PALUBA

Када би и рођене земунце упитали где је Земунска тврђава, вероватно би се замислили а онда одговорили: "па вероватно на Гардошу".  Данас је Гардош градско насеље распоређено на узвишењу лесног порекла на десној страни Дунава и које доминира самим градом Земуном. Некако, налази се и "линији" са Калимегданом или наспрам њега, ан приближно истој надморској висини (105м). Природа је уредила да Гардош и Калимегдан у војно-географском смислу представљају две доминантне тачке и међусобно зависне тачке са којих се контролише широки простор ушћа реке Саве у Дунав. Онај ко је наумио да овлада Београдом или да контролише кретање Дунавом и Савом морао је да заузме једну од ове две доминантне тачке, а најчешће обадве. Зато није ни чуду што је и овде још у раном средњем веку настала тврђава.

Земунска тврђава потиче из раног средњег века  и смештена је на данашњем Гардошу. Од некадашњег утврђења се очувала само четвороугаона цитадела, у чијем средишту је 1896. године подигнута тзв. Миленијумска кула, данас познатија као Кула Сибињанин Јанка.

[attachment=1]
Кула Сибињанин Јанка. У предњем плану уочавају се остаци утврђења на чијем централном делу је и сазидана ова кула.

Тврђава представља најстарији објекат у Земуну, који се помиње још у 9. и 11. веку. Данашњи остаци цитаделе везују се за 15. век (на сликама то су камени делови тврђаве).  Првобитна утврда је страдала у Првом крсташком рату, а византијски хроничар Јован Кинам наводи да су Мађари 1127. године заузели Београдску тврђаву и од њеног камења подигли Земунски Град. Касније је Манојло I Комнин (1143—1180) заузео Земун и разрушио га (1151.), а његово камење је пренео преко Саве и обновио Београд. Османлије су тврђаву разориле 1397. године, када и оближњу Београдску тврђаву. Земун је 1411. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387—1437) дао деспоту Стефану Лазаревићу, a 1441. године је предат Ђурђу Бранковићу (1427—1456), а у њему је 11.08.1456. године, од последица рана задобијених током одбране Београда, преминуо Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко). У склопу напада на Београд 1521. године, Османлије су опселе и Земун, који је заузет 12.07. после јаког отпора који су пружили његови браниоци предвођени Марком Скоблићем. Само утврђење се помиње и 1609. године, а током XVIII века је већ било у рушевинама.

Сама трђава је правоугаоног облика, а на сва четири ћошка имала је по једну кулу окренута према свакој страни света. Растојање међу кулама износи око 45м. По легенди у овој тврђави преминуо је и Јањош Хуњади након одлучујуће битке са Турцима.

[attachment=2]
Остаци северозападне куле (у предњем делу фотографије)

[attachment=3]
Остаци североисточне куле

[attachment=4]
Остаци југоисточне куле (десно од стуба са камерама)

[attachment=5]
Остаци југозападне куле

[attachment=1]
Остаци зида утврђења на северозападној страни, одакле је данас приступ до Миленијумске куле.

Вероватно током 19. века утврђење је дозиђивано и проширивано допунским одбрамбеним зидовима. Практично, цели Земун је био војни гарнизон па је и ово утврђење имало значај последње одбране у случају напада са југа (из тадашње Турске).

[attachment=2]
[attachment=3]

Са северозапдне стране, према данашњем земунском гробљу налазе се остаци одбрамбеног зида на коме су јасно виде пушкарнице. Зид потиче из 1841. године и део је одбрамбеног бедема који је некада опасавао цели Земун. Данас је тај зид практично ограда гробља.

Већ сам поменуо на "линијску" и војничку повезаност Гардоша и Калимегдана. Њихова међусобна удаљеност је око 3800 метара у ваздушној линији.

Погледа на Калимегдан са Гардоша:
[attachment=1]

Погледа на Гардош са Калимегдана:
[attachment=2]

Иако су проближно истих надморских висина Калимегдан је војно "јачи" географски објекат, како због своје величине, положаја (непосредно изнад ушћа) али и залеђа (брдско).

Иако није део тврђаве, треба поменути и "Миленијумску кулу" (како јој је званично име) или "Кулу Сибињанин Јанка" (како јој је популарни назив).

[attachment=1]

Да би обележили хиљадугодишњицу  свог боравка у Панонији, Мађари су у Будимпешти подигли монументалну кулу, а још четири такве исте куле су сазидали у четири града, на крајњим границама своје тадашње државе. Земун, као најјужнији град у поседу угарске круне, био је један од та четири града.Градња је завршена 5. августа 1896. године, док је свечано отварање било 15 дана касније. Тога јутра, одржано је свечано богослужење у свим земунским црквама.  Земунска кула је једини такав споменик, који је остао на територији других држава, осим оне у Мађарској.

[attachment=2]

Кула је висока 36 метара. Сазидана је на истуреној тачки узвишења што је утицало на њене историјске функције од чувара града, преко осматрачнице до видиковца. Током 1914. године је била озбиљно оштећена дејством српске артиљерије, али је након рата обновљена. Данас се у овом кули налзи галерија и атеље,а видиковац на око 17-18 метара висине је отворен за посетиоце.

[attachment=3]
На предњем делу се уочавају остаци југозападне кружне куле.

Са Куле пуца леп видик на Земун, Београд и леву обалу Дунава (насеља, Крњача, Борча, Падинска скела)

[attachment=4]

[attachment=5]


За израду текста користио сам се записима са следећих сајтова:

http://www.zemun.rs/cms/sr/o-zemunu/kultura/spomenici-kulture/zemunska-milenijumska-kula-gardos
http://sh.wikipedia.org/wiki/Gardo%C5%A1
http://e-zemun.rs/vesti/zemun_vesti/reportaza/vidikovac-na-gardosu-rekonstrukcija-zemunske-tvrdave-2012/
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0
подацима са "сувенир карте" која се добије уз куповину улазнице за видиковац Миленијумске куле.

Све фотографије су сопствене "производње".

"Миленијумска кула" постојала је и код Братиславе, још једна је била код Ђера (Gyor), а мислим да је једна била и у предгорју Карпата, према старој граници са Русијом.

Те куле су означавале докле су се Мађари проширили, Гардош је био најјужније, Братислава најсеверније, код Карпата најисточније, али ми се чини да је Ђер није најзападније - та би требала да је на другом месту.

Čestitke  :klap za Džumbin trud.

На зиду видиковца Миленијумске куле запазио сам бројне графите - имена разних људи који су силом прилика (највероватније као војници) али и као посетиоци (после 50-тих година прошлог века) боравили на њему. И то је запис о једном времену. Има и немачких имена, највероватније војника АУ и/или Вермахта, а можда и обичних становника Земуна, међу којима је до Другог светског рата било прилично Немаца. Наравно има и их од пре годину-две, а затекао сам једног странца како се потписује.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Тај видиковац код куле, заправо остатак/патрљак тврђавске куле мало улево, једно је од мојих омиљених места за медитирање. Лепо је било у зору неког од студентских дана попети се на тај плато, поздравити излазак сунца а затим оронулим цигљаним степеницама на јутарњу кафу код "Радецког". Слично чудесно место постоји и у оном паркићу на почетку Калварије, мада је дрвеће порасло, па смета видику на Град.

Мислиш на овај плато и ове степенице?
[attachment=1]
[attachment=2]

Не. Треба се вратити мало назад, до данашњег Балкан Експреса, тј. оног вагон ресторана, где код саме урвине, десно од старе кланице постоји бетонски лук, од кога почињу степенице које иду скроз, скоро до обале, тј. до кафане - пецарошког друштва "Радецки". У време стогодишње воде 2006., клизиште је скоро однело те степенице од цигала, и тек пре око годину дана поново су их очистили од наноса земље, па се некако може спустити, кад је видно. По мраку је тешко и може се смандрљати.

Аха, то није код саме Миленијумске куле, то је на обали, код Машинске техничке школе? Управу си ту је некада био крај саме средњовековне тврђаве (зидине града Земуна).

То би требало бити негде десно од ове велике зграде жућкасте зграде (у даљини се види будући мост преко Дунава који граде Кинези):

[attachment=1]

Нисам тамо прилазио са реке, али би то биле негде при крају видљивог дела обале на овој слици (на "врху" брда):

[attachment=2]

Џумба, пуно хвала на теми!

Ово су места о којима је реч : "Вагон" и степенице којима се спушта до "Радецког" су одвојени стотињак метара. Обележио сам и "Машињак" и Кулу ради лакшег сналажења...

[attachment=1]

Jedna fotografija malo slabijeg kvaliteta iz 1925. godine.

Pogled sa Dunava na brdo na kome se nalaze tvrđava i kula. U prvom planu, u podnožju brda se vidi i zemunsko pristanište sa remorkerima i šlepovima.


[attachment=1]

Nekoliko planova i fotografija tvrđave sa sajta www.virtuelnimuzejdunava.rs (http://www.virtuelnimuzejdunava.rs)

Plаn Gаrdоšа sа ucrtаnоm оsnоvоm tvrđаvе.

[attachment=3]

Unutrаšnjоst S-I kulе Zеmunskе tvrđаvе. Kulа spоlјnоg prеčnikа 10 m zidаnа оd kаmеnа i оpеkе.

[attachment=2]

Unutrašnjost S-I kule zemunske tvrđavе. Nа dubini оd 4.95 m u S-I kulu оtkrivеnе su dvе grоbnicе nаprаvlјеnе оd rimskih оpеkа vеlikih fоrmаtа.

[attachment=1]

[attachment=4]

Pogled na milenijumsku kulu, snimljeno krajem 50-tih godina.


[attachment=1]

Ову разгледницу Миленијумске  или Куле Сибињанин Јанка сам већ поставио у теми "Филателија", али јој је овде пре место:

[attachment=1]

Уочљива је разлика између првобитног и садашњег изгледа. Као што сам напоменуо кула је 1914. и 1915. знатно оштећена а касније обновљена. Ова слика је са почетак 20. века, тачније одмах после изградње. Фотографија (разгледница) је у мом поседу.

Иста страна куле данас изгледа овако:

[attachment=1]

Šta je tvrđava bez plavuše.  ;)

Bravo, ovakvih starih utvrda u našim krajevima ima na stotine.
Možda se na ovaj način mlađe generacije malo zainteresiraju za ovaj dio svoje povjesti.

poz.

Ova tvrđava je za zaljubljene :angel::

[attachment=1]

Slikano sa vidikovca kule na Gardošu.

Još jedna iz 1932. godine sa istog mesta.


[attachment=1]


Istom prilikom, ove dve gospođice su uslikane kraj zida zemunske tvrđave. Iza njih, pruža se pogled na Gardoš, Veliko ratno ostrvo, pa i na sam Beograd. Na Dunavu (uvećani detalj) je uočljiv i parobrod koji ide nizvodno.

[attachment=2]

[attachment=3]

Nekadašnji izgled zemunske tvrđave i kule, pogled iz vazduha.


[attachment=1]


I ostatci kula i bedema danas.


[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Još par komada.


[attachment=1]

[attachment=2]

Fotografija kule i ostataka zemunske tvrđave iz 30-tih godina prošlog veka.


[attachment=1]

Još ove dve fotke.

[attachment=1]

[attachment=2]

Od kula su ostali samo temelji i delovi zidova, ali je sa tog mesta i dalje jedan od najlepših pogleda na podgrađe Zemuna i Beograd uopšte.

Iako se ne odnosi neposredno na trvđavu Gardoš podatke o Kontumacu u Zemunu napisaću ovde. Osnovni razlog je taj što se je zaštitini zid koji je opasavao Kontumac bio i odbrambeni zid za slučaj turskog napada i praktično prva utvrđena linija zemunske tvrđave.

[attachment=1]
[attachment=2]
Sačuvani ostaci autentičnog odbrambenog zida koji je opasavao Kontumac. Zid se nalazi u neposrednoj blizini današnje Zemunske bolnice (ulaz u bolnicu je 30m od mesta odakle je slikano), u Vrtlarskoj ulici.

Kontumac je ustvari karantin, odnosno propusna karantinska stanica kroz koju su svi ljudi, stoka i roba koji su iz pravca Turske, odnosno Beograda išla ka severu, odnosno tadašnjoj Austriji morali da provedu određeno vreme. Osnovna svrha je sanitarna, odnosno sprečavanje širenja zaraza, pre svega kuge koje je u to vreme , početkom 18. veka, bilo vrlo česta po Turskoj. Kontumac, odnosno organizovani karantin je formiran oko 1730.godine, posle jedne velike epidemije kuge u Turskoj.

Karantin u Kontumacu je trajao i preko 7 nedelja pa je za potrebe smeštaja relativno velikog broja ljudi, stoke i robe na prostoru Kontumaca sazidnao više zgrada i objekata za smeštaj ljudi, stoke i robe, uključujući i dve bogomolje, odnosno pravoslavana i katolička crkva. Obe crkve, pravoslavna Svetog Arhanđela Gavrila i katolička Svetog Roka i danas postoje u zemunskom (Gradskom) parku. Tokom brovaka u Kontumacu ljudi su podvrgavani lekarskom pregledu. Bolesni su ili vraćani nazad u Tursku ili odvajani u posebne barake na Dunavu, a zdravi su još neko vreme morali da provedu zbog toga što se i onda znalo da se simptomi nekih bolesti pojavljuju kasnije.

Prostor Konutumaca je obuhvatao prostor današnjeg zemunskog parka, kao i deo oko današnje bolnice (gde se i nalazi sačuvani deo odbrambenog zida), sve do  Bežanisjke ulice.

[attachment=3]
Pravoslavna crkva (kapela)  sazidana je 1786.

[attachment=4]
Katolička crkva Stego Roka je sazidana 1836.godine. Crkva nije u funkciji, odnosno otvara se povremeno za veće katoličke praznike.

Kontumac je ukinut 1842. godine. Parktično su svi objekti namenjeni nejgovom funkcionisanju porušeni osim crkava i već pomenutog zida. Na najvećem delu gde se nalazio Kontumac ,1880. godine je podignut Gradski park. U njemu je kasnije podignuta i zgrada Gimnazije. U parku se nalazi i spomen obeležje posvećeno francuskom književniku Lamartinu u znak sećanja na njegopv boravak u ovom Kontumacu 1833. godine.

Naslonjena na Kontumac nalazila se, kao što se i danas nalazi i vojna kasarna. Njen stariji deo je sazidan krajem 18.veka, a noviji (koji se u prvom planu vidi na fotografiji) najverovatnije u drugoj polovini 19. veka (nemam tačan podatka). To nije bez razloga jer su u Kontumaci bili uglavno stranci koje je trebalo, osim sanitarnom, podvrći i bezbednosnom tretmanu. Dakle, ako je trebalo vojska je interevnisala i u Kontumacu u svrhu održavanja reda i poretka.

[attachment=5]

Vojna kasarna čiji je stariji deo s kraja 18.veka (uočava se na dnu fotografije, na kraju ove sive zgrade) a noviji (ovaj sivi objekat) iz 19.veka. Oba objekta su pod zaštitom i ne mogu se renovirati bez odobrenja nadležnih arhitekata. U kasrani su  u vreme JNA bile Komanda stana RV i PVO, 99.čVP i četa veze KRV i PVO. I danas je ovo aktivni vojni objekat u kome su prištapske jedinice V i PVO VS.

Napomena: Podaci o Kontumacu preuzeti sa sajta www.saznajlako.com

Zemunska tvrđava kao detalj plana bitke "Plan de la glorieuse bataille Donnée le 16.e. aout. 1717. proche de Belgrade, sous le comandement de S.A.S. Monseignevr le prince Eugène de Savoye", prva polovina 18. veka.



[attachment=1]

Pogled na Zemun i tvrđavu, Prandšteterova minijatura, 1608. godine.



[attachment=1]

Isto, ovog puta kolorisana verzija.


[attachment=1]
 

Gravira Zemuna, verovatno 19. vek.


[attachment=1]

Pogled na Zemun sa kraja 18. veka. Austrijska vojska koristi ostatke tvrđave kao osmatrčnicu ka Beogradu, vide se fortifikacioni elementi naselja.



[attachment=1]


[attachment=2]

Остаци те Земунске тврђаве се и сада лепо виде на Гардошу. Види се то и на овим сликама које сам поставио у теми.

Minijatura Zemuna, verovatno 18 vek. Vide se ostaci tvrđave, kao i varoš sa fortifikcionim elementima, takođe na velikom ratnom ostrvu.


[attachment=1]

Srednjovekovni grad Zemun bio je sagrađen na brdu Gardošu, a sačuvano je samo toliko elemenata da se može ustanoviti oblik građevine. Grad je bio u obliku kvadrata sa polukulama na uglovima. Prvi put se ovaj grad spominje 1173. godine kod Florijanusa kao castrum Zemlen. Kasnije je bio u rukama Hunjadijevaca.

Ruševine ovoga grada vide se na nacrtu Beograda iz 1789. godine  (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21048.msg485111.html#msg485111) koji je napravio kapetan Mancini. Tada je među ruševinama bio podignut drveni toranj za izviđanje (osmatračnica).


Zemun (Castrum Zemlen)

Zemun je naseljen još u rimsko doba, kada se zvao Taurunum. Prvi put se spominje kod Plinija. Zemun (Castrum Zemlen, 1173) su 1096. godine opustošili krstaši, a u 12. veku uzalud su ga
opsedali Vizantijci.

U 15. veku je u posedu Đurđa Brankovića. U njemu je po tradiciji, umro posle bitke kod Beograda, 1456. Jovan Hunjadi.

Braća Skoblići ga junački brane protiv Turaka, ali uzalud. Od 1521. do 1717. nalazi su u turskim rukama a za to vreme propada utvrđeni grad. Na Gardošu u Zemunu vide se ostaci ovog grada.

Ruševine su urađene na slici Beograda 1789. godine, koju je uradio kapetan Mancini, a još tada je usred tih ruševina stajao drveni toranj za izgledanje. Danas je tamo neukusni milenijski spomenik.

Od ovog grada sačuvalo se toliko, da se može ustanoviti oblik grada. Bio je četvorougaone osnove. Sagrađen je od cigala, sa polukružnim kulama na uglovima. Kule su bile prema gradu zatvorene, tako da se u njih ulazilo kroz otvore u prvom spratu. Prozorski otvori su bili dosta veliki, pa su korišćeni kao prilazi odbrambenim balkonima.

U tvrđavama je bilo i udobnijih zgrada za stanovanje, za smeštaj posade, konja, hrane i oružja. Za vreme Turaka, od 1521. do 1717. godine, ovaj grad se nalazi u dosta teškom stanju, i kao utvrđeni grad propada.

Sam grad je bio na uzvišici sa strmim obroncima, kraj reke. Osnova grada je pravilni pravougaonik, koji se čak približava kvadratu. Naspramne strane, severoistočna i jugozapadna, imaju unutrašnju veličinu: 32,60 i 32,00 metra, dok severozapadna i jugoistočna mere 30,15 odnosno 30,80 metara. Ove razlike u dužinama naspramnih strana, dolaze od grešaka učinjenih prilikom postavljanja temelja. Na svakom uglu njegove pravougaone osnove, izgrađena je po jedna, i spolja i iznutra, okrugla kula. U sredini tvrđave nalazi se novi milenijski spomenik, tako da je nemoguće znati da li je na njegovom mestu postojala nekada branič kula, ili je postojala samo visoka osmatračnica od drveta,koja se vidi na Mancinijevoj karti iz 1789.

Zemun je tipičan predstavnik gotske epohe. Na njemu se još ne pojavljuju uređaji za vatreno oružje pa možemo pretpostaviti da su podignute negde u 14. veku.

Do danas, nisu vršena, ni arheološka, ni arhitektonska istraživanja ovog srednjovekovnog grada.

izvor (http://kpolisa.com/KP1/KP1-VI-2-Medic.pdf)

Волео сам да као студент, у жару припреме испита, после ноћног учења у зору одем на Гардош, видим излазак сунца, спустим се у Радецки, где попијем кафу и ракијицу, па одем кући на спавање. Понекад, не увек, најбоље сам учио тако... ноћу, па у праскозорје на Гардош да искулирам мало. Тада сам чак имао и повластицу за превоз, нисам се шверцовао, што радим данас, у овим годинама!!!

Tvrđava kao detalj mape "Feldschlacht bey Belgrad_im welcher Prinz Eugen von Savoyen mit 60.000 Deutschen 200.000 Tűrken am 16 August 1717."



[attachment=1]

Zemunska tvrđava sa detaljima i profilima fortifikacije koja je okruživala civilni deo grada. period 1740-60. godina.


[attachment=1]




[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Nije tvrđava, ali je mapa Zemuna iz 18. veka.

[attachment=1]

Renoviranje Zemunske tvrđave[attachment=1][attachment=1][attachment=1][attachment=1]

Pitam se, koliko nas zna da tzv Kula Sibinjanin Janka - Janoša Hunjadija nije uopšte stara građevina. Sagrađena je kao jedna od pet jednakih kula u Panoniji i srednjoj Evropi krajem 19. veka u čast hiljadugodišnjice doseljavanja Mađara u Panonsku niziju. Znam da je jedna, ili je bila u Bratislavi/Presburgu/Požunu. Gde su ostale tri, ja ne znam. Otuda nazivi - milenijumske kule.

Године 1896. током прослава миленијума од досељења Maђара (Угара) у Панонију, на територији тадашње Мађарске, подигнуто је седам споменика у местима од историјске важности за мађарску државу: Опустрасер (Мађарска), Мукачево (Украјина), Панонхалма (Мађарска), Њитра (Словачка), Братислава (Словачка), Брашов (Румунија) и Земун (Србија).

[attachment=1]

Све то пише у уводна два поста у овој теми.

Od juče dve fotke.

[attachment=1]

[attachment=2]

A šta to rade ovi radnici? Ne izgleda dobro ...

Na Tviteru kažu da ruše.

Brale, Twiter je poslednja instanca koju treba konsultovati ... obično je info sa njega potpuno pogrešan.

A i slaba mi deluje ta aparatura kojom rade da bi bilo rušenje  ??? ::)

Znam da postoje planovi o rekonstrukciji i obnovi dela tvrđave, radovi su trebali da krenu prošle godine. Možda su to ti radovi, naravno, kasne kao i sve u Srbiji ...

...


Deo Zemunske tvrđave obnoviće se do kraja godine

Milenko Kovačević, 24. juna 2018.


Do kraja godine jedan deo oštećene Zemunske tvrđave biće obnovljen. Za tu svrhu opština Zemun dobila je od oportuniteta oko 12 miliona dinara, saznaju Urbane strane. Taj novac mora da se potroši do kraja godine, a radovi na ošećenim zidinama privedu kraju. Što znači da u narednim mesecima mora da se uradi projekat, tenderski izabere izvođač radova, koji će prionuti na posao, da glavni grad Srbije dobije još jedan turistički biser.  Kako će se obnoviti srednjovekovne Zemunske tvrđave, osmilisli su sutrčnjaci Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Oni su pre dve godine uradili Projekat rekonstrukcije i restauracije, koji će morati da se prilagodi objedinjenoj proceduri novog Zakona o planiranju i izgradnji.

Sa obnovom utvrđenja i prilaznih staza, do izražaja će konačno da dođe Kula Sibinjanin Janka, koja se nalazi unutar ove utvrde.  Prema rečima Olivere Vučković, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture, stručnjaci ove gradske institucije su 2016. godine završili obimna istraživanja. Rekonstruktivni radovi su podeljeni u dve faze, a do kraja godine urediće se kupole koje su orijantisane ka groblju.

Podsećamo, srednjovekovno utvrđenje na vrhu Gardoša podignuto je krajem 14. i početkom 15. veka. Na dominantnom lesnom uzvišenju iznad Dunava, austrougarska utvrda bila je 30×32 metra. Na uglovima je imala kružne kupole. Bedemi tvrđave su zidani u kombinaciji kamena i opeke.

Prema naučno nepotvrđenim izvorima, tvrđava se pominje još u IX, a zatim u XII veku. Ono što se sa sigurnošću može potvrditi je da su postojeći zidovi iz XIV ili XV veka. Na Prandšteterovoj minijaturi iz 1608. godine, zamak u “Zemlinu” je sačuvan i pokriven. Na panoramama Zemuna iz XVIII veka, tvrđava liči na ruševinu. Velike izmene dogodile su se 1896. godine.  U sred ruševine, zida se monumetalna kula.


Stručna analiza

Prema rečima Olivere Vučković, v. d. direktora Zavoda, stručnjaci ove gradske institucije su 2016. godine završili obimna istraživanja ostataka Zemunske tvrđave.

– Imamo projekat rekonstrukcije i restauracije Zemunske tvrđave, koji podrazumeva statičku sanaciju i obnovu obrušene jugoistočne kule i obnovu lica bedema. Obnova je podeljena na dva faze – kaže Olivera Vučković.

Zahtevan i obiman posao obavili su Ljiljana Konta i Rade Mrlješ, stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.


izvor (http://urbanestrane.rs/2018/06/24/deo-zemunske-tvrdjave-obnavice-se-do-kraja-godine/)

Radovi kod Milenijumske kule na Gardošu - ima li razloga za brigu


Veliku buru u javnosti izazvali su radovi na Ušću i Kalemegdanu zbog gondole, a sada su građani zabrinuti i zbog dešavanja u Zemunu.

Posle gondole, Kalemegdana i Ušća, veliku buru na internetu izazvali su i radovi na zemunskom Gardošu.

Na jednim od najlepših vidikovaca grada radnici su još od kraja decembra, a radi se na rekonstrukciji ostataka nekadašnje Zemunske tvrđave, u čijem središtu je Milenijumska kula.

Međutim, nedavno je na internetu objavljena fotografija dvojice radnika i jedne hilti bušilice, koja nije baš najnežnija, zbog čega su se građani zabrinuli.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika za BBC kažu da nema razloga za brigu.

"Hiltijem su bušeni ostaci betonskog temelja bandere, koja je uklonjena pre mesec dana", navodi arhitekta konzervator Ljiljana Konta, nadležna za radove u Zemunu.

"Niko hiltijem ne razbija zidove Zemunske tvrđave, taman posla".


Šta se dešava?


Nekada davno, još u srednjem veku, na Gardošu je postojala Zemunska tvrđava, od koje je sačuvano samo nekoliko zidova i četvorougaona citadela.

Zavod za zaštitu spomenika sada radi na rekonstrukciji i restauraciji zidova te tvrđave.

"Najveći problem je obnova obrušene jugoistočne kule, koja služi kao vidikovac sa kojeg se pruža veoma lep pogled na Zemun i na Beograd", kaže Konta.

"Krenulo se u iskopavanje zemlje, da se ta kula sanira, a suština je doći do dna postojećih temelja Zemunske tvrđave, kako bi bio urađen novi temelj", dodaje ona.

Temelj bi trebalo da drži ostatke nekadašnjeg zida, ali i novih koji će biti izgrađeni kako bi Gardoš dobio obnovljeni vidikovac. Međutim, poslednjih dana mašine pored Milenijumske kule odmaraju, jer su radovi obustavljeni.

"Kopa se na prilično veliku dubinu, od pet do osam metara, pa sad čekamo proračun statičkog obezbeđenja te 'temeljne jame', da se na radnike ne bi obrušili ostali zidovi".

Prvi deo radova oko Milenijumske kule zvanično bi trebalo da bude završen krajem juna, ali Konta kaže da bi taj rok mogao malo da bude probijen. Radovi su podeljeni u dve faze, kaže, ali su u ovom trenutku obe "žive", dok se čekaju proračuni za temelje jugoistočne kule tvrđave.

"Trenutno se kopaju i tehnički rovovi duž ostalog dela tvrđave, a u planu je i obnova tih zidova, onoliko za koliko pouzdano znamo da su postojali".

U toku je i obnova stepenica koje vode do kule, a oko čijeg održavanja je bilo dosta problema, jer za njih godinama niko nije bio nadležan.

"Opština je to sad prenela na sebe i ona brine o tim stepenicama. Čim je to regulisano, počela i njihova rekonstrukcija, jer su dugo bile u lošem stanju.

"Međutim, i tu imamo mali zastoj, jer zbog nekih vlasničkih pitanja geometar mora da snimi teren".


"Zazidani kafić"

Tokom radova pojavio se i neobičan problem - kafić koji se nalazi tik uz Milenijumsku kulu.

Konta kaže da je bašta tog kafića bila bespravno proširena van svoje parcele. Zato je srušena, a na tom mestu će biti jedan od zidova Zemunske tvrđave. Međutim, onda se postavlja pitanje kako će građani ulaziti u taj kafić, jer će taj zid blokirati vrata.

"Naći ćemo neko kompromisno rešenje, trudićemo se da njihov ulaz ne bude blokiran. Nećemo osporavati postojanje tog kafića, niti mu zabranjivati rad", kaže Konta.

Unutrašnji prostor Milenijumske kule opština Zemun izdaje u zakup, dodaje.

"Ona radi nesmetano, nemamo nikakav uticaj na to".


Istorija

Milenijumska kula na Gardošu podignuta je 1896. godine u čast hiljadugodišnjice prisustva Mađara u Panoniji.

Bilo ih je četiri, na četiri strane sveta, ali je preživela samo ova, podignuta na najjužnijoj tački Ugarske kraljevine - u Zemunu. Visoka je 36 metara, a poznata i kao Kula Sibinjanin Janka, po mađarskom junaku Janošu Hunjadiju, koji je u 1456. godine porazio Osmanlije tokom Bitke za Beograd.

Na istom mestu nekada je postojala drevna tvrđava, o kojoj postoje zapisi još iz devetog veka. Ruševine te tvrđave, uz Milenijumsku kulu, najstariji su građevinski ostaci u starom jezgru Zemuna. Tvrđava je 1948. proglašena za spomenik kulture.

Kula je u međuvremenu postala jedan od najpoznatijih simbola Beograda, iako Zemunci često ističu da je Zemun grad za sebe, a ne deo prestonice Srbije.

izvor (https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=03&dd=14&nav_id=1517723)

Evo je "srušena tvrđava"  ::) :laugh:


...


Rekonstruisana srednjovekovna tvrđava na Gardošu


Predsednik Gradske opštine Zemun Dejan Matić sa zamenikom gradonačelnika Grada Beograda Goranom Vesićem, državnim sekretarom Ministarstva pravde Mirkom Čikirizom, državnim sekretarom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dr Miroslavom Kneževićem, direktorkom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Oliverom Vučković i pomoćnicom direktora Turističke organizacije Beograda Irenom Aleksićem 12. decembra obišao je uređenu tvrđavu i gardoški plato.


[attachment=1]


Zvaničnici ministarstva, grada i opštine uverili su se u kvalitet radova obnovljene jugoistočne kule sa istočnim zidom i pripadajućom terasom bedema (citadelom), zatim sa obnovljenom severoistočnom, jugozapadnom i severozapadnom kulom sa severnim, zapadnim i južnim zidom. Bila je to prilika da se ukaže na značaj saradnje opštine Zemun sa građanima, koja je u okviru projekta ''Da se radi i gradi po tvom'' uložila oko 15 miliona dinara da se rekonstruiše i restaurira stepenište koje se prostire od Lagumske ulice do gardoške terase, a koje je takođe deo istorijske celine Staro jezgro Zemuna.

- Gradska opština Zemun nastavlja sa politikom ravnomernog razvoja. U prilici smo da se uverimo kako rezultati jedinstvene politike resornih ministarstava Vlade Republike Srbije, sekretarijata Grada Beograda i Gradske opštine Zemun daju rezultate. Ponosni smo na činjenicu da smo jedan veliki projekat sanacije tvrđave, koja je karakteristična za Gardoš, priveli kraju. U ime svih građana Zemuna prenosim pozdrave i jedno veliko hvala svima koji su pomogli da naša tvrđava zasija novim sjajem - rekao je predsednik Matić, uz napomenu da će opština Zemun i sledeće godine raditi na sanaciji svih pristupnih stepeništa, ulica koje vode ka Gardošu, kako bi ova kulturno zaštićena celina postala pravi turistički raj.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je podsetio prisutne da je vrednost radova iznosila 34 miliona dinara. U tu svrhu Ministarstvo pravde je iz oportuniteta obezbedilo 12 miliona dinara, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obezbedilo je 12 miliona dinara i Grad Beograd oko 10 miliona dinara i zahvalio se resornim ministrima i njihovim saradnicima što su imali sluha za ovaj značajan projekat.

- Sada je na redu izrada projekta sanacije Milenijumske kule kako bi uz finansijsku pomoć Republike Srbije i međunarodnih donatora rekonstruisali ovaj turistički dragulj. Zavod za zaštitu spomenika završava projekat revitalizacije ograde Zemunskog groblja, koje je takođe istorijski spomenik. Ulice se restauriraju, tako da se Gardošu vraća osnovna funkcija, a to je turizam, ali i obrazovanje, kako bi mlade generacije znale svoju istoriju - rekao je Vesić.


[attachment=2]


Zemunska tvrđava je spomenik kulture, jedan od prvih utvrđenih u našoj zemlji 1946. godine. Stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Rade Mrlješ i Ivana Konta su 2016. godine je uradilio projekat.

Cilj izrade ovog projekta bio je da se ostaci bedema Zemunske tvrđave konsoliduju i restauriraju u onoj meri koliko postoje pouzdani podaci o njenom izgledu, ali i da se afirmiše jedan od najlepših vidikovaca u Beogradu. Takođe je važno da se kroz prezentaciju kulturnog dobra prepozna osnovni oblik citadele, kao i njena forma. Obnova Zemunske tvrđave je čin očuvanja identiteta starog Zemuna.

Kroz istoriju tvrđava je bila simbol moći, osmatračnica i vidikovac.


izvor (https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/rekonstruisana-srednjovekovna-tvrdava-na-gardosu-2019-12-12)

Jugoistočna kula, pre i posle radova.


[attachment=1]


[attachment=2]

[attachment=1]

Значи, завршили су "обнову" или већ шта. Мораћу да свратим кад буде леп дан...

Zemun sa okolinom, detalj mape: Das Koenigreich Bosnien, und die Herzegovina (Rama)

Authr: Šimek, Maxmilian, 1748-1798.





[attachment=1]

Pred kulom i tvrđavom, 1930. godine.



[attachment=1]

Занимљива слика. На том месту где стоји ова девојка је сада неки плато са рестораном...

Fotografija milenijumske kule iz 1896. godine na kojoj su tada vidljivi ostaci tvrđave.




[attachment=1]

Milenijumska kula i ostaci tvrđave, 60-ih.




[attachment=1]

Milenijumska kula i ostaci tvrđave, 70-ih.




[attachment=1]

Jedna zimska.

[attachment=1]

Još jedna idilična.

[attachment=1]