PALUBA

Vojna istorija => Galerija dokumentarnih fotografija => Topic started by: dzumba on February 21, 2013, 07:40:32 pm



Title: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 21, 2013, 07:40:32 pm
Верујем да многима није познато да је прва хидроцентрала На Балкану, по тзв. теслином принципу, по коме и данас функционише производња струје) саграђена у Ужицу, граду Западној Србији још давне 1900. године. То је и једна од најстаријих хидроцентрала у Свету, саграђена је свега 5 година од оне чувене на Нијагариним водопадима, а која је и обележиле почетак праве елктрификације Света.

[attachment=2]
Данашњи изглед хидроцентрале

Повод да се изграде хидроцентрала је потреба да се за Такачку радионицу, први индустријски објекат у Ужицу, обезбеди извор енергије. Група ужичана окупљена око Малише Атанацковића, индустријалца и председника упрвног одбора Такчке радионице решила је да изгради ходроцентралу. На основу идеје и предлога професора Велике школе (Универзитета) у Београду, др Ђорђа Станојевића, прихваћено је да се хидроцентрала сагради по тада револуционарном пројекту Николе Тесле. Камен темељац је 3. маја 1899 године положио лично краљ Александар Обреновић. Поријекат бране, јаза и хидроцентрале урадио је инжињер Аћим Стевовић.

Хидроцентрала је свечано пуштена у рад 2. августа 1900. године. Хидроцентрала је радила практично без престанка све до 1973. године када је јаз, којим се вода допрема до турбине затрпан приликом изгрдње пруге Беогрда - Бар. Накратко је била поново оспособљена за рад али је јаз поново затрпан приликом проширења пута који од Ужице води ка Залтибору. Била је потпуно обновљена 1990.године, али је група хулигана наредне године упала у њу и потпуно је девастирала. У поводу 100 година од почетка рада хидроцентрала је поново обновљена и оспобљена за рад. Од тада она поново производи струју, два генератора од три непрекидно производе струју.

[attachment=1]
Сама хидроцентрале се налази на изласку реке Ђетиње из кањона и њеног уласка у ужичку котлину.

Назив хидроцентрале је "Под градом" јер су након ње (током 20-тих година прошлог века)  саграђено још две мање хидроцентрале од којих она у Турици (пар ститина метар узводно) такође ради.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 21, 2013, 07:55:07 pm
Хидроцентрала има три генератора, два марке "АЕГ", један "Сименс". Инсталисани годишњи капацитет хидроцентрале је 2.626.560 КWh

[attachment=1]

генератор који је први у плану није у функцији док друга два раде и када је ово снимљено радили су "све у шеснаест".

[attachment=2]
На жутој плочици пише "Турбина тип Францис Фојт"

[attachment=3]
Ова два генератора су у моменту фотографисања производила струју. Обратите пажњу на контролну таблу у врху просторије.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: leut on February 21, 2013, 07:56:45 pm
Zar nije Hidroelektrana Jaruga, podno Skradinskog Buka na rijeci Krki, nedaleko Šibenika bila druga najstarija HE u svijetu i najstarija u Europi, puštena u pogon 28.8.1895, tri dana nakon hidroelektrane na Nijagari!?


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 21, 2013, 08:15:33 pm
Не знам да ти кажем. Ово је податак (о старини хидроцентрале) са званичног приказа на самој хидроцентрали. Искрено сумњам у старост хидрицентрале коју наводиш, посебно ако је млађа 5 дана од оне на Нијагари. Па тај систем су тада многи сумњичили и мало се ко усуђувао да крене у његову градњу.

Турбине покреће вода која се доводи из вештачког језера направљеног за ту прилику са удаљености од 519 метара (толика је дужина доводног јаза). Јаз је ширине 2,5м а дубине 2 м.

[attachment=1]
Доводни јаз пред уласком у хидроцентралу.

Као што сам навео вода се доводи из малог вештачког језера које је изграђено узводно на неколико стотина метара (на уласку у рејон који се назива Турица).

[attachment=2]
Изгледа бране из чијег се језера вода јазом одводи до хидроцентрале. Слика је преузета са "Панорамио" а аутор је "Hodakue".

Осовина турбине је на 404,18 метра. Вода се до турбине доводи металном цеви промера 700мм дужине 12. Ефективни пад је 11 м.

Вишак воде (који не може да уђе у цев) се одводи са стране и прави леп слап (водопад).

[attachment=3]
Ово слап од вишка воде.


Брана је висока 4, 5м , дугачка 29,5 метара. Круна бране (не знам шта значи овај термин) је на коти 416.2 метра, кота успорене воде је на 416,77 м, кота средње воде је на 416,20, а мале воде је на 415,48.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 21, 2013, 08:25:16 pm
Приликом обнове 2000. године дограђен је простор изнад саме зграде хидроцентрале у коме је осим радног простора и ресторана постављена истројска поставка у вези са изградњом хидороцентрале и индустријализације Ужица.

[attachment=1]
Улаз у салу са турбинама (на зиду су спомен плоче са отварања и обнове) а лево је степениште које води на плато где је музејска поствака а ресторан.

[attachment=3]

[attachment=2]
Један од паноа на коме се у дну с леве стране налази фотографија хидроцентрале одмах по пуштању у рад. У средини на десној страни је изглед спомен плоче у време отварања.

[attachment=4]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 21, 2013, 08:28:39 pm
Ево неколико слика хидроцентрале где се види и водопад који прави "вишак" воде.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 21, 2013, 08:31:21 pm
У дворишту хидроцентрале налзе се две бисте: Николи Тесли (дар удружења ужичана из Београда) и идејном творцу хидроцентрале др Ђорђу Станојевићу.

[attachment=1]

[attachment=2]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: firedrake19 on February 21, 2013, 08:32:00 pm
Možda Skradinski buk nije na Balkanu... ;D

...28. kolovoza, prije 117 godina šibenske su ulice zasvijetlile strujom iz hidroelektrane Jaruga na Krki, a Šibenik je posta jedan od prvih gradova  na svijetu koji je dobio javnu rasvjetu na izmjeničnu struju. Bila je to zasluga tadašnje šibenskog gradonačelnika Ante Viteza Šupuka.

http://mok.hr/vijesti/sibenik/proslava-117.-godisnjice-izmjenicne-struje-u-sibeniku

Nije baš tako davno bilo da bi je trebalo datirati sa C14.

Inače nisam znao za elektranu u Užicu koja je stvarno svijetli primjer očuvanja tehničke baštine-


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: kumbor on February 21, 2013, 08:37:15 pm
Круна бране би требало да је њен горњи руб, условно, "венац" којим се завршава брана на свом врху. Познат термин у грађевинарству.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: brodarski on February 21, 2013, 08:41:07 pm
Možda Skradinski buk nije na Balkanu... ;D

...28. kolovoza, prije 117 godina šibenske su ulice zasvijetlile strujom iz hidroelektrane Jaruga na Krki, a Šibenik je posta jedan od prvih gradova  na svijetu koji je dobio javnu rasvjetu na izmjeničnu struju. Bila je to zasluga tadašnje šibenskog gradonačelnika Ante Viteza Šupuka.

http://mok.hr/vijesti/sibenik/proslava-117.-godisnjice-izmjenicne-struje-u-sibeniku

Nije baš tako davno bilo da bi je trebalo datirati sa C14.

Inače nisam znao za elektranu u Užicu koja je stvarno svijetli primjer očuvanja tehničke baštine-
Skradinski buk nije na Balkanu. On je na Krki a ona opet u  Atlantiku.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 21, 2013, 08:46:52 pm
Можда је и тако како наводиш. Нисам стручњак за ову област. Могли би да нешто и напишете о њој у овој теми. У сваком случају обе завређују да се нађу овде јер су сигурне биле међу првима у свету. Не знам као се то ради па би неко од модератора наслов теме могао да преименује у "Прве хидроцентрале на Балкану".

Још једна занимљивост која је у физичкој вези са хидроцентралом "Под градом". Налази се одмах поред старог железничког моста преко реке Ђетиње. На овом мосту се доржавају "међународна" такмичења у скоковима у воду. Моста је остао после укидања ускотрачне железнице која је од Ужица ишла преко Шаргана до Вишеграда и даље до Сарајева. Могло се и даље, чак до Дубровника.

[attachment=1]
[attachment=2]

На снимку је вода доста ниска јер је брана која формира језеро за потребе градске плаже (налази се нзводно за око 300м) отворена. Када се брана затвори водостај порасте за 1-2 метра.

[attachment=3]
Брана на градској плажи у Ужицу.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Jester on February 21, 2013, 08:49:04 pm
Zanimljivi podaci , što se tiče Hidroelektane Jaruga evo članak sa Hr. Wikipedie :

Hidroelektrana Jaruga ili HE Jaruga je druga najstarija hidroelektrana u svijetu i prva u Europi. Sagrađena je ispod slapa Skradinskog buka na rijeci Krki (danas unutar Nacionalnog parka Krka).

Dana 28. kolovoza 1895., samo tri dana nakon prve hidroelektrane na slapovima Niagare pušten je u pogon prvi hrvatski te jedan od prvih svjetskih elektroenergetskih sustava: Hidroelektrana "Krka" - Šibenik. Nakon HE Krke (kasnije nazvane Jaruga I) 1905. godine gradi se mnogo veća hidroelektrana Jaruga II.[1] 1903. izgrađena je druga HE Jaruga neposredno kraj prve, te je time prva dobila naziv HE Jaruga 1, a druga HE Jaruga 2. HE Jaruga 2 je imala veći broj obnavljanja tokom svoga pogona, i to 1916., 1937., 1970. i 1995., ali je sam način rada ostao isti.

Povijest gradnje

Najviše zaslugom Nikole Tesle je upravo na prostoru Hrvatske sagrađena prva europska hidroelektrana. Puštena je u promet tri dana nakon što je prema patentima Nikole Tesle puštena prva svjetska hidroelektrana na slapovima Niagare. Ispod slapa Skradinskog buka je sagrađena turbina, dva generatora (42 Hz, 550 kW) i transformator koje je izradilo mađarsko poduzeće Ganz. Sagrađen je i 11,5 km dug dalekovod na drvenim stupovima do obližnjeg Šibenika, te je Šibenik bio prvi grad u svijetu koji je dobio izmjeničnu električnu struju za svoja postrojenja. Tri godine kasnije su počeli radovi na proširenju i modernizaciji hidroelektrane. Nova hidroelektrana HE Jaruga 2 je sagrađena 1903. i radi do danas.
Hidroelektrana Jaruga 2

Hidroelektrana Jaruga 2 je zadnja hidroelektrana na području sliva rijeke Krke. Koristi konstruktivni pad vode od otprilike 26 metara, koji je dio prirodnog pada koji iznosi 45 metara, a odnosi se na vodopad Skradinski Buk. Uzvodno od vodopada nalazi se Viskovačko jezero, a nizvodno su jezera Krka i Prokljansko, na koje utječe i morska voda. Hidroelektrana Jaruga 2 je tipična derivacijska hidroelektrana kod koje ne postoji mogućnost regulacije vode.

Sustav Hidroelektrane Jaruga uključuje odvojeni dovodni kanal u međi malog zatvorenog dijela Krke, na području vodopada Skradinski Buk. Preljev brane se nalazi negdje na polovini vodopada na otprilike 25,3 metara visine. Sama dovodna građevina se sastoji od sedrenog tunela koji ima gravitacijski tok, betonskog kanala sa skoro okomitim stranicama, koji vodi u spremnik vode, te dva regulatora protoka vode (tlačni cjevovod) koji vode do vodnih turbina, uz naravno sve potrebne ventile. Duljina sedrenog tunela je 82,7 metara, betonskog kanala 78 metara, a tlačnog cjevovoda 28 metara. Strojarnica je velika zgrada od opeke, visine 14 metara i dimenzija 13 x 35 metara i u njoj se nalaze dvije Francis turbine čija je pojedinačna snaga 3,6 MW (ukupna snaga 7,2 MW), a pojedinačni protok 15,5 m3/s (ukupni volumni protok 31 m3/s). Generatori su snaga 4 MVA, te su isto kao i vodne turbine proizvedeni 1937. Vodne turbine su od austrijskog Voitha, a generatore je prvo napravio Ganz još 1903., ali su 1937. pri obnovi hidroelektrane uzeti generatori od Končara. Prosječna godišnja proizvodnja je 28 GWh električne energije, 2009. je proizvedeno 34,3 GWh, a rekord je postavljen davne 1974. kada je proizvedeno čak 41 GWh električne energije.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Hidroelektrana_Jaruga

Danas Dalmacija prednjači na području Hrvatske sa proizvodnjom Električne energije najviše zahvaljujući rijeci Cetini sa pripadajućim Hidroelektranama Peruća , Orlovac , Đale , Kraljevac i Zakučac


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: jadran2 on February 21, 2013, 09:33:31 pm
Možda Skradinski buk nije na Balkanu... ;D

...28. kolovoza, prije 117 godina šibenske su ulice zasvijetlile strujom iz hidroelektrane Jaruga na Krki, a Šibenik je posta jedan od prvih gradova  na svijetu koji je dobio javnu rasvjetu na izmjeničnu struju. Bila je to zasluga tadašnje šibenskog gradonačelnika Ante Viteza Šupuka.

http://mok.hr/vijesti/sibenik/proslava-117.-godisnjice-izmjenicne-struje-u-sibeniku

Nije baš tako davno bilo da bi je trebalo datirati sa C14.

Inače nisam znao za elektranu u Užicu koja je stvarno svijetli primjer očuvanja tehničke baštine-
Skradinski buk nije na Balkanu. On je na Krki a ona opet u  Atlantiku.

Za Brodarskog i ondasnji osvijetljeni Sibenik

Šibenik u vrijeme rada hidrocentrale bio je poznat i u ostatku svijeta, i to zahvaljujući tadašnjem šibenskom gradonačelniku Anti Šupuku i inženjeru Vjekoslavu Meischeru.
Naime, paralelno s gradnjom hidrocentrale, gradio se dalekovod na drvenim stupovima za prijenos električne energije do Šibenika, dug 11 kilometara, kao i gradska mreža javne rasvjete. Bio je to prvi potpuni elektroprivredni sustav u Hrvatskoj, a Šibenik je električnu rasvjetu dobio prije mnogih drugih gradova u Europi.
Beč, Rim, London i ostali gradovi bili su nekoliko koraka iza Šibenika, a onda je deset godina kasnije, uz hidrocentralu ‘Krka’, izgrađena još jedna. Bila je to hidroelektrana ‘Jaruga’, smještena oko sto metara nizvodno od prethodnice, a koja radi i danas.
[attachment=1]

evo i karte - jedna varijanta

[attachment=2]

 


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: kilezr on February 21, 2013, 09:46:37 pm

 Verovatno se Užičke hidro elektrane sećamo po seriji " Više od Igre" ??? Zar nije to taj pejsaž i okruženje?


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: brodarski on February 21, 2013, 09:48:53 pm
Ostavite se Jaruge. Dzumba je započeo jednu lijepu priču o tvrđavi, nastavio sa hidroelektranom i napisao što je vidio i pročitao. Onda je započela polemika čija je prva ili druga ili treća na svijetu. Skrenulo se s teme i nemamo više uvida što još ima vrijednog za viditi u Užicu. Da je Đilas živ vi koji ste skrenuli ne bi više bili živi.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: jadran2 on February 21, 2013, 09:53:42 pm
Imas pravo - vracajmo se na pocetni kurs zadane teme!


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on February 21, 2013, 09:59:05 pm
U dvorištu hidrocentrale se leti održava rok i bluz festival In Wires.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: jadran2 on February 21, 2013, 10:05:06 pm
Lijepa fotografija sa Panoramia

http://www.panoramio.com/photo_explorer#view=photo&position=513&with_photo_id=28186578&order=date_desc&user=3417691

(onaj podatak, koji je naveo Dzumba, o upadu huligana i devastiranju je bas devastirajuci za svakog normalnog)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: leut on February 21, 2013, 10:24:50 pm
U pravu ste. Ja se ispričavam s obzirom da sam pokrenuo čitavu raspravu i nagrdio ovu zanimljivu temu, posebno što sam učinio ono što inače mene najviše smeta - prekinuo dzumbu u stvaranju teme i postavio komentar prije nego je završio što je naumio.

Bez obzira koja hidroelektrana/hidrocentrala je starija, činjenica je da je priča o ovoj elektrani vrlo zanimljiva, meni tim više obzirom da mi je elektroenergetika struka, a male i mikro hidroelektrane su oduvijek privlačile moju pažnju.

Ako i nije najstarija izgrađena, moglo bi se reći da je najstarija koja još uvijek radi.



Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: kumbor on February 21, 2013, 10:51:17 pm

Серија "Више од игре" снимана је у Ивањици. И тамо постоји веома стара хидроцентрала, саграђена свакако пре 1914.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: kilezr on February 21, 2013, 10:56:49 pm

 Dobro, izvinite na mojoj grešci.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: ssekir75 on February 21, 2013, 11:07:01 pm
nis je dobio struju 1903. iz hidroelektrane u sicevackoj klisuri. do skora je bila u funkciji, mislim da je jos uvek.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 12:52:11 pm
Druga po starini posle Užičke je HE "Vučje" kraj Leskovca.

Puštena u rad 1903, po sistemu Đorđa Stanojevića (prijatelja Nikole Tesle) sa 2 Teslina generatora i Simensovom proizvodnjom.
Dograđena sa još jednim generatorom negde 30-tih.

Radi i dan danas u sistemu EPS.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 12:58:57 pm
A evo i podataka iz Nacionalne Revije Srbija u kojima se pominje Ivanjička centrala iz serije "Više od Igre" kao i podatak da je Užička najstarija.

ОД СВЕТОГ НИКОЛЕ 1911. РАДИ ХИДРОЕЛЕКТРАНА „ИВАЊИЦА”
И наста славље по целој вароши
Електрика је тада већ сијала у осам градова у Србији, али нигде у округу моравичком. Ивањичани се окупише 1907. да на томе пораде. Опрему су поручили од фирме „Сименс Шукерт Верке”, железницом допремили до Чачка, а онда запрежним колима, о свом трошку и на свој ризик. Тек кад је на Никољдан четири године касније Ивањица засијала усред ноћи, рабаџије су схватиле шта ће газда-Милутину сва та гвожђурија

Пише: Зоран Плавшић


Било је то велико време, у којем је мала Србија, тек ослобођена из ропства под Турцима, убрзано надокнађивала заостатак из доба таме и хватала корак са развијеним индустријским земљама. Време „кад су малом Србијом корачали велики људи” (Радован Самарџић), попут Јосифа Панчића, Јована Цвијића, Михаила Пупина, Милутина Миланковића, Стојана Новаковића, Љубомира Стојановића, Михаила Петровића Аласа, Милоја Васића... Ослобођена је велика стваралачка енергија народа.
И баш у то златно доба, од 1880. до 1914, почела је електрификација у Србији. Претходио је долазак првих иностраних инжењера 1830-их, попут Франца Јанкеа и барона Франца Кордона, 1834/35. Године 1863, у време кнеза Михаила, започињање настава на Техничком факултету Велике школе. Индустријализација је званично почела десет година раније, кад је у Крагујевцу основан Војно-технички завод, прво индустријско предузеће. Године 1884. прво електрично осветљење прорадило је баш у овом Заводу, како би погон за производњу чаура могао да ради и ноћу. Учињено је то заслугом инжењера Тодора Тоше Селаковића, који је, иначе, израдио и прву водену турбину у Србији. Девет година касније, 1893, у Београду, на Дорћолу, почела је да ради прва термоелектрана, а 1900. године и прва европска хидроелектрана „Под градом” на реци Ђетињи, у Ужицу, по Теслиним принципима.
Ивањички трговци су у то доба увелико шпартали Србијом и Европом, стизали до Пеште, Беча, па и даље. Међу њима, кад год би се вратио са путовања по Европи, трговац Милутин Поповић усхићено је описивао градове осветљене сијалицама на струју, улице и домове који „светле као да је дан”, ноћни живот. Сијале су оне тада већ у Београду и у вароши с оне стране брда, у Ужицу. Како је у успоменама трговца Радојице Јеремића записано, у рано пролеће 1907. Ивањицу је посетио Малиша Атанацковић, председник ужичке општине, уједно и председник Акционарског друштва „Ткачке радионице”. На збору грађана испричао им је своје искуство у градњи електричне централе, увођењу струје у варош. Говорио о електромоторима који су покретали ткачке разбоје, о јавној расвети, о свим предностима и благодатима које им је струја донела.
„А вама, Ивањичанима, Моравица тече кроз сред вароши. Ако на реци изградите електричну централу, сваку кап из реке претворићете у пару динарску!” рекао им је Малиша.
Прихватише Ивањичани савете Малише Атанацковића. Окупише се и 20. јуна 1907. основаше „Ивањичко акционарско електрично индустријско друштво”. У првом члану Правила написаше: „У циљу унапређења српске домаће индустрије, оснива се Акционарско друштво у Ивањици.” Правила и рад Друштва одобрио је Коста Стојановић, министар народне привреде Краљевине Србије.

НА РАБАЏИЈСКИМ КОЛИМА

Годину дана касније беху сакупили довољно новца за градњу електране. Најпогодније место за подизање било је код старе воденице Милована Шолајића. Земљиште је откупио поменути Милутин Поповић. Направљена је дрвена брана висока осам метара, заграђена је тако Моравица, а од ње је вода каналом дугачким стотинак метара вода спроведена до зграде електране.
Две године касније, тачно на дан оснивања Акционарског друштва, потписан је уговор у Окружном начелству у Чачку о набавци опреме за хидроелектрану са опуномоћеницима фирме „Сименс Шукерт Верке”. Уговорено је да аустријска фирма испоручи трофазни генератор снаге 160 киловолтампера, „Францисову” турбину од 200 „коња” и осталу потребну опрему, те да је допреми железницом до Чачка. Ту ће је Ивањичани преузети и о сопственом трошку и ризику, преко планина Јелице и Потајника, рабаџијским колима превести до електране. Кад је опрема стигла, превоз је трајао три дана. Рабаџије се у чуду питале: „Шта би газда Милутину да купи ову гвожђурију!?”
Истовремено са монтажом опреме, у приземној згради (тек касније су дограђена још два спрата) разведена је и електрична мрежа на дрвеним стубовима. Коначно, на Никољдан 1911, 19. децембра, синуле су сијалице по улицама, у општинској згради, у кафанама, као и у двадесетак кућа. Наста до тада невиђено славље у вароши! Стигла струја на Светог Николу, једну од највећих слава код Срба!
Ивањица је тако била девета варош у Србији која је добила електрику. Поносни су на то, поготову ако се зна да је струја овде стигла пре него у друга места у округу (Чачак, Ариље...).
Струје је било довољно. Коришћена је тек четвртина капацитета за млин, вуновлачаре, стругаре, радионице за израду амбалаже за паковање јабука и шљива, и за осветљење, наравно. Кад је прорадио први далековод у Моравичком крају, дуг шест километара, снаге 6.000 волти, струје је било довољно и за рудник антимона у Лиси.

ПРЕГРМЕЛИ СВЕ НЕВОЉЕ

Прегрмели су Ивањичани и многе невоље. Прва велика хаварија у Србији на некој хидроелектрани догодила се баш код њих. Оштетили су је и аустроугарски завојевачи у време Првог светског рата, као и машине у стругари, вуновлачари и другим радионицама. Ратну одштету у висини од 73.348 динара „Акционарско електрично друштво” никада није добило.
Но, највећа штета претрпљена је 20. јануара 1936. Велики снег се у невреме нагло отопио, Моравица је надошла као никад до тада, па је бујица однела брану. И као да су тек тада, кад је струје нестало, Ивањичани заиста поново схватили какву су корист од ње имали. Стога су одмах прионули на градњу нове бране, бетонске, на којој је направљен и велики покретни испуст за пропуштање воде. Поред бране саграђен је и ресторан, који је убрзо постао омиљено свратиште мештана и њихових гостију.
„Акционарско електрично друштво” укинуто је одмах после Другог светског рата. Како је расла потрошња струје, она је прво доведена 35-окиловатним, затим и 110-киловатним далеководом из Пожеге, а хидроелектрана „Моравица” радила је као вршна, допуњујући мрежу кад је то било потребно.
Идуће године биће јој век како је прорадила.
„Дела ума, науке и вештине требало би да служе људској заједници за олакшање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства.” (Никола Тесла)

***

Раст
Кад је прорадила хидроелектрана, 1911, Ивањица је имала око 1.100 становника. Када је неколико деценија касније, 1974, у селу Прилике крај Ивањице пуштена је у рад сателитска станица „Југославија” (коју је током својих експеримената у Колорадо Спрингсу 1899. предвидео Никола Тесла), Ивањица је имала 4.162 домаћинства и 230 километара далековода, свако домаћинство је имало радио апарат, а свако четврто телевизор.

***

Варош
Тек што је Србија стекла аутономију, кнез Милош Обреновић нареди 1833. да се оснује нова варош, која ће бити седиште Моравичке капетаније. И те године на обалама Моравице, обраслим ивама, настаде варошица Ивањица. Званично, варош је постала 16. јуна 1866, указом кнеза Михаила Обреновића, и то међу првима у региону. Говорили су тада за њу да је најлепша и најразвијенија варош „ерске капетаније”. Имала је школу, библиотеку, „телефонску штацију” (пошту и телеграф). Трговало се стоком, сиром, кајмаком, вуном, житом, катраном, лучи, медом... У главној улици, калдрмисаној као и оне околне, никле су кафане, механе, дућани, занатске радионице, хотел... Подигнуте двоспратне куће. И све је било како је још кнез Милош наредио: село мора да се „у шор стави”.

***

Инжењерска песма
На дан пуштања електране у погон постављена је спомен плоча са стиховима инжењера Радета Павковића, који је учествовао у монтажи:
Бог што тврди челик даде,
не воли ропску муку.
Створи машине да саме раде
за одмор човечијих руку.
И створи множину природних сила
за покрет машинских колоса.
Човечијем уму даде вита крила
да учи стара и ствара нова чудеса.

 
 
 


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on February 22, 2013, 01:06:58 pm
I treba čuvati ove spomenike istorije. Nama je učiteljica u školi pričala kako je Užička HE druga najstarija u svetu.

Što se tiče nebrige o spomenicima iz naše prošlosti, navešću jedan primer, za koji sam saznao čitajući tri dana stare Večernje Novosti. Tekst je govorio o krajputašima u Zapadnoj Srbiji, i o dvojici ljudi koji ih obilaze i vode računa, a poneki i obnove. Jedan od te dvojice je ispričao priču kako su jednom putem nailazili svatovi, i kako se jedna grupa izdvojila, opasala krajputaše dinamitom i digla ih u vazduh. Samo ne znam koja je bila dijagnoza tim stvorenjima. (http://www.pic4ever.com/images/cow.gif)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 01:12:54 pm
I nešto o pomenutoj HE u Sićevačkoj klisuri.

Puštena je u rad 1908 godine.Nalazi se u blizini sela Ostrovica kod manastira "Sv.Petke" pa je i ona tako nazvana.
Zaslužna je što je u Nišu zasvetlela prva sijalica u kući u Obrenovićevoj ulici.Još uvek radi u sistemu EPS-a.

Znači ne uključujući ceo Balkan u Srbiji sled ide ovako što se HE tiče:

Užice,Vučje,Sićevo,Gamzigrad,Ivanjica............. i koliko sam video sve po sistemu Tesla-Đorđe Stanojević i Simens kao izvođač.
I po tome smo posle Nijagare bili među prvima u svetu.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 01:22:04 pm
I o pomenutoj kod Gamzigradske Banje u blizini Zaječara koja je takođe još u upotrebi kod EPS-a.

Prva hidroelektrana u Timočkoj krajini izgradjena je u Gamzigradu na Crnoj Reci (Crni Timok). Dva agregata, snage 320kVA u pogonu su od 1.Novembra 1909. godine.






Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 01:26:21 pm
I nešto kratko o pioniru elektrifikacije Srbije putem HE.

Đorđu Stanojeviću

Sve hidroelektrane izgradjene u Srbiji pre Prvog svetskog rata ( "Djetina" - Uzice, "Vucje" - Leskovac, "Sveta Petka" - Ostravica kod Nisa, "Gamzigrad" - Zajecar i druge ) gradjene su na inicijativu i uz neposredno ucesce Djordja M. Stanojevica. Rodjen je 1858.godine u Negotinu, gde je i zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. Skolovanje je nastavio u Beogradu i izrastao u strucnjaka svetskog glasa. Bio je profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, savremenik i prijatelj Stevanu Mokranjcu i Nikoli Tesli. Svestrano obrazovan, delovao je na mnogim poljima nauke i zivota.
Danas jedna ulica na N.Beogradu koja omeđuje jednu stranu prostorije starog Zemunskog aerodroma nosi njegovo ime.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 01:35:23 pm
Hronološki gledano zahvaljujući Nikoli Tesli prvu elektifikaciju putem HE i Teslinog generatora naizmenične struje osim USA na Nijagari dobila je njegova domovina po rođenju Austrougarska Monarhija pa odmah potom i Kraljevina Srbija njegova otadžbina po poreklu ako se gledaju administrativne teritorije u momentu nastanka.

Da pojednostavimo laički bi mogli reći da je ukupno teritorija bivše Jugoslavije bila druga u svetu po elektrifikaciji putem naizmenične struje i HE.
Odmah nakon USA.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 02:22:47 pm
Sve navedene stare HE u Srbiji su u funkciji a zanimljivo je da u Srbiji do perioda posle II sv. rata nove osim ovih nisu ni građene.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on February 22, 2013, 02:35:43 pm
A šta je sa Đerdapima?


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 22, 2013, 02:43:15 pm
Đerdap I je pušten 1970 a II početkom 80-tih.

I nikako ne spadaju u starovremenske HE u Srbiji.

One posle drugog svetskog rata građene su u periodu od 1946 pa do 1990-te i posle osim nekoliko malih privatnih-porodičnih uglavnom na rečicama i potocima ni jedna jedina velika.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 22, 2013, 10:50:30 pm
Кратку причу о хидроцентрали "По дградом" у Ужицу сам написао. Усликао сам скоро све паное о историјату, односно настанку те хидроцентрале, али и изградњи првог правог индустројског погуна у Ужицу - Ткачке радионице (фабрике). Ова фабрика је касније у СФРЈ радила под именом Текстилни комбинат "Цвета Дабић" и била најпознатија по одличним фротирима, посебно пешкирима (ручници) који су масовно коришћени у ЈНА (они зелено-житу су били углавним њихова производња).

Мислио сам поставити још неку слику околине, посебно остатака јаза који је са овог места одводио воду ка млину у граду, али ћу то оставити можда за други пут, јер се видим дискусија непотребно раширила и отишла тамо где нисам желео.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Vladimir Ivanović on February 22, 2013, 11:28:24 pm
Nekoliko kilometara od centra Banja Luke, u dijelu koji narod zove Trapisti, u Delibašinom selu,  nalazi se samostan Marija Zvijezda koji je vlasništvo trapističkog reda. U narodu poznat kao Trapisti.

Oni su napravili prvu hidrocentralu na ovim prostorima.

Hidroelektrana na Vrbasu u Delibašinom selu. Redovnici Samostana "Marija Zvijezda" u Delibašinom selu izgradili su 1893. godine veliko vodno kolo, a 1899. godine malu elektranu i uveli električnu rasvjetu. Elektrana je proširena 1910, a betonska brana je podignuta 1918, a proširena i ojačana 1940. godine. Elektrana je od 1902. godine snabdijevala grad strujom. Godine 1936. ugrađen je generator za naizmjeničnu struju. U prvim poratnim godinama, zajedno sa termoelektranom na Laušu, ova hidroelektrana osvjetljavala je grad. Snimljeno oko 1920. godine.

[attachment=1]


Hidroelektrana na Vrbasu u Delibašinom selu. U prvim poratnim godinama, zajedno sa Termoelektranom na Laušu, osvjetljavala je grad. Snimljeno 1992. godine.


[attachment=2]


Izgradnja mosta na Vrbasu u Delibašinom selu započela je 12. marta a završena 12. novembra 1904. godine. Most je srušen u Drugom svjetskom ratu, a na njegovom mjestu 1956. godine postavljen je novi most.
U pozadini hidrocentrala.

[attachment=3]

Pozdrav

Vlado


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: ssekir75 on February 23, 2013, 01:35:52 am
predlazem promenu imena teme u prvE hidrocentralE na balkanu. tema ode u tom pravcu a steta da se baci...


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 23, 2013, 08:03:16 am
Predlažem da se preimenuje a da se Dzumbi ostavi poseban deo da može lepo da završi započeto na zadovoljstvo svih nas.

Neka se ova zove kako je ssekir75 predlozio i neka ostane i Dzumbin deo koji je bio uvod a neka ostane posebno deo u kome će on da nastavi priču o elektrifikaciji Užica i tkačkoj radionici.

Greota je prema trudu da tako ne bude.Sam je čovek otišao i slikao i radio na tome.

Molim nekog od Moderatora da postupi po predlozima.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on February 23, 2013, 11:08:38 am
Što se mene tiče, OK. Ja ionako nisam ništa pametno pisao na ovoj temi.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 23, 2013, 11:56:54 am
Када је у питању промена назива теме ("Прве хидроцентрале на Балкану"), то сам већ предложио рекавши да не знам како се то ради па молим модераторе да то ураде.

Стицајем околности пружила ми се прилика да уђем у простро хидроцентрале "Под градом" у Ужицу и да сликам па сам сам кратким текстом и сликама то желео да представим и другима, више као занимљивост. Нема директне везе са војском али технологија је део војске па се може довести у посредну везу. Дакле, желео сам само да кратко представим тај историјски објекта јер је то, ако не најстарија хидроцентрала на Балкану, али сигурно једна од најстаријих и у Свету која још увек ради. То сам и урадио. Да додам и то да ову хидроцентралу помињу и челници  компаније "Сименс"  у својим наступима јер генератор који је пре 100 и кусур година направила та компанија и даље ради. То сведочи о квалитету и дуготрајности.

Указао бих и на то да су у оно време челни људи тих малих градова, као Ужица, Шибеника и других имали визију и били спремни да уложе капитал, рад, труд и време у ново и непознато како би свима било боље. То је нека посредна поука онима данас. само бих замолио да се полемика не настави "на ову страну".

Још и ово. Хидроцентрала на Нијагари није прва хидроцентрала. И пре ње су прављене хидроцентрале за производњу струје. Међутим, она је прва која је направљена по тзв. теслином принципу, односно по систему полифазних струја (у "жицама" у нашем домаћинству је то "трифазна") на коме и данас функционише производња струја. По томе је и ова хидроцентрала у Ужицу проглашена "првом" на Балкану.

Такође, Никола Тесла није изумео ("измислио") наизменичну струју, како се то обично мисли. Њу су још пре њега "пронашли" други. Он је само уочио њене могућности за пренос на даљину са знатно мањим губицима.

Главни теслини проналасци су: теслин трансформатор (и генератор) струја високе фрекфенције; индукциони мотор (асинхрони мотор, чија је суштина рада је у обртном магнетом пољу), радио и пренос електричне енергије бежичним путем. На овим проналасцима (уз бројне друге) заснива се практично читава савремена електроиндустрија.



Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 23, 2013, 01:10:34 pm
I trebalo je Džumba te centrale su pravo nacionalno blago u svakom smislu.

Ono što je ŠB "Jadran" za pomorce ove elektrane bi trebalo da budu za sve đake elektro-tehničko-mašinske struke.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 24, 2013, 01:50:03 pm
Творница (фабрика) текстила "Цвета Дабић" у Ужицу (првобитни назив јој је био "Ткачка радионица") налази се на две локације. Први и старији објекат, због кога је и сазидана ова хидроцентрала "Под градом" је низводно од хидроцентрале, тачније налази се на левој обали Ђетиње, одмах испод бране која прави градску плажу (очава се фабрички димњак на слици DSCN 5002rs). од Трга партизана који је центра града до те фабрике нема више од 10 минута лаганог хода. Други објекат се налази у узводно од хидроцентрале, са друге стране брда где је тврђава, у једној мањој котлини која се назива Турица. За потребе тог погона је касније направљена још једна, мања хидроцентрала која такође ради.

[attachment=1]
Увећани део слике где се уочава фабрика текстила (розикаста зграда и димњак). Већ више од десет годна она не ради. Пробало је као и много што шта.

Иначе, у Ужицу је још 1868 године формирана "радионица за производњу платна, вунених штофова и ћебета". Основао ју је београђанин Стојан Поповић. Најстарији објекат је био на десној обали Ђетиње (негде тамо где је сада железничка станица) и за потребе тог објекта је првобитно и била изграђена и јаз који сам приказао на претходним сликама, као и мања брана. Када је направљена Хидроцентрала направљена је и нова фабрика са сваременим машинама.

Колики је то подвиг био (изгрдања хидроцентрале и Ткачаке радионице) може се наслутити по томе што у време градње није било железничке пруге (дошла је у Ужице 1912. године), ни путева какве знамо. У то време није било пута којим се данас иде од Чачка до Пожеге а одатле до Ужица (овчарско-кабларском клируром, уз корито Западне Мораве и Ђетиње). Путеви су били земљани, прилагођени колским запрегама са воловском вучом, тако да је траспорт машина трајао месецима. Наравно, све је довезено на воловским колима. Тај транспорт воловском колима су обављали "транспортери" који су називани "рабаџијама".

[attachment=2]
Ево једне слике "рабаџије" преузете из књиге "Ужице и околина 1842-1914", аутора Атевана Игњића која приказује како се то радило. Фотографију је аутору поменуте књиге дала моја тетка Вера (мајчина сестра од тетке), ћерка Добросава Недољковића званог Добро Казак који је на слици.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on February 25, 2013, 05:29:21 pm
Od vode, ipak postade vatra  iz knjige 50 GODINA ELEKTRODISTRIBUCIJE UŽICE, Branka Pejovića, 1998.

Pošto je skupština akcionara donela definitivnu odluku o podizanju električne centrale, pristupilo se konkretnim pripremama tog značajnog poduhvata. Profesor Đoka Stanojević, ovlašćen da pregovara sa ponuđačima opreme i mreža, putuje u tu svrhu u Beč, Berlin i Peštu, a građevinski projekat priprema inženjer Aćim Stevović. On je projektovao branu, dovodni jaz i zgradu hidroelektrane, dok je projekat hidroelektričnog postrojenja uradio profesor Stanojević.

Birajući najpovoljniju lokaciju za ceo objekat, Stanojević i Stevović donose odluku da to bude mesto u samoj blizini Užica, na malom prostoru ispod užičkog Starog grada, gde Đetinja izlazi iz klisure i mirnije teče prema varoši. Tu se, inače, nalazilo nekoliko vodenica, od kojih je samo jedna radila, dok su druge bile napuštene- Sve one ,naravno, morale su biti otkupljene da bi se centrala podigla.

Da bi se postiga potreban pad vode, bilo je neophodno da se podigne brana a voda jazom sprovede do hidrocentrale. Profesor Stanojević se prvobitno odluičio da visina bude 10 metara iznad dna reke, ali je kasnije tu nameru izmenio i opredelio se za visinu od tri metra, kako je bilo i urađeno. Jazom je postignut pad od devet metara, pa se gornji i donji nivo vode razlikovao tačno onoliko koliko je bilo potrebno.

Dok su pripreme trajale, narod je sa čuđenjem i nevericom pratio radove, prosto ne verujući da će se bilo šta od toga ostvariti. "Po varoši se poče govoriti kako je ta rabota postavljena na pogrešnoj osnovi i ko je još dosad video da od vode postaje vatra i da preko žice kroz tavan prođe vatra u sobu, a da ne zapali kuću?", sećao se jedan savremenik. Te sumnje će, vrlo brzo, koji mesec kasnije, biti sasvim razvejane.

Pogledi iz posebnog ugla na ovaj poduhvat nisu se čuli samo od običnog naroda. Evo šta je Dimitrije Tucović o tome zapisao, oštro kritikujući eksploataciju radnika u okviru Akcionarske Tkačke radionice, "Ovako se zove ta za Srbiju znamenita tekovina o kojoj je toliko bilo govora u srpskoj štampi. Jedna grupa užičkih bogataša i kapitalista, željni novih izvora za obogaćivanje, došla je na misao da eksploatiše reku. Svetu se predstavila pod imenom 'vrednih Užičana', 'patriota' koji hoće da obogate zemlju u jednom kulturnom tekovinom, čovekoljubaca koji hoće da priteknu u pomoć užičkoj sirotinji. Grupa je uspela da nešto akcijama, a nešto državnom pomoći podigne električnu centralu i tkačku radionicu..."

Bilo kako bilo, pripreme za izgradnju centrale te 1899. godine sasvim su se zahuktale, a sud užičke opštine ustupa akcionarskom društvu Tkačke radionice svoje zemljište na za to predviđenom mestu. za podizanje električne centrale. Ustupljen je, takođe i prolaz ka brani, od Drčelića kuća pa sto metara dalje do zasečene stene.

Uporedo s tim, raspisan je i natečaj za izbor graditelja. Posao je dobio Josif Granžan, preduzimač iz Niša, koji je ponudio da izgradi celogupan objekat (branu, zgradu hidroelektrane i kameni jaz) za ukupno 41 hiljadu tadašnjih dinara.

                                                                                {NASTAVAK SLEDI}


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on February 25, 2013, 07:06:46 pm
Стицајем околности познавао сам потомке предузимача Гранжана из Ниша. Његова потомкиња или снаја (Југословнека Гранжан) ми је предавала математику у основној школи у Нишу.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on February 26, 2013, 09:39:00 am
Džumba,

Čudno je kako ipak postoji neka čudna sila privlačenja između Užica i NIša?
Nisi usamljen slučaj u istoriji.  ;)



Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on March 04, 2013, 07:48:49 pm
Svečano na početku, mučno tokom gradnje iz knjige 50 GODINA ELEKTRODISTRIBUCIJE UŽICE, Branka Pejovića, 1998.

Veoma svečano bilo je 3. maja 1899. godine u Užicu kada je lično kralj Srbije Aleksandar Obrenović polaganjem kamena temeljca označio početak izgradnje hidrocentrale na Djetinji, prve takve vrste u Kraljevini, "jedne privredne i kulturne ustanove kakve do tada ne beše u nasoj otadžbini". kako su zapisali hroničari.

Posao je zatim ubrzano krenuo i s puno radnog elana izvodjen nekoliko meseci. Ali, iskrsle su prve peripetije. Radovi su morali da budu usporeni, kako zbog geološkog sastava zemljišta i konfiguracije terena, tako i zbog upotrebe lošijeg cementa. Umesto planiranog roka završetka gradnje (trebalo je da bude gotovo do 10. oktobra te godine), utvrdjen je novi rok - 2. jul 1900. godine.

S kakvim su se mukama suočavali gradjevinari dovoljno svedoči to što je cement dopreman u Užice preko Kragujevca pošto bi se najpre u Kragujevcu pretovarao u papirne vreće, pa onda u kolima i konjima prevozio preko planina Jelice i Potajnika do gradilišta. U takvim nepredvidjenim teškoćama gubilo se dragoceno vreme, a i hidrotehnički stručnjaci Simensove fabrike, od koje su nabavljene mašine za užičku centralu, zahtevali su da se napravi jaz većih dimenzija.

Profesor Djoka Stanojević, obezbedivši nabavku dinamo mašina, turbina, i ostalih postrojenja od firme "Simens-Halske" iz Berlina, odradio je i taj deo posla. Usput, od iste fabrike kupljeno je i 6 hiljada kilograma žice za prenos struje od centrale do Tkačnice i dalje prema gradu. Ceo objekat hidrocentrale sa gradskom mrežom koštao je ukupno 215.016,47 dinara u srebru, i to za branu, jaz, i zgradu elektrane 99.349,47 dinara, za mašine i opremu u elektrani 66.055 dinara, a za električnu mrežu za ulično privano osvetljenje 55.612 dinara.

Ostalo je zapisano kako je sva pristigla "mašinerija" za centralu dopremana u tada zabito Uzice, udaljeno od glavnih saobraćajnih komunikacija. Vozom su turbine, generatori i ostala oprema dovezeni do Kragujevca, a odatle pruge prema Užicu nije bilo, dok su putevi bili izlokani i propali. Na konkurs za prevoz, niko se nije javio strahujući da ne pretrpi veću štetu nego što bi imao zaradu od tog rizičnog posla.
Pokušaj da to uradi 20 rabadžija sa najboljim volovima takodje je propao, jer su oni prevezli samo sitnije masine, dok su one najteže, teške i preko tri tone, ostale da čekaju na železničkoj stanici u Kragujevcu.

Na kraju su užičke kiridžije nekako uspele da planinskim stazama preko nepristupačne Jelice i strmog Potajnika prevezu teške turbine ali tek pošto su napravljena ojačana volovska kola sa tri zaprege. Četvora takva kola, sa ukupno 12 zaprega, dopremila su mašineriju u Užice i ona je zatim montirana.

Montiranje dve Francisove turbine za horizontalnim osovinama započelo je u zgradi centrale aprila 1900. godine. Turbine su sistemom kaišnog prenosa spojene sa generatorima, a pored mašina bilo je smešteno odgovarajuće razvodno postrojenje i instrument tabla, uz poluge za regulisanje dovoda vode u turbine, pa je radnik na rukovanju (mašinista) istovremeno morao da prati potrošnju struje u gradu i na osnovu nje vrsi regulaciju brzine obrta turbina.

Stručne radove, zajedno sa poslovima na postavljanju električne mreže u gradu sa uličnom rasvetom, kao i instaliranje 400 sijaličnih mesta, izveo je u vrlo kratkom roku Karl Ginter iz Simensove fabrike a uz pomoc 6 električara iz Beograda i Užica.

                                                            {NASTAVAK SLEDI}


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on March 19, 2013, 12:45:44 pm
Sinu viđelo iz rijeke iz knjige 50 GODINA ELEKTRODISTRIBUCIJE UŽICE, Branka Pejovića, 1998.

Drugog avgusta 1900. godine izgradnja hidrocentrale na Đetinji je završena i Užice je dobilo električno osvetljenje, a Tkačnica jevtin energetski izvor. Posle izgradnje objekta pod Starim gradom, izvedene su električne istalacije u varoši i do jula te godine, neposredno uoči puštanja centrale u pogon, direci su u skoro celoj varoši uspostavljeni, žica se zateže uveliko, piše tadašnji "Trgovinski glasnik". Ukupno 400 sijalica instalirano je u privatnim kućama Užičana. Električna mreža, ukupne dužine 6,7 kilometara, postavljena je uz korišćenje 40 hrastovih i 180 200 borovih stubova. U prvo vreme bilo je izgrađeno sedam transformatorskih stanica drvenim stubovima.

Kada je sve bilo gotovao, na Ilindan 1900. godine zasjale su prve električne sijalice u malenom Užicu. Bio je to istinski praznik za žitelje varoši. Oni sumnjičaviji, koji nisu verovali u useh poduhvata, gubili su sada opklade, odjednom verujući da i "od vode može postati vatra". Drugi su, pak, u Tarabićevom proročanstvu tražili smisao i objašnjenje onoga što su videli. Bi ono što biti ne može, sinu ovom gradu i njegovoj industriji dolaze bolji dani, ipak ne mogavši da shvate revolucionarnost i značaj koju je nosila praktična primena izuma slavnog Tesle.

Sa stolova, u kućama Užičana, iz ormana i sa prozora, nestajale su petrolejske lampe, utihnuli su fenjeri, zagasio se luč...Poče da se razvija i noćni društveni život, sasvim slobodno pored uličnih i kućnih sijalica, postade bezbednije uveče prolaziti ulicama, smanjiše se požari koje su izazivale petrolejke, fenjeri i lojanice, otvori se mogućnost i za večernji rad u radionicama zanatlija...Rečju, izmeni se život Užičana u potpunosti.

Već maja 1901. godine krenula je sa probnim radom Tkačka radionica, bogatija za mnoštvo novih akcionara, ohrabrenih ulaskom u pogon hidrocentrale na Đetinji i njenim zanačajem za razvoj grada.

Na razmeđu dva stoleća Užice tako na velika vrata uđe u novo doba, eru elektrike i neslućenih dometa civilizacije.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: trpe grozni on March 19, 2013, 06:03:45 pm
Prva hidrocentrala u Makedoniji je izgradjena u Tetovu na reci Pena 1926 godine. Kasnije cu potraziti i fotke same centrale. :) :)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: lovac on March 19, 2013, 07:18:39 pm
I HE Zvornik spada među starije - mislim da je prva HE izgrađena posle 2. rata.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: treci puk on March 19, 2013, 08:13:54 pm
[attachment=1]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Vladimir Ivanović on May 02, 2013, 12:18:08 am
Stoletno pismo otkrilo užičku tajnu: Pekar predložio gradnju prve hidrocentrale

Činjenica je da je hidrocentrala u Užicu druga na svetu, posle one na Nijagari, počela da proizvodi struju po Teslinim principima. U hronikama piše i da su turbine 1900. na obali Đetinje zabrujale na inicijativu bogatih tkača što, međutim, nije tačno. Ne na ideju gospode, već jednog - pekara!
Taj pekar, promućurni Era, zvao se Miladin Radović. Škole nije imao, pisati i čitati učio je za čađavom furunom, u pauzi dok je, brašnjav, mušterije hlebom usluživao. Tajnu centrale otkrilo je parče hartije ispisano pre 105 godina.

- Našao sam pismo u kojem Miladin piše „pobratimu Blagoju“ u selo Tabanoviće kod Požege. Pekar se žali prijatelju da je centrala njegova ideja, a da je za to varošanska elita sebi pripisala zasluge - kaže Željko Marković iz Istorijskog arhiva, koji je raspetljao deo prošlosti Užica.

Radović se, dokumentuje to Marković originalnim dopisom, krajem 19. veka obratio inženjeru Stevanu Čađeviću, Užičaninu koji je radio u Ministarstvu građevine Kraljevine Srbije. Tražio je od njega „da Đetinja ne teče uzalud“, da se podigne centrala koja bi pokretala „veštački“ mlin.

- Verimi da je prvo od mene poteklo, te je Užicu onako rano podignuta kidro električna centrala, a bog zna bi li se i dosad to uradilo da to nije slučaj nanio - jadao se Miladin Blagoju.

- Miladin se družio se intelektualcima, na primer Ljubom Stojanovićem, državnikom. I sa Čađevićem je bio blizak. Osetivši duh znanja učenih ljudi, hteo je da doprinese napretku - rezonuje Marković.

Inženjer se saglasio s predlogom. U Užice je doneo ideju na papiru i ostavio ovdašnjim ocima da je prouče.

- Bilo bi bogu plakati da krasna Đetinja džabe kroz Užice prolazi kad se njeni padovi mogu upregnuti da posluže čovečanstvu. Pomoću turbine okretaće se jedan francuski kamen, 42 cola u prečniku, taj će kamen samleti za 24 sata 5.000 kila žita, taj će kamen za godinu dana, bože me prosti, samleti sve žito koje rodi u okrugu užičkom za jedno leto. Turbina vam more još mlogo koječega da radi, kao sečenje kamena, drva, pa i da proizvodi elektriku - pisao je Čađević.

Stajalo je dugo pismo po opštinskim biroima, pa se zagubilo. Protokol u koji je zavedeno naprasno je nestao. Posle su, kad se prašina slegla, zamisao o centrali potegli akcionari tkačnice, prisvojivši pekarovu ideju.

„Simensove“ turbine zahuktale su se 1900. na Svetog Iliju, za potrebe užičke tkačnice. Eno ih još tamo, na kraj plaže na Đetinji, i danas proizvode struju.
A ko zna da li bi se ikad zavrtele da nije bilo Miladina, pekara.

Pismo je verodostojno

Pismo Miladina Radovića nosi datum 16. 12.1908. po starom kalendaru. Očuvano je, pisano je mastilom na četiri strane. Iz činjenice da Miladin Blagoja oslovljava sa „pobratime“, što je u običajnom pravu kod Srba velika vrednost i odraz ljubavi i poštovanja, nailazimo na agrumente iz kojih crpemo uverenje u verodostojnost svih iskaza u pismu, napominje Željko Marković.

Izvor Blic.rs
 


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on May 02, 2013, 12:32:47 pm
Вода из Ђетиње је наврнута и на млин. Ово је јаз који је одводио воду ка млину:

[attachment=1]
Остаци почетка јаза  који је заграђивао Ђетињу и усмерава део воде у канал према млину. Остаци јаза се виде јер је исуштена брана која омогућава ужичанима да имају одличну плажу. Када је брана затворена овај земљани насип је под водом.

[attachment=2]

Наставка јаза испод градске плаже.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: kumbor on May 02, 2013, 01:28:08 pm
А у млину је претпостављам данас кафана, опростите - угоститељски ресорт, тј ре-сорт, тј. место у коме се сортирају и ре-сортирају јагњићи, прасићи, ћевапи, итд, па обављају фискултуру на мотки изнад ћумура.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on May 02, 2013, 01:30:54 pm
Незнам.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: lovac on May 02, 2013, 10:12:58 pm
Vladimire - moj duboki naklon zbog postovanog dokumenta!

Dugi niz godina odlazim redovno u Užice tokom leta - ove godine ću obavezno obići elektranu na Đetini!


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on May 03, 2013, 08:41:25 pm
Ulaz u Hidrocentralu nije slobodan za pojedinačne posetioce. Mora se zakazati preko Muzeja u Užicu. Osim ako nemaš vezu u užičkom EPS-u. Inače, tehnički direktor im se zove Slobodan Penezić. Pa sad ti vidi 8)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: lovac on May 03, 2013, 10:33:45 pm
Da nije možda Krcun .....?

Pretpostavljao sam da ulaz nije slobodan u centralu koja radi - ali se okolina može obići.
Nikad nisam prošetao obalom Đetinje iako odlazim u Užice još od detinjstva.
Obilazak centrale će biti pravi motiv za to.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on May 03, 2013, 11:58:16 pm
Може се слободно доћи до пред саму централу (двориште), а са друге стране реке (има мост непосредно поред, види се на сликама) се може још боље осмотрити. Ипак, унутар дворишта, на тераси, налази се лепа поставка историје Ужица и хидроцентрале (поставио сам пар слика о отме). Још лепше је када се може завирити унутар хидроцентрале, без обзира што ради. Ја сам, ето, имао везу и мало завирио. То је зато што је мој деда крстио правог Крцуна 8).


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on May 04, 2013, 10:17:47 am
Unutrašnjost hidrocentrale se može još bolje osmotriti, ako se, jedno 30ak metara pre kapije, skrene levo i popne se uzbrdo u šumu. Tu ima jedna staza koja vodi do prve polovine železničkog mosta, sa leve strane. Tu se nalazi velika betonska ploča koja skuplja toplotu na suncu, i na kojoj je uvek toplo, čak i početkom marta. E, sa te ploče se vidi dvorište hidrocentrale kao na dlanu, jer se sama ploča nalazi iznad kapije. Ko hoće da zaviri, može da ponese konopac i spusti se  ;D.
Mada jao njemu ako ga Krcun uhvati  :udri


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on May 04, 2013, 04:19:53 pm
Те "планинарске" подухвате не препоручујем. Заиста се меже отиснути низа страну. Најбоље је најавити посету преко Музеја или лепо доћи реком и погледати хидроцентралу споља.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: oficir neaktivne rezerve on May 07, 2013, 10:17:02 am
 

 ;D A može i u stilu "otpisanih" na buvljacima izgleda ima monterskih kombinezona radnika EPS-a na ponudi  ;D

Šalim se malo a negde sam stvarno pročitao da su kombinezoni nuđeni na nekom buvljaku.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on June 07, 2013, 05:06:40 pm
Још једна занимљивост која је у физичкој вези са хидроцентралом "Под градом". Налази се одмах поред старог железничког моста преко реке Ђетиње. На овом мосту се доржавају "међународна" такмичења у скоковима у воду. Моста је остао после укидања ускотрачне железнице која је од Ужица ишла преко Шаргана до Вишеграда и даље до Сарајева. Могло се и даље, чак до Дубровника.

[attachment=1]

Pre II Svetskog rata železnički most je bio betonske konstrukcije. Pretpostavljam da je srušen u ratu, ali nisam siguran kada (znaće već neki užičanin detaljnije kad :)). Od originalnog mosta su ostali prilazi zidani od kamena.

[attachment=2]

Na pozadini fotografije je zapisano:

Quote
Železnički most ispod grada (primedba: stari grad - tvrđava) kod stare centrale, Užice.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: wermez on June 07, 2013, 05:13:24 pm
Pretpostavljam da je most srušen prilikom povlačenja Švaba. Ili je srušen tokom savezničkog bombardovanja Užica 1944. (iako su grad već neko vreme držali partizani). Verovatnije da su ga Nemci srušili, zajedno sa ostalim mostovima, od kojih je svakako najpoznatiji most koji je podigao Užičanin Mehmed beg Kasapčić, u 17. veku.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on June 09, 2013, 04:41:41 pm
Ја лично не знам. А оне које сам могао да питам углавном су помрли. :-\

Ево фотографије из приближно истог угла па се може проценити да ли је исти простор у питању. Ова новија фотографија има поглед узводно, како претпостављам да је и на овој старој са бетонским мостом.

[attachment=1]

Треба имати у виду да простор поред обале, посебно на десној страни (на слици) није био уређен. Ниво воде је одговара приближно овоме који је на новој слици.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on June 09, 2013, 05:44:42 pm
Nema sumnje da je fotografija koju sam postavio na prethodnoj strani teme nekadašnji železnički most u Užicu, ova fotorazglednica govori u to ime. Jedino što me buni jeste to što je razglednica potpisana kao Titovo Užice.


[attachment=1]


Ako je tako (i ako nisu u pitanju predratna klišae korišćena nakon II Sv. rata), da li je moguće da je most preživeo rat i da je srušen i zamenjen železnom konstrukcijom tokom 50-tih?


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on June 09, 2013, 10:44:30 pm
Зашто би то неко радио ако је мост био употребљив? Биће да је ово прво што си навео.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Jester on July 06, 2013, 09:50:02 am
Kratki članak danas u SD

PRIZNANJE HIDROELEKTRANI IZ 1895.
HE Jaruga - povijesni svjetski projekt

[attachment=1]

Hidroelektrana Jaruga, prva HE na Krki i jedna od najstarijih u svijetu, uvrštena je u katalog povijesno važnih inženjerskih projekata na svijetu. Na tu listu uvrstila ju je najveća stručna udruga inženjera elektrotehnike i računarstva na svijetu (IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers) u sklopu programa priznavanja povijesno važnih inženjerskih objekata. Tom se prigodom u petak na lokaciji ostataka hidroelektrane Jaruga I postavila spomen-ploča.

Podsjetimo, hidroelektrana Jaruga I najstarija je izmjenična hidroelektrana u RH. U rad je puštena 1895. godine samo dva dana nakon puštanja u pogon jedne od najpoznatijih hidroelektrana na izmjeničnu struju na Niagarinim slapovima u SAD-u, a izgradio ju je tadašnji gradonačelnik Ante Šupuk.

HE Jaruga I bila je od iznimne važnosti za elektroenergetski sustav jer je napajala električnom energijom grad Šibenik, udaljen 11 km, i činila je jedan od prvih cjelovitih višefaznih elektroenergetskih sustava na svijetu.

Ceremoniji otkrivanja spomen-ploče prisustvovali su i predsjednik IEEE Peter Staecker, direktor IEEE Region 8 Martin Bastiaans te predsjednik Izvršnog odbora hrvatske sekcije IEEE Mislav Grgić.

Autor : M. Džambo
Izvor : SD


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Solaris on July 06, 2013, 11:17:53 am
Nažalost nikad nisam posjetio NP Krka, par sličica sa panoramio.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
poz.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Solaris on July 13, 2013, 10:58:22 am
Šibenik je prvi grad na svijetu koji je dobio izmjeničnu struju

 Šibenik je bio prvi grad na svijetu koji je dobio izmjeničnu električnu struju za svoja postrojenja i to zahvaljujući hidroelektrani Krka, koja je kasnije nazvana Jaruga I. To je bila druga najstarija hidroelektrana na svijetu i prva u Europi. Izgrađena je ispod slapa Skradinski buk na rijeci Krki i nalazi se unutar današnjeg Nacionalnog parka. U pogon je puštena 28. kolovoza 1895. godine, nakon izgradnje dalekovoda i niskonaponske mreže, a koristila se za javnu rasvjetu Šibenika.

[attachment=1]
Prvu hidroelektranu na svijetu je izgradio Amerikanac Forbes, prema patentu Nikole Tesle, na rijeci Niagari. U pogon je puštena dva dana prije hidroelektrane na Krki, ali je grad Buffalo električnu energiju iz te elektrane dobio tek početkom 1896. godine kada je izgrađen dalekovod.

Graditelji i investitori hidroelektrane Krka bili su Ante Šupuk, tadašnji šibenski gradonačelnik, i njegov sin Marko te Vjekoslav plemeniti Meichsner. Koristila je snagu od 320 KS sve do 1899. godina kada je ugrađen još jedan agregat koji je podigao snagu na 640 KS. Ispod Skradinskog buka je sagrađena turbina, agregati i transformator. Usto, izgrađen je i 11,5 kilometara dug dalekovod na drvenim stupovima do Šibenika.

U neposrednoj blizini ove elektrane je 1903. godine počela gradnja druge hidroelektrane. Tada je stara HE Krka dobila naziv Jaruga I, a nova HE nazvana je Jaruga II. Jaruga I radila je sve do Prvog svjetskog rata, a Jaruga II još i danas radi. Druga se elektrana nekoliko puta obnavljala i to 1916., 1937., 1970. i 1995. godine, ali je princip rada ostao isti. Njezina prosječna godišnja proizvodnja je 28 GWh, a rekord je postavljen 1974. godine kada je proizvedeno 41 GWh električne energije.

[attachment=2]
IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), najveća stručna udruga inženjera na svijetu, nedavno je HE Jaruga I uvrstila na listu povijesno važnih inženjerskih projekata na svijetu. Tom je prigodom na njezinim ostacima postavljena i spomen ploča.

INES BRAJEVIĆ  Dalmacija news (http://www.dalmacijanews.com/)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: dzumba on July 13, 2013, 01:43:14 pm
У то време (крај 19. и почетка 20.века) су људи на овим просторима били далековиди и спремни да, у то време "сумњиве" новине примене зарад напретка и бољитка свог краја. О томе сведоче хидроцентрале Јаруга код Шибеника, "Под градом" у Ужицу и оне подизане у то време на другим местима на Балкану. Она ужичка чак и данас ради са истим турбинама и генераторима који су уграђени пре више од 110 година.  Нажалост, данас се "тавори" по свим питањима. Наступила је  деиндустријализација привреде. Струја се махом троши на грејање, а не за производњу (привреду) и осветљење како је то било замишљено. Без индустрије и енергије нема напретка ("индустријализација + електрификација = социјализам", што би рекао друг Лењин). Цитат је мало "изван времена и идеолошке моде" али је ипак актуелан.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Jester on July 13, 2013, 04:45:10 pm
Al pazi danas vlada neko ludilo u vidu štednje energije ,štedljive žarulje ,energetski učinkoviti aparati, pametne kuće , kuća ili stan neće moći biti prodana bez certifikata o energetskoj učinkovitosti itd. , Nije mi nikako jasna cijela ta priča oko toga i koja je pozadina svega toga kad je energija zapravo besplatna i sve što se s njom događa je da prelazi iz jednog stanja u drugo a takvom ju je najveći genij Nikola Tesla i zamislio ...


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: kumbor on July 13, 2013, 04:58:05 pm

Štedljvo trošenje energije je naravno veoma opravdana stvar. Jedino je problem nezajažljivi državni reket oko toga šta će, ko će i koliko da troši i plati. Ozbiljne analize pokazale su da štedljive sijalice i nisu toliko štedljive koliko se smatra, kao i da je još uvek nerešen problem njihovog uništavanja. Znate li koliko kubnih metara vode i zemlje zagadi jedan gram žive? Ja ne znam tačno , ali reč je o veoma velikoj količini. Znam takođe da jedna obična sijalica košta npr. 30 centi, dok je dobra štedljiva sijalica oko 5 Eur. Naravno, ja u kući imam većinu štedljivih sijalica. Bojler palim samo noću.
Duboko sam ubeđen da je pitanje globalnog zagrevanja samo laža za naivne. Reč je o prirodnom ciklusu toplijih i hladnijih perioda, kakvih je i u pisanoj ljudskoj istoriji već bilo nekoliko.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Jester on July 13, 2013, 05:25:03 pm
Ma šta oni rade s tom "ušteđenom energijom" spremaju je doma u ormar ili šta, sve rijeke teku prema moru i to je to ...štednja da svakako slažem se ali prema onim resursima koji su u deficitu a to struja definitvino nije još lopovi dobrano zarade na njoj :)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: brodarski on July 13, 2013, 07:32:53 pm
Jaruga nije mogla podmiriti potrebe Šibenika kad je napravljena. Struja je puštana od 10-12 izjutra i od 6 sati navečer do ponoći. Žarulje su bile od 25 wati i plaćalo se po broju žarulja. To je trajalo sve do okupacije. Jaruga je napajala i malobrojne industrijske pogone u gradu.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on August 04, 2013, 07:58:16 am
Jedan prilog od pre dva dana kada je bila 113. godišnjica otvaranja Užičke hidrocentrale.

...


Pre 113 godina Užice "zasijalo"


Na današnji dan, pre 113 godina, u Srbiji je, tačnije u Užicu, počela da radi prva hidrocentrala.

http://www.youtube.com/watch?v=TEf_PCTX8fM

Struja je bila namenjena tkačkoj fabrici, ali je zamenila i lampe za uličnu rasvetu, tada najsavremenijim osvetljenjem na struju.

Samo pet godina nakon početka rada prve hidrocentrale u svetu, u tadašnjoj mladoj Kraljevini Srbiji, savremeno tehničko čudo stiglo je i u Užice.

Zagorka Milićević, koja je kustos užičkog Narodnog muzeja, kaže da je predlog poslovnih ljudi iz Užica ostvario profesor fizike Đorđe Stanojević sa Visoke poslovne škole u Beogradu.

"Profesor Đorđe Stanojević imao je zadatak u toku gradnje ove hidroelektrane da ode u Beč, nabavi ove generatore od firme "Simens i Halske". Zanimljiva je priča kako je oprema došla u Užice, s obzirom na to da Užice u to vreme nije imalo prugu. Tako da je sva oprema došla do Kragujevca iz Beča vozom, a od Kragujevca do Užica specijalnim zaprežnim kolima, koje je vuklo šest pari volova, sa velikim drvenim točkovima. Tako da, dok su prolazili kroz sela, ljudi su mislili da se dešava neka seoba naroda", priča za B92 Milićevićeva.

U to doba čudima od savremene tehnike nije bilo kraja, a posebno kada je najavljeno da će sa radom prve hidroelektrane "Pod gradom" u Užicu, struja osim fabričkih mašina, služiti i da se osvetli varoš.

"Mnogim Užičanima nije bilo jasno kako je uopšte moguće spojiti vatru i vodu i da to, žicom kroz tavan prođe u kuću, a da ne zapali kuću. Mislili su da će tog dana doći do smaka sveta, tako da su se mnogi krili po svojim kućama. Nisu znali jednostavno, kakvo će im se čudo od svetlosti desiti, jer do tada Užice su osvetljavale lučane lampe", kaže kustos.

Kako je ovaj projekat bio izuzetno skup, Užičani su se obratili za pomoć kraljevskoj porodici Obrenović. U znak zahvalnosti za finansijsku podršku, odlučili su da upravo kralj Aleksandar I, na svoj rođendan 2. avgusta 1900. godine, svečano pusti u rad hidrocentralu "Pod gradom" u Užicu.

Izvor:  B92 (http://www.b92.net)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on August 13, 2013, 02:10:47 pm
Ranije pominjana (http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,20642.msg268237.html#msg268237) HE Sveta Petka u Ostrovici u Sićevaćkoj klisuri.
Ustava i kanal koji dovodi vodu za rad HE.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on August 13, 2013, 02:18:35 pm
Još neki detalji sa HE Sveta Petka u Ostrovici.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]



Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on August 13, 2013, 02:27:16 pm
Još neki detalji HE Sveta Petka u Sićevačkoj klisuri ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on August 13, 2013, 02:28:46 pm
...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on August 13, 2013, 02:29:25 pm
...

[attachment=1]

[attachment=2]


Sve fotografije su sa Panoramio (http://www.panoramio.com/), postavio korisnik Teča sa Dunava, poznati fotograf iz Zemuna.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: barbakan on April 17, 2014, 11:00:38 am
Ivanjička hidrocentrala , slikano prošle godine u julu mesecu


[attachment=1][attachment=2][attachment=3]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: barbakan on April 17, 2014, 11:02:56 am
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Rade on August 17, 2014, 01:43:22 pm
[attachment=1]
Unutrašnji deo hidroelektrane koja je osvetljavala Užice u danima Užičke republike, jesen 1941.


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on June 09, 2017, 11:57:47 pm
Za ove dve fotografije nemam nikakve podatke.

Po svemu sudeći neka HE negde u Srbiji, a najbolji "trag" je ovaj na donjoj fotografiji što sedi na stolici :)


[attachment=1]


[attachment=2]



Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on October 30, 2019, 10:43:28 am


Simensovu opremu volovi vukli nekoliko meseci


Retko ko je poverovao proročanstvu Tarabića kad su u junu mesecu 1868. godine rekli da će iz reke Đetinje izaći svetlost.

Samo posle 32 godine, njihove prognoze su se obistinile i u Užicu je napravljena prva hidrocentrala u Evropi, i to po Teslinim principima polifaznih struja.

"Odluka o izgradnji hidroelktrane potekla je od akcionara takačke fabrike kojima je bio potreban jeftin, a siguran izvor energije. U sprovođenju njihovih namera, pomogao ima je ugledni profesor Đorđe Stanojević koji je zaključio da u ovoj reci ima dovoljno vodene snage za proizvodnju električne energije", rekla je za RINU kustos muzeja u Užicu Zagorka Milićević.

Odluka o ovom poduhvatu stigla je vrlo brzo do Obrenovića koji su podržali gradnju, a kralj Aleksandar postavio je kamen temeljac u maju 1899. godine. Đorđe Stanojević imao je zadatak da nabavi opremu za ovu hidreletranu.

"Nabavio je Simensove turbine i generatore. Oprema je iz Pešte i Beča vozom stigla do Kragujevca, a kako Užice u to vreme nije imalo prugu, oprema je prebačena na drvena kola koja su vukla šest pari volova. Tako je ovaj karavan putovao mesecima, a brojni Srbi su milili da je u pitanju seoba naroda", priča Zagorka.

Kad je oprema na volovima stigla, Ere nisu časile časa i odmah su krenuli u izgradnju i potrudili se da u znak zahvalnosti hidroelektrana bude otvorena 2. avgusta, na rođendan kralja Aleksandra Obrenovića.

"Mali broj Užičana je smeo uopšte da prisustvuje otvaranju, jer nije im bilo jasno, kako to struja i voda mogu da se spoje, da žica prođe kroz tavan, a da kuća ne eksplodira. Mislili su da će doći do neke velike eksplozije", rekla je Zagorka.

Prva struja proizvedena pre podne koristila se za potrebe tkačke fabrike, a posle podne za oosvetljivanje grada, pojednih kafana, dućana i mehana, a plaćala se po sijalici.

Hidroelektrana pod gradom radila je do 1973. godine, ali oprema je i danas nakon 120 godina ostala ispravna i sačuvana. Brojne strane delegacije i ambasadori nisu zaobišle ovaj svojevrstan spomenik, koji predstavlja jedan od najvećih turistčkih potencijala Užica.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=29&nav_id=1610056)


Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on November 24, 2019, 04:43:35 pm

Quote
Posle elektrifikacije Beograda u Srbiji je od 1900. do početka Prvog svetskog rata, pored termoelektrane u Šapcu izgrađeno deset malih hidroelektrana.

U Valjevu dve, Užicu, Leskovcu, Nišu, Zaječaru, Ivanjici, Paraćinu, Pirotu, započeta je u Čačku i poslednja pred rat, u Velikom Gradištu na reci Pek.Svaka od ovih centrala bila je veliki tehnološki iskorak i metafora rešenosti ondašnje elite da povede društvo u novu epohu. Takođe, one su vredni spomenici industrijske arhitekture, a neke od njih i danas proizvode struju. Više od sto godina.Elektrifikacija Beograda i Srbije je u velikoj meri delo inženjera Đorđa Stanojevića. Sa prosvetiteljkom posvećenošću on je obilazio i najzabitije srpske varoši ubeđujući trgovce i idustrijalce da je električna energija budućnost i zalog napretka. Njegovom zaslugom izgrađena je na primer hidroelektrana Vučje kod Leskovca koja je uvrštena u svetsku baštinu teničkih poduhvata. Njena izgradnja i u današnjim uslovim bila bi inženjerski poduhvat najvišeg ranga. Uz sve to ona i dalje radi, bez dana zastoja, od 1903. do danas.


https://youtu.be/JbAhK_ifPMU



Title: Re: Prve hidrocentrale na Balkanu
Post by: Dreadnought on December 16, 2019, 05:51:05 pm


Na pozadini postoji zapisan samo datum, 26.07.1952. godine.



[attachment=1]