PALUBA

[attachment=1]



J-22 Orao

Namena: Jurisnik, jednosed

Pogonska grupa su :
Rolls-Royce Viper 632-41 - motori bez dopunskog sagorevanja (DS)
Rolls-Royce Viper 633-41 - motori sa DS

Duzina: 14,9m, visina 4,5m, raspon krila 9,62m, povrsina krila 26m kvadratnih

Mase: prazan 5 700Kg, normalna u poletanju 8 400Kg, maksimalna u poletanju 11 200Kg

Performanse: maksimalna brzina na nivou mora 1260Km/h, pocetna brzina penjanja 4500m/min vrhunac leta 13200m, borbeni radijus u profilu leta ni-ni-ni (profil leta nisko-nisko-nisko) sa cetiri lansera raketa 128mm – 160km

Naoruzanje: dva dvocevna topa GS-23L kalibra 23mm sa po 200 granata, 2800Kg ubojnih sredstava na jednom podtrupnom i cetiri podkrilna nosaca

Korisnici: Jugoslavija, Rumunija, Republika Srpska


Vazduhoplovno-tehnicki institut iz Beograda je 1968. god. Izradio studiju aviona Orao-jurisnika, u sekundarnoj ulozi frontovskog lovca, pogonjenog sa dva Rolls-Royce motora Viper koji su vec korisceni na ranijim konstrukcijama Galeb I Jastreb. Krajem 1969. god. Vlade Jugoslavije I Rumunije su se dogovorile da se poslovi I troskovi nastavka razvoja podele u odnosu pola-pola. Za projekat YUROM tehnoloska podrska je stigla iz Zapadne Evrope. U Velikoj Britaniji je kupljena licenca za motor i deo avionike, a stajni trap je projektovan u Francuskoj. Osnovni tehnicki planovi dovrseni su sredinom 1972. godine iako je rad prilicno otezan i usporen nedostatkom iskustva kod rumunskih strucnjaka. Napravljeni su planovi za buducu serijsku proizvodnju. Finalizaciju jugoslovenskih primeraka i izradu krila i kormila pravca preuzeo je Soko, fabrika Utva – izradu zadnjeg dela trupa, krilaca i nosaca. Rumunskoj fabrici Iav (Intreprinderea de avioane) su na osnovu podele pripali prednji deo trupa, horizontalni stabilizatori i dopunski rezervoari za gorivo.
Dva prototipa poletela su 30. oktobra 1974. godine u razmaku od dvadeset minuta. Prvi je bio jugoslovenski avion sa evidencijskim brojem 25001 koji je danas izlozen u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu Surcin. Novembra 1976. godine u Mostaru je poleteo prvi dvosed. Identican rumunski avion sledio ga je januara 1977. godine. Letna ispitivanja cetiri prototipa pokazala su da je bitno premasena planirana masa sto je umanjilo performanse i nosivosti ubojnih sredstava. Nizom izmena koje su primenjene na predserijskim avionima izradjenim pocetkom osamdesetih godina smanjena je masa za oko 600Kg. Definitivno resenje je bilo povecanje potiska motora Viper-ugradnjom komore za dopunsko sagorevanje goriva. U saradnji sa kompanijom Rolls-Royce partneri, jugoslovenski zavod Orao i rumunska Turbomekanika su osvajali proizvodnju Viper 633-41. U medjuvremenu jugoslovensko RV(Ratno vazduhoplovstvo) i PVO(protiv vazdusna odbrana) je opremilo 353. IAE (izvidjacka ivijacijska eskadrila) u Mostaru i 351. IAE u Cerklju predserijskim jednosedima i dvosedima prepravljenim u izvidjace sa vojnim oznakama IJ-22 i INJ-22(izvidjac-nastavni-jurisni). Konterjner sa izvidjackom opremom je postavljen na podtrupni nosac. Naknadno je isporucena dodatna serija izvidjaca koja je imala pocevanu povrsinu krila ugradnjom strejkova. Ukupno je isporuceno 26 IJ-22 i 9 INJ-22. Rumuni su svoje avione IAR-93° sa motorima bez dopunskog sagorevanja uvrstili u jurisne eskadrile zbog potrebe za neodloznom zamenom davno zastarelih Mig-17
Pojacani orao SY-1 kasnio je zbog problema sa razvojem komore za DS, pa je prototim poleteo tek 20. oktobra 1983. godina. Veca snaga motora i dodatno smanjenje mase postignuto novim tehnologijama izrade konstrukcije znacajno su podigli performanse. Probni pilot Marjan Jelen je 22. novembra 1984. godine u poniranju premasio brzinu zvuka. Sa jurisnicima J-22 i trenaznim dvosedima sa punim borbenim sposobnostima NJ-22, do kraja osamdesetih, popunjene su tri eskadrile JRV -238. IBAE(Lovacko Bombarderska Avijacijska Eskadrila) u Cerklju, 241. IBAE u Skoplju i 242. IBAE u Podgorici. Ukupno je naruceno 206 aviona za oba ratna vazduhoplovstva. Zbog raspada SFRJ i gradjanoskog rata nisu dovrseni svi primerci. Na aerodromu Mahovljani u blizini Banja Luke, nakon povlacenja federalnih bojnih snaga u SRJ, ostala je pod kontolom srpskih vazduhoplovnih snaga eskadrila sa 12 Orlova. Nekoliko aviona je letelo na borbene zadatke sa krajiskog aerodroma Udbina.
IAR-93B, rumunski pandan J-22, je skromnije opremljen I naoruzan. Na njima lete piloti dve eskadrile 67. Lovacko-bombarderskog puka u Krajovi.

Avion Orao, sa jugoslovenskom oznakom J-22, prvi put je poleteo 30. oktobra 1974. godine i danas čini okosnicu jugoslovenske lovačko-bombarderske avijacije. Ta letelica namenjena je, prvenstveno, za dejstvo po ciljevima na zemlji, ali i za presretanje i uništavanje transportnih aviona i sporijih aparata. Avion je odmah bio koncipiran kao lovačko-bombarderski aparat za podršku trupama. Bilo je predviđeno da te zadatke izvršava na malim visinama i s velikim nadzvučnim brzinama leta, koristeći se širokim spektrom konvencionalnog, vrlo savremenog naoružanja, pri čemu je manevar bit uspeha za postizanje konkretnih rezultata. Od Orla se očekuje da leti danju i noću, po svim vremenskim uslovima, s betonskih i pripremljenih travnatih staza.

Orao postiže izvanredno veliku brzinu na malim visinama, veću od nekih drugih aviona u svetu koji su iste kategorije, što je omogućila savremena aerodinamična koncepcija letelice, oblik trupa, pogonska grupa, te moderan kompjuterski uređaj za poboljšanje upravljivosti (autopilot), pa aparat briše iznad morske površine brzinom od 0,94 Maha.

Orao je visokokrilac strelastih krila i sa stajnim trapom tipa tricikl. Visok stajni trap prilagođen je osnovnoj nameni aviona omogućavajući mu da nosi optimalnu količinu različitih podvesnih ubojnih sredstava najšireg asortimana po gabaritu, obliku i nameni. Ujedno s takvim stajnim trapom moguć je vrlo rastresit raspored aviona u borbenim uslovima, a tom cilju prilagođen je i kočioni sistem aviona, pa se Orao može zaustaviti na kratkoj stazi. Najnovija verzija može poleteti s betonske piste dugačke 690 metara i travnate staze dugačke 820 metara. Avion samostartuje iz vlastitih električnih izvora, a za skraćivanje staze poletanja i sletanja opremljen je zakrilcima i vrlo efikasnim pretkrilcima.

Što se tiče naoružanja novog Orla, na pet podvesnih nosača opremljenih univerzalnim bravama koje prihvataju ubojna sredstva zapadne i istočne proizvodnje aparat može poneti 2800 kg spoljnjeg tereta: bombe RAB-120 od 120 kg, bombe DPT-250 napunjene sa tri i po kilogramskim protivpešadijskim bombama RAP-3,5, zatim 54 kumulativne bombe PTAB-2,5/1,5, ili 44 protivpešadijske bombe RAB-2,5, teške po 2,5 kg. Tu su još i saćasti lanseri sa po 12 raketa od 57 mm, četiri rakete od 127 mm, od kojih su neke s kumulativnim punjenjem, pa 16 bombi RAP-16, te 150-litarski kontejner s napalmom (PLAB-150-L).
Orao nema vođene projektile vazduh-vazduh, ali ima najsavremenije rakete vazduh-zemlja s televizijskim navođenjem Maverick. Prototip aviona imao je topove kalibra 30 mm, ali je kasnije, zbog raznih problema, konačno usvojeno rešenje s dva brzometna dvocevna topa od 23 mm koji se proizvode u Jugoslaviji. Brzina gađanja tih topova iznosi oko 2000 granata u minuti, što omogućava vazdušni boj ako se koriste eksplozivni naboji, dok probojna zrna mogu uništiti ciljeve na zemlji.

Radi uspešnog gađanja, letelica ima vrlo savremen nišanski sistem, kao i francuski lovac-bombarder Mirage III, na kome pilot za vreme raketiranja ili bombardovanja može, u svakom trenutku, pročitati kurs, pravac, nagib, brzinu i visinu leta, sigurnu visinu za vađenje aviona iz poniranja. Sistem HUD („Head-Up-Display“) projecira pilotu sve podatke o ciljevima i položaju aparata u prostoru na prednje staklo kabine. Rezervoari goriva Orla primaju 2400 kg kerozina, čime se ostvaruje taktički radijus od 400 km i dolet do 1300 km. Za veće daljine aparat nosi jedan od tri podvesna odbaciva rezervoara goriva, svaki nosivosti od 500 kg.
Orao ima klimatizovanu i presurizovanu kabinu s najmodernijim izbacivim pilotskim sedištem karakteristike 0-0. To znači da pilot može iskočiti iz zapaljenog aviona dok još stoji na pisti.

Pogonsku grupu Orla čine dva motora Rolls-Royce Viper 633-41 s dopunskim sagorevanjem goriva, forsaž koji s potisnom moći od 22,5 kN na visini od 9000 metara daju Orlu brzinu od 0,97 Maha. Kada forsaž nije uključen, s potiskom od 17,5 kN avion na istoj visini postiže maksimalnu brzinu od 0,94 Maha. U odnosu na predserijsku verziju najnoviji Orao dosta je lakši, 5720 kg prema 8126 kg, pa ima i veću maksimalnu masu (11.300 kg prema 9418 kg), što je postignuto ugradnjom lakših materijala. Radi sigurnog sletanja i brzog zaustavljanja aparat ima po dva točka na glavnim nogama u kojima su ugrađene hidraulične kočnice s diskovima i tarnim pločicama. Automatska regulacija kočenja omogućuje da avion može sleteti i ne prevrnuti se i kad mu jedan točak koči po ledu ili mokroj podlozi, a drugi po suvoj.

Orao ima savremenu radio-opremu, sistem za snabdevanje gorivom s dvostrukim utakanjem, navigacijsku opremu za sletanje pri smanjenoj vidljivosti, te sistem za identifikaciju aviona „svoj-tuđ“. Aparat ima i senzor za signaliziranje ozračenja, odnosno za alarmiranje pilota da ga prati protivnička protivvazdušna odbrana.
Zahvaljujući tom uređaju, pilot u Orlu može ometati vođene i samonavođene rakete koje su na njega lansirane izbacivanjem staniolskih listića za radarski vođene rakete, ili lansiranjem malih patrona visoke temperature koje skreću IC-navođene rakete.

Orao, pored robusne i na oštećenja otporne strukture, ima sve vitalne sisteme udvojene, što mu omogućava preživljavanje i u otežanim uslovima borbe.

Radi se o dobrom lovcu-bombarderu, odnosno jurišniku za vreme u kome je projektovan, sa strelastim krilima, sa vrlo jakim topovskim naoružanjem, uz veliku mogućnost nošenja raznih podvesnih tereta. Avion u horizontalnom letu postiže visoke podzvučne brzine, a u obrušavanju postiže brzinu od 1,03 Maha, bez poremećaja u letu. Na taj način avion može da vodi borbu u vazduhu s oštrim manevrima kako oko zvučnih brzina, bez bojazni za ograničenje sa M=1. Naravno, ovo je važno u prvom delu borbe, jer i nadzvučni avioni nakon oštrih manevara prelaze na brzine oko M=0,9, gde je specifični višak snage najveći.

Radi uspešnog manevra na većim napadnim uglovima avion ima i pretkrilca na spoljašnjem delu razmaha krila.

Takva aerodinamika aviona omogućuje Orlu da se kod visokih podzvučnih Mahovih brojeva uspešno suprotstavi nadzvučnim lovcima generacije MiG-21. S druge strane, generacija lovaca kakvi su F-16 ili MiG-29, umesto pretkrilca opuštaju napadnu i izlaznu ivicu dela krila i time uvećavaju svoje manevarske sposobnosti u tom području Mahovih brojeva. Drugim rečima, u bliskoj borbi na visokim podzvučnim Mahovim brojevima Orao bi mogao uspešno da se nosi sa MiG-21.

Konstrukcija stajnog trapa Orla je inspirisana Jaguarom, a gume su potpuno iste kao kod Jaguara.
Sa novim motorom je razvijen lovac-bombarder Orao J-22NS. To je borbeni avion sa dva motora RR Viper ukupnog statičkog potiska (oba motora) od 44,56 daN. Osnovne geometrijske osobine su gotovo iste kao i kod J-22, jedino je krilu dodato malo hibridno krilo u predelu uvodnika vazduha, što poboljšava aerodinamičke karakteristike krila. Masa praznog aviona (bez podvesnih tereta) je iznosila 5896 kg, a masa goriva u unutrašnjim rezervoarima iznosi 2715 kg. Avion, borbeno opremljen, sa maksimalnom količinom goriva u unutrašnjim rezervoarima ima masu od 8856 kg. Borbeno opremljen avion sa 50 odsto maksimalne količine goriva u unutrašnjim rezervoarima ima masu od 7492 kg.

Prema tome, odnos potiska i mase aviona za presretačku verziju je oko 0,6 čak i za masu pri poletanju opterećenog aviona sa podvesnim borbenim teretima do 10.000 kg, odnos potiska i mase je još uvek oko 0,45. Sa takvim odnosom potiska i mase se mogu postići zadovoljavajuće dužine poletanja i dobre performanse penjanja. Dužina sletanja je i pre toga bila u zadovoljavajućim granicama. Brzina penjanja pri zemlji iznosi oko 80 m/s, sa praktičnim vrhuncem blizu 15.000 m, a maksimalni Mahov broj u horizontalnom letu je 0,97. Maksimalni Mahov broj u obrušavanju je 1,032.

Varijantom J-22NS uglavnom su postignuti predviđeni taktičko-tehnički zahtevi, iako je za to trebalo mnogo više vremena i napora, nego što se očekivalo.

Podvesnim borbenim teretima pripadaju avio-bombe od 500 kg, napalm-bombe, kasetne bombe 2xBL755 velike efikasnosti, dve televizijski vođene rakete tipa Maverick, kontejneri sa raketama 128 i 57 mm, kontejneri sa radarskim i IC-mamcima, i podvesni rezervoari za povećanje doleta.

Osim verzije jednoseda, urađena je i verzija dvoseda za prelaznu obuku pilota s oznakom Orao NJ-22. Prvi let dvoseda je izveden novembra 1976. godine u Mostaru. Posle dvoseda napravljena je i izviđačka verzija IJ-22.
Izviđač IJ-22 nema topovsko naoružanje s odgovarajućim instalacijama, a umesto toga nosi kontejner sa foto-kamerama za dnevna i noćna snimanja. Promenama u konstrukciji je postignuto smanjenje mase aviona za oko 400 kg, ali tada još uvek u potpunosti nije bila primenjena nova tehnologija izrade. Prvi let verzije IJ-22 je izveden januara 1981. godine.

Avioni su se projektovali u Vazduhoplovnotehničkom institutu (VTI) Žarkovo i u Vazduhoplovnom institutu u Bukureštu. Proizvođači aviona su bili preduzeća Soko Mostar i Utva Pančevo i preduzeće IAC u Rumuniji.


izvor. MyCity-Military.com

Par slika sa aeromitinga:

[attachment=2]

[attachment=3]


I jedan crtež aviona u tri projekcije:

[attachment=1]

Ja sam cuo da postoji i takodje nas avion J22 orao teski bombarder takodje i J22 borbeni tacnije lovac

Ne avion J-22 je jurišnik sa sekundarnom ulogom lovca, mada realno tu sekundarnu ulogu nikada nije imao zbog toga što na njega nikada nije ugrađen radar ili rakete vazduh-vazduh.

Aha,a koji su onda nasi avioni teski bombarderi (avioni nase proizvodnje koji se koriste u vojsci Srbije).

Nema ih, nikada ih nije ni bilo. Postojali su samo jurišni avioni J-21 Jastreb i J-22 Orao. Od bombardera smo samo imali Pe-2 i Moskito.

E da evo malo dokaza da sam bio upravu lovac bombarder Orao pogledajte na sajtu vojske Srbije.
http://www.vs.rs/index.php?content=daf73b50-01a7-102c-812e-c80ad71b00ad visenamenski avion jurisnik lovac bombarder

Pa? Papir trpi sve, Orlu je glavna uloga bila napad na ciljeve na zemlji. Njime je zamenjen J-21 zbog male nosivosti ubojnih sredstava ( J-21 800 kg, J-22 2800 kg s tim što je mogao da koristi i rakete AGM-65). Kao lovac je mogao da se upotrebi samo protiv transportnih i eventualno drugih jurišnih aviona. Čak je i J-20 Kraguj imao "lovačku" namenu u koncepciji ONOR-a, trebalo je da posluži za lov na transportne helikoptere.

Postoje dosta serija naseg orla kao JI22 NJ22 itd visenamenski avion Orao uglavnom da je nas Orao svetski avion jedan medju najboljim avionima ali nazalost uskoro ide u muzej kao i G2.

Na današnji dan 1974. godine poletela su prva dva prototipa aviona J-22 Orao.

http://www.youtube.com/watch?v=gpW9niYnLWk

Zanimljiva ilustarcija na 0:10 videa. Koliko vidim radar Koplje i motor Klimov RD-35. Radar nije moguće smestiit u nos Orla dokle god se nosna noga uvlači prema napred. Za ugradnju jednog jačeg motora umesto dva Vipera, potrebno je redizajnirati trup i verovatno povećati usisnike vazduha.

Edit:
Sad ponovo gledam i to su u stvari dva motora RD-35 (kao kod Yak-130), umesto 2xViper. Ne znam dimenzije RD-35 i da li mogu da se smeste u trup Orla bez veće prepravke trupa.

To je neko maštao na jednom forumu tj. dao svoje viđenje moguće modernizacije aviona. Modernizacija jeste moguća, ali je neisplativa za naše skromno vazduhoplovstvo.

postoji jedan prazan trup u zemuniku, zelene boje bez oznaka

Mislim da sam negde video fotografije tog trupa, ako je to ono na šta mislim, trup je u dosta lošem stanju.

Jel ovo tvoj zakljucak ili si negde to procitao?





____________________

(http://i33.tinypic.com/ilw3r9.gif)

Članu krcedinac je trenutno onemogućeno postovanje na forumu, tako da neće moći da ti odgovori.

Rumunski upgrade?

Koliko ja znam, Rumuni su pobacali svoje Orlove, i to bukvalno. Odvučeni su na sporedne dijelove aerodroma i tamo bačeni i ostavljeni na milost i nemilost zubu vremena i atmosferskim (ne)prilikama.

To se malo Rumuni igrali dok ih nisu pobacali!

Mislim da su hteli da modernizuju Orlove nakon što su naučili od izraelaca kako se to radi na MiG-21, međutim ubrzo su odustali od te opcije jer se oteglo i na kraju postalo neisplativo.

to mi je jedna tako čudna investicija...dok sam služio u zemuniku jedan avionski freak mi je pričao o modernizaciji miga 21 u izraelu...zemlji koja najmanje štedi na oružju

Ta investicija je zamišljena tako da se kroz modernizaciju stekne tehnologija i  iskustvo koja bi bila iskorišćena u buduće, trebalo je da bude iskorišćena za modernizaciju Orla, ali se odustalo od toga, međutim iskustva su iskorišćena za IAR-99 Soim, školsko-borbeni avion sličan našem G-4.

Problem sa rumunskim Orlovima (IAR-93 Vulturul) je bio taj što nijedan Orao nije 100% isti, što znatno poskupljuje njihovo održavanje. To muči i naše RV. Prelazno rešenje, do uvođenja novog višenamenskog lovca je bila modernizacija MiG-21 na standard LanceR, gde su za napade na ciljeve na zemlji predviđeni MiG-21 LanceR A, koji mogu da nose laserske obeleživače ciljeva Litening II, što im omogućava da koriste laserski navođene bombe Lizzard, izraelske proizvodnje. Uvođenjem dovoljnog broja Lancera, 67. LBAP, baziran u Krajovi je rasformiran 1999., a Orlovi su "penzionisani".

Preuzeto iz Aeromagazina





Nedavno (30. oktobra 2004. godine) se napunilo trideset godina od poletanja prototipa aviona „Orao”. Za ljudski rod to nisu neke godine i vec je uobicajeno da se kaže, kako su to najbolje godine u covekovom življenju. Za avion, ma kakav bio, to su one vec pozne godine postojanja kada se gasi njegova eksploatacija ili kako kažu strucnjaci njegov "životni vek". Covek je nesavršeno bice, tako da ni njegovi proizvodi i pronalasci nisu savršeni, ali je izmislio lepu rec za odumiranje aviona, dok za sebe još nije pronašao lepšu rec od one koja egzistira milenijumima - smrt. U cilju evociranja uspomena na ovaj respektivni projekat naše vazduhoplovne industrije, jednog clana konstruktorskog tima smo zamolili za razgovor o nastanku našeg „Orla” i o onome šta je trebao da bude.

Podignuta zavesa

Sa ove vremenske distanceod trideset godina objektivnije se mogu sagledati mnogi elementi stvaranja tog aviona. Pri tome je to sada moguce uraditi bez opterecenja „vojnom tajnom”, bezbednosnim, a još manje politickim faktorima, koji su odigrali veliku ulogu, a narocito pri projektovanju, proizvodnji i donošenju važnih odluka. Manje-više su poznate skoro sve cinjenice koje su se odigravale ispred zavese, a dostupne široj javnosti, dok je iza zavese bilo mnogo zanimljivih, teških, dramaticnih i smešnih situacija, koje su, uglavnom, ostale poznate užem krugu ljudi. Kada se sada, posle toliko godina, govori o tome, nekim sudeonicima može izgledati da nije bilo baš tako, vec malo drugacije. I oni su u pravu jer su to isto videli, malo drugacije, svojim ocima. Secanja su, možda, izbledela, a vremenska distanca je ucinila svoje. U ovom prikazu su uglavnom date one cinjenice vezane za prototip, i to videne ocima jednog od ljudi koji je aktivno ucestvovao u tome i imao zapažen doprinos u ovom projektu. Pored razgovora, koristili smo njegov dnevnik, koji pedantno i neprekidno vodi od gimnazijskih dana do danas. Dozvoljeno nam je, da koristimo samo manji deo onog materijala koji se odnosi na projekat ove letelice. Izabrani su i oni delovi, koji su indirektno vezani za letelicu, a radi se o emocijama, razmišljanjima, sumnjama, radostima, dilemama, strepnjama, ljutnjama i drugim ljudskim reakcijama, koje neminovno prate sve ovako velike projekte.
Nekada su projekti letelica bili vezani za neko veliko ime (na primer: Ader, Lenglej, Hajnkel, Tupoljev, Iljušin, Mikojan, Sivcev, Stankov itd.). U drugoj polovini XX veka i dalje projektovanje i realizacija projekta je timski rad, u kojem ucestvuje veliki broj inženjera i tehnicara mnogih specijalnosti. Postoje vodeci inženjeri-projektanti, ali njihova uloga nije onakva kakvu je imao glavni konstruktor pre 60-80 godina. Ovo se potencira, ne bez razloga, jer se posle dugog vremenskog perioda pojavljuju imena, koja su u tom periodu bila bezmalo bezlicna ili imala sasvim sporednu ulogu, a koja sebi pripisuju veliki znacaj, ako ne i odlucujuci, u pojavljivanju pojedine letelice, konkretno aviona „Orao”, što je nedopustivo.
Listajuci stranice dnevnika, zaustavili smo se na datumu 23. novembar 1974. godine. Pri tome smo u dnevniku citali „iskljucivo” ono što se odnosilo na avion „Orao”. “Projektovanje letelice me podseca, po mnogim elementima, na pozorišnu predstavu. Ovaj izuzetno veliki i važan posao je ogranicen vremenski i prostorno i na mesto svog neposrednog nastajanja. Akteri predstave su puni strepnje, napetosti, dilema ali i jake želje da sve bude kako treba i bolje od toga, da bi se pamtilo. Zavesa se spustila, predstava je završena, cule su se pohvale i aplauzi. Sprema se nova predstava. Veca i teža. Još malo ce se govoriti o stvaralackom trudu, koji je bio vezan za projekat „Orao”. Projektovanje letelica je jedno od najsloženijih i najspecificnijih od svih projektovanja. Medutim, projektovanje letelica je najekskluzivnije od svih projektovanja. Cinjenice se menjaju. Sve i svi brzo padaju u zaborav. Ostaje samo avion koji leti. I sami sudeonici projektovanja i ocevici dešavanj, se posle niza godina nece moci setiti mnogih relevantnih detalja, govorice uopšteno, površno, pristrasno ili nenamerno pogrešno. Njihove price i izjave zvucace kao apokrif, a ne kao pouzdana dogadanja u stvaranju jednog izuzetnog proizvoda. Samo ce se tacno govoriti o TTZ, o nameni i opisu aviona. Kao neki scenski cin izmicace temeljnom, objektivnom, savesnom i sistematicnom razmatranju, analizi izuzetno važnih odluka koje su donesene i rekonstrukciji dogadanja i ispred i iza zavese. Živi bili, pa videli...”
Naš sagovornik i sudeonik u timskom projektovanju aviona „Orao” je bio potpuno u pravu. Iako je navedeni zapis napisan samo 23 dana posle poletanja prototipa, on nije prorocanski, vec životno iskustven. Pohranjena su odlikovanja i plakete. Pohvale su nestale, aplauzi su utihnuli, a zavesa se spustila. Posle 30 godina od radanja aviona „Orao” imamo i kraj njegovog "životnog veka". To su dešavanja od juce i danas, a poneki sutra odlazi u vecnost. Ovo nije nikakav nekrolog, vec secanje na njegovo zacece i na njegove prve dane življenja, i to iz jednog posebnog ugla videnja.
Nekoliko dana pre poletanja
Nekoliko dana pre prvog poletanja prototipa dani su nekako postajali sve duži, a nespokojstvo sve vece. Kazaljke na satu kao da su usporile svoj hod.
“Završene su sve neophodne probe na zemlji. Pilot je izvršio rulanje i fazu zaleta za poletanje. Ponovio je to više puta. Mislim, da je i pilot Vladimir Slavujevic bio u grcu, iako se radi o iskusnom opitnom pilotu. Za poslednja dva dana tri puta je podigao palac, da bi potvrdio da je sve kako treba. Pri izlasku iz kabine delovao je nekako umorno. Ipak bi se osmehnuo, ali ne onako uobicajeno. On je pod posebnim opterecenjem. Na njemu se to vidi. Trudi se da izgleda sve kao pre dobijanja ovog zadatka. I on je ipak samo covek. Siguran sam, da je sve u najboljem redu. Medutim, postoji izreka, da se uvek desi ono što ne treba da se desi. Ipak me uhvatilo neko cudno nespokojstvo. Danima ne mogu mirno da zaspim, iako sam umoran od trckaranja iz VOC-a u VTI i nazad. Sva ispitivanja na zemlji su protekla bez posebnih primedaba. Ono najgore je prošlo, zar ne? Izgleda, da mi ipak nije dobro kada sebi postavljam pitanja i onda na njih odgovaram. Nije dobro razgovarati sam sa sobom...”(25.10.74. - 23,45 h).
„Saznao sam, da su odredena dva datuma za poletanje prototipa. Vremenski uslovi imaju sada veliki znacaj. Voleo bih da nisam znao za ove datume, jer bih bio malo spokojniji. Možda? Šta mogu kada je život tako nemilosrdan, ne vredi ako znaš i ne vredi ako ne znaš. Prvi datum je sreda 30. oktobar, a drugi petak 1. novembar.” (26.10.74. - 24,30 h).
Na narednim stranicama dnevnika, dok je domacin kuvao kafu i poslužio nas likerom „Gorki list”, procitali smo
„Da li ce vreme ugroziti datum poletanja? Vremenske prilike. Danas: padavine se postepeno pojacavaju. Prognoza za Jugoslaviju: u celoj zemlji je pretežno oblacno i sveže, sa kišom. U brdovitim predelima padace sneg. Prognoza za Beograd: Preovladivace oblacno i sveže vreme, sa kišom u prepodnevnim satima, a posle podne povremeno kiša. Duvace slab severozapadni vetar. Dnevna temperatura, bez veceg kolebanja, od 4 do 8 stepeni. Odgovara nam ova temperatura zbog rada motora. Bolje bi bilo da ne bude kiše.” (28.10.74. - 24.00 h).
„Danas je predsednik Tito sa suprugom Jovankom odleteo u zvanicnu posetu Kraljevini Danskoj. Na aerodromu u Kopenhagenu su docekali ih kraljica Margareta II sa suprugom pincom Henrikom i sa premijerom Hartlingom. Kakva koincidencija.” (29.10.74. - 23,50 h).

Prototip je poleteo

Za mnoge gradane Beograda i naše zemlje (bivše SFRJ) taj jesenji dan, sreda 30. oktobra 1974. godine je bio obican, kao i mnogi drugi radni dani. Za grupu strucnjaka iz Vazduhoplovno-tehnickog instituta, VOC, za visoke rukovodioce RV i PVO i SSNO, koji su došli na aerodrom "Batajnica", bio je izuzetno znacajan. Ne manje znacajan bio je i za ostale strucnjake iz VTI, RV i PVO, iz fabrika „Soko”, „Utva” i „Prva petoletka”, VZ „Orao”, „Moma”, „Zmaj” i „Kosmos” i za mnoge druge fabrike, institucije, zavode i firme širom zemlje. Ništa manji znacaj nije bio i za rumunskog partnera IMFCA. U dnevniku je dalje zabeleženo.
„Ustao sam veoma rano. Na ulici sam bio oko 5,30. Jutro je bilo veoma hladno, oblacno, ali bez padavina i vetra. Uzeo sam sve novine koje sam našao na kiosku. U hodu, ulicom, prevrtao sam stranice da bih procitao sve o vremenu. Bio sam zadovoljan. Baš nam takvo vreme treba. Jedino je nedostajalo malo sunca, ali ni u životu nije sve idealno , narocito ne u vazduhoplovstu. Vozac je pre vremena došao sa vozilom. Kao da je znao, da cu doci dosta ranije. Na aerodrom sam došao medu prvima. Otišao sam pravo u VOC. U kancelariji sam još jednom pregledao program prvog leta. Pregledavao sam rezultate ispitivanja na zemlji, kao i neke izveštaje VTI, posebno iz oblasti aerodinamike i mehanike leta. Mislim, da sam jutros procitao te izveštaje desetak puta. Da li sam ih citao ili prelistavao? Tražio sam neku primedbu. Nisam našao ništa. Polako su stizali i ostali pripadnici VOC i VTI. Ušao sam u hangar VOC-a. Na sredini je stajao prototip „Orao”. Tog trenutka mi je izgledao veoma lepo i delovao je nekako pouzdano. Dizajn bojenja, naziv aviona i slika orla u letu bocno na nosnom delu aviona, kao i evidencijski broj 25001, visoko na vertikalnom repu, izgledali su prihvatljivo. Avion je dobio oznaku J-22. Uskoro je došao i opitni pilot Vladimir Slavujevic. Gledao je avion dugo, a zatim je prišao levom krilu i naslonio ruku. Slavujko, tako smo ga zvali, bio je iskusan opitni pilot. Tog trenutka je u VOC-u bila generacija odlicnih opitnih pilota, kao i uvek. Slavujko je nešto rekao u stilu:”Sve je dobro.” ili “Sve ce biti dobro.” Smisao toga sam shvatio i potvrdio glavom. Otišao je da se pripremi za let i za lekarski pregled pre leta. Ponovo smo se videli na stajanci, kada je prišao avionu. Tog trenutka se okrenuo prema nama. Videli smo osmeh, onaj karakteristican, koji kod njega nismo vidali poslednjih dana...
Pri prvom poletanju, kod nas prisutnih je zavladao neki muk. Svi su posmatrali prema startu na PSS, tamo desno, prema naselju Batajnica. Sa terase i još bolje sa tornja dobro se video avion. Usledilo je njegovo polako, a zatim sve brže kretanje. Tišina je bila prisutna i dalje. Avion je ubrzavao tokom zaleta. Usledilo je pridržavanje. Do odlepljivanja nosnog tocka je došlo baš u predelu proracunskog, što je bio dobar znak. Osetio sam veliko olakšanje, ali neko nesvakidašnje opterecenje je ostalo. U momentu uzleta prototipa cuo se uzdržani aplauz. Na maloj visini preleteo je naselje Nova Pazova. Avion se veoma kratko zadržao u vazduhu. Sve vreme smo slušali glas opitnog pilota. Glas mu je bio stabilan, iako se na momente moglo osetiti uzbudenje, što je i normalno. Prema programu prvog leta napunjena je i ogranicena kolicina goriva. Iako je let trajao relativno kratko, meni se on odužio kao da leti satima. Nestrpljivo sam ocekivao da sleti. Napokon se i to desilo. Prototip je sleteo normalno! Medusobnom cestitanju nikada kraja. Oduševljenje i radost. Prisutni su najviši rukovodioci iz KRV i PVO. Osetio sam jedno veliko olakšanje posle velike napetosti. Teško je to opisati. Ne nalazim reci za to svoje stanje...”(31.10.74. - 15,30 h).
Neposredno posle prvog leta
Neposredno pre samog leta, dok se avion približavao izvršnom startu, naš sagovornik i njegove kolege su cule od prisutnih visokih vojnih starešina da je predsednik SFRJ - Josip Broz Tito izrazio želju, da se „Orao” vine u nebo za vreme njegove zvanicne posete Kraljevini Danskoj. O uspešnom poletanju “Orla” predsednik je informisan preko zvanicnih kanala. Nakon izvesnog vremena je na uspešno obavljenom poslu uzvratio cestitkama..
Pre poletanja prototipa padale su i neke opklade – interne, ali i javne. Jedan od rukovodilaca, direktor VTI, rekao je, da je uveren u uspeh i da ce povodom toga obrijati bradu. To su posle sletanja prototipa svi prisutni jedva docekali. Receno – ucinjeno. To nije sve u vezi sa bradom. Jedan mali deo te brade se našao u luli drugog rukovodioca iz VTI. Takode, jedan od vodecih projektanata iz VTI, inace žestoki antipušac i antialkoholicar, rekao je, da ce se opiti i zapaliti jednu cigaretu ako sve bude uspešno sa prvim letom. Ispunio je obecanje još na aerodromu i popušio dve cigarete, uz vidljivu nespretnost jednog nepušaca, povremeno kašljanje i suzenje ociju. U petak navece se napio i tek se otreznio u subotu nocu sa stegnutom maramom oko glave.
“Na aerodromu je prireden rucak u cast poletanja prototipa. Nisam prisustvovao tom rucku, jer se nešto prelomilo u meni i osetio sam veliku slabost. Medutim , u meni se pojavila neka gordost i ponos na ono što smo timski uradili. Znacaj poletanja ovog prototipa je daleko veci, nego što su mnogi prisutni shvatili ili saznali o tome. Iskreno mislim, da naša javnost još dugo nece saznati šta se desilo u Batajnici 30. oktobra 1974. godine i za veliki uspeh svojih naucno-istraživackih i proizvodnih kadrova. Svaka druga zemlja Zapada bi ipak najpre dala malu informaciju o takvom dogadaju, a zatim bi usledile velike reportaže. Uveren sam, da nijedne novine nece objaviti ni slovca o onome što se juce desilo. To se nece desiti ni danas, ni sutra, ni za mesec dana, ni... (01.11.74. - 22.00 h).

Ispitivanje prototipa

Nekima je teško objasniti, a narocito široj javnosti, znacaj tog prototipa i strepnje za prvi let, bez obzira na uverenje strucnjaka u sve ono što su uradili na tom projektu. Naša zemlja je pri izradi svih aviona proizvodila samo jedan prototip. Bogate zemlje i velike sile proizvedu najmanje dva ili cetiri do šest prototipova novog aviona. Treba imati na umu, da su prototipovi i eksperimentalni avioni znatno skuplji od serijskih aviona istog tipa. Proizvesti jedan prototip i na njemu izvršiti sva neophodna ispitivanja je veliki rizik, ali ne samo materijalni, vec mnogostrani. Na primer, ako Amerikanci izgube jedan prototip – nije tragicno, jer neophodna ispitivanja nastavljaju na ostalim prototipovima. Za manje upucene je neophodno reci, da postoji više faza razvoja nove letelice, u kojem dominira plan razvoja (zadatak istraživanja opšteg i primenjenog, izrada takticke studije, izrada prethodne analize, izrada programa realizacije, pocetni razvoj, prototipski razvoj, realizacija razvoja, završna ispitivanja i donošenje odluke). Podela za razvoj koja najcešce egzistira je: pocetni razvoj i prototipski razvoj, dok pocetni razvoj obuhvata idejni projekat, pretprojekat, glavni projekat i završna ispitivanja. Prototipski razvoj obuhvata izradu svih delova letelice (krilo, trup, stajni organi, kabina, repne površine, komande leta itd.) i podvrgavaju se statickim i dinamickim ispitivanjima. Posle ispitivanja i analize svih ostalih delova se vrši homologacija. Prototipski razvoj se završava izradom prototipske letelice. Medutim, ovaj završetak je pocetak ispitivanja prototipa i na zemlji i u vazduhu. Ovo je tok stvaranja novog aviona, koji se u nekim fazama može razlikovati za pojedini avione. Za avion „Orao” je bio potreban dugotrajan i strpljiv rad mnogobrojnih strucnjaka razlicitih profila iz VTI-a, VOC-a i iz fabrika.
Aeromagazin: Kako je prošla ova faza na prototipu aviona „Orao” za prvih 100 sati naleta prototipa?
„Bilo je mnogo “decijih” bolesti, koje prate ispitivanje svakog prototipa, pa i ovog. Svi uoceni nedostaci, neispravnosti, otkazi i poboljšanja idu iskljucivo preko tehnickog saopštenja, koje pored datuma i broja saopštenja ima i osnovne podatke prototipa (avion-serijski i evidencijski broj, motor-serijski broj, broj casova rada motora, broj sletanja, opis neispravnosti, preduzete mere, eventualne sugestije i fotografije dogadanja, ko je izdao saopštenje - sa potpisom i pecatom.) Na svako ovo saopštenje treba da dode i odgovor nosioca razvoja (u ovom slucaju VTI-a), koje se prilaže uz tehnicko saopštenje. Evo šta se dešavalo na prototipu pri ispitivanju
Prototip aviona J-22, evidencijski broj 25001, sa motorima: levi 631009 i desni 631004 sa po 77,50 sati rada svaki i ukupno 75 sletanja, imao je ukupno 45 tehnickih saopštenja u vremenskom periodu od prvog leta do 8. avgusta 1975. godine. Uglavnom se radilo o manjim neispravnostima, koje nisu ugrožavale bezbednost leta. Izvršena je zamena motora sa nova dva, koja su imala oko 50 sati rada. Za narednih 20 sletanja u toku 20 kalendarskih dana nije se desila nijedna neispravnost. Sledecih 25 sletanja aviona je bilo 6 tehnickih saopštenja. Veliki broj primedaba je bilo na rad instrumenata i signalizacije, curenje pojedinih fluida, otkazi raznih davaca i slicno.
Problem u otklanjanju mnogih primedaba je bio vezan za inostrane firme, jer su delovi i instrumenti bili u garantnom roku. Saradnja sa partnerom IMFC iz Rumunije je imala svojih dobrih, ali i loših strana. Medutim, sve ovo nije usporilo rad na finalizaciji projekta i na pojavi prototipa aviona dvoseda „Orao”, kao ni pocetak serijske proizvodnje i njegovo uvodenje u naoružanje 1978. godine.
Neke specifičnosti tokom odvijanja programa
Naša tadašnja spoljnopoliticka orijentacija, politika nesvrstanosti i razvijanje prijateljskih odnosa sa socijalistickim i susednim zemljama je dovela do saradnje sa susednom Rumunijom na istraživanju, projektovanju, ispitivanju i proizvodnji aviona „Orao”. Ova kooperacija se uglavnom uspešno odvijala. Postojale su razlike u nivou naucnog i strucnog znanja, kao i u tradiciji u proizvodnji raznih tipova aviona. Mi smo imali odredeni kontinuitet u razvoju nauke i tehnike, u projektovanju i proizvodnji u vazduhoplovnoj oblasti. Menadžment je u ovoj oblasti bio na solidnom nivou i bili smo sve bliže stvaranju kriticnih masa u istraživanju, projektovanju i proizvodnji neophodnih za cetvrtu generaciju savremenih aviona, što se veoma uskoro i potvrdilo drugim uspešnim projektima (Galeb G-4, Super Galeb G-4M...), koji su samo trebali da budu bajpas za ono što tek dolazi. Ovo je bila uvertira za projekat "NA" i druge letelice, koje su našu zemlju (relativno malu i srednje razvijenu u to vreme sa blizu 6.000 $ per kapita) svrstavali medu malobrojne proizvodace letelica u svetu. To je bilo za svako poštovanje i medunarodni ugled.
Otvoreno govoreci, koncepcija koja je postavljena u samom pocetku, pored kooperativnosti sa susedima, istraživanje i projektovanje su opterecivali zahtevi i težnja da se maksimalno osamostalimo u proizvodnji što veceg procenta složenih delova, opreme i tehnickih sredstava. Trebalo je osvojiti i primeniti nove tehnologije i savremene opreme, neophodne za ovakav tip i namenu aviona. To je trebalo da bude višenamenski borbeni avion, dobro naoružan i sposoban za dejstva u svim vremenskim uslovima danju i nocu. Avion je trebalo da bude originalan i na nivou savremenih tehnickih dostignuca u svetu. Uticaj na aerodinamicku koncepciju novog aviona je trebalo da ima avion „Jaguar”. Veci uticaj je imala nemogucnost obezbedenja motora od oko 5.000 daN za jednomotorni avion.
Postavljeni kriterijumi su bili visoki. Korigovani su i pocetni TTZ. Bez preterivanja, ti zahtevi bi bili ispunjeni i sa vecim procentom, da politicki razlozi nisu bili u igri. To se narocito odnosi na pogonsku grupu, za koju poslednju rec nisu imali strucnjaci iz VTI, vec politicke strukture i uslovljavanje sa Zapada. To nije bio dobar izbor, ali postoji izreka koja kaže ,ko zna zašto je to dobro’. U lošoj odluci (ili zabrani, ili uslovljavanju, ili pritisku) je bilo i dobrih stvari, jer se posle toga afirmisao tadašnji VZ „Orao” iz Rajlovca (danas radi u Bijeljini tada iz Rajlovca), a sada iz Bjeljine, koji je ucinio skoro nemoguce po pitanju pogonske grupe.

“Danas sam se ljutio kada sam cuo za jednu odluku, na koju nismo mogli da se žalimo, vec samo da je poštujemo. O cemu se radi? Bilo je predvideno, da avion bude jednomotorni, a da neka vrsta uzora bude avion dvomotorac „Jaguar”. Pre desetak dana je dobijen zadatak, da se izvrši proracun performansi buduceg aviona sa nekoliko razlicitih motora. Izbor je bio dosta širok. U igri su bili pogonske grupe iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Rusije. Najpre je u širem izboru bilo devet motora, da bi se taj broj sveo na pet, ali je interno odluceno, da se uzmu u obzir svi motore za “svoju dušu”, pored onih zadanih. Zadatak je dobijen krajem decembra 1972. godine. Ovaj posao se obavio, uglavnom, bez obzira na Novogodišnje praznike, izmedu 27.12. i 05.01. Radilo se i na poslednji dan decembra i prvi dan januara, od jutra do kasno u noc. Strucnjaci su dali svoje stavove po svakoj razmatranoj pogonskoj grupi. Politicka odluka je donesena. Objašnjavali su nam, da je to iznudena odluka iz inostranstva, da se moralo tako odlucivati, da to moramo prihvatiti... i još sto nebuloznih opravdanja. Nebuloznih za nas projektante. Bili smo besni, ljuti i demoralisani tom odlukom. Bilo je veoma oštrih reci, ali ne javno. Izrazili smo svoje nezadovoljstvo u dozvoljenim granicama, ali bez uspeha. Strucnjaci su po mnogim elementima dali prednost americkom, ruskom i francuskom motoru, a politicari su odlucili da to bude engleski, Rolls-Royce, Viper. On se u konkurenciji ostalih motora pokazao medu dva najslabija. Taj motor ima nedovoljan potisak i kada je sparen. Staticki potisak je oko 1780 daN ili 2 x 1780 = 3560 daN. Malo! Nedostaje još minimalno 800 daN, optimalno oko 1000, a idealno još 1400 daN za pogonsku grupu bez DS. Potrebno je ukupno 4500 do 4900 daN potiska, sa DS ili bez ugradenog DS. Gde da se nade taj potisak? Sranje. Proracunska masa je veca od predvidene. To su dve velike glavobolje, za koje nema tableta da se bol potpuno otkloni. Barem da je ublažimo...” (10.01.1973. - 23,30 h).
Vazduhoplovni zavod „Orao” dobija veliku šansu, koju u potpunosti i koristi. Ulazi u sasvim novu fazu istraživanja, razvoja, proizvodnje i remonta mlaznog motora tipa Viper, po licenci engleske firme "Rolls-Royce". On potpuno osvaja razvoj i proizvodnju mlaznog motora. Zbog visokog kvaliteta i pouzdanosti postaje nosilac i koordinator proizvodnje na nivou domace i inostrane kooperacije. VZ „Orao” serijski proizvodi motore Viper 632-41, Viper 632-46, Viper 633-41... napravivši ogroman korak, ali ni to nije bilo ono pravo za prototip. Sa DS je za oba motora ukupno dobijeno još 720 daN potiska. Ogroman uspeh, ali nedovoljno za avion.
Kada bi ponovno projektovali avion „Orao”...
Aeromagazin:„Recite mi, kada bi ponovno došlo do projektovanja aviona „Orao”, šta bi...?” Sagovornik me je prekinuo recima: „Danas niko ne bi zahtevao projektovanje ovakvog aviona. Vreme je veliki faktor i tehnologije su otišle daleko. Takav avion je bio potreban za ono vreme, a od tada je prošlo više od 30 godina. Tada je to bila velika škola za sve nas.”
Aeromagazin:„Dobro, da je moguce da vreme vratimo 30-35 godina unazad i da se zahteva projektovanje aviona „Orao”, šta bi po Vašem mišljenju trebalo izmeniti u odnosu na ono što je serijski proizvedeno?”
„Zaista ste uporni. Dovodite me u veoma nezgodnu situaciju. Šta bi bilo, kada bi bilo? Ne bih se voleo vratiti tridesetak godina unazad, bez obzira na cinjenicu da bih bio toliko mladi.”
Aeromagazin:„Izbegavate odgovor, nije fer. Obecali ste potpuno otvoren razgovor, zar ne?”
„Potpuno sam poštovao dogovor. Avion nije hurija. On stari, kao i njegov stvaralac. Tokom vremena gubi konkuretnost, jer u istoj klasi i kategoriji dolaze novi i savremeniji avioni. Teško je odgovoriti na vaše pitanje ili, bolje receno, teže se vratiti u prošlost od pre 35 godina.”
Aeromagazin:„Molim vas, ipak, pokušajte. Vratite se u to vreme i imate neogranicene mogucnosti. Vi ste rukovodilac projekta. Šta biste izmenili?”
„Radije bih bio na nekom drugom mestu, kao na primer na mestu vodeceg projektanta. Politicari bi se opet umešali sa svojim odlukama i izborima. Zbog toga odustajem od tog povratka u prošlost.”
Aeromagazin:„Ali, pretpostavimo, da ste potpuno samostalni. Da niko iz partijskog i politickog rukovodstva i inostranstva nece uticati na naucno-tehnicko i projektantsko rešenje.”
„Odabrao bih pogonsku grupu, i to jedan motor od 5000 do 5500 daN ili alternativno dva sa tim ukupnim potiskom. Ostavio bih istu aerodinamicku koncepciju. Konstrukcijska rešenja ista, uz odgovarajuca suženja trupa, za jedan motor. Naoružanje je dobro. Dozvolio bih strucnjacima, da uvedu bolju i perspektivniju opremu. Odabrao bih druga rešenja za stajni trap. Isto tricikl sa nosnim tockom, ali lakše konstrukcije i sa manjom masom. Dostupnost pojedinim uredajima u nosnom delu i u trupu bih poboljšao. Obavezno bih zahtevao skidanje ukupne mase aviona za najmanje 250, optimalno za 400 i maksimalno za 700 kilograma. Uveo bih skidanje mase, na nacin, na koji je nekoliko puta u praksi uradeno u francuskim i americkim firmama. Za svaki skinuti kilogram suvišne mase, bez narušavanja kvaliteta projekta i bezbednosti letenja, projektantski tim dobija u novcu protivvrednost od kilograma zlata. Toliko to i vredi. Realna cena. Još ima nekih manjih poteza, koji imaju svoju težinu, ali za sada, to bi bilo ono najglavnije. O manjih zahvatima, kojih bi bilo mnogo, nije vreme da se prica. Na kraju bih, posle puštanja u serijsku proizvodnju, nagradio tim prema doprinosu sa 0,5 % ukupne vrednosti projekta. Kriterijume za stimulaciju i destimulaciju bih doneo pre ulaska u projekat. Svako kašnjenje bi bilo rigorozno sankcionisano. Svako novo rešenje bi bilo dobro stimulisano. To su pravila igre, u kojima se ne pita za radno vreme, vec da li je nešto završeno i to kvalitetno prema termin-planu.”Aeromagazin:„Koliko vredi jedan avion „Orao” i koliko ukupno kompletan projekat?”
„Vrednost jednog aviona je procenjena na 3,8 do 4,2 miliona dolara ili ukupan projekat na oko 2,0 milijarde dolara. Ne mogu sada tacno da znam, koliko je stvarno utrošeno sredstava. ”
Aeromagazin:„Vi biste onda nagradili ekipu, ako se uzme 0,5 %, sa približno 10 miliona dolara. Zar nije to mnogo?”
„Izgleda mnogo za naše uslove. Ovde se pamet nikada nije dovoljno cenila, a rezultati i uspesi se nisu adekvatno nagradivali. Nagrade bi bile piramidalne, prema doprinosu, a ne prema funkciji. Projektanti, VOC i logisticka podrška ako broje oko 300 do 320 ljudi, za pet godina napornog rada bi u proseku dobili oko 33 hiljade dolara, ili oko 6600 dolara za svaku godinu rada, ili mesecno oko 550 $. Ovo je prosek. Nagrade su daleko vece kod poznatih svetskih proizvodaca letelica.”
Aeromagazin:„Culi smo od vaših kolega, da ste veoma oštri, da nemate dlaku na jeziku, ali da ste principijelni i otvoreni. U štampi se u poslednje vreme pojavljuju raznorazne izjave o licnoj i velikoj ulozi pojedinaca u projektovanju aviona „Orao”. Neki tvrde, da su oni maltene sami projektovali „Orao” i da su još leteli na prvom probnom letu u dvosedu.”
„O tome ne želim da dajem bilo kakav komentar. Ti, koji danas tako govore sigurno su imali minornu ulogu u projektovanju. Projekat aviona „Orao” je timski proizvod, a ne proizvod jednog ili dva pojedinca. Projektovao sam i leteo u nekoliko inostranih zemalja i kod nas. Nikada u SAD, Francuskoj, Engleskoj ili Rusiji nisam cuo da je neko prisvojio timski rad na nekoj letelici, kako se to ovde olako radi. Na takve nije vredno trošiti ni reci, ni vreme. Izvinite, što sam ovako oštar. Ovo govorim u ime onog tima, koji je stvarao taj avion, jer mnogi iz tima ne žele da se oglase na pojedine smešne intervjue. Molim vas, da predemo na drugu temu.”
Uporedne karakteristike „Jaguara” i „Orla”
Aeromagazin: „Uzor za naš avion je trebalo da bude francusko-britanski „Jaguar”. Kakve su uporedne karakteristike ta dva aviona?”
„Taj avion, mislim na „Jaguar”, radile su dve svetske velesile u vazduhoplovstvu. I naš avion je raden u kooperaciji, ali sa Rumunijom. Pogledajte tabelarno njihove medusobne karakteristike. Razlike se vide. Pogledajte, pa pitajte. Spreman sam da komentarišem.”
Aeromagazin:„Molim vas, bilo bi to veoma korisno za naše citaoce.”
„Evo, pogledajte ovu tabelu. Sve je slikovito. Analiza bi mogla potrajati satima, ali da se zadržimo samo na nekim elementima. Prvo, masa praznog „Jaguara” je veca za 1.100 kg, a potisak za 1.140 daN bez DS ili za 3.430 daN sa DS u odnosu na avion „Orao”. Ta razlika u potisku je tolika, koliko skoro daju oba motora (bez DS) na „Orlu”. To je u startu veliki nedostatak, koji za sobom vuce velike posledice.”
Aeromagazin:„To znaci, da je pogonska grupa na „Jaguaru” znatno bolja?”
„Da, baš tako. To se zatim odrazilo na performanse stacionarnog režima lęta i na specijalne performanse aviona, ali i delomicno u manevarskom lętu i u nekim evolucijama.”
Aeromagazin:„To znaci, da su i performanse „Jaguara” superiornije, zar ne?”
„Skoro sve performanse, kakve su npr. brzina penjanja, minimalna i maksimalna brzina horizontalnog lęta, zatim dužina staze za poletanje i sletanje, akcioni radijus, dolet, trajanje lęta, zaokreti, evolucije, manevarske mogucnosti i ostalo je u korist „Jaguara”. Diskusiju o stabilnosti i upravljivosti ne treba otvarati.”
Aeromagazin:„Da li to znaci, da je „Jaguar” u svakom pogledu bolji ili nadmocniji od „Orla”?”
„Ima i naš avion neke prednosti u nekim elementima, ali to ovog trenutka nije bitno za razgovor. Hocu da kažem, da ne treba uporedivati ova dva aviona, iako se to radi od samog pocetka projektovanja. U samom startu je otpala ovakva mogucnost zbog pogonskih grupa. Da je naš avion dobio odgovarajucu pogonsku grupu sa recimo 5.000 daN potiska, onda bismo mogli izvesti poredenje. Ovako, nisu u istoj situaciji vec na samom startu.”
Aeromagazin:„Recite mi na kraju vaš licni stav i mišljenje o našem avionu. Molio bih, da to bude bez ikakvih ograda.”
„Iz dosadašnjeg razgovora ste to mogli da zakljucite. Ipak, da rezimiram. Avion „Orao” je naucni, tehnicki, tehnološki i proizvodni uspeh one zemlje, koje više nema. To je bio veliki korak napred. Taj projekat je afirmisao mnoge institucije, vazduhoplovne zavode, firme i radne organizacije. Da nije bilo politickih upliva, narocito po pitanju izbora pogonske grupe, avion bi dobio izuzetno visoku ocenu po svim performansama i borbenim mogucnostima i bio bi visoko konkurentan drugim avionima u svojoj kategoriji i klasi. Da samo znate kako bi visoko kotirao avion „Orao” u svetu, da je kojim slucajem ugraden americki, francuski ili ruski motor od oko 5.000–5.500 daN. Tada bi sve performanse našeg aviona bile znatno iznad „Jaguarovih”. Imam te proracune, ali nam je vreme ograniceno, da bismo se sada upuštali u analizu.”
Aeromagazin:„Verujem, da bi to bilo veoma interesantno za naše citaoce.”
„Verujem, i ne samo njima. O tome jednom drugom prilikom.”
Specificne karakteristike aviona „Orao”
Aeromagazin: „U domacoj i inostranoj literaturi avion se tretira na razlicite nacine: višenamenski, lovac-bombarder, jurišnik i bombarder. Avion je koncipiran kao lovac-bombarder. Predviden je za prodiranje na malim visinama visoko podzvucnim brzinama. Koja su specificna rešenja na avionu „Orao”?
„Na ovom avionu su po prvi put uvedene mnoge novine i specificna rešenja u svim oblastima kakve su aerodinamika, konstrukcija, naoružanje, komande lęta, elektronska oprema i drugo. Tako npr. po prvi put kod nas imamo konfiguraciju visokokrilca sa strelastim krilom, sa dvostrukom strelom napadne ivice, pretkrilca, obrtne repne horizontalne površine, dvostruki ventra fin i aerodinamicke usmerivace na nosnom delu trupa, aerodinamicke usmerivace na krilu, turbulizatore na donjaci horizontalnog repa i na gornjaci krila, dve podtrupne aerodonamicke kocnice, kocioni padobran, bustersko upravljanje komandama lęta, samostartovanje iz sopstvenih elektricnih izvora, nišansko-navigacijski sistem sa savremenom žiro-platformom i nišanskim sistemom, sistem za poboljšanje upravljivosti i stabilnosti (UPSU), elektronski prikazivac HUD, pilotsko sedište 0-0, savremeni sistem za klimatizaciju i presurizaciju kabine itd. Ta i mnoga druga rešenja na ovoj letelici su bila izuzetno veliki skok u odnosu na sve dotadašnje letelice projektovane u našoj zemlji. Sve to je znacajno uticalo na samu filozofiju istraživanja, projektovanja, proizvodnje, ispitivanja i uvodenja u eksploataciju. Razvilo se medudisciplinarno projektovanje. Projektant je, pored specijalizovanih znanja iz svoje oblasti, morao da ima i znanja iz drugih oblasti projektovanja. Namenska industrija i mnoge kooperantske fabrike su se našle u novoj situaciji, koja je od njih zahtevala prestrojavanje, vremensko uklapanje i nove pristupe. Narocito su veliku ulogu dobili VZ „Orao”, fabrika „Soko”, fabrika „Utva” i fabrika „Prva petoletka”. Ali, to nisu i jedine firme u ovom velikom poslu. Svi ucesnici u svim fazama i procesima su casno, odgovorno, kvalitetno i pravovremeno izvršavali svoje obaveze.
Ocene za avion „Orao”
Aeromagazin: „Molili bismo Vas, da date ocene dostignuca na projektu aviona „Orao””.
„To je nezahvalan posao. Bilo koja desetorica, koja su bila u tom projektantskom timu, dala bi potpuno razlicito ocene. To je sigurno.”
Aeromagazin:„Mislite, da bi to odstupanje u ocenjivanju bilo veliko?”
„Ne, mislim da ne bi.”
Aeromagazin:„Molim Vas, pokušajte da date ocene. Neka ocene budu kao na fakultetu - od 5,0 do 10.”
„Dobro! Ali, odmah se ogradujem, jer je ovo iskljucivo moje mišljenje, na osnovu mojih saznanja i uvida u kompletan posao. Pišite! Po grupama i oblastima: aerodinamika 8,5; konstrukcija 7,5; cvrstoca i struktura 8,0; tehnologije 8,5; stabilnost i upravljivost 8,0; naoružanje 8,5; avionika i oprema 8,0; sistemi 7,5; pogonska grupa (VTI) 8,0; pogonska grupa (donosioci odluke)3,0; kvalitet 8,0; pouzdanost 8,5; VTOb 7,5; kompletna ocena za letelicu 7,0; VZ „Orao” 9,5; osvajanje novih tehnologija 8,5; naucno-tehnološki napredak 8,5; proizvodnja 8,0; ispitivanja u lętu 9,0 i spremnost za projekte nove cetvrte generacije nadzvucnih aviona 8,5. Nadam se, da nisam nešto zaboravio. Da, umalo da zaboravim stvaraoce - zalaganje projektanata 9,0.”
Aeromagazin:„Ocene su dosta visoke.”
„To Vi mislite. Pogledajte ocenu za pogonsku grupu donesenu van našeg Instituta, a ocene su od 5,0 do 10!”
* * *
Umesto bilo kakvog zakljucka, uzeli smo još nekoliko zapisa iz dnevnika našeg sagovornika iz razlicitih vremenskih perioda, a koji su se odnosili na glavnu temu razgovora.
„Još uvek u našim dnevnim novinama nisam ugledao barem malu vest o poletanju prototipa aviona „Orao”!. To se desilo i sa dvosedom. Znao sam da ce tako biti...” (17.02.1975. - 23,00 h)
„Osecam se ponosnim i gordim u razgovorima sa pilotima iz jedinice, koja je dobila u naoružanje prve avione „Orao”. Sa njima sam proveo dva dana objašnjavajuci im pojedina aerodinamicka, konstrukcijska i ostala rešenja. I oni su delovali zadovoljno. I ja takode. Ova dva dana su zaista bila odmor i relaksakcija, još da me jedan mladi pilot nije onako snažno cepnuo na fudbalu. Desna noga mi je poplavila i malo otekla. Mladic se izvinjavao, a komadir eskadrile ga je opomenuo. Nisam dozvolio da ga kori. Možda je mladi pilot mislio, da sam ja onaj koji je odlucivao o pogonskoj grupi. Na moju veliku radost – nisam. Kasnije, za vreme rucka sedeli smo za istim stolom. Baš sam se, posle dugo vremena, dobro proveo u jednoj letackoj jedinici...” (09.09.1978. - 20,30 h).
„Danas, 22.11.1984. godine opitni pilot i celni covek VOC-a Marjan Jelen je po prvi put probio zvucni zid na našem avionu „Orao”. Nazvao sam Jelena i cestitao mu na uspehu...” (22.11.1984. - 23,30 h).
***
(Razgovor vodio . Zahvaljujem se svom sagovorniku, projektantu letelica u zemlji i inostranstvu, profesoru, konstruktoru i autoru brojnih naucnih i strucnih radova, dobitniku velikog broja nagrada i visokih odlikovanja. Poštujemo sagovornikovu želju, da mu se ne objavljuje ime, jer smatra, da je u razgovoru mogao da ucestvuje bilo koji clan projektantskog tima sa projekta aviona „Orao”)

Da li su provođena gađanja raketom AGM-65 i kakva je preciznost sustava navođenja te rakete na Orlu?
Da li su imali problema sa stajnim trapom?

Jedan događaj iz sredine 1991. godine Aerodrom Skopje

Vraćali smo se sa vježbe prema ATS Petrovac gdje smo provodlili logorovanje kada sam ugledao jednog Orla. Nisam obratio pažnju no zbog čestog kruženja sam pogledao ponovno prema avionu i uočio sam da se desni zadnji kotač nije otvorio. Nakon nekog vremena avion je odletio pa se ponovno vratio za nekih 20 min (neznam točno) i ponovno je kružio. Nakon toga je nisko doletio iznad mjesta gdje smo bili  i tada sam prvi put vidio katapultiranje (dosta bučno). Avion je krenuo kao u poniranje ali nešto malo prije brda se ispravio i udario u isto.

Sistem je pouzdan samo ukoliko je vreme dobro, dakle ako je dobra optička vidljivost. Noću, u sumrak i u svitanje, kao i ako je niska oblačnost ili izmaglica sistem je praktično neupotrebljiv ili ima dosta nisku efikasnost i daljinu zaključavanja cilja. To je rešeno kod rakete Grom-B čiji je sistem za vođenje rađen po uzoru na AGM-65, ugradnjom CCD kamere. Amerikanci su slično uradili sa starim AGM-65A i B konvertujući deo u novi standard (mislim da su ga nazvali K nisam siguran tačno), dok je deo dobio IC glavu za samonavođenje.

Što se tiče stajnog trapa, on je projektovan da nosi prvobitno planiranu masu aviona, međutim deo aviona za čije projektovanje su bili zaduženi rumuni je ispao oko 600kg teži nego što je bilo planirano tako da je u početku bilo velikih problema i stajni trap je redizajniran kako bi mogao izdržati dodatno opterećenje. To je povećalo i masu celog aviona a smanjilo masu korisnog tereta.
Znam da je i dalje u eksploataciji bilo često problema sa stajnim trapom Orla sličnih onome što si naveo u opisu. Jedan ovakav događaj iskakanja kakav si naveo je dat kao podatak na sajtu www.avijacijabezgranica.com :

(http://Da li su provođena gađanja raketom AGM-65 i kakva je preciznost sustava navođenja te rakete na Orlu?)

AGM-65B kojom su naoružane pojedine serije J22 ima TV navođenje. Unutar kokpita, s desne strane nišanskog stakla montira se ekran koji služi za pretraživanje, selekciju cilja i nišanjenje. Ekran ćete retko videti u avionu, jer se montira samo uoči leta tokom koga se dejstuje Mavercikom, i odmah po sletanju se skida. S leve strane panela, ispred ručice gasa nalazi se upravljačka palica. Pilot preko ekrana osmatra teren, na kome ima jasniji pregled zahvaljujući uvećanju. Uočavanjem cilja, palicom navodi končanicu na cilj, zaključava i lansira raketu. Maksimalan domet zavisi od visine lansiranja. Obično je to 10-15km, maksimalno mislim oko 25km, ali s velike visine.

Raketom Maverick je uspešno deejstovano u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, najviše iz aviona J22 iz sastava ViPVO Republike Srpske. Kuriozitet je da su J22 iz RS uglavnom pripadali zadnjim serijama, svi su imali instalaciju za AGM-65B i najmoderniju avioniku koja je ugrađivana u taj tip aviona. U RV R.Srbije, mali broj Orlova je iz kasnijih serija, te jako malo i ima mogućnost lansiranja AGM-65B (zato postoji interesovanje iz Srbije da se Orlovi koji su sadau BiH, a ne lete, otkupe i remontuju u VZ Moma Stanojlović). Primera radi, ja sam i učestovao u pripremi ovog aviona za statički display, i kao što vidite, AGM-65B stoji pod njegovim levim krilom, ali on nema mogućnost da lansira tu raketu.

[attachment=1]

Takođe, ako vidite AGM-65B montiran na unutrašnjim nosačima - i to je fake. AGM-65B se nosi i lansira isključivo sa vanjskih nosača. LAnsiranjem sa unutrašnjih, uvodnici pokupe dosta sagorelih gasova raketnog motora, što dovodi u zastoju u radu RR Vipera.

Pogled kroz nišansko staklo J22. Ovo je još jedan Orao koji nema mogućnost nošenja i lansiranja J22. Inače, ekran se ugrađuje na ovo upražnjeno mesto s desne strane nišanskog stakla, gde vire kablovi.

[attachment=1]

Hvala na informacijama. :D

Jako lep momenat je na 2:40 izvlacenje stajnog trapa (ngde na pola petlje - cini mi se) i sletanje iz petlje.

Na podgorickom aerodromu je bila odredjen broj orlova koji su mogli da nose mevrike.

Na Podgoričkom aerodoromu su u prvoj polovini 90-tih bila isturena odeljenja J22 naoružanih sa AGM-65B, u stalnom dežurstvu, osposobljena za protivbrodsku borbu. Razlog je bila blokada obale SRJ od strane NATO-a. Koliko su šanse da J22 priđe bilo kom NATO brodu u Jadranu iluzorno je raspravljati, ali eto - i to je bio deo planova naših stratega.  :zid

Ne samo stratega vec i nekih iskusnih pilota.Ako si citao Brzi od zvuka (a verujem da jesi),u zadnjem poglavlju knjige covek pise kako se prijavio zajedno s svojim kolegama za kamikaza misiju (on to zove let bez povratka) zaletanje grupom aviona u americki NA.Pritom je zanemario cinjenicu da postoji citav niz prepreka i filtera kroz koje on jednostavno ne bi mogao proci,bez posledica po njega i da  NA ne bi video ni izdaleka.
Ne kazu dzabe moras poznavati neprijatelja bolje nego sebe.



____________________

(http://i33.tinypic.com/ilw3r9.gif)

Mevrik je delimicno efikasan samo za brodove velicine fregate vec razarac bi mu bio prevelik zalogaj.

Ja vidim upotrebu mevrika jedio kao sadejstvo sa flotom i raketama obala more i eventulano obalskom artijerijom i naravno drugim avionima.

Znaci da se neprijateljski brod osteti pa da mu se onda nanaese udar jacim naurzanjem ili raketama B-B, O-B ili klasicnim ili kasetnim avio bombama.

Znaci nekoliko mevrika lansirati ka brodskom jarbolu da bi se ostetili senzori (radari) ili BOC (brodski operativni centar) - mada na vecim brodovima bi tesko b/g od mevrika mogla da napravi dovoljnu stetu pa da izbaci BOC iz upotrebe (mada 57 kg kumulativnog ekspliziva nije za bacanje :) ).

Ipak ta raketa je bila predvidjena za borbu protiv raketnih camaca i raketnih topvonjaca, korveta i eventualno fregata.

E sad bilo je neke price da Orlovi mogu poneti i torpedo (cak mislim da sam negde video filmic sa odbacivanjem torpeda sa orla) ali mislim da je to bilo vise u ulozi protivpodmornicke borebe a ne protivbrodske. Mislim da se nije ni otislo dalje od testiranja (a mozda i jeste nisam siguran).

Napad Orlom na NA je cista glupost, mozda da posaljes 100 komada pa da jedna prodje, mada i za to su sanse jako male.

Bilo je vise prelea orlova preko brodova u blokadi SRJ gde su jako niskim letom uspevali da iznenade posade (ali to je sve bio relativno blizu obale 50-100km max), cak je bila jedna misija gde su bas otisli malo da skoro do krajnjeg doleta orla i izvrsili "izvidjanje" u bisucem letu.

Ali ni tad ni posle mislim da nisu prilazili niti bi mogli da pridju nekom od nosaca (americkom, britnasmom, francuskom, italijansko) aviona ili helikoptera koji su se muvali tih godina kroz jadran, jednostavno tada je vazdusni prostor manje vise blokiran i poriven da ni muva ne moze da prodje, a i nasima nije padalo napamet da se glupiraju.

@pvanja

NATO brodovi su plovili na samom rubu teritorijalnih voda SRJ (12NM = oko 22km). U tom smislu, nije bilo teško avijaciji da koristeći zaklon terena i iskakanjem prema otvorenoj obali u niskom letu nadleteti NATo brod (Orlu treba u brišućem letu nad morem oko 2 min. da pređe tu razadljinu).

Baš u vreme blokade (prva polovina 90-tih), posada pučinskog remorkera PR-41 imala je bliski susret sa jednom NATO fregatom unutar naših teritorijalnih voda (oko 10NM od obale). Kako mi je stari pričao, jednostavo je izronila iz magle po pramcu, na manje od milje ispred njih. Okrenula prema pučini i nestala kako se i pojavila. Tako da 50-100km je predaleko.

Torpedo na Orlu - ma nema šanse. To je gore nego na hrvatskom Mi-24.  :zid

ps. - iz video klipa od pre par postova - ovo je komandana palica, preko koje se vrši nišanjenje i gađanje sa AGM-65B:

[attachment=1]

FF, negde krajem 1992 čuo sam priču da su dva Orla, leteći nisko nad morem (gde su se spustili u bokokotorskom zalivu), prišli američkom NA negde na 15-16 milja od obale i skoro "odneli" šapke oficirima na poletno-sletnoj palubi. Piloti su navodno, kasnije kažnjeni zbog izazivanja incidenta.

Koliko je priča tačna, ne znam, ali znam da sam negde 1999/2000, vraćajući se kolima sa ronjenja kod Ulcinja prema Baru, skoro doživeo infarkt kad me je sa leve strane, od mora, negde u visini prvog tunela od Bara prema Ulcinju, iznenadio Orao leteći nekoliko metara iznad tla. Došao je sa mora, uopšte ga nisam video, a talas vazduha mi je zamalo prevrnuo Yugo Floridu.

O šoku koji sam doživeo da vam ne pričam.

Ma Boro, kao što sam rekao - 15-20NM od obale nije problem - te razdaljine avion tog tipa prelazi jako brzo. Nezvanično, bilo je skidanja kapa posadi na mostu Vittrio Venta. Takvi "incidenti" nisu bili retki, naročito ranih 90-tih kada je bilo iskusnih pilota sa velikim naletom. Bilo je i bliskih susreta F-18 i G-4, najčešće slučajnih (pitomci VVA sa Golubovaca su obuku u instrumentalnom letenju uglavnom obavljali nad morem, pa su znali i da odu malo dalje

Da se malo i ja prisetim vojničkih dana.  :)

[attachment=1]

FF, znači da priča koju sam tada čuo nije bila "lovačka".

Izvini FF, zaboravih: jako lepo ti stoji taj Orao!

Pa sasvim je bila realna. I ja sam je čuo od drugih. Hvala na komplimentu.  :) Još po koja:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Na ovoj zadnjoj je J22 ev.broj 25114 koji se maja 2008. srušio kod Barande usled tehničkog kvara. Pilot major Tomas Janik se katapultirao. Šteta, bio je "taze" remontovan, mada problematičan. Koliko se sećam, na ovoj slici bio je u toku pregled stajnog trapa neposredno nakon sletanja - pilot nije imao signalizaciju da je jedna noga stajog trapa spuštena, pa je radio low pass da bi sa zemlje vizuelno uočili dali su sva 3 točka vani. Bezbedno je sletio.

Možeš li reći nešto više o Orlu sa prve slike, vidim skinuti su motori i ceo zadnji deo trupa, a izgleda da je povađena i ostala oprema iz njega.

25116 - redovan remont u II stepenu. Taj smo dan pospremali hangar, pa samo ga izvukli van (na mišiće  :)).

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Sedište Martin Baker Mk YU.10LB tipa 0-0, koje je spasilo život majoru Janiku u udesu 25114. Sedište je ubačeno nekih 9 meseci pre udesa.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Šta sve podrazumeva remont u drugom stepenu, on se izvodi u Momi pretpostavljam a motore šalju u Orao? Interesantno mi je ako znaš da kažeš šta se radi sa sedištima tj. kako se ona održavaju i gde?

Ne, remont u II stepenu se radi u VTR (Vazduhoplovno Tehnička Radinica) na matičnom aerodromu. Remont u I stepenu radi se u matičnoj jedinici. III stepen se radi u VTRZ (Vazduhoplovno Tehnički Remontni Zavod) i obuhvata mnogo obimnije radove od ovih na slici.

Provera i remont sedišta se takođe radi u II stepenu. Postoji vremenski rok nakon koga se sedište vadi van na kontrolu i ispitivanje (provera osnovnih funkcija, piropatrona i tsl.). Tada se obično u avion stavi drugo, provereno sedište, a staro ide na pregled.

Ako hoces malo bolje da se upoznas s ovim sto si pitao predlazem ti Prirucnik za strucno-specijalisticku obuku vojnika Vazduhoplovnotehnicke sluzbe specijalnosti Vazduhoplovna Oprema.Imas na ABG.


____________________

(http://i33.tinypic.com/ilw3r9.gif)

Ja bih da priložim nekoliko fotografija i skenova razglednica koje imam u kolekciji ... možda je nešto od ovog već viđeno, (nešto sigurno nije) ali neće biti šteta da se postavi ovde ...

Prototip
[attachment=2]

Stajanka
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

Orao Republike Srpske
[attachment=2]

Kod ove poslednje bih nešto primetio ... To je "Orao" Vaz. Republike Srpske, snimak iz 90-tih, dok je avion bio u redovnoj eksploataciji ... Da li ima nekih novosti oko njegove sudbine i pominjane kupovine ovog aviona (kao i ostalih aviona VRS)? Dokle se došlo sa tim ?

Prodaja J-22 i drugih aviona VRS Srbiji koce hrvatsko/muslimanski clanovi predsednistva odnosno Komsic i Silajdzic.Razloga za to nema ,ali ko da je to bitno,vazno je samo da se koci bilo kakva saradnja sa Srbijom,a narocito vojna.Nedavno sam gledao na TV-u avioni izgledaju prilicno solidno ovako spolja,sto me jako iznenadilo s obzirom da ne lete.Ponekad malo rulaju po pisti,rade probu motora i to je sve.Imao sam priliku pre 7 god. da zavirim u kokpit J-22 VRS,iznutra je izgledao odlicno,ali iz nekog razloga nije imao displej za koristenje maverika.Ne bi zacudilo da su tome kumovali stranci kao i sa SA-341 sa kojih su morali skinuti  sistem za koristenje PO raketa Maljutka.

http://www.youtube.com/watch?v=oCl_A05d7Fk

U 2.45 min sa videa Orao prelece pod punim gasom meni iznad glave.Dozivlja za secanje i pamcenje jer zvuk ti jednostavno prodire kroz kosti,zatim brisanjac na kraju video- e to je nesto posebno,videti kojm brzinom prelece ispred tebe.Nema sanse da ga uhvatis na fotoaparat.

Sjajan video  :super

Ma nije ni 100 km predaleko to ti je oko 7-8 minuta leta za orla tada je stvarno bilo jako dobrih pilota a imalo se goriva, pa su bili u trenazi. CG obala je odlicna jer pravi odlicnu radarsku senku tako da ne mogu lako da otkriju poletanje aviona iz Podgorice a posle su se bas jako nisko spusatali.

Secam se snimaka one velike vezbe flote i avijacije u Boki 90-tih. Bas su lepo snimili ovi sa RTS-a. Galebovi i Orlovi su leteli izmedju fegata u visini komandnih mostova na samo par metara iznad mora.

Tih godina su redovno imali obuku i iznad Bara tj od rta Voluiice do Crngo rta tu su valjda pitomci vezbali napad na povrsinski cilj u dvosedima orla. Kako jedan zavrsi dodje sledeci i tako u krug danima.

Sto se tice blokade nisu bili samo na rubu nasih teritorijalnih voda, tu je obicno bila jedan ili dve fregate, iza njih je obicno u pravcu otranta jos nekoliko brodova fregate - razaraci. Sve ostalo vece je ili bilo svernije oko Visa ili na ulazu iz jonskog mora u otrant uglavnom na nekih minimu 200 km od CG.

Bilo je raznih prica i uvek ce biti prica ali sumljam da su prisli americkom nosacu. Italijanskom to je jos i moguce :). Italijani su nase stare musterije  :)

Sto se tice torpeda kazem bilo je neki snimak, e sad da li su to nesto samo eksperimentisali ili je stvarno bilo u upotrebi ko zna. Ajde da budem precizniji na snimku se vidi kao sa orla se odbacuje nesto sto lici na torpedo sve sa kocecim podobranom inzad morse povrsine. E sad kad bih nasao snimak ili mozda sliku to  bi bila prava stvar.

Kao sto sam rekao bio je svakakvih eksperimenata sa orlom.

Orao sa ometacem

[attachment=1]

Spreman za akciju - ovo je reko bih negde iz tog perioda ranih 90-tih Podgorica

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

Kabina
[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

[attachment=9]

Jos jedna sa Mevricima

[attachment=10]

Палица за управљање Мејвериком
[attachment=1]

Пулт за управљање ИЦ и радарским мамцима:
[attachment=2]

Стављање ИЦ патрона
[attachment=3]

Kad pomenu kočeći padobran, meni se upalila sijalica :-[

Nije u pitanju odbacivanje torpeda, već odbacivanje probojne avio bombe za uništavanje PSS Matra Durandal, a ona po obliku stvarno potseća na torpedo :)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

http://www.youtube.com/watch?v=_m-buvo3dj4

Jos par slika

Ova poslednja koju je stavio pvanja je sa bloga Dimitrija Ostojića (http://dimitrijeostojic.com/blog/) snimljena na vežbi "Odlučan odgovor 2009", a evo ih još par sa aeromitinga održanog na Batajnici ove godine:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

@ MOTORISTA



I meni je to danas palo na pamet ali nije bilo onog karaketristicnog paljenja raketnog motora na durandal-u, niti eksplozije pri udaru u morsku povrsinu.

Verovatno je to snimak sa neke vežbe, gde su korišene vežbovne Durandalke. Da sačekamo mi FF-a, on će najbolje znati jesmo li imali vežbovne rakete u svom arsenalu.

Mislim da sam nasao snimak :)

Na 2:00 se vidi odbacivanje sa orla.
http://www.toc.vs.rs/sektor_5/SKYTRACK.wmv

Ovo nije taj snimak koji sam ja video jer se na tom koji sam ja gledao (pre 10-tak godina) radilo o moru i projektili je bio crne boje, ali definitno je to to.

Ovo je po meni avionska bomba sa kocecim padobranom. Najverovatnije se koristi vodena povrsina radi laskeg vadjenja posle testiranja i da se ne bi osttio projektil.

U moju odbranu ovo je mnogo kvalitetniji snimak u odnus na onaj koji sam video prvi put i udaljenos sa koje snimano je bila dosta veca.

Ovo definitivno nije torpedo. Verovatno neka vežbovna bomba ili neki prototip ubojsnog sredtsva koje nije uvedeno u upotrebu. Prekratko je za torpedo.

Sjajna slika zanimljivog aviona. Uz ovaj avion (25154) sam proveo najviše vremena za vreme služenja vojnog roka. Razlog je bio udes sa srećnim ishodom. Ako se dobro sećam, maja 2007, ovaj Orao je doživeo u letu sudar sa pticom. Udarac je bio u predelu gornjeg dela nosa, ispred čeonog stakla. Posledice su bile deformisana oplata nosa, polomljen ram čeonog stakla i oštećeni elektronski uređaji u nosu. Pilot je uspeo da prizemni avion. Nekoliko slika napravljenih već pri kraju radova:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Inače, ovaj avion je jedan od onih koji mogu da lansiraju Maverick.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Srećom, sačuvao sam svoj priručnik za stručno-specijalističku obuku vojnika VTSl pa ću preneti u osnovnim crtama.

Održavanje vazduhoplova u II stepenu održavanja vrši ljudstvo jedinice puka za održavanje u II stepenu. Za izvršenje radova, avioni iz avijacijske jedinice dopremaju se u ovu jedinicu (njene objekte).

U II stepen održavanja spadaju složeniji radovi na održavanju, zbog čega jedinica ima odgovarajuću opremu, alat i druga potrebna sredstva, kao i potreban kadar.

U II stepen održavanja spadaju radovi:

- povremeni pregledi (25, 50 i 100-časovni)
- zamene motora i zamene delova
- male opravke i podešavanja
- izvršenje manjih promena VTMS
- pomoć nižim i višim stepenima održavanja
- održavanje vazduhoplova koji su van upotrebe
- prihvat "prolazećih" vazduhoplova

Kad smo se već dotakli Durandalki. FF znaš li možda jesmo li imali vežbovne Durandalke i da li je nekada izvršeno bojevo gađanje sa bombama Durandal?

Off

Treba FFa podhitno kazniti, jedno ribanje Palube. Šalim se. :)
Što si "krio" do sada ove odlične slike. :super
Na četvrtoj strani onog momka na Orlu znam iz viđenja.

/Offf

Khm, khm - kajem se ponizno i molim za oprost Brok! Ima još mnogo slika, polako, ugledaće i one svetlost dana.

Uzgred, mislim da si pogrešio topic.  ;)

Nije mi poznato da je postojala vežbovna bomba Durandal u našem RV.

Iz priručnika:

[attachment=1]

Durandal:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Popravljeno. Sada amo u pravom topicu u isčekivanju novih slika. :super

Izvinjavam se svima na Offu. :angel:

Ostatak arsenala:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

FF, super slike!

Odlične slike! Nego, ovi kontejneri za kasetne bombe, to su Beluge, zar ne? Koliko dotičnih Orao može da ponese?

Jeste, to je BL-755. Jedna BL-755 ima 7 spremnika, svaki sa po 21 bombicom Mk-1 (ukupno 147 bombica). Orao može da ponese 4 takve bombe, na potkrilnim nosačima.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Fugasna (razorna) avio bomba FAB-250:

[attachment=1]

[attachment=2]

AGM-65B:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Lanser NRZ 57mm:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Lanser NRZ 128mm:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

Zanimljivo, da je na maveric-ima oznaka USAF... To je slučaj samo sa pokaznom raketom ili?

Inače, FF, hvala za slike!

Pa kad su dobivene iz skladista USAF. :D
FF , ovo je blago neotkopano, hvala sto si nas pocastio ovim. :super

Natpis USAF stoji na svakoj raketi.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Prednja kabina izviđačkog dvoseda (INJ-22):

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

I poređenja radi - kabina jurišnog jednoseda (J-22):

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Da li imaš fotke zadnje kabine IJ-22 interesuje me da li se i kako prikazuju podaci dobijeni sa podvesnih kontejnera sa opremom za izviđanje, i šta može da nosi od opreme za izviđanje?

Top GŠ-23L kal. 23mm (kao nastavno sredstvo u kabinetu za specijalističku obuku na Batajnici i zadnja - levi top na J22):

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Orao je naoružan sa 2 ovakva dvocevna topa (4 cevi) sa ukupno 400 granata (2x200). Na predserijskim J22, prilikom dejstva iz oba topa istovremeno, okviri frezovanog trupa za koje su vezani topovi nisu mogli da izdrže silu trzaja, pa je dolazilo do deformacija istih. U kasnijim serijskim primercima, ti okvirovi su dodatno ojačani.

Inače, GŠ-23L su pravljeni u fabrici "Bratsvo" u Travniku po ruskoj licenci i prema kazivanju oružara, nešto su lošijeg kvaliteta od originalnih ruskih, kojima su naoružani MiG-21.

Dexy, IJ-22 nema zadnju kabinu - to je izviđački jednosed, kao ovaj:

[attachment=3]

Nisam se zavlačio u zadnju kabinu INJ-22.

[attachment=2]

Da na njega sam mislio, lapsus. A da li možda znaš koju opremu koristi za izviđanje, da li one američke kontejnere LORAP ili nešto ruske ili domaće proizvodnje?

Kad smo već kod izviđača:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Ovo bi trebalo da je trenazer za mevrik ?

Ovo je sa sajta ABG. Komplento uptustvo (VTUP) za orla imate na http://www.avijacijabezgranica.com/ sekcija tehnika

[attachment=1]
[attachment=2]

Bombarder
[attachment=3]

Evo još dve fotografije prototipova sa početka ....


[attachment=1]

[attachment=2]

Jedna kraksa Orla ...Zna li neko o kom je događaju reč?

I još jedna ... isto pitanje  ... gde?....kako?.....zašto?

[attachment=1]

Orao Madjarska 2007

25157 - Petrovec, 1989. - izvukao se prerano kočioni padobran na prilazu pisti prilikom sletanja.

Kad smo već kod udesa:

Da li se znas da li se pilot izvukao ?

Ova druga slika mi lici ili na izletanje sa piste ili na prinudno sletanje na njivu.

Sa foruma  "MyCity Military forum":

"bru89-12 j-22 25157 petrovac R.Sisarica izvukao se padobran pri poletanju."

Ja koliko vidim pilot je iskočio, vidi se da je šipka sedišta izvučena.

Sa istog foruma J-22 & AGM-65 iznad Kraljeva

Bombarder 2 :)

J-22 & AGM-65

[attachment=1]

[attachment=2]

http://www.youtube.com/watch?v=CGz5yvTh6qw
Ovo je snimak od pre da kazemo dve godine.
Znaci 02.08.2008.god. aerodrum Ladjevci.
Ovo je izvidjacka varijanta orla. Sedeo sam na pola sedista jer je naslon bio skinut dal zbog kvara i cega vec ne znam. Orao kojeg vuce traktor je bio osposobljen za upotrebu paketa Maverik. U njegovoj kabini se nalazi prazan panel gde bi trebao da se stavi monitor za maverik. Tokom price sa tehnicarima, jedan mi je rekao da se taj monitor nalazi kod njega u kancelariji. Na moje pitanje "sto ga ne stavite da stoji u avionu kao kod A-10" on mi je kroz smeh rekao da ameri imaju te displeje na svakom , a mi samo za jedan avion. 

Jednom recju: FENOMENALNO !  :pilot

@FF slika ovog dvoseda koju si objavio, jel taj remontovan ?

Izgleda da ce Orlusina jos malo da leti nasim nebom

“ВРЕМЕ”: Министар Одбране, као и претходни командант, у више наврата помињали су набавку новог вишенаменског борбеног авиона. Колико је таква набавка далеко или близу и шта је оно што треба ВиПВО? Колико је још употребни век МиГ-21 и “Орла”, односно могу ли уз ремонте обезбедити континуитет летења борбене авијације до те набавке?

ГЕНЕРАЛ РАНКО ЖИВАК: Тактичка студија је усвојена на војно-техничком савету и ради се тзв. претходна анализа. Током идуће године направицемо ту анализу, видети који су типови прихватљиви и који су могући модалитети набавке. Незахвално је прогнозирати када ће се то десити, оно што знамо је да су ресурси ваздухоплова који су сада у употреби прописани, они имају своју границу и морамо да уводимо нови ваздухоплов пре те границе. „Орлови“ ће ући у процес продужетка употребе, то сигурно стоји. Вишенаменски борбени авион мора да замени МиГ21 који има век употребе до око 2012. Да ли ћемо у томе успети, да затворимо целу причу до тада и уђемо у процес испоруке авиона – не знам, али морамо у том времену да заврсимо процес анализе и да јасно презентујемо државном руководству какве су могућности и потребе, а онда ће надлежни државни органи донети одговарајуће одлуке на државном нивоу.

Izvinjavam se na zakasnelom odgovoru. Slika je negde iz polovine 2007. godine i prikazuje izviđačkog dvoseda INJ-22. Avion tada nije bio operativan, ali je planiran za remont. Na slici se vidi da nema sedišta u kabini, a dodaću i da u tom momentu nije imao ni motore u sebi (samo prazna ljuštura, tj. trup).

Sve mi se cini da pripremaju odlaganje nabavke novog borbenog aviona i da to moze biti daleko posle 2015-te. Inace se radi i studija produzenja veka upotrebe i MiG-a 21.

I meni se čini da nećemo videti novi avion pre 2017-2020., ali makar (još uvek) postoji želja rukovodstva da se do njega dođe.

Da da jos uvek...ali vidite sta rade sa LA?

Ako se gleda iz ugla ljudstva tj pilota i uopste odbrambenog sistema, za nas bi za sad najbolje bilo da se osposobe postojeci G4 , Orao, i MiG 21, kao i ove 29-ke i sredstva za njih da ljudi mogu da lete  redovno na njima, bez obzira koliko je aviona u pitanju. Jer za postojeci kadar je sve izgubljeno, oni tesko da ce docekati ili imati priliku da lete na novim vazduhoplovima. Zato bi bilo bolje da lete na ovome sto se ima da ljudi ne bi dzaba isli na posao i smarali se tamo umesto da rade nesto koliko kod to bilo zastarelo. Ionako vise necemo da ratujemo.

Ja bih te malo ispravio.

Nek srede ove G-4, Orlove, Migove i da se mladji piloti polako uvode u trenazu i to ovi koji sad izlaze iz akademije pa do ovih do oko 30-te godine, a od ovih starjih da se proberu najbolji kao instruktori, na ove ostale je nazalost steta trositi resurse avion i gorivo. Mogu da se prebace da rade neke druge poslove.

Tuzno ali istinito.

Ovako bi barem imali generaciju pilota koji bi za 6-7 godina kad se bude kupovala nova tehnika bili u trenazi i sa dovoljnim broje sati naleta i iskustva.

Jer zamene za letenje nema - simulatori su dobri za uvezbavanje postupaka ali nisu zamena za letenje.

Hvala na dodatku, bas to je poenta , ne gubiti ljudske resurse i praviti temelje za buducnost.

Ne znam da li je bilo ovde ili na nekom drugom forumu u temi o 29-tkama da sad racunaju 2 sata na simulatoru letenja koa 1 sata pravog leta (na simulatoru 29-tke, nisam siguran da to rade i za ostlae simulatore).

Sta reci ...

J-22 & GROM-A

Sa sajta bivse VJ

Dve odlicne fotke majstor Dikija.  :)
Dimitrije Ostojicu, sto se nisi rodio dvadesetak godina ranije, kakve bi tek tada fotke napravio.  :) :)

[attachment=1]


[attachment=2]

Fotke snimljene na gadjanju na poligonu Centa.

Uh, ovo uopšte nije lako uhvatiti, pa neka je pucao i serije od 10 slika.
Čovek je profi nema šta.

Diki je stvarno majstor fotografije, izuzetno posvecen i ima neverovatan dar. Imate mnogo njegovih fotografija ma Air serbia, My City, neke su objavljene i u nekom americkom strucnom casopisu.

Mislim da nikada pre nije bio uhvaćen jedan ovakav kadar. Sjajano!

Inače, ovaj 155 je izgleda konačno prošao remont. 2007. je bio prizmljen.

Orao u napadu vežbovnim bombama:

[attachment=1]

Ohoho, još jedan koji je vraćen iz mrtvih. Sada su u stroju i tri uzastopna serijska primerka - 154, 155 i 156.

Ovaj 156 je lepo ofarban za razliku od 155 koga su samo zamazali.

Evo ga 156 kako puca topovima.

Mislim da u ovako bogatom kolažu fotografija i tako detalnjom opisu aviona J22 Orao, kao naslednik majstora - virtuoza letenja g-na Marjana Jelena, zaslužuje i doslednik naslednik, Miodrag Ristić iz milja nazvan Rica (Rica-brisanjac) na J-22 25207.

Dimitrije Ostojić najkvalitetniji je majstor fotografije vojne tematike, u to nema dvojbe, to sam tvrdio i na rahmetli ABGu. No, on ima punu podršku ljudi koji promišljaju promociju svoje vojske. U nas to čine diletanti (promišljaju) koji su u taj posao zalutali, trošeći više energije kako da onemoguće nečije snimanje, nego da ga podrže i iskoriste.

Naravno, naši službeni fotografi su ili nemotivirani, ili nezainteresirani, ili - najčešće - netalnetirani ... U to nema sumnje, a stvarnost to svakodnevno potvrđuje. Valjda po onoj da smo najveći gubitnici u miru ... 

Da samo kad bi nasem Dimitriju jos dali da slika i iz vazduha u avionima i helikopterima... :)

Po rečima komandanta vazduhoplopvstva i PVO g-na brigadnog generala Ranka Živaka, J-22 Orao u planu je da ostane u sastavu vojne avijacije Srbije do okvirno 2020. godine.Dalju modernizaciju očekuje i G4 na G4MD standard i pominje se SA-341/2 Gazela kao zahvalna platforma za modernizaciju.Period od 10.godina u sferi intenzivne primene i razvoja avio elektronike je jako dug i lično bih voleo da J-22 ugledamo u savremenijem kokpitu. Ne znam u kom su trenutno stanju orlovi sa KDS-om Republike srpske al bi jako dobro došli sadašnjem sastavu.

Ako neko zna,voleo bih da mi neko kaže o kakvom se jasno vidljivom većem displeju radi na drugoj slici u prilogu (levo od pilota).Head-up displej francuski je jasno vidljiv, kao i okrugli displej desno-bočno u funkciji navođenja AGM-65 Maverik.Hvala.

Na drugoj slici pilot nije u kokpitu Orla.

 Sto se tice modernizacije Orla, tu je prevelik zalogaj u pitanju. Sam kokpit je nista bez povecane nosivosti ubojnih sretstava, koja opet vuce za sobom potrebu za jacim motorima. Trenutno sa postojecim motorima i nakacenim bombama Orao jedva da leti. A novi , jaci motori zahtevaju izmene na zmaju aviona, tako da je sve to poprilicno skupo na kraju. Mislim da mi nemamo tih sretstava.
 

Orao neće biti modernizovan to je već odlučeno, leteće se na njima dok je to moguće, a nakon toga će biti otpisani.
Ristić je na onom snimku u kokpitu Jaguara GR3A:

[attachment=1]

Јуче на Отвореном дану у Нишу:

Hvala na odgovorima! Kako me je zavaralo sedište Martin Baker i naš pilot potpukovnik Miodrag Ristić! Na tren sam zaista poverovao da se radi o našem orlu.Ergonomija kokpita je sušta suprotnost od J-22.Kamo sreće da smo na vreme odlučno i ciljano išli na jače motore.Orao mi je baš na srcu.Gledao sam ga kako po našim,tako i svetskim aeromitinzima.

Fotka kokpita Orla sa displejom za Maverik. Slikano u spomen sobi 204-tog lap-a iz jedne monografije. Slikao sasans23. [attachment=1]

Start, rulanje i poletanje Orla 25156 juce u Nisu.Autor snimka sasans23.

http://www.youtube.com/watch?v=ehIZJzJnvMU

Koliko puta Orao može da startuje bez centrale?

Ja sam čuo iz priče da je to dva puta, znači start na svoje (valjda) akumulatore, ali posle tog drugog samostalnog starta ti akumulatoro mogu da se bace.

Jel istina to?

Na snimku iznad vidi se pokretni agregat električne energije (desno od aviona). Taj agregat napaja starter-generator na avionu. Starter-generator je uređaj koji na mlaznim avionima služi za pokretanje avionskog motora, a po završetu tog posla prelazi u režim rada generatora električne energije.
Na novijim mlaznim avionima ugrađen je APU (auxiliary power unit) . To je u suštini mali mlazni motor koji služi za pokretanje glavnog mlaznog motora na avionu. Prednost je da avion sa ugrađenim APU može da startuje bez potrebe za angažovanjem zemaljskih agregata.

А мене мало изненађује "смотани" рад механичара који послује око авиона. Даје сигнал пилоту да крене,а није склонио подметаче.

Nije mu dao signal da krene.

Hvala Bandzi na odgovoru, ali pošto sma laik, i samo znam iz rekla kazala, znači Orao bez centrale (tako je svi na stajanci zovu) ne može da startuje.
Jel tako ili grešim?

Nisam siguran, ali mislim da bez agregata ne može. Ipak starter-generator mora duže vreme da radi kako bi motor dostigao određeni broj obrtaja potrebnih za startovanje. Mislim da bi akumulatori u tom slučaju bili nedovoljni. Ako grešim neka me neko ispravi.

Meni se čini, mada napominjem da sam ovo samo čuo na aerdromu ili kako to danas vole da kažu u vazduhoplovnoj bazi, da neki avion koje je posedovala nekada JNA i VJ, a danas VS, mogu da stratuje bez centrale, ali ograničeno do dva puta.
Možda je reč o MiG-ovima. Nisam siguran...

Imam i ja jedno pitanje!Koliko avionu treba vremena da poleti ,tj koliko vremena da iz stanja mirovanja sa ugasenim motorima do odvajanja tockova od piste.

Најбржа могућа варијанта је 2 и по минута. То је норма за дежурни ловачки пар.

Na J-22, u normalnim okolnostima motor se uvek startuje sa zemaljskog agregata. Moguće je i pokretanje vlastitim uređajem za pokretanje motora, ali samo u iznimnim slučajevima.

Jun 2007. - priprema za pokretanje motora na 25121 nakon redovnog pregleda u II stepenu održavanja:

[attachment=1]

Jel to onda znači da u pojedinim slučajevima starter-generator na Orlu može da se pokrene akumulatorima u avionu, kao što je rekao Broker?

Tako su nam govorili na spec. obuci na Batajnici - doduše, ne konkretno za J-22, već uopšteno za sve borbene avione. Međutim, na Lađevcima je svaki start motora kome sam prisustvovao bio uz pomoć spoljne jedinice. Ovaj uređaj ima i vlastiti pogon, poslužilac drži u rulama konzolu koja je kablovima vezana za sam uređaj. Na konzoli su komande. Poslužilac hoda pored agregata i vozi ga kuda želi.

Zixo, можда му није дао сигнал да крене. Нисам баш неки стручњак, али колико се присећам, док су то радили стари подофицир то је "личило". Ово ми баш нешто "не личи".

Mehanicar mu je sa vremena na vreme pokazivao da su sistemi koje on proverava u redu. Onako sam stajao ispred aviona i cekao da pomeri klocne i kada mu je dao taj pretposlednji znak, pomislih kako ce krenuti? :) ali posle je pomerio klocne i onu posudu gde curi gorivo i tada mu dao konacno ''odobrenje''.

Jedan kratak video brisanjca para Orlova u Nisu pre dva dana.

http://www.youtube.com/watch?v=JS-payQIVyc

Kad je nad nasim gradom progrmio J22(dotad su letjeli J21)bio sam odusevljen!Ako izuzmemo F84 i F86,to je bio dotada najbolji domaci avion na nasem nebu(narvno bez presretaca)!Ali kad su posle nekoliko godina zagrmjeli Suhoji SU25,tada sam vidio sta je punokrvni borbeni avion!To je bio milina slusati kako grmi i gledati kako leti,pogotovo kad je letio pilot Ivanovski koji je uvek letio sa gasom do daske i jos pravio lupinge!Steta sto je Orao ostao sa slabim motorima-upropastili su ceo projekat!

Moderatori ajd ispravite grešku u tekstu sa prve stranice, prva poruka, prva rečenica :
Pogonska grupa: dva turbomlazna motora Rolls-royce Viper Mk 663-41 potiska 17,79KN bez DS I 22, 24 KN sa DS(Dopunsko sagorevanje goriva, forsaz)

Pogonska grupa su :
Rolls-Royce Viper 632-41 - motori bez dopunskog sagorevanja (DS)
Rolls-Royce Viper 633-41 - motori sa DS

Ispravljeno i stavljen link do izvora.

Hvala Zemčo.

Ako smijem pitati, koliko je još drugih modela bilo u toj konkurenciji "domaćih"?

To "domaci" ne treba bukvalno shvatiti-mislio sam na avione u "domacem" RViPVO!Ali kad potanko pitas u odnosu na domaci J21, J22 je druga kategorija.A kad smo to sve razdruzili (svak na svoje) u VAM Su25 je bionajbolji domaci avion!Inace na posljednom Aviosalonu u Parizu,tadsnji vojno-vazduhoplovni vrh je jasno stavio na znanje da jurisno/bombarderska avijacija treba pojacati i to bas sa Su25!Koliko su bili u pravu,najbolje govore gubici u ratnim dogadjajima!Ali drzava se raspadala a sa njom i RV,para malo-i ta pojacanja su ustala samo san!Ali to je vec istorija.......

Raspala se, Kume, i zemlja proizvođač Su25, pa nikome ništa. Naravno da nema dvojbe da je Gavran mrak od radnog zrakoplova, zamalo traktor, no mene više veseli da je Makedonija dobila Air Tractore nego da ima te Gavrane. Glede ondašnjeg vojnozrakopovnog vrha, on je dobro znao da nema ni j ni b od jurišno-bombarderske avijacije. Na Orla se u toj zadaći moglo posr., Galeb(i) su ipak - ma koliko odlični - bili samo to što i za što jesu, Galebi, a MiGovi sa jurišnim sredstvima (posebice MiG21) bili su više iznimka nego pravilo. Zato su ovi vjerojatno i željeli te Su25 ...

U vreme kad je zapocinjan razvoj Orla u igri je bila i nabavka A-7 iz amerike ali se odusalo od toga u korist razvoja domaceg jurisnika.
Najveci mana Orla su motori i masa (ovo je kasnije delimicno uspesno reseno) i zbog svega toga je uvodjenje aviona u naoruzanje kasnilo. Za vreme kada je konstruisan uklapao se tadasnje trendove. Brzina penetracije na mailim visinama je preko 900 km/h (sto je bilo zadovoljavajuce), nosivost je mala ali to je rezultat izbora pogonske grupe.

Kao sto sam vec napisao na iskustvia orla se posle jako uspesno razvio g-4 koji je vise nego uspesan skolski avion.

Inace ono sto je meni upadalo u oci (a da neidem u krsenje pravilnika) je mnogo masovnija upotreba Mig-21 u jurisnim zadacima od Orla na ovim nasim prostorima 90-tih. Cak su i Jastrebovi vise koriceni. I pored toga pokazali su se kao dosta puzdani i otporni na PA vatru i artiljerisku i laku raketnu.

Nije u to vreme @Pvanja
Zelja za A-7 sa nase strane je izrazena tek osamdesetih godina, u vreme kada su ameri povlacili te avione sa svojih nosaca i zamenjivali su ih sa F-18.
I pored nase zelje i zainteresovanosti, ameri su ih prodali Grckoj, pa smo se ondak mi zainteresovali za Su-25, ali drzava se raspala, pa nije bilo nista ni od toga.

U danasnje doba(pocetci XXI veka) nista nije kao nekad!Sve se menja,nesto normalno,nesto nasilno-ali jedno je konstanta-istorija ide napred i gazi one koji nemogu ili nezele da se prilagode tome!Lepo je imati dobre avione ali je zalosno kad za njih nema goriva,lijepo je hteti sam proizvoditi avione ali je zalosno kad se projekat kao j22 politickom odlukom postane "napredan skolsko/bombarderski avion"!?Lijepo je imati Su25 ali je lose kad ti zemlja gori a ti si nemocan!Kad se spomene koliko novca je utroseno(upropasceno) na neke projekte u bivsoj SFRJ i koliko novaca je utroseno u propagandu(najbolji avioni sa najboljim pilotima), a rezultati u dejstvima slabi,onda se logicki postavlja pitanje "ima li u svemu tome nesto trece?".Sto se tice AirTractora i njemu slicnih najbolje je ona narodna"Dao bog da ostanu bez posla"sto se moze reci i za oruzje-dobro je imati ga ali najbolje je kad nemoras da ga koristis u ratu!

Lijepo zboriš Momo, no sve je to sad iza nas, i promijeniti se ne može. Biće dovoljno da se iz tih samohvala i promašaja izvuče poduka za sadašnjost i još više za budućnost. Su 25 je ofenzivno oružje, i tko ga ima i tko mu ga se veseli mora znati da mu nije namjena obrana već napad, makar izveden i u obrani. Osobno bi više volio vidjeti ATRove, Embraere ili pandane Sukhoia koji u Makedoniju vuku i razvoze turiste, nego Gavranove. A kad smo već kod AirTractora, tko brani Makedoniji da za novac odlazi pomagati gasiti požare u uvijek plamteću Grčku?

Su 25 su i bas zato prizemljeni-protiv koga bi napadali?Nije moj namjera bila da avion hvalim ilisl.-ostaje samo moja konstatacija da je to punokrvni borbeni avion i da ga je bilo lijepo videti u vazduhu!A sto se tice gasenja pozara-tu nema granica u ispomoci-kad nismo imali avione,slali smo kod komsija ljude sa PV vozilima,a i oni su nam pomagali!Obicni ljudi kao ja zive u realnom svetu gde nema mesta o mitovima,predrasudima,jalovim manguparijama i sl.Ali ovo je vojni forum i takve teme obradjujemo.Sto de tice putnickih aviona,takvih kod nas nazalost nema,nema nikakvih avioprevoznih kompanija(domacih) ali ima bogatih ljudi koji su se debelo "nafatirali"unistavanjem domacih i povlastvsi  strane kompanije koje sad lete kao domace nabijajuci cijene 3 puta visih nego u domicilnim drzavama!

@trpe

Ovu inforamciju sam cuo na nekoj "tribini" u organizacija RV pocetkom 90-tih od pilota iz VOC-a. Bio je dosta otvoren i pricao o iskustivima na ovim nasim prostorima prednostima i mana u svakom slucaju A-7 nam je bio ponudjen pre nego sto je Orao ustao u proizvodnju. Nije pominjao godinu ali Orao jos nije bio dovrsen.

Eto sta se desi kada struka da misljenje a politicari presude :) Mada da smo uzeli A-7 usli bi 90 godina u problem jer ne bi imali rezervnih delova a pitanje da li bi nam amerikanci dozvolili da osvojimo remont i proizvodnju rezervnih delova.
Sa druge strane mnogo bi ranije zamenili Jastrebe koji su jos pocetkom 80-tih bili zreli da za peziju (tehnoloski).

@Patriot

Svaki vojni avion i helikopter su prevashodno ofanzivna oruzja. E sad kako ce neko da ih upotrebi to je vec druga stvar (za odbranu ilii napad).
U svakom slucaju najbolje je za sve kada voji piloti u miru lete i vezbaju i povremeno po aeromitinzima pokazu sta sve zanju i mogu.
Stepne obucenosti pilota a i generalno vojske deluje preventivno.

Sve stoji, ali Su25 nije za ništa nego za jurišne uloge. Lovci, posebice školski, zrakoplovi ipak su malo drugačija priča.

Eto, svaki dan naucim nesto novi, zato i postoji ovaj forum. :)
Znam da smo bili zainteresovani krajem osamdesetih za nabavku polovnih A-7 aviona, ali su ih na kraju dobili grci, pa smo se onda okrenuli prema tadasnjem SSSR-u i pokazali interes za Su-25.
Inace sto se tice makedonskih Su-25, samo da napomenem da kada se odlucivalo sta da se uzme, u igri je bilo i sest aparata MiG-29 takodje iz Ukraine, ali zbog situacije kod nas tada 2001, odlucilo se za Su-25 kao bolji avion za poddrsku trupa na zemlji. Ko je odlucivao, ne mogu da kazem jer ne znam, ali sam definitivno cuo i citao te spekulacije u dnevnim novinama tada (kao i spekulacije o nabavci dva Ka-52 helikoptera, i jos nekih drugih sitnica :) )

Prema nekim izvorima i Hrvatska je 1993 dogovorila nabavku eskadrile Su-25 u Gruziji, ali zbog zaoštravanja situacije u toj zemlji, cijeli posao je otkazan. Kasnije je tokom 1994 nabavljeno 40ak MiG-21, verzije bis i UM iz po nekim izvorima Ukrajine, a po nekim Kirgistana.

Mali OT

Koliko Mig 21 ima/imala je Hrvatska?

LPB

Mislim da nikada nije bilo u letnom stanju vise od 20-tak. Ostali su kupljeni za rezervne delove.

I meni je bio u glavi podatak oko 20, ali nisam bio siguran.

Hvala Pvanja.

LPB

Broker je juče bio vredan, pa nam je doneo dosta slika sa aeromitinga koji je održan na aerodromu Lađevci povodom dana roda avijacije ViPVO Srbije. Orao je bio predstavljen samo u statičkom delu programa zbo toga što još uvek nije donet zaključak o otkazu koji je uzrokovao gubitak jednog Orla prošlog meseca, ali i takav je privukao veliku pažnju. Na slikama ćete videti tv-vođene rakete AGM-65B Maverick, kasetne bombe BL55, gravitacione bombe i nevođena raketna zrna, a na orlu 25725 je. čini mi se, potkačen kontejner za aero-foto izviđanje.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Odlicne fotke.
Hvala Broker.

Ima Broker dara za fotografiju. ;)

Dižemo halabuku protiv kasetnog oružja i zgražavamo se nad njim, a vidi kako nam se ove BL-755 sunčaju.

Za drzavu ove velicine dovoljno je sto smo se odrekli mina (a i tu se pozulilo).

Te kasetne ja mislim da nisu ni koristene od strane JNA, kasnije VJ.

Najvecni problem sa kasetnim je odgovornost prilikom koriscenja.

Mislim da Srbija sebi nemoze da dozvoli luksuz da se odrekne kasetnog oruzja. Barem ne jos.

Bila bi ludost i nepromišljenost odreći se ovog oružja. Doduše, ludosti i nepromišljenosti nam nikada nije falilo tako da je sve moguće.

Biće da su onda širom Hrvatske doletjele iz svemira ...  ;) Nema bojišta - a dobrim dijelom ni civilnih gradskih područja - u Hrvatskoj u kojem nije bilo bacanja takvih igračaka. A tko ih je bacao, ne znam. Znam tko nije ... Uostalom, od njih se i danas gine. Kao i od mina.

Patriot da nediemo mnogo u off i da nas ne bi opominjali po pravilniku, ali mislim da ovih kasetnih iz BL755 nije bilo na nasim prostorima iz "nasih" izvora vec samo iz "stranih izvora", tj iz ovih demokratskih zemalja koji nisu ni potpisali konvenciju o zabranih kasetnih projektila i bombi, a neke nisu potpisale ni konvenciju o zabrani koriscenja mina.

Jednostavno to su bili suvise "skupa" oruzja a nije bilo rentabilnih ciljeva.
Otprilike kao i AGM-65 - upotrebljnei su samo par puta u BiH i to je to.

Bilo je nekih drugih kasetnih iz zemaljske aertiljerije ali i to je bilo dosta retko - hvala bogu.

Da me neko ne shvati pogresno - kasetne i mine su jako opasna oruzja (pogotovu posle zavrsetka sukoba - tesko se pronalaze a pokrivanju velike povrsine) pogotovu kad se koriste neplatnski i bez kontrole i uzimanja u obzir da ce tu mozda neko kasnije i da zivi.

Glavni problem kod ove generacije kasetnih kojoj pripada i BL755 je veliki broj neksplodirane submunicije, mada i ove novije izgleda da nisu nista bolje.

Mislim da vecina nema dovoljno osetljive ili kvalitete upaljace kao i vremenske samolikvidatore koji bi obezbedili njihovo unistenje posle nekog vremenskog intervala. Za tu vrstu oruzja trebalo bi da se trazi skoro 100% verovatnoca aktivacije.

Za male zemlje su ova oruzja znacajna jer su jako efikasna pogotovo u defanzivoj ulozi. Zato sam i napisao da Srbija ne bi trebala da zuri sa potpisivanjem konvencije. Kad se postigne kolektivni dogovr o zabrani treba ih zabtranit.

Kad su se minjali krovovi po Dalmaciji bilo je tih zvončića za izvoz. To je gorka istina. Nije ih donila nevera ni južina.

Kod Bl-755 je pouzdanost bila i ostala veliki problem, pa su naredne verzije imale poboljšanu pouzdanost upaljača i kasnije radarski visinomer. Problem je što su kasetne bombe masovno proizvođene u vreme hladnog rata i kada se desi neka vojna intervencija bacaju ih što više da bi ispraznili skladišta, pa tako već nepouzdani sistemi sami po sebi, i još pritisnuti godinama skladištenja, dospevaju na teritorije na kojima žive civili. I naravno posledice su katastrofalne.  

Onda ja izgleda nisam dobro informisan.

Koliko ja znam te BL su se cuvale ko zlato.

Mada dosta je da se baci par komada i da se pokrije ogroman prostor.

Baš i nisu, nažalost. No, šira elaboracija ove teme bi najvjerojatnije - sukladno pravilima - prizvala baniranje, a to nikome ne treba.

PS: Usput i pitanje moderatorima, jel' jedna promišljena i principjelna tema Oluje zabranjena ili nije? Sutra je obljetnica, pa samo pitam ... Petnaest godina od nje nam daje kakvu-takvu vremensku distancu da možemo o njoj malo podivaniti ...

Negdje tokom rata Bl je izbacena greskom u Madjarskoj.

Članom 11. pravilnika (https://www.paluba.info/smf/o-forumu/pravilnik-foruma-palubainfo/) zabranjeno je pokretati takve diskusije, pa ćemo to ostaviti za neko drugo mesto.

Odlican klip o radu VTI-ja i tehnologiji koju su tada koristili.
Postavio sam je ovde, jer uglavnom se vidi model Orla na ispitivanju.  ;)

http://www.youtube.com/watch?v=xfKLBQL6JmQ

Snimak je postavio @BSD sa MCM foruma. Hvala mu na ovom.  :super

Sjajan video Trpe. Orao možda nije ispao toliko sjajan avion, najvećim delom jer je bio taoc raznih kompromisa, ali ono što prikazuje snimak jeste prava slika njegovog značaja. On je bio zamajac, prvi iskorak u budućnost, a znanje koje je akumulirano na ovom projektu polazna osnova za one koji su sledili (G-4, NA). Nažalost, 30 godina kasnije, kao da živimo u kamenom dobu, kad je vazduhoplovstvo u pitanju. Aeroinženjering u SFRJ bio je uzor mnogim zemljama koje su danas značajni igrači na svetskoj sceni, proizvode, remontuju i održavaju savremne vazduhoplove. A svi mi koji smo se nekada zvali Jugoslovenima smo zadnja rupa na svirali. Tužno i istinito.

Sigurno ste vec culi da je procurila informacija da se J22 povlaci iz upotrebe. Da se preostali avioni konzerviraju. Razlog je ispitivanje koje se desilo nakon posljednjeg pada Orla u Gruzansko jezero gdje je zakljuceno da svi avioni imaju problem sa stajnim trapom. Ono sto meni nije jasno zasto je to ucinjeno bas sada kada se za taj problem znalo i ranije. Upravo zato i postoji procedure odbravljivanja.
Zar se nije moglo uraditi nista po ovom pitanju?
Sta je sa IAR-93, da li je on imao taj problem, da li je rjesen, da li postoje rezervni dijelovi negdje?
Da li je problem otkriven i ranije, pa je u procesu modernizacije trebao da se rjesi, jer ako jeste onda postoji dokumentacija!
I na kraju da li je ovo neka politicka odluka, neutemeljena na osnovu cinjenica?
Da li je ovo ustupak za modernizaciju G4 i ako jeste sta je prelazno rjesenje za maverike i sl...
Ako se za ovo znalo ranije zasto se islo ka proceduri nabavke orlova iz Republike Srpske, sta je to bilo? Kupovina vremena, jer ovo je previse naprasna odluka, tako odjednom da se donese!
Mada mi je nesto mutno jer se sve desilo odmah nakon razgovora sa Kinom, da se mozda ne sprema j10?
Sve u svemu ovo je stvar koja ce dotuci srpsko vazduhoplovstvo, a mene je odluka zaprepastila jos ne mogu da dodjem sebi, pa ovo je vrhunac unistavanja borbene avijacije koja ce na kraju baviti rastjerivanjem oblaka(to su izjavili).

I ja sam šokiran ovom vešću!Takva ne odgovornost je za svaku osudu.Toliko pompeznih priča i to sa najvećeg vrha o produžavanju radnog veka
J-22 orla do 2020,dve godine pregovaranja o isporuci jedinih orlova sa KDS-om iz republike Srpske,slikanja na dan avijacije 2.avgusta u Lađevcima izviđačkog orla sve sa AGM-65 maverikom,BL-755 ... do brzopoteznog povlačenja iz upotrebe aviona koji još može dosta da pruži u ionako ojađenom i tehnološki i brojčanom vazduhuplovstvu Srbije je blago rečeno za neverovati i čak bih rekao pitanja ogromne odgovornosti i koliko mi god to neko zamerao hitnih ostavki!

Kao da neko želi da daleko bilo totalno uništi i ono malo preostale avijacije i ratno vazduhoplovstvo.Neverovatno :( !Krajne je vreme da se stane  destrukciji našeg vazduhoplovsva i jasno sami piloti i mi kojima je avijacija u srcu jasno kažemo dosta više i veliko NE  :jok !

Niko me ne može ubediti da je ovde u pitanju kao jedno normalno "opravdanje" svetska ekonomska kriza več krajnja neodgovornost i nebriga. Dosta više političkog marketinga i šminkanja stvarnosti  :jok! Kakvu poruku ovim šaljemo mladim pilotima željnim letenja,čime ih motivišemo? Zar lažnim obećanjima i čuvanjem fotelja skrštenih ruku  :c ?

Stoga i ne čudi u ovom kontekstu skorašnja poseta vojnog vrha republici Kini,najave o budućim kooperacijama sa istom kao i javna prezentacija J-10 vojnom vrhu i donacija od 500.000.evra za informatičku nameru.Kad dogori do nokata u minut do 12. (nadam se iskreno da nije kasno) spasavaj šta spasti možeš.Hvalimo se skorašnjim izvozom vrednim milijardu dolara a avijacija nam bukvalno "isparava i nestaje".Dokle  >:( ?

Ljudi nezelim nikog da uvredim ali gde zivite bre,posto je NAJSTROZE ZABRANJENO PRICATI O POLITICI ja cu malo da zaobidjem pravila,mi u Srbiji smo imali tri dobrostojece banke pa su one ugasene kao nerentabilne a bile su u debelom plusu citao sam izvestaje pre par meseci,sad nemamo nase nego imamo strane koje uzimaju kajmak i nose preko ,e upravo to ce da se desi i sa aviacijom Madjari ce da nas cuvaju a neko ce debele pare da mazne,ja toliko!!!

Gledam ovaj divni video koga je postavio kolega Srdjan 254 i oduševljavam se bravurama p-pukovnika M.Ristića na J-22 orlu 25227.Makar stotinu puta gledao sam našeg orla što na domaćim aeromitinzima što u inostranstvu još dok je Marjan Jelen majstorski predstavljao zemlju u Fanborou i Buržeu i tuga me oko srca stegne!Mogu misliti kako se osećaju piloti.Poniženi maksimalno!

Kada su pilotima uskratili dalji let na ovako divnom avionu,zaslužili su da hitno dobiju apsolutno nov mederan avion na kome će dugo i sigurno ponosno leteti!

Kad god je trebalo nesto da se odradi tu je bio Orao. Pa za vreme NATO agresije na Srbiju piloti sa aerodroma Ladjevci na Orlovima su imali najvise avio poletanja. Sve je to lepo sa lovackom aviacijom ali zna se ko je najvise uvek zapeo. Mislim znamo mi ovde, a narod ne zna! Žao mi je Orlova mogli su jos koju godinu da nam zavrsavaju posao. Jedino ako misle sa ovom odlukom da naprave pritisak  :rtfm na vrh drzave, a ovi na ministarstvo finansija. Evo ja zivim u Kraljevu i zadnja tri dana su bas cesto letele G4-ke, e sada o cemu se radi nemam pojma. Postavlja se pitanje da li je PPT namenska iz Trstenika spala na te grane da ne moze odraditi izmene ST-a?

Koliko god istina bila surova iz poštovanja prema našim pilotima moram i želim da verujem da ćemo ugledati novog "dekonzervisanog" J 22 Orla u novom odelu.Znam da da je ovo ogroman san,al mi veru i nadu niko ne može uzeti dok sam živ!
Orao je ponos naše vojne industrije!Mada slabijih motora izuzetne aerodinamike.Da nije bilo Orla ni naš najveći ponos G-4 ne bi ugledao svetlo dana.
Želim i moram da verujem u novo lepše sutra našeg J-22 Orla.
Nada umire poslednja! >:(

Када је авијација у питању нисам баш у току али видим да се овде непроверене вести држе као апсолутна истина. Чак и да је тако, сигуран сам да је безбедност људи, како оних у ваздуху, тако и оних на земљи била у првом плану. Такође, чињеница је да држава (као и све у окружењу) нема довољно пара па тешко и мало даје за војску и наравно за ваздухопловство.

Рекао бих и да жеља за летењем младих пилота сигурно није битан аргумент за остајање ових, а још мање за набавку нових авиона. Борбена авијација није забава већ рационална потреба коју утврђује држава, надам се на основу реалних (и рационалних) процена.

Ajde da rascistimo neke stvari.
Kada je J-10 prezentovan vojnom vrhu Srbije ???
Ako mislite da donacija od 500.000 evra znaci automatski i saradnju, ondak bi Makedonija vec trebala da ima taj avion, jer je do sada dva puta primila donaciju, prvi put od 500.000 dolara, a drugi od 500.000 evra u informatickoj opremi.
To sto je kineska delegacija dosla u Srbiju, ne znaci da je dosla samo u Srbiju, vec da je bila na "turneju" po balkanu, a mozda i po Evropi, jer pre Srbije posetila je Makedoniju, a posle Srbije i Hrvatsku.
Nigde tokom posete kineske vojne delegacije Srbiji nije spomenut J-10.
J-10 se spominje samo na forumima i nijedan zvanicni organ R.SRbije nije spomenuo ovaj avion kao mogucu opciju za novi avion RV R.Srbije. Zato je najbolje da se prekinu spekulacije oko toga.

  Malo pre je na TV Pinku išla emisija ŠTIT.Stvarno neznam prvi put vidim da se Pink bavi ovakvim temama.Između ostalog bio je Mig 21 a posle je bila vest da je Ministar Šutanovac prilikom posete Kini bio u poseti nekoj avijaciskoj brigadi gde mu je predstavljen između ostalog i J - 10 stacionarno i u letu.Koliko sam video  čini mi se da je u Kini bio i Sreto Malinović.Naka me neko ispravi ako sam pogrešio.

- off topic -

@trpe grozni
Apsolutno se slažem da niko nije zvanično rekao da je i J-10 kandidat za novi avion ViPVO RS kao ni da će to postati ali mesta špekulacijam na ovu temu ostavlja ovo

Sa sajta MO RS http://www.mod.gov.rs/novi_lat.php?action=fullnews&id=2853 iz posete Ministarstva odbrane RS Kini od pre neki dan.

Prvo bih drugarski zamoli kolegu @Majstu da nam kaže pouzdan izvor-link...ime i prezime sa koga saznaje da je "procurela" vest da se J-22 Orao povlači iz upotrebe i konzervira!I ja sam se kasnije nadovezao revoltiran i tužan apsolutno verujući kolegui da mu je izvor tačan i informacija istinita.
Prijateljski molim na tačan link i apsolutno istinitu informaciju jer smatram da nam je svima obaveza na forumu da govorimo samo istinu i proverene stvari i događaje!Apsolutrno se slažem sa da neprovrevremene informacije nesmeju nikako biti de-fakto realnost.Kuda nas to vodi?...U svet rekla-kazala, što nikako ne priliči ovom forumu.
I ja sam se upecao verujujći kolegi sa foruma a takođe i sa foruma mycity gde je tema J-22 Orao.I na tom forumu se na par stranica uporno insistira na proveronom i pouzdanom izvoru a niko ni slovo da pomene i već se J-22 tretira kao penzionisan.
J-22 je avion koji mi je na srcu i koga sam sa svojih 49.godina gledao kako u SFRJ,SRJ i Srbiji ... kao i avio salonima širom Evrope na stotine puta.
Zato sam odreagovao burno pre svega sa velikim žalom.
Još jednom molim za tačan i puzdan izvor!
Ukoliko je informacija netačna izvinjavam se svima na forumu!!!
Vezano za posetu naše vojne delegacije republici Kini tačno je da je na prezetanciji J-10 bio i zamenik komadanta RV koji je 4.avgusta u zvaničnom interviju rekao da je vojska Srbija u finalnoj fazi odluke o nabaci novog multirole aviona.Pominju se Suhoj,Mig 29 M,Gripen,F-18 ... i da ne grešim još dva modela kao najozbilniji takmaci i tačno je da se ne pominje J-10.Poenta je u tome što se u zvaničnoj izjavi treba čitati između redova i informacija data da je vojsci Srbije među prvima javno prezentovan J-10 i sa grupnim letenjem,solo demonstracijom letnih perfomanci (naša je delegacija među retkima detalno informisana o tt.karakteristikama J-10,uvidom u glass kokpit koji je za mnoge sem na slikama sa foruma enigma...pogonskom grupom,naoraženjem ...itd što nikako nije puka "slučajnost").Zašto bi se pod "obavezno" moralo transparentno reći da smo
interesent i za J-10?Za ktatko vreme posle posete predsednika Tadića i vojna delegacija na najvišem nivou odlazi u radnu posetu republici Kini (prethno je bilo još kontakata i poseta sa obe strane na najvišem nivou).Samo potpisivanje vojnog međudržavnog ugovora gde prvi put se sa najvišeg vrha države najavljuje kooperacija i zajednička proizvodnja naoružanja govori mnogo!Ne znam sa kojom smo još to zemljom izneli takav
stav sem Austrije i saradnje Fapa i austrijske firme Alhajmer(izvinjavam se ako sam netačno napisao naziv austrijske firme) u proizvodnji oklopnjenog terenca na šasiji Fapa.Ovo sigurno apriori ne znači da ćemo videti J10 na našem nebu al govori jako mnogo!
Da ne idem dalje u off topic.Njavljeni dolazak četvorice kineskih stručnih vojnih specijalca-inženjera u Srbiju sigurno nije turistički izlet.Tačno je da smo sa smnogim zemljama potpisali ugovor o vojnoj saradnji al ni jedan ugovor koji tretira kooperaciju dveju zemalja nema ozbiljniju težinu od
ove potpisane sa prijateljskom Kinom i niti smo vremenski ni sa jednom drugom zemljom toliko dugo i učestalo imali razgovore i sada konačan ugovor o vojnoj saradnji i kooperaciji.Kini je ogromnom interesu da stupi na evropsko tržište i bila bi istorijska greška ne iskoristiti ovu ogromnu
šansu ne samo za razvoj vojne industrije Srbije već i ekonomski jako posrnule zemlje Srbije.Koja zemlja u okruženju ima tako bogatu avio tradiciju,
još uvek vrhunske stručnjake u VTI-u i gde je treutno u okruženju najjeftinija radna snaga?
Uopšte mi nije namera da unesem bilo kakve poitičke primese već gledam isključivo sa ekonomske strane i šanse koja se jednom ukazuje i ne ispušta.

I ja sam se iznenadio kada sam pročitao jutros na Palubi da je Orao praktično privremeno penzionisan. Malo sam krenuo tragom ove informacije i na forumu AirSerbia našao izvor ovih informacija, u pitanju je nick Toca, a iza tog nicka se nalazi pilot Tomas Janik koji je imao udes upravo na Orlu pre dve godine kod Barande:


Pitanje je da li će rešenje biti traženo, i da li će biti procenjeno da je ekonomski isplativo. Ja mislim da je to realno moguće uraditi za relativno kratko vreme, ali me ova konzervacija obeshrabrila, jer to znači da će proces potrajati, a ako potraje, može doći i do odustajanja od ovih aviona.

Off
Dogfight, šta misliš kako je bilo nama oklopnjacima kada su sečeni potpuno operativni tenkovi T-55. Orao barem po ovim najavama ide na konzerviranje, a ne u topionicu, što je daleko bolja varijanta.
Ima i drugih dosta crnjih najava što se tiče oklopa ali to je rekla-kazala pa to neću ni pomanjati.
/Off

Не мислим да се на форумима, па и на овом треба држати само званичних саопштења. Промишљања, посебно самих учесника форума, садржаних у сопственој памети и знању су пожељна и добра јер дају форуму квалитет. Тако можемо дискутовати и о евентуалном конзервирању Орлова, куповини Ј-10, набавци половних Ф-16 за Хрватско ваздухопловство, купвини Ј-10 , Ј-17, "Раптора" и др. Али хајде да дискутујемо са неким резоном.

Орлови су стари око 35 година (заправо, толико лети тај тип авиона). Јели то још увек, уз све ремонте безбедан авион и ко то гарантује? Чему нам они служе, или би могли да служе?  Јесу одрадили посао 1999. године и тачно је да су им "славу" одвукли пилоти ловачке авијације. Али тада су авиони били млађи 10-11 година. Најмлађи "Орао" је данас стар 20 година, ако не и више и није осавремењаван као можда други авиони који толико дуго лете. И шта сада када држава нема паре? Познато ми је да је још пре десетак година у проценама развоја Ваздухопловства предност, са пуним правом, давана ПВО и хеликоптерима (пре свега у смислу подршке КоВ). Није авијација (мислим на борбене авионе), као ни В и ПВО, али ни Војска у целини, сама себи циљ као што љубитељи летења желе да прикажу и нешто без чега се апсолутно не може. Она је само део државног система који се зове Војска. И служи Војсци и држави.   

Сложио бих се потпуно са Трпетом у вези са Кином. Она је велика сила а хоће да буде још већа. Не одржава она "пријатељске" везе са Србијом зато што Србију "готиви" више него друге земље. Она има своје интересе и учиниће све да их оствари. Зашто да не искористити прилику да се Србији прикаже авион и проба да је заинтересује за могућу набавку. А хоће ли ишта бити видеће мо. Ако би се сутра било прилике да их прикаже Словенији, сигуран сам да ће то учинити, не зато што је више воли него друге државе и народе, него што би тако остварила неке своје интересе (не само у виду новца зарађених за продају). Већ сам у другој теми навео да не бих имао ништа против да видим кинеске авионе у нашем В и ПВО, наравно ако ваљају и ако се држава определи за њих, а и они буду хтели да нам продају. Али то сигурно није и неће бити због "пријатељских" веза и посебне наклоности Кине према неком.

@dzumba, @dogfight, @dexy Upravo tako, moj izvor jeste Toca, a mislim da on nema razloga da siri dezinformacije. Mislim da je njegova jedna recenica vrijednija i mjerodavnija od napisa u novinama. Pa opet dosta puta citiramo neke novinare koji nemaju veze o cemu pricaju. Ja se iskreno nadam da ovo nije tacno jer me zaista rastuzilo. Al ostaje da se vidi.

Orao je odradio svoje. Posto je u toku modernizacija vazduhoplovstva u kojoj ce biti ukljuceni Lasta, G4 i kupovina novog aviona, plus neki radari i PVO sistemi, ocigledno da nigde nije pomenut Orao. Za njegovu modernizaciju treba novca mnogo a dobio bi se proizvod kakav vec postoji na trzistu da se kupi.

Druže@ Broker apsolutno te razumem!Kao klinac sam zagotivio vojno vazduhovlovstvo a generalno pratio sve videove nekadašnje JNA i kasnije.Tata mi je u poodmaklim godinama vojni penzieoner.Nema tok tenka u sastavu JNA koji nije prošao kroz njegove ruke kao i de fakto svih oklopnih vozila i transportera poreklom iz bišeg SSSR do rumunskih TAB-ova.Od T-34, T-55, T-72, M-84 (za isti je uradio u bivšem SSNO-u celu TT. dokumentaciju) i svojevremeno ni jedan T-72 ...nije mogao da uže u naoružanje bez njegovog potpisa. Takođe BTR ...itd sem naših M-80 i toliko očekivane Vidre.Dokumentacija za novi tenk Vihor je u celosti urađena ali su glupi ratovi prekinuli dalji razvoj.I mene je tuga uhvatila kada sam čuo  koliko je T-55-ca otišlo u topionicu umesto da su ih makar konzervisali pa potom ugradili svestrane nadogradnje kako je to Poljska ili Izrael učinio.
Takođe po bližoj familiji jedan rođak takođe penziosan je bio među glavnima za raketna goriva u VTI a drugi u domenu aeroinženjeringa i ispitivanja
avio modela u vazdušnim tunelima u Žarkovu ...od G-4,J-22, nažalost nedovršenog a studijski komletno završenog NA,starijeg modela Laste 1 i 2 ... do sijaset profila raketa z-z, z-v..v-v!Apsolutno te najiskrenije razumem!
Druže@ Majsa u pilotski izvor ne sumnam nikako i najiskrenije se izvinjavam.Tuga je šta se dešava sa RV Srbije.20.g.niko prstom da mrdne.Znam da smo prošli jeziva vremena (ne ponovilo se) al lično mislim da je bez obzira na sve danas RV moglo da izgleda neuporedivo bolje sa sigurnom budućnoću.Niko me ne može ubediti da je svetska ekonomska kriza jedini dežurni krivac!Nije tačno!!!Ogromna nebriga i neodgovornost,polltronstvo,korupcija ...kalemljenje čvaraka po partijskoj liniji a od znanja i struke ni z. ni s. !!! Ne želim u političke vode!Dokle god  znanje i zdrava ekonomija ne uzme kormilom nad državom i vojskom kao neizbežnim delom nemože se očekivati ništa prosperiteno.Čovek se samo demorališe.Svako dobro!

Orlovi se ne povlace. Privremeno ce se mozda zbrinuti ali sam pre 19 dana licno cuo komandanta RV na Ladjevcima (dan avijaicje) da ce Orlovi opet poleteti. Pitanje je za koliko i ako ima potencijalnog kvara (bolje reci falinke jer nije kvar, trapovi su ispravni, rade, ali moze da im se desi sto i ovom palom Orlu) za koliko ce ga otkloniti i koliko im vremena treba za modifikacije (kada se rade modifikacije to neizostavno iziskuje papirologiju i proracune na VTI). Janik je verovatno u pravu, ali ni on nigde nije rekao da se avion povlaci. Orlu se verovatno mogu produziti resursi i ako bude bilo para to bi trebalo obavezno uraditi, neki medju njima imaju vrlo malo naleta.


@Trpe grozni

Vec su odgovorili ali da dopunim, nasa delegacija je bila u visednevnoj poseti Kini, posle susreta sa glavesinama dosao je na red obilazak par vojnih baza, pomenuta prezentacija J-10 (ima i kratki klip na sajtu MO), poseta centru za specijalne jedinice i na kraju poseta nasem paviljonu na EXPO 2010 u Sangaju.

Mozda nesto propustam ali kakve veze ima kvar s ovim sto je zavrsio u jezero i stajni trap?

Propuštaš 80sBoy, pročitaj temu https://www.paluba.info/smf/vesti-iz-zemlje-i-okruzenja/srusio-se-vojni-avion/ pa ćeš videti vezu.

Vazduhoplovstvo R. Srbije nema u operativnoj upotrebi više od 6-7 aviona J-22 - ni polovinu jedne eskadrile. Barem dvostruko toliko aviona se godinama nalazi konzervirano u isčekivanju nekakvog remonta. Iako sam relativno skoro služio u vojni rok u avijacijskoj jedinici naoružanoj sa J-22, u to vreme nije leteo ni jedan forsažni J-22, a samo je jedan od tih 5 operativnih primeraka imao mogućnost nošenja vođenog oružja v-z. Za kratko vreme izgubljena su dva poptuno remontovana aviona J-22. Neznam dali danas leti i jedan NJ-22, pre 3 godine ni jedan nije bio u letnom stanju.

J-22 nema perspektivu u budućnosti - i to je realno. Problem je što nema ni adekvatnu zamenu. A jedina rentabilna zamena bila bi ukidanje jurišne avijacije i uvođenje u naoružanje jedne eskadrile višenamenskog aviona 4 (4+) generacije. A to je u ovim okolnstima neizvodivo.

Evo sad opet nesto kontradiktorno, general Ranko Zivak izjavljuje da bi se za potrebe protivgradne zastite trebali remontovati odredjen broj J22. Po ovome se ne povlace iz upotrebe, nego se moze zakljuciti da su konzervirani dok se ne otkloni problem. E sad meni nije tu nesto jasno posto se upotreba borbene avijacije u cilju uticaja na klimu kosi sa nekim propisima UN?

Covek nije rekao da ce se remontovati tj modifikovati nego da bi trebalo ako bi se htelo da se tako borimo sa tom pojavom. Za to su potrebne pare kojih nema. Jer za mnogo jeftiniju varijantu protivgradne odbrane sa raketama srbija nema para.

Ne znam šta donosi budućnost, al` trenutke maestralnog letenja koje su mi priuštili virtuozi letenja g-in Marjan Jelen i danas p-pukovnik Miodrag Ristić na J-22 Orlu večito će živeti u meni. U prilogu video klip sa aeromitinga na Batajnici i virtuozno letenje Miodraga Ristića na avionu sa brojem 25227.

http://www.youtube.com/watch?v=LxL4Rrhz70w

Idejna zamisao i komjuterska animacija novog "dekonzervisanog" i modernizovanog J-23 Super Orao. Mašta al` je lepo videti:

http://www.youtube.com/watch?v=x53H9UlJac4

Preostali avioni J-22 Orao imaju mogučnost još dužeg vremenskog naleta i rado bi ih video još neko vreme u sastavu našeg V i PVO.

[attachment=1]
[attachment=2]

Ove nemamo na Palubi:

[attachment=1]
[attachment=2]

Ovako je o Orlu pisao Bil Ganston krajem sedamdesetih godina prošlog vijeka:

[attachment=1]

Evo kako su rumuni zamisljavali naslednika J-22 iliti IAR-93.

[attachment=1]

Kolko znam, nudili su nam da se ukljucimo u taj projekat, ali mi smo se odlucili za samostalni razvoj NA.
Jos nesto, svi mi pricamo da je zbog politike izabran motor koji smo vec imali, to jest da su nasi politicari doneli pogresnu odluku oko nabavke motora.
Postoji jedna mala sitnica koja kvari takav zakljucak, a to je nedostupnost drugih motora za kupovinu u to vreme.
Mi svi znmo da konstruktorski tim nije bio zadovoljan sa ovim motorom, i da je zeleo drugi, ali nemojte zaboraviti da smo kao zemlja bili u to vreme van blokova, i da nam niko, ama bas niko, nije zeleo da nam proda bolje motore (sto zbog nas, sto zbog rumuna).
Jedini drugi motor koji smo tada mogli da uzmemo mozda u razmatranje, je bio motor MiG-21, ali opet postoji pitanje dali bi nam prodali licencu za taj motor u to vreme, iako smo u naoruzanju vec imali MiG-21 (ne znam jeli smo u to vreme imali i savladano remont tog motora). Znaci eventualno, mogli bi da razmisljamo o varijanti Tumanski R-11-300 ili, ako imamo srece Tumanski R-13-300
Znaci za slab motor J-22 ne mozemo kriviti samo nase politicare, verujem da kada bi mogli da se domognu boljeg motora, oni bi ga i uzeli, ali ocigledno nisu mogli. Ovde pricamo ne samo o kupovini motora, vec i o licencnoj proizvodnji istog, sto je bio nas uslov za kupovinu motora.

Znači ipak, na ovaj ili onaj način, politika. Nismo odabrali Viper već smo bili prinuđeni da ga odaberemo. Tumanski se vjerovatno mogao nabaviti, to nije trebao biti problem, licencu su već bili dali Indijcima pa što ne bi i nama.

Dogfight, ovaj orao ima podvesnih tačaka kao da je neki B52. Normalni Orao je imao več sa 4 podvesne tačke problem ispaljivanja raketa sa unutrašnjih tačaka, koji su gasili motore. Orao bi mogao imati jedino još male vanjske za ispaljivanje raketa vazduh vazduh R60. I to je sve.
Orao je kao avijon promašena investicija, kroz ovaj projekat jedino je dobila mnogo avijonska industrija Jugoslavije i na kraju ovih iskustava izrađen je dosta uspješan avijon G4, vjerovatno bi ta industrija pravila još puno stvari za strane proizvođače, ako ne bi bilo ratnih zbivanja na našim prostorima.

Tačno tako. Sa unutrašnjih nosača (koji imaju veću nosivost) ispaljuju se samo NRZ 57mm. NRZ 128mm sagorelim gasovima pravi smetnje u radu motora (usisa ih kompresor). Maverick može da se lansira samo sa vanjskih nosača - sa unutrašnjih njegov start izaziva gušenje motora.

U prilogu par idejnih foto zamisli IAR -95 rumunskog supersoničnog aviona. Interesantno je da je mada napušten projekt predmet poređenja na pakistanskom forumu sa JF 17.

http://palestine-defense.blogspot.com/2009/08/iar-95-romanian-supersonic-projects.html

Nije mi jasno zasto uopste ovo poredite ovde na temi sa orlom? Ovo je samo relevantno za diskusiju o NA. Rumuni su sa IAR-95 isli sa motorom Tumanski R-29-300 koji se prvobitno koristio za Mig-23. Hocu da kazem da su oni imali daleko bolji plan nego mi i u startu su odabrali motor mnogo jaci nego Snecma M88 za NA. I motor koji je vec bio u upotrebi, testiran... Sto se tice orla viper jeste bio najgora varijanta, a ono sto je nama interesantno da su rezervni dijelovi obazbjedjeni do 2014. Sta poslije? Sto se tice modernizacije orla ako se nije odradila preko Vipera 680, ako se vec Viper forsirao, a tehnicki se mogla uraditi i prije 1989. to je zavrsena prica. Mislim da orao nikad nije ni trebao postati nesto vise sem paradnog aviona kome bi se divio neuki narod. Ovome u prilog ide i sljedece: Ako se uzme da je u raznim varijantama Viper (5xx, 6xx) od 1951. do 1975. proizvedeno 4000 komada, da bi se ukupan broj sveo na nesto jedva preko 5000 jasno je da je vec pocetkom osamdesetih bilo jasno da je to motor koji ni u kom slucaju ne moze da prati konkurenciju pa se opet nije pristupilo modernizaciji. Aerodinamika J22 i G4 je jedino sto je spasilo kompletne projekte unistene od strane politicara. Tako da smo dobili avione koji su dostigli mnogo bolje performanse neko avioni ostalih proizvodjaca koji su koristili zastarjeli Viper.

U izboru motora politika je bila umesana na taj nacin sto smo se opredelili (tj politicari su odlucili suprotno stavu sturke) za motore za koje smo dobili licencu da ih proizvodimo u SFRJ. Za ostale motore smo mogli da dobijemo licencu da ih sklapamo i remontujemo.

To je bila cisto politicka odluka (tzv. oslanjanje na sopstvene snage) jer vremnom bi se sigurno mogla dokupiti i licenca za proizvodnju motora da smo izabrali neki drugi motor.

U svakom slucaju njavise su nas kod izbora motora kocili Rumuni jer je bilo nezamisivo da se clanici VU proda bilio sta naprednije sa zapada.

Sa naknadno nadograđenim KDS-om ( za čiji smo razvoj debelo platili Englezima ), sa postojećem  aerodizajnom, orao je dao maksimum.

Zaista je ogromna šteta što se na vreme nije struka pitala, J-22 Orao dobio jače motore i danas bi sa modernijim glass kokpitom bio sigurna
platforma za ispaljivanje TV vođene rakete Maverik, naslednika - Grom-B, laserski samonavođene bombe i nove generacije avio bombi i raketa.

Znam pouzdano za slučaj kada je u vremenu SFRJ, testirana navođena raketa Grom-A, nošena na unutrašnjim a ne spoljnim nosačima i
došlo do naglog gušenja motora tokom leta. Proba se radila nad Jadranom a pilot je srećom prizemljio avion. Vezano za Orao-M, u letne svrhe nosio je samo jedan Maverik.

Letelo se izuzetno nisko iznad površine mora, potom naglo iskakanje, ispaljivanje rakete i nagli oštri zaokret radi što bržeg izlaska iz reona dejstva.

Za ovu svrhu birani su najbolje obučeni piloti na orlu, jer je niski let iznad površine mora jako zahtevan i za siguran, bezbedan let, instrumenti zakon a nikako pogled pilota.

Gore pomenuta informacija za ispaljivanje Grom-A rakete sa orla iznad Jadrana je apsolutno tačna jer mi je bliski rođak, sada u penziji bio među vodećim strućnjacima za raketna goriva pri VTI.

Takođe je ogromna šteta što se tako lako odustalo, "digle ruke" od KA-28 helikoptera sa vrhunskom elektronikom ( "mini awaks" u punom smislu reči ), kao i lansera obala - more jedinica "Aligatori" sa odličnim radarima, naročito za otkrivanje niskoletečih ciljeva a ne samo vodenih.

Da ne idem u off topic, u produžetku postaviću par korisnih linkova koji tretiraju J-22 Orao:

http://www.globalsecurity.org/military/world/serbia/j22.htm

http://www.military-today.com/aircraft/j22_orao.htm

http://aircraft-planet.com/?p=2469

http://www.planepictures.net/netsearch4.cgi?srch=Soko%20J-22%20Orao&stype=actype&srng=2


http://www.youtube.com/watch?v=6egxUVxu6P4





                                                              



 

@dogfight
Prije svega, Ka-28 je protivpodmornički helikopter, i to nešto prostija, izvozna verzija helikoptera Ka-27. Tako da o nekom "mini awacs-u" nema ni govora.

Druga stvar... jedinica "Aligatori"?! Ako imaš neke informacije (relevantne) o toj, meni nepoznatoj, jedinici i tim radarima, molio bih te da ih podjeliš sa nama. Naravno, u odgovarajućoj temi.

U prilogu prikaz sedišta Martin Baker MK 10J, koje se ugrađuje u naše J 22 orlove i frontalni izgled istog:

Kolko ja znam, postojao je samo jedan Orao IJ-22 M (Mornaricki) i to sa ev.brojem 25606, i taj nije nosio naoruzanje, vec samo doplerski radar Ericsson i sluzio je za osmatranje morske povrsine.
Uostalom imamo temu i o njemu ovde Orao M (https://www.paluba.info/smf/avioni-i-helikopteri/orao-m/)

Helikopter HP-46 (Ka-28) je kao jednu od uloga u JRV pored osnovne protivpodmorničke, imao i zadatak izviđanja, tačnije osmatranja morske pučine, Splash Drop radarom smeštenim u kućištu ispod nosa. To baš i nema neke veze sa ovim što se zove "Airborne Warning and Control System". Meni nije poznato da su pp helikopteri mogli data linkovima prosleđivati potpune informacije o onome što otkriju preko linije horizonta ni UPS, tj. jedinicama flote, a kamoli jedinicama avijacije. S druge strane, KIS "Stina-Jadran" je omogućivao ovakvu razmenu podataka između obalskih radarskih stanica i nekih brodova flote opremljenih adekvatnim terminalima KIS-a (VPBR-33/34 i RTOP-405/406).

Ka-28 jeste dobra mašina, ali nije AWACS niti će ikada biti. Rusi na brodovima u te svrhe koriste drugi helikopter na bazi Ka-27.

S druge strane, "Orao M" nikada nije nosio nikakvo naoružanje. To je standardni IJ-22 koje je razoružan i prerađen u izviđača nad morem. Ni jedan J-22 nikada nije mogao biti navođen na ciljeve na moru bilo kojim sredstvom izviđanja i navođenja, osim korišćenjem radio veze i navođenjem aviona u rejon očekivanja, gde bi mogao dejstvovati tek nakon vizuelnog uočavanj cilja. Uostalom, makismalan domet AGM-65B je na malim visinama 12-13km, što je i daljina sa koje se može bez problema uočiti vizuelno cilj na pučini.

A nekako sumnjam da je i jedan Maverick ikada na vojnoj vežbi ispaljen sa J-22 na morski cilj. Sve je to bilo i ostalo u domenu teorije.

Tačno, koliko i ja znam, postojao je samo jedan mornarički dvosedi Orao, popularno nazvan Mornar sa ev. brojem 25606 sa podvesnim dopler radarom  Ericsson isključivo za osmatranje morske površine ali bez podvesnog naoružanja.
Takođe tokom blokade Jadrana u Golubovcima je redovno dežurao jedan Orao, spremnim za let sa podvešenim AGM-65 Maverik. Par pilota je imalo aktivnu trenažu sa niskim letom iznad površine mora (navođenih radio vezom sa zemlje ili velikih patrolnih brodova klase Kotor).

Par ispaljivanja je izvršeno, naravno ne u borbenim dejstvima. Domet Maverika sa opcijom niskog leta, pa naglog visinskog iskakanja je mali da bi bio ozbilljna opasnot moćnoj ino floti na Jadranu.

Zna li iko gde je završila elektronika sa 25606 - Mornar i Ericsson dopler radar?

U prilogu fotografija Orla ev. oznake 25606 iz vremena SFRJ, preuzete sa kolega Mycity foruma dok je još bio školski dvosedi jurišnik.

@dogfight

Ne moraš ponavljati u postu ono što si već citirao.

Već je rečeno da nije bilo ispaljivanja vođenih raketa AGM-65B na ciljeve na vodi. Ako ti imaš neke relevantne informacije koje govore suprotno, podijeli ih s nama. Da ne bi dolazilo do nedoumica.

U tekstu sam naveo da je bilo par ispaljivanja raketa, al nisam rečju  rekao na vodene ciljeve. Elektronski deo, (displej-monitor, u desnom delu kokpita, spregnuti džojstik na levoj gondoli je uvežen u jako malom broju). Među prvima lansiranje AGM-65B Maverika izvršio je na zemaljske tačkaste ciljeve Marjan Jelen i svoje bogato iskustvo preneo na mlađe pilote. Postupak niskog letenja, naglog visisinskog iskakanja naši su piloti radili tokom blokade Jadrana ali nikada dejstava na morske ciljeve nije bilo. To je bio jako rizičan let sa raketom tako malog dometa a za tu namenu je prevashodno bio namenjen raketni divizion "Aligatori" na obalskom sistemu BROM, mogućnošću gađanja iza linije horizonta. Na forumu već je postavljena tema o ovom moćnom sistemu, ali on nije predmet ove diskusije.

U prilogu par fotografija iz časopisa Aero magazin sa Marjanom Jelelenom, pilotom koji je proslavio J-22 Orao na međunarodnim salonima Burže i  Fanborou, vrhunskim letenjem izvan granica naše zemlje. Imao sam čast da kao veliki zaljubljenik u vazduhoplopstvo, razgovaram u par navrata sa gospodinom Marjanom Jelenom. Kao veliki poštovalac našeg vojnog vazduhoplovstva u boljim vremenima išao sam i na Burže i Fanborou da zdušno bodrim Marjana Jelena na J 22 Orlu i Lasla Kolara na G-4 (N-62).

Po rečima samog Marjana Jelena koji poznaje J22 Orao "kao svoj džep", Orlu su ostavljene velike mogućnosti dalje modernizacije, do kojih nažalost neće doći.

Orao u krupnom planu

Vizuelno najlepsi (po meni) avion koji smo mi (ex SFRJ) napravili. Izuzetno skladne i lepe linije i strahovito dopadljiv na oko avion.
Mozda ce mi neki zameriti jer preferiraju G-4 koji je bio bolji avion za ono za sto je konstruiran, ali meni je Orao mnogo lepsi, onako bas pravi ratni avion. :D

@trpe,eh trpe-lep je ,lep ali zbog predugog razvoja i slabih motora-osta nedorecen.Steta za toliki trud i enormno veliko brdo novca ulozenih u taj projekat.

U prošlosti sam bio i ja tako razmišljao, ali sada mi se čini, da neka zemlja mora da plati i znanje, da dođe do nekog nivoja tehnologije. A Juga bi od projekta Orao imala zaradu na G4, na saradnji u civilnom vazduhoplovstvu, vjerovatno bi radili po licenciji na istim mašinama i super pume i slično. Vjerovatno bi i Iranu prodali i avijone Orao. I na kraju ova investicija i ne bi bila toliko promašena. Vjerovatno manje, nego što se sada događa u zemljama bivše Juge.

@janezek-potpuno si u pravu.Ali ja sam mislio na predugi vek uvodjenja u operativu i uplitanje politike i gde treba i gde netreba!Inace sto se tehnologije tice-to je bio skok od"sedam milja" u ono vreme.Kad je svojevremeno jedan od tvoraca aviona nabrajao koje sve nove tehnologije su uvedene prvi put kod nas-zaboli glava.I da nije postojao projekt Orao-nije mogao da bude ni realiziran projekt Supergaleb-lekcije su bile naucene,a tehnologija savladana-razvoj kratak i uspesan!

 Izvinite što ću neke stvari da ponovim,ali su neke i nove  pa će biti na jednom mestu.Prvi let Orla je izveo pilot VOC-a major Slavujević Vladislav 31.oktobra 1974. Dvoseda varijanta  NJ-22 je poletela Novembra 1976.Izviđačka varijanta IJ-22 januara 1981 .Orao je PRVI avion DOMAĆE KONSTRUKCIJE koji je proio ZVUČNI ZID 22.11.1984.godine.Pilot (legenda) VOC-a Marjan Jelen Ukupno bi trebalo da je proizvedeno 103 aviona Prvi prototip je izložen u Muzeju na Aerodromu Nikola Tesla.
[attachment=1]

A evo nešto sa početka projekta Orao ... model od drveta iz VTI.


[attachment=1]

[attachment=2]

Niko nije do sada postovao ni slike prototipa iz MJV.

Uh, kako nije   ::)


Evo da sada ispravim to i da ubacim i ja koju  ;)



[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Stvarno je zanimljiv taj rani model iz VTI jer se na njemu vidi prvobitna zamisao da Orao bude i lovac, tj. lovac-bombarder.

Nos je 'izdignut' ka sredini i okruglog preseka zbog eventualne ugradnje radara, kabina je mnogo višlja zbog bolje preglednosti u vazdušnom duelu, a motori su postavljeni sredinom trupa verovatno zbog bolje aerodinamike.

Izgleda serijskog je definitivno urađen u duhu jurišnika (nos na dole, kabina spuštena u ravni leđa, motori podignuti zbog lakšeg poletanja)

To je i meni bilo zanimljivo i upravo je to i pominjano kada sam bio u muzeju i fotografisao izložbu ...

Na izložbi su bila i ova dva modela Orla.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]



Edit

Na ovim modelima je i zanimljiva razlika u krilima. Obratite pažnju na spojeve krila sa trupom!

 ja mislim da sam ovu fotografiju vec postavio ali neka zasluzuje i ovde da bude [attachment=1]

Nisu samo krila u pitanju, i nos je sasvim drugaciji. Na prvoj slici mi je nekako tanji i izduzeniji.

@kumbor
Ovo mi je jedna od najlepsih fotki Orla do sada.
Hvala.  :super
[attachment=1]

Steta sto nisu nastavili tim  putem,bio bi to odlican avion!

Dali ima netko informaciju, kako je bilo sa saradnjom sa Romunima i tko je bio zadužen za koje sklopove?

Rekla/kazala/čitala informacija je, da naši nisu baš bili zadovoljni saradnjom sa Romunima, da su jih čekala sa njihovim razvojem i slično.

Malo Rumunjskog rođaka IAR 93 Vultur
http://www.youtube.com/watch?v=lHRSoCzAv2w

Zanimljiv deo sa www.military-heat.com (http://www.military-heat.com/23/rare-footage-romanian-jet/)


Hvala unapred

LPB

Druga slika modela je u stvari prvi model Orla koji nije imao strejkove, a cini mi se ni pretkrilca. Prvi prototim nije imao ni ove "brkove" sa bocnih strana nosa aviona. Iskreno ne znam koja im je namena, osim mosda da vazdusnu struju koja vrtlozi oko nosa bolje usmerava niz sam trup i preko krila.
 Zanimljivo je da neki Orlovi na krajevima repnih horizontalaca imaju da ih nazovem tako "antenice" dok ih neki nemaju. Zna li neko sta je u stvari to?

Što se tiče podjele rada, dogovor je bio ovakav: "Soko" je bio zadužen za krila, kormila pravca i finalizaciju naših primjeraka, "Utva" je pravila zadnje djelove trupa, krilca i nosače, a Rumuni prednje dijelove trupa, horizontalne stabilizatore i dopunske rezervoare.



"Brkovi" su karakteristični za izviđačke primjerke.

Još jedna sa 001 ...


[attachment=1]

Autentični izgled prototipa, krila su bez strejkova. U Muzeju je isti avion, ali "prepravljen".

Ako se ne varam, ovo bi trebalo da bude isti muzejski primerak.  :)
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Trazio,trazio i konacno nasao-dva prototipa(jednosed i dvosed) jedan do drugog
[attachment=1]

Hvala za sliku!

Nakupilo se puno toga, ali dok se setis gde i kako-prodje mnogo truda i vremena!

Mislim da ova nije bila J22 sa kasetnim bombama
[attachment=1]

Da to su belovke.

Izgleda da varijanta naoruzanja J22 sa KAB BL-755 je najteza-sa medjunosacima ima 2733kg-izgleda da "teza"varijanta i nije moguca jer u tablicama stoji da max. teret naoruzanja je 2800 kg.
[attachment=1]

Ovo nije dobra racunica jer tesko da su medjuveze teske 1600 kg.

4 x 277 kg je 1108 kg
Do 2733 kg je jos 1625 kg

Podatci su iz knjige "Savremeni avioni i helikopteri" -(vidi desno od slike)-i meni nije bilo jasno,mozda se radilo o 4x2 bombe(tu se spominju medjunosaci) ali matematika opet se neslaze-a i neznam dali spoljni nosaci mogu da izdrze toliki teret?

Najveci bojevi komplet koji sam video na Orlu je 12 bombi. Znaci po 3 na svaki nosac i nisu bile ove kasetne nego neke druge, verovatno Mk82 ili neke slicne. Sa 12  Bl-755 bi premasio maksimalnu nosivost, bar mislim tako.

Evo presk aviona za podrsku u RViPVO kad se pojavio prvi prototip-
F84 skoro svi odpisani,
J20 prebaceni u TO
J21 krhak,male nosivosti
J22-nada za ojacanje borbene komponente LB
[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Evo jedna iz muzeja.
[attachment=1]

Je,l to 407 lazan broj samo za sajam aeronautike(mislim da G4 je bio "406")

Sta se krije spod male crne njuskice?
[attachment=1]

Brišući let

[attachment=1]

Jeste.

G-4 je bio 410 (23005).

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
Mislim da su ovo izvidjaci IJ22( I i II) serija

Ja opet o "nosu" Orla:
[attachment=1]

Ispod je antena "GS" (glide slope antenna).
Služi za ugao prilaza u sklopu sistema ILS i radi u sprezi sa dve bele antene na repu (antene iznad ev.broja aviona).

Hvala Zemca-kratko i jasno!

Evo misljenje pukovnika Milosa Petrica koje se mora uvazavati:
"...Ali ne moze se govoriti o Orlu,a da se ne spomenu razloozi  za njegovo relativno kasno uvodjenje u operativnu upotrebu.Ono se kao senka uvijek nadvijalo za ovih deset godina njegovog modernizovanja i osvajanja proizvodnje.
  Sada kad je sve zavrseno ,kada je krenula serijska proizvodnja,ocigledno je da su projektovanje  i proizvodnja jednog ovako savremenoog aviona visokih zahtjeva  bili za zemlju-prerano zapocet, tezak posao.Jednostavno kad je poceo razvoj Orla industrija zemlje nije bila spremns za takav zadatak.Ili je trebalo ranije dati sredstva da se industrija osposobi za proizvodnju tehnicki i tehnoloski savremenih aparata kakav je borbeni avion.Zato su projektovanje i proizvodnju Orla za vazduhoplovnu industriju zemlje znacili isto tako revolucionarnu promjenu kao prelazak sa klinih na mlazne avione.
    Glavni problemi i zastoji nastali su kad je trebalo da pocne serijska proizvodnja.Trebalo je razvijati i opremiti industriju,narucivati savremene masine,osvajati proizvodnju stranih uredjaja,rezervnih djelova i repromaterijala.Uz sve to valjalo je skolovati potreban strucni kadar.Vojno rukovodstvo je odpocetka podrzavalo stav da se osposobimo za samostalan razvoj i proizvodnju i najslozenijih i najskupljih borbenih sistema,pa makar trajalo duze no obicno.Zahvaljujuci toj podrsci danas imamo ne samo savremeni borbeni avion nego i izgradjenu vazduhoplovnu industriju"Pukovnik Petric je bio clan tima projetaORAO, a zatim i vodja tima za razvoj projekta G4.
 Smatrase da zbog kasnjenja i predugih rokova tim koji je realizovao dotada najkompleksniji i najskuplji projekat nije dobio najvise armisko priznanje "22 decembar"
[attachment=1]

Predserijske i prve serijske izviđačke mašine...

[attachment=1]

Pitanje - dali Orlovi sada lete ili su od onog udesa još na zemlji ?

Još uvek su na zemlji, delimično konzervirani do rešenja problema mehanizma izvlačenja glavnog stajnog trapa. Pitanje je dokle se stiglo sa rešavanjem problema i da li će ikada poleteti, nadam se da hoće, ipak su to vredne letelice u situaciji kada je broj aviona u vazduhoplovstvu veoma mali.

[attachment=1]
Slika kao slika-ali detalj ispod krila-raketa V-V (mislim r-13) nikad nije bila integrisana na Orlu,pa mislim da je to fotos iz serije "zbuniti neprijatelja"

Za trenutak se zbunih, reko' otkud sad Sidewinder pored Orla :D

Mislim da su rumuni ostvarili tu integraciju K-13 na njihovim primercima.

Bilo je predvidjeno da se i na nasim orlovima integrisu rakete V-V ali zbog desavanja iz clana 11. sve je ostalo na planovima.

Nisu Rumuni integrisali rakete v-v na Orlovima.

Onda im je neko pomogao?

Ima slika na netu rumunski Orao sa raketama i to bas R-13. A i na vise mesta se pomnje kao deo naoruzanja rumunskih Orlova. Moguce da je to bilo samo u propagande svrhe mozda su i razvili integraciju ali je nisu impementirali na svoju folotu orlova.

Sada ću ja malo da izigravam dežurnu bud.lu, pa ču postaviti pitanje: Šta sve treba da se učini, da bi Orao mogao nositi IC navođene V-V rakete? Pošto kablovi na krilnim pilonima i bravama već postoje (nošenje AGM-65), mislim, da je rešenje softverskog tipa (integracija sa HUD) i instalacija pravog interfejsa odnosno konektora. Jako sumnjam, da je arhitektura HUD-a toliko rigidna, da ne dozvoljava uvezivanje drugog naoružanja ili laserskog daljinara. Ne znam koje protokole HUD in raćunalo upotrebljavaju ali u svakom slučaju ili zapadni (za AIM-9) ili istočni (za K-13), stvar mora da je nekako rešena-a u biti samo određuje moguće nošeno naoružanje. A ako je to neko naše vlastiti rešenje, e tada   :krsta :zid :help... najbolje maloserijska proizvodnja HUD-a, kojeg se pripremalo za Novi, pa još u G-4M, malo kao apgrejd na tržište (ali bez nekih većih oćekivanja).

U jednom članku iz 90 godina (mislim da je bio Aeromagazin) bilo je govora i o ovom HUD-u a i tamo su kazali, da postoji mogučnost opcije vazduh vazduh. Problem je, da proizvođača Rudi Čajevac iz Banjaluke nema više (možda firma i postoji - ali sigurno nije u stanju da proizvodi ove uređaje). Tehnologija je stara, pa je vjerovatno integrirati neku raketu vazduh vazduh u Orao više fantastika nego realna mogučnost. Pošto Orao nema nekih senzora za pračenje avijona, problem efikasnosti ovih raketa bi bio toliko veči. Vjerovatno če biti i problem, da Orao još leti nedo da če neko ugraditi u avijona raketu vazduh vazduh.

Pa ako je integriran AGM-65, koji treba link za TV signal od glave do monitora, ne vidim većih problema za uvezivanje LED za lok-on za IC glavu na raketi. Dobro, bilo bi lepše, da je cela stvar na HUD, ali za lansiranje IC raketa osim status (vruća, lok-on...) i to je to. Na posletku, K-13 se montirala i na Pragu u VRSK (ne znam sa kolikim uspehom), ali ni tamo nije bilo nikakvih senzora. U biti, IC V-V rakete u većem delu služe za samoobranu pa je optički kontakt uobičajen. O integraciji radara a isto tako IC tražila a la IRST na Su-27, Mig-29 ili Rafalu nema smisla sanjati, pošto bi nastali veći troškovi od koristi.

U principu ti ne treba laserski daljinomer za integraciju raketa V-V tipa K-13 ili R-60 ili Ami-9.

I tako se te rakete vecinom lansiraju kada su avioni u vizuelnom kontaktu tj u Dogfight-u, a tada pilot moze prilicno precizno da proceni da li mu je cilj u domet.

Naravno ovo je najnizi stepen integracije.

Inace IC rakete V-V daju pilotu ton (u slusalicama) po kome on zna da je raketa izvrsila zahvat cilja.

Integracija sa HUD-om (na Orlu) bi olaksavala pilotu posao na taj nacin sto bi mu vizuelno pokazivala zonu zahvata IC glave rakete i pomagala mu da odrzi cilj u toj zoni dok IC glava ne ostvari zahvat za lansiranje.

Za bilo kakvu ozbilniju primenu Orla u rezimu V-V trebalo bi mu ugraditi radar koji bi mu omogucavao da prati cilj, izracunava parametre cilja i na osnovu toga mu daje podatke kada moze lansirati raketu jer se kineticke performanse rakete menjaju sa visinom brzinom aviona i cilja itd a od toga zavisi efikasni domet rakete.

Naravno na raketama malog doemta ovo ima dosta manjeg uticija ali ipak utice.

Sobzirom da ugradnja radara nema smisla na orla jer nema dovoljno dobre manervarske sposobnosti (a dodatna tezina bi ga samo usporila) tj generalno trebaju mu jaci motori onda cela ova prica nema puno smila.

Ugradnja raketa V-V na Orla je vise bila u cilju poboljsanja njegove odbrane i eventualnog dejstva po helikpoterskim desantima, transportnoj avijaciji i za obuku mladih pilota.

Cak i kasnija prica o upotrebi protiv krstarecih raketa nema smisla jer nema sopstveni senzor kojim bi ih pratio a i nema dovoljnu brzinu da ih brzo sustinge sto znaci da bi navodjenje sa zemlje moralo da bude prilicno precizno i da se presretanje ostvari iz prvog puta.

Na karaju ni ugradnja neke stacice za IC, lasersko osmatranje i obelezavanje ciljeva nije svrsishodno osim za napade na povrsinske ciljeve a ponovo zbog slabasnih motora.

Naravno cela ova prica je neisplativa i sa ekonomske strane jer sve to kosta puna a Srbija ima prilicno malu i vremesnu flotu ovih aviona i hronicini nedostatak para.

Tako da bi integracija nekog kontejnera (koji bi mogao da se koristi na vise tipova aivona) za napad ciljeva na zemlju sa laserski vodjenim bombama i nekom termovizijom ili LLTV i sl bilo najveci domet modernizacije ovih aviona.

U principu nevidim da ce se nesto raditi na orlovima od modernizacije (mozda ugradnja GPS navigacije i evetualno nove komunikaciske opreme) i da ce posluziti za obuku do dolaska novog visenamenskog aviona i modernizacije G-4 u G-4M.

Znam, nije laser potreban za borbu u vazduhu. Integracija toga sa raćunalom (za gađanje sa "blesavim" bombama) odnosno za upotrebu laserski navođenih bombi i raketa mi je mnogo bliža. Kad si več pomenuo navigaciju, solidan GPS sistem sa laserskim prstenastim žiroskopom uvelike bi poboljšalo preciznost leta ali... na kraju krajeva, barem za sada ti avioni lete iznad domaćeg terena, kojeg ruku na srce piloti znaju (odnosno trebali bi) napamet. I nema druge, posve se slažem s tobom, pvanja.

GSP mnogo znaci prilikom nocnog leta i leta po losem vremenu. U VS su na Mig-21 i u transportnoj avijaciji ugradili rucne prenosne uredjaje koji mnogo pomazu pilotima, za ostale avione neznam da li su nesto dodavali. Naravno u toj izvedbi to su pomocna sredstva za navigaciju.

Pa ima smisla, pošto je Mig-21 s ograničenjima upotrebljiv u noćnim dejstvima u sprezi sa svojim radarom a transportna aviacija normalno leti i transportuje i po noći. A za Orla, hmm, bez HDD-a, na kojem bi se videla slika sa termovizijske kamere i koja bi omogućavala dejstvo i po noći, mislim da nije realno očekivati modernizaciju kokpita u tom omeru. Za takav posao bilo je vreme krajem milenije-(95-99), klasičan MLU Mid-lajf apgrejd. No danas, decenija prekasno, a i zmajevi su odradili veći dio radno veka. Sve u svemu, žao mi je toga aviona-ali život ide dalje. Valja sačekati neku novu šansu.

To je bila samo propaganda. Nigde nema fotke gde su rakete podvesene.

@zixo
Bravo za fotku.

Nije to toliko tesko odradti vec nema smisla tj ima sumljivu upotrebnu vrednost. Mozda su nesto i odradili na nekom od prototipova tokom ispitivanja.
Po vazdusnim kocnicama rekao bi da je ovo jedan od prototipova.

http://www.youtube.com/watch?v=hf4qWYPTthk

Kako su negde drugde javili @Zixo i Tango six, izgleda da je danas konacno poleteo Orao sa aerodroma Ladjevci. :D

To je lepa vest. Da li to znači da je problem stajnog trapa rešen, ili je nešto drugo u pitanju?

Nemam pojma, samo prenosim vest.
Cekamo da gosn @Zixo navrati, pa da nam kaze. :)

Evo i dve slike pripreme aviona za danasnji let slikanih nekoliko dana ranije.

(Preuzeto sa sajta MyCity Military forum, slike postavio: nebkv)

Avion je proveo oko sat vremena i izvrsio je proveru izvacenja stajnog trapa vise puta.

[attachment=1]
[attachment=2]

I jos par sa istog mesta
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Orao pocetak 90-tih
http://www.youtube.com/watch?v=gsnEY1WPgGQ

Izvršene su modifikacije na prigušnicama cilindara stajnog trapa, isprane su hidro instalacije, ispitan je kvalitet hidro-ulja i svih gumica u instalaciji.
Uskoro probni letovi na preostalim avionima i nakon toga povratak u operativnu upotrebu.

Odlične vesti, hvala zixo :super

Valja malo i pogurat'...

[attachment=1]

U Nedelju,12.12. na Novogodisnjem kupu, u muzeju Avijacije, u izdanju AEROPOXY-YASIG publishinga,  pojavice se nova knjiga o ORLU , uz knjigu - bonus, Lift Here  genericki dekali za SFRJ Orlove u 1/72.

80 strana polozenog A4 formata, color korice, dve strane color profila, tri photo strane, 25 strana tehnickih crteza u 1/72 za sve i jednu verziju,podverziju i modifikaciju ORLA, 25 strana sema bojenja i oznacavanja za Orlove SFRJ/SRJ/SiCG/Republike Srbije//Republike Srpske, jednosede i dvosede, proto i acro varijante. 12 strana teksta , na srpskom(latinica) i engleskom, sa istorijatom, tehnickim  podacima, operativnoj i borbenoj upotrebi i listingom aktivnih Orlova kao i listom udesa i gubitaka.
Digitalna i xerox stampa.

Posto ovo nije mali oglas, vec najava,koga zanima cena , vise detalja, i svih 80 strana preview, ovde: http://ipmsvojvodina.8.forumer.com/viewtopic.php?t=283&highlight= (http://ipmsvojvodina.8.forumer.com/viewtopic.php?t=283&highlight=)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Dvije fotografije jednog Orla sa zapadne strane...

[attachment=1]
[attachment=2]

slucajno naisao na netu na dvije stare fotografije; gornju - vrlo slicnu - je 21.9.2010. postavio Momo PT61

[attachment=1]
[attachment=2]

koja je ovo verzija orla?! :pilot

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Photoshop verzija.

Jel zna neko gde je snimljena ova fotografija?[attachment=1]

Verovatno voznja u muzej vazduhoplovstva.

To i jeste prevoz prvog prototipa Orla u Muzej vazduhoplovstva. Zatvoren je bio saobraćaj na autoputu. Ima o tom u literaturi kol`ko hoćeš slika!

Ovo je ukljucenje kod Zmaja na Novosadski auto put, veceras sam tek ukapirao kad sam isao u Zemun,al opet mi nije jasno zasto su vukli avion zar nije bilo lakse da su ga stavili na Labudicu i prevezli ovako je mnogo vise vremena utroseno i zivaca naravno.

Могуће је да је ово обезбеђивала  моја јединица (99.чВП КРВ и ПВО). Памтим да смо обезбеђивали транспорт "Орла" са Батајнице на изложбу наоружања и војне опреме 1985, одржаној на Ушћу на Новом Београду, као и транспорт једног хеликоптера који се принудно спустио код Земун Поља (скинули су му елисе главног ротора). Било је још неких обезбеђења ваздухоплова али сам заборавио шта, када и како. Оба пута су ваздухоплови вучени, овако као на слици. Зашто, немам појма. Заправо за хеликоптер (Алеут 3) ми је јасно јер није могло другачије.Већа је компликација подићи га на вучни воз него превући путем до Батајнице (то је урађено за пола сата). Предпостављам да је то разлог и за ово на слици. Када се вукао Орао морали су се делимично скинути семафори. Те 1985. године то је рађено ноћу. Наравно, то је рађено тимски (војска, цивили, војна и цивилна полиција) јер је све било договорено и планирано унпред.

Moj otac je učestvovao u transportu većeg broja letelica u Muzej, pitao sam ga za Orla, nije ga radio, ali kaže da je transportovan na taj način jer se u suštini ne skidaju krila na njemu, složeno je, dok su za neke manje avione, poletarce kako ih on zove, to radili, skidali krila bez problema. Bio je još jedan slučaj kada su transportovali T-33 išao je sporednim putevima po tim selima i onda su morali da režu saobraćajne znakove da bi mogao da prođe.

Некад су до "Моме Станојловића" стизали ваздухоплови на ремонт из иностранства (хеликоптери). Сачекивали би смо товар у Ријеци,а одатле под саобраћајним обезбеђењем (пратњом), због вангабаритног терета превозили до Загреба. Није се ишло ауто-путем од Загреба ка Београду,већ се ишло кроз Славонију (заправо Подравином). Нису могли да прођу контејнери испод надвожњака ауто-пута. Исто тако је и враћано.

Evo kako su zavrsili rumunski Orlovi

[attachment=1]

http://virtualglobetrotting.com (http://virtualglobetrotting.com/map/soko-j-22-orao/view/?service=1)

45 Orlova i 19 MiG-ova, pravo groblje aviona.

Par podataka o sudbinama nekih J-22 Orao:

25109  uništen 5.4.89 kod Kotora (udar u brdo), pilot poginuo
Avion tvornički broj (vjerojatno) YR-SY-09, proizveden 13.1.86
Do trenutka udesa zmaj imao TT 232.40 h i TL 417, zadnji povremeni pregled izvršen u 82.abr 17.2.89 sa TT 202.30 h - motori Viper 632-41 lijevi br. 632588Y, desni br. 632600Y, oba sa TT 232.40 h u zraku i TT 45.30 h na zemlji

25165  uništen 5.4.89 kod Kotora (udar u brdo), pilot poginuo
Avion proizveden 26.12.88
Do trenutka udesa imao TT 43,20 h i TL 67 - motori Viper 633-41 lijevi br. 6332046Y, desni br. 6332062Y, oba sa TT 43.20 h u zraku i TT 20.25 h na zemlji

(Za gornje podatke zahvaljujem i istraživanjima i podacima Marka B., Željka Š. i Vlade M.)
Tvorničke brojeve sam izvukao dedukcijom prema podacima objavljenim na forumima.

Vojo

Da li se zna uzrok? Predpostavljam sudar?

Ne, uzrok je bila slaba vidljivost i u oblaku su u smaknutom poretku udarili pri vrhu brda ....

Vojo

Hvala Vojo.

Zahvaljujem na odgovoru Vojo.Eto kada je u pitanju 25165 skoro sam bio siguran da je on jedan od ta dva aviona,ovo je sada potvrda.Ali vec za 25109 nisam ni jednog trenutka posumnjao jer je on tada gledajuci isporuke trebao biti u 82abr u Cerklju,ali eto nije
Inace po listi ABG piloti ta dva aviona su bili
kIk Draza Srbljanin
kIk Petrovic Milosav
Gledajuci datum proizvodnje 165 i vreme udesa primecujem da ce biti veoma tesko pronaci fotografiju tog aviona,ako je slikan u tako kratkom roku,i jos da je materijal sacuvan
Listajuci temu nisam primetio listu pojedinacnih aviona,pa kada smo vec naceli temu okacicu je

Prototipovi
25001-Muzej jrv
25002-Katastrofa 19.9.1981-Batajnica-maj.Milan Veljovic+,Knezevic
IJ22
25701-V.Srbije
25702-Katastrofa 26.9.1995-Divostin-353iae-por.Ivica Zivkovic+
25703-V.Srbije
25704-v.Srbije
25705-Udes-?
25706-V.Srbije
25707-V.Srbije
25708-V.Srbije
25709-Rashod
25710-Izlozen u Topoli
25711-Izlozen u Pljevljima-unisten
25712-Rashod 1996
25713-?
25714-Rashod 1996
25715-Rashod 1996
25716-Rashod 1996
25717-V.Srbije
25718-Rashod 1996
25719-Muzej jrv
25720-Udes 1987-pilot Boris Antunovic
25721-Muzej jrv
25722-?
25723-Muzej jrv
25724-Muzej jrv
25725-V.Srbije
25726-?
INJ22
25601-Rashod 1991
25602-V.Srbije
25603-Udes 4.4.1983-Mostar-353iae-kap.Milasin Radovic
25604-V.Srbije
25605-Udes 1991-Tuzla-kap.Bernard Markovic,kIk Miroslav Mladenovic
25606-Izlozen u Beogradu
25607-Udes 1986-Cerklje-351iae-pilot Z.Nafic
25608-?
25609-Udes 6.1994-Divostin-353iae-kIk Zoran Janackovic,kIk Dragutin Hvala

J22
25101-Izlozen u Utvi,Pancevo
25102-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25103-V.Srbije
25104-Unisten,borbeni zadatak 25.3.1999-Cicavica-241lbae-puk.Zivota Djuric+
25105-Oboren 28.6.1992-Odzak-238lbae-kap.Bogosav Lukic+
25106-?
25107-Muzej jrv
25108-Udes 2.2.1994-Bresnica-241lbae
25109-Katastrofa 5.4.1989-Kotor
25110-Rashod 2009
25111-?
25112-Rashod 2009
25113-V.Srbije
25114-Udes 21.5.2008-Baranda-241lbae-maj.Tomas Janik
25115-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25116-V.Srbije
25117-?
25118-Muzej jrv
25119-Republika Srpska
25120-Muzej jrv
25121-V.Srbije
25122-V.Srbije
25123-Oboren 17.9.1991-Novska-238lbae-maj.Zoran Tomic+
25124-?
25151-?
25152-Unisten na zemlji 1999-Ladjevci
25153-?
25154-V.Srbije
25155-V.Srbije
25156-Udes 3.6.2010-Knicansko jezero-241lbae-maj.Slobodan Jocic
25157-Udes 1990-S.Petrovec-241lbae-por.Robert Sisarica
25158-Rashod 2009
25159-?
25160-Udes 1991-Kumanovo-241lbae
25161-V.Srbije
25162-?
25163-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25164-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25165-Katastrofa 5.4.1989-Kotor
25166-Republika Srpska
25167-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25168-Unisten na zemlji 1999-Ponikve
25169-Republika Srpska
25170-Republika Srpska
25171-V.Srbije
25172-?
25173-Republika Srpska
25174-Unisten na zemlji 1999-Ponikve
25175-V.Srbije
25201-Unisten,borbeni zadatak 18.11.1994-Bihac-238lbae-kap.Boro Novic+
25202-Republika Srpska
25203-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25204-Unisten na zemlji 1999-Ponikve
25205-Unisten na zemlji 1999-Ponikve
25206-Unisten na zemlji 1999-Ladjevci
25207-V.Srbije
25208-Unisten na zemlji 1999-Batajnica

NJ22
25501-Udes 1995-Katrga-353iae-kIk Aleksandar Milutinovic,kIk Zarko Miljkovic
25502-?
25503-?
25504-Udes 1997-Prnjavor RS-pilot Ljuboja Goran
25505-Muzej jrv
25506-Muzej jrv
25507-V.Srbije
25508-Oboren 19.9.1991-Djakovo-242lbae-ppuk.Muse Begic
25509-Muzej jrv
25510-Udes 12.9.1990-Skadarsko j.-242lbae-maj.Golub Vuckovic,kap.Ranko Zivak
25511-Muzej jrv
25512-V.Srbije
25525-V.Srbije
25526-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25527-Unisten na zemlji 1999-Batajnica
25528-V.Srbije
25529-V.Srbije
25530-V.Srbije
25531-V.Srbije
25532-Unisten na zemlji 1999-Ponikve
25533-Unisten na zemlji 1999-Ponikve

[attachment=1]   pre neki dan sam dobio ovaj kalendarcic , bas lep

Naoružavanje prototipa lanserima NRZ...
[attachment=1]

Prvi INJ iz predserije...
[attachment=1]

Stajanka sa avionima INJ-22 i IJ-22, 351.iae. Nešto predserijskih, nešto serijskih aviona.

[attachment=1]

25123 dok je bio u sastavu 238.lbae...

[attachment=1]
[attachment=2]

Izviđačka eskadrila...

[attachment=1]

I iz drugog ugla...

[attachment=2]

Serija fotografija prototipa 25001

Drugi prototip, dvosjed. Unisten u katastrofi 1981. na Batajnici.

Khm...
Na slici "Izazovi superobuke" su G-4 Supergalebovi iz Zemunika ili Golubovaca, a ne J-22 Orlovi.

 :jok

Imas pravo, nisam pogledao dobro pa sam postirao na pogresnom mestu. Prebaciti post tamo gde mu je mesto.

Ništa strašno, tko radi taj ima pravo i pogriješiti (tu i tamo, jel'te  ;D)...

Orlovi iz RS ....

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Jos malo slika...

Nisko,nisko-nize i nemoze biti!

Evo ga još jedan brisanjac sa Orlom, Kecskemet Airshow 2007.

http://www.youtube.com/watch?v=rxciItTSpuk

Sto bi se reklo-"udario GLANC cipelama gospodi iz publike"(PS-Dali je dozvoljivo vakvo nesto na aeromitinzima ili je to "privat one-man shaw"?

Dozvoljeno je ali na bezbednoj udaljenosti od gledalaca. Do katastrofe akro grupe Frecce Tricolori 1988 godine u Nemačkoj su čak i leteli i izvodili akrobacije iznad publike, ali od tada toga nema više.

http://www.youtube.com/watch?v=DBy7nVD32Mo

Izgubio se kvalitet prilikom pretvaranja u JPG format[attachment=1][attachment=2]

Jedan zanimljiv i neobičan pogled na stajni trap i oba izduvnika Orla. Pretpostavljam da je fotografija načinjena na Batajnici krajem 90-tih (po oznakama a i modi tog vremena).


[attachment=1]
 :)

Ha bio sam na ovoj manifestaciji.

Tuning Styling 2005.

Pa je si li slikao, kada si već bio tamo?

Ako imaš neki snimak, slobodno postavi.  :)

Svi stajni trapovi i izduvne grane na slici su  :klap

Ma zenske i nisu bile nesto a tek onaj dvosedi Orao. Ogavno sugav.

Imam problema sa fokusom na stajni trap, ali slika je odlična. ;)

LPB

Evo i dvije dosad neobjavljene slike.ima par godina sam radio u arhivu slobodne dalmacije,bacao sam neke materijale,i među njima pronašao ovo.Autor je Jadran Babić.
[attachment=1][attachment=2]

Odlicne fotke @Gazda. :super

Sjajne fotke Gazda, da li se zna gde je ovo snimljeno i kada?

hvala,služim Palubi  :marinero
Ne bih znao kad su snimljene niti imam podrobnijih informacija osim već datih.Po stajanci,i po tome što su iz arhive slobodne,rekao bi da je u pitanju splitski aerodrom,a za vrijeme mogu reći samo da je većina materijala u arhivu bila iz 1986. i 1988. godine,te ponešto iz 1984.

Ovo fotografija je nastala od 1986 pa nadalje.
Naime Galeb G-4, ev.br.23640 je isporucen 229.lbae 185.puka u 1986.godini, a kako je Mig tu moguce da je to iz vremena od kada je Split (Divulje) pripalo 1.korpusu RV i PVO. takodje od 1986.godine
Bojan

Jel moguce da su ovo fotke koje su nastale na jednom od poslednjih aeromitinga na Plesu 1988 godine ??
Inace, retko se mogu videti fotke Mi-14 helikoptera, a ovde se bas mogu usporediti dimenzije Mi-14, G-4 i J-22.  :) :)
Pre toga bi moglo biti samo na dan posle velike parade 1985 godine, kada su sutradan u svim gradovima bili tehnicki zborovi naoruzanja i vojne opreme.

Orla nikad dosta...

[attachment=1]
[attachment=2]

Verovatno več bila slika, ali meni se svidja.
[attachment=1]

Kažu da je lucidan fajter, ekstravagantan, drčan, profesionalan, neustrašiv. Zamenik k-danta ViPVO, nosilac medalje časti, borbeni pilot. Voleo bih da iz prve ruke čujem nešto o njemu od onih koji ga poznaju. Dobre i loše strane.

Nekako su ostale zabeležene njegove reči pilotima 98. lbap-a pred prvo borbeno poletanje. RTS i "Dozvolite" su napravili remake sa stvarnim akterom u glavnoj ulozi. I sa deceniju duge distance, još uvek zvuči i odzvanja, u duhu maj. Gavrilovića. Sreto Malinović.

http://www.youtube.com/watch?v=L21BU5i5kYo

[attachment=1]

@FF
Ono sto sam ja cuo za njega od njegovih kolega pilota i starjih da je odlican pilot, covek, komadant. Nije hteo da se odrekne letenja.
Jedva su ga ubedili da predje u komadnu (bilo je to dugo ubdjivanje). To mu je jako tesko palo ali bilo bi steta da nije otisao dalje.
Inace voleo je i on kao Ristic da leti nisko :) Brisanjac na 2 metra visine :)
Ugalvno ja sam cuo samo pozitivne stvari o njemu.

Govor je bio strava...

Више фотографија авиона постављеног у Airport City-ју, на Новом Београду поставио сам у Галерији фотографија РВ и ПВО/Ј22: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=11934.0

[attachment=1]

  Skoro remontovani NJ-22 Orao posle video klipa :

  http://www.youtube.com/watch?v=VUpe2RoSTC4
 
 

http://www.youtube.com/watch?v=ByHz3fL_g2k

 Slike kokpita J-22 Orla i par iz više uglova. Skorašnjiim remontom NJ- 22 Orla omogućena je aktivna trenaža pilota a verujem daćemo u izvesno vreme sa BIH potpisati korektan ugovor u obostranom intesu o prodaji preostalih Orlova ( 7. ) sa KDS-om čime bi dobili po  kvalitetnom remontu u vazduhoplovnom zavodu Moma Stanojlović i više nego solidnu brojčanu eskadrilu Orlova.

 

Ne znam pa rekoh da pitam...slike kokpita, jesu li iz J22 ili NJ22?

Slika kokpita je iz jednoseda.

Samo mala ispravka, u RS se nalazi 7 jednosedih Orlova ali jedan je sa motorima bez KDS.

 Slike kokpita su iz J22 - jednoseda. U nastavku skorašnja fotografija Dimitrija Ostojića J-22 Orla na stajanci:

 Mislim do sada najbolji video zapis sa usporenim kadriranjem pojedinih sekvenci leta, pukovnika Miodraga Ristića na J-22 Orlu:

 http://www.youtube.com/watch?v=LxL4Rrhz70w

     

U nekim fazama leta krajevi krila kao da se vitopere-dali se to samo cini ili se stvarno desava pri velikim opterecenja aviona i krila?

To je normalna pojava i krila su napravljena da izdrže takve vibracije.

Ovo je testiranje modela B-747 u tunelu:
http://www.youtube.com/watch?v=ca4PgyBJAzM

A ovo je prototip C-5, ako se ne varam:
http://www.youtube.com/watch?v=fa-MD773ZAQ

A evo kako to izgleda u letu:
http://www.youtube.com/watch?v=_HQZ4kg48dE

Vec sam vidjao snimke o wing-flatteru na velikim avionima-B52,B47,Boeing707 isl,ali retko se gleda takva pojava kod aviona sa dosta kratkim krilima

То треперење крила уочава се и на транспортним војним авионима. У цивилним сам се мање возио и нисам загледао. На војним транспортерима сам то видео, мада није баш овако изражено као на овом снимку Боинга.

Najuočljivije je na F-16, jer on ima tanak profil krila, a često nosi i veliki podvesni teret. Ima na YT dosta snimaka sa F-16 natovarenih sa puno ub. stredstava pod krilima gde ove oscilacije jako izražene.

Sad sam se setio prof. Milorada Milovančevića (zvanog Munja) sa katedre za otpornost materijala mašinskog fakulteta u BG (mislim da je sada prodekan za nastavu ili tako nešto) kada je nama studentima spominjao ugibe na krilima baš J22, jer je kao mlad naučni radnik učestvovao u izradi nekih proračuna otpornosti konstrukcije aviona J22. Ne uzimajte me za reč, ali ako se dobro sećam krajevi krila na J22 su projektovani da trpe ugibe do +/- 200mm od neutralne ravni.

Mislim da ova nije bila do sad.
Sa sajta VS.

Sa FB profila Milana Majersky

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Jel ovo sa Ortiješa?

Ne znam na koju fotku mislis Brok, ja sam ih uzeo FB profila Milana Majersky, uglavnom tamo ima objasnjenja za svaku fotku (sto saljivo, sto ozbiljno)  ;D ;D

Jednu sam propustio da okacim. ;)

[attachment=1]

Na turu ovih zadnjih slika.
Znaće neko sigurno.

Mostarski aerodrom.

Da, u pravu si, Ortiješ-Mostar 100%

Sklapanje Orlova

[attachment=1]

Jedna fotka 102-jke

[attachment=2]

Kolege Airsuba(citiram,,Nisu samo raketna zrna, kod Orla sa unutrašnjih nosača ne može (nesme) ništa da se ispaljuje. Zato se i Maverik nosi samo na spoljnim")
 i Dexy su mi rekli da avion Orao ne sme da ispaljuje nista sa unutrasnjih nosaca, a na postavljenoj slici se vidi ispaljivanje rakete Grom bas sa unutrasnjeg nosaca pa ako neko moze da mi objasni ovo.

Ako se dobro sećam, prva ispaljivanja raketa grom sa orla su vršena na poligonu na moru u CG. Jedan grom je pri aktiviranju motora eksplodirao (bio je na unutrašnjem nosaču), a delovi su znatno oštetili horizontali rep (desni). Iako oštećen, avion je sleteo. Još jedan grom je eksplodirao, ali je pre toga napustio nosač, Ispiivanja su prekinuta da bi se izvršile potrebne analize. Između ostalog je utvrđeno (pogledajte tri projekcije orla na str. 1) da je motor rakete na istoj visini kao hor. rep, tj. i ako je
raketa ispravna, mlaz od stratnog motora "spaljuje" rep. Probe radi na jednom avionu je hor. rep presvučen kevlar platnom, ali očigledno da to rešenje nije dalo dobre rezultate, pa je ostalo da se un. nosači ne koriste.

Pozdrav svima.
Divna tema o divnom avionu.
Kod mene u firmi radi covek koji je do raspada SFRJ radio u Sokolu u Mostaru kao avio limar na izradi svih domacih aviona.
Ponekad se rasprica...
Rece da su za Orao i planirani jaci motori ali da Englezi nisu bili raspolozeni da ih isporuce pa su morali da rade sa ovim, slabijim motorima. Cak je napomenouo da je sve bilo spremno za jace motore i da su kasnije na prototipovima radili modifikaciju za sadasnje motore.

Laku noc.

Sto znaci da je to propust konstruktora aviona koji ga je u tom smislu solidno hendikepirao. Znas li nekim slucajem koliko bi morao da se pomeri horizontalac na gore da bi se ispaljivanje rakete izvrsilo bez problema, i da li je tako nesto i teoretski moguce? Hvala na prethodnom odgovoru :super!

Pomeranje HR kod orla na gore je moguće samo za par santimetara, što ne bi rešilo problem. Naime HR je ceo pokretan, pa unutar zadnjeg dela trupa ima odgovarajući kabasti mehanizam i hidroservopokretač sa svake strane sa svojim veznim tačkama, pa bi ta promena zahtevala "raskupusavanje" ZDT i najmanje dva nova okvira sa drugačijim rasporedom ojačanja.

Pomjeranje komande dubine/visine u konstruktivnom-tehnoloskom pogledu je skoro pa neizvodljivo, jer takav zahvat za sobom povlaci,  kao "domino" efekt, niz drugih stvari.
Ako je problem bila tocna horizontalna linija "GROM-hor. stabilizator/kormilo visine", zasto nije pokusano sa modificiranim nosacem rakete (pilonom), odnosno izradom novog adaptera na postojeci unutrasnji, "orginalni" nosac?
Time bi se promjenila problematicna linija rakete i hor. repa, a tih par cm ne bi stvorilo problematicni klirens rakete i PSS-a, niti bi znacajnije bila narusena aerodinamika aviona.

Mozda zbog toga sto Grom nije bio do kraja zavrsen tokom osamdesetih i pocetkom devedesetih ?? (spekuliram)
Opet, za ostale rakete bi moglo da se nadje resenje kako predlaze @MIGac.

vršena su opitna ispaljivanja raznih stvari, pa odatle i postoje snimci (video i foto) to nije sporno... na osnovu istih su i uočeni razni problemi tako da su unutrašnji nosači imali ograničenja u operativnoj upotrebi!
Obrad je objasnio situaciju sa Gromom i repom...

Ne znam koji je aerodrom niti od kuda mi slike...

j22-15.jpg - ovo lici na Podgoricu

J 22 for sale

http://www.russianmilitary.co.uk/details.php?headers=air&sub_headers=AIRCRAFT%20JET&id=36

Ne znam da li je koja duplikat, ali neka se nadje...

Ovo su slike Orla koji je iz SOKO-a prebacen u HR, u Zadru je sluzio kao nastavno ucilo, a kasnije je do kraja rastavljen i rep mu je danas na ulazu u ZB "Zemunik"

Steta sto je rastavljen.
MIGac, jel postoji mogucnost da se ponovo sastavi i da sluzi kao eksponat u nekom muzeju??

Skoro nemoguce, ove slike sam ja napraio prije 10 godina kad sam tamo sluzio vojsku, tko zna gdje su ostali dijelovi, a rep je betoniran na ulazu.
Ovo je jedan od zadnjih aviona proizvedenih u SOKO-u, ostalo je nekoliko ovakvih nedovresenih zmajeva...

Marijan Jelen

Avion mi se otimao kao konj u galopu

Aleksandar Nikolić | 22. 11. 2009.

Kao probni pilot 1984. testirao sam avion domaće proizvodnje „orao jurišnik“ koji je imao motore sa dopunskim sagorevanjem. Uzleteo sam u rejonu Pančeva i na jedanaest hiljada metara pod uglom od petnaest stepeni počeo da povećavam brzinu aviona u poniranju. Nekoliko puta sam ponovio takvo ubrzanje i mislio sam da je to maksimum ovog aviona. Posle sam povećao ugao poniranja i imao sam osećaj da mi se avion otima kao konj u galopu. Sa dvanaest hiljada metara „zaleteo“ sam se pod uglom od trideset stepeni. Dve hiljade metara niže „orao jurišnik“ je probio zvučni zid i nad Pančevom se prolomio zvuk sličan eksploziji, počinje ispovest Marijan Jelen, najbolji probni pilot sa prostora bivše SFRJ.

Ludi let
Bio je to jedini momenat u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva da je avion domaće proizvodnje leteo brzinom od jednog maha i probio zvučni zid. Kazaljke na instrumentalnoj tabli su podivljale u momentu probijanja zvučnog zida, ali su se posle par sekundi vratile u normalu. S kolegama pilotima iz Vojno-opitnog centra proslavio sam taj ludi let uz pivo. Kada sam stigao kući, rekao sam supruzi: „Probio sam zvučni zid“. Ona mi je odgovorila: „ti nisi normalan, pa to se ne sme.“ Nije ni znala šta ću pokušati tog dana.

[attachment=1]
Roditelji
Moj otac Mihail je bio podoficir, pilot Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Završio je Vojnu školu 1939. godine u Novom Sadu odakle je prekomandovan u Nikšić. Tamo je dočekao aprilski rat u kojem je Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo uništeno na zemlji. Posle dvanaest dana Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala, a moj otac je bio svedok bežaniji u Grčku nekolicine ministara iz tadašnje vlade. Kao oficir od časti nije mogao da podnese takvu sramnu kapitulaciju, pa se vratio u Celje da bi u ratu pokušao da zaštiti porodicu. Tamo su ga nacisti zarobili i deportovali u radni logor. Bio je srećan što nije završio u koncentracionom logoru. Preživeo je rat u zarobljeništvu i 1945. se vratio kući. Odlučio je da više nikada ne bude pilot i zaposlio se kao šef mehanizacije na železnici u Celju. Bio je odličan mašinac, vredan i častan čovek. U Celju je upoznao moju majku Mariju, pa su prvo dobili moju stariju sestru Majdu, a 1950. godine u decembru i mene.

Mostar
Dok sam pohađao osnovnu školu otac me je naučio različitim zanatima. Imao je zlatne ruke. Radio sam na strugu, vario sa zaštitnom maskom, čak mi je otac ponekad dopuštao da vozim kamion. U osmom razredu osnovne škole u moje odeljenje došli su nastavnici iz pilotske gimnazije u Mostaru. Odmah sam se prijavio, što je razljutilo moje roditelje jer nisu želeli da se bavim vojnim pozivom. „Ne brini, Marijan je nežnog zdravlja“, rekao je Mihail supruzi kada su me ispraćali u Zemun, gde su medicinski pregledi trajali četiri dana. Otac je verovao da će me komisija posle pregleda vratiti kući. Od sedamnaest hiljada kandidata iz cele SFRJ, priliku da upiše pilotsku gimnaziju u Mostaru imalo je nas sto sedamdeset odabranih. Moj otac nije imao kud. Poželeo mi je sreću u školovanju.

Definitivno pilot
Kada sam zadužio knjige, shvatio sam da imam veliki problem jer su uglavnom štampane u ćiriličnom pismu. Da nije bilo Nebojše Čankovića, mog klasića iz Beograda, nikada se ne bih uklopio u nastavu u gimnaziji u Mostaru. On me je naučio da čitam ćirilicu i da govorim srpskohrvatski jezik. Nebojša je odlično svirao bas gitaru i bio je jako duhovit dečko. Nažalost, kasnije je poginuo leteći „migom 21“ iznad Bihaća. Na roditeljskom sastanku posle prvog polugodišta u pilotskoj gimnaziji otac mi je rekao: „Nadao sam se da će biti bolje, ali sam svestan da ti od vrlo dobrog uspeha ne možeš više.“ Ta očeva rečenica me je toliko pogodila, da sam posle toga odlučio da budem najbolji učenik u svojoj generaciji. Prvi let sa nastavnikom sam izveo na jedrilici 19. avgusta 1967. godine. Tog momenta sam osetio čari letenja i bio siguran da ću jednog dana postati pilot.

Zadar
Završio sam pilotsku gimnaziju s prosekom ocena 5,0 i pripremao se za finalno selektivno letenje kojem su prisustvovali slavni piloti Akro grupe iz Zadra. Oni su procenjivali ko će od maturanata gimnazije u Mostaru nastaviti školovanje u Vojnoj letačkoj akademiji u Zadru. Imao sam ogromnu tremu pred ulazak u avion s prekaljenim pilotom i nadao sam se da će mi u budućnosti on biti instruktor u Zadru. Bio sam na životnoj raskrsnici. Major Franc, moj ocenjivač i kopilot na tom letu, rekao je samo kratko po izlasku iz aviona: „Ovaj mali može sam da leti.“ U jesen 1969. godine preselio sam se u Zadar.

Fatalna plavuša
Bio sam na trećoj godini pilotske gimnazije kada sam na korzou u Mostaru sreo nežnu plavokosu Ivanku. Svi učenici naše gimnazije bili su otresiti, lepo vaspitani momci u dobro skrojenim odelima. Na korzou smo bili u velikoj prednosti u odnosu na mostarske mangupe. Devojke su nas obožavale. S Ivankom sam počeo da se zabavljam u aprilu 1968. godine i sve do danas mi smo ostali zajedno.

Uživanje i odgovornost
U Zadru smo na prvoj godini akademije imali zadatak da savladamo gradivo raspoređeno u dvadeset i sedam teorijskih predmeta. Za polaganje svakog od njih imali smo samo po jedan rok. Loša ocena iz bilo kog od tih dvadeset i sedam predmeta označila bi kraj školovanja pitomca Letačke akademije u Zadru. Biti pilot je osim uživanja i preuzimanje velike odgovornosti u životu. Zato su nam instruktori i predavači u Zadru na prvoj godini priredili okolnosti koje su među nama izvršile dodatnu selekciju. Na akademiji su ostali samo najspremniji, najodlučniji i najozbiljniji. Pošto sam bio najbolji student svoje generacije, posle položenih predmeta na drugoj godini dobio sam nagradni let sa svojim instruktorom majorom Francom na čuvenom „galebu 2. Klasići su me satima ispitivali kakav je osećaj leteti „galebom“, a ja sam im samo kratko odgovarao „neopisiv“. Major Franc mi je kratko rekao: „Mali imaš odličnu ruku, biće od tebe pilot.“

Titov pitomac
Završio sam akademiju u Zadru kao prvi i najbolji generaciji i stekao zvanje Titovog pitomca. Pločica s mojim imenom stajala je na zidu kod ulaza u akademiju, zajedno s ostalim najboljim studentima prethodnih generacija. Otac je bio mnogo ponosan dok me je gledao kako u proleće 1972. godine držim govor ispred postrojenog vazduhoplovnog puka u ime svoje generacije pilota. Petnaest godina kasnije na jednom aeromitingu u Beogradu dobio sam dozvolu od komande da mi na službenom letu do Mostara i nazad društvo pravi moj otac Mihail. Bio je to jedini put kada je on posle Drugog svetskog rata ponovo seo u avion i bilo mu je puno srce da leti sa sinom.

Pula
Kao najbolji u klasi mogao sam da biram mesto gde ću početi da službujem. Želeo sam dalje da unapređujem svoje letačke sposobnosti i odlučio sam da ostanem u Zadru kao instruktor letenja. Nisam znao da me čeka četiri sata letenja svakog dana i analiza i priprema naleta sa pitomcima. Bio je to mnogo odgovoran posao. Prebacili su me u Pulu na kurs za noćno letenje i letenje po instrumentima. Imao sam strpljenja sa studentima, ali nisam dozvoljavao nedisciplinu.

Fatalna neopreznost
Jednom sam na obuci letao s pitomcem koji je bez razloga naglo okrenuo avion naopako i počeo da ponire prema morskoj površini. Od opterećenja nisam video ništa. U poslednjem trenutku sam ispeo da izjednačim avion s morskom površinom i spasem nas sigurne smrti. Pitao sam studenta o čemu se radi. On je prebledeo i kratko mi rekao „ne znam“. Lično sam se zauzeo da posle toga nastavi školovanje, ali se on nije opametio, i kasnije je kao potporučnik, u sličnim neodgovornim igrarijama iznad mora izgubio kontrolu nad avionom, survao se u vodu i izgubio život. U Puli smo preko leta za vreme redovne obuke radili nalet na mete na ostrvu koje se moglo videti sa gradske plaže. Bio je to spektakl za turiste. Avioni u naletu koji bombarduju ostrvo na dva kilometra od plaže.

Batajnica
U Vojno-opitni centar u Batajnici stigao sam 1976. godine, jer su im trebali mladi probni piloti. Klasična smena generacija u kojoj smo nas petorica imali zadatak da nasledimo stare asove jugoslovenskog vazduhoplovstva. Bio sam pun samopouzdanja i u naponu snage i u Batajnicu sam došao kao instruktor letenja na Vojnoj akademiji. Divno su nas primile starije kolege, ali nije mi bilo svejedno kada sam s jednim od njih ušao u avion „galeb 3“. Anžej Mirko me je po oblačnom vremenu poveo sa sobom na prvi let od kada sam stigao na Batajnicu. Bio sam siguran da sam ga preciznim pilotiranjem oduševio, ali mi je sve bilo jasno kada je Anžej preuzeo komande i počeo da izvodi akrobacije sa „galebom“ po oblacima. Nisam se uplašio, ali mi je bilo jasno da je mnogo učenja ispred mene.

Pilotske zveri
Ti ljudi su bili „pilotske zveri“. Jedino učeći od njih mogao sam da postanem ozbiljan probni pilot. Van radnih obaveza smo se sjajno družili. Na proslavu novogodišnjih praznika kod šefa koji je kao pukovnik vazduhoplovstva bio strah i trepet u VOC-u krenuli smo bez poklona. Usput smo sreli kuče, vezali mu crvenu mašnu oko vrata i pojavili se na vratima pukovnikovog stana. Nasmejao se i ludo smo se zabavili. Kasnije sam 1984. godine, kao instruktor letenja, dobio Zlatni letački znak , najviše priznanje u našem vazduhoplovstvu. Uručila mi ga je na Dan vojske 22. decembra. Milka Planinc, tadašnja predsednica Saveznog izvršnog veća.

U Pariz bez navigacije
Učestvovao sam na nekoliko internacionalnih vazduhoplovnih izložbi, na kojima smo na aeromitinzima predstavljali letelice domaće proizvodnje. Kao probni piloti imali smo obavezu učešća na internacionalnim mitinzima. Najveći izazov za nas je bio prelet preko vazdušnog prostora evropskih država. Nismo imali radio-stanice za komunikaciju sa kontrolama leta, pa smo bili primorani da letimo odmah iza repa civilnih aviona. Kada smo leteli prema Parizu bilo je oblačno i tri sata sam leteo bez navigacije prateći civilni „boing“ na redovnom letu.

Razočaranje
Kada su početkom devedesetih godina prošlog veka počeli sukobi na prostoru bivše Jugoslavije došla je naredba iz Generalštaba da svi piloti koji nisu srpske nacionalnosti momentalno odu na godišnji odmor. Tri meseca sam šetao Zemunskim kejom i niko mi se nije obratio. Bio sam jako razočaran jer sam tim politikantima rekao da sam zakletvu položio jednoj armiji i da nemam nameru da je gazim. Neke kolega su počele da me izbegavaju. Na posao su me vratili jer su morali i neko vreme sam proveo sedeći naslonjen na radijator bez ikakvih obaveza. Tek me je general Perišić vratio na komandno mesto VOC-a.

Bombardovanje
Za vreme bombardovanja spasao sam svu tehniku i borbena sredstva u VOC-u na Batajnici. Svakog dana sam bio na poligonima i rizikovao život. Srećom, sve se dobro završilo. Poražavajuće je za naše društvo što je čovek koji je oborio avion F-117 van našeg vazduhoplovstva. On danas ima pekaru, a morao je da predaje na Vojnoj akademiji.

Letim i danas
U penziji nisam prestao da letim. Trenutno sam instruktor letenja u Aeroklubu „Galeb“. U našem klubu ima dosta unikatnih aviona kojima treba restauracija i osposobljavanje za letenje. Država nas ignoriše, ali bi bilo dobro da se neki ljudi kojima je vazduhoplovstvo strast, a imaju novčane mogućnosti, ulože u naš klub kako bismo ih upoznali sa lepotama letenja. Moj stariji sin Robert je pilot, major vazduhoplovstva, a mlađi Edvard radi na održavanju sistema telemetrije. Bavi se ispitivanjem aviona u realnom vremenu.

Lična karta
Marijan Jelen je rođen 1950. godine u Celju. Otac mu je bio pilot Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva. Bio je najbolji pitomac Letačke akademije u Zadru, gde je radio kao instruktor letenja. Jedini je pilot koji je leteći avionom domaće proizvodnje „orao jurišnik“ probio zvučni zid. Bio je komandant Vojnog opitnog centra u Batajnici. Sada je instruktor letenja u Aeroklubu „Galeb“. Oženjen je i ima sinove Roberta i Edvarda i unuka Luku.


Izvor: Blic

MiGac

Da li je taj Orao imao neki evidencijski broj? Ili da li se zna fabricki broj?

par fotki iz Brežica

[attachment=1]


[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

J-22 Orao s instaliranom kamerom na vrhu krila. Izvor fotografije je najvjerojatnije ABG vol.1  ???
[attachment=1]

Ovaj Orao 715 je služio za ispitivanja ili nešto drugo?

Stajanka na aerodromu Skopski Petrovec.


[attachment=1]

opa...odlična slika,dread.

Lepa, iz jednog od starih Aeroplana  :)

[attachment=1]

Iz foto albuma gospodina Majerskog.

dobio i postujem
ako je več na forumu, slobodno brišite

[attachment=1]

Bila, al' Gde da brisu ovako lepu sliku.  :)

Iz glasnika RV-PVO, broj 2 za 1982. godinu.


[attachment=1]

[attachment=2]

Prvi put vidim da se na ORLU kaze bombe ili bilo sta da je ovo na ovom mestu ispod trupa. Jel zna neko sta je u pitanju?

Možda dim za neki aeromiting?

To su vam, momci, JATO rakete.

Hvala rasho   :klap

Za skracivanje zaleta pri poletanju,mislim i da postoji video klip kako polece sa tim raketama.

Hvala na odgovoru.

Налетјех на неке црно-бијеле фотографије, ове легендарне машине :

102 и 104
[attachment=1]

НЈ22 - Мостар
[attachment=2]

Evo jedne...

[attachment=1]

Neki izviđači...

[attachment=1]

 - Fotografije J-22 Orla sa aeromitinga u Nišu 2.8.2011.   :

   

 

- Link sa Youtube o proslavi dana avijacije u Nišu 2.8.2011. Može se videti i J-22 Orao u forsiramom okretu i deo nastupa potpukovnka Miodraga Ristića na forsažnom 25207:

 http://www.youtube.com/watch?v=HSg0_E8rgoU

-  Foto galerija sa proslave dana avijicaije na zvaničnom sajtu vojske Srbije :

 1.  http://www.vs.rs/index.php?gallery=5b9bbb68-0e57-102f-aa04-000c29270931

Jedan od prvih

Mislim da nije jedan od prvih, vec prvi prototip. :) :) :)

Ev.br.25001

 - Najnovije fozogragie  J-22 Orla tokom nastupa u Nišu . Na slikama gde je 25207  sa M.Ristićem, autor je Sailinger Igor a gde je dvojka u letu i solo odvajanje jednog sa izbacivanjem IC mamaca Ikar sa foruma Mycitty :

 Na zadnjoj slicici je poptpukovnik Miodrag Risrić kao i frontalno slikan ispod kacige u kokpitu Orla.U ovom kolažu zam ene je najlepša gfe Ricin Orao uvlači stajni trap tokom poletanja. Več se duže najavljuje izlazak još jednog remontovanog dvoseda NJ-22  iz MOME, što bi pilotima omogućilo još intenzivniju obuku.

   

 

 - Set fotografija gde Orao 25207 dobija svoju prepoznatljivu akro-boju sa stilizovanim orlom na kljunu aviona i 4. ocila na vertikalcu :

-  ( Slike sa airserbia.com).

 
   

- Još jedna fotografija Dejana Vuknirovića sa airserbia.com sa Miodragom Ristićem ispred Orla još u osnovnoj boji i frontalna fotografija stajnog robusnog stajnog trapa. Prosto mi je nepojmmljivo da J-22 Orao za koju godinu ide u zasluženu penziju. Još kao mladiću ostao mi je urezan u srcu kako sa nastupa na aeromitinzima širom biše SFRJ pa do nastupa Marjana Jelena na salonima u Parizu i Fanborou. Na slici gde je nanesena snovna boja lepo se vidi odlična aerodinamika Orla. Zista šteta što Orao nije dobio još u početku jaču pogonsku grupu za šta je bio i projektovan.

  

Fotografija 25207, dok je još služio svrsi...

[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=JSFtHOrRwMs

[attachment=1]

[attachment=2]

- Prezentacija letnih sposobnosti J-22 ORLA autora SRDJAN254 i snimak iz bivših vremena gde se prikazuje VOC - ( vazduhoplovni opitni centar - pri Batajnici) i ujedno gde vidimo Orao sa podvešenim Maverikom na spoljnjem nosaču i udvojenim Durandalima (probojnim - francuske proizvodnje) na unutašnjim, kao i dejstvo Durandala iz brišušeg leta po otvaranju kočećih padobrana.

- Samo kratko u offtopic. Kako je po svemu sudeći nabavka novih multirola za naše vazduhoplovstvo "na dugom štapu", pitam se da li je moguće produžiti životni vek postojećih Orlova u floti, opremititi kokpit uz HUD makar skromnijim LCD displejima i Garmingom - skromnijim FLIR i kupiti pogonsku grupu koja pogoni JAK-130  - RD-35M rated at 2,200 kg (4,850 lbs) thrust each ( zbirno 4,400 Kg potiska) ? Ergonomski odgovaraju J-22 Orlu a pritom su lakši - ( dobija se odličan jurišnik koji ulazi u transonične vode) ili alternative - L'yulka Saturn Al-55 , koje je Kina nedavno kupila za svoj L-15 Soko. Čisto teoretišem! Jedna pogonska grupa je odlična za noviju varijantu G4 a udvojena za Orla. Neko prelazno rešenje čekajući bolje dane uz postepeno jačanje zemaljske PVO.  Izvinjavam se za offtopic. Nikako da se pomirim sa činjenicom da Orlu predstoji penzionisanje a naslednik se ne nazire.  :-[

  http://www.youtube.com/watch?v=Gdd5WixrQ3w

  - Nekadašnji - VOC :

  http://www.youtube.com/watch?v=ecGNKW92kOk

   

 

Готово сам сигуран да је онај "Луди српски пилот" "попио" неку забрану или бар добру грдњу од шефа. Ако није, тај је још "луђи" од њега.

Malo to teze ide dzumba. Neki koji su sad na polozaju su znali da idu isto tako nisko (po GPS-u 2m) :)

Ovde je otezavajuca okolnost sto je kraj brisanjca iznad vozila i ljudstva a to je krajnje opasno :jok

jel nije to ovaj u Nisu maja ove godine na otvorenim danima
http://www.youtube.com/watch?v=Fnl-ZcD4XVQ

[attachment=1]

Jeste, to je taj.

-  Dzumba, upravo tako ! Niti je izvršio blagovremenu pripremu, uvod u brišući let koja se izvodi neouporedivo dalje od publike, a preletom i još ugaonim obaranjem krila pred brisanjac van svakih paravila letenja pa i javnog nastupa, pogotovo bukvalno iznad samih glava publike ugrozio bezbednest - ŽIVOTE ne samo publike nego i svoj život, život kolege i mogući gubitak letelice. Najdrastičniji primer KRŠENJA pravila letenja, Nepostoji taj racio i letno iskustvo koje može da ga opravada. Naravno da su usledile sankcije.

- Već na aeromitingu u Nišu, potpukovnik Miodrag Rirstić- Rica izvodi isti manevar na dozvoljeneoj visini, van reona publike i sa blagovremenim uvodom, pripremom za brisanjac pred sam let, ćiji se manevar izvodi isključivo nakon česte trenaže iznad same piste. Potpukovnik Miodrag Ristić je čuven upravo po tom manevru i mnogobrojnim nastupima što u zemlji i inostranstvu (mada mu je taj manevar samo jedan deo specijalnosti - utreniranosti).  

- Postupak dotičnog pilota je bio predmet rasprava u komandi vazduhoplovstva -  ( krajnje neodgovorno ponašanje i lično eksponiranje, ugrožavanje života i ponašanje kao da posedujemo "nekoliko operativnih eskadrila J-22 - Orao" a ne skromnu flotu za koju se ljudi bore da ostane u letnom stanju) ! Ono što je najveći apsurd, isti let postaje maltene "uzor", kao da će time ući u istoriju ? ...( Krajnje neodgovornog ponašanja - letenja, sigurno DA )!

- Već 2.8.2011. na proslavi dana avijacije, kao što sam rekao vidimo pravilno izveden manevar, blagovremeni uvod i brišući let iznad piste na bezbednoj visini van reona publike, od M.Ristića i to sa avionom sa jačom pogonskom grupom - KDS-om (da nepominjem da M.Ristić verovatno posedue najveći fond sati letenja na Orlu i da je 25207 posebno farban sa jasnim kontrasnim bojama od crvenog vertikalca sa 4, ocila do crno - belog trupa sa stilizovanim orlom, namenski za akro -pokazno letenje ).  

- Odlična fotografija Orla 25114 sa podvešenim dispanzerom IC mamaca i potom jedan od primera takođe brišućeg leta na maloj visini od potpukovnika M.Ristića  na 25207. Slićan brišući let, sa balagovremenim uvodom u manevar, van rejona publike, na 2-3 metra većoj visini,  isti pilot je izveo kako na domaćim aeromitinzima,Batajnica, Čenej, Kečkemetu - Mađarska ... itd. bez ikakve opomene.

- Dotični pilot je sa ekstremnim-krajnje neodgovornim , blago rečeno krajnje riskantnim letom i adekvatno nazvanim na Youtube uz svo poštovanje i respekt ka našim pilotima učinio samo "medveđu uslugu" M.Ristiću i kasnijim javnim domaćim nastupima nastupima. Otom potom.

  http://www.youtube.com/watch?v=ddtIAKi40Yw

 http://www.youtube.com/watch?v=fdxPmfIKubA

Pilot koji je izveo, sada vec cuveni brisanjac u Nisu 26.5. je takodje vrlo iskusan i obucen pilot. Napravio je gresku i snosio je posledice.

Ovo je možda i najbolji snimak tog brisanjca:

http://www.youtube.com/watch?v=p4twcfUeJT8


Ja bih pilotu dao +20% zbog ovoga, a ne -20%. Kakav zmaj od pilota, oduševljen sam!  :klap  :super

Taj zmaj od pilota je pogresio i nije se osecao dobro posle ovoga.

Nekada se za ovakve stvari izlazilo čak pred vojni sud.

Možda je fenomenalno na prvi pogled, ali je istovremeno i nebezopasno i predstavlja kršenje svih pravila. Ovako nešto je možda dopušteno u ratu, ali na otvorenom prikazu za stotine civila sa mnogo dece svakako nije.

 Mislim da je na kraju betona bila traka kao granica bezbednog kretanja. Ne vidi se baš naj bolje, po pravilu se tako radi na Aero mitinzima. Može se primetiti da niko od posetilaca nije bio na travi. Znači, po meni  bezbedno i atraktivno!

Ma dajte ljudi, gdje vam je razumjevanje. :)

Takvi brišući letovi su bili redovna i uobičajena stvar u VJ i VSCG, i nikom ništa. Kada bi ARJ PVO izlazile na praćenja i gađanja ciljeva u vazduhu, takvi letovi su se dešavali barem dva puta dnevno. Pratio se uvjek Super Galeb, i prije podne i popodne. Nakon dosadnog kruženja i kruženja... piloti su sebi davali oduška i stuštili bi se niz vatrene položaje. Tako nisko i silovito, maltene između oruđa, mogao si mu sve zakovice prebrojati.

Mislim da bi zamjena motora, osim što bi bila skupa, bila i prekomplikovana, ako ne i nemoguća. Mnogo stvari bi tu trebalo promjeniti, prepraviti, nanovo napraviti... A onda sve to ispitati, testirati. Znači, mrka kapa...

- Dotični pilot je radkalno prekršio sva pravila i data upustva letenja avionom J-22 Orao ne samo za demo-javne nastupe nego i za napredne trenažne manevre. Direktno gaženje VTU vezano za letenje avionom J-22 Orao , čist egzibicionizam i ugrožavanje svetinje koja se zove LJUDSKI ŽIVOT ! Prethodno nije izvršena ćak ni priprema - trenaža za isti egzibicionizam.
 
- Slobodno rečeno  ovakav suludi brišući let izvodi se jedino u ratnim uslovima a nikada i nikako u mirnodopskim.

- Apsolutno nepostoji ni jedan validan racio - obrazlođenje  za ovako neodgovoran postupak pilota !

-  Svako vojno vazduhoplopstvo koje drži do svog renomea i profesionalizma u svojim redovima vrši selekciju najboljih demo pilota, sa najvišim fondom sati leta i iz godine u godinu, uporno ponavljanje pojedinih manevara do savršenstva.
- U našoj vojnoj avijaciji tu spadaju potpukovnik Miodag Ristić- Rica na 25207 Orlu, planski namenjenim za akro letenje, potom major Saša Ristić na Super galebu G4 kao i potpukovnikik(od skora pukovnik-mislim da negrešim) Salko Hađić na Lasti 95.
 
- Svaki egzibicionizam i kršenje pravilnika letenja na zadatom avionu i VTU za isti se obavezno sankcioniše i tu izuzezataka nema! U drugim svetskim vazduhoplovstvima, koji drže do sebe i gde je fond naleta maltene desetostruko veći, za isti postupak sledi zabrana od minimum godina dana neletenja ili još drastičnije ako su u pitanju piloti vođe eskadrila, čak i trajna zabrana letenja kao primer mlađem letačkom kadru.

- I u ekstremnim akrobatskim letenjima i za komandama najejelitnijih pilota uvek postoji faktor iznenaneđenja, eventualni otkaz ... i sl. Zato se biraju piloti sa izuzetnim mentalno-fizičkim sklopom.

- Setimo se samo skorašnje pogibije izvrsnog pilota Ištvana Kanasa na G4 tokom uvežbanja za zvanični nastup ( laka mu zemlja). I kod virtuoza letenja pojavljje se tzv. viša sila i faktor iznaneđenja koje poziv akro-demo pilota donosi. Da nepominjem da se i posle remonta kako G4 tako i J/ NJ 22 Orla radi o vremešnoj floti koja HITNO zahteva modernizaciju !

- Još reći na sve, da se radi o "Zmaju" od pilota je za no comment. Bez namere da ikoga vređam, najrealnija kovanica u ovom manevru koji bi trebao da se zove brišući let je novi, unikatni : ZBIRNA MENTALNA AVIO JURNJAVA.

- Neželim dalje komentarisati ovaj suludi tzv. brišući let i objašnjavati šta je racionalno, odgovornost i profesionalizam  onima koma je i sam pojam
 RACIO imagininaran i demo-nastupu pilota vide puku, izvinjavam se "cirkusku šatru" a ne PROFESIONALIZAM I ODGOVORNOST !

 - Najbolji odgovor je primemer pilota Midraga Ristića, godinama obučavanog za solo -demo nastupe i sa svetskim priznanjima za pokazano umeće letenja. Pravi naslednik naše žive legende - gospodina Marijana Jelena :

  - Nastup u Kečkemetu još 2007. i besprekoran brišući let sa blagovremenim prilazom u ravan piste i forsirano-forsažno  vertikalno penjanje na kraju iste. Potom dva kasnija nastupa,  gde vidimo i savršeno izvedeni vezani valjak, tzv. let na nož, forsirani borbeni okret, minimalnu brzinu letelice kao i upravljivost i stabilnost iste na malim i velikim brzinama ...  :

  http://www.youtube.com/watch?v=rxciItTSpuk

  http://www.youtube.com/watch?v=-oD-5PhGd5g

  http://www.youtube.com/watch?v=_z87fW8G9hk

 

A evo i jedne fotke prototipa 25101...

[attachment=1]

Polako ga vrijeme načinje...

 - Rasho, izvini dali govoriš o vremenu SFRJ, SRJ  ili sadašnje vojne avijacijacije Srbije? Shodno broju operativnih letelica, obučenom pilotskom i zemaljskom kadru, nemerljivom većem satu naleta i aktivnoj borbenoj trenaži , kako dejstvima svih vrsta avio oružja, pa i za lovaćku avijaciju  dejstvom raketa V-V i V-Z za šta je postojalo više poligona, neuperdivo više aerodroma baziranja, po širini i dubini mnogo veča zemlja, donje termine koje pominješ - "piloti su sebi davali oduška" i "takvi letovi su se dešavali barem dva puta dnevno", mogu biti validni uz svo poštovanje na tvoje mišljenje jedino u vremenu SFRJ i delom trajanja SRJ - (dalekom prošlom ili prošlom vremenu), dok u sadašnjem vremenu vojne avijacije republike Srbije pa i zemljama komšijama, termin "odušak pilota" i " takvi brišući letovi barem dva puta dnevno", govoreći za vojnu avijaciju Srbije danas sa neuporedivo manjim fondom sati naleta, brojem iskusnih pilota, neupredivo skromnijom avio flotom koja je još i vremešna i leti i u operativnom sastavu samo zahvaljujući  pregalačkom radu zemaljskog stručnog osoblja, MOME i sl. danas je u punom smissu reči luksuz.
 
- Nadam se da čemo vremenom videti značajnije promene, naročito u modernizaciji  avio flote, infrastrukture i znatno većim letnim naletom, kako u Srbiji i svim komšijskim zemljama. Lično mi je velika želja uzajmna saradnja i Srbije i Bosne i Hrvatske i Makedonije i Crne Gore i Slovenije  ... nevezano kojim redom radi ekonomskog boljitka svih. A pogotovo avijacija i piloti nepriznaju granice i druže se iskreno !

Jedina sardnja vazduhoplovstva bivse Yu-republike koju ce da vidimo je ova ovde na Palubi DOGFIGHT :) Druga necemo videti u nas vek :) Previse smo sebicni za bilo sta drugo. Izvini na off...

Dogfajt, govorio sam o vremenu od 1997. do 2005. godine, kada su takvi letovi bili sasvim obična stvar na obuci. Nije mogao proći dan, a da nam Super Galeb barem dva puta ne poskida beretke s glava. Nije to toliko strašno, treba to ponekad. ;D



@SHOOTER
U potpunosti se slažem s tobom.

Ova livada je jako kratka za ovakav let. Uveo je iz zaokreta preko sumarka i verovatno mu se omaklo u zelji da preleti nisko. Ocigledno da se nije "presekao" i da je odreagovao smireno. Verujem da mu nije bilo nimalo svejedno posle ovoga.
Desava se, na svu srecu bez posledica.

 - Rasho, ukapirao sam o kom vremenu govoriš i šta je poenta.
 - PALUBA je divan primer gde nas je na okupu toliko što fanova, što ljudi usko vezanih za avijaciju i ostale srodne teme iz zemalja bukvalno cele bivše Jugoslavije i uspevamo da nađemo zajednički jezik, korigujemo jedni druge bez neke prepotenosti i samoživosti. Kako kaže @SHOOTER ovaj dogfight na na Palubi je divna razmena mišljenja, gde nadopunjemo mišljenjima i novim saznanjima jedne druge. Ja gazim 50.godinu života i nebo mi je svedok da nikada nisam imao nekih niskih predrasuda a kamoli ponižavaja bilo koje nacionalnosti. Oduvek sam vaspitan i u takvom sam društvu da se pre svega poštuje čovek i njegov kakarakter i plemenitost. Što više običaja, tradicaja, kulturnih običaja, ljudske kreativnosti spoznajem i upijam time sam i sam bogatiji i celovitiji kao ličnost. Nikako samoživ i egocentričan !

-  Zašto je toliko ""nemoguće" ovu razmenu mišljenja - misaoni dogfight sa mikro plana naše Palube preneti šire, na makro plan ?


- Od svake saradnje u domenu avioblasti svako dobija mnogo, neizmerljivo, a usko gledanje sa rezonom "baš me briga, to su komšijska posla", nevodi nikuda, već vraća u prošlost i stalno tapkanje u mestu.
 
 - Nebitno kojim redom, kada bi se okupio  stari i mlađi kadar što iz Mome, Zmaja, Utve, Zavoda Orao, Rudi Čajavca, Prve Petoljetke ... VTI-a itd... oko zajedničkog cilja - projekta, udružio i znanje i sredstva i resurse, da je iole dobre volje i međudržavnog dogovora oko makar jednog avio prokekta , bio bi završen pre nego što mnogi misle i to kvalitetom na svetskoj razini, koliko god da naivno zvučim.
 
- Ostaje mi da se nadam u ljudski razum radi dobrobiti mlađih generacija. Zar ćemo i mladosti daleko bilo kao "kamen oko vratata" ostavljati iz generacije u generaciju dogfight a ne saradnju i druženje ? Previše je  nepotrebne agresivnosti protutatnjalo našim prostorima . Krajnje je vreme da se stavi tačka! Uopšte neulazim u to "ko je bacio prvi kamen"... i podigao tolike talase ili valove mržnje ... već ko pruža i daje više plemenitosti, pruža ruku saradnje ! To je jedini put u vekovne mirne vode, svaka dalja agresovosnost nebitno sa čije strane je put u opše potonuće - Titanik - ( daleko bilo) ! Ako nam je majka priroda dala mozak i razum, koristimo iste a ne puke instikte i predrasude ! Imamo naš forum PALUBE kao bukvar-učilo za sve !

 -  Par slikovitih primera nastupa M.Ristića na J-22 -  25207:

   
 

Dogfajt, nije u putanju ljubav ili mržnja među državama i narodima Balkana, niti je stvar u tome hoće li komšiji crknuti krava ili ne. Stvar je u tome da ne postoji naučnog, finansijskog, industrijskog, tehničkog i još ko zna kojeg potencijala za razvoj i proizvodnju zajedničkog aviona.
Niti ga možemo proizvesti, niti ga možemo bilo kome prodati. A i kada bi, nekim čudom, uspjeli da ga stvorimo, koštao bi kao da je optočen dijamantima.
Tvoj optimizam i želje su za svaku pohvalu, ali...

- Mali izlet u istoriju J-22 Orla. Na prvoj slici u samoj sredini u kokpitu možemo videti tadašnjeg pitomca , danas pukovnika Predraga Bandića u J-22 Orlu.

 

- Nedavne fotografije J-22 - 25207 sa pukovnikom Miodrogom Ristićem :

 

На овој првој слици, испод авиона се види Петроварадинска тврђава и Петроварадин. Јасно се уочавају бастиони.

 I druga je iznad Novog Sada.

Препознајем, него сам посебно указао на занимљив војни објекат. Тврђава је једна од најочуванијих  у Европи из тог периода и ко год може треба да је обиђе.

- Još dve fotografije J-22 Orla 25207 iznad Novog Sada i reona petrovardinske tvrđave :

  

- Fotografije J-22 Orla iz vremena SFRJ :
 

i neka si uzme dosta vremena.tvrđava je ogromna.

- Snimak iz vremena SRJ - TV-Politika, sa aerodroma Lađevci i naoružavnje J-22 Orla kako sa TV-vođenim Maverik raketama, kasetnim bombama BL-755, probojnim Durandal II i nevođenim bombama :

 http://www.youtube.com/watch?v=gsnEY1WPgGQ

 

A prekoputa Pertovardinske tvrđave nalazi se VP 4100 gdje sam svojevremeno držao nastavu o tenku M84. Nekih dvadesetak dana.

Znači 20 dana kavanskog života. Kad si spavao?

U kafani kod Nataše.

I danas je prepodne leteo iznad NS. Nisam uspeo da ga vidim ali se lepo cuo :)

Vezba covek za aeromiting CIAF 2011.

- Orao ev. oznake 25173 Republike srpske sa KDS-om :

 

Vežba se isplatila  :klap

05. 09. 2011.

Izvor: Ministarstvo Odbrane Republike Srbije

Potpukovniku Ristiću najveće priznanje aeromitinga CIAF 2011

[attachment=2]
Nastup potpukovnika Miodraga Ristića iz Tehničkog opitnog centra na avionu “orao” Vojske Srbije dobio je nagradu organizatora aeromitinga CIAF 2011 za najbolji letni prikaz na toj međunarodnoj vazduhoplovnoj manifestaciji. CIAF 2011 (Czech International Air Fest – Češki međunardoni aeromiting) je najveća manifestacija te vrste u Češkoj Republici te koja se održava u gradu Hradec Kralove.

Pred nekoliko desetina hiljada posetilaca, dva dana aeromitinga potpukovnik Ristić demostrirao je vrhunsko umeće pilotiranja avionom J-22 “orao”. Potpukovnik Ristić leti na “orlu” od 1991. godine, a prikazuje ga na domaćim i međunarodnim manifestacijama od 2004. godine. Na tom tipu aviona ima više od 900 časova naleta.

[attachment=3]
I sam pomalo iznenađen izborom za najboljeg na aeromitingu , potpukovnik Ristić kome je ovo jedan od najlepših trenutaka u letačkoj karijeri, istakao je kako to nije lično, već timsko priznanje, pre svega tehničkoj ekipi koja pruža podršku nastupima “orla” u Srbiji i van nje, ali i celom TOC-u i Vojsci Srbije.

Načelnik štaba komande ViPVO pukovnik Duško Žarković, koji predvodi delegaciju MO i VS u Češkoj, po završetku aeromitinga ocenio je da su organizatori i kolege iz češkog i drugih vazduhoplovstava odlično prihvatili srpske vazduhoplovce što potvrđuje i dobijeno priznanje, kao i očekivanje domaćina da će avione sa oznakama srpskog vazduhoplovstva i ubuduće viđati na svom nebu.

[attachment=1]
Pored zemlje domaćina Češke, na CIAF 2011 učestvovali su vojni i civilni avijatičari sa ukupno oko 80 vazduhoplova iz Slovačke, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Poljske, Belgije, Francuske, Mađarske, Latvije, SAD i Srbije. Nagradu za najbolji grupni prikaz dobila je poljska akrobatska grupa “Orlici” a pripadnicima britanskog Kraljevskog ratnog vazduhopolovstva (RAF) pripalo je priznanje za najbolju postavku na izložbenom delu.

"a pripadnicima britanskog Kraljevskog ratnog vazduhopolovstva (RAF) pripalo je priznanje za najbolju postavku na izložbenom delu."

Moram priznati da mi malo ovo izgleda smesno.
   

- Svaka čast i veliko hvala iz godine u godinu dokazanom majstoru letenja pukovniku Midragu Ristiću ! Zaslužio je popularni Rica, da ga sa pilotima TOC-a postavimo u prvi plan kao jedan vid zahvalnosti !

 

[attachment=1]

Cestitke Rici na zasluzenom priznanju.

- Pukovnik Miodrag Ristić - dostojni reprezent svoje zemlje na CIAF-2011. Naravno između ostalog i neizbežni brisanjac!

[attachment=1]
[attachment=2]

  

Negdje je nastala greska covjeka uporno oslovlavaju kao "major", a koliko se vidi sa njegovih oznaka on je potpukovnik.

@Davi, ja se najiskrenije izvinjavam svima! Lepo, decidino se navodi potpukovnik Miodrag Ristić, a ja ga već "unapredio" u čin pukovnika. Mada je je isti to najmanje zaslužio. Znajući o kakvom se skromnom čoveku i vrhunskom pilotu radi, znam da isti ne juri slepo činove, već iskreno voli divan posao kojim se bavi i istom pristupa krajnje profesionalno.

- U samom videu kao dodatku, sam spiker ga je sigurno greškom "ražalovao" u čin majora, verovatno čitajući tekst koji mu je unapred dat.

- U svakom slučaju za svaku pohvalu potpukovnik Miodrag Ristić koji krajnje profesionalno prezentuje svoju zemlju - avijaciju Srbije.

- Još jednom moje iskreno izvinjenje!

Miodragu Ristiću prvo mesto u Češkoj

Pobedio kolege u deset puta skupljim avionima

Bojana Anđelić | 06. 09. 2011.

U žestokoj konkurenciji kolega u deset puta skupljim avionima pilot Vojske Srbije potpukovnik Miodrag Ristić na Međunarodnom aeromitingu u Češkoj uspeo je sve da nadmaši. Za svoj manevarski prikaz u avionu domaće proizvodnje „J-22 orao”, pred nekoliko desetina hiljada posetilaca, srpski pilot dobio je priznanje najboljeg.

[attachment=1]
U razgovoru za „Blic“ pilot Ristić, koji se letenjem bavi još od 1992, kaže da nije očekivao prvu nagradu.

- Nisam očekivao da ću je ja dobiti, bar ne prvu nagradu. Sedeo sam kada je počela ceremonija i znam da uvek na početku prozivaju najbolje i odjednom čujem svoje ime. To je zaista sjajan trenutak, jer to nije samo veliko priznanje za mene već i za vazduhoplovstvo Srbije - kaže Ristić i objašnjava kako je izgledalo izvođenje celog programa, u kome za svega devet minuta morate da pokažete što više figura.

Naš pilot je za ovo takmičenje uvežbao poseban manevar: "Nakon brišućeg leta, slećem iz prevrtanja. To je figura koju malo ko izvodi na bilo kom tipu aviona, a na „orlu“ to niko do sada nije uradio i zato sam ponosan što sam to uspeo da izvedem jer je reč o vrlo opasnom kretanju. Leti se nisko na sto metara od zemlje 200 metara u sekundi, pa vi vidite", priča Ristić i dodaje da se na mitingu ocenjuju težina izvedenih figura, preciznost i atraktivnost.
 
- Avion je prigodno ofarban za ovu priliku, mislim da je i ta estetska strana imala udela u ovoj pobedi, pored, naravno, i mog sjajnog tima tehničara, bez čijeg stručnog učešća ovaj uspeh ne bi bio moguć.

Znate, oni ove avione održavaju i u nemogućim uslovima - podseća potpukovnik Vojske Srbije.


Izvor: Blic

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Izvor: www.airshow.cz

- Link ka ministrarstvu odbrane Srbije i galeriji fotografija vezanim za CIAF-2011 i link u PDF formtau iz časopisa Blic :

 Link: http://www.mod.gov.rs/PHPFotogalerija/galerija/pregled_fotografija.php?id_fotogalerije=791

 Link: http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/izdvajamo/izdvajamo.pdf

 

- Nastup potpukovnika Miodraga Ristića u Češkoj - CIAF-2011:

 http://www.youtube.com/watch?v=SeGwaqaR73Q

- Kolaž fotografija potpukovnika Miodraga Ristića i J-22 Orao 25207 sa KDS-om :

 

- Šematski prikaz Viper 632-41 motora za IJ-22 Orla (bez KDS-a - tj. komore za naknadno sagorevanje goriva), ... opis kokpita i prikaz u 3. ravni :

 

- Deo VTU koji detaljno opisuje samonavođenu raketu AGM-65 Maverick. Pre bilo kakvog vađenja iz sigurnosnog    kontenjera i daljeg postavljanja na krajnje podvesne pajlone - nosače, neophodna je provera mobilnim ispitnim uređajima DSM-99 i DSM-100. Neke od osnovnih TT podataka AGM-Varerik sa TV glavom sa samonavođenje i crteži shodno VTU :

- Još nekoliko TT uputstava - (VTU) i crrteži mobilnih ispitnih stanica za proveru AGM-65 A-B rakete - DSM-99 i DSM-100:

 

-  J-22 Orao 25207 iznad Novog Sada :

 

@Dogfight,

Ovu istu fotografiju si već postavio u ovoj temi 31. avgusta u postu br.452. Zamolio bih te da prije postavljanja fotografije provjeriš da ista možda već nije postavljena. Kako u ovoj, tako i u ostalim temama. Znam da su teme obimne i da je to možda malo naporno provjeriti ali time doprinosimo kvalitetu samih tema, ne ponavljamo se u nedogled.

Dogfight, svaka čast za sve oko ovih aviona, samo tako naprijed (pratim po malo JRV, pre svega Orao i G4, imam od oboje i maketu ali ne znam kad dodje vreme, da ih sklopim). Lp,

- Kolaž J-22 Orla i na kraju izvod iz teksta, zašta je u startu Orao bio namenjen :

  

He he koliko netacnih informacija.

2 topa NR-30!

Tačno je da ima netačnih informacija, ali s obzirom na vrijeme kada je ovo napisano i s koliko je informacija raspolagao autor, mislim da je tekst prilično korektan. Inače, ovo je napisao čuveni Britanac Bil Ganston krajem sedamdesetih.

Oni su tada mislili da je Yugoslavia u Czechoslovakii. A mi smo tada putovali slobodno bez viza, imali smo slične plate kao Grčka i Portugalija, bilo je ljudi koji su leteli redovnim letom u Trst na par sati na pizzu, kredite koje posle par godina nije trebalo plaćati /vraćati, pristojno i jeftino školstvo i medicinsku zaštitu. Kad sam mojoj ruskoj tašti rekao da je kod nas zemljišni maksimum bio 10 hektara, a u pasivnim krajevima i svih 20 hektara, ona je maltene kroz suze rekla da mora da sam lud, jer mora da sam mislio na deset ari (1000m2,a  ne 10.000m2), te da smo mi bili zapravo kapitalisti u odnosu na njih. Kod Rusa je neko mogao imati najviše 6 ari bašte, a u Sibiru najviše 12 ari. Pa ti gledaj prehrani se na zemlji koja nije bila nikakva. Sama glina, plodnost nikakva,  jutarnjih mrazeva nijej bilo samo od početka juna do početka septembra. Za njih je Zeleni Venac ovog septembra oličenje komunizma, da ne govorimo o pijaci u Nišu, gde je paradajz 10 centi,a sočne debele kurtovke 20 centi kilo/ kada se kupuje malo više, tj, preko 3 kila.

- Celokupan tekst velike  enciklopedije - Salamander- "Svetski moderni vojni vazduhoplovi" - 1977 godine i kasnije preveden od izdavačke zagrebačke kuće "Alfa" 1980 godine. Tada se Orao prvi put pojavljuje u medijima uopšte. Dosta  netačnih informacija. Makar je viđenje prve izvedbe - 001 bez produženih strejkova krila dosta tačan, kao i sam cilj da Orao prelazi 1. mah slično Sepecat Jaguar do okvirno 1,4 maha. Svi znamo kasniju priču sa slabijom pogonskom grupom i silnom novcu uloženom za razvoj motora Vper 633-41 sa KDS-om.

 

- Aero Magazin br. 24 i odvojeni deo koji tretira avion Orao:

Dobro poznat tekst u dobro poznatom casopisu.
Jel sam ja dobro video....BLU 107 ? Retke slike te bombe....Pogotovo "u nas".

@Rotring, baš tako kolega - MATRA -  BLU-107, poznatije kao Durandal, koja je namenjena za uništavanje poletno-sletnih staza i slično. Po odvajanju sa pajlona sledi određeni intermeco-pauza, a potom raketno gorivo daje veliko ubrzanje i probojnost raketi, dok je avion, u ovom slučaju Orao već na bezbednoj distanci.

- Link: http://www.fas.org/man/dod-101/sys/dumb/blu-107.htm

- Takođe i listinng MK-80..., 81, 82 ... kočečičih bombi (retarded) takođe pooznate pilotima Orla.

- Link : http://www.active-duty.com/MWACBombsFusesComponents.htm

- Takođe jasno je vidljiva i BL-755.

 

Ovako to izgleda u upotrebi...

http://www.youtube.com/watch?v=_m-buvo3dj4


BLU-109 Bunker Buster
http://www.youtube.com/watch?v=rMTcViSApgI

- Orao J-22 - 25173 sa KDS-om  V i PVO - Republike Srpske sa podvešenim krajnje desno, na spoljnem nosaču AGM-65B Maverik, potom MATRA BL-107 -Durandal, zatim  na centralnom nosaču , napalm bomba PLAB-350 na cetralnom nosaču i krajnje desno vidljiva BL-755 cluster bomba kao i tik uz nju FAB-250 :

 

Evo par slika Matra Durandala sa Batajnice 2008. godine.

moj crtez na orao

Nice!  :)

[attachment=1]

Ne znam da li je vec bila. Retka slika rumunskog "Orla" a u letnom stanju.

Cudo bi bilo da prototip, tek sto je napravljen, ne bude u letnom stanju.
To je pandan jugoslovenskom "101".
Ali, 26. novembra 1996. je stradao, pilot je iskocio.

Sto se tice rumuna u ono vreme .....sve je cudo pa makar bio i prototip.

Kako prethodni rumun ne bi bio sam.....

[attachment=1]

Tekst o potpukovniku Miodragu Ristiću i J-22 Orlu :

[attachment=1]

Evo vam jedan Walkaround NJ-22!

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

Jedan dvosjed...

[attachment=1]

Najmladji Orao,zajedno sa 207.I oba u nekadasnjem VOC-u.Na remontu je sa ostalim NJ22 :)

Tačnije najmlađi NJ-22 Orao u sastavu V i PVO.

Još jedna fotografija, prethodno pomenutog, "najmlađeg dvosjeda"...

[attachment=1]

No su ga grdno ofarbali, autolakom u spreju.

[attachment=1]
[attachment=2]

Lijepa fotografija prvog predserijskog Orla, izviđača, IJ-22 25701...

[attachment=1]

Zahvalnost za fotografiju dugujemo g-dinu Marku Cukerbergu. ;)

S obzirom na nosace ovo mora da je tokom ispitivanja u VOC-u

Najbolja slika NJ-22 ikada!

[attachment=1]

Isti autor , ali i ova ekstra [attachment=1]

Pojavilo se na MILITARYPHOTOS.

[attachment=1]
[attachment=2]

poz..

sto g-4 na temi o orlu?

Uteklo  ;D

Hello,

What is known about the (former) Bosnian Serbian AF J-22 aircraft.
I believe it should be 'as follows'  ???

Model   S/n                           Last note J-22   25105                          w/o 28jun92 J-22   25106 (former 25203)   Mahovljani AB jul08, stored in shelter J-22   25114 (former 25202)   Mahovljani AB jul08, stored in shelter J-22   25115 (former 25170)   Mahovljani AB may12, stored in shelter J-22   25119                          Mahovljani AB may12, stored in shelter J-22   25122 (former 25166)   Mahovljani AB jul08, stored in shelter J-22   25169                          Mahovljani AB may12, stored in shelter J-22   25172                          Aircraft swapped with the JRV in return for an other aircraft? J-22   25173                          Mahovljani AB may12, stored in shelter NJ-22   25504                        w/o 14aug97

Who can confirm the former identities of 25106, 25114, 25115 and 25122 (official documents, aircraft logbooks etc.)?
See link http://www.flickr.com/photos/rarg/7167154456/sizes/k/in/photostream/ for a picture of 25115.


Regrads,
Jeroen Nijmeijer
Holland

[attachment=1]

Sevojno.

Ово би требао бити Орао 25112 а иза њега Г-4 23649.

Питање је да ли су ти авиони још увек тамо.

Nadam se da jesu. Sadašnji vlasnik, ako se ne varam, želi da napravi svojevrsan muzej.

Прича се да ће Орао у иностранство.

Ove avione nisam video kada sam prolazio pored otpada juče.

Prolazih zadnji put pre dve nedelje. Nema ih tamo više.

Prvi prototip aviona Orao na stajanci aerodroma Batajnica. Njegov prvi let bio je 31. oktobra 1974. godine.
U pozadini se vidi Karavela.

Sa izložbe Avioni domaće proizvodnje u naoružanju vazduhoplovstva 1945–2012 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19209.msg233103;topicseen#msg233103)


Snimio: Slobodan Vukadinović
[attachment=1]

low, very low  :)

http://www.youtube.com/watch?v=JSFtHOrRwMs

Isti brisanjac iz drugih uglova.

http://www.youtube.com/watch?v=2jI4hY46xlM

http://www.youtube.com/watch?v=p4twcfUeJT8

Gledao sam ovaj snimak više puta i uvek ostajao zatečen

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Ima nekih dva i po - tri metra od zemlje. Mada je teško odrediti...

Ja bih rekao između 5 i 6 metara, odokativnom metodom 1/3 dužine aviona jednaka je udaljenost od senke do stomaka Orla.

Mislim da sam postavio snimak prosle godine , to je bilo u maju na aeromitingu u Nišu 2011 , posle je bila neka priča ovde ili negde na drugom mestu ne secam se da je pilot kaznjen i tako to, ali je stvarno brisanjac ekstra

Znaju oni to i nize. Sad vec penzionisani general Malinovic je leteo i na 2m - merili su i GPS-om :)

Да поновим то још једном и овде: непотребно излагање опасности пилота, ваздухоплова, а посебице људи на земљи. И  што је најгоре то ничему не служи сем да окупљени кажу "ауууу".

tacno tako a da ne zaboravimo prvo pravilo avijacije -disciplina u letenju i odrzavanju
pozdrav Djordje

 Ne znam da li su menjali pravilo letenja(Jesu sigurno) Ali je ranije bilo : T 23- ZONE LETENJA NA MALOJ VISINI i za brišući let načelno se određuju iznad ravničarskog zemljišta , van naseljenih mesta,prepreka koje ugrožavaju bezbednost letenja i puteva na zemlj isa intenzivnim saobraćajem.Itd, itd. Da ne citiram . Mada, moram da priznam da je pravilo staro, opet neke stvari ostaju iste.

Ovo sa snimka je opasno jer se preletao deo sa publikom.
Iznad pisete to je deo trenaze ali samo stavno iskusni mogu leteti tako nisko i bezbedno. To se i u okviru same letacke jedinice interno regulisalo.

nije, preletao je ispred publike. doduse previse blizu, to se slazem, ali ne preko.

ima i gorih!

http://www.youtube.com/watch?v=VYa0bI98kWA

ovaj tek nije pod visak... :krsta

Nije isao velikom brzinom cim ga nije srusio.

Ovaj je tek lud

http://www.youtube.com/watch?v=26H-WzIe858

Može li netko potvrditi da se ispred fabrike u Trsteniku nalazi izložen 25108?

Jedan sa ulaska u Topolu. Oznake svakako ne odgovaraju, a što se ev.broja tiče, pojma nemam, slikano je iz auta u pokretu, nisam video da ima neka tabla sa podacima. Možda neko zna nešto više? :)

Ma ko nas pita za oznake i ev. brojeve!?. Bitno da je makar privremeno spasen od propadanja. Izgleda lepo, a koliko je verno, ne bih se kladio.

Još jedan spašen, dobro je.

Mislim da je ovo maketa u razmeri koja je približno 1:1 ali nisam siguran. Bio je jedan takav, ne znam da li je to taj.

EDIT:
Ipak nisam u pravu, evo jedne fotke koja je snimljena ranije:

[attachment=1]

Odavno ovaj stoji tamo, decenija skoro pa ima koliko mi se čini.

Restauracija baš i nije odrađena kako bi trebalo, ali bar neće propadati. Makar je ev. broj autentičan. :)

ne ide mi u glavu zasto uopste menjaju oznake :zid :zid :zid avion je leteo u vreme sfrj i (izgleda) srj, cemu onda srpske oznake ( i to jos lose). treba stavljati oznake aviona pod kojima je leteo, i tako sacuvati autenticnost i istoriju. ipak, dobro je da je uopste ofarban, za razliku od mnogoh koji propadaju

На основу плочице са серијским бројем рекло би се да је то 25102. Са друге стране А. Радић наводи да је тај авион уништен 1999.

radic moze da pogresi, a sto bi neko menjao plocicu? verovatno je da je taj sto pise na plocici.

Ne unosite zabunu: ovaj u Topoli jeste 25710 a u preduzecu Prva petoletka je 25102.
Uostalom i u Radicevoj knjizi o Orlu koja je u stampi tako pise.

to,kratko,tacno i .ebitacno
pozdrav Djordje

Да ли је онда тај 25102 1999. уствари тешко оштећен па отписан?

Evo plocice

[attachment=1]

Inace avion mi uopste ne deluje kao tesko ostecen pa prikrpljen za izlaganje.Nigde nisam video nikakvo ostecenje kakva se mogu videti na Orlu izlozenom na ulazu aerodroma Ladjevci
Sa druge strane u pomenutom tekstu o Orlu u AFM je naveden kao ostecen samo 152.Inace je neko davno na AS pisao da ostecenja nisu bila velika ali da je ipak 152 rashodovan
Moguce da je zadnji deo trupa 152 posluzio da se prikrpi 168 izlozen na ulazu aerodroma Ladjevci
102 ne deluje kao ostecen,a jos manje unisten :)

Онда је госн. Радић у часопису АФМ погрешио када је навео да је авион 25102 уништен 1999.

To je izgleda definitivno sigurno :)
Pitanje je i za 115 koji je tamo naveden da je unisten.Videli smo sliku iz RS.Po detaljima deluje da je to bas taj avion a ne neka zamena

Dugo očekivana, ali i pripremana, knjiga o Orlu je tu!

Promocija nove knjige Aleksandra Radića "Orao, pogled iz jugoslovenskog ugla" je u ponedeljak, 22. oktobra u 17 časova na Sajmu knjiga.
Knjige će se prodavati sa sajamskim popustom, cenu ne bih znao ali je verovatno ova što je gore navedena.

Inače će svakog dana biti po jedna promocija pa pogledajte http://www.odbrana.mod.gov.rs/vesti.php?idvesti=43

Ovih dana na prodaju na jednom otpadu kod Sevojna.

Kako piše "Zmaj" aviona.

Ово је дакле Орао 25112.

Osnovna konstrukcija trupa sa krilima i repom aviona se i naziva "zmaj".

Ne znam da li je na prodaju pošto je vlasnik planirao da otvori mali muzej vazduhoplova.
Trebalo bi da ima Galeba, možda Jastreba, a sećam se da je pored puta imao jedan Sikorski S55 u lošem stanju.

Na prodaju su i Galeb i Orao i taj Sikorski.

 ;) Ironično sam stavi reč "Zmaj" aviona pod navodnike.

Jer je to tamo posebno naglašeno.A čini mi se u cilju da se opravda otkud dva aviona čiji su tipovi još u operativnoj upotrebi umesto u rezervnim delovima, stoje na tom otpadu.

Ima tamo i trenažera za Mig 21 kao i trenažera za katapultiranje za isti avion.

Treba sve to lepo uslikati dok je sve na jednom mestu.

Pvanja,

slike Mig-a 21 sam postovao u temi za njega a takodje i F86 Dog Sabre i helikopter Sykorski S55 u njihovim temama.

Јесте ли сигурни да је ово сликано скоро?

Zixo,

stoji na njihovom zvaničnom sajtu u aktuelnoj prodaji.
Ne znam koliko često apdejtuju svoj sajt ali koliko sam ga ja pratio kad nešto prodaju skinu to u razumnom roku sa istog.

Питам јер сам чуо да је авион продат у Грчкој.

Nedavno sam malo tražio podatke o tim grcima. Dakle, u Grčkoj su zasigurno završili jedan F-84G i jedan Orao (sa "pepsi" oznakama). To je sigurno. Taj Thunderjet je ranije bio izložen na Bubanj Potoku. Za Orla nažalost nemam pojma o "identitetu". 

Grci također imaju i jedan F-86E za koji pretpostavljam također da je ex-YU avion, no na slikama se taj avion ne vidi baš najbolje. Ako je to zbilja ex-YU avion, onda i on najvjerojatnije potiče sa B. Potoka.

Po meni ti avioni su svi nabavljeni u Sevojnu. Barem sudeći po F-84G, a i ne znam gdje bi drugdje netko mogao odjednom sve to nabaviti...

Inače, znam da je vlasnik toga otpada (i aviona) bio svojedobno aktivan na forumima (Air Serbia, MyCity Military). Pa, možda netko od kolega zna više o tim avionima, ili možda pozove čovjeka da nam se pridruži i iz "prve ruke" kaže nesto o tim letjelicama. Naravno, ako želi...
 

evo slike "trsteničkog" orla

Isti kao onaj primerak sa aeromitnga, samo je crna zamenjena s plavom  ;)

da, verovatno su želeli da postignu efekat srpske zastave, pa je crna zamenjena plavom.  ;D

Nije ni onaj crn, nego tamne teget nijanse.

@Rocker

Veruj mi "Orao" 25207 je crne boje a ne kao što kažeš "tamne teget nijanse".

Uživo ga nisam video, ali na fotografijama mi je tako delovao. Moguće da je i zbog mog monitora, nije kalibrisan, pa neke nijanse ne prikazuje pravilno. Nije mi to palo na pamet do sada. Izvinjavam se na off-u, neću više.  :angel:

Орао Ј-22 25112 у Грчкој. P.A.L.I.S. Collection.

Mislim da ove slike još nisu bile...

[attachment=1]

[attachment=2]

http://www.youtube.com/watch?v=7i_xk1gSXgA

okolina prve lici na Hradec Kralove......mozda
pozdrav Djordje

Обе слике су из базе Танагра, Грчка.

ok hvala

Jedna izviđačka...

[attachment=1]

Danas eksponat u Topoli.

Cerklje, nekada davno?

Мени личи на Дубраве.

U knjizi Orao govori se da je kod testiranja kasetne bombe na rumunjskom IAR-93 doslo do pogibie 16 tehnicara. Zna li netko podrobnije o cemu se radi?

Nesreća se dogodila 9. jula 1997. godine na aerodromu u Krajovi tokom priprema aviona za ispitivanje rumunske kasetne bombe. Pilot Jon Markulesku je trebao da pilotira, a u tom trenutku nije bio ni blizu aviona.

Trebalo bi. Avion je tada bio u sastavu 351.iae.



Evo i jednog "nastavnog"...
[attachment=1]

Jel' se bomba sam otkvacila ili sto drugo?
Jesu svih 16 poginuli ili je to brojka poginulih i ranjenih?

Nesreća se dogodila prilikom ispitivanja kasetne bombe SEBAV koju su Rumuni razvijali za IAR-93. Poginulo je 11 civila i 5 vojnih lica, a avion VE broja 210 je potpuno izgorio. Navodno je usled nekog kratkog spoja i električnog pražnjenja došlo do samoaktiviranja bombe. Poslije nesreće, razvoj kasetne bombe SEBAV je prekinut.

Kasetna bomba SEBAV na IAR-93
[attachment=1]

"Bombice"
[attachment=2]

Rašo, hvala lijepa.

Jedna c/b fotografija...

[attachment=1]

Tri varijante, niz počinje sa INJ, nastavlja se sa IJ, a završava sa J.


I foto jednog izviđača...
[attachment=2]

Jedan izviđač sa izviđačkim kontejnerom podvešenim na podtrupnom nosaču. U produžetku avioni INJ verzije...

[attachment=1]

Prva fotka je fascinantna. 25783 je malo svetlije ofarban, jeli to bilo neko probno farbanje?

I meni je upao u oko "blijedi" 25783. I avioni na kraju niza su, čini mi se, malo svjetliji. Ko zna, možda je samo optička varka...

25703, avion iz predserije. Pet godina stariji od ovih oko njega.
783 ne postoji.
Najvisi 257xx je 726.

To ti je tako kada je brži jezik od pameti. I MOTORISTA i ja znamo da taj broj ne postoji ali...

За прву фотографију дакле стајанка на Церкљу смо на МЦ форуму установили да је дорађена. ''Додавани'' су авиони.

@Zixo, samo pretpostavili, ne i utvrdili. ;)

Veelika razlika. ;)
Vjerovatnoća da nastane takva slika ipak nije mala. Kada bi se zaista utvrdilo da su dodavani avioni, pretpostavljam da bi to bili oni na kraju niza.

Ne  vidim  logican razlog da se na kraj niza od deset aviona doda jos pet, sta to menja na stanju, niti fotka izgleda kao retusirana.
Na kraju niza se vide 102 i 105, ovo je verovatno iz perioda oko 1987.,  tada je u Cerklju vec bilo preko 20 Orlova, ako je uopste Cerklje u pitanju.

Јесмо Трпе, у ВИП зони. :)

Нпр. где је трећем авиону крило?

Погледајте мало детаљније нешто ту не штима.

E to je druga stvar, ako ste to ustanovili u VIP zoni onda mora da je to sušta istina.





Ako je ovo argument... ::)

Ako ste u VIP zoni to zakljucili, ne znaci da ste i pravilno zakljucili.
Cerklje je svakako u pitanju.
I niz aviona ide,
605
607
602
604
601
60?
703 sa svetlijim repom, sedmi u nizu.
Ista slika iz drugog ugla, od nazad, sedmi (703) sa svetlijim repom se vidi u desnom uglu.

[attachment=1]

I s nosa, ceo niz,

[attachment=2]

Nisu nasi vojni fotografi i novinari bili kreativni kao u SSSR-u, tamo je svasta moglo da prodje. Ovde, sredinom osamdesetih, nije bilo potrebe za takvim kreacijama.

Ствар је у томе што Трпе није видео расправу у ВИП зони.

Ево на шта сам мислио.


Ове две слике што си поставио нису сликане када и ова црно бела.

Nategnuto ti je to. Ja mislim da je vama u toj "VIP zoni" bilo prilično dosadno (kao i u svakom elitističkom društvu) pa ste se uhvatili toga. Da su dodavani avioni na kraju niza, nekako bih i shvatio. Ali zašto, zaboga, dodavati avion i mučiti se oko toga kada na gomili drugih fotografija te iste stajanke i tih istih aviona taj isti avion stoji tu gdje jeste.

Crno-bela kao i dve u boji su iz iste serije odnosno slikano je tokom jednog 'radnog dana' u jedinici. Vrlo jasno se vide isti ljudi-mehaničari, traktor koji ide redom kako se koji avion sredi. Prva slika u vremenskom nizu (ili poslednja, svejedno) je ona u boji gde 605 ima otvorene kabine i merdevine.

Taj 'sumnjivi' deo što zbunjuje MS vipovce sa pomerenim usisnikom krilom je samo optička varka jer se vidi kroz zakrivljene staklene površine otvorenih poklopaca.

Ako je crno-bela fotografija koju je Rašo ovde postavio originalni sken, ili bar iz pouzdanog izvora onda nikako nema govora o nekoj dorađenoj ili 'alternativnoj' slici.

Bivša armija inače nije uopšte praktikovala (čak ni u ona baš 'crvena' vremena 40-tih i ranih 50-tih) takva dodavanja i 'vizuelnu megalomaniju'. Brisali/menjali/dodavali su se ponekad samo serijski/evidencijski brojevi - da se zavara "neprijatelj".
Megalomanija tog tipa "mi imamo hiljade aviona i tenkova" zapravo nije bila ni politički na liniji državne kom. partije.
Treba znati da su u velikom broju slučajeva zvanične vojne fotografije radili stvarno vrhunski profesionalci (i iz današnje perspektive), još od kraja 40-tih. Velika je šteta što u Jugoslaviji nije postojalo kvaliteno izdavaštvo okrenuto običnom svetu, pa je 95% tih fotografija završilo po arhivama foto-centara ili u najboljem slučaju u ono malo interne vojne štampe i po jedinicama i garnizonima za "zidne novine".  ::)

Video, video Zixo. ;)

Hoces da kazes da dva otvorena/zatvorena poklopca kabine obaraju teoriju da je slikano istog letackog dana a da kompletan niz dvoseda, sa sve serijalima, koji se u "brucu" poklapa na obe (ili sve tri) slike, ne pije vodu.

Da bi usao u MyCity VIP zonu, slutim, treba ti enorman broj postova. O smislenosti svakog od tih postova, niko ne pita.
Da bi usao u "expert" zonu, treba ti malo vise od toga.
A u "Trip" zoni smo svi zajedno, jer prezvakavamo ove istorijske teme dok nam se mnogo zivotnije stvari desavaju iza ledja.

Не знам чему толико узбуђење због МЦМ ВИП зоне?  ;)

ВП1159

У ВИП зону МЦМ никако не улазе људи са великим бројем постова. Већ по другим заслугама. :)

Хајмо сада о слици.

Погледао сам још доста слика исте стајанке и утврдио да је слика ипак без додатака. Признајем да сам погрешио.

На колор сликама се види на стајанци авион 25703 који је светлији и који је седми по реду.

Затим оно што нас је збуњивало око крила авиона 602 је уствари то што тај авион нема стрејкове, па се разликује од других.

U odnosu na druge jurišnike iz vremena hladnog rata koju biste ocjenu dali Orlu na ljestvici od 1 do 10 ?

Много је од 1-10, боље од 5-10?  ;)

На граници између довољан 6 и добар 7.  ;D

Da je Orao ušao u upotrebu deset godina ranije, ocena bi bila 8.
Da je Orao ušao u upotrebu kada je ušao, i dobio motore koji su prvobitno planirani, ocena bi bila 8.

Pošto je ušao u upotrebu sredinom sedamdesetih, i dobio je slabije motore od planiranih, ocena je između 6 i 7. Jaka šestica ili slaba sedmica.  8)

Za one kojima je plotun iz UV 16/57 spasao život ućutkavši minobacače, verovatno je ocena 10, ali realno jeste između 6 i 7.

A koja se varijanta ocjenjuje, drugari? Cetiri varijante, maltene dva razlicita tipa aviona...

Оцењујемо најбољу варијанту, једноседи јуришник Ј-22 са моторима са ДС.  :)

Da o najboljoj varijanti, ja osobno bih mu dao od jedan do deset odličan 5 ,no da je bio potencijala za daljni razvitak bilo ga je  :pilot
te par slika kako Britanci brinu o umirovljenim Jaguarima zlu ne trebalo ...
http://www.flickriver.com/photos/13722921@N06/tags/sepecat/

Orlu je u vreme kada je uveden falio samo jači motor.

I sigurnije bravljanje stajnog trapa  :angel:.

Sve ostalo je bilo za više nego jaku 9-tku.

Motor je srce aviona. Sve zavisi od njega.

Koliko je lose resenje sa Vajper motorima toliko se i dobro pokazalo jer da je uzet neki drugi motor za koji nebi dobili licencu pitanje je koliko bi dugo 90-tih godina ostali u letnom stanju.

U jednom od Aeromagazina sam čitao da je razmatrana nabavka licence za motor Adour (http://en.wikipedia.org/wiki/Rolls-Royce_Turbomeca_Adour), ali su tražene ogromne pare za to, tako da se odustalo i krenulo sa razvojem domaće komore za NS za motore Viper.

Problem je navodno bio političke prirode.

Prvobitno nije bilo zamišljeno da se i Rumuni uključe u priču bar ne otvoreno.
Pošto je tada još vladala gvozdena zavesa kada je procurelo da su i oni u priči zapadnajci nisu hteli da odobre isporuku jačeg i savremenijeg motora za projekat niti je bilo ko drugi smeo sa zapadne strane i tako dalje..........

Inače mene osnovne linije dizajna siluete Orla neodoljivo podsećaju na Francuski Mirage F1.

Mene više na Jaguar.

Može i na Jaguar (po meni isti koncept dizajna) samo što je Jaguar dvomotorac.

I Orao je dvomotorac. ;)

Ja sam prije mislio da je Orao kopija Jaguara pošto su mi skoro pa identični, no očito je da se išlo na neko kopiranje utjecaj je vidiljiv a i radi se o jurišniku,kao i s ostalim avionima tipa Galeb pa i Super Galeb koji sliče na engleske modele no i motori u njima su ako se ne varam engleski odnosno licencni?

Mislim da ima više Gnat-a u Orlu.

Nije kopija, ali je pravljen po "liku i delu" Jaguar-a, trebao je imati i slicne performanse, ali taj motor....ah, taj motor. :(

 ;D :zid

Od brzine totalno smetoh sa uma.

Preporučujem da nabavite knigu Aleksandra Radića "Orao, pogled iz jugoslovenskog ugla" i sve nedoumice će vam biti razjašnjene  :)

Imate i slike sva tri modela koja su razmatrana (jedan baziran na Fijatu/Sejbru, jedan baziran na A-4 Skajhoku, i varijantu baziranu na Jaguaru), takođe ima i detaljna priča oko motora, njegovog izbora i onoga što je bilo sve razmatrano (sovjetski, francuski, britanski).

Hvala na preporuci.

Jutros, oko 9 sati su iznad Sevojna preletela dva Orla (ili sam ja video dva komada).  Preletli su veoma nisko, video sam i jedan lep okret. Leteli su u pravcu aerodruma Ponikve. Lepo ih je bilo videti a jos lepse cuti.

[attachment=1]

зар меверицима нису истекли ресурси?

Изгледа да нису. Наводно је у плану и гађање ове године.

jedno laičko pitanje:
kako avion u mirnodobskim uvjetima sleti na pistu sa naoružanjem?
Zar avion u ratu ne odbaci "višak naoružanja" pred sletanje?

Ako su brave na podvesnim nosačima dobre, onda nije problem sleteti sa podvesnim teretom, mislim!

Нисам баш стручна по овом питању, али бомбе су проблем. Са ракетама се може слетати ако су браве добре.

Mislim da sad VS imam visak raketa a manjak orlova koji ih mogu nositi tj ispaljivati.

Da li se Maverici mogu remontovati?

Naoružanje ili neki drugi podvesni teret se odbacuje,da bi se smanjila tezina aviona ispod maksimalno dozvoljene za sletanja,a koja je određana na osnovu čvrstoće stajnog trapa.Kod palubne avijacija se čak ispušta gorivo preko posebne slavine,rezultat svega toga je smanjenje brzine sletanja,bolje upravljivost,lakse vađenje iz kriticne faze leta kod prilaza i sl.

Naravno, izuzev skupih vođenih oružja.

Jedan Orao VRS...

[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=cj_7V1BpsrU

Ne znam da li je ovaj spot bio ovde? pojavljuje se orao(cak mislim da je sniman spot u Vazduhoplovnom muzeju u Surcinu)

elem koliko kosta da se ja penjem po eksponatu i da drndam gitaru?
http://www.youtube.com/watch?v=zeWBD7zHG8o
moram da priznam da mi se svidja scena gde orao unistava F/a-18 =D(kompjuterska animacija)

Pažljivo sam pratio radnju fabule i uočio da eksplodira Orao, a ne F-18.

Svojevremeno se i Rambo Amadeus pentrao po tom istom Orlu sa gitarom.  ;D

Kumbor vremenski se nalazi na 1:51 do 1:54 kada orao gadja strsljena i unistava ga(slatke 3 sekunde  ;D)

Da, to jeste, lepe vatrene lopte, a na 3:44-3:45 je Orao.

Ima li kakvih novosti o dolasku rumunjskog Iar 93 u Pivku?

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]