OSOM, onda cu ti i odgovoriti. Ko je i gde bio ovde nije mesto za takvu raspravu, ali budi siguran da sam veoma dobro osetio sta znaci rat i to ne jednom nego nekoliko puta zakljucno sa ranjavanjem u KZB kod Preseva. Po struci sam inzinjerac i posao mi je miniranje i razminiranje.
Konkretno za ovaj tenk znam iz price onih koji su bili tamo i koji su to meni i mojim klasicima preneli.
To sto kazes za teoriju i praksu, daj mi samo objasnjenje za obe gusenice i kupolu. Znaci realno objasnjenje kako je jedna OSA sve to napravila, nista vise, samo to. Nisam pesadinac pa nisam imao prilike da koristim OSU u realnoj situaciji ali sam ubedjen da  ovako nesto sa njom nije moguce.
Objasnjenje koje sam dao je: OVAJ TENK JE NALETEO NA TMRP-6 KOJA JE BILA OJACANA ILI SA JOS BAR  2-3 PROTIVTENKOVSKE MINE UKOPANE ISPOD NJE ILI OJACANA SA NEKOLIKO KILOGRAMA EKSPLOZIVA POSTAVLJENOG ISPOD SAME MINE. Posledica toga je da je tenk minu, postavljenu da se aktivira na tzv. antenu, aktivirao te da je disk iz mine probio patos, ubio posadu i otkinuo kupolu, eksploziv kojim je mina bila ojacana je istovremeno pokidao gusenice.


Takav nacin ojacanja mina je karakteristican za ojacanje mina protiv tenkova cistaca mina posto mehanicki cistac trpi do 10 aktiviranja PT mina koje sadrze  5,6 do 7 kg eksploziva, a posle toga postaje neupotrebljiv odnosno neophodna je zamena valjaka koja nije nimalo jednostavna i za koju je potrebno dosta vremena. Samim tim se usporava napredovanje protivnickih snaga. E sad ako se odjednom aktivira 15, 20 ili vise kg eksploziva cistac to ne moze da istrpi te prakticno odmah postaje neupotrebljiv do zamene valjaka.
 U celoj prici neko se setio da na takav nacin moze da deluje protiv svih oklopnih sredstava te je taj nacin miniranja i ojacanja mina postao sastavni deo zaprecavanja u sukobima.
Ja svoje rekoh a ti dokazi da nije tako time sto ces objasniti ono sto sam pitao u prvom delu ovoga posta.

P.S.
Nemam nameru ni sa kim pa ni sa tobom da se svadjam. A najmenje mi je namera da se svadjamo ovde i na ovah nacin.

U najmanju ruku ovo što je napisano o "disku koji kida kupolu" ne pije vodu nikako.
Kupola je otkinuta detonacijom streljiva a ne od diska?!? Disk služi za probijanje poda. I to je to.
Primjer tenkova s otkinutim kupolama iz Groznog, iz Čečenije često pokazuje tenkove koji su razoreni do neprepoznatljivosti, sve zbog detonacije streljiva.
Otkinute gusjenice su ovdje tek manji problem...
Zamislimo se malo: kolika je masa diska, imajući u vidu masu eksplozivnog punjenja od 5.2 kg i ukupnu masu mine od 7.2 kg?
Kolika je masa kupole tenka?
Koliko onda mora biti ubrzanje diska da bi ne samo podigao već i odbacio kupolu?
(Ne znam zašto ovo uopće pišem. "Disk koji kida kupolu"...nevjerojatno!)
Dokaz za to je elementarna fizika.
...
A ako netko na Akademiji priča o "disku koji kida kupolu"...ma OK, i ja sam slušao priče kustosa muzeja da je "zadnji bojni brod na svijetu potopljen na Falklandima"...:)
...
A tenk na slici je pogođen s nečime što je dovelo do detonacije municije/streljiva/боекомплекта...što mu je i otkinulo kupolu. Mogla je (velim "mogla") biti i mina, nema problema.
Ali, nikako disk?!?

Meni koliko je poznato, ali samo iz priča, da je upravo ovaj tenk naleteo na PT minu, odnosno na nekoliko naslaganih PT mina.
To je sve manje više rekla kazala. U jednom biltenu koji je izalazio isključivo za internu upotrebu (nije se smeo nosi van kasrane) je izašao članak upravo sa ovom slikom i pojašnjenjem šta se dogodilo sa njim. Upravo je pisalo da je naleteo na PT minu.
Ne vidim razloge da neko ne napiše istinu, tenk je uništen pa je unušten kako god da okreneš, zašto bi neko lažirao da je stradao od PT mine ako nije. Ne vidim poentu zašto bi neko zamaljivao i izvratao istinu kada je taj članak izašao u tehničkom biltenu. Mada i dosta pre toga smo svi imali taj info da je taj tenk naleteo na minu.

I samo još nešto. O ovom možemo da diskutujemo samo u ovim okvirima koji su sada otprilike zastupljeni. Svaki post u kom se eventualno bude pominjalo mesto, strane, jedinica, i sve što nije predviđeno Pravilnikom će bez upozorenja biti obrisano.

Znači držimo se teme, da li je ovaj tenk nastradao od PT mine ili od nekog drugog sredstva.

Nyupnik,
Disk koji se pominje je način dejstva mine TMRP-6, na kojoj smo temi.
Naravno da ona sama ne može da pokida kupolu, ali zbog načina dejstva (na pod vozila), ona najlakše odmah detonira municiju. Definitivno je da je došlo do eksplozije municije, ostaje da se vidi uzrok paljenja municije, kao i ostalih oštećenja na vozilu. Obe pokidane gusenice navode na dejstvo mine.

ne zastupam teoriju ni za minu ni za osu... jer u jednom momentu mi deluje jedno a u drugom drugo :D (lepo napisano jel)

nego, da li je moguce da je pogodje sa obe strane osom ili nekim drugim projektilom?

Ovako, postoji mogucnost da je tenk pogodjen Osom i tako privremeno ili mozda cak trajno onesposobljen. Ako raketa Ose pogodi izmedju treceg i cetvrtog potpornog kotaca postoji velika mogucnost da se municija u automatskom punjacu zapali, i da dodje do eksplozije barutnih punjenja, ali to ne objasnjava obe pokidane gusenice.
Postoji mogucnost da su te gusenice kasnije ostecene, i da su spale kada se tenk pokusao odslepovati, ali sve su to pretpostavke i mogucnosti.

Jedan od Balkanskih specijaliteta iz 90-tih je i ukopavanje i postavljanje nekoliko PT mina jednu na drugu.

Islo se cak i do 5 komada.

Ovaj tenk sa slike ako je pogodjen OSO ili nekom drugo PO raketom siguran sam da se nije radilo samo o jednoj raketi.

Jer da bi gusenica onako pravilo spala i ostala na zemlji tenk je morao da se krece neko vreme. Sa druge strane ne eksplodira municija u kupoli odmah - obicno treba neko vreme da se "kuva" dok ne dodje do eksplozije.

M-84 naleteo na TMRP-6 (postavljenu na antenu), kupola otkinuta i odbacena ali se nije zabola u zemlju.
Pretpostvka je da su ovi tenkovi naleteli na ``samo`` jednu TMRP-6, a tenk o kome je rec je naleteo na ojacanu (kao sto je vec napisao PVANJA) te je posledica toga da je kupola vise odbacena uvis te je pri padu imala dovoljno energije i vremena da se zabode u zemlju i posledica je otkinute gusenice.

Čini mi se, da je bio samo onesposobljen i napušten od strane JNA i da su ga kasnije zapalili civili (klinci). Prilikom požara zapalila su se barutna punjenja, koja su odnjela kupolu. Mina sama nema toliku razornu moč.

Mina nema toliku razornu moc? Janezek da li si siguran da nesto sto je predvidjeno da unisti oklopno vozilo, tenk itd. nema toliku razornu moc? Da li si nekada imao priliku da vidis kako izgleda kada eksplodira 5-6 kg eksploziva? I jos nesto TMRP-6 za razliku od ostalih PTM u naoruzanju tadasnje JNA ima kumulativno dejstvo, za razliku od ostalih kod kojih eksplozija nije usmerena vec se siri na sve strane podjednako.
Vodi racuna da kod postavljanja na princip poluznog dejstva (kada je mina postavljena da dejstvuje na antenu) ona eksplodira gotovo na mestu gde se nalazi obrtni transporter na M-84. Tu onda imamo vec pominjani celicni disk, kumulativni mlaz od 5+ kg eksploziva i jos municiju koja se nalazi unutar tenka.

A ovo je sematski prikaz kumulativnog dejstva mine (ovo je prakticno univerzalna sema za bilo koju minu koja ima kumulativno dejstvo).

http://bs.wikipedia.org/wiki/Kopnena_mina#Protivoklopne_nagazne_mine

Ovde je objasnjeno kumulativno dejstvo PT mina.

Vjerujem ti, da 5 kg eksploziva razara, ali bez opaljenja municije u tenku nebi onako odnelo kupolu nikako. Da je tenk prazan, mina bi probila dno i oštetila ono spremište municije i to je sve. Ima tenk i na dnu nešto oklopa.

Inače kako kod se to desilo, ovako razoren tenk nebi ni naš Vlado više popravio i poslao natrag na bojište.

Samo još nešto - ova mina je postala pravi standard za testiranje novih tipova MRAP-ova. Ako preživi MRAP ovu minu, onda se smatra dosta bezbedan za ratište.

Vjerovatno je baš ova mina najefikasniji proizvod kojeg je Yuga napravila.

Smatra se da taj disk koji se nalazi u mini u slucaju da su lukovi zatvoreni ima sam dovoljnu energiju da otkine kupolu. Kazem, smatra se. U praksi uvek imamo neku municiju koja se nalazi u tenku i koja moze da eksplodira, pa to tako treba i gledati. Znaci eksplozija municije sigurno olaksava kidanje i odbacivanje kupole. E sad, niko od nas ne moze na osnovu slika da zna koliko je bilo municije u doticnom tenku, na kom je tacno mestu mina probila telo, da li se neko naknadno izivljavao na onesposobljenom tenku itd.
Cela ova prica je krenila zbog nekih tvrdnji da je onom ``prvom`` tenku kupolu otkinula OSA. Mislim da je ovde dokazano da je verovatnije da je to uradila TMRP-6 (verovatno ojacana kako je vec pisano, sto bi objasnilo kidanje obe gusenice ali i to da je kupola za razliku od kupola na ostalim slikama zabijena u zemlju, sto ukazuje da je kolicina aktiviranog eksploziva bila daleko veca od jedne PTM te da je stvorana daleko veca sila koja je kupolu dovoljno visoko bacila te je ista prilikom pada pala na cev dok su ostale prakticno toliko letele u vazduh da nisu ni mogle da se ovako okrenu).

Malo mi nije jasno ova prva slika mina je bila ukopana u asfalt ili je samo polozena na asfaltu.

Ukopana - TESKO (kako maskirati, iako je i to moguce izvesti).
Postavljena na asfalt - NAJVEROVATNIJE (ali tada nije jasno kako nije primecena).
Navucenu u trenutku nailaska tenka - MOGUCE, ali treba imati velika m... (postoje varijante navlacenja mina prilikom nailaska vozila i ma koliko to izgledalo tesko ili nemoguce neko ko je uvezbao tako nesto veoma lako to moze da uradi, samo sto nije moguce uvek i svuda to primeniti zbog same konfiguracije terena, maskiranja itd.)

Za navlacenje mine pod tenkom treba imati m..a to je fakat. Ali tenk ima mrtvu zonu i ona je nekih 5-10 metara ispred tenka (ispravice me tenkisti).

Ja sam misljenja da jedan PT mina od 5-7 kg eksploziva ne moze da otkine kupolu za to je potrebno da se upali veca kolicina municije. Koliko ce se municije upalti i kakav ce karakter eksplozije biti to sad vec zavisi od mnogo faktora.

Medjutim cinjenica je da PT mina koja se aktivira tacno ispod municije u tenkovima T-72/M-84 ima najvise sanse da izazove paljenje parutnih punjenja municije a onda i lancanu reakciju i eksploziju celog b/k.

Pogledajte slike iz Gruzije tamo su tenkovi unistavi i iz vazduha i sa rucnim bacacima pa su kupole letele kljuc je da se zapali municija u punjacu.

U svakom slucaju takva eksplozija neizbacuje smao kupolu u vazduh vec kida i telo na bokovima tj pravi totalnu stetu.

Sta se desilo sa tenkom sa prve slike - molim Vladu da nam protumaci on se toga nagledao pa ce najbolje i znati da kaze.

Pvanja, napominjano je više puta da ne cimate članove, naručito stručne saradnike za odgovor. Vidi Vlada hvala Bogu još jako dobro, čak i ne nosi naočare, te ako nađe za shodno da odgovori on će to i uraditi. Nema potrebe da naglašavaš i navodiš člana, recimo možda je čovek lično vezan sa ovom tragedijom i iz tog razloga neće da odgovori. Na kraju krajeva ne treba nikom razlog niti iko treba da se pravda zašto se ne oglašava na neku temu.

Ne vidim sta je lose da se neko pozove ako hoce da odgovori ali nema veze.

Primljeno k znanju ;)

Tenk kada naiđe na minu ostaje bez prvog potpornog kotača koji je ili odbačen s tenka ili je iskrivljen zajedno s laktastom polugom na kojoj se nalazi (na taj način znate da je tenk nagazio na minu). Kada naiđe na antenu formira se od diska nešto slično diaboli za zračnu pušku i taj dio probije donji dio tenka (zato na uređaju za razminiranje između sekcija imate lanac koji aktivira mine s antenom prije nailaska korpusa tenka). Sada trenutno nemam slike od proboja oklopnih ploča (budem postavio na sajt uskoro).

Pametan tenkist brzo napravi reda kada vidi mine postavljene na cesti.

Da malo razjasnim slike gore.
Prve dvije prikazuju jedan tenk na jednoj lokaciji, a druge dvije tenk na drugoj lokaciji. Prvog je pogodio RB M57 sa uzvisine i se onda zapalio. Kupolu je onda otrgla municija, koja se upalila od pogodka.
Drugi tenk je zbog kvara ostao na relaciji tenkovske kolone. Vojska ga je pustila i kasnije su ga civili zapalili. Eksplodirala je municija i tako je otrglo kupolu, sam tenk pa podiglo i ga bacilo za desetak metara unatrag (u tlu se vidi rupu od detonacije).
O kakvoj protivtenkovskoj mini u tim slučajevima nema govora.

Sva ova mišljenja i razmatranja koje dajete ovdje mogu da vrijede kratko nakon uništenja tenka. Svi tenkovi koji su pogođeni i ostavljeni na "ničijoj" zemlji su bili gađani sa svim i svačim od onoga ko ga je prvi pogodio. Takozvano "ovjeravanje" pogodka. Popravljao sam tenkove izbušene sa po dvadesetak zolja, iako je prije toga tenk bio dugo neupotrebljiv, a na njemu se kasnije vježbalo rukovanje zoljom ili osom. Tenkove u koje je bio ubačen eksploziv, pa čak i tenk koji je pogođen minobacačkom granatom 120 mm tačno u sred kupole. Taj sam popravio nakon 8-9 mjeseci rada. Da li je tenk stao zbog nagazne, pa ga kasnije pogodili zoljom ili osom, ili ga je pogodila osa ili zolja, pa ga kasnije gađali iz nekog topa teško je reći na osnovu fotografija. Nagazna tenkovska krivi šasiju tenka kod lenjivca. Ubija vozača tenka. Nije nužno da se municija u tenku aktivira. Ponekad se tenk zapali, a ponekad ne zapali, kao što se i ponekad digne kupola. Često su se stavljale tenkovske nagazne jedna na drugu. Takozvani "bunar".

To se ne može vidjeti na ovim fotografijama. One su snimljene izvjesno vrijeme nakon prvobitnog oštećenja tenka.

Ovako, postavicu 2 fotografije iz knjige BALKAN AT WAR gde ispod njih u potpisu stoji da su to tenkovi unisteni PT minom. Dalja diskusija o tome sta je moglo da izazove otkidanje kupole na tenku je bespotrebna ukoliko ne postoji bar nesto sto bi potvrdilo ono sto  se iznosi u postu. Dakle, postovi koji iniciraju dalju raspravu o kidanju kupole, uzrocima kidanja, sredstvima koja su mogla biti upotrebljena, bez navodjenja nekog dokaza o tome bice brisani.

Da me ucesnici u raspravi ne bi pogresno razumeli. Ne pokusavam da nametnem svoje misljenje o tome da je ovo izazvala PT mina, ali posle ovoliko postova niko nije prezentovao ni jedan dokaz o teorijma koje su pomenute. Evo ja prezentujem jedan dokaz iz nezavisnog izvora (pisca knjige ne poznajem, nismo ni u kakvom dilu...) koji je verovatno pre objavljivanja knjige prikupio dovoljno cinjenica da bi u potpisu slike ovako nesto napisao. Izvolite ponudite slican dokaz pa makar pisalo da je kupola otkinuta tako sto je na tenk pao deo spejs satla Kolumbija ili da je to uradio Supermen?

[attachment=1]
[attachment=2]

Nisam još vidio ni jedan tenk koji je nagazio na nagaznu, a da su mu čitave gusjenice.. Ove dvije slike su prvi put da tako nešto vidim.

Ovo je slika istog tenka samo je slikana iz dva ugla. Ovo je tenk iz prve ili druge serije tenka. Gorio jeste sigurno, kupola mu je eksplodirala i odletila, što je sigurno. Ali gusjenice su čitave. Na tenkovima oštećenim nagaznom uvijek sam viđao pokidanu gusjenicu i oštećan lenjivac.

Kod nagaza na minu da, ali kod aktiviranja mine na antenu (TMRP-6) moze da prodje bez ostecenja gusenice ukoliko je do eksplozije doslo na sredini izmedju dve gusenice. Ipak i tu postoji izuzetak, u slucaju aktiviranja na antenu a da je mina ojacana (pomenuo si ``bunar``-odnosno vise mina naslaganih jedna na drugu, ima i opcija mina ojacana eksplozivom) onda zbog kolicine eksplozvia moze da dodje i do ostecenja hodnog dela. Takodje moze da dodje do ostecenja gusenice ako je tenk jednom gusenicom prisao blize mini, ali ne i nagazio (pricamo o aktiviranju pomocu antene).

Sa obe strane ovog vozila fali par točkova. Mogu li oni da odlete od eksplozije mine TMRP-6?

Vec je pomenuto u ranijim postovima da mina obicno eksplodira oko polovine tenka. Ako je bila ojacana odnosno ako je eksplodirala municija onda ne vidim zasto bi bilo cudno da su dva potporna tocka koji se nalaze jedan naspram drugoga doziveli istu sudvinu.

P.S.
 Inace Vladino zapazanje o stanju gusenica i Motoristino o potporni tockovima ukazuje da je verovatno doslo do eksplozije municije koja je izazvana aktiviranjem mine.

Što se tiče ovoga...tenk je doista naišao na minu, ali gusjenicom i upitno je da li je u pitanju "šestica".Pa je bilten samo djelomično točan. A i upitno je koliko je tada bilo mina na raspolaganju. Teško da bi potrošili par mina na mjestu gdje će tenk "možda" naići.
Gusjenica je bila oštećena (kako se i vidi na slikama), ali je naknadno zapaljen/miniran da ne bi ponovo pao u ruke JNA.
Općenito valjda 90% uništenih  M-84 je eksplodirala uslijed zapaljenja BK zbog pogotka Osom,Maljutkom...i rezultat je odlatjela kupola.
Tako nešto teško može napraviti mina, osim sa puno sreće.
Kako kaže Vlado, mina ošteti hodni dio i ova šestica bi ranila/ubila vozača i ništa više.
Masa tenkova je stradala na sred ulice , a tu antenu koja strši vidjeli bi vrlo lako i ne bi vozili dirketno na nju sredinom tenka...

Impresivna sila!

Kako puče,

[attachment=1]

Da se ne upuštamo sad u rasprave koje bi mogle da se podvedu pod neki od članova pravilnika ali bi samo kratko komentarisao domagojev post. Odmah nakon rata je rađena detaljna analiza gubitaka tenkova i to u tenk. Ako bi koristili američke kriterijume o gubicima gubici JNA u tenkovima su gotovo simbolični pogotovo kada je reč o tenkovima M84. Naravno ne računam zarobljene. Pogotovo su gubici od raznih RB -ova bili simbolični. Bilo je izbačenih iz stroja - prilično, ali su skoro svi brzo vraćani u stroj. Gotovo svi trajno izgubljeni tenkovi M84 (pa i T 55) su stradali od mina ili bar najpre teško oštećeni od mina pa onda "overeni" nečim drugim. Mislim da je slično bilo i u BiH ali to bolje zna Vladimir. Napominjem i da je mnogo tenkova, naročito T34 otpisano premda bi po američkim kriterijumima bili gotovo lako oštećeni.
U fabrici 14. oktobar sam viđao tenkove bukvalno izrešetane sa Osama i Zoljama ali i dalje borbeno sposobne pri čemu ni članovi posade nisu mnogo stradali. Ja kad bi naveo koliko je stvarno tenkova M84 i T55 stvarno eksplodiralo u borbi tokom rata u Hrvatskoj izazvao bi samo nepotrebnu diskusiju i sigurno bi došli pod neku od tačaka. Tvrdim sa punom moralnom obavezom da je bar 2/3 tenkova (a verovatno i mnogo više) koje smo videli kao eksplodirane stradalo naknadno da bi se dobili efektni snimci za foto reportere.
Kod oklopnih transportera i BVP-a tvrdim da je 80% stradalih članova posade stradalo od mina.

Postovani Deligrad je prezentovao veoma zanimljive podatke.
Da li se moze izvuci procentualno gledano najubojitije protiv-tenkovsko sredstvo u sukobima za koje ima podataka bez konktretizacije, da ne bi usli pod neki clan ustava ovog foruma...?
Takodje zanimljiv podatak bi bio i pregled slabih tacaka kod tenkova koriscenih u dejstvima. Sve nabrojeno bi bilo samo sa tehnicke strane obradjeno.....?
Ponavljam, samo procentualno gledano za odredjena sredstva i odredjene delove tenka.

Malo o ovom sredstvu, iz HV BR. 87 , 95 g.
Autor : Josip Martinčević Mikić

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Poz.

u svemu se slazem osim sto TMRP-6 ne radi na principu kumulativnog vec miznay-shardinovog efekta koji su doduse dosta slicni. klasicno kumulativno dejstvo je takvo da se lijevak u koji je uoblicen eksploziv eksplozijom topi i pretvara u mlaz. kod miznay-shardinovog efekta ploce se izoblici ali ostane u cvrstom stanju. kumulativno dejstvo je takvo da najvecu probojnost ima u fokalnoj tacki lijevka i postoji racunica za tu tacku ako improvizujes neko kumulativno punjenje, tj za odstojanje tacke od najsireg dijela lijevka u odnosu na precnik lijevka. takodjer kumulatvna sredstva najbolju probojnost postizu sa ljevcima od mekih metala (mada su rusi na 125mm kum. zrnima eksperimentisali i sa lijevcima od osiromasenog urana) i sa brzim eksplozivima ili kompozicijama. npr heksolitom, oktolitom ili pentolitom.
kod sredstava na principu miznay-shardinovog efekta disk ili ploca je od tvrdog metala jer se ne topi vec samo deformise, ali ostaje u cvrstom stanju.
takodje kod kumulativnih sredstava kolicina eksploziva nece presudno povecati probojnost ako nije u razmjeri sa dimenzijama lijevka, dok kod miznay-shardinovog sredstva hoce.

Eh, to za kumulativni mlaz je ostalo od skole gde su nam to tako predstavljali i to je tako ostalo. Nama inzinjercima je to manje bitno posebno sto kazes da su ti efekti slicni.

Misznay–Schardin Efekt slikovito

[attachment=1][attachment=2]

u praksi...uzmes kovanicu precnika 1-1.5cm i plasticnu cijev istog promjera dugu 3-5cm. napunis cijev sa 20-50 gr plasticnog pentrita a na njna usta stavis kovanicu. postavis cijev tako da je kovanica usmjerena prema nekoj meti, recimo upaljacu neeksplodirane granate, okines i u 90% slucajeva ce novcici izoblicen miznay-sardinovim efektom otkinuti taj upaljac.

upaljac na TMRP-6 je napravljen tako da se moze razoruzati orginalnim kljucem za armiranje, utaknes kljuc vratis na nulu i osiguras dugme za armiranje utvrdjivacem. mina se ne razoruzava zato sto kad je maskirana i postavljena sa antenom uklanjanje maske moze cimnuti antenu taman koliko treba, a postoje sasvim sigurne metode odbijanja armiranog upaljaca a da ne bude izazvana eksplozija.

jedina mina koju je JNA imala u naoruzanju a ciji se glavni upaljac nije mogao razoruzati je tellermina 43 inace njemacka PT mina uvedena u naoruzanje 1943 godine koja je koristena ugoslaviji neposredno poslije 2.svjetskog rata. Ova mina je kasnije kopirana i uvedena u naoruzanje JNA pod nazivom TMM-1, s tim sto je umjesto orginalnog upaljaca sa ove mine TMZ43 kopiran upaljac TMZ42 koji dozvoljava odvrtanje poklopca i uklanjanje upaljaca iz mine. naime upaljac TMZ43 je tako konstruisan da kad se postavi u minu prilikom navrtanjem poklopca slomi se zicani osigurac u upaljacu nakon cega upaljac reaguje i na pritisak (nagaz) i na otpustanje (odvrtanje poklopca).

no vjerujem da na ovom forumu nema veterana koji su imali priliku raditi sa orginalnim njemackim minama dok ih je jos bilo.

Je l imas mozda pravilo za novu modifikovanu "sesticu", TMRP-6B?

Već početkom 1985.g VTI je radio na usavršavanju TMPR-6 i na TT zboru posle parade je prikazana kao proto tip TMPR-7 a kasnije je tokom rada na izradi minopolagača MOS u njega opitovana i ova mina.
javascript:void(0);
Mina se mogla daljinski staviti u funkciju i isto tako i isključiti a po isteku programiranog roka se trebala i samolikvidirati.
Proizveden je jedan broj ove mine TMRP-6B u SRB ali ista nije ušla u serijsku proizvodnju..
Imao sam prilike da u ratu radim na njenom i postavljanju a bogami i na uklanjanju.Negde posle 1995.g. je stiglo i naređenje da se iste ne razminiraju već da se po pronalaženju uništavaju na licinom mestu..

[attachment=1]

https://youtu.be/Rm11cvVOcf0

Pozdrav, ja sam novi na forumu, dugogodišnje iskustvo u EOD-u, što u Hrvatskoj, što u inozemstvu (22 godine iskustva sa minsko-eksplozivnim sredstvima i sa IED-om).  Vidim da ste pisali o protuoklopnoj mini TMRP-6, zanima me jedan detalj o njoj i nikako ne mogu naći taj podatak. Koji DK ima TMRP-6? Molim vas za pomoć,  hvala vam.

Управо гледам правило те мине и баш нигде не пише која је ДК у питању. Давно је било када сам са тим имао посла и стварно се не сећам али ћу покушати да пронађем тај податак.

Hvala, stvarno bi mi puno pomogao kada bi našao nešto o tome