PALUBA

Верујем да многима није познато да је прва хидроцентрала На Балкану, по тзв. теслином принципу, по коме и данас функционише производња струје) саграђена у Ужицу, граду Западној Србији још давне 1900. године. То је и једна од најстаријих хидроцентрала у Свету, саграђена је свега 5 година од оне чувене на Нијагариним водопадима, а која је и обележиле почетак праве елктрификације Света.

[attachment=2]
Данашњи изглед хидроцентрале

Повод да се изграде хидроцентрала је потреба да се за Такачку радионицу, први индустријски објекат у Ужицу, обезбеди извор енергије. Група ужичана окупљена око Малише Атанацковића, индустријалца и председника упрвног одбора Такчке радионице решила је да изгради ходроцентралу. На основу идеје и предлога професора Велике школе (Универзитета) у Београду, др Ђорђа Станојевића, прихваћено је да се хидроцентрала сагради по тада револуционарном пројекту Николе Тесле. Камен темељац је 3. маја 1899 године положио лично краљ Александар Обреновић. Поријекат бране, јаза и хидроцентрале урадио је инжињер Аћим Стевовић.

Хидроцентрала је свечано пуштена у рад 2. августа 1900. године. Хидроцентрала је радила практично без престанка све до 1973. године када је јаз, којим се вода допрема до турбине затрпан приликом изгрдње пруге Беогрда - Бар. Накратко је била поново оспособљена за рад али је јаз поново затрпан приликом проширења пута који од Ужице води ка Залтибору. Била је потпуно обновљена 1990.године, али је група хулигана наредне године упала у њу и потпуно је девастирала. У поводу 100 година од почетка рада хидроцентрала је поново обновљена и оспобљена за рад. Од тада она поново производи струју, два генератора од три непрекидно производе струју.

[attachment=1]
Сама хидроцентрале се налази на изласку реке Ђетиње из кањона и њеног уласка у ужичку котлину.

Назив хидроцентрале је "Под градом" јер су након ње (током 20-тих година прошлог века)  саграђено још две мање хидроцентрале од којих она у Турици (пар ститина метар узводно) такође ради.

Хидроцентрала има три генератора, два марке "АЕГ", један "Сименс". Инсталисани годишњи капацитет хидроцентрале је 2.626.560 КWh

[attachment=1]

генератор који је први у плану није у функцији док друга два раде и када је ово снимљено радили су "све у шеснаест".

[attachment=2]
На жутој плочици пише "Турбина тип Францис Фојт"

[attachment=3]
Ова два генератора су у моменту фотографисања производила струју. Обратите пажњу на контролну таблу у врху просторије.

Zar nije Hidroelektrana Jaruga, podno Skradinskog Buka na rijeci Krki, nedaleko Šibenika bila druga najstarija HE u svijetu i najstarija u Europi, puštena u pogon 28.8.1895, tri dana nakon hidroelektrane na Nijagari!?

Не знам да ти кажем. Ово је податак (о старини хидроцентрале) са званичног приказа на самој хидроцентрали. Искрено сумњам у старост хидрицентрале коју наводиш, посебно ако је млађа 5 дана од оне на Нијагари. Па тај систем су тада многи сумњичили и мало се ко усуђувао да крене у његову градњу.

Турбине покреће вода која се доводи из вештачког језера направљеног за ту прилику са удаљености од 519 метара (толика је дужина доводног јаза). Јаз је ширине 2,5м а дубине 2 м.

[attachment=1]
Доводни јаз пред уласком у хидроцентралу.

Као што сам навео вода се доводи из малог вештачког језера које је изграђено узводно на неколико стотина метара (на уласку у рејон који се назива Турица).

[attachment=2]
Изгледа бране из чијег се језера вода јазом одводи до хидроцентрале. Слика је преузета са "Панорамио" а аутор је "Hodakue".

Осовина турбине је на 404,18 метра. Вода се до турбине доводи металном цеви промера 700мм дужине 12. Ефективни пад је 11 м.

Вишак воде (који не може да уђе у цев) се одводи са стране и прави леп слап (водопад).

[attachment=3]
Ово слап од вишка воде.


Брана је висока 4, 5м , дугачка 29,5 метара. Круна бране (не знам шта значи овај термин) је на коти 416.2 метра, кота успорене воде је на 416,77 м, кота средње воде је на 416,20, а мале воде је на 415,48.

Приликом обнове 2000. године дограђен је простор изнад саме зграде хидроцентрале у коме је осим радног простора и ресторана постављена истројска поставка у вези са изградњом хидороцентрале и индустријализације Ужица.

[attachment=1]
Улаз у салу са турбинама (на зиду су спомен плоче са отварања и обнове) а лево је степениште које води на плато где је музејска поствака а ресторан.

[attachment=3]

[attachment=2]
Један од паноа на коме се у дну с леве стране налази фотографија хидроцентрале одмах по пуштању у рад. У средини на десној страни је изглед спомен плоче у време отварања.

[attachment=4]

Ево неколико слика хидроцентрале где се види и водопад који прави "вишак" воде.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

У дворишту хидроцентрале налзе се две бисте: Николи Тесли (дар удружења ужичана из Београда) и идејном творцу хидроцентрале др Ђорђу Станојевићу.

[attachment=1]

[attachment=2]

Možda Skradinski buk nije na Balkanu... ;D

...28. kolovoza, prije 117 godina šibenske su ulice zasvijetlile strujom iz hidroelektrane Jaruga na Krki, a Šibenik je posta jedan od prvih gradova  na svijetu koji je dobio javnu rasvjetu na izmjeničnu struju. Bila je to zasluga tadašnje šibenskog gradonačelnika Ante Viteza Šupuka.

http://mok.hr/vijesti/sibenik/proslava-117.-godisnjice-izmjenicne-struje-u-sibeniku

Nije baš tako davno bilo da bi je trebalo datirati sa C₁₄.

Inače nisam znao za elektranu u Užicu koja je stvarno svijetli primjer očuvanja tehničke baštine-

Круна бране би требало да је њен горњи руб, условно, "венац" којим се завршава брана на свом врху. Познат термин у грађевинарству.

Skradinski buk nije na Balkanu. On je na Krki a ona opet u  Atlantiku.

Можда је и тако како наводиш. Нисам стручњак за ову област. Могли би да нешто и напишете о њој у овој теми. У сваком случају обе завређују да се нађу овде јер су сигурне биле међу првима у свету. Не знам као се то ради па би неко од модератора наслов теме могао да преименује у "Прве хидроцентрале на Балкану".

Још једна занимљивост која је у физичкој вези са хидроцентралом "Под градом". Налази се одмах поред старог железничког моста преко реке Ђетиње. На овом мосту се доржавају "међународна" такмичења у скоковима у воду. Моста је остао после укидања ускотрачне железнице која је од Ужица ишла преко Шаргана до Вишеграда и даље до Сарајева. Могло се и даље, чак до Дубровника.

[attachment=1]
[attachment=2]

На снимку је вода доста ниска јер је брана која формира језеро за потребе градске плаже (налази се нзводно за око 300м) отворена. Када се брана затвори водостај порасте за 1-2 метра.

[attachment=3]
Брана на градској плажи у Ужицу.

Zanimljivi podaci , što se tiče Hidroelektane Jaruga evo članak sa Hr. Wikipedie :

Hidroelektrana Jaruga ili HE Jaruga je druga najstarija hidroelektrana u svijetu i prva u Europi. Sagrađena je ispod slapa Skradinskog buka na rijeci Krki (danas unutar Nacionalnog parka Krka).

Dana 28. kolovoza 1895., samo tri dana nakon prve hidroelektrane na slapovima Niagare pušten je u pogon prvi hrvatski te jedan od prvih svjetskih elektroenergetskih sustava: Hidroelektrana "Krka" - Šibenik. Nakon HE Krke (kasnije nazvane Jaruga I) 1905. godine gradi se mnogo veća hidroelektrana Jaruga II.[1] 1903. izgrađena je druga HE Jaruga neposredno kraj prve, te je time prva dobila naziv HE Jaruga 1, a druga HE Jaruga 2. HE Jaruga 2 je imala veći broj obnavljanja tokom svoga pogona, i to 1916., 1937., 1970. i 1995., ali je sam način rada ostao isti.

Povijest gradnje

Najviše zaslugom Nikole Tesle je upravo na prostoru Hrvatske sagrađena prva europska hidroelektrana. Puštena je u promet tri dana nakon što je prema patentima Nikole Tesle puštena prva svjetska hidroelektrana na slapovima Niagare. Ispod slapa Skradinskog buka je sagrađena turbina, dva generatora (42 Hz, 550 kW) i transformator koje je izradilo mađarsko poduzeće Ganz. Sagrađen je i 11,5 km dug dalekovod na drvenim stupovima do obližnjeg Šibenika, te je Šibenik bio prvi grad u svijetu koji je dobio izmjeničnu električnu struju za svoja postrojenja. Tri godine kasnije su počeli radovi na proširenju i modernizaciji hidroelektrane. Nova hidroelektrana HE Jaruga 2 je sagrađena 1903. i radi do danas.
Hidroelektrana Jaruga 2

Hidroelektrana Jaruga 2 je zadnja hidroelektrana na području sliva rijeke Krke. Koristi konstruktivni pad vode od otprilike 26 metara, koji je dio prirodnog pada koji iznosi 45 metara, a odnosi se na vodopad Skradinski Buk. Uzvodno od vodopada nalazi se Viskovačko jezero, a nizvodno su jezera Krka i Prokljansko, na koje utječe i morska voda. Hidroelektrana Jaruga 2 je tipična derivacijska hidroelektrana kod koje ne postoji mogućnost regulacije vode.

Sustav Hidroelektrane Jaruga uključuje odvojeni dovodni kanal u međi malog zatvorenog dijela Krke, na području vodopada Skradinski Buk. Preljev brane se nalazi negdje na polovini vodopada na otprilike 25,3 metara visine. Sama dovodna građevina se sastoji od sedrenog tunela koji ima gravitacijski tok, betonskog kanala sa skoro okomitim stranicama, koji vodi u spremnik vode, te dva regulatora protoka vode (tlačni cjevovod) koji vode do vodnih turbina, uz naravno sve potrebne ventile. Duljina sedrenog tunela je 82,7 metara, betonskog kanala 78 metara, a tlačnog cjevovoda 28 metara. Strojarnica je velika zgrada od opeke, visine 14 metara i dimenzija 13 x 35 metara i u njoj se nalaze dvije Francis turbine čija je pojedinačna snaga 3,6 MW (ukupna snaga 7,2 MW), a pojedinačni protok 15,5 m3/s (ukupni volumni protok 31 m3/s). Generatori su snaga 4 MVA, te su isto kao i vodne turbine proizvedeni 1937. Vodne turbine su od austrijskog Voitha, a generatore je prvo napravio Ganz još 1903., ali su 1937. pri obnovi hidroelektrane uzeti generatori od Končara. Prosječna godišnja proizvodnja je 28 GWh električne energije, 2009. je proizvedeno 34,3 GWh, a rekord je postavljen davne 1974. kada je proizvedeno čak 41 GWh električne energije.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Hidroelektrana_Jaruga

Danas Dalmacija prednjači na području Hrvatske sa proizvodnjom Električne energije najviše zahvaljujući rijeci Cetini sa pripadajućim Hidroelektranama Peruća , Orlovac , Đale , Kraljevac i Zakučac

Za Brodarskog i ondasnji osvijetljeni Sibenik

Šibenik u vrijeme rada hidrocentrale bio je poznat i u ostatku svijeta, i to zahvaljujući tadašnjem šibenskom gradonačelniku Anti Šupuku i inženjeru Vjekoslavu Meischeru.
Naime, paralelno s gradnjom hidrocentrale, gradio se dalekovod na drvenim stupovima za prijenos električne energije do Šibenika, dug 11 kilometara, kao i gradska mreža javne rasvjete. Bio je to prvi potpuni elektroprivredni sustav u Hrvatskoj, a Šibenik je električnu rasvjetu dobio prije mnogih drugih gradova u Europi.
Beč, Rim, London i ostali gradovi bili su nekoliko koraka iza Šibenika, a onda je deset godina kasnije, uz hidrocentralu ‘Krka’, izgrađena još jedna. Bila je to hidroelektrana ‘Jaruga’, smještena oko sto metara nizvodno od prethodnice, a koja radi i danas.
[attachment=1]

evo i karte - jedna varijanta

[attachment=2]

 

 Verovatno se Užičke hidro elektrane sećamo po seriji " Više od Igre" ??? Zar nije to taj pejsaž i okruženje?

Ostavite se Jaruge. Dzumba je započeo jednu lijepu priču o tvrđavi, nastavio sa hidroelektranom i napisao što je vidio i pročitao. Onda je započela polemika čija je prva ili druga ili treća na svijetu. Skrenulo se s teme i nemamo više uvida što još ima vrijednog za viditi u Užicu. Da je Đilas živ vi koji ste skrenuli ne bi više bili živi.

Imas pravo - vracajmo se na pocetni kurs zadane teme!

U dvorištu hidrocentrale se leti održava rok i bluz festival In Wires.

Lijepa fotografija sa Panoramia

http://www.panoramio.com/photo_explorer#view=photo&position=513&with_photo_id=28186578&order=date_desc&user=3417691

(onaj podatak, koji je naveo Dzumba, o upadu huligana i devastiranju je bas devastirajuci za svakog normalnog)

U pravu ste. Ja se ispričavam s obzirom da sam pokrenuo čitavu raspravu i nagrdio ovu zanimljivu temu, posebno što sam učinio ono što inače mene najviše smeta - prekinuo dzumbu u stvaranju teme i postavio komentar prije nego je završio što je naumio.

Bez obzira koja hidroelektrana/hidrocentrala je starija, činjenica je da je priča o ovoj elektrani vrlo zanimljiva, meni tim više obzirom da mi je elektroenergetika struka, a male i mikro hidroelektrane su oduvijek privlačile moju pažnju.

Ako i nije najstarija izgrađena, moglo bi se reći da je najstarija koja još uvijek radi.

Серија "Више од игре" снимана је у Ивањици. И тамо постоји веома стара хидроцентрала, саграђена свакако пре 1914.

 Dobro, izvinite na mojoj grešci.

nis je dobio struju 1903. iz hidroelektrane u sicevackoj klisuri. do skora je bila u funkciji, mislim da je jos uvek.

Druga po starini posle Užičke je HE "Vučje" kraj Leskovca.

Puštena u rad 1903, po sistemu Đorđa Stanojevića (prijatelja Nikole Tesle) sa 2 Teslina generatora i Simensovom proizvodnjom.
Dograđena sa još jednim generatorom negde 30-tih.

Radi i dan danas u sistemu EPS.

A evo i podataka iz Nacionalne Revije Srbija u kojima se pominje Ivanjička centrala iz serije "Više od Igre" kao i podatak da je Užička najstarija.

ОД СВЕТОГ НИКОЛЕ 1911. РАДИ ХИДРОЕЛЕКТРАНА „ИВАЊИЦА”
И наста славље по целој вароши
Електрика је тада већ сијала у осам градова у Србији, али нигде у округу моравичком. Ивањичани се окупише 1907. да на томе пораде. Опрему су поручили од фирме „Сименс Шукерт Верке”, железницом допремили до Чачка, а онда запрежним колима, о свом трошку и на свој ризик. Тек кад је на Никољдан четири године касније Ивањица засијала усред ноћи, рабаџије су схватиле шта ће газда-Милутину сва та гвожђурија

Пише: Зоран Плавшић


Било је то велико време, у којем је мала Србија, тек ослобођена из ропства под Турцима, убрзано надокнађивала заостатак из доба таме и хватала корак са развијеним индустријским земљама. Време „кад су малом Србијом корачали велики људи” (Радован Самарџић), попут Јосифа Панчића, Јована Цвијића, Михаила Пупина, Милутина Миланковића, Стојана Новаковића, Љубомира Стојановића, Михаила Петровића Аласа, Милоја Васића... Ослобођена је велика стваралачка енергија народа.
И баш у то златно доба, од 1880. до 1914, почела је електрификација у Србији. Претходио је долазак првих иностраних инжењера 1830-их, попут Франца Јанкеа и барона Франца Кордона, 1834/35. Године 1863, у време кнеза Михаила, започињање настава на Техничком факултету Велике школе. Индустријализација је званично почела десет година раније, кад је у Крагујевцу основан Војно-технички завод, прво индустријско предузеће. Године 1884. прво електрично осветљење прорадило је баш у овом Заводу, како би погон за производњу чаура могао да ради и ноћу. Учињено је то заслугом инжењера Тодора Тоше Селаковића, који је, иначе, израдио и прву водену турбину у Србији. Девет година касније, 1893, у Београду, на Дорћолу, почела је да ради прва термоелектрана, а 1900. године и прва европска хидроелектрана „Под градом” на реци Ђетињи, у Ужицу, по Теслиним принципима.
Ивањички трговци су у то доба увелико шпартали Србијом и Европом, стизали до Пеште, Беча, па и даље. Међу њима, кад год би се вратио са путовања по Европи, трговац Милутин Поповић усхићено је описивао градове осветљене сијалицама на струју, улице и домове који „светле као да је дан”, ноћни живот. Сијале су оне тада већ у Београду и у вароши с оне стране брда, у Ужицу. Како је у успоменама трговца Радојице Јеремића записано, у рано пролеће 1907. Ивањицу је посетио Малиша Атанацковић, председник ужичке општине, уједно и председник Акционарског друштва „Ткачке радионице”. На збору грађана испричао им је своје искуство у градњи електричне централе, увођењу струје у варош. Говорио о електромоторима који су покретали ткачке разбоје, о јавној расвети, о свим предностима и благодатима које им је струја донела.
„А вама, Ивањичанима, Моравица тече кроз сред вароши. Ако на реци изградите електричну централу, сваку кап из реке претворићете у пару динарску!” рекао им је Малиша.
Прихватише Ивањичани савете Малише Атанацковића. Окупише се и 20. јуна 1907. основаше „Ивањичко акционарско електрично индустријско друштво”. У првом члану Правила написаше: „У циљу унапређења српске домаће индустрије, оснива се Акционарско друштво у Ивањици.” Правила и рад Друштва одобрио је Коста Стојановић, министар народне привреде Краљевине Србије.

НА РАБАЏИЈСКИМ КОЛИМА

Годину дана касније беху сакупили довољно новца за градњу електране. Најпогодније место за подизање било је код старе воденице Милована Шолајића. Земљиште је откупио поменути Милутин Поповић. Направљена је дрвена брана висока осам метара, заграђена је тако Моравица, а од ње је вода каналом дугачким стотинак метара вода спроведена до зграде електране.
Две године касније, тачно на дан оснивања Акционарског друштва, потписан је уговор у Окружном начелству у Чачку о набавци опреме за хидроелектрану са опуномоћеницима фирме „Сименс Шукерт Верке”. Уговорено је да аустријска фирма испоручи трофазни генератор снаге 160 киловолтампера, „Францисову” турбину од 200 „коња” и осталу потребну опрему, те да је допреми железницом до Чачка. Ту ће је Ивањичани преузети и о сопственом трошку и ризику, преко планина Јелице и Потајника, рабаџијским колима превести до електране. Кад је опрема стигла, превоз је трајао три дана. Рабаџије се у чуду питале: „Шта би газда Милутину да купи ову гвожђурију!?”
Истовремено са монтажом опреме, у приземној згради (тек касније су дограђена још два спрата) разведена је и електрична мрежа на дрвеним стубовима. Коначно, на Никољдан 1911, 19. децембра, синуле су сијалице по улицама, у општинској згради, у кафанама, као и у двадесетак кућа. Наста до тада невиђено славље у вароши! Стигла струја на Светог Николу, једну од највећих слава код Срба!
Ивањица је тако била девета варош у Србији која је добила електрику. Поносни су на то, поготову ако се зна да је струја овде стигла пре него у друга места у округу (Чачак, Ариље...).
Струје је било довољно. Коришћена је тек четвртина капацитета за млин, вуновлачаре, стругаре, радионице за израду амбалаже за паковање јабука и шљива, и за осветљење, наравно. Кад је прорадио први далековод у Моравичком крају, дуг шест километара, снаге 6.000 волти, струје је било довољно и за рудник антимона у Лиси.

ПРЕГРМЕЛИ СВЕ НЕВОЉЕ

Прегрмели су Ивањичани и многе невоље. Прва велика хаварија у Србији на некој хидроелектрани догодила се баш код њих. Оштетили су је и аустроугарски завојевачи у време Првог светског рата, као и машине у стругари, вуновлачари и другим радионицама. Ратну одштету у висини од 73.348 динара „Акционарско електрично друштво” никада није добило.
Но, највећа штета претрпљена је 20. јануара 1936. Велики снег се у невреме нагло отопио, Моравица је надошла као никад до тада, па је бујица однела брану. И као да су тек тада, кад је струје нестало, Ивањичани заиста поново схватили какву су корист од ње имали. Стога су одмах прионули на градњу нове бране, бетонске, на којој је направљен и велики покретни испуст за пропуштање воде. Поред бране саграђен је и ресторан, који је убрзо постао омиљено свратиште мештана и њихових гостију.
„Акционарско електрично друштво” укинуто је одмах после Другог светског рата. Како је расла потрошња струје, она је прво доведена 35-окиловатним, затим и 110-киловатним далеководом из Пожеге, а хидроелектрана „Моравица” радила је као вршна, допуњујући мрежу кад је то било потребно.
Идуће године биће јој век како је прорадила.
„Дела ума, науке и вештине требало би да служе људској заједници за олакшање и улепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства.” (Никола Тесла)

***

Раст
Кад је прорадила хидроелектрана, 1911, Ивањица је имала око 1.100 становника. Када је неколико деценија касније, 1974, у селу Прилике крај Ивањице пуштена је у рад сателитска станица „Југославија” (коју је током својих експеримената у Колорадо Спрингсу 1899. предвидео Никола Тесла), Ивањица је имала 4.162 домаћинства и 230 километара далековода, свако домаћинство је имало радио апарат, а свако четврто телевизор.

***

Варош
Тек што је Србија стекла аутономију, кнез Милош Обреновић нареди 1833. да се оснује нова варош, која ће бити седиште Моравичке капетаније. И те године на обалама Моравице, обраслим ивама, настаде варошица Ивањица. Званично, варош је постала 16. јуна 1866, указом кнеза Михаила Обреновића, и то међу првима у региону. Говорили су тада за њу да је најлепша и најразвијенија варош „ерске капетаније”. Имала је школу, библиотеку, „телефонску штацију” (пошту и телеграф). Трговало се стоком, сиром, кајмаком, вуном, житом, катраном, лучи, медом... У главној улици, калдрмисаној као и оне околне, никле су кафане, механе, дућани, занатске радионице, хотел... Подигнуте двоспратне куће. И све је било како је још кнез Милош наредио: село мора да се „у шор стави”.

***

Инжењерска песма
На дан пуштања електране у погон постављена је спомен плоча са стиховима инжењера Радета Павковића, који је учествовао у монтажи:
Бог што тврди челик даде,
не воли ропску муку.
Створи машине да саме раде
за одмор човечијих руку.
И створи множину природних сила
за покрет машинских колоса.
Човечијем уму даде вита крила
да учи стара и ствара нова чудеса.

 
 
 

I treba čuvati ove spomenike istorije. Nama je učiteljica u školi pričala kako je Užička HE druga najstarija u svetu.

Što se tiče nebrige o spomenicima iz naše prošlosti, navešću jedan primer, za koji sam saznao čitajući tri dana stare Večernje Novosti. Tekst je govorio o krajputašima u Zapadnoj Srbiji, i o dvojici ljudi koji ih obilaze i vode računa, a poneki i obnove. Jedan od te dvojice je ispričao priču kako su jednom putem nailazili svatovi, i kako se jedna grupa izdvojila, opasala krajputaše dinamitom i digla ih u vazduh. Samo ne znam koja je bila dijagnoza tim stvorenjima. (http://www.pic4ever.com/images/cow.gif)

I nešto o pomenutoj HE u Sićevačkoj klisuri.

Puštena je u rad 1908 godine.Nalazi se u blizini sela Ostrovica kod manastira "Sv.Petke" pa je i ona tako nazvana.
Zaslužna je što je u Nišu zasvetlela prva sijalica u kući u Obrenovićevoj ulici.Još uvek radi u sistemu EPS-a.

Znači ne uključujući ceo Balkan u Srbiji sled ide ovako što se HE tiče:

Užice,Vučje,Sićevo,Gamzigrad,Ivanjica............. i koliko sam video sve po sistemu Tesla-Đorđe Stanojević i Simens kao izvođač.
I po tome smo posle Nijagare bili među prvima u svetu.

I o pomenutoj kod Gamzigradske Banje u blizini Zaječara koja je takođe još u upotrebi kod EPS-a.

Prva hidroelektrana u Timočkoj krajini izgradjena je u Gamzigradu na Crnoj Reci (Crni Timok). Dva agregata, snage 320kVA u pogonu su od 1.Novembra 1909. godine.

I nešto kratko o pioniru elektrifikacije Srbije putem HE.

Đorđu Stanojeviću

Sve hidroelektrane izgradjene u Srbiji pre Prvog svetskog rata ( "Djetina" - Uzice, "Vucje" - Leskovac, "Sveta Petka" - Ostravica kod Nisa, "Gamzigrad" - Zajecar i druge ) gradjene su na inicijativu i uz neposredno ucesce Djordja M. Stanojevica. Rodjen je 1858.godine u Negotinu, gde je i zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. Skolovanje je nastavio u Beogradu i izrastao u strucnjaka svetskog glasa. Bio je profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, savremenik i prijatelj Stevanu Mokranjcu i Nikoli Tesli. Svestrano obrazovan, delovao je na mnogim poljima nauke i zivota.
Danas jedna ulica na N.Beogradu koja omeđuje jednu stranu prostorije starog Zemunskog aerodroma nosi njegovo ime.

Hronološki gledano zahvaljujući Nikoli Tesli prvu elektifikaciju putem HE i Teslinog generatora naizmenične struje osim USA na Nijagari dobila je njegova domovina po rođenju Austrougarska Monarhija pa odmah potom i Kraljevina Srbija njegova otadžbina po poreklu ako se gledaju administrativne teritorije u momentu nastanka.

Da pojednostavimo laički bi mogli reći da je ukupno teritorija bivše Jugoslavije bila druga u svetu po elektrifikaciji putem naizmenične struje i HE.
Odmah nakon USA.

Sve navedene stare HE u Srbiji su u funkciji a zanimljivo je da u Srbiji do perioda posle II sv. rata nove osim ovih nisu ni građene.

A šta je sa Đerdapima?

Đerdap I je pušten 1970 a II početkom 80-tih.

I nikako ne spadaju u starovremenske HE u Srbiji.

One posle drugog svetskog rata građene su u periodu od 1946 pa do 1990-te i posle osim nekoliko malih privatnih-porodičnih uglavnom na rečicama i potocima ni jedna jedina velika.

Кратку причу о хидроцентрали "По дградом" у Ужицу сам написао. Усликао сам скоро све паное о историјату, односно настанку те хидроцентрале, али и изградњи првог правог индустројског погуна у Ужицу - Ткачке радионице (фабрике). Ова фабрика је касније у СФРЈ радила под именом Текстилни комбинат "Цвета Дабић" и била најпознатија по одличним фротирима, посебно пешкирима (ручници) који су масовно коришћени у ЈНА (они зелено-житу су били углавним њихова производња).

Мислио сам поставити још неку слику околине, посебно остатака јаза који је са овог места одводио воду ка млину у граду, али ћу то оставити можда за други пут, јер се видим дискусија непотребно раширила и отишла тамо где нисам желео.

Nekoliko kilometara od centra Banja Luke, u dijelu koji narod zove Trapisti, u Delibašinom selu,  nalazi se samostan Marija Zvijezda koji je vlasništvo trapističkog reda. U narodu poznat kao Trapisti.

Oni su napravili prvu hidrocentralu na ovim prostorima.

Hidroelektrana na Vrbasu u Delibašinom selu. Redovnici Samostana "Marija Zvijezda" u Delibašinom selu izgradili su 1893. godine veliko vodno kolo, a 1899. godine malu elektranu i uveli električnu rasvjetu. Elektrana je proširena 1910, a betonska brana je podignuta 1918, a proširena i ojačana 1940. godine. Elektrana je od 1902. godine snabdijevala grad strujom. Godine 1936. ugrađen je generator za naizmjeničnu struju. U prvim poratnim godinama, zajedno sa termoelektranom na Laušu, ova hidroelektrana osvjetljavala je grad. Snimljeno oko 1920. godine.

[attachment=1]


Hidroelektrana na Vrbasu u Delibašinom selu. U prvim poratnim godinama, zajedno sa Termoelektranom na Laušu, osvjetljavala je grad. Snimljeno 1992. godine.


[attachment=2]


Izgradnja mosta na Vrbasu u Delibašinom selu započela je 12. marta a završena 12. novembra 1904. godine. Most je srušen u Drugom svjetskom ratu, a na njegovom mjestu 1956. godine postavljen je novi most.
U pozadini hidrocentrala.

[attachment=3]

Pozdrav

Vlado

predlazem promenu imena teme u prvE hidrocentralE na balkanu. tema ode u tom pravcu a steta da se baci...

Predlažem da se preimenuje a da se Dzumbi ostavi poseban deo da može lepo da završi započeto na zadovoljstvo svih nas.

Neka se ova zove kako je ssekir75 predlozio i neka ostane i Dzumbin deo koji je bio uvod a neka ostane posebno deo u kome će on da nastavi priču o elektrifikaciji Užica i tkačkoj radionici.

Greota je prema trudu da tako ne bude.Sam je čovek otišao i slikao i radio na tome.

Molim nekog od Moderatora da postupi po predlozima.

Što se mene tiče, OK. Ja ionako nisam ništa pametno pisao na ovoj temi.

Када је у питању промена назива теме ("Прве хидроцентрале на Балкану"), то сам већ предложио рекавши да не знам како се то ради па молим модераторе да то ураде.

Стицајем околности пружила ми се прилика да уђем у простро хидроцентрале "Под градом" у Ужицу и да сликам па сам сам кратким текстом и сликама то желео да представим и другима, више као занимљивост. Нема директне везе са војском али технологија је део војске па се може довести у посредну везу. Дакле, желео сам само да кратко представим тај историјски објекта јер је то, ако не најстарија хидроцентрала на Балкану, али сигурно једна од најстаријих и у Свету која још увек ради. То сам и урадио. Да додам и то да ову хидроцентралу помињу и челници  компаније "Сименс"  у својим наступима јер генератор који је пре 100 и кусур година направила та компанија и даље ради. То сведочи о квалитету и дуготрајности.

Указао бих и на то да су у оно време челни људи тих малих градова, као Ужица, Шибеника и других имали визију и били спремни да уложе капитал, рад, труд и време у ново и непознато како би свима било боље. То је нека посредна поука онима данас. само бих замолио да се полемика не настави "на ову страну".

Још и ово. Хидроцентрала на Нијагари није прва хидроцентрала. И пре ње су прављене хидроцентрале за производњу струје. Међутим, она је прва која је направљена по тзв. теслином принципу, односно по систему полифазних струја (у "жицама" у нашем домаћинству је то "трифазна") на коме и данас функционише производња струја. По томе је и ова хидроцентрала у Ужицу проглашена "првом" на Балкану.

Такође, Никола Тесла није изумео ("измислио") наизменичну струју, како се то обично мисли. Њу су још пре њега "пронашли" други. Он је само уочио њене могућности за пренос на даљину са знатно мањим губицима.

Главни теслини проналасци су: теслин трансформатор (и генератор) струја високе фрекфенције; индукциони мотор (асинхрони мотор, чија је суштина рада је у обртном магнетом пољу), радио и пренос електричне енергије бежичним путем. На овим проналасцима (уз бројне друге) заснива се практично читава савремена електроиндустрија.

I trebalo je Džumba te centrale su pravo nacionalno blago u svakom smislu.

Ono što je ŠB "Jadran" za pomorce ove elektrane bi trebalo da budu za sve đake elektro-tehničko-mašinske struke.

Творница (фабрика) текстила "Цвета Дабић" у Ужицу (првобитни назив јој је био "Ткачка радионица") налази се на две локације. Први и старији објекат, због кога је и сазидана ова хидроцентрала "Под градом" је низводно од хидроцентрале, тачније налази се на левој обали Ђетиње, одмах испод бране која прави градску плажу (очава се фабрички димњак на слици DSCN 5002rs). од Трга партизана који је центра града до те фабрике нема више од 10 минута лаганог хода. Други објекат се налази у узводно од хидроцентрале, са друге стране брда где је тврђава, у једној мањој котлини која се назива Турица. За потребе тог погона је касније направљена још једна, мања хидроцентрала која такође ради.

[attachment=1]
Увећани део слике где се уочава фабрика текстила (розикаста зграда и димњак). Већ више од десет годна она не ради. Пробало је као и много што шта.

Иначе, у Ужицу је још 1868 године формирана "радионица за производњу платна, вунених штофова и ћебета". Основао ју је београђанин Стојан Поповић. Најстарији објекат је био на десној обали Ђетиње (негде тамо где је сада железничка станица) и за потребе тог објекта је првобитно и била изграђена и јаз који сам приказао на претходним сликама, као и мања брана. Када је направљена Хидроцентрала направљена је и нова фабрика са сваременим машинама.

Колики је то подвиг био (изгрдања хидроцентрале и Ткачаке радионице) може се наслутити по томе што у време градње није било железничке пруге (дошла је у Ужице 1912. године), ни путева какве знамо. У то време није било пута којим се данас иде од Чачка до Пожеге а одатле до Ужица (овчарско-кабларском клируром, уз корито Западне Мораве и Ђетиње). Путеви су били земљани, прилагођени колским запрегама са воловском вучом, тако да је траспорт машина трајао месецима. Наравно, све је довезено на воловским колима. Тај транспорт воловском колима су обављали "транспортери" који су називани "рабаџијама".

[attachment=2]
Ево једне слике "рабаџије" преузете из књиге "Ужице и околина 1842-1914", аутора Атевана Игњића која приказује како се то радило. Фотографију је аутору поменуте књиге дала моја тетка Вера (мајчина сестра од тетке), ћерка Добросава Недољковића званог Добро Казак који је на слици.

Od vode, ipak postade vatra  iz knjige 50 GODINA ELEKTRODISTRIBUCIJE UŽICE, Branka Pejovića, 1998.

Pošto je skupština akcionara donela definitivnu odluku o podizanju električne centrale, pristupilo se konkretnim pripremama tog značajnog poduhvata. Profesor Đoka Stanojević, ovlašćen da pregovara sa ponuđačima opreme i mreža, putuje u tu svrhu u Beč, Berlin i Peštu, a građevinski projekat priprema inženjer Aćim Stevović. On je projektovao branu, dovodni jaz i zgradu hidroelektrane, dok je projekat hidroelektričnog postrojenja uradio profesor Stanojević.

Birajući najpovoljniju lokaciju za ceo objekat, Stanojević i Stevović donose odluku da to bude mesto u samoj blizini Užica, na malom prostoru ispod užičkog Starog grada, gde Đetinja izlazi iz klisure i mirnije teče prema varoši. Tu se, inače, nalazilo nekoliko vodenica, od kojih je samo jedna radila, dok su druge bile napuštene- Sve one ,naravno, morale su biti otkupljene da bi se centrala podigla.

Da bi se postiga potreban pad vode, bilo je neophodno da se podigne brana a voda jazom sprovede do hidrocentrale. Profesor Stanojević se prvobitno odluičio da visina bude 10 metara iznad dna reke, ali je kasnije tu nameru izmenio i opredelio se za visinu od tri metra, kako je bilo i urađeno. Jazom je postignut pad od devet metara, pa se gornji i donji nivo vode razlikovao tačno onoliko koliko je bilo potrebno.

Dok su pripreme trajale, narod je sa čuđenjem i nevericom pratio radove, prosto ne verujući da će se bilo šta od toga ostvariti. "Po varoši se poče govoriti kako je ta rabota postavljena na pogrešnoj osnovi i ko je još dosad video da od vode postaje vatra i da preko žice kroz tavan prođe vatra u sobu, a da ne zapali kuću?", sećao se jedan savremenik. Te sumnje će, vrlo brzo, koji mesec kasnije, biti sasvim razvejane.

Pogledi iz posebnog ugla na ovaj poduhvat nisu se čuli samo od običnog naroda. Evo šta je Dimitrije Tucović o tome zapisao, oštro kritikujući eksploataciju radnika u okviru Akcionarske Tkačke radionice, "Ovako se zove ta za Srbiju znamenita tekovina o kojoj je toliko bilo govora u srpskoj štampi. Jedna grupa užičkih bogataša i kapitalista, željni novih izvora za obogaćivanje, došla je na misao da eksploatiše reku. Svetu se predstavila pod imenom 'vrednih Užičana', 'patriota' koji hoće da obogate zemlju u jednom kulturnom tekovinom, čovekoljubaca koji hoće da priteknu u pomoć užičkoj sirotinji. Grupa je uspela da nešto akcijama, a nešto državnom pomoći podigne električnu centralu i tkačku radionicu..."

Bilo kako bilo, pripreme za izgradnju centrale te 1899. godine sasvim su se zahuktale, a sud užičke opštine ustupa akcionarskom društvu Tkačke radionice svoje zemljište na za to predviđenom mestu. za podizanje električne centrale. Ustupljen je, takođe i prolaz ka brani, od Drčelića kuća pa sto metara dalje do zasečene stene.

Uporedo s tim, raspisan je i natečaj za izbor graditelja. Posao je dobio Josif Granžan, preduzimač iz Niša, koji je ponudio da izgradi celogupan objekat (branu, zgradu hidroelektrane i kameni jaz) za ukupno 41 hiljadu tadašnjih dinara.

                                                                                {NASTAVAK SLEDI}

Стицајем околности познавао сам потомке предузимача Гранжана из Ниша. Његова потомкиња или снаја (Југословнека Гранжан) ми је предавала математику у основној школи у Нишу.

Džumba,

Čudno je kako ipak postoji neka čudna sila privlačenja između Užica i NIša?
Nisi usamljen slučaj u istoriji.  ;)

Svečano na početku, mučno tokom gradnje iz knjige 50 GODINA ELEKTRODISTRIBUCIJE UŽICE, Branka Pejovića, 1998.

Veoma svečano bilo je 3. maja 1899. godine u Užicu kada je lično kralj Srbije Aleksandar Obrenović polaganjem kamena temeljca označio početak izgradnje hidrocentrale na Djetinji, prve takve vrste u Kraljevini, "jedne privredne i kulturne ustanove kakve do tada ne beše u nasoj otadžbini". kako su zapisali hroničari.

Posao je zatim ubrzano krenuo i s puno radnog elana izvodjen nekoliko meseci. Ali, iskrsle su prve peripetije. Radovi su morali da budu usporeni, kako zbog geološkog sastava zemljišta i konfiguracije terena, tako i zbog upotrebe lošijeg cementa. Umesto planiranog roka završetka gradnje (trebalo je da bude gotovo do 10. oktobra te godine), utvrdjen je novi rok - 2. jul 1900. godine.

S kakvim su se mukama suočavali gradjevinari dovoljno svedoči to što je cement dopreman u Užice preko Kragujevca pošto bi se najpre u Kragujevcu pretovarao u papirne vreće, pa onda u kolima i konjima prevozio preko planina Jelice i Potajnika do gradilišta. U takvim nepredvidjenim teškoćama gubilo se dragoceno vreme, a i hidrotehnički stručnjaci Simensove fabrike, od koje su nabavljene mašine za užičku centralu, zahtevali su da se napravi jaz većih dimenzija.

Profesor Djoka Stanojević, obezbedivši nabavku dinamo mašina, turbina, i ostalih postrojenja od firme "Simens-Halske" iz Berlina, odradio je i taj deo posla. Usput, od iste fabrike kupljeno je i 6 hiljada kilograma žice za prenos struje od centrale do Tkačnice i dalje prema gradu. Ceo objekat hidrocentrale sa gradskom mrežom koštao je ukupno 215.016,47 dinara u srebru, i to za branu, jaz, i zgradu elektrane 99.349,47 dinara, za mašine i opremu u elektrani 66.055 dinara, a za električnu mrežu za ulično privano osvetljenje 55.612 dinara.

Ostalo je zapisano kako je sva pristigla "mašinerija" za centralu dopremana u tada zabito Uzice, udaljeno od glavnih saobraćajnih komunikacija. Vozom su turbine, generatori i ostala oprema dovezeni do Kragujevca, a odatle pruge prema Užicu nije bilo, dok su putevi bili izlokani i propali. Na konkurs za prevoz, niko se nije javio strahujući da ne pretrpi veću štetu nego što bi imao zaradu od tog rizičnog posla.
Pokušaj da to uradi 20 rabadžija sa najboljim volovima takodje je propao, jer su oni prevezli samo sitnije masine, dok su one najteže, teške i preko tri tone, ostale da čekaju na železničkoj stanici u Kragujevcu.

Na kraju su užičke kiridžije nekako uspele da planinskim stazama preko nepristupačne Jelice i strmog Potajnika prevezu teške turbine ali tek pošto su napravljena ojačana volovska kola sa tri zaprege. Četvora takva kola, sa ukupno 12 zaprega, dopremila su mašineriju u Užice i ona je zatim montirana.

Montiranje dve Francisove turbine za horizontalnim osovinama započelo je u zgradi centrale aprila 1900. godine. Turbine su sistemom kaišnog prenosa spojene sa generatorima, a pored mašina bilo je smešteno odgovarajuće razvodno postrojenje i instrument tabla, uz poluge za regulisanje dovoda vode u turbine, pa je radnik na rukovanju (mašinista) istovremeno morao da prati potrošnju struje u gradu i na osnovu nje vrsi regulaciju brzine obrta turbina.

Stručne radove, zajedno sa poslovima na postavljanju električne mreže u gradu sa uličnom rasvetom, kao i instaliranje 400 sijaličnih mesta, izveo je u vrlo kratkom roku Karl Ginter iz Simensove fabrike a uz pomoc 6 električara iz Beograda i Užica.

                                                            {NASTAVAK SLEDI}

Sinu viđelo iz rijeke iz knjige 50 GODINA ELEKTRODISTRIBUCIJE UŽICE, Branka Pejovića, 1998.

Drugog avgusta 1900. godine izgradnja hidrocentrale na Đetinji je završena i Užice je dobilo električno osvetljenje, a Tkačnica jevtin energetski izvor. Posle izgradnje objekta pod Starim gradom, izvedene su električne istalacije u varoši i do jula te godine, neposredno uoči puštanja centrale u pogon, direci su u skoro celoj varoši uspostavljeni, žica se zateže uveliko, piše tadašnji "Trgovinski glasnik". Ukupno 400 sijalica instalirano je u privatnim kućama Užičana. Električna mreža, ukupne dužine 6,7 kilometara, postavljena je uz korišćenje 40 hrastovih i 180 200 borovih stubova. U prvo vreme bilo je izgrađeno sedam transformatorskih stanica drvenim stubovima.

Kada je sve bilo gotovao, na Ilindan 1900. godine zasjale su prve električne sijalice u malenom Užicu. Bio je to istinski praznik za žitelje varoši. Oni sumnjičaviji, koji nisu verovali u useh poduhvata, gubili su sada opklade, odjednom verujući da i "od vode može postati vatra". Drugi su, pak, u Tarabićevom proročanstvu tražili smisao i objašnjenje onoga što su videli. Bi ono što biti ne može, sinu ovom gradu i njegovoj industriji dolaze bolji dani, ipak ne mogavši da shvate revolucionarnost i značaj koju je nosila praktična primena izuma slavnog Tesle.

Sa stolova, u kućama Užičana, iz ormana i sa prozora, nestajale su petrolejske lampe, utihnuli su fenjeri, zagasio se luč...Poče da se razvija i noćni društveni život, sasvim slobodno pored uličnih i kućnih sijalica, postade bezbednije uveče prolaziti ulicama, smanjiše se požari koje su izazivale petrolejke, fenjeri i lojanice, otvori se mogućnost i za večernji rad u radionicama zanatlija...Rečju, izmeni se život Užičana u potpunosti.

Već maja 1901. godine krenula je sa probnim radom Tkačka radionica, bogatija za mnoštvo novih akcionara, ohrabrenih ulaskom u pogon hidrocentrale na Đetinji i njenim zanačajem za razvoj grada.

Na razmeđu dva stoleća Užice tako na velika vrata uđe u novo doba, eru elektrike i neslućenih dometa civilizacije.

Prva hidrocentrala u Makedoniji je izgradjena u Tetovu na reci Pena 1926 godine. Kasnije cu potraziti i fotke same centrale. :) :)

I HE Zvornik spada među starije - mislim da je prva HE izgrađena posle 2. rata.

[attachment=1]

Stoletno pismo otkrilo užičku tajnu: Pekar predložio gradnju prve hidrocentrale

Činjenica je da je hidrocentrala u Užicu druga na svetu, posle one na Nijagari, počela da proizvodi struju po Teslinim principima. U hronikama piše i da su turbine 1900. na obali Đetinje zabrujale na inicijativu bogatih tkača što, međutim, nije tačno. Ne na ideju gospode, već jednog - pekara!
Taj pekar, promućurni Era, zvao se Miladin Radović. Škole nije imao, pisati i čitati učio je za čađavom furunom, u pauzi dok je, brašnjav, mušterije hlebom usluživao. Tajnu centrale otkrilo je parče hartije ispisano pre 105 godina.

- Našao sam pismo u kojem Miladin piše „pobratimu Blagoju“ u selo Tabanoviće kod Požege. Pekar se žali prijatelju da je centrala njegova ideja, a da je za to varošanska elita sebi pripisala zasluge - kaže Željko Marković iz Istorijskog arhiva, koji je raspetljao deo prošlosti Užica.

Radović se, dokumentuje to Marković originalnim dopisom, krajem 19. veka obratio inženjeru Stevanu Čađeviću, Užičaninu koji je radio u Ministarstvu građevine Kraljevine Srbije. Tražio je od njega „da Đetinja ne teče uzalud“, da se podigne centrala koja bi pokretala „veštački“ mlin.

- Verimi da je prvo od mene poteklo, te je Užicu onako rano podignuta kidro električna centrala, a bog zna bi li se i dosad to uradilo da to nije slučaj nanio - jadao se Miladin Blagoju.

- Miladin se družio se intelektualcima, na primer Ljubom Stojanovićem, državnikom. I sa Čađevićem je bio blizak. Osetivši duh znanja učenih ljudi, hteo je da doprinese napretku - rezonuje Marković.

Inženjer se saglasio s predlogom. U Užice je doneo ideju na papiru i ostavio ovdašnjim ocima da je prouče.

- Bilo bi bogu plakati da krasna Đetinja džabe kroz Užice prolazi kad se njeni padovi mogu upregnuti da posluže čovečanstvu. Pomoću turbine okretaće se jedan francuski kamen, 42 cola u prečniku, taj će kamen samleti za 24 sata 5.000 kila žita, taj će kamen za godinu dana, bože me prosti, samleti sve žito koje rodi u okrugu užičkom za jedno leto. Turbina vam more još mlogo koječega da radi, kao sečenje kamena, drva, pa i da proizvodi elektriku - pisao je Čađević.

Stajalo je dugo pismo po opštinskim biroima, pa se zagubilo. Protokol u koji je zavedeno naprasno je nestao. Posle su, kad se prašina slegla, zamisao o centrali potegli akcionari tkačnice, prisvojivši pekarovu ideju.

„Simensove“ turbine zahuktale su se 1900. na Svetog Iliju, za potrebe užičke tkačnice. Eno ih još tamo, na kraj plaže na Đetinji, i danas proizvode struju.
A ko zna da li bi se ikad zavrtele da nije bilo Miladina, pekara.

Pismo je verodostojno

Pismo Miladina Radovića nosi datum 16. 12.1908. po starom kalendaru. Očuvano je, pisano je mastilom na četiri strane. Iz činjenice da Miladin Blagoja oslovljava sa „pobratime“, što je u običajnom pravu kod Srba velika vrednost i odraz ljubavi i poštovanja, nailazimo na agrumente iz kojih crpemo uverenje u verodostojnost svih iskaza u pismu, napominje Željko Marković.

Izvor Blic.rs
 

Вода из Ђетиње је наврнута и на млин. Ово је јаз који је одводио воду ка млину:

[attachment=1]
Остаци почетка јаза  који је заграђивао Ђетињу и усмерава део воде у канал према млину. Остаци јаза се виде јер је исуштена брана која омогућава ужичанима да имају одличну плажу. Када је брана затворена овај земљани насип је под водом.

[attachment=2]

Наставка јаза испод градске плаже.

А у млину је претпостављам данас кафана, опростите - угоститељски ресорт, тј ре-сорт, тј. место у коме се сортирају и ре-сортирају јагњићи, прасићи, ћевапи, итд, па обављају фискултуру на мотки изнад ћумура.

Незнам.

Vladimire - moj duboki naklon zbog postovanog dokumenta!

Dugi niz godina odlazim redovno u Užice tokom leta - ove godine ću obavezno obići elektranu na Đetini!

Ulaz u Hidrocentralu nije slobodan za pojedinačne posetioce. Mora se zakazati preko Muzeja u Užicu. Osim ako nemaš vezu u užičkom EPS-u. Inače, tehnički direktor im se zove Slobodan Penezić. Pa sad ti vidi 8)

Da nije možda Krcun .....?

Pretpostavljao sam da ulaz nije slobodan u centralu koja radi - ali se okolina može obići.
Nikad nisam prošetao obalom Đetinje iako odlazim u Užice još od detinjstva.
Obilazak centrale će biti pravi motiv za to.

Може се слободно доћи до пред саму централу (двориште), а са друге стране реке (има мост непосредно поред, види се на сликама) се може још боље осмотрити. Ипак, унутар дворишта, на тераси, налази се лепа поставка историје Ужица и хидроцентрале (поставио сам пар слика о отме). Још лепше је када се може завирити унутар хидроцентрале, без обзира што ради. Ја сам, ето, имао везу и мало завирио. То је зато што је мој деда крстио правог Крцуна 8).

Unutrašnjost hidrocentrale se može još bolje osmotriti, ako se, jedno 30ak metara pre kapije, skrene levo i popne se uzbrdo u šumu. Tu ima jedna staza koja vodi do prve polovine železničkog mosta, sa leve strane. Tu se nalazi velika betonska ploča koja skuplja toplotu na suncu, i na kojoj je uvek toplo, čak i početkom marta. E, sa te ploče se vidi dvorište hidrocentrale kao na dlanu, jer se sama ploča nalazi iznad kapije. Ko hoće da zaviri, može da ponese konopac i spusti se  ;D.
Mada jao njemu ako ga Krcun uhvati  :udri

Те "планинарске" подухвате не препоручујем. Заиста се меже отиснути низа страну. Најбоље је најавити посету преко Музеја или лепо доћи реком и погледати хидроцентралу споља.

 

 ;D A može i u stilu "otpisanih" na buvljacima izgleda ima monterskih kombinezona radnika EPS-a na ponudi  ;D

Šalim se malo a negde sam stvarno pročitao da su kombinezoni nuđeni na nekom buvljaku.

[attachment=1]

Pre II Svetskog rata železnički most je bio betonske konstrukcije. Pretpostavljam da je srušen u ratu, ali nisam siguran kada (znaće već neki užičanin detaljnije kad :)). Od originalnog mosta su ostali prilazi zidani od kamena.

[attachment=2]

Na pozadini fotografije je zapisano:

Pretpostavljam da je most srušen prilikom povlačenja Švaba. Ili je srušen tokom savezničkog bombardovanja Užica 1944. (iako su grad već neko vreme držali partizani). Verovatnije da su ga Nemci srušili, zajedno sa ostalim mostovima, od kojih je svakako najpoznatiji most koji je podigao Užičanin Mehmed beg Kasapčić, u 17. veku.

Ја лично не знам. А оне које сам могао да питам углавном су помрли. :-\

Ево фотографије из приближно истог угла па се може проценити да ли је исти простор у питању. Ова новија фотографија има поглед узводно, како претпостављам да је и на овој старој са бетонским мостом.

[attachment=1]

Треба имати у виду да простор поред обале, посебно на десној страни (на слици) није био уређен. Ниво воде је одговара приближно овоме који је на новој слици.

Nema sumnje da je fotografija koju sam postavio na prethodnoj strani teme nekadašnji železnički most u Užicu, ova fotorazglednica govori u to ime. Jedino što me buni jeste to što je razglednica potpisana kao Titovo Užice.


[attachment=1]


Ako je tako (i ako nisu u pitanju predratna klišae korišćena nakon II Sv. rata), da li je moguće da je most preživeo rat i da je srušen i zamenjen železnom konstrukcijom tokom 50-tih?

Зашто би то неко радио ако је мост био употребљив? Биће да је ово прво што си навео.

Kratki članak danas u SD

PRIZNANJE HIDROELEKTRANI IZ 1895.
HE Jaruga - povijesni svjetski projekt

[attachment=1]

Hidroelektrana Jaruga, prva HE na Krki i jedna od najstarijih u svijetu, uvrštena je u katalog povijesno važnih inženjerskih projekata na svijetu. Na tu listu uvrstila ju je najveća stručna udruga inženjera elektrotehnike i računarstva na svijetu (IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers) u sklopu programa priznavanja povijesno važnih inženjerskih objekata. Tom se prigodom u petak na lokaciji ostataka hidroelektrane Jaruga I postavila spomen-ploča.

Podsjetimo, hidroelektrana Jaruga I najstarija je izmjenična hidroelektrana u RH. U rad je puštena 1895. godine samo dva dana nakon puštanja u pogon jedne od najpoznatijih hidroelektrana na izmjeničnu struju na Niagarinim slapovima u SAD-u, a izgradio ju je tadašnji gradonačelnik Ante Šupuk.

HE Jaruga I bila je od iznimne važnosti za elektroenergetski sustav jer je napajala električnom energijom grad Šibenik, udaljen 11 km, i činila je jedan od prvih cjelovitih višefaznih elektroenergetskih sustava na svijetu.

Ceremoniji otkrivanja spomen-ploče prisustvovali su i predsjednik IEEE Peter Staecker, direktor IEEE Region 8 Martin Bastiaans te predsjednik Izvršnog odbora hrvatske sekcije IEEE Mislav Grgić.

Autor : M. Džambo
Izvor : SD

Nažalost nikad nisam posjetio NP Krka, par sličica sa panoramio.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
poz.

Šibenik je prvi grad na svijetu koji je dobio izmjeničnu struju

 Šibenik je bio prvi grad na svijetu koji je dobio izmjeničnu električnu struju za svoja postrojenja i to zahvaljujući hidroelektrani Krka, koja je kasnije nazvana Jaruga I. To je bila druga najstarija hidroelektrana na svijetu i prva u Europi. Izgrađena je ispod slapa Skradinski buk na rijeci Krki i nalazi se unutar današnjeg Nacionalnog parka. U pogon je puštena 28. kolovoza 1895. godine, nakon izgradnje dalekovoda i niskonaponske mreže, a koristila se za javnu rasvjetu Šibenika.

[attachment=1]
Prvu hidroelektranu na svijetu je izgradio Amerikanac Forbes, prema patentu Nikole Tesle, na rijeci Niagari. U pogon je puštena dva dana prije hidroelektrane na Krki, ali je grad Buffalo električnu energiju iz te elektrane dobio tek početkom 1896. godine kada je izgrađen dalekovod.

Graditelji i investitori hidroelektrane Krka bili su Ante Šupuk, tadašnji šibenski gradonačelnik, i njegov sin Marko te Vjekoslav plemeniti Meichsner. Koristila je snagu od 320 KS sve do 1899. godina kada je ugrađen još jedan agregat koji je podigao snagu na 640 KS. Ispod Skradinskog buka je sagrađena turbina, agregati i transformator. Usto, izgrađen je i 11,5 kilometara dug dalekovod na drvenim stupovima do Šibenika.

U neposrednoj blizini ove elektrane je 1903. godine počela gradnja druge hidroelektrane. Tada je stara HE Krka dobila naziv Jaruga I, a nova HE nazvana je Jaruga II. Jaruga I radila je sve do Prvog svjetskog rata, a Jaruga II još i danas radi. Druga se elektrana nekoliko puta obnavljala i to 1916., 1937., 1970. i 1995. godine, ali je princip rada ostao isti. Njezina prosječna godišnja proizvodnja je 28 GWh, a rekord je postavljen 1974. godine kada je proizvedeno 41 GWh električne energije.

[attachment=2]
IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), najveća stručna udruga inženjera na svijetu, nedavno je HE Jaruga I uvrstila na listu povijesno važnih inženjerskih projekata na svijetu. Tom je prigodom na njezinim ostacima postavljena i spomen ploča.

INES BRAJEVIĆ  Dalmacija news (http://www.dalmacijanews.com/)

У то време (крај 19. и почетка 20.века) су људи на овим просторима били далековиди и спремни да, у то време "сумњиве" новине примене зарад напретка и бољитка свог краја. О томе сведоче хидроцентрале Јаруга код Шибеника, "Под градом" у Ужицу и оне подизане у то време на другим местима на Балкану. Она ужичка чак и данас ради са истим турбинама и генераторима који су уграђени пре више од 110 година.  Нажалост, данас се "тавори" по свим питањима. Наступила је  деиндустријализација привреде. Струја се махом троши на грејање, а не за производњу (привреду) и осветљење како је то било замишљено. Без индустрије и енергије нема напретка ("индустријализација + електрификација = социјализам", што би рекао друг Лењин). Цитат је мало "изван времена и идеолошке моде" али је ипак актуелан.

Al pazi danas vlada neko ludilo u vidu štednje energije ,štedljive žarulje ,energetski učinkoviti aparati, pametne kuće , kuća ili stan neće moći biti prodana bez certifikata o energetskoj učinkovitosti itd. , Nije mi nikako jasna cijela ta priča oko toga i koja je pozadina svega toga kad je energija zapravo besplatna i sve što se s njom događa je da prelazi iz jednog stanja u drugo a takvom ju je najveći genij Nikola Tesla i zamislio ...

Štedljvo trošenje energije je naravno veoma opravdana stvar. Jedino je problem nezajažljivi državni reket oko toga šta će, ko će i koliko da troši i plati. Ozbiljne analize pokazale su da štedljive sijalice i nisu toliko štedljive koliko se smatra, kao i da je još uvek nerešen problem njihovog uništavanja. Znate li koliko kubnih metara vode i zemlje zagadi jedan gram žive? Ja ne znam tačno , ali reč je o veoma velikoj količini. Znam takođe da jedna obična sijalica košta npr. 30 centi, dok je dobra štedljiva sijalica oko 5 Eur. Naravno, ja u kući imam većinu štedljivih sijalica. Bojler palim samo noću.
Duboko sam ubeđen da je pitanje globalnog zagrevanja samo laža za naivne. Reč je o prirodnom ciklusu toplijih i hladnijih perioda, kakvih je i u pisanoj ljudskoj istoriji već bilo nekoliko.

Ma šta oni rade s tom "ušteđenom energijom" spremaju je doma u ormar ili šta, sve rijeke teku prema moru i to je to ...štednja da svakako slažem se ali prema onim resursima koji su u deficitu a to struja definitvino nije još lopovi dobrano zarade na njoj :)

Jaruga nije mogla podmiriti potrebe Šibenika kad je napravljena. Struja je puštana od 10-12 izjutra i od 6 sati navečer do ponoći. Žarulje su bile od 25 wati i plaćalo se po broju žarulja. To je trajalo sve do okupacije. Jaruga je napajala i malobrojne industrijske pogone u gradu.

Jedan prilog od pre dva dana kada je bila 113. godišnjica otvaranja Užičke hidrocentrale.

...


Pre 113 godina Užice "zasijalo"


Na današnji dan, pre 113 godina, u Srbiji je, tačnije u Užicu, počela da radi prva hidrocentrala.

http://www.youtube.com/watch?v=TEf_PCTX8fM

Struja je bila namenjena tkačkoj fabrici, ali je zamenila i lampe za uličnu rasvetu, tada najsavremenijim osvetljenjem na struju.

Samo pet godina nakon početka rada prve hidrocentrale u svetu, u tadašnjoj mladoj Kraljevini Srbiji, savremeno tehničko čudo stiglo je i u Užice.

Zagorka Milićević, koja je kustos užičkog Narodnog muzeja, kaže da je predlog poslovnih ljudi iz Užica ostvario profesor fizike Đorđe Stanojević sa Visoke poslovne škole u Beogradu.

"Profesor Đorđe Stanojević imao je zadatak u toku gradnje ove hidroelektrane da ode u Beč, nabavi ove generatore od firme "Simens i Halske". Zanimljiva je priča kako je oprema došla u Užice, s obzirom na to da Užice u to vreme nije imalo prugu. Tako da je sva oprema došla do Kragujevca iz Beča vozom, a od Kragujevca do Užica specijalnim zaprežnim kolima, koje je vuklo šest pari volova, sa velikim drvenim točkovima. Tako da, dok su prolazili kroz sela, ljudi su mislili da se dešava neka seoba naroda", priča za B92 Milićevićeva.

U to doba čudima od savremene tehnike nije bilo kraja, a posebno kada je najavljeno da će sa radom prve hidroelektrane "Pod gradom" u Užicu, struja osim fabričkih mašina, služiti i da se osvetli varoš.

"Mnogim Užičanima nije bilo jasno kako je uopšte moguće spojiti vatru i vodu i da to, žicom kroz tavan prođe u kuću, a da ne zapali kuću. Mislili su da će tog dana doći do smaka sveta, tako da su se mnogi krili po svojim kućama. Nisu znali jednostavno, kakvo će im se čudo od svetlosti desiti, jer do tada Užice su osvetljavale lučane lampe", kaže kustos.

Kako je ovaj projekat bio izuzetno skup, Užičani su se obratili za pomoć kraljevskoj porodici Obrenović. U znak zahvalnosti za finansijsku podršku, odlučili su da upravo kralj Aleksandar I, na svoj rođendan 2. avgusta 1900. godine, svečano pusti u rad hidrocentralu "Pod gradom" u Užicu.

Izvor:  B92 (http://www.b92.net)

Ranije pominjana (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,20642.msg268237.html#msg268237) HE Sveta Petka u Ostrovici u Sićevaćkoj klisuri.
Ustava i kanal koji dovodi vodu za rad HE.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Još neki detalji sa HE Sveta Petka u Ostrovici.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Još neki detalji HE Sveta Petka u Sićevačkoj klisuri ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

...

[attachment=1]

[attachment=2]


Sve fotografije su sa Panoramio (http://www.panoramio.com/), postavio korisnik Teča sa Dunava, poznati fotograf iz Zemuna.

Ivanjička hidrocentrala , slikano prošle godine u julu mesecu


[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1]
Unutrašnji deo hidroelektrane koja je osvetljavala Užice u danima Užičke republike, jesen 1941.

Za ove dve fotografije nemam nikakve podatke.

Po svemu sudeći neka HE negde u Srbiji, a najbolji "trag" je ovaj na donjoj fotografiji što sedi na stolici :)


[attachment=1]


[attachment=2]

Simensovu opremu volovi vukli nekoliko meseci


Retko ko je poverovao proročanstvu Tarabića kad su u junu mesecu 1868. godine rekli da će iz reke Đetinje izaći svetlost.

Samo posle 32 godine, njihove prognoze su se obistinile i u Užicu je napravljena prva hidrocentrala u Evropi, i to po Teslinim principima polifaznih struja.

"Odluka o izgradnji hidroelktrane potekla je od akcionara takačke fabrike kojima je bio potreban jeftin, a siguran izvor energije. U sprovođenju njihovih namera, pomogao ima je ugledni profesor Đorđe Stanojević koji je zaključio da u ovoj reci ima dovoljno vodene snage za proizvodnju električne energije", rekla je za RINU kustos muzeja u Užicu Zagorka Milićević.

Odluka o ovom poduhvatu stigla je vrlo brzo do Obrenovića koji su podržali gradnju, a kralj Aleksandar postavio je kamen temeljac u maju 1899. godine. Đorđe Stanojević imao je zadatak da nabavi opremu za ovu hidreletranu.

"Nabavio je Simensove turbine i generatore. Oprema je iz Pešte i Beča vozom stigla do Kragujevca, a kako Užice u to vreme nije imalo prugu, oprema je prebačena na drvena kola koja su vukla šest pari volova. Tako je ovaj karavan putovao mesecima, a brojni Srbi su milili da je u pitanju seoba naroda", priča Zagorka.

Kad je oprema na volovima stigla, Ere nisu časile časa i odmah su krenuli u izgradnju i potrudili se da u znak zahvalnosti hidroelektrana bude otvorena 2. avgusta, na rođendan kralja Aleksandra Obrenovića.

"Mali broj Užičana je smeo uopšte da prisustvuje otvaranju, jer nije im bilo jasno, kako to struja i voda mogu da se spoje, da žica prođe kroz tavan, a da kuća ne eksplodira. Mislili su da će doći do neke velike eksplozije", rekla je Zagorka.

Prva struja proizvedena pre podne koristila se za potrebe tkačke fabrike, a posle podne za oosvetljivanje grada, pojednih kafana, dućana i mehana, a plaćala se po sijalici.

Hidroelektrana pod gradom radila je do 1973. godine, ali oprema je i danas nakon 120 godina ostala ispravna i sačuvana. Brojne strane delegacije i ambasadori nisu zaobišle ovaj svojevrstan spomenik, koji predstavlja jedan od najvećih turistčkih potencijala Užica.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=29&nav_id=1610056)

https://youtu.be/JbAhK_ifPMU

Na pozadini postoji zapisan samo datum, 26.07.1952. godine.



[attachment=1]

Evo da se spomene na temi, naletio slučajno.


https://native.tportal.hr/zelena-energija/obnovljivi-izvori.html


https://hr.wikipedia.org/wiki/Mala_hidroelektrana_Pamu%C4%8Dna_industrija_Duga_Resa

poz.

А дали је сачувано нешто од опреме (машина) од те прве хидроцентрале из 1884?

Teško, vjerovatno su prije ww2 prešli na izmjeničnu a opremu pretočili u željezarama.

poz.

Штета. Ипак, ко би водио рачуна о свакој старој направи...

Dnevni list Vreme u broju za 24.05.1938. godine donosi izveštaj o jednom od pionira privatnih mini-elektrana kod nas  :)



[attachment=1]


[attachment=2]

https://youtu.be/Exl9220Tfz0


https://youtu.be/MEun8jIZbwU


https://youtu.be/JH1r_8hIa_Q

Hidrocentrala u Uzicu





https://youtu.be/hXoBqPEmCpI


https://youtu.be/icLRJxBJjg0

Hidrocentrala u Gamzigradskoj banji iz 1909. godine, 3. najstarija hidrocentrala u Srbiji.



https://youtu.be/3RAnnJ1DmKI


https://youtu.be/r23Nlc17G0c

Još jedan snimak iz hidrocentrale u Gamzigradskoj banji.




https://youtu.be/n7ZBU4zkNAY

Sa ranije pominjane HE Sveta Petka u Ostrovici u Sićevaćkoj klisuri, 60-ih.



[attachment=1]

Valjevo, posle Beograda, prvi osvetljeni grad u Srbiji.




[attachment=1]

Još jednom, HE Sveta Petka u Ostrovici u Sićevaćkoj klisuri, 60-ih.



[attachment=1]

HE Užice




[attachment=1]

Najstarija hidrocentrala u BiH je ona na sarajevskom vodovodu, u dijelu grada Hrid, puštena u pogon 1918. Proglašena je nacionalnim spomenikom i trebala bi da postane dio budućeg tehničkog muzeja.

http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3281 (http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3281)

Fantastično interesantna je HE Kraljevac na rijeci Cetini kod Zadvarja, čija je prva faza građena 1908-1912. Po završetku, imala je druge najjače instalirane generatore u Europi, a u obje Amerike samo tri elektrane su imale još jače. Građena je isprva kako bi snabdjevala tvornicu karbita u Dugom Ratu. Proširena je u drugoj fazi 1928-1932.

Изградња ове хидроцентрале је у то време (али данас би), био врло захтеван пројекат, пре свега у грађевинском смислу.

Да ли ова хидроелктрана и даље ради?

Mene zbog onih cijevi podsjeća na HE Kaprun u Austriji.

Da, ona se koristi i kao rezerva kad HE Zakučac ne radi, recimo radi remonta. Tehnički je sve tip-top. Inače je iz nje između dva rata Split dobivao struju.

Mene je za nju zainteresovala ova priča o bombardovanju tokom II svjetskog rata, pa sam je otišao posjetiti

https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/otkrivena-misija-engleskog-lovca-srusenog-u-kanjonu-cetine-kada-se-tajna-stara-vise-od-70-godina-pocela-rasplitati-mjestani-su-sami-poceli-donositi-dijelove-aviona-498656 (https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/otkrivena-misija-engleskog-lovca-srusenog-u-kanjonu-cetine-kada-se-tajna-stara-vise-od-70-godina-pocela-rasplitati-mjestani-su-sami-poceli-donositi-dijelove-aviona-498656)

Jedan od stanovnika Zadvarja je, preko groba pilota koji je pri napadu poginuo i ukopan u Beogradu, kontaktirao njegovu familiju nakon što je pronašao dio aviona

https://saafww2pilots.yolasite.com/rusty-russell.php (https://saafww2pilots.yolasite.com/rusty-russell.php)

Колико сам схватио, из акумулације ове ХЕ се снабдева водом Макарско приморје. То је не мање значајно са становишта живота људи у окружењу.

Da, jer cijelo Makarsko primorje napojeno je vodom sa Cetine.

O kakvom se inženjerskom pothvatu radio svjedoči i par slika iz vremena gradnje II faze

BTW vrlo blizu ove ceste, iznad Brela, nalazi se još jedno veliko podzemno sklonište JNA slično onom u Konjicu

Nešto iznad nedovršene Napoleonove ceste nad Brelima. Na žalost dosta je toga razneseno od ugrađene opreme i inventara...

(https://static.slobodnadalmacija.hr/images/slike/2022/07/20/22822102.jpg?1658407789)

https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/obala/u-izgubljenom-gradu-nekad-su-ljubovali-tito-i-jovanka-a-zbog-njega-je-tudman-poludio-od-bijesa-ispreplele-su-se-legende-jedna-je-91-postala-ziva-istina-1209857 (https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/obala/u-izgubljenom-gradu-nekad-su-ljubovali-tito-i-jovanka-a-zbog-njega-je-tudman-poludio-od-bijesa-ispreplele-su-se-legende-jedna-je-91-postala-ziva-istina-1209857)

https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/zagora/najljuci-biokovski-krs-krije-atomsko-skloniste-iz-kojeg-su-marsal-tito-i-vrhovnik-tudman-trebali-voditi-drzavu-u-slucaju-nukleranog-rata-zavirili-smo-u-nekad-najstroze-cuvani-prostor-1176067 (https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/zagora/najljuci-biokovski-krs-krije-atomsko-skloniste-iz-kojeg-su-marsal-tito-i-vrhovnik-tudman-trebali-voditi-drzavu-u-slucaju-nukleranog-rata-zavirili-smo-u-nekad-najstroze-cuvani-prostor-1176067)

https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/titovo-ekskluzivno-skloniste-sasvim-je-upropasteno-sve-je-pokradeno-i-unisteno-kazu-da-je-dobar-dio-osa-u-hercegovinu-da-je-gojko-susak-odnio-200-kreveta-556210 (https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija/titovo-ekskluzivno-skloniste-sasvim-je-upropasteno-sve-je-pokradeno-i-unisteno-kazu-da-je-dobar-dio-osa-u-hercegovinu-da-je-gojko-susak-odnio-200-kreveta-556210)

Интересантан је онај текст о погинулом пилоту и начину како се дошло до контакта са породицом. Једино ми у тексту смета што се помиње "покрет отпора" који се у Хрватској и Југославији звао "партизани".

Ma na zapadu su sve to trpali u isti koš, sa pokretima otpora u, ne znam, Francuskoj ili Grčkoj. Da se već u 1944. radilo o organizovanoj vojsci a ne samo gerilskim odredima kao drugdje, dobrim dijelom i danas nije poznato vani

Posjetio sam danas Hidroelektranu na Hridu u Sarajevu. Tu se nalazi najstarija sačuvana Peltonova turbina na svijetu!!!

Занимљиво! Може ли неки детаља више о времену градње централе и сл.

Naravno! Evo šta se kaže u odluci Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika ( old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3281 (http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3281) ):


Izjava o značaju dobra

Dobro predstavlja veoma rijedak i sačuvan primjer industrijskog nasljeđa iz perioda austrougarske uprave u BiH, za koji se veže više kurioziteta: austrougarske vlasti pred sam početak I svjetskog rata donose zaključak da se gradi hidroelektrana na Hridu, a sama centrala se gradi tokom i pušta u pogon krajem Prvog svjetskog rata. Ovo je rijedak primjer objekta hidroelektrane, kojoj se tlačnim čeličnim cjevovodom (sa svom pripadajućom izgrađenom infrastrukturom), dužine cca 3.200 metara, voda, sa Brusa na Trebeviću, dovodi u centralu, kinetička energija koristi za pokretanje turbina i proizvodnju električne energije, a zatim ta ista voda deponuje u vodorezervoaru Hrid i kao potpuno pitka koristi u vodosnabdijevanju grada Sarajeva.

Imajući u vidu činjenicu da je prva električna centrala u svijetu sagrađena 1882. godine u Njujorku (Nju Džersi), izgradnja  električne centrale, na parni pogon, na Hisetima, uz Miljacku, 1895. godine, te izgradnja hidroelektrane na Hridu 1913-1917 godine, sagledavajući izgradnju hidroelektrane u kontekstu vremena i prostora, dovodi Sarajevo u ravnopravan položaj sa ostalim svjetskim prestonicama tog vremena.

...

Lokacija           

Industrijska graditeljska cjelina električne centrale je situirana u padinskom dijelu Starog Grada, na lijevoj obali Miljacke, u naselju Hrid.

...

Prva hidroelektrana u Bosni i Hercegovini, izgrađena 1899. godine, je  "Elektrobosna" na rijeci Plivi snage 7 MW,  tada najveća u Evropi.

Do 1917. godine izgrađeno je nekoliko malih hidroelektrana: Plava voda Travnik, Kanal Una Bihać, Krušnica Bosanska Krupa, Trapisti (Delibašino selo, Banjaluka) i Hrid Sarajevo, koje su uz postojeće manje termoelektrane zadovoljavale tadašnje potrebe.

U periodu između I i II svjetskog rata do 1939. godine, izgrađene su hidroelektrane: Fojnica, Ljuta Konjic, Bugojno i druge. Intenzivnija izgradnja hidroelektrana počinje nakon II svjetskog rata. Zaključno sa 1991. godinom izgrađeno je 26 hidroelektrana uključujući i 11 malih hidroelektrana (do 10 MW), ukupne snage 2.377 MW i godišnjeg kapaciteta proizvodnje 8.900 GWh.(5)   

Do dolaska austrougarskih vlasti, u Sarajevu su se za osvjetljenje u kućama i na ulicama  koristile svijeće lojanice, a nakon 1878. počinju se koristi stearinske svijeće i petrolej. Za uličnu rasvjetu se krajem 19. vijeka, u evropskim gradovima počinje koristiti električna energija, pa na sjednici odžanoj u oktobru 1891. godine, opštinsko zastupništvo donosi zaključak da se uvede električno osvjetljenje Sarajeva i da se u tu svrhu potroši 360.000 forinti.

Godine 1893. otpočela je izgradnja prve električne centrale na parni pogon u gradu Sarajevu, na lokalitetu Hiseta, uz Miljacku. Do 1894. godine završeni su građevinski radovi, montirane mašine i položeni kablovi po gradskim ulicama, prvo probno paljenje električnih rasvjetnih fenjera je izvršeno 3. aprila 1895. godine u Koševskoj ulici, Ćemaluši do Ferhadije i Čekrkčinici ulici, dok je električno osvjetljenje uvedeno 1. maja 1895. godine na Apelovoj obali prilikom puštanja u saobraćaj prvog  električnog tramvaja.

Zemaljska vlada je 30. decembra 1894. godine donijela “Privremene propise za davanje električne struje od strane električne radnje u Sarajevu”, koji su izmijenjeni naredbom Zemaljske vlade od 1. juna 1897. godine.

Prvobitni proizvodni kapaciteti centrale na Hisetima su iznosili oko 4000 sijalica od 16 svijeća, sa mogućnošću proširenja na 6500 sijalica, na koliko je razvodna gradska mreža bila dimenzionirana.

Već 1896. godine, na električnoj mreži je bilo priključeno 780 sijalica razne jačine i 28 svjetiljki na luk za javnu rasvjetu, te oko 4000 sijalica za privatnu rasvjetu i za prenošenje snage putem elektromotora.

Zbog stalnog povećanja broja potrošača električne energije, u godinama 1899, 1902. i 1903, vrše se značajna proširenja proizvodnih kapaciteta centrale radi zadovoljavanja uvećanih potreba grada u električnoj energiji. U glavnim gradskim ulicama: Franca Josifa, Rudolfovoj i Ferhadiji u proljeće 1901. postavljene su “velike oblučne električne lampe na razapetim žicama”, ukupno njih 18, koje su gorjele sve do 22h uveče. Krajem 1904. godine u gradu je sa centralom bilo spojeno oko 22.000 sijalica, nešto svjetiljki na luk (oblučne lampe) i 70 elektromotora.

Ukupni troškovi gradnje elektične centrale i pomenutih proširenja su iznosili 2.157.328 kruna.  Električna centrala je poslovala kao rentabilno preduzeće koje je, nacrtom opštinskog budžeta za 1910. godinu, trebalo da donese 495.000 kruna: 55.000 kruna od osvjetljenja gradskih ulica, 350.000 kruna od privatnih potrošača i 90.000 kruna od tramvaja.

Počev od 1908. godine, godišnji prirast potrošnje električne energije u Sarajevu je bio 10%, što je izazivalo preopterećenost centrale i padove u sistemu napajanja energijom (npr. 7. oktobra 1912. grad je ostao potpuno u mraku).

Nakon nekoliko rasprava opštinskog zastupništva, za rješavanje problema nedostatka električne energije, bile su četiri opcije: 1) da se proširi postojeća centrala; 2) da se sagradi druga parna elektrana u Sarajevu; 3) da se kupuje struja od elektrane u Brezi i 4) da opština sagradi hidroelektranu kod Bogatića na Željeznici.

Stručna mišljenja inžinjera Grudera iz Vodne gospodarske zadruge iz Beča, kao i Vinklera, ukazivala su da je za gradsku opštinu najpodesnija opcija bila izgradnja hidroelektrane na rijeci Željeznici (kapaciteta do 6 miliona kilovatčasova: vodorezervoara od 24.000 m3, predračunaske vrijednosti od 1.8 miliona kruna), što je 2. maja 1912. godine usvojeno na sjednici gradskog zastupništva, a rješavajući zahtjev, vlada je opštini dala stogodišnju koncesiju korišćenja 3000 litara/sekundi vode iz Željeznice za funkcionisanje elektrane.

Međutim, već usvojeni plan o izgradnji hidroelektrane na Željeznici, bio je potisnut novom idejom: Početkom 1913. godine, stručnjak firme Andritz iz Graca u Austriji, je gradskoj opštini prezentovao jeftiniji i praktičniji projekat: “… prema kome bi se vodena snaga vodovoda Prača bez ikakve štete po pitkost te vode upotrebila za podizanje jedne hidrocentrale u samom Sarajevu. Ceo taj uređaj kojim bi se obezbedilo do 13.000 novih lampi stajao bi opštinu samo oko 400.000 kruna. Ponuda je bila privlačna i opštinsko zastupništvo je na sednici od 15. maja 1913. zaključilo da se pozove pomenuta firma da predloži i projekat nove hidroelektrane zajedno sa predračunom, a zatim da se raspiše konkurs za podizanje hidrocentrale i pri jednakim cenama da prvenstvo ovoj firmi. Posle raspisivanja konkursa na sednici zastupništva od 18. septembra 1913. usvojena je ponuda firme Andric u Gracu za podizanje elektrane na vodovodu Prača uz cenu od 435.000 kruna. No kako je do izbijanja rata vodovod Prača izgrađen samo do izvora Bistrice dok je glavna deonica Prača-Bistrica građena u toku rata, hidrocentrala na Dudinom Hridu u Sarajevu osposobljena je za rad tek pri kraju rata.”

Drugi pisani izvori daju komplementaran podatak, prema kojem je električna hidrocentrala na Hridu podignuta 1917. godine.

Na sjednici opštinskog zastupništva od 2. decembra 1913. godine, Električna centrala, koja je do tada bila opštinsko preduzeće koje je proizvodilo električnu struju organizovana je kao trgovinsko, pod imenom „Elektrana gradske opštine Sarajevo“.

Hidrocentrala na Hridu puštena je u rad 1918. godine i, sa određenim prekidima u ratnom i poslijeratnom peridu (period 1992-1995), nalazila se u pogonu sve do 16.12.1999. godine.

Opis dobra

Hidroelektrana na Hridu puštena je u rad prvi put 1918. godine i kao pogonski medij je koristila vodu dovedenu tlačnim cjevovodom dužine od cca 3200 m (horizontalne projekcije) od rezervoara na Brusu (toponim na planini Trebević) do centrale. Voda sa jahorinskog vrela Jahorina-Bistrica je cjevovodom dužine cca 22 km provedena do rezervoara Brus. Rezervoar Brus, kapaciteta 144 m3, napravljen je od betona, a tlačni cjevovod Brus je napravljen od željeznih cijevi unutrašnjeg dijametra od 350 mm. Zbog stvaranja velikih pritisaka, cjevovod Brus-Hrid je napravljen sa 5 rasteretnih komora, a visinska razlika od rezervoara Brus do ulaza turbina je cca 384 metra. Kapacitet hidroelektrane na Hridu čine dva horizontalna Pelton agregata snage po 675 кW, sa ostalim pomoćnim turbinskim i generatorskim uređajima.

Industrijska graditeljska cjelina električne centrale na Hridu se sastoji od: a) objekta električne centrale zajedno sa ugrađenom opremom (generatori, turbine, upravljačka i kontrolna oprema), b) stambenog objekta i  c) pratećih infrastrukturnih objekta.

...

U središnjem prostoru centrale hale postavljena su dva agregata, a svaki od njih ima turbinu i generator.

Korišćene su horizontalne Pelton turbine sa pomoćnim pogonima, turbinskom regulacijom i predturbinskim zatvaračima. Glavne karakteristike turbina su: Proizvođač: Maschinenfabrik, Austrija; Nominalna snaga: 675 kW;  Nazivni broj obrtaja: 600 obr/min.

Generatori sa pomoćnim uređajima, uzbudom, razbudom i regulacijom napona. Svaki od dva generatora sa pomoćnim uređajima, ugrađenim uzbudnikom i regulacionim sistemom ima slijedeće karakteristike: Tip: Wid 675/600; Proizvodač: SiemensSchuckert - Werke, Austrija;  Nazivna snaga: 675 kW; Nazivna struja: 118 A; Nazivni faktor snage: 1; Nazivni napon: 3.3 kV; Nazivni broj okretaja: 600 obr/min; Frekvencija: 50 Hz.

U donjoj zoni sjevernog poprečnog zida hale, u prostoru između centralnih kontrafora, postavljena je komandno-upravljačka tabla (dimenzija cca 2,60 x 3,75 m / visina x dužina).

...

Za remonte mašinskih postrojenja (turbina i generatora) izvedena je konstrukcija dvogredne mostne dizalice, dopuštene nosivosti tereta od 5 tona, raspona(10) od cca 11,45 metara, koja je, preko kranskih staza, napravljenih od čeličnih NP profila, oslonjena na zidne kontrafore.

...

Iz mašinske hale se pristupa komandnoj prostoriji (dim. 280 x 405 cm), pozicioniranoj u sjevernom bočnom traktu centrale, u njenom sjeverozapadnom uglu. Ova prostorija je vratima povezana sa prostorijom (dimenzija cca 405 x 640 cm), u kojoj je smješteno rasklopno postrojenje.

Prema jednopolnoj šemi elektrane, generatori u bloku sa transformatorima (3/10 kV) priključeni su na 10 kV mrežu preko 10 kV postrojenja TS 10/0,4 kV «Hrid». Postrojenje generatorskog napona 3,3 kV sastoji se od malouljnih prekidača, sa ugrađenom primarnom zaštitom od preopterećenja i kratkog spoja. Za napajanje vlastite potrošnje elektrane predviđen je transformator 3/0.4 kV; 50 kVA .

...

Prateći  infrastrukturni objekti

Na prostoru istočno od objekta hidrocentrale, u 70/80-tim godinama prošlog vijeka, izgrađeno je 10 kV postrojenje TS 10/0,4  kV «Hrid» na koje su priključena energetska postojenja hidroelektrane: generatori u bloku sa transformatorima (3/10 kV).

Na udaljenosti od cca 4 metra, jugoistočno od električne centrale, u prizemnom zidanom objektu dimenzija cca 2 x 2 metra, smješten je glavni zatvarač-zasun, dovodnog tlačnog cjevovoda sa Brusa, napravljenog od željeznih cijevi unutrašnjeg dijametra od 350 mm.

Ovo je vijest o prezentaciji ideje da se HE Hrid pretvori u dio muzeja inženjerstva BiH

https://www.aa.com.tr/ba/balkan/prezentiran-projekat-muzej-in%C5%BEinjerstva-bih-i-izgradnja-nove-mini-hidroelektrane-na-lokalitetu-hrid/1448024 (https://www.aa.com.tr/ba/balkan/prezentiran-projekat-muzej-in%C5%BEinjerstva-bih-i-izgradnja-nove-mini-hidroelektrane-na-lokalitetu-hrid/1448024)

Значи,  хидроелектрана "Хрид" више није у употреби. Можда јој треба нова ревитализација?

Pa to bi bio dio ovog projekta muzeja inženjerstva, za koji sam dao link. Problem je u Vodovodu i kanalizaciji, koji nisu zainteresirani da prihvate vodu u mrežu (jer je, navodno, imaju dovoljno), kao i u tome da rezervni dijelovi za tako stare generatore i turbine više nisu raspoloživi.

Ja bih sutra trebao doznati nešto više, jer bih se uveče trebao sresti sa dvojicom od inicijatora projekta - kako bih dobio materijal za reportažu u časopisu za koji pišem.

Ни за једну од тих старих хидроелектрана делови нису расположиви, али се могу направити. Ствар је воље и наравно пара за тако нешто.

Надам се да ћеш текст за часопис за који пишеш поставити и овде.

Hoću sigurno. Sinoć sam i saznao više pojedinosti, pored pretvaranja stare hidrocentrale u muzej, predviđena je i rekonstrukcija vodovoda koji dovodi vodu sa Pala i gradnja nove mini hidrocentrale blizu postojeće koja bi vodu iskorištavala za proizvodnju struje na isti način kao i kod stare. Od inicijatora projekta sam saznao da i na bečkom vodovodu postoji više takvih centrala

Ova rečenica me podsetila na nešto: tokom 2021. i 2022. bavio sam se koordinacijom u smislu zaštite na radu na rekonstrukciji nekoliko malih hidro centrala na jugu Srbije, starosti oko 100 i više godina. Od kolega iz Elektroprivrede Srbije dobio sam informaciju da nam u evropskim institucijama zameraju revitalizaciju tih malih hidro centrala jer narušavaju biodiverzitet na rečicama, a u Austriji ih ima više od 1000 (hiljadu), tamo valjda nema narušavanja biodiverziteta... a Srbija ih ima jedva 100 (sto).

Pa i nama u Bosni ih zamjeraju - doduše ne uvijek 100% bez razloga, jer se kod nas npr. prevodnice za ribu uopšte ne izvedu kako treba pa njima riba ne može da se kreće uzvodno. No ljepota ovih hidroelektrana koje se nalaze na vodovodu je da za njih gradnja brane uopšte nije potrebna - tako da je i ikakav uticaj na biodiverzitet jednak nuli

Nekoliko fotografija koje sam dobio od inicijatora projekta za ilustracije

Gledao sam kako se na MHE Sveta Petka, Jelašnica i Vučje vrši provera i popravka riblje staze - praktično u milimetar mora biti nagib po projektu tako da riba može da ide i uzvodno radi mrešćenja.

Na FB grupi "Rijeke Bosne i Hercegovine "Budi promjena"" su pak objavili negativan primjer neke od naših malih hidroelektrana, gdje je ta riblja staza postavljena tek formalno, neupotrebljiva (voda čak ni ne teče niz nju), i sa elektrana u Švajcarskoj gdje se vidi da su staze stvarno u upotrebi

Evo letka projekta

(https://i.imgur.com/kIhxIat.jpg)

(https://i.imgur.com/Wgn0enR.jpg)

Presjek i tlocrt podrumske etaže elektrane uz fabriku karbida u Jajcu, iz časopisa Austrijskog udruženja inženjera i arhitekata.