PALUBA

Vojna istorija => Ličnosti => Topic started by: JASON on June 14, 2013, 09:51:57 am



Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on June 14, 2013, 09:51:57 am
О војводи Пеку испеване су многе песме и написане књиге. Поједини догађаји из његовог живота су, међутим, изостављени јер се нису уклапали у главни ток приповедања.  Овде намеравам да, Читаоцу који није упућен у топличке прилике, укратко испричам причу о трагичном  сукобу два велика српска јунака, војв. Пека и поп Мичета војв. добричког.

После сукоба са Петром Вукотићем и књазом Николом, војвода Пеко Павловић Николић, вођа херцеговачких устаника (1875), напушта Црну Гору и долази у Прокупље 1878. г. (а не како се најчешће пише у  Бугарску), неколико месеци по завршетку стрпско-турских ратова, где преко опуномоћеника јевтино купује кућу и покућство одбеглог Турчина Михад бега Хасанбеговића.  Од краља Милана  Обреновића добија пензију а 1880. у П. долази и његова фамилија.
Јануара 1880. донет је Закон о насељавању ослобођених крајева Србије,  а месец  дана касније и Закон о аграрним одношајима , којим је укинут  турски  феудално-спахијски систем власништва над земљом.  Аграрну реформу и поделу земље бивших турских поседника спроводилa je комисијa Начелства топличког округа.
Пеку Павловићу је према Закону о аграрним одношајима,  октобра 1880. додељена земља у селу Бериљу, чиме он није био задовољан, па је због тога дошао у сукоб са једним од чланова Комисије, свештеником Димитријем Николићем  -поп Мичетом. 
Могуће је да је сукоб  међу њима постојао  и раније.  Војвода  Пеко  боравио у П. пет  година и за то време тајно је одлазио у Бугарску, где је  са радикалима и Пашићем  спремао упад у Србију и свргнуће краља Милана.  Прокупље  је, међутим, било упориште династије Обреновић  (није без значаја чињеница да се војв. Мишић после принудног пензионисања  1914.  настанио баш у П.) а завереничке намере војв. Пека, сигурно нису могле дуго да остану тајна.
Ко је био Димитрије Николић?
Димитрије Николић, поп Миче био је свештеник житорађски и велики  национални јунак, један од најзаслужнијих за ослобођење Прокупља и Топлице од Турака, па је због витештва  одликован   Златном медаљом за храброст и Таковским крстом, а указом књаза Милана Обреновића подарена му је титула Војводе добричког.
Иако је (други српско-турски)  рат био завршен, Прокупље и Топлица још за неколико година нису живели у миру. У околини и по шумама, крстариле су наоружане арнаутске банде, које су пресретале, пљачкале и убијале путнике на друмовима, нападале ноћу српске куће и заметале чарке с војничким стражaма на прилазима граду. У потери за одметницима биле су организоване добровољачке чете. На челу једне овакве чете, у сукобу код села Бериља, погинуо је и поп Миче.
Породица поп Мичета је, међутим, за убиство осумњичила Пека Павловића, подигавши на прокупачком гробљу скромни пешчаник  са следећем натписом:
Овде почива тело Димитрија Николића
свештеника житорађског
који у 30 г. живота свога
од безбожника Пека Црногорца
разбојнички 18.IX 1883. г. ПОГИНУ
Овај Споменик му подиже фамилија
Убиство поп Мичета остало је неразјашњено и поред свег ангажовања ондашњих власти. Пеко Павловић побегао је у Бугарску а  прави  убица, његов друг, ухваћен је и стрељан на истом месту где је поп Миче погинуо, у Тамном потоку код села Бериља. Кућа војводе Пека продана је на лицитацији за 2461 динар ђенералу Милојку Лешјанину.  Касније, (1914) ову исту кућу купио је за 7000 динара војвода Живојин Мишић.
Након Бугарске Пеко одлази у Русију, да би се пред крај живота вратио у Црну Гору да ту умре.  Када је свог болесног  перјаника посетио краљ Никола да му преда највише црногорско одликовање, ословио га је речима: Пеко, сури орле црногорских и херцеговачких планина, на шта му је Пеко узвратио: Господару, ја више нисам орао, јер ми је перје почупано. Поред Турака, и ти си га доста очерупао.
Пеко Павловић сахрањен  је на цетињском гробљу а на његовом гробу је натпис:
Неустрашивом јунаку
прослављеном војсковођи у борбама против Турака
и борцу за народно ослобођење
захвални црногорски народ


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: dzumba on June 14, 2013, 11:14:56 pm
Колико знам Ратко Павловић Ћићко, народни херој  НОБ-а из прокупачког краја је из фамилије Пека Павловића.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on June 14, 2013, 11:39:04 pm
Ратко Павловић Ћићко потиче из познате топличке фамилије Павловића из Бериља код Прокупља. Пеко Павловић био је његов прадеда-стриц. У ратовима за ослобођење и уједињење, братство Павловића имало је видног учешћа. Ратков отац Вељко погинуо је у Балканским ратовима; у Топличком устанку стриц Божа био је писар код војводе Косте Пећанца; деду Лазара убили су Бугари за време устанка. Ратко је био шпански борац. Погинуо је под неразјашњеним околностима 26. априла 1943.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on June 18, 2013, 07:06:35 pm
Здраво ЈАСОН,
Морам примјетити да у твом тексту о Војводи Пеку Павловићу има пар случајних грешака...

Пеко је имао веома оштар сукоб са Књазом у ЦГ и његовим тастом Војводом Петром Вукотићем...Када је стигао у Прокупље и тамо се настанио па и превео 40ак чланова своје шире породице Књаз Никола је уложио протест код Краља Милана како може примити у своју земљу његовог противника и тако му јефтино уступити велики посјед и имање...Тада и починје сукоб Војводе Пека и Попа Мичете који је имао задатак од Обреновића да изврши притисак на Пека и његову породицу да напусти Србију...то је Пека и натјерало да се окрене Пашићу и припремању Тимочке буне...која је имала за циљ свргавање династије Обреновић. Када се сазнало да Војвода Пеко ради против Обреновића притисци на њега кулминирају најавом да ће бити протјеран а имање му одузето...Тих мјесеци се и десила погибија Попа Мирчете са којом Пеко нема никакве везе осим што је Попа убио један његов познаник иначе старосједјелац...име Вам је вјероватно познато. То убиство је Пековим противницима послужило као средство да се коначно он исели из Србије...Преко Бугарске одлази у Русију гдје бива примљен уз највише војне почасти као носилац неколико руских царских одликовања, у Русији су му синови били на школовању а касније Пеков старији син Томаш постаје пуковник, командовао је пуком, бригадом, а затим и 117. дивизијом, рањен је 5 пута,одликован је свим орденима са мачевима које може добити његов чин, као и крстом Св. Ђорђа и златним оружјем. Томашев син Илија био је капетан коњичког одреда царске руске војске рањаван је 3 пута и носилац је више руских одликовања. Последње године свог живота Војвода Пеко проводи на Цетињу и када га је тада још увијек Књаз Никола посјетио разговор је вођен искључиво о томе гдје би војвода желио да почива када се упокоји, он је том приликом одбио књажев предлог да он и Војвода Петар буду сахрањени заједно пред Цетињским манастиром као вјечна стража... Ратко Павловић Ћићко је унук Пековог брата Крста који се такође населио у Прокупље и тамо остао, убијен је од стране својих сабораца у току НОБ-а јер је био пријетња својом харизмом и политичким искуством које је стекао у Аустрији, Чешкој и Шпанији...Војвода Пеко Павловић Николић описан је у европској штампи ток времена као творац герилског ратовања на Балкану, стратег који је покорио и највјештије османске војсковође, о њему су писали Никола Тесла у својим биљешкама, Вук Караџић, Марко Миљанов, Гарибалди и други...сликали су га Чермарк и Јукаровски...о њему су писале паришке и бечке новине...Хвала што сте отворили ову тему!


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on June 19, 2013, 07:21:08 pm
Здраво Governor,
У свом делу Земљописаније света Јоаким Вујић тврди да је у њему све што је речено тачно.  Ја, морнар од Палубе, не могу да се закунем пред преосвећеном иконом  свјатаго Прокопиа  да је све тако било како сам овде сведочио и написао. То, уосталом, и није била моја намера.   
Данас у П. живе бројни потомци Војводе Пека који једва да су и чули за свог славног претка,  а што се тиче попа Мичета, он је сасвим заборављен.
Покушао сам да, ипак, нешто отргнем, бар за извесно време, од заборава и уколико моја прича (a не историјска нарација) буде било кога подстакла на  размишљање и истраживање, онда моје казивање није било узалуд.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on June 19, 2013, 07:40:40 pm
Нажалост њих двојица нису једини заборављени јунаци... Потомци војводе Пека у Прокупљу би требали бити поносни на овог војсковођу...а у многим архивама се могу наћи подаци о његовом животу...као на пример тај да је Ратко Павловић Ћићко о Пеку говорио Ернесту Хемингвеју приликом њихових сусрета у Шпанији...или тај да је Пеков отац Павле Николић барјактар чевског батаљона страдао у крвној освети...Као што рече морнар од Палубе ево добре основе или идеје неком за истраживање...ПОЗДРАВ!


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on June 19, 2013, 07:56:11 pm
Војвода Пеко Павловић Николић (1828-1903)


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on June 19, 2013, 08:37:07 pm
Ил' се Херцег из гробнице дига,
Ил' Страхињић са Косова стига',
Или Твртко Котромановићу?
Није него Пеко Павловићу!
Зарек'o се књазу на Цетиње,
Да ће отет варош Невесиње,
Раскопати дворе Љубовића,
И у Борчу кулу Вазлагића.
То је било у прошлом вијеку,
Глас допаде Павловићу Пеку,
Сила турска креће од Билеће.
Сви хајдуци Пека послушаше,
На сигурне коње појахаше.
Узја Пеко претила ђогина,
Страшан као Никац од Ровина...


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on July 08, 2013, 03:53:14 pm
Некад и сад
Од старих зграда из турског времена сачувана је у Прокупљу и кућа војводе Живојина Мишића. После ослобођења од Турака (1879), ова кућа је прво била у својини војводе Пека Павловића, па је иста, према подацима из тапије 4. марта 1889. г. продата путем јавне лицитације Емилији жени ђенерала Милојка Лешјанина за 2461 динар, а 28. априла 1914. прешла је у посед Живојина Мишића, за суму од 7000 динара.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: dzumba on July 08, 2013, 09:25:57 pm
Да ли је ова кућа под заштитом? Има ли нека спомен табла на њој?


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on July 08, 2013, 10:35:08 pm
У П. спомен плоче углавном се налазе на кућама у којима су се одиграли догађаји од значаја за КПЈ и НОБ. Колико је мени познато кућа в. Мишића није под заштитом нити се на њој налази било какав натпис. Данас је својина браће Стајковић чији је деда био Мишићев ађутант. Половина куће је срушена и на њеном месту дозидана је нова зграда. У њој живи једна породица са Косова и Метохије.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on July 09, 2013, 01:06:22 pm
Сјајно Јасон!!! Одличне фотографије...У ком дијелу Прокупља се налази ова кућа?
Прије напуштања Чева и доласка у Прокупље војвода Пеко се годину дана (1880)заджао у мјесту Заврх код Никшића у кући свог брата, на тој кући се данас налази спомен табла.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on July 09, 2013, 03:44:16 pm
Кућа у којој је живео и која је била својина војводе Пека Павловића налази се у центру Прокупља у улици в. Мишића бр.14. преко пута зграде МУП-а. Двориште од улице одваја уски пролаз (дужине око 20 метара) и окружено је стамбеним зградама па се не види са улице. У истом дворишту налази се још неколико кућа из турског времена али садашњи власници не могу ништа поуздано да кажу о ранијим станарима  јер су тапије изгубљене и не постоје никаква писана документа. Првобитни изглед тих кућа у многоме је током времена измењен, зато што су више пута преправљане и дограђиване, тако да је данас прилично тешко назрети њихов старији облик. Занимљива је чињеница да је в. Пеко 15. маја 1882. г. од супруге Мијаила Антоновића купио у Прокупљу плац површине 4,5 ари, вероватно са намером да сазида нову кућу.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on July 10, 2013, 04:59:57 pm
У томе га ја вјероватно омела Тимочка буна која је почела средином 1883. године, војвода Пеко Павловић је имао искуства у подизању устанка у Херцеговини што је Николи Пашићу било од користи у самој припреми и организовању народа, ипак буну је Краљ Милан крајем 1883. угушио, а војвода Пеко је напустио Србију и преко Бугарске гдје се кратко задржао, стигао у Москву 1884. Јасон да ли има још неких интересантних прича или података о његовом животу у Прокупљу?


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: wermez on July 10, 2013, 05:25:10 pm
Znači,

Peko se preselio u Srbiju iz Crne Gore iz koje je pobegao jer se posvađao sa knjazom

Kupio je kuću i dobio penziju od kralja Milana

U međuvremenu je prelazio u Bugarsku i tu se dogovarao sa Pašićem da sklone Mikija sa prestola

Posvađa se sa popom, koji je bio kraljev čovek, oko zemlje

Popa ubije Pekov poznanik (ili pogine u borbi sa banditima) , i za to popova familija optuži Peku

Peko, pošto je nevin, šmugne u Bugarsku, a kasnije u Rusiju, gde umire.




Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on July 10, 2013, 06:02:55 pm
АХАХАХХАХА... А и ти сад спусти ниво поглавља на низак ниво, банално и духовито заставниче.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on July 11, 2013, 02:31:11 pm
У томе га ја вјероватно омела Тимочка буна која је почела средином 1883 године, војвода Пеко Павловић је имао искуства у подизању устанка у Херцеговини што је Николи Пашићу било од користи у самој припреми и организовању народа, ипак буну је Краљ Милан крајем 1883 угушио, а војвода Пеко је напустио Србију и преко Бугарске гдје се кратко задржао, стигао у Москву 1884. Јасон да ли има још неких интересантних прича или података о његовом животу у Прокупљу?


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on July 11, 2013, 06:25:04 pm
Разумљиво је да различите форме текста не могу да поставе све начине читања у исту  раван, јер неки од њих поседују повезаност, веродостојност итд... која је  у извесној мери,  одсутна код приче о в. Пеку и поп Мичету. Мој пост написан је у духу народне традиције; није намењен историчарима и из њега се не могу, по хронолошком редоследу,  укратко набројити  догађаји и неоспорне чињенице из прошлости.
Поука: Када читате неки текст, прво трагајте за очигледним апсурдима и питајте се како је то неко  могао да напише. Уколико пронађете одговор, тада ћете можда наћи да је део, за кога сте раније мислили да је бесмислен, променио своје значење.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on July 12, 2013, 09:26:26 am
Уз одобрење Књаза Николе војвода Пеко Павловић се 1900 године вратио на Цетиње, 1901. га је посјетио Књаз и уручио му Даниловим крстом 1 степена, тад је настала и анегдота која до данас живи и интерпретира се као истинит догађај, када га је Књаз затекао у постељи болесног и старог, рече му - Е, мој Пеко! Какав бјеше сури орао на Граховцу, Вучјем долу, на Муратовици и на касаби невесињској!
- Од тога орла, Господаре, више нема ни трага ни помена, јер доста си, Господаре, перја од крила тог орла и
ти очупа! - одговорио му је војвода.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on July 25, 2013, 02:54:26 pm
Село Бериље налази се на четвртом километру пута који води од Прокупља према Житорађи.  Изнад села су брда планине Пасјаче, доле река Топлица, а дуж друма налазе се куће.  Пошто у Б. живи велики број мојих пријатеља и познаника,  пре око месец дана отишао сам до села , надајући се да је народна традиција о личности војводе Пека још увек жива,  и да ћу од њих успети  да сазнам извесне податке о породици  која је доживела трагичну хероику срског народа крајем деветнестог и почетком двадесетог века.
Како за ову поставку,  код чланова Палубе (осим Гувернор-а) нисам успео да прубудим нарочито интересовање, одлучио сам да од  ове теме одустанем а сазнања до којих сам дошао, оставим за бољу прилику. Па ипак...
Данас сам  у Топличким вестима прочитао чланак у коме пише:

Akcija za pomoć porodici Pavlović iz Berilja
24 Jul 2013, Autor: Nina Đorđević
PROKUPLJE-  Kancelarija za decu i mlade Opštine Prokuplje organizovala je akciju pomoći porodici Pavlović iz Berilja, kako bi završili započetu kuću.
Akcija pod nazivom  „Humanost na delu – dani Svetog Prokopija 2013.“, organizovana je u restoranu „Olimpik Residence“, a sredstva su prikupljena od karata za zabavno veče. Akciju su podržali Opština Prokuplje, Unija privrednika, preduzetnika i zanatlija Toplice a svesrdnu pomoć pružio je i Muzički centar Niš.
Prema rečima Gorana Lazića, koordinatora Kancelarije za decu i mlade Opštine Prokuplje, akcija je pokrenuta kako bi prikupili sredstva za socijalno ugroženu porodicu Pavlović iz Berilja i obezbedili im sredstva za završetak započete kuće.
Tročlanu porodicu Pavlović čine dva invalida, koji nisu sposobni sami da se staraju o sebi. Oni  žive u neuslovnoj staroj kući i svakodnevno strahaju od urušavanja plafona. Zato smo organizovali ovu akciju da prikupimo sredstva i dovršimo novu kuću, koja je već započeta u istom dvorištu i za čiji završetak je potrebno još vrlo malo sredstava – rekao je Lazić i dodao da se nada da će porodica Pavlović konačno ostvariti bolje uslove za život.   
Kupovinom karata za ovo zabavno veče učešće je uzelo veliki broj privatnih preduzeća, samostalnih trgovinskih i zanatlijskih radnji, zatim prokupačka javna preduzeća i ustanove. Organizacijom aukcije, na kojoj je prodata repliku zastave „Gvozdenog puka“, prikupljena sredstva su se uvećala za određeni iznos. Svima koji su pomogli akciju predstavnici Kancelarija za decu i mlade i Opština Prokuplje uručili su zahvalnicu, dok je Zvonko Stiljković dobio zahvalnicu za lično angažovanje i doprinos u organizacij  akcije „Humanost na delu – dani Svetog Prokopija 2013.“

Кућа Илије (Цветка) Павловића у Бериљу


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: dzumba on July 25, 2013, 08:57:34 pm
Кућа оставља утисак. Види се да су власници били утицајна фамилија.


Title: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on July 26, 2013, 01:42:05 pm
Браво за канцеларију за децу и младе општине Прокупље!  :klap


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on July 29, 2013, 10:01:16 am
Сукоб између војводе Пека и Књаза Николе десио се током Битке на Бучјем Долу (1876) када је Пеко Павловић са још пар црногорских војсковођа инсистирао да се турска војска, која је била у повлачењу, тјера у јуришу до Невесиња и тако уништи. Књаз Никола се задовољио побједом у тој славној битци и послао Пека Павловића да држи Никшић под опсадом и ослободи га - што је војвода Пеко и учинио 1877 године. Али од тог времена више ништа није било исто у њиховим односима, а Пекови политички и дворски противници су то искористили и свакодневно су Књазу пристизале разне оптужбе на рачун Пеков. Тачку на ово сплеткарење ставио је Књажев таст војвода Петар Вукотић који је имао претензија да буде главни комадант црногорске војске у Херцеговини, што народ и црногорски и херцеговачки главари никако нису допуштали већ су на то мјесто жељели само Пека Павловића, наиме Петар Вукотић је оптужио Пека да га је у једној битци (на Крсцу) издао и није хтио да ступи у битку по наређењу и битка је из тог разлога изгубљена а црногорска војска претрпјела је огромне губитке, ова оптужба имала је за циљ да опере љагу са Петра Вукотића оца књегиње Милене који је био главни комадант у тој битци. Војвода Пеко позван је пред Војни суд- одузета му је команда над војском и није могао бити активан у војним операцијама... Ово је значила да онај кога је европска штампа називала "генијем пертизанског ратовања" више није могао бити ни обичан војник. Од тад па све до смрти 1903.год. војвода Пеко Павловић проживљавао је личну пустоловину која нема премца у историји 19-ог вијека.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 02, 2013, 03:36:15 pm
Будући да је Гoвернер-eва похвала мојих фотографија бивш. куће в. Пека у Прокупљу на мене деловала позитивно и потстицајно, одлучио сам да из другог угла, начиним још неколико снимака (2) и представим (препоручим) их меродавном суду чланова Палубе.   

[attachment=1] 

[attachment=2]         


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 02, 2013, 06:02:31 pm
На дан Светог Саве 1882. године, учитељи и учитељице основних школа у Прокупљу, приредили су беседу са игранком у корист сиромашних ђака. Међу дароваоцима били су мајор Радомир Путник и војвода Пеко Павловић. Јавну захвалност огласиле су Српске Новине 7. фебруара 1882. године (по ст. календару).

[attachment=1]
[attachment=2]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 02, 2013, 08:47:35 pm
Сјајне фотографије на које нас је Јасон већ навикао, као и податак из новинских архива.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 08, 2013, 05:22:46 pm
(http://)


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 08, 2013, 05:25:30 pm
Године 1879 извршен је попис становништва на ком су пописани и чланови породице војводе Пека Павловог и његове браће, већ следеће године су се са својим рођацима и пријатељима упутили на тада далеки пут у Прокупље. У попису се налази деда Ратка Павловића Ћићка, Крсто Павлов.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 15, 2013, 10:21:38 am
Братство Николић, од старине, води порекло из Матејевца код Ниша, одакле се, доласком Турака у ове крајеве (1428) одселило за Црну Гору. Њихов родослов, према писању Н. Андрића, може се пратити уназад до половине 15. века. Због жеље појединих чланова фамилије да постану родоначелници, затим крвне освете, али и других разлога, многи потомци су мењали презимена па је родослов непотпун и нејасан.
Пеко је с Чева дошао у Србију  1878. преласком Таре код Ограђенице; тај појас земље, насељен православним становништвом, био је готово увек независан од турске управе. Са собом је повео братанце: Голуба, Ђуру, Алексу и Станка и (да простиш) ћерку јединицу Стану. Касније су дошла његова браћа и остала фамилија.
Ф. Каниц: На 4 км пре Прокупља стигли смо у некад арнаутско село Бериље, где је 18.., често спомињани вођ херцеговачких устаника сердар Пеко Павловић основао прву црногорску колонију. Њених пет лепих и добро грађених кућа имају високе, зрачне просторије са чардацима и одају известан степен благостања ових некадашњих синова црних брда, којима није било лако да се сроде с пољопривредом. Пошто је Пеко, судски гоњен због убиства неког попа, пребегао у ..., глава ових досељеника постао је његов брат Крста. С овим људима, као и са оних тридесет породица насељених у Гајтану, окружна власт је и пре великог црногорског насељавања 1889, имала много муке због њихове непокорности, ненавикнутости на рад и високих захтева.


[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 16, 2013, 03:20:56 pm
У свим написима који говоре о разлогу одласка војводе Пека из Црне Горе наводи се његов сукоб са Петром Вукотићем, уз обавезан додатак да се ту не ради о било ком другом већ о оцу кнегиње Милене, односно тасту кнеза Николе, што наводи на сумњу како је војвода  Вукотић имао, због родбинских веза, заштиту кнеза Николе. (Као да је славном војводи Петру Вукотићу било потребно нечије покровитељство за сукоб.) Јер, из наведених разлога, они упућенији могу доћи на прозаичну помисао како се овде, ипак,  ради о обичној породичној свађи, пошто аутори текста,  прећуткују чињеницу: да је Петар Вукотић -шурак Пеке Павловића а Пеко Павловић -теча кнеза Николе.

[attachment=1]




Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 16, 2013, 03:26:55 pm
[attachment=1][attachment=2]

Војвода Петар Вукотић и његова ћерка Милена, кнегиња црногорска


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: kumbor on October 16, 2013, 04:19:52 pm

По ондашњим стандардима лепоте, Милена је стварно била лепа жена. Кад бих могао видети фотографију, можда бих могао дати и трајнију одредницу.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 16, 2013, 04:54:41 pm
Сестра Петра Вукотића јесте била Микна Павловић али не рођена, већ сестра Петровог старијег брата Мила Стеванова Вукотића па самим тим Пеко и Петар нису зет и шура а још мање му је Кназ Никола био тетак?! Сукоб војводе Пека и војводе Петра има своју генезу наиме утицај Пеков међу старијим војсковођама био је немјерљив, док је утицај књажевог таста на самом двору такође био немјерљив. Нетрпељивост између њих двојице имало је и другу страну а то је да је Кнегиња Милена била заљубљена у Пековог сестрића који је касније због интрига био и утамничен на Цетињу. Док оно што се са сигурношћу може знати управљање војском и устанком у Херцеговини био је главни разлог њиховог сукоба...као и то што су на сумњиве начине гинули први Пекови људи (војвода Максим Баћевић и други), слава војводе Пека је расла а самим тим и углед у народу, утркивали су се ко ће бити под његовом командом, на Вучијем долу је заузео главну коту Ковчег и протјерао османску војску до Билеће, са њим су увијек била његова 3 старија сина и 3 синовца, на Чеву гдје су били комшије, Пекове куле и имања су расла, игра судбине или нешто друго али још, један поп који је имао задатак од војводе Петра да мотри на војводу Пека је убијен. Вукотићима то није одговарало..... Био је ово веома сложен сукоб који је окончан на Bојном суду.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 16, 2013, 05:07:21 pm
МАРКО МИЉАНОВ
ПИСМО ВОЈВОДИ ПЕКУ ПАВЛОВИЋУ
Одавно ти бих што писа, Пеко. Откада си своју отаџбину Црну Гору оставио, откад су твоје и моје очи затворене да не гледамо један другога, млого сам пута узима перо да ти пишем, па нијесам мога. Но како почнем писати скупи ми се рој некаквије мисли, изгубим се (у) иљадама ријечи да не знам коју ћу од које прву с тобом изговорити. Обрету ми се сви говори твоји и сердара Јола у мисли, што гођ смо и о чам смо говорили кад имамо један другога. Ти знаш о чам је био наш говор, којега ни не бјеше доста даном и ноћем. Највиши говор и муке бјеу ни ране српске од Косова. Тешко је срцу гледат и једну душу ђе се мучи кад се помоћ не може, а не оволики народ што му се вјекови мучења као године бројати могу. Ове неисказане муке кад набрајасмо с доста дружине, разгађасмо како ћемо и(х) брзо осветит и наше српство створити.

У један говор о томе ти рече: "Одавно српски очеви синовима говоре да су им приготовили царство ласно да га добију. Но је доста тога било. Ваља ми да га добијемо. а синови да уживају". Рече ти Књаз: "Велиш ли тако. Пеко?" "Велим, господару. Да Бог да, ко оставља на сина, оста без сина и свега што му је Бог удијелио. Јер очеви који смију гинут неће на синове остављат". Млоге твоје племените ријечи које си ми у срце усадио - и ова ми је међу њима пристала......


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 18, 2013, 10:31:31 am
Устаничко веће
Поп Богдан Зимонић, плем. са Гацког поља; Лазар Сочица, плем. Пива, Језерац, Дробњак, и Пеко Павловић, вођа најодабранијих.
У Пријесеку код Никшића 6. априла 1876.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 22, 2013, 12:45:11 pm
Јунак чојку коња води

Између породица Николић и Спасовић владала је крвна освета. Једнога дана, у Дуги Никшићкој, намери се дружина Пека Павловића на чету Мирка Спасовића. Мирко позва Пека и између двојице непријатеља отпоче разговор.
Мирко: Знаш ли Пеко да сте ми ви Николићи убили оца, брата и синовца?
Пеко: Знам Мирко, а ви Спасовићи мени сте убили оца, стрица и брата.
Мирко: Грдан је Пеко овај наш разговор данас!
Пеко: Код крвника не може бити бољи. Но, да не дужимо Мирко. Ако си ме на мегдан звао, ево пољане па да се одмеримо.
Мирко: Нисам те звао на мегдан, него да се помиримо. Ево ти моје оружје Пеко, па ако мислиш да ја још дугујем крв твојој породици, удри на мене и нека ти је богом проста моја смрт.
Пеко: Узми оружје Мирко. Од данас моја пушка неће ударити на Спасовиће.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 22, 2013, 01:11:09 pm
Пеко Павловић се са непуних осамнаест година одметнуо у чету. Испраћајући га, мајка Микуша (рођ. Чупић из Загарча), овако му је говорила:
-Погини сине а не донеси срамоту чети и племену.
Убрзо, поред своје храбрости, Пеко бива тешко рањен већ у првом боју са никшићким Турцима. Песма о овоме каже:

Ту се рани Павловићу Пеко
Немаше му осамнаест лета
Рањена га уграби дружина
И изнесе под јелу зелену
Напуни му пушку џавердана
И врже га крај њега у траву
Да се њему у невољу нађе...


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 22, 2013, 01:59:25 pm
Крвна освета између Павловића и Спасојевића започела је након што су Спасојевићи на Ластви Чевској покрали стоку Николићима након чега је Павле Пеков отац са рођацима похарао и попалио Пјешивце село у ком су Спасојевићи живјели и убио Мирковог оца...Крвна освета је трајала 30 година и на обје стране је погинуло по три мушке главе, када је Књаз Данило чуо да су се војвода Пеко и Мирко Спасојевић измирили и "умирили крв" обојицу је наградио.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 24, 2013, 02:34:36 pm
Да у немачкој штампи објављивање непроверених вести има дугу традицију сведочи и писање Politische Correspondenz-а поводом устанка у Кривошијама. Српске Новине, 5.1. 1882. потрудиле су се да исправе неистинито писање Pol. Corr.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 24, 2013, 03:07:55 pm
Из збирке Вука Стефановића Караџића - Удар на Луково:

Шетају се три добра јунака
По равноме Чеву каменоме,
Једно ми је Машановић Станко
Од госпоцке куће Вукотића,
А друго је Крстовић Новаче,
Треће јунак Павловићу Пеко
Од крваве куће Николића,
Шетају се, разговарају се,
А све зборе о јаду турскоме....


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 30, 2013, 01:09:46 pm
[attachment=1]

Пријатељи војводе Пека: Лазар Сочица и Марко Миљанов.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 30, 2013, 02:13:40 pm
Писмо Лазара Сочице и Пека Павловића Светозару Милетићу (у коме му описују бој у Дуго ждријело 1876. године).

Поштовани господине Милетићу.
Буди ми здраво!

[attachment=1]

[attachment=2]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 30, 2013, 02:29:09 pm
СЕРДАР ЈОЛЕ И ВОЈВОДА ПЕКО

Куд су оно кренули далеко
Сердар Јоле и војвода Пеко?
Да их није наљутио неко,
Да их није књаз Никола кара
Па другога траже господара.
Два су ова Србина витеза
Нешто љути на Николу кнеза,
Па се мичу изван Црне Горе
Негдје старци с миром да одморе.
Не трпи их црногорски кнеже,
Међу њих се црни враг улеже.
Они дигли галаму на Књаза
Пеко му је Павловићу каза:
„Јунак јеси црногорски Књаже
То ти кућа и племство налаже.
Ваша кућа два пуна вијека
Дала није Турцима лијека.
И били сте стожер Црне Горе,
То ви нико оспорит' не море.
Ти си јунак да ти нема пара
Сједио си уз рускога цара,
На конгресу европскијех сила
И држао сабљу преко крила.
И сви други гологлави бише
Осим тебе и старца Падише,
Све ти људско и јуначко баста,
Ал' што храниш уз кољено таста,
Који ти се из двора не миче
Те велике јунаке спотиче.
И мене је стио да окаља
Да нијесам на До Вучји ваља.
Ти си тога дана командова
Са твојијем јатом соколова.
Гледао си са крвава хата
Кад је Лука Осман пашу хвата,
Кад је Ђоко посјека, Селима,

Је ли Пеко какве мане има?
Је ли који од братства Његоша
Тога дана мимо Пека проша,?
Ил' сердара Јола из Завале
Ђе се војске обадвије клале?
Што витеза Јола разоружа,
Што је обруч стеза око Спужа?
Отимао куле и фолтице
Улијета, у сред Подгорице.
Ја сам данас испануо мали?!
Срамота је кад се јунак хвали,
Али су ми јади додијали...“
Књаз Никола трпи га и слуша
Жа, му Пека и боли га душа.
Љут је на њих Петровић Никола
Ал' жао му два так'а сокола;
Два витеза да бјеже од Кнеза,
Што су понос били Црној Гори,
Но у томе Јоле проговори,
Ка небеска кад сине стријела,
Љути Пипер из Завале села,
Викну Јоле пиперски сердаре:
„Што уради, драги господаре,
Те си твоје рашћера војводе?
.....


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 30, 2013, 06:07:22 pm
[attachment=1]

[attachment=2]

Илустрације непознатог аутора. Архив НБС.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on November 06, 2013, 10:36:40 pm
[attachment=1]

Застава, бр.121. Нови Сад, 28.септембра/10. окт. 1975. Влас(т)ник и одг. уредник др. Свет. Милетић.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on November 07, 2013, 06:19:22 pm
Војвода Пеко Павловић на Bојноме суду
(Народна пjесма)
 
Ко опањка Пека Павловића
Пред Николу Књаза Петровића
Те суд војни том јунаку суди
Шта све могу да доживе људи
Скупише се војне старјешине
Тешку пакост Пеку да учине
Да прогласе као издајника
Војсковођу славног и ратника
Hа суђење ово необично
Предсједава Књаз Никола лично
С'десне стране сјeо таста свога
А с'лијеве министра војнога
Онда редом сједeше остали
Војсковође, сенатори стари
Књаз Никола с'мислима се бори
Докле у зло доба проговори
Ево сам вас сазвао браћо моја
Због несрећног Kрстачкога боја
Ђе нам слава јуначка пропану
Ђе хиљаде бораца ми пану
У бој против Сулејмана Паше
Због неслоге и несреће наше
Отужба је на Павловић Пека
И тешка га одговорност чека
Због толике грдне погибије
И грешека тешких од раније
Војвода га Петар оптужује
Да најтежу казну заслужује
Што издаде браћу без невоље
Од пакости и од самовоље

Скочи Пеко издржат не мога
Господаре крста ми часнога
Такве лажи и такве клевете
Не бих смијо свалит на дијете
Боја би се гријеха и Бога
И свемоћног свеца Острошкога
А не наме Павловoгa Пека
Војсковођу и стара човјека
Да назове издајником мене
Због несрећне битке изгубљене
И његове тврдоглаве ћуди
Да суд војни мени данас суди
Он никога не хтје да послуша
Но сам славу добити покуша
Па се данас са мном оправдава
Због хиљада изгубљених глава
Јер распоред војске добар није
Али Петар ником не признаје
Да паметни предлог може дати
Па да ће се yемља превртати
Не смије му нико преправити
Шта он каже тако мора бити
Па му зато војска и изгину
Мене у Ђед отјера планинину
И рече ми да мрднут не смијем
Док наредбу његову не добијем
Он ће yнати кад ће поручити
Он ће о том лично одлучити
Ја сам чеко све до саме ноћи
Када ће ми наређење доћи
Да с резервом у турке у летим
Не могах се јаду да досјетим
Да ми Петар ради о образу
Како би ме оклевето Књазу
Као што ме клевето и прије
Тако битка тога дана злога
Заврши се без учешћа мога
И ти књазе све знаш о овоме
Него по злу великоме моме
Нећеш таста да окривиш свога
Но га сматраш и штитиш за Бога
Закавго си с најбољим људима
Што ордење носе на грудима
И оружје о свилену пасу
Све најбољи јунаци на гласу
Све те Петар на то наговара
И поштене људе оговара
Да им главе дође преко тебе
А Разлога нема ни потребе
А ти све му аминујеш Књаже
И вјерујеш што ти Петар каже
Па јунаке брукаши главаре
Тешко твојој души господаре...
Што нијесте судили ми прије
Док рат још се завршио није
Онда сам ти од потребе био
Онда си ме чуво и бранио
Од клевете, напада и лажи
Е сад Пеко потребан ти није
Сад кад земљи проширих границе
И градове отех и равнице
Када побих и растјерах турке
Сад ме треба ставити на муке
Па нека вам на част служи свима
Шта с поштеним радите људима
Ви нећете Пеку наудити
Он је био и даље ће бити
Но ви што се у вас пакост рађа
А знам да вас истина погађа
Улизице и никакви људи
Суд народни вама ће да суди
А Бог све с неба гледа и слуша
Куд ће ваша зла и грешна душа...


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on November 07, 2013, 07:29:29 pm
А. Шуберт или Квинто Чени?

[attachment=1]
[attachment=2]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on November 07, 2013, 08:05:26 pm
К.Чени, на доњој слици се види његов потпис.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on December 05, 2013, 11:55:22 am
Руска штампа редовно је извјештавала 1886. и 1887. године ако би Војвода Пеко присуствовао неком значајном догађају, тако је у дјелима пар руских књижевника остало забиљежено војводино присуство на јавним скуповима посвећеним Словенском југу у то вријеме називаном Западна Русија.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on December 14, 2013, 09:49:50 am

По ондашњим стандардима лепоте, Милена је стварно била лепа жена. Кад бих могао видети фотографију, можда бих могао дати и трајнију одредницу.

[attachment=1]

Милена Петровић (27. април 1847. Чево, Црна Гора - 16. март 1923. Антиб, Француска), кнегиња и краљица Црне Горе до 1918. Била је ћерка војводе Петра Вукотића (1826-1904) и Јелене рођ. Војводић. Удала се 1860. у својој 13-тој г. за књаза Николу који је био старији од ње седам година. Зорка (Љубица) била је прво од укупно дванаесторо деце књаза Николе и кнегиње Милене. Фотографија је снимљена 1920. године.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on December 26, 2013, 11:16:25 am
[attachment=1]

[attachment=2]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on January 08, 2014, 02:39:40 pm
U narodnoj pjesmi nastaloj iz jedne zdravice Kňaza Nikole za Badňe veče na Cetiňu centralno mjesto zajuzima Vojvoda Peko Pavlovič’.

http://www.youtube.com/watch?v=Louce1-yUSw


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on March 04, 2014, 10:55:43 pm
Пеко Павловић и Селман ага

Селман ага Ченгић, потурчењак из Загорја, вазда је волео да изиграва моћника коме нико ништа не може. Једном о Ђурђеву дне, са неколико својих харачлија пође у нахију да купи главарину па га пут га нанесе у једно српско село на кућу попа Савовића где је у дворишту на бунару попова ћерка Јелена, још девојчурак, захватала воду. E сад, Селман батали посао по који је дошао и на превару уграби девојку себи за ђувендију, и пре него што поп узбуни народ , на добру мркову утече с друштвом у Загорје, у Ченгића кулу. 

[attachment=1]

Кад се то прочуло, глас дође и до харамбаше Пека Павловића. Пеко који је, ако ћемо право, преко мере био брз и прек на неправду и силу, чим то чу одмах дохвати пусат и не чекајући дружину похита у Загорје да освети срамоту.  Кад стиже пред Ченгића кулу он… 

/наставак следи/ 


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on March 08, 2014, 07:44:27 pm
/наставак/

… лупи звекиром и позва агу Селмана, али пошто не доби одговора, сам отвори капију и уђе у авлију. У авлији испод дуда у хладовини, уместо да шиљбоче, седели су наоружани агини момци, њих пет-шест и један шаркијаш (звао се Мујо), и пили неку шому.

Али пре него што наставимо причу да кажем нешто о чувеној кули Ченгића. У белешкама једног путописца остало је забележено: Цео двор са многим стајама озидан је каменитим високим зидом. Сама је кула је од камена на три ката, у сваком по више соба а у најгорњем боју где су одаје лепше украшеније, живе аге Ченгићи, који броје благо по казивању Гачана од 10 милијона и стога се не боје ни цара у Стамболу. У једној другој згради у горњем боју је Ченгића дивхана, која је округла као неки котур, на који се обично са прекрштеним ногама један до другога посађиваху Турци вијећници. Ван куле има једна џамија и у два низа као у некој улици поређани неки плетени кошеви, у којима дућанџије своју робу продају, а више куле раздвојено малом речицом, стоје неколико тврдо озиданих кућа, које представљају село Мули…

Како је у то време Селман био у лову, Пеко ласно оте агину сестру Фатиму, и то поред у чуду затечених шиљбока, које је, и уз ракију напустило јунаштво, а Селману остави абер да  донесе откуп у Гатачку шуму. (Пеко у то време још није прихватио рало и волове, већ је живео од хајдучкога заната.) Мало време затим Селман се врати из лова и кад убра абер он се закле да ће се каурину крваво осветити. Селман тада окупи силну потеру, све сам башибозлук из села Мула, Автовца и Грачанице, изузев оног шаргијаша и веселих шиљбока (који се беху притајили), и крену ка Гацку где га је у шуми у заседи чекао харамбаша са два- три друга, спремних на све. (За Пека се причало да је  четујући са јајошима по Херцеговини (и шире), више вијао и разгонио потере но оне њега, али о томе другом приликом.)
Елем, ту и није  дошло до неког великог боја. Кад угледа  Турке, Пеко потеже џефердар, пажљиво нанишани и опали пут Селмана који је јахао на челу потере. Пуцањ одјекну шумом и усмрти Селмана који паде на земљу а уплашени мрков зањишта, џилитну се и утече низ Гацко поље. У исти мах запуцаше и Пекови момци а башибозлук без поглавице, окрену плећа па стаде бегати према Метохији, не стигавши да покупе мртвог Селмана.

Одломак из драмолета: Пеко Павловић и Селман ага, аутор: Н.Н.
Пеко: Поклањам ти слободу Туркињо. Можеш ићи у Загорје, само не сама но с главом твога брата Селмана који се пpeд рајом заклео да ће ти поклонити моју главу.
Фатима (плачући): Фала теби јуначе, поклонио си ми слободу, очувао част, и дао братску главу, само те наше Загорје више никада очима не гледало…

 
Овде се завршава прича о Пеку Павловићу и Селман аги. Било је што је било, и… (можда) није баш све било онако како је написано. Ко зна боље, широко му (Гацко) поље. Ко зна више, родиле  му вишње. Прича, међутим, не би била потпуна да ономад, случајно листајући старе новине, нисам наишао на следећи допис:
Глас Црногораца, од среде 14. јула 1876. године, јавља:

После дводневног логорисања на гатачким степенима, кренусмо се данас у среду 30. јуна  раном зором на само Гацко поље где смо приспели после три часа хода. Гацко поље отвара величанствен призор путнику, који је као ја с војском путовао амо кроз стеновиту Гору Црну и кршовиту Херцеговину, куда се половина пута на коњу, а друга половина пешице путовати мора. Радостан глас, да смо без једне пушке добили толика села, куле и градове, које сама појава недогледна поља и равнице дивне усред голога крша заносаше ми и очи и душу ванредним миљем, каквог до јако нисам осетио…
Кад је књаз Никола пао с војском на Гацко, цела свита, са књазом на челу, поигравајући своје коњице, дојезди до пустих Ченгићеви двора, где их је на капији истих поздравио јуначки војвода пивски Лазар Сочица. С војничком свирком уљегосмо у пусту Ченгића кулу, која се тресаше од српске песме и радосног усклика.
Што буде било даље јавићу Вам опет, ма да знам да ћете ово писмо тек за 10-12 дана добити, јер смо ми сада три дана од црногорске поште у Херцеговини, али чујем да ће се за нама одмах одпочети повлачити телеграфска жица, која ће нас везивати са Граховом, и онда ћу вам моћи важније ствари и телеграфски јављати, ма да ћете их истим путем и са Цетиња добијати.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on April 02, 2014, 04:12:55 pm
[attachment=1]

Maло позната фотографија војводе Пека и пропратни текст (Ф. Каниц, Србија, стр 582.):

Према свему што сам чуо о кампањи која је у јулу 1876. покренута прутив Турака на подручју Старе Србије, и на овом сектору као и на Дрини испољила се велика квалитативна и бројна несразмера између српских снага и задатака који су им били постављени, јер је потпуно изостала очекивана подршка побуњене раје. Манастири и села су попаљени непуну годину раније, многе уцвељене мајке и удовице били су сувише озбиљна лекција коју су тој раји очитали дрски низами и башибозуци Мехмеда Али-паше, који је и овога пута командовао султановим трупама против Србије. Напаћена раја Лимске долине и на Тари траћила је своје снаге у бескорисним бунама које су дизали Спасо Јовичић код Бебова, поп Јевто Поповић код Бабиња, бањски игуман Прокопије Бујић, пивски поп Жарко Лешевић и архимандрит Нићифор Дучић око Прибоја и Нове Вароши.

Исто тако је и устанак који је много спомињани агитатор Пеко Павловић, подигао у фебруару 1876, а Црна Гора га оставила без обећане помоћи, имао за последицу то што је становништво Старе Србије, убрзо после Пековог преласка Таре код Ограђенице, било изложено још тежем страдању, јер су му се немилосрдно светили његови муслимански земљаци и Арнаути пљеваљског мудира Мехмеда Вехли-Шемсикадића и бегова Мехмеда Селмановића и Махмуда Бајровића.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on April 22, 2014, 11:46:09 am
1903. - Umro Peko Pavlović, crnogorski vojvoda i vojskovođa (Čevo, 1828 - Cetinje, 21. 04. 1903)

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1579487/Vremeplov+(21.+april+2014).html


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on May 28, 2014, 05:32:27 pm
[attachment=1]

Поводом прославе 50 година од ослобођења Србије од Турака, кнез Михаило Обреновић је 1865. године свим живим учесницима борбе за ослобођење доделио златни спомен-крст.
При избијању Српско-турског рата 1876. кнез Милан установио одликовање за заслуге против непријатеља, које је имало изглед споменице из 1865. г.
12. јула 1878. приликом коначног успостављања одликовања, одликовање је  именовано у Орден Таковског крста.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on June 03, 2014, 07:03:28 pm
Данас у П. живе бројни потомци Војводе Пека који једва да су и чули за свог славног претка,  а што се тиче попа Мичета, он је сасвим заборављен.
Многе гробове и гробља мојих предака прекрио је коров, многе разорило време  и уништила непријатељска рука.
Ако. Не замерам. Морало је тако да буде.
Ал ко  раскопа и препрода гроб поп Мичета, кости му растури а камен изнад главе  поруши и баци на гомилу шута?  Зашто, због чега? Због неплаћене таксе!? Да ли је референт гробних места знао да овај мали, скроман надгробник припада великом јунаку, можда најзаслужнијем појединцу, свакако команданту осталим појединцима – становницима Прокупља заслужних за ослобођење града (од Турака) на дан Светог Николе 6/19 децембра 1877?
Е… љуто неко, глуво време, а  звери … ржу, лају…  Ископаће тебе Били.
И где да идем? Куд сад да се денем?
Па ипак… ономад сретнем пријатеља Тому Р. и он ми рече:НЕКО је пронашао споменик, очистио га, и усправио поред пута близу највише липе на гробљу.
Порука роду мом: Слава и част и мир свакоме који учини добро… (Римљанима 2:10).

[attachment=1]

П.С. Поменути безбожник на епитафу није нико други до знаменити Пеко Павловић кога је породица поп Мичета осумњичила за убиство. 


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on June 04, 2014, 08:00:59 am
"Ал' тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дузност најсветија !" П.П.Њ


Септембра, октобра и новембра те 1883 године једни су били на страни Обреновића и гушили Тимочку буну а други на страни Николе Пашића и Карађорђевића и дизали народ на оружје. Политика је и тад поштене људе скупо коштала, а неки преко Саве у Бугарску.

Срећа је права што је НЕКО пронашао споменик и спасао га од нестајања!

Добро је да се овако ЉУДИ чувају од заборава!


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on September 02, 2014, 01:04:34 pm
Милан Ђ. Милићевић записивао је све што му се догађало и што је сматрао да је вредно помена. По ономе што је очувано, дневник има 14 књига и обухвата време од 1869 до 1905. Из ових записа видимо да су кућу Милићевића, свакодневно, на ручку и вечери, посећивали готово сви знаменити Срби оног времена. Српски књижевни гласник (1931), објавио је одломке из Успомена М.Ђ.М.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on September 02, 2014, 02:37:07 pm
Koja je godina ove "tajne vecere"?

Pozdrav!


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on September 04, 2014, 08:45:53 am
(1. децембар) 1880. година.
У Београду се последњих дана 1880. није дешавало ништа значајно, ако се изузме представа Народног позоришта Црногорци или  Бој на Грахову(јуначка игра у три чина с певањем), која је с великим успехом премијерно изведена и имала неколико реприза у новембру и децембру у увек препуној сали. Није искључено да су Пеко и Јоле присуствовали извођењу, или помагали редитељу Т. Јовановићу као стручни консултанти приликом реализације представе. Прегледао сам у Новинама Српским списак дошавших путника у то време, које су власници београдских механа и ханова били обавезни да доставе Управи вароши, али имена наших јунака нисам успео да пронађем. Да ли су одсели у конаку кнеза Милана или Турском хану, који су били резервисани за високе госте за које није важила наредба Управе (или код пријатеља), остаје да нагађамо. У сваком случају Пеко Павловић и Јоле Пилетић били су добродошли у Београду.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 09, 2014, 08:44:23 am
Кад је Марко 1878. у Даниловом граду боловао, рањен од издајничке руке попа Илије, посетише га двојица књижевника из Србије и пошто се заметну реч о вештини војевања рећи ће Марко:
-Ја мним да разумијем у ту работу и да би се окупиле све војводе, ја бих им кажева: пите каву и распалите чибук а ја ћу ту ђавољу муку учинит сам –  и војводе би ме пуштиле, а кад би доша Пека па река: муч Марко и ви војводе, пуштите мене да ја виђу ту ђавољу работу – ја би река: дела Пеко, јер ти то боље разумијеш и од мене и од свију војвода.

Чувени аустријски генерал, барон Гаврило Родић, из Вргинмоста на Кордуну, овако је оценио Пеку:
-У целом свету није бољега војводе за брдско војевање но што је Пеко Павловић.

[attachment=1]
Побратими Пеко и Марко - цртеж К. Клича


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 13, 2014, 09:59:45 am
Феноменално! Војвода и пјесник Марко Миљанов и Пеко су били пријатељи и истомишљеници до последњег дана! Ове фотографије су уједно и њихове најпоyнатије које се најцесце могу наци у литератури која се тице и помиње неког од њих. Ко о чему ја о изворима о овом разговору Марка и књижевника из Србије??


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on October 13, 2014, 03:10:42 pm
Унук војводе Пека Павловића

РАТКО ПАВЛОВИЋ

Потомак славног Чевљанина и војводе, син Петране и Вељка, Ратомир Ратко Павловић, одличан ђак и "поетска душа" - аутор збирке пјесама "Окови и без окова" (Лесковац, 1933) и серије запажених репортажа у "Гласу".
С јесени 1936. почео да студира економију у Прагу, гдје је – по сјећању Зоре Гаврић – био "најуваженији међу студентима, добар говорник, оштар дискутант, смео и досљедан". Један од организатора одласка "Прашког вода" у Шпанију. Пријатељ и саборац Ернеста Хемингвеја.
Ступио у батаљон "Димитров". У борбама на Харами, рањен већ послије 14 дана ратовања: "зрно је прошло кроз слабину, крај самих виталних органа у стомаку". По оздрављењу завршио Официрску школу и, у чину поручника, њен је политички комесар и водећи предавач, "важећи за даровитог говорника, одличног зналца економије и историје". Уз то, "полиглота и храбар борац..."
У логорима на југу Француске организатор је културног живота.
Домогао се родне Топлице и, наоружан пушком, кренуо у устанак. На челу топличких и јабланичких партизана, подједнако је успјешан као командант или комесар. За живота опјеван и слављен. А погинуо априла 1943. као командант одреда Јужномораваца. Народни херој.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: dzumba on October 13, 2014, 05:49:18 pm
Ратко Павловић Ћићко, погинуо у борби са бугарским јединицама код села Стрезимировци априла 1943.године, као командант Другог јужноморавског партизанског одреда.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 17, 2014, 11:11:49 am
Ратко Павловић, високи интелектуалац, човек лепог  понашања и опхођења, увек спреман да се заложи за другога, био је омиљен  и поштован у читавом крају. Кад су окупаторске власти, после априлског рата, покушале да га ухапсе, јер су га као шпанског борца сматрале опасним комунистом, жандарми су кришом поручили његовој мајци Петрани да јави сину да бежи у шуму.
Почетком авг. 1941. Ратко је подигао устанак у Топлици. Одличан говорник, способан да утиче на друге, привукао је симпатије свега устаничког света. Био је против братоубилачке борбе и за сарадњу са ЈВуО, али не и за сарадњу са Пећанчевим четницима, који нису били за оружани отпор против Немаца.
Мој отац га је лично познавао а ја сам ишао у школу која носи његово име. Још тада сам чуо приче да није погинуо у сукобу са Бугарима, већ да су га мучки, с леђа, убили  наши.

[attachment=1]
Ево шта о погибији Ратка Павловића пишу И. Ивановић и М. Младеновић:

Нова Алтера
Иван Ивановић: Библиографске белешке 6 и 7 (одломак)

У историографији је познато да је грађански рат српског народа у окупираној Југославији 1941/45. године започет у Топлици већ у септембру 1941. године. Ортужани сукоб између партизана и четника Косте Пећанца одиграо се у селу Сварчу 16. септембра 1941. године. Пре тога су партизани, под командом Ратка Павловића Ћићка, напали неке жандармеријске станице, као ону у Великој Плани, на Велику госпојину 28. августа. Партизани су спаљивали општинску архиву и црквене књиге, ваљда да би показали да у њиховој комунистичкиј држави неће остати ништа од старог система. Иначе, четнички војвода Коста Пећанац се одметнуо на Соколовицу већ крајем априла, а партизани су постројили свој одред  у порти манастира Ајдановац 3. августа 1941. године. Историографи се не слажу ко је кога напао у Сварчу. Комунистички историчари тврде да су четници блачког војводе Попа Мике напали партизане док су држали митинг у Сварчу, четнички да су партизани поставили заседу четницима и десетковали их.
После тога је дошло до великих сукоба између ове две формације, који су кулминирали у борбама на Пасјачи од 12. до 14. октобра. Грађански рат у Топлици више није могао да се заустави. За то време су у Западној Србији партизани и четници, они под командом Драже Михаиловића, сарађивали и заједнички стварали слободну територију.

Истакнути револуционар и борац од 1941. године Љубомир Цветановић Брка из Сурдулице изјавио је да Ратко Павловић Ћићко није погинуо у борби, како тврди комунистичка историографија, већ да је ликвидиран од стране комуниста због сукоба са Партијом, који се вукао још из Шпаније. По Цветановићу, налог за ликвидацију партизанског команданта дао је лично Јосип Броз Тито. Кад је Тито 1941. године сазнао где се налази Ратко Павловић, хтео је по сваку цену да га уклони, јер ако би дошло до сусрета њих двојице очи у очи, Ратко би открио да то није онај Тито с којим је он био у Шпанији, него да се ради о личности подметнутој од стране Руса. Налог за ликвидацију је донео Светозар Вукмановић Темпо, члан Врховног штаба, а егзекутори су били комунисти са терена. Да би био лакше ликвидиран и да би му се пољуљао углед међу борцима, Ратко Павловић је проглашен троцкистом и премештен из Топличког одреда у реон Црне Траве. Цветановић чак наводи име Ћићкобог убице: то је био његов саборац са Пасјаче, Петко Вуковић. Све ово је Љубомир Цветановић Брка изјавио 1990. године најпре на седници Општинског одбора СУБНОР-а у Сурдулици, а потом на страницама многобројних новина. Иначе, интересантан је податак да је Брка радио у војној обавештајној служби, па није искључиво да је изнео неке податке о Ћићковој смрти који су недоступни јавности.

KAZIVANJA UČESNIKA RATOVA U VLASOTINACKOM KRAJU
(Iz rukopisa lokalnog etnologa i istoričara Miroslava Mladenovića, nastavnika matematike u OŠ “Braća Milenković” selo Šišava opština Vlasotince, 30.jun 2009. godine)

Potičem iz partizanske porodice, ali još 1975. godine sam se počeo interesovati za sve likvidacije(bilо partizana bilo četnika) koji su STRELJNI ZBOG SVOGA UVERENJA, PA SAM TAKO I ZBOG LIKVIDACIJE PARTIZANSKOG KOMANDANTA I ŠPANSKOG BORCA RATKA PAVLOVIĆA ĆIĆKA 1943 godine po nalogu Tita-ostao bez posla šest godina, proganjan, doživeo nervni slom I zloupotrebom psihijatrije i sudova i položaja-bio prognanik I jedva ostao živ, sa velikim posledicama po zdravlje i život svoje porodice.

U istoriskim dokumentima ima  dve istine jedna da je poginuo od zalutalog zrna a druga u neposrednoj borbi sa bugarima.
Istina je bila drugačija. Negde kada je bilo postavljanje sekretara KPJ –u inostranstvu je tada Ćićko postavio samo pitanje: A ko je taj Tito? Ćićko je bio u španskom građanskom ratu i od 1941. godine u partizanima, da bi po kazni bio prebačen u crnotravski kraj.

U zimu februara 1943. godine po nalogu Tita dolazi Tempo Svetozar Vukmanović tada član vrhovnog štaba partizanskog pokreta da podigne ustanak na jugu prema Makedoniji i svraća po nalogu Tita u crnotravsko-vlasotinački kraj u selo Ravna Gora u Vlasotince. Tu je Tempo dao  nalog Tita-NAREDBU o likvidaciji Ćićka, KOJA IZVREŠNA U APRILU 1943 GODINE, TAČNIJE 26. APRILA  BEZ BORBE je Ćićko pogođen od zalutalog metka koga je isplaio ne BUGARIN-nego po NALOGU TITA Dušan Puđa (bio je tada partiski sekretar u Crnoj Travi) i umro je u Nišu.



Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: dzumba on October 17, 2014, 06:31:25 pm
Примећујем да два сведока наводе име различитих лица која су наводно ликвидирала Ратка Павловића.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 18, 2014, 11:09:21 am
Постоји још много различитих верзија о погибији Ратка Павловића, које су вероватно настале као последица првобитног несувислог  покушаја обмане његових сабораца - причом о залуталом метку. Но, оно што је неоспорно је да је Ратко био стварни предводник топличке револуције 1941. године. Ранији неспоразуми са Партијом су се наставили и у Револуцији, па је прекомандован из Топлице у Црнотравски крај, где је већ у првој борби с Бугарима погинуо под неразјашњеним околностима. Политичке прилике у послератној Југославији нису дозвољавале да се сазна пуна истина о Ратку, и вероватно се никада неће ни сазнати. Писаних доказа нема а мртва уста не говоре.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on December 05, 2014, 03:07:28 pm
Једна ратна прича (Руски Мир, 28. феб. 1875.)

…Ми дуго чекасмо на Крстцу док дознасмо, да су Турци прошли у Горанско. Пеко Павловић и Сочица брзо крену се са 1500 људи, и стигну Турке, који се враћаху натраг, код Муратовице, пет јаких баталијона, свега 2500 људи, без топова. После боја, који је по часа трајао, Турци окрену леђа. Потера продужи се до Тирстина, где стајаше друго одељење са два топа. Бежећи распростру мртви страх и у том последњем одељењу. Све се смешало. Топови заузети су напуњени, тобџије убијени на топовима. Топови су завода Бродвел 1872. године. Даље потера продужи се до реке. Много је Турака, који су били скучени, утонуло кад су прелазили преко реке. Спасло се у Липнику до два табора. Погинуо је кајмакам Горанска, три штабна официра и 14 виших официра. Заробљене су две жене кајмакамове. Заплењено је много аустријских сабаља. Број погинулих и пропалих без трага, још је неизвесан, 800 мртвих остало је на месту. Устаници задобише 670 пушака, 40 коња и 32 мазге. По извештајима на Гацко врнуло се свега 700 људи.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on December 09, 2014, 10:01:36 am
Једна послератна прича

Пеко Павловић, стари ајдук и јунак на гласу. Пеко је повиша узраста, дуга пружена носа, испод кога се помаљају црни и густи, не баш дуги брци. Главу носи обично сагнуту као човек, који дубоке мисли премишља. Изглед Пеков више је обичан. Израз лица није му ајдучки, али му је лице свагда озбиљно. У читавој појави његовој изражена је више сталност и сигурност, него енергија и иницијатива. Данас је могао прејурити доба од 50 година.
Што је Пеко, тај соко над соколом, у г. 1878. допао у присенак, то не мрачи славу његову, већ пада на оне, који су свој положај употребили на то да опадну и оцрне Пека у витешког кнеза, не били како тиме затрпали своје погрешке. Но историја која суди неумитно ни по бабу ни по стричевима него по делима – одаће правду свакоме по заслузи. Јунаци као што је Пеко стајаће пред судом историје чисти и светли – а опадачи ма били они на како високом месту примиће срамни жиг на чело своје (1878).


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on December 12, 2014, 04:33:14 pm
Руски мир??

Пеко Павловић и Књаз Никола 1901.

- Е, мој Пеко! Какав бјеше сури орао на Граховцу, Вучјем долу, на Муратовици и на касаби невесињској!
- Од тога орла, Господаре, више нема ни трага ни помена, јер доста си, Господаре, перја од крила тог орла и
ти очупа!


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on December 15, 2014, 11:30:11 am
Руски мир??
[attachment=1]
Лист Русский мир (Руски свет) популарисао је свесловенске идеје. Издавач и главни уредник био је генерал Михаил Георгијевич Черњајев. Имао је дописника у Дубровнику који је редовно и оширно извештавао телеграфски о устанку у Херцеговини. Тих  година (1875), на руском језику, из Русиjе у Србију бесплатно су стизали Руски мир, Петербургские ведомости, Новое времjа, Гражданин и др. дневне новине. Србске Новине, Глас Црногораца, Застава и др. листови често су их користили као извор информација.
(Черњајев је 1875. са неколико хиљада добровољаца, дошао у Србију и био командант Моравске војске.)


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on December 27, 2014, 11:55:35 am
Ластва је некада била катуниште (бачија) Чевљана. Стадима (2500 – 3000 оваца) су се издизали војвода Петар Вукотић и војвода Пеко Павловић Николић. 
Наводно, и данас постоје озидине у Доњој Ластви које се народ назива Пекове торине.
[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on January 06, 2015, 03:04:07 pm
[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on January 12, 2015, 01:11:04 pm
ПЕКО ПАВЛОВИЋ  :) наравно!


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on January 12, 2015, 02:00:53 pm
Прокупље је од Турака ослобођено г. 1877. на Светог Николу. Прилазећи граду, расположени борци чачанске бригаде под командом Аксентија Јаковљевића и команданта ибарске дивизије Стевана Биничког – певали су:
Биће муке и кукњаве Турку
закукаће буле у Прокупљу…

Годину дана по ослобођењу (1878), у Прокупље се доселио војвода Пеко Павловић и купио кућу на месту означеном крстићем.

[attachment=1]
Поглед са Хисара на Шећер и Черкез ма(ха)лу у Прокупљу 1878. године.

Илустрацију је урадио проф. Владислав Тителбах (1847-1925), а објављена је 1887. године, на стр. 763. књиге Владимира Карића - Србија, опис земље државе и народа. Нажалост, због уметнутог натписа Прокупље по фотографији, један део слике, на коме се налазе црква св. Прокопија и Југ-Богданова црква, затим, православно и католичко гробље, не може да се види.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on February 02, 2015, 10:02:37 am
Новине Српске, 29. маја 1881. године
[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on March 19, 2015, 12:32:18 pm
Исток, јан. 1876. (разлажући у једноме чланку источно питање)

Надвојвода све херцеговачке војске је Пеко Павловић, сенатор и војвода црногорски, а осим тога један од првих јунака у Црној Гори. Пекова велика, и можда највећа заслуга је што ће данас да се реши то дуго повлачено источно питање. Вештини и јунаштву Пека Павловића има се захвалити, те је устанак херцеговачки читаву годину дана издржао, и мушки и јуначки дочекао, да Србија и Црна Гора у акцију ступе. Прошле године слабо се разносило име Пека Павловића. Мање вође и јунаци истицали су се, - просто пак с тога, што се хтело да устанак херцеговачки носи на своме челу имена својих вођа и војвода. Али при свему том био је ПЕКО ПАВЛОВИЋ БОГ РАТА У ХЕРЦЕГОВИНИ.
Да, тако је било, у Пека се српски свет највећма и уздао, а он га у уздању своме није изневерио. С тога је Пеко заслужио вечито признање свију Срба и данашњег и каснијег нараштаја.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on April 21, 2015, 10:03:44 am
1903. - Umro Peko Pavlović, crnogorski vojvoda i vojskovođa (Čevo, 1828 - Cetinje, 21. 04. 1903)
Цетиње, 21. апр./4. мај 1903. године.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on April 21, 2015, 10:30:43 am
Па дан смрти славног српског војводе Пека Павловима, од М. Кајмачића.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on April 22, 2015, 11:32:04 am
http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-romul-osnovao-rimumrli-jovan-djordjevic-peko-pavlovic-i-mark-tven-u-agresiji-nato-bombardovana-zgrada-negdasnjeg-ck-skj-poslovni-centar-usce.html?alphabet=l


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on October 08, 2015, 09:18:17 am
Драматизација Херцеговачког устанка

У Просветном ковчежићу нађох Писмо из Петрограда Радована Кошутића, написано фебруара 1894. године. У њему, између осталог, пише:
Узех место у Лајфертовом позоришту. Даје се: Милосрдна сестра или све на жртву отаџбини, велика драмска представа у 4 чина и 8 слика из времена словенске борбе за ослобођење 1875. – 1876. године, с балетом, живим сликама, експлозијом и разрушењем куће, пожаром села, битком у горама и сјајном апотеозом.

Сиже је узет из херцеговачког устанка. Лица се деле на Херцеговце (Пеко Павловић и Мићо Љубибратић), Црногорце (Леко Даниловић и Милена, његова невеста и милосрдна сестра), Србе (Трифко, маркитант), те по руским појмовима разноврсне народе: Босанце, Башибозуке и Турке; а ту је и Жорж Диран, француски дописник, Словенин-патриот и др.
У првој радњи херцеговачке вође се саветују под шатором Пека Павловића. У савет стижу гласови о турским зверствима, долазе и добровољци и рат је објављен турском парламентару. 

За тим (други призор) носе рањенике. Онај Србин Трифко игра кукавицу; да се извуче из боја, он легао здрав- читав на носила; болничари га носе, ну приметив да није рањен, изврћу га, а он бега, вичући: Еј, куку, куку! Међу осталима доносе и рањеног француског дописника; он је на самрти, ну геније живота јавља му се, милосрдна сестра негује га, он се заљубљује у њу, опоравља се и у пророчанском сну види оно, што се десило прошле године у Тулону: француско – руско братство. То је ефектан призор: балет с француским и руским заставама у рукама изводи разне слике.

Тек што се Француз опоравио, а Башибозуци ударише на село. Трифко бежи кроз прозор, али га један хвата; уплашени маркитант, да га умилостиви, предлаже му да пије ракију; Башибозук се опија, а Трифко га пљачка: скида с њега одело и бега. Словенин – патриот потпаљује барут, и лети у ваздух заједно са непријатељима.

Србин Трифко стиже у логор херцеговачки, где би га убили, држећи га за Башибозука, да јадник не поче викати: Еј, куку, куку! и да се не прекрсти. У логору настаје весеље; народ игра коло, Трифко води, словенски народни танец, у свима фигурама четворке. Кад али нуто кавге у сред весеља. Онај дописник баш се поштено заљубио у милосрдну сестру, па то криво њеном младожењи, Црногорцу Леку Даниловићу; Леко зове Француза, ни више ни мање, већ на двобој, да га убије. Истом да се пролије крв јуначка, кад, на срећу, Турци ударише. Трифко бега (Еј, куку, куку), Француз спасава живот свом супарнику, ну овај ипак умире; бој се бије, пушке цикћу, а по које женскиње врисне од страха. Врло ефектан призор.

Битка је изгубљена, устанак је угушен. Француски дописник враћа се у отаџбину и зове Милену са собом; што да не иде с њим кад је слободна?  Она му одговара родољубивим стиховима:
Ти си ми драг, ну још ми је дража моја отаџбина. Доћи ће време, нашим тићима порашће крила, и несрећна моја постојбина, моја драга Херцеговина, биће слободна. На жртвеник њојзи све треба принети, па и љубав своју.
Комад се свршава алегоричном групом у бенгалском огњу: Заштитница Русија на прагу Балкана.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on April 25, 2016, 08:16:49 pm
http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-umrli-jovan-djordjevic-peko-pavlovic-i-mark-tven-rodjeni-sarlota-bronte-i-ipolit-ten-romul-osnovao-rim-u-agresiji-nato-bombardovana-zgrada-negdasnjeg-ck-skj-poslovni-centar-usce.html


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on April 26, 2016, 08:51:14 am
[attachment=1]

По свему судећи, Пеко ни ову бугарску пензију, oд 150 франака месечно, није дуго уживао, јер се, и поред тога што је имао статус пензионера, бавио додатним радом. Управо због тог 'рада на црно', 28. септембра 1885. године, заједно са Николом Пашићем, ухапшен је у пивари Ђорђа Лазаревића у Видину. Николу је бугарска полиција спровела у Рушчук, а Пека су послали у Трново у интернацију. Ускоро после тога, 14. новембра избио је српско-бугарски рат.



Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on April 26, 2016, 01:33:37 pm
Управо због тог 'рада на црно', 28. септембра 1885. године, заједно са Николом Пашићем, ухапшен је у пивари Ђорђа Лазаревића у Видину.
Пивара Ђорђа Лазаревића у Видину била је место (главни штаб) где су се најчешће окупљали српски емигранти кујући заверу против краља Милана. Потпомогнут храбрењима, али, пре свега, и империјалима од стране славјанског комитета у Русији, Пашић је намеравао да преко Тимока упадне у Србију са 3000 наоружаних људи, подељених у три чете и да (поново) побуни зајечарски округ. Договорено је, да у исто време Пеко Павловић, заједно са Петром Карађорђевићем, продре преко Јавора са 1000 Пипера и побуни ужичку и рудничку околину. У том циљу, при крају августа 1885. приспела су у Видин четвора кола, на сваким по четири сандука пуна нових пушака, које су одвежене у пивару Ђорђа Лазаревића. Почетком септембра цео Видин је врио од српских емиграната и од Црногораца, добро наоружаних, одевених, и расположених за бој. Чекао се само час, када ће на врху Ртња бити запаљена ломача, која ће дати сигнал за почетак устанка.
Српска влада, међутим, имала је не мали број људи, који су били увучени међу емигрантима, да потајно јављају српским властима о њиховим одлукама и намерама и да их у исти мах подстичу на што скорију оружану акцију. Да склони Пашића да се у Србију пређе чим пре упорно је настојао његов секретар Јанко Пилетић, који је у ствари био поверљива особа краља Милана.
На граници су већ биле предузете сходне мере. Привучено је мноштво жандармерије и војске те би емигранти одмах на првом кораку били искасапљени. Проглас о присаједињењу Источне Румелије Бугарској, и ако је пореметио њихове планове, дошао је за емигранте у добар час. Они дознаше, да је наређена мобилизација српске војске, те су сматрали да би изазивање буне и стварање немира у Србији у том моменту било непатриотично. На предлог Аце Стојановића, емигранти реше да се разиђу, но пре тога на захтев Пеке Павловића дали су и последњу рубљу за исплату његових најамника. Убрзо после тога, Николу и Пека ухапсила је бугарска полиција.



Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on May 07, 2016, 09:00:57 am
Томашев син Илија био је капетан коњичког одреда царске руске војске рањаван је 3 пута и носилац је више руских одликовања.
Правда, 17. 10. 1938.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on August 06, 2016, 09:33:42 am
Пеко Павловић и Бећко Аџиманић

Пошао Пеко с Чева у чету и са њим седам-осам друга. У Лигунар планини, више Никшића, сретну се с Турцима и стану препуцати једни на друге читав сат. Напослетку, Пеку то досади, па сиђе на друм и повиче:
  - Који си Турчине, те се, ево, гонимо и препуцавамо цијели дан?
  - Ја сам Бећко Аџиманић, а који си ти? – одговори Турчин па изађе пред Пека.
  - А ја сам Пеко Павловић. – Мило ми је Бећо, што се нађосмо, да свршимо једном, да један другог не ћерамо више кроз ове планине. Но ајде да подијелимо мегдан на ону ледину.
  - Вала Пеко, чуо сам да си добар јунак, али сам мислио да си паметнији! Како чоче, да Бећко Аџиманић и Пеко Павловић крваре овај бјелиш, а да гледају само ово двадесетак друга мојијех и твојијех! Но кад си јунак, ка што и јеси, поручи, па ћу ти ја изаћи ђе гођ очеш од Никшића до Цетиња – да чује сва Црна Гора и Херцеговина.
Пеко подиже капу, и рече:
  - Вала ти Бећко!- пружи му руку, и опрости се с њим да доцније углаве мегдан.
Пеко пође с четом у Херцеговину, а Бећко пут Никшића. После тога, Бећко ускоро погине у Дуги никшићкој, и тако се сврши да јунаци мегдан не поделише.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on September 09, 2016, 01:30:11 pm
На цетињском старом гробљу – споменик војводи Пеку Павловићу.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on September 20, 2016, 11:52:41 am
- Наумио сам Пеко – рећи ће књаз Никола – да тебе и војводу Петра, кад умрете, укопамо пред Цетињским манастиром да будете стража светом Петру.
- Немојте то нипошто чинити, Господару! Мене и војводу Петра не копај у један црквени сјен.
- А због чега Пеко? – упитаће књаз.
- Зато Господаре, што ћемо бити близу један другога, па се можемо и на оном свијету завадити. А бојим се и тога да ће војвода Петар бити свемоћан и код тамношњих светитеља, као што је био код ових земаљских.
Књаз се осмехну и рече:
- Пеко, кад одемо на тај свијет сви ћемо по заслугама бити праведно оцијењени.
- Хоћемо Господаре – одговориће Пеко - вријеме је најбољи судија, оно ће, уз Божју помоћ, дати свакоме што је – за живота – заслужио.
Пеко је убрзо умро. Сахрањен је код Влашке (Гробљанске?) цркве, уз учешће великог броја бораца које је у бојевима предводио и народа који је са њим и његовом судбином саосећао. Није, веле, било Херцеговца, који је могао доћи, а да није дошао да га испрати.

(Из књиге Марка Вујачића - Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци.)

[attachment=1]



Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on December 27, 2016, 10:47:58 am
Пеко Павловић и Лука Ђурковић


Пеко Павловић, Баћо Мићуновић и Видак Копривица, враћали су се у Бањане са Цетиња, гдје су били на договору око припрема устанка у Херцеговини. Успут, кад су били у Трепчима, наиђу на кућу Луке Ђурковића. Лука је сједио испред куће и они му назову бога, а он, пошто им отпоздрави, рече:
     - Јеси ли ти то, Пеко Павловићу?
     - Ево јесам, Лука.
     - Је ли то с тобом Баћо и Видак?
     - Ево, јесу.
     - А одакле данас, на овом варопеку?
     - Са Цетиња. Идемо у Херцеговину, тамо пуца пушка – дижу се Херцеговци на устанак. Стојан (Ковачевић) и Перо Тунгуз имају чете и чине чуда од јунаштва.
     - Оће они соколови, богами, но ни ми не смијемо стајати прекрштених руку – боље је да им хитамо у помоћ.
     - Нећеш дуго чекати Лука – на то ће Пеко – наићи ће јајоши, па им се придружи, и ускочи у Херцеговину.
     - Тако ми бога, нема ми милијега гласа од тога – рећи ће Лука – све што може пушку носити у помоћ браћи, а да шта друго.
Пеко, Баћо и Видак кренуше да иду, а Лука ће:
     - Нећете, тако ми бога, мимо моје куће тако, но свратите да попијемо коју.
     - Немој Лука, богати, хитамо па ћемо имати кад други пут – на то ће Пеко.
     - Чуј, чуј, Пека – опет ће Лука – радије бих, чоче,  да ми у њу удари гром но да ми такви људи не сврате у кућу.
Види Пеко нема се куд камо, одјаха коња и право пред кућу, а Лука завиче:
     - Петрана! О, Петрана!
Изађе жена пред кућу, а Лука ће:
     - Ево људи у кућу.
     - Па нека их, Лука – одговори Петрана – у ову кућу су људи и прије долазили: некад бољи а некад гори, и добро дошли.
Пошто се Петрана упита с Пеком, Баћом и Видаком, и по обичају их пољуби у руку, Лука намјести мале троножне столице и они посиједају.
     - Петрана – повика Лука – метни тај ибрик у ватру, да испечемо људима каву.
     - Оклен кава – сину Петрана – кад у овој кући није било зрна каве ни на светог Аранђела.
     - Аох, црна образа – преобрази се Лука – а да нема јадна била ђе по чаша ракије?
     - А да има, тако ми бога, у Габелу Рисанску доста, ма у ову кућу нема ни сузе – одговори  Петрана.
Пеку би мучно, па ће рећи:
     - Остави се, Лука, за нас је стима и дочек кад смо ушли у ову јуначку кућу, а имаћемо се кад стимавати.
Петрана, тада, донесе један бакрени ибрик пун воде, и стави уз ватру.
     - Шта ћеш то, Петрана? – упита Лука.
     - Што те знали јади, Лука, зовеш људе на оно што немаш – одговори Петрана.
     - Па што ће ти та' ибрик?
     - Да испечем каву, Лука. Имам негдје у скрињи десет зрна, па сам их чувала и од тебе крила, ако би се намјерио кад стидан гост,  јер да сам ти за њих казала ти би их давно попио.
Док је ибрик био уз ватру, Петрана стави пред Пека пуну боцу рисанске ракије.
     - Шта је то, Петрана? – повика Лука.
     - Ракија, Лука, а да није вода.
Огријеши се Лука као да му је човјек даровао коња, а Пеко се насмија и рече:
     - А да, невјесто, што ти би да збориш да немаш ни каве ни ракије?
     - Што? Да се опамети Лука кад зове људе у кућу; он вас је звао а знао је да нема ни каве ни ракије.
     - Имаш ти, Лука, паметну жену – рече Пеко.
     - Није лоша, Пеко – на то ће Лука – но је зла и језичарка. Велестовка је – скрчила ми је јарам, па ми не да ока отворити.
Пошто попију каву и ракију, Пеко, Баћо и Видак поздраве се с Луком и Петраном и продуже пут Бањана.
Неко вријеме, после овога, пред Лукину кућу бану Пеко са још неколико главара, и повиче:
     - Домаћине, јеси ли дома!?
Из куће се јави Петрана:
     - Није, војводо, отишао је са неких двадесет Трепчана у ту Херцеговину, а мене са овом ситнежи оставио у празну кућу: но јате, сјашите с тих коња, да ви дам по кап млијека.
Пеко скочи с коња, отвори бисаге, па извади двије боце ракије и кило каве, и зовну Петрану:
     - Ево, невјесто, да те дарујем, па кад сврате стидни гости да их имаш чиме дочекати.
     - Хвала ти, Пеко, но је срамота! – рећи ће Петрана.
     - Батали јадна, каква срамота – на то ће Пеко.
Петрана утрча у кућу и кад Пеко крену, гурну му чарапе у џеп од доламе, и рече:
     - Хвала ти, јуначе, и ђе чуо и ђе не чуо, такви ми бастадури и људи вазда у кућу долазили.


(Марко Вујачић – Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци)


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on January 05, 2017, 07:31:36 pm
https://youtu.be/Louce1-yUSw


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on January 05, 2017, 07:39:50 pm
Relevantno za ovu temu u ovoj velicanstvenoj narodnoj pjesmi je na 5:40.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on April 22, 2017, 06:03:50 pm
http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-umrli-jovan-djordjevic-peko-pavlovic-i-mark-tven-rodjeni-sarlota-bronte-romul-osnovao-rim-u-agresiji-nato-bombardovana-zgrada-negdasnjeg-ck-skj-poslovni-centar-usce.html?alphabet=l


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on May 19, 2017, 07:46:49 am
На Цетињу, у Суботу 10 Маја 1903.
Глас Црногораца, број 20.

✢ Пеко Павловић

Ја сам хајдук што
     гоним хајдуке.
Гласнија је моја
         хајдучина.
              (П.П.Њ.)

Онога, што нису штеђели убојни куршуми, што га нијесу могле савладати природне непогоде и оскудице у дугом низу четничких година по крвавим разбојиштима Херцеговине, - обхрвала је и савладала тешка болест, тешки недуг, који га је био приковао болесничкој постељи за пуних девет година а у Неђељу 4. o. мј. oслободио га је тјелеснијех мука и страдања, зором тога јутра, нестало је војводе Пека Павловића!
Пеко Павловић!...
Са тијем именом је спојена убојничка слава српског четовања за читаву половину прошлога вијека.
Заточници слободе, браничи сиротиње раје, заштитници слабог и нејаког, страшилишта силних и зулумћара – српски четници убројили су у своје редове Пека Павловића већ првих дана кад се он дохватио убојног оружја.
Дугом и Голијом разлијегао се убојнички поклич Пека Павловића кад год је требало стати на браник подјармљених, кад је год затражила слава и корист његове отаџбине, при сваком позиву неумрлог Књаза Данила и Великог Војводе Мирка. Њих двојица знали су још у оно тешко доба да снага отаџбине, снага њихова лежи у јединству, у нераздјељивој цјелини Црне Горе са околном браћом преко тада ускијех граница наше отаџбине.
И тако видимо црногорске четнике, да пружају руку помоћи четницима из Херцеговине, дијеле с њима муке и напоре, али дијеле и славу убојних мегдана и частан задатак вјесника оне мушке, истрајне и крваве борбе, која се развила иза невесињске пушке, а којој је крајња цијељ била, да се у свом сјају и величини, у потпуној сређености испољи велика српска Мисао. Што су прилике друго донијеле – то је надмашило снагу српског народа; 'ко ће божјој сили одољети!'
Друг Шћепана и Илије, присни пријатељ херцеговачких арамбаша, Пеко није улијегао, није престајао четовати око Никшића, Дугом и Гацком до обала Неретве.
Пок. Велики Војвода Мирко, који је одиста најбоље знавао јунаштву праведну цијену, између других, у своме 'Јуначком споменику' овјенчао је и име Пека Павловића, да га српски гуслар на струнама помиње, да прича његове убојне подвиге од најранијега му момачког доба до клонуле старости.
У бурном добу нашег четничког несмира, Пеко се својим прегалаштвом уздигао међу дружином толико, да су му бројни другови признавали смишљен смјер и лично јунаштво, па су му и дали у оно доба скупоцјен назив арамбаше.
Ту одлику стари витез је оправдао у неброј прилика, јер није било боја ни мегдана дуж простране  Херцеговине, по границама Црне Горе, у којима није блистао оштар јатаган у тврдој руци Пека Павловића.
И онај сјај и бојни бљесак са којим се покрило оружје црногорско на Спасов-дан 1858. пада у великој мјери на свијетле сјени Пека и његове убојне дружине.
Бурна година 1875. затиче Пека међу устаницима у Херцеговини. На стотине и хиљаде смјелих, родољубивих Црногораца прелазе границу, притичу браћи у помоћ, а њима на челу био је Пеко Павловић.
Годину и по пробијао се Пеко кроз кланце и богазе, од Пиве до Јадранског мора. Сучељавао се са надмоћнијим непријатељом, добро оружаним, добро извјеџбаним, свачим сигурном, док је он и дружина му с војском био лишен – најнужнијег и најпотребнијег.
Његова очајна храброст, хладнокрвност, ведра шала у најтежим часовима заметнуте борбе, његова ваздашња присебност, улијевали су љубав и поштовање његових другова, усељавали су код подчињених вјеру и самопоуздање у правду њихове свете и тешке борбе. И само томе има се приписати, да је шака рђаво оружаних, недисциплинарних устаника, могла се са чашћу огледати и са војском једног таквог ђенерала, какав је био гази Муктар-паша!
Са својим друговима, Зимоњићем и Сочицом и са главним језгром устаничких чета, Пеко се рвао са надмоћнијим непријатељем кроз већ опустјелу Херцеговину све до објаве рата од стране Црне Горе и доласка Црногорске војске у Бањане. На Црноме куку Пеку су са висине Престола признате његове велике заслуге и подарено му највише достојанство у црногорској војсци – чин војводе.
За вријеме трогодишњег нашег ратовања видимо Пеку на челу повиших одреда наше војске у различним правцима сјеверног бојишта.
Смион и умјешан, добро познат са земљиштем, Пеко је водио своје дружине против вазда силнијег непријатеља, и водио их је тако, да је у пуној мјери оправдао повјерење Државнога Вођа, тада главног заповједника свих црногорских и херцеговачких трупа.
Пека је нестало.
Но његово име неће нестати из благодарних срдаца свијех оних, којима на срцу лежи отаџбина ова, њезина слава и величина. Неће нестанути у омладине црногорске, која душу и срце напаја свјетлим примјерима самопрегора, прегалаштва и момачког неумора старијих заточника крста и овога крша.
Тамо, гдје су сјени Риста и Шћепана, и Јована и Илије, Јевта и Максима, змајевитог 'с Чева равна српскога војводе', од Рудине Алексића Вука и на хиљаде срџбе божје храбрих осветника – нека почине и сјен неумрлог витеза, дивног несавлада, нека почине сјен Пека Павловића.
Мир праху његову, слава имену његову!
Н. Гр.

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on June 18, 2018, 12:18:31 pm
На једном скупу главара на Цетињу упитаће Исаило Томић: 'Црногорци, али бисте волели да дође књаз Петар за владара Србије?' Обазривији и лукавији заћуташе а Лазар Сочица ће узвикнути: 'Милије ми доћи књаз Петар, но икоји Србин, па ето нек чује и књаз Никола.'

[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on August 03, 2020, 08:53:25 am
Поштенородном господину начелнику Јевту Николићу у Жупи.

Драги брат' и мој мили Србине, буди ми здраво!

Јављам ти у најкраћем изразу како смо учињели битку на Крстац око Чарача поред Орлине. Побисмо се ја и поп Богдан с нашом војском са свом ордиом Вали-пашиној од јутра до мрака, Тога боја тешкога и доста жалоснога, брате Јевто, риједко се догађало мање војске с вељом силом да се читав дан очајено борила. Са жалошћу хоћу ти рећи, ово је све било пред очима војсковођа Ерцевачкије', које је све узаптио Пеко Павловић и Баћо Ђуричић и око њих било је 3.000 војске и пусту пушку не мрчише на Турке. Само од све војске искочи им на зор од 30 — 40 људи и посјекоше седам до 8 глава, које им ми приготовисмо; а Турци шћаху све утријет' да им опет не би нас и посијекоше им 2 главе. Мртвије' пет би од моје војске, а рани се 17; а више је попа Богдана погинуло и ранило се.
На срамоту и црни образ јавног издајника своје браће Ерцеговаца, то јест 'глашеног јунака Пека Павловића, од њега и онаковога кој' тако радио трага ни у одиву не остало, ка' што неће у над Бога а у здравље Господарево.
А за твоје и моје Озриниће хоћу да ти се жалим; како су, дошли од тебе, ја сам се колико сам мога' око њих потрудио као и око Пивљана. Прво им дао од мога тај'на, па оправио писмо на војводу Петра, да им се да тај'н као и нама. И река' је војвода Петар, да буду код мене и тај'н с мојем би им доходио; па некуд заврљаше за туђом памети и они су моме и мојом војском сеирили, кад смо се ми били. Зај'ста  би' рад био, да их бар искориш, не за мој' помоћ, но за њихов стид и срамоту што ме издаше.
Брате Јевтo, увијеравам те да смо преко 200 Турака на мртво убили, зашто, све смо виђели очима, кад све за собу товараху на коње и ћераху их у табор. Глава смо мало посијекли, цигло 12, нашега не дасмо ниједнога да ни посијеку.

У Пиву,                                          Ваш највећи доброжелатељ
13. 12. 1875.                                       војвода Лазар Сочица.


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: JASON on August 06, 2020, 09:14:37 am
[attachment=1]


Title: Re: Војвода Пеко Павловић Николић
Post by: Governor on September 25, 2020, 09:19:57 am
Takva je bila naredba, o čemu svjedoči i pismo vojvode Ljubibratića iz maja 1876 Matiji Banu:
[attachment=1]