PALUBA

U sklopu razmatranja aktivnosti za obelezavanje 100 godina od pocetka Prvog svetskog rata, u mom institutu (Institut za savremenu istoriju, Beograd) je pokrenuta inicijativa da se obnovi monitor Sava (ex Bodrog) koji je od 1962 u civilnoj upotrebi.
(ovaj topic ne bih opterecivao njegovom ranijom istorijom)

Za vikend sam prosetao veoma detaljno beogradskim obalama, ali nista od broda. (ali se tu nalaze drugi veterani iz tog vremena kao ostatak parobroda UNA/Zupa na Savi ili Srbija na Dunavu) 
Prema nekim podacima bio je u Novom Sadu. Medjutim, nema ga ni na google maps ni na bingmaps-u, kada se pregledaju obale u Novom Sadu.

Zna li neko nesto vise o danasnjoj lokaciji, vlasnistvu ili bilo sta drugo o ovom brodu?

Bojan

U prilog razmatranju te teme evo i nesto fotki koje ilustruju njegov doskorasnji izgled i poziciju

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

To je ono sto ima po sajtovima o Savi.
Neka ne zamere autori ovih fotografija sto ne pominjem njihove sajtove ili autorstvo fotografija.
Bilo bi zaista sjajno kada bi uspeli da ga lociramo i sacuvamo.

Bojan

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:431522-Brod-kojim-je-zapocet-Prvi-svetski-rat-truli-u-savskom-plicaku

Ako ga nisu pomakli, treba biti, kako je navedeno, kraj savskog keja (?).

Mozda njegova sudbina nece biti kao "Dalmat"...........

Na dve slike, uz visoko ozidani kej od betonskih pilastara, a naročito gde je iza "Save" gurač Karlovac, mogu se zakleti da je lokacija na savskom pristaništu u Beogradu. Kolega mi je proletos rekao da ga je baš tamo video. Posle dva dana sam detaljno obišao to područje, ali ga tamo nije bilo! Misterija! Gordana karović iz Muzeja nauke i tehnike npr. o tome ništa ne zna. Pozivam Đorđa Latovljevića (našeg člana Lato) da kaže nešto o tome, ako zna. Možda je i Vlada Požeg nešto čuo.

Proletos sam napisao i da su Austrijanci takođe zainteresovani za obnovu. Jedini je to trup monitora koji je preživeo do danas!

S druge strane, s obzirom na ekstremističko političko opredeljenje današnjih vlasti u Srbiji, iskreno me ne bi čudilo da prećute i ovu veliku godišnjicu u ime "evroatlantskih integracija".
Ovo bi bilo sramotno, s obzirom na vrlo jasnu i sistematsku pripremu mnogih istoričara "germanske" škole, da se godišnjica iskoristi u politikantske svrhe revizije istorije, da se sarajevski atentat predstavi kao par excellence teroristički akt kriminalne grupe, a Srbi kao čitav narod i država žigošu kao huškači, palikuće i neposredni krivci za rat.

Što se tiče stanja broda, uopšte ne bih rekao da je katastrofalno. Stanje je onakvo kakvo može biti za plovilo koje već dugo godina služi kao neki ponton. To su pancirni limovi debljine nekoliko santimetara, trebalo bi još 110 godina da prorđa naskroz, a čeličana Škoda- Vitkovice umela je da pravi izuzetno kvalitetan čelik.

Izgleda da je ovo Sava. Nalazi se uzvodno od starog železničkog mosta, sa Beogradske strane.

[attachment=1]

Madjari su preuredili SMS Leithu u muzejski eksponat.

Nekako je mali u odnosu na sleper - duzina monitora je 56 metara.

I meni se čini malim, ali opet ni na fotkama ne izgleda veće. Ne znam, nadam se da je to monitor...hvatam se za slamku...  :nervoza

Meni ovo na slici takođe pre liči na neki ponton BBP (Beogradskog bagerskog preduzeća). Mali je to objekat za monitor dug 57, a širok 7,9 metara. Takvih pontona ima nekoliko baš na tom potezu. Po upoređenju sa gornjim slikama nadpalubni rubovi barbeta trebalo bi da budu uočljivi čak i na tako slaboj slici sa Googla, a nisu.

Ništa, moraće da se proveri lično ovih dana.

Za prvi maj već nije bio tamo, a tekst u novinama objavljen je 26. aprila.

Ja sam ga trazio dan nakon sto je objavljen clanak u Novostima kod Beton hale i nije ga bilo tamo. Prosao sam citavu obalu, sve do Sajma, ali nisam uspeo da nadjem gde je ukotvljen.

Svasta smo videli ovih decenija, ne bi me iznenadilo da je novinska prica namerno pustena kao "kamuflaza", a da je Bodrog otplovio nekim drugim putem. Previse je vredan da bi trunuo tek tako u nekoj Srbiji...

Sve slike koje je postavio BojanSDK (osim zadnjih tri) su iz Novog Sada i posto se nevide radovi na novom zeleznickom mostu rekao bih od pre najmanje 1.5-2 godine.

Ona tabela NS3952 jel mu to dođe kao registracija - Novi Sad ? Možda je to netko prodao u staro željezo ,netko tu vidi ploveću povijest a netko priliku za zaradu ...

Možda ga niste prepoznali jer i jeste na korišćenju u tom bagerskom preduzeću, na predhodnim slikama lepo se vidi da na njemu drže nekakve cevi.

I slike iz BG su dosta stare ako je ovo tačno.

http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=96802037&postcount=1015

poz.

http://www.youtube.com/watch?v=xz9mNyK8L78

Pretragom po registarskom broju NS3952 dolasi se do sajta Dunav grupe gde pod im regitarskim brojem pise PRISTAN.

http://www.dunav-grupa.rs/index.php?modul=flota&f_id=1&dod=14#62

Pristan je kao vrsta broda ,nešto kao Maona ?

Bez komentara...

http://www.youtube.com/watch?v=bu9v5jtKLKE

To je sasvim logično.Ima registraciju plovećeg postrojenja i kao što se na slikama lepo vidi služi kao ponton-pristan drugim plovilima te firme.

Ako nije uživao predhodnu žaštitu kao dobro od posebnog interesa neke od državnih institucija, možda je i prodat u međuvremenu od strane vlasnika "Dunav Grupe".

Ako je moguće da ga je prodala firma, onda bolje da stišamo raspravu (ne da prekinemo, već samo da se rapitujemo u tišini), neko bi iz te firme mogao dobiti otkaz, jer poslovanje firme je često u ugovoru o radu predviđeno kao poslovna tajna.

Da li uopšte ima veze sa odredbama o poslovnoj tajni to što se neko sa strane raspituje đe je nest'o brod? Ako ga je "Dunav Grupa" prodala, nije čudo. Kad već za državu taj monitor decenijama ne postoji, što bi njih bilo briga. Samo još jedna velika bruka i sramota, ni prva ni poslednja. Ali... možda se varamo. Možda je ipak tuda negdje....

Naći ćemo ga, polako.

Malo me muči onaj "bruker gmbh" i sirena.
Da sam tamo već bi okrenuo broj lučke kapetanije ili one firme čij je.
Ali dobro mora biti negdje, makar u Austriji, nije propao u zemlju.

poz.

Koliko vidim monitor se traži iz zraka pomoću satelita. Po meni je Dzumba postupio najispravnije. Prošao je mjesta gdje bi se mogao pronaći. Nema druge nego prošetati uz obalu, zaviriti u skrivene kutke i pronaći ga. Postupiti po staroj prokušanoj obavještajnoj praksi. Od elektronskog izviđanja nema koristi. Monitor će se naći kad tad.

Tražio sam i ja, uz pomoć sofisticiranog osmatračkog sistema "oko sokolovo Mk I", ali ga nisam našao. Možda bi trebalo ponovo pokušati.

Da se nesto ne sprema povodom godisnjice porinuca - 02.8.1904. ::)

Žao mi je što ne mogu pomoći u potrazi. Batali Mk I i II. Uzmi stare kadrove iz II uprave i naći će ga za tren.

Послао сам питање једној познаници која ради у тој фирми да се распита.

Kao sto rekoh, obisao sam peske celu obalu, ali nista.
Ipak, evo ilustracije sta je jos zanimljivo[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

i jos...[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Ovde su:

-nemacki brod, (santitetski, recni minopolagac ??) koga smo mi kao deca zvali "betonski" ili "nemacki brod".

-parobrod Zupa, u I sv.ratu kao armiert dampfer Una

-Kovin za koga sam nasao na jednom turistickom sajtu> Putnički brod „Kovin“ je, napravljen i porinut 1922. godine u Budimpešti. Rešenjem Muzeja nauke i tehnike br. 231/1 od 13.12.2005. stavljen je pod zaštitu i utvrđen za kulturno dobro.

Parobrod Srbija koji je izmedju slepera na teze proistupacnom delu Ade Huje, nisam uspeo da slikam sa mobilnim a da je vidljivo i upotrebljivo.

Bojan

Na sajtu Dunav Grupa (http://www.dunav-grupa.rs/) sam pronašao ovu sličicu.

[attachment=1]
One cjevi po brodu izgleda služe za prebacanje pjeska na obalu prilikom nekih radova.
Možda netko zna gdje su u toku neki radovi na obalama ili nasipima pa da potražimo tamo.

Ako nije otplovio negdje dalje.

poz.

Dragi Palubarci,

Zahvaljujuci nasem cenjenom Dzumbi, koji mi je juce dojavio insajderski podatak gde bi i uz koji brod bi mogao da bude monitor, veceras sam se ponovo zaputio i nasao ga.
Fascinantno sto sam u prvom trazenju prosle subote, omasio za nekih par stotina metara, ali zbog slabe pristupacnosti je valjda opravdano.

Naime, monitor se nalazi na Adi Huji, na nekakvoj peskari, nize od pozicije gde se nalazi parobrod Srbija (medju slepreima). Monitor je uz obalu, uz brod Tisa.
Okacicu i snimke iz telefona. Nisu neki ali potvrdjuju da je monitor ovde, u komsiliuku.

Hvala svima na angazovanju. Ipak, posebnu i najvecu zahvalnost dugujem Dzumbi. Bez njegove istrage, dzabe bi bilo moje hodanje.

Bojan

Ура. Хвала Џумби за обавештеност и Бојану за упорност. Не знам да ли ћу стићи да одем да га видим, прокувао сам, а у уторак палим поново за Боку.

Divne vijesti! Monitor je, dakle, ipak živ i kod kuće.
Čestitke obojici na trudu!

To bi trebalo da je ovdje:
[attachment=1]

Hvala Kumbore, Hvala Raso!

upravo sam pokusavao da skinerm sa bingmaps, ali mi ne ide.
Na ovom snmiku ako se povuce prava crta navise do obale, sa brojke 2013 iz natpisa u dnu, tu je.

Bojan

Rekao sam da iskusni kadar je u stanju riješiti problem. Daj dite materi.

Bravo, Bravo!

A "neki" ;) cak govorili da je otisao u A-U.

Ništa čudno. Nije Zemun daleko.

Evo i ilustracije sa telefona
sledeci put, sa necim boljim.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

I? Šta sada? Koji su naredni koraci? Ako nije tajna, šta ste planirali na Institutu za savremenu istoriju?

Nista nismo planirali.
Jedan nas kolega to izneo na naucnom vecu, pa je uslo u neke zakljucke za proslavu 100 godina I svetskog rata.
Ali ne znam sta je mislio, ali nije ni znao gde je brod. Pa sam ja uzeo na sebe da vidim gde je brod.

Sad kad znamo gde je, mozemo da preduzmemo i neke realnije korake. Verovatno bi trebalo preduzeti nesto da se brod zastiti i izlozi javnosti.
Ko je nadlezan> Muzej nauke i tehnike, Ministarstvo kulture, Vojni muzej, sadasnji vlasnici...pojma nemam.

Ali zaista u ovom trenutlu nemam nikakvu ideju. Zadovoljan sam da sam ga video.

Bojan

Прво је питање - да ли је брод уопште регистрован као културно добро? Ако није, то је онда велики проблем, јер Министарство културе више нема ни динара до краја године за било шта сем за плате и већ одобрене пројекте. Сем тога, више финансирање неће бити по пројектима (како је било неко време), већ по установама - што ми се чини логичније.

Свеједно, Држава неће бити у могућности да предузме било какве радове на обнови посебно за годишњицу избијања рата. Сумњам да би дали и кило фарбе за ту сврху.

Помогла ми је службеница која ради код мене у фирми. Њена мајка ради у фирми где се води овај брод и тако дођосмо до информације. Као у сваком шпијунском филму ништа без жена :D

Иначе, биће довољно ако се брод сачува и не уништи. Не мора се потпуно обновити. Можда мало да анимирамо и Министарство одбране Србије? Ни они немају паре, али га барем могу сместити на чување. Можда се за идућу годину нађе нешто пара.

Место где се налази монитор Сава је пар стотина метара низводно од места где сам пре годину ипо снимио  гурач "Monami" (има га на каналу Палубе на You Tube). Тада сам снимио и ове слике које приказују тај простор  али се сам брод не види.

[attachment=1]
[attachment=2]

На обе слике се уочава на десној страни као неки кран. Брод би требао бити иза тога за око 100м

Treba da ga pod zaštitu stavi muzej nauke i tehnike kao što je samoinicijativno uradjeno posle požara na rečnoj jahti Krajina-Dragor.

Zaštita znači samo da ga vlasnik ne može otudjiti ili prepraviti ili mu promeniti namenu bez predhodne saglasnosti muzeja.

Zaštita ne znači promenu vlasništva ili obavezu muzeja sa ulaže u brod.

Mislim da Istorijski institut treba da pošalje predlog-zahtev i obaveštenje muzeju da je iz opravdanih razloga stavljanje broda pod zaštitu neophodno sa obrazloženjem.

To bi trebalo da bude pravi put.

Ja koliko znam, Sava je već stavljena pod zaštitu države ima već nekih 10-tak godina, zajedno sa još nekim brodovima. Reč je o nekih 10-tak brodova, recimo "Župa" i mučena "Krajina" kojoj je došao glave tupavi Darko Bajić snimajući "Na lepom plavom Dunavu".

фотографије су снимљене у Новом Саду низводно од "Жежељовог "моста.остаци монитора су у власништву предузећа"Пинки".дуго нисам био доле низ обали пошто је ту градилиште новог моста,али проверићу да ли је још тамо.

Владе 021, па већ смо апсолвирали да је монитор у Београду, низводно од Панчевачког моста. И нису "остаци", већ цео труп са добрим делом надграђа.

колико сам успео поново да прочитам свој пост  тамо пише да су фотографије снимљене у Новом Саду а не где се сада налази монитор.ако нешто није комплетно то су у сваком случају остаци.

Не бих се сложио да су у питању остаци. "Остаци" су нешто што више не подлеже никаквој реконструкцији/рестаурацији у облику брода или пловног објекта - експоната. С друге стране, не би се могло рећи да је то брод у правом смислу, јер нема погон, а и остало је врло мало од опреме. То је сада несамоходни пловни објекат. По сликама би се рекло да је труп у релативно добром стању, да интегритет трупа углавном није нарушен, тј., ако уопште и пропушта, не пропушта много.

Ako je pod zastitom stvar je jasna.

Jedino neko ko je spreman da ulozi i dogovori se sa Pinkijem moci ce da ga spase.

Inace u Pinkiju ce ga raubovati kao pristan bez dinara ulaganja dok na kraju ne bude istrunuo i sam od sebe nestao.

A mozda je vec kao nekoristan i za tu svrhu namerno ostavljen da mu se sudbina resi na taj nacin.

Bez veceg pritiska javnog mnjenje tesko da moze sta da se ucini.

Bio, video. Monitor Sava je u odlicnom stanju, koliko je to za brod porinut pre vise od 100 godina moguce reci.
Gurnut je tako da se na 70 metara udaljenosti ne vidi. Evo jedne fotografije...
nego, pitanje za sve: da li neko moze da pretpostavi koja je ova oznaka i napominjem da nije u pitanju monitor Sava

Ukoliko je neko danas propustio... Politika je objavila tekst na citavoj strani.

[attachment=1]

:)

Ево целог текста са сајта "Политике":


Брод из кога је 1914. почео напад на Београд окован рђом на Ади Хуји

Аустроугарска речна флота прве гранате на главни град Србије у Првом свестком рату испалила је 28. јула 1914. године са пловила „Бодрог”, касније названог „Сава” који је службовао у више супарничких држава

[attachment=1]
Културно добро сада се користи као пристан за посаде других бродова (Фото А. Васиљевић)

Испалио је прве гранате на Београд у Првом светском рату, био ратни плен, мењао име и државе, три пута тонуо на дно Саве и Дунава и уздизао се на површину, а данас разоружан и делимично зарђао и даље службује на Ади Хуји. Брод „Сава” – челични радник, војник и страдалник заборављен у муљу и песку покрај обале једне шљункаре далеко од пажње коју заслужује напунио је 109 година од када је први пут поринут.

Без обзира на „биографију” вредну историјских романа и стручних монографија, на овај монитор –  модел оклопљене речне топовњаче која се првобитно звала „Бодрог” сада залазе само посаде других пловила. Упркос дугом стажу, још није потпуно пензионисан, а користи се као пристан. Његов тачан положај тек недавно је откривен, без обзира на то што га је 2005. Министарство културе прогласило културним добром и заштитило.

– Када смо сазнали да је у овом делу Дунава успели смо да га лоцирамо уз опсежну претрагу и изненађујуће да је и после свега што му се догодило релативно очуван. Чак су приметни и кружни отвори на палуби из којих су се издизали топови. Век од почетка Првог светског рата биће обележен 2014, па је Научно веће Института за савремену историју поднело иницијативу да се овај монитор рестаурира и претвори у пловећи музеј под окриљем Војног музеја или Музеја науке и технике – наглашава др Ратомир Миликић, представник Института за савремену историју.

Истраживач који је пронашао плутајућег ветерана, као аргументе за ову иницијативу наводи бурне детаље из прошлости брода.

Под именом „Бодрог” пловило је 1904. први пут дотакло реку у Будимпешти, где је прикључено Дунавској флоти Аустроугарске. Монитор је прве деценије „живота” био на дужности у мирнодопским условима.

– У Земуну је стациониран у јулу 1914. и укључен у прве тензије – заробљавање појединих српских цивилних бродова. Коначно, само неколико сати после аустроугарске објаве рата 28. јула, покренут је са групом пловила како би бомбардовао Београд. Његово прво дејство било је тог дана око 23 сата, чиме су почеле оружане акције у „Великом рату”. Учествовао је у борбама око Београда и 1915. Пред крај рата наређено је да се врати у Мађарску, али се на том путу насукао и 31. октобра 1918. сукобио са српском артиљеријом, после чега га је посада напустила – дочарава Миликић.

Заробљени „Бодрог” на крају „Великог рата” први пут је потопљен, а затим извучен из воде и 1920. увршћен у састав морнарице Краљевине СХС, када је прекрштен и прозван „Сава”.

– Као ни нова држава, ни брод није имао превише среће. Опет је страдао у „априлском рату” 1941. Југословенска војска потопила га је 12. априла те године код Земунског кеја да га не би присвојили непријатељи и да би блокирао реку. Трупе новопроглашене НДХ извукле су га 1942. и две године користиле на Сави – каже Миликић.

Монитор је, трећи пут, отишао под воду 9. септембра 1944. код Славонског Брода где га је потопила НДХ посада. Из реке је извађен 1951/52. и после ремонта сврстан у Речну флотилу ЈНА. Из војне употребе повучен је 1959, да би га 1962. преузело предузеће „Херој Пинки”, а у власништву ове фирме која је приватизована и припојена „Дунав групи”, монитор „Сава” је и данас. Из Новог Сада на Аду Хују пребачен је 2012.

– Осим „Саве”, само још један монитор „преживео” је до овог тренутка. То је брод „Лајта”, а данас се налази у Мађарској. Пре неколико година ова држава већ га је претворила у пловећи музеј – закључује Миликић.

----------------------------------------------

1904. Први пут поринут у Будимпешти

1918. Заробљени „Бодрог” први пут је потопљен на крају „Великог рата”

1920. Извучен из воде и увршћен у састав морнарице Краљевине СХС, прекрштен у „Сава”

1941. Потопила га је југословенска војска да га не заробе Немци

1942. Извукле су га трупе НДХ и користиле на Сави

1944. Потопила га је НДХ посада да га не заробе партизани

1951/1952. Извучен из реке и после ремонта сврстан у Речну флотилу ЈНА

1959. Постаје цивилни брод, три године касније власништво предузећа „Херој Пинки”

2005. Министарство културе прогласило је „Саву” културним добром

2012. Стиже у Београд из Новог Сада, а ове године је нађен

----------------------------------------------

Пароброд „Србија” и даље ради

Само неколико десетина метара узводно од брода „Сава” налази се још једно пловило из Првог светског рата. „Србија” је једини пароброд у нашој земљи који и данас ради. Конструисан је 1917. у Регенсбургу под називом „Истер”. Краљевина СХС преузела га је у новембру 1918. Служио је и као миноловац од 1944, а касније га је преузело „Југословенско речно бродарство”. И данас се на њему види грб аустроугарске морнарице.

– Сада се користи за прање других бродова воденом паром. Котлови су још у функцији, а некада је ово био најмоћнији пароброд у нашој земљи са 1.200 коњских снага – објашњава Ратомир Миликић.

----------------------------------------------

„Драва” – херој „априлског рата”

У историји нашег речног бродарства остао је упамћен и монитор „Драва” – једино пловило које је у „априлском рату” 1941. успело да нападне непријатељску територију. За разлику од осталих бродова на рекама који су потопљени да не би пали у руке противника, овај брод који је настао 1913. и до 1918. звао се „Енс” пружио је завидан отпор силама Осовине, борећи се од 6. до 12. априла на Дунаву на потезу Бездан – Челарево.

– Његова посада оборила је више авиона и успешно бомбардовала аеродром Мохач у Мађарској, при свему томе одбивши напад четири брода из ове државе. На крају је погођен авио-бомбама потонуо и са собом на речно дно повукао више десетина људи – додаје Ратомир Миликић.

Никола Белић
објављено: 16.08.2013.
Извор: www.politika.rs

 :klap hvala kome  ;D

Госпођи из "Дунав групе" која нам је дојавила где је. :laugh: А ја сам сазнао где је госпођа 8). Ни једна "обавештајна операција" не може без жена. :)

 ;)

A ni dobrog operativca koji zna gde da potraži informacije.

Ova informacija je malo zastarela, ima već nekih mesec dana. Zato je uzmite sa malom rezervom jer ne znam koliko je sada trenutno aktuelna, ali ovo su poslednje informacije koje sam dobio u vezi monitora.

Po tim nformacijama koje sam dobio pre nekog vremena, Savu (Bodrog) je preuzela vojska (vojni muzej) i trebalo bi da bude rekonstruisana do iduće godine kada se bude obeležavalo 100 godina od početka I Sv. rata. Po tim informacijama, brod bi trebao da bude nakon rekontrukcije u RF, ali izvučen na suvo.

Naime, iako je vojsci sa više relevantnih mesta predlagano da obnovljeni brod bude u funkciji plovnog muzejskog eksponata na ušću sa strane Kalemegdana, odnosno kod Nebojša kule, gde bi mogao da bude viđen i gde bi mogao da se posećuje u okviru muzejske ture, koliko sam čuo, vojska je ipak odlučila da bude u komandi RF i izvučen na obalu.

Ako je takom, mislim da to nije baš najsrećnija odluka. Ovako će služiti za uglavnom samo za proslave praznika i slikanje političara prilikom poseta RF i neće biti dostupan većem broju ljubitelja istorije, kao i mnogobrojnih turista koji obilaze Kalemegdan.

U nedelju uvece je na vestima (sad ne znam koja je tacno televizija u pitanju) bio prilog o monitoru Sava. Kratka istorija isl. Rekose da se planira da se pretvori u muzej.

Kada tačno, ne znam, ali skorije sam takođe na TV-u video da je BojanSDK1 dao takvu izjavu ispred Instituta za savremenu istoriju.

Детаљан прилог био је на Дневнику 2 РТС пре двадесетак дана. Нису рекли ништа што нисмо већ знали. Планира се обнова брода и претварање у музеј. Само нису рекли када се планира почетак радова и до које године се планира завршетак радова. Можда за двестоту годишњицу , 2114. године. Црна Гора даје ДивП. за коју је потребан превоз и релативно невелико улагање (у висини неколико месечних бонуса у јакој фирми.). Па опет нема ко.

Kako kazu nadlezni ljudi u Ministarstvu odbrane, planirano je da monitor bude rekonstruisan i izlozen u bazi RRF na uscu, do kraja jula sledece godine.
Nadajmo se da ce biti tako.
Ipak, cini mi se da smo i mi sa Palube dali svoj mali doprinos celoj akciji.

Баш лепа вест! Један важан детаљ наше историје биће, изгледа, трајно спасен. Ишао сам два пута до њега, али сам оба пута успут угазио у нагазно-размазну мину, блатиште, упетљао се у трње и појурили су ме керови. То ми је покварило дан па сам морао да се лечим оближњом осредњом рибљом чорбом и винцем. Затим је почело да се мрачи, па нисам стигао да oдем и исликам себи од душе.

Uspeh je zagarantovan hrabrima i odlučnima  :klap.

Надајмо се да ће тако и бити, односно да ће га како-тако реконструисати и да ће моћи да се обиђе као изложбени експонат. Ипак, најзаслужнију су Бојан и његове колеге из Института због упорности и "пристиска" да се нешто уради и тако овај брод сачува. Ми смо били навијачи и "додавачи", а некад се и то мора ;).

У "Политици" је пре неколико дана била вест да ће "Сава" бити обновљена за стогодишњицу почетка Великог рата. Нису поменули до када ће обнова бити завршена, али се надамо да неће много окаснити, или чак стићи за Видовдан или до краја јула.

Министарство културе и информисања је својом одлуком одредило да је Министарство одбране "старалац" брода "Бодрог". На тај начин створен је правни основ да се брод реконструише, однос да "старалац" (МО) сноси трошкове чувања, одржавања и спровођење мера техничке заштите.

Како на одлуци нема никакве ознаке тајности или поверљивости сматрам да се овај документ може сматрати јавним, тим пре што је и шира друштвена јавност заинтересована за поступање са овим бродом. Уосталом и овај форум је допринео проналажењу овог брода и оваквом позитивном исходу. Зато ћу приказати копију документа. У сваком случају врло позитиван потез Министарства културе и информисања.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Образложење одлуке је занимљиво јер говори историјату брода и његовој музејској и културолошкој вредности.

 :klap једном нешто паметно и код нас да се уради...

С обзиром на ванредну ситуацију и огромне штете од поплава, као и крајње напрезање и пожртвованост неких јединица Војске Србије, некако не верујем да ће се ишта ове године урадити у вези обнове монитора Сава.

[attachment=1]

Sa obzirom na to kako su opisani potrebni radovi da bi Sava bila izložena kao eksponat, a da ne pominjem da bude dovedena u plovno stanje, ja nekako ne verujem da bi bilo gotovo ove godine ni bez vanredne situacije.

Trebalo je sa ovim ranije krenuti, nisam siguran da bi bilo dovoljno vremena ako se računalo sa ozbiljnom rekonstrukcijom.

Brod svakako po svojoj istorijskoj vrednosti zavređuje svaku preduzetu radnju. Jeste napušten, jeste zarđao, ali ali taj oklopni lim može rđati još 100 godina, a da ne prorđa skroz.

U jučerašnjem broju dnevnog lista "Politika" (14.juli 2014.godine), u rubrici "Među nama", objavljen je tekst gospodina Miodraga Jovanovića iz Beograda koji je očito bio član posade monitora Sava. Ovde ću prepričati tekst gospodina Jovanovića.

Gospodin Jovanović opisuje kako je nakon zvaršetka Škole za rezervne pomorske oficire u Divuljama kod Splita, krajem maja 1960.-te godine raspoređen u Rečnu ratnu flotilu u činu vodnika (verovatno pitomac-vodnik). U svom tekstu on navodi brojno stanje posade za koje kaže da ga je sačinjavalo 4 oficira, 16 aktivnih vodnika, on kao pitomac-vodnik i 75 mornara. Podoficira je bilo raznih činova, od vodnika do zastavnika.  Dakle, ukupno je bilo 96 člana posade. Kapetan broda je bio po činu kapetan korvete, njegov zamenik poručnik bojnog broda, artiljerijski oficir je bio po činu poručnik fregate, dok je za brodski pogon i tehniku bio zadužen jedan major. Ni za jednog oficira ne navodi imena. Takođe, kaže da su samo oficiri imali svoje kabine, dok su vodnici bili u kabinama sa četiri ležaja, a mornari su spavali u brodskim visaljkama koje su se sklapale i ta prostorija je tokom dana korišćena kao trpezarija. Postojao je i brodski bife koga su mogli koristiti samo oficiri i podoficiri.

Monitor je imao parni pogon sa dva propelera jačine 1400KS, odnosno kako on navodi, 2 puta 700KS. Paru je davao  jedan "Jaro" parni kotao. Tvrdi da je ovaj "Jaro" kotao bio jedini na Dunavu jer je omogućavao brzu "paro-spremnost" što je takvom ratnom brodu i bilo potrebno.

Brod je bio naoružan sa dve topovske kule sa "Škodinim" topovima od 104mm, jednim dvocevnim topom "Bofors" od 38mm sa elektronskim korigovanjem vatre, kao i jednim jednocevnim "Boforsom", takođe 38mm. Kao brzinu gađanja navodi 110 metaka u minutu, ukoliko ima istreniranih punilaca. Gospodin Jovanović se seća da je bio na jednom bojevom gađanju iznad Slankamena, pri čemu su na "obeleženu" metu u brdu ispalili samo dva okvira sa po pet metaka (verovatno iz "Boforska"), pa su prekinuli jer se dobar deo brda gde je bila meta urušio. Iz topa 104mm ispaljena je jdan granata na rastojanje od 10-12 km. Dobijanje elemenata za gađanje i navođenje na cilj obavljeno je radio-vezom na postavljenu metu. Kako kaže, posle tog jednog ispaljenog hica javljeno im je da su pogodili cilj i da je vežba uspela.

Iako su posle toliko vremena sećanja varljiva vredno je zapisati i ovo sećanje čoveka koji je bio član posade ovog starog broda čiju sudbinu pratimo u ovoj temi.

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9118&fb_action_ids=1664600527141944&fb_action_types=og.likes&fb_ref=.VmssWvHlRiI.like&fb_source=other_multiline&action_object_map=%5B1069227179794608%5D&action_type_map=%5B
У организацији Војног музеја, Речне флотиле, 5. логистичког батаљона и Југословенског речног бродарства данас је с обале Аде Хује спроведено одсукивање брода „Сава“ у воду, а у наредним данима брод ће бити премештен на сидриште „Ушће“.

Брод „Сава“ проглашен је за културно добро 2006. године решењем Музеја науке и технике а од ове године бригу о њему преузима Министарство одбране, односно Војни музеј. Према речима начелника Војног музеја пуковника Драгана Раденковића, по пристанку брода на „Ушће“ почеће израда пројекта за рестаурацију овог музејског експоната.

Брод је под називом Речни монитор „Бодрог“ изграђен 1904. године у Будимпешти, а у састав аустроугарске речне флотиле ушао је наредне године. После објаве Првог светског рата, 28. јула 1914. године, у касним вечерњим часовима, са тог брода испаљене су прве ракете на Београд, на Дорћол и Сава Малу.

Из војне употребе повучен је 1959. године.[attachment=1]

 Ja se pitam gde će se " Bodrog" remontovati. U Srbiji rade samo dva - 2 brodogradilišta. Kladovo. Većinski vlasnik  je holandska firma  i Vahali u Zasavici isto holandska firma.

Na dnu ovog linka mozete videti u kakvom je stanju Bodrog odnosno Sava ima par slika unutrasnjosti

http://www.honvedelem.hu/cikk/48221

Monitor jeste u lošem stanju, zapušten, unutrašnjost je puna smeća, ali rekao bih da "integritet osnovne konstrukcije" nije narušen. Uz stručnu pomoć i dobre majstore, ako bude novca, sve se to može dovesti u red. Želim da verujem i nadam se da je tako kako sam napisao.

Stara gradnja, još se drži.

Meni se čini da je trup broda u boljem stanju nego što izgleda.

Po ovoj vesti, brod tek treba da bude šlepan od Ade Huje do Ušća?

Snimak sa Ade Huje

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9118&active=video

До 2018.? Ко жив, ко мртав!? Ма, само нека га за почетак одвуку на Ушће, да не буде више на оној "говнари" на Ади Хуји. А стара градња... бочни појасни оклопни челик је 45мм, па ви гледајте, то је чешки челик из Кошица. То прорђати не може за још 100 година. Ту су челичану тек недавно Американци (US Steel) угасили због нерентабилности, а отуда је био челик и за Radetzkog, Tegetthoffa... за Шкодине и ЧКД тенкове, итд.

Bog zna gde li su završili topovi i kupole.
Kao i pomenuta parna mašina.

Sava je bila u službi do 1959-1962. Posle otpisa iz RRF oruđa i kupole su demontirani. 105mm topovi škodinog modela nisu bili perspektivno oružje, pa su najverovatnije bačeni i pretopljeni, kao i 66mm. 40mm (neko gore piše 38mm, što ne može biti) Boforsi su postavljeni verovatno kao statični za obuku, a zatim rashodovani.

Ostali su prstenovi barbeta, koji se i danas vide. Parna mašina dvostruke? ili trostruke? ekspanzije skinuta je i verovatno negde istrulila, jer zbog konstrukcije za monitor (verovatno horizontalna, da bi stala u nisko potpalublje) teško da je bila igde primenljiva u "civilstvu". Za muzejsku postavku moguće je postaviti neke od škodinih topova iz velikog fundusa VM u kazamatima, ili ako se sačuvao neki 105mm palubni u Kačarevu, a oplata kula od običnog, malo debljeg lima. Ili se obratiti Crnogorcima i otkupiti "na kilo" neke od kula iz mnogobrojnih Forova, ionako tamo stoje na "izvol`te" da ih pokradu i prodaju na kilo. Tamo bi se našli i lafeti, ako ne celi topovi.

Oh, izvinite, oni su pred dverima NATO, mi smo im neprijatelji, pa nam ne bi ni to dali!

01AVG2016
politika.rs

Војска откупила историјски монитор „Сава”

Министарство одбране припрема рестаурацију брода са којег су 1914. испаљене прве аустроугарске гранате на Београд. – Заштићено културно добро пребачено у сидриште код Ушћа

[attachment=1]

Вршњак „Политике”, поринут под именом „Бодрог” у Будимпешти 1904. године, више не служи као пристан на београдској Ади Хуји. Брод са којег је 28. јула 1914. почео аустроугарски напад на Београд и Велики рат, биће спасен од заборава и рестауриран.

У Министарству одбране потврђују да су за 2.250.000 динара откупили ово историјско благо које сведочи о победи Србије у Првом светском рату јер је тај брод постао ратни плен Војске Краљевине Србије. Проглашен је заштићеним културним добром 2006. године и тренутно се налази у сидришту Војске Србије на Ушћу.

Без обзира на свој значај, стари монитор (модел оклопљене топовњаче), који је по преласку под заставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца добио и данас актуелни назив „Сава”, у лето 2014. стоту годишњицу од почетка Првог светског рата дочекао је потпуно заборављен. Нагризен рђом, коришћен је да би преко њега пристајала друга пловила. И тада су постојали планови да се брод санира и сачува, али се у то време још налазио у приватном власништву АД „Дунав група Агрегати – Нови Сад”. Такође, није било решено да ли ће старање о њему коначно бити поверено Министарству културе или Министарству одбране.

Одлучено је да то, ипак, буде војска. „Сава” је очишћена од корозије и прљавштине и изгледа много боље него пре пола године. У Управи за односе с јавношћу Министарства одбране за „Политику” кажу да је ова топовњача откупљена у октобру прошле године, а потом пребачена на локацију код војног сидришта на Ушћу.

– Формирана је Пројектна група Министарства одбране и Војске Србије за спровођење мера за санацију и рестаурацију. Њен задатак је да сагледа стање брода и процени које је мере потребно предузети. У току је израда Пројекта за санацију, која ће највероватније бити извођена у неколико фаза, у складу с приливом средстава за ту намену – додају у Министарству одбране.

Они подсећају да је ова топовњача била у саставу Дунавске флоте која је имала задатак да у првим сатима рата нападне Београд. У дејствима су, осим овог брода, била ангажована и пловила „Темеш” и „Самош”.

– „Бодрог” је и у току 1914. и 1915. учествовао у бомбардовањима главног града Србије и као подршка нападима. Данас представља раритет светских размера, као једини преостали бојни брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату. Један је од свега десет пловила тог типа на свету – истичу у Министарству одбране.

Монитор који је данас усидрен на Ушћу и очишћен од блата и рђе са Аде Хује, на почетку Великог рата био је усидрен у Земуну, у близини локације где се и сада налази. Одатле је био припремљен за дејства по главном граду Краљевине Србије. Гранатирао је и јединице одбране Београда мајора Драгутина Гавриловића, које су немачке и аустроугарске трупе потиснуле у октобру 1915.

Брод је учествовао и у окршајима у Другом светском рату, три пута је тонуо и три пута је извлачен на површину реке. У току напада српске артиљерије, 31. октобра 1918, „Бодрог” се насукао и нашао на речном дну. Војска Краљевине СХС извукла га је 1920. године. Монитор је потом 1941. страдао са нестанком прве Југославије, када га је у Априлском рату потопила војска која није желела да „Сава” падне у руке Немцима. То се десило 12. априла у близини Земунског кеја, опет недалеко од локације где се „Сава” данас налази.

Други пут овај брод су из реке извукли припадници Независне државе Хрватске 1942. и користили га за чување источних граница своје квислиншке творевине. Посада одана режиму Анте Павелића, међутим, у септембру 1944. била је приморана да поново потопи монитор, и то у Саву код Славонског Брода.

Трећи пут бивши „Бодрог” се вратио у живот 1951. године, у доба Федеративне Народне Републике Југославије, а после ремонта укључен је у Речну флотилу ЈНА. Коначно, војну службу брод „Сава” је завршио 1959, а три године касније преузело га је предузеће „Херој Пинки”. То предузеће, а с њим и разоружани монитор, прешло је у састав „Дунав групе” и приватизовано је, па је овај брод већ, као заштићено културно добро, 2012. пребачен из Новог Сада на Аду Хују.

Монитор који је три пута потапан, своје „пензионерске дане”, како најављују у Министарству одбране, требало би да проводи као брод-музеј. После санације, биће одлучено на којој ће локацији посетиоци моћи да на њему доживе историју.

 
Мађарска „Лајта” као пример

Као један од узора за преуређење „Саве” у туристичко-културну знаменитост могао би да послужи и пример из Мађарске. Тамошња држава рестаурирала је монитор „Лајта”, који је поринут још 1871. године. Такође је учествовао у акцијама на рекама у Првом светском рату, али је „Бодрог” као историјски симбол у предности, због тога што је учествовао у првим операцијама у Великом рату.

Кад је реч о мониторима, у југословенском и српском речном бродарству важну улогу играо је и брод „Драва”. То је једино пловило које је у Априлском рату успело да нападне непријатељску територију. Није потопљен са осталим бродовима како не би пао у руке окупатора, па је наносио губитке оружаним снагама Осовине на Дунаву између Бездана и Челарева. Постоје подаци да је посада „Драве” погодила више авиона и чак са успехом бомбардовала аеродром Мохач у Мађарској и одбијала нападе непријатељских пловила. Овај монитор под југословенском заставом на крају је страдао од авио-бомби и потонуо.

Daj Bože da ga srede da bude kao pre.

predji brigo moja na drugoga.

Време, 1. новембар 1936. године. Војници Краљ.морнарице на монитору Сава.

[attachment=1]

:klap :klap :klap

Jedna iznutra.

[attachment=1]

Где се брод сад налази? Причало се да ће га пребацити на Ушће, али тамо га ја не видим.

Monitor Sava je fotografisan na putu za Apatin i nekoliko fotografija je objavljeno na nasoj Fejsbuk stranici (https://www.facebook.com/groups/paluba.info/permalink/10154631314801087/?comment_id=10154631321136087&reply_comment_id=10154631322846087&notif_t=group_comment&notif_id=1501446256005996). Autor fotografija je Sinisa Ilin uz ciju dozvolu ovde postavljam jendu njegovu fotografiju koja je kako rece slucajno nastala prilikom mimoilazenja.
Pretpostavka je da ide u tamosnje brodogradiliste na restauraciju koja je najavljena prosle godine.

[attachment=1]

Najzad.

Izgleda da se vremešni monitor i dalje dobro održava na površini.

Pa kad je pojasni oklop 50mm i sav je oklopljen, a Škodine čeličane su znale svoj posal!

Izdrzao je mnogo godina, sto je svakako najbolji dokaz kvaliteta. Bice dobro da ga restauriraju, iskreno se nadam tom ishodu.

Скоро је немогуће да труп процури, сем на неком вентилу, арматури. Реконнструкција ће трајати неколико година и биће скупа... ако је уопште заврше.

 Svaki brod može da procuri. A " Sava " je nitovana. Samim time je podložnija curenju od trupova koji su zavareni.

Vojni muzej je na svojoj Fejsbuk strani objavio ovo

Ajd da vidimo i to čudo.

Deluje obecavajuce, no ipak znajuci nase sacekao bih malo...

 Video sam fotografije na FB . Remont- restauracija u toku.

Spaske ima par dobrih fotki. Poslao mi je prije neki dan. Uveliko se radi na njemu. :klap :klap :klap

Ima li šanse da se vide te fotke? :)

 Ja sam fotografije G- dina Đorđa Latovljeva video u objavi G-dina Bojana Suvarčeva. Pitao sam za dozvolu da ih podelim na forumu uz navođenje izvora. Odgovor?
 Znači, neko ko je bliži G-di neka im se obrati.

 S poštovanjem

https://youtu.be/saXhid_dR-I

Ako je obnovljen, čim prvi puta budem dolazio u Beograd moram obići brod ako bude otvoren za posjetitelje.
Drago mi je ako je spašen.

 :super :super :super

---------------------------------------------------------------

Najmisteriozniji srpski brod - Plovio pod četiri zastave, tri puta potapan, a posle 114 godina čeka ga novi zadatak
Suzana Luković  04.06.2018.

Čuveni brod „Sava“ sa kojeg su ispaljene prve granate na Beograd u Prvom svetskom ratu, mnogima poznat pod tadašnjim nazivom „Bodrog“, nalazi se na remontu u Apatinu nakon čega će biti vraćen u prestonicu, u luku-sidrište „Ušće“.

[attachment=1]

- Nakon remonta biće pretvoren u brod-muzej i otvoren za posetioce u novembru 2018. - kažu iz Ministarstva odbrane Republike Srbije u čijem se vlasništvu nalazi. Donedavno, sudbina "Bodroga" koji je propadao na Adi Huji, bila je neizvesna, iako se radi o retkoj plovećoj čeličnoj tvrđavi staroj više od jednog veka, koja je potapana tri puta i bila u rukama čak četiri, sada nepostojeće, države.

[attachment=2]

On je najpre bio u vlasništvu austrougarske vojske i sa njega su ispaljene prve granate na srpsku prestonicu 28. jula 1914. godine što je označilo početak Velikog rata. Potom je, četiri godine kasnije, postao ratni plen srpske vojske, da bi nakon remonta 1920. zaplovio pod zastavom Kraljevine Jugoslavije i dobio novo ime "Sava". Osim Prvog svetskog rata, ovu topovnjaču nije zaobišano ni Drugi svetski rat. U Aprilskom ratu ga je naša vojska potopila jer nije želela da "Sava" padne u ruke Nemcima. Iz reke su brod izvukli pripadnici NDH 1942. i koristili ga za čuvanje istočnih granica, da bi dve godine kasnije ponovo bio potopljen. Treći put je podignut sa rečnog dna 1946. godine, a posle remonta je plovio do 1959. kao poslednji monitor ratne rečne flote JNA.

[attachment=3]

Rešenjem Muzeja nauke i tehnike iz Beograda, monitor "Sava" je 2005. proglašen kulturnim dobrom Republike Srbije. Neko vreme nalazio se u privatnom vlasništvu kao deo flote jednog preduzeća iz Novog Sada i koristio kao pristan, odnosno vrsta doka-pristaništa. Tada su Beograđani bili svedoci njegovog propadanja na Adi Huji. Vojska ga je kupila 2015. godine, da bi sa Ušća bio preuzet 28. jula 2017. i prevezen u brodogradilište Apatin zbog sanacije, restauracije i pretvaranja u brod-muzej.

[attachment=4]

Od olupine do brod muzeja

[attachment=5]

- Prva faza uspešno je završena. Izvršeni su svi planirani radovi, uklonjene su naslage sa podvodnog dela plovila, očišćena je njegova unutrašnjost, izrađena je projektna dokumentacija i demontaža nepotrebnih izdataka i konstrukcija na palubi. Takođe, urađena je i zamena limenih delova oplate dna i boka plovila, povijenih limova oplate na pramcu, krmi i uzvojcima, kao i zamena ostalih oštećenih elemenata. Druga faza je u toku i cilj je da se, između ostalog, u okviru nje poradi i na tehnologiji izrade pojedinih brodskih elemenata na nadgrađu, palubi broda i unutrašnjim brodskim prostorijama, što će biti osnov i za kasnije definisanje zahteva i izradu planova muzeološkog opremanja - objašnjavaju iz Ministarstva odbrane.

Cilj je da se brod u što većoj meri, koliko je to moguće, vrati u prvobitno stanje.

[attachment=6]

- Plan je i da se opremi kopijama pripadajućih elemenata kako bi javnosti bio predstavljen raritet svetskih razmera, jedini preostali brod iz grupe rečnih monitora s kojih je izvršen prvi artiljerijski udar u Prvom svetskom ratu i jedno od deset plovila tog tipa na svetu. Posle završetka radova u brodogradilištu, brod će biti prebačen u luku-sidrište "Ušće" gde će biti urađene finalne pripreme pred otvaranje, a potom će brod biti dostupan svim zainteresovanim posetiocima - kažu iz ovog ministarstva.

PLATILI GA 1.875.000 DINARA

Brod je poslednjih godina bio u očajnom stanju.

- Posle izvršenog postupka veštačenja procenjene vrednosti monitora "Sava" u postupku javne nabavke navedeni monitor kupljen je 6. oktobra 2015. po ceni od 1.875.000 dinara – kažu iz Ministarstva odbrane.

PORINUT 1904. U BUDIMPEŠTI

„Sava“ ili „Bodrog“ spadaju u najstarije i najraritetnije brodove koji se mogu naći na Starom kontinentu. On je prvi put porinut u Budimpešti i to davne 1904. godine.

Izvor: www.blic.rs

чисто сумњам да ће га завршити до новембра, али и ако закасне, само нек га заврше. вредан је то брод.

Pre nego što je spasen.

[attachment=1]

[attachment=2]

Ако желе да га верно реконструишу, дуго ће то трајати, мислим да нема шансе до новембра 2018..

Ekskluzivno, Bodrog u brodogradilištu Apatin, DANAS:

I još koja slika:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]

Sad se može razgovarati o tome kako seobnavlja...

 :klap

Svaka čast, hvala na fotkama.

Radilo se vredno ovih meseci. Ostalo je jos dosta da se uradi pogotovu oko opremanja unutrasnjosti, ali ovo do sad je za svaku pohvalu.

Boro svaka cast za slike.

Da li imas neke informacije sta ce se jos raditi na brodu i kad se ocekuje zavrsetak radova.

Unutra mu trebalo da bude i nekakva istorijska postavka, svakako dobro izgleda.

Необично добро за наше услове и праксу!

Пријатно изненађење. Боро хвала за слике.

Opaaaa, svaka cast.

Inace u toku je javna nabavka koja se tice iyrade tehnicke dokumentacije i uredjenja priobalja na Uscu radi smestaja broda ``Sava`` a tu su obuhvacni i prethodni radovi za P911.
 
http://www.nabavke.mod.gov.rs/jn.php?id=29290

браво боро! ово и јесте тешка ексклузива! а колико ја видим по сликама ово чудо би још могло и да плови. јеси им исконтролисао мотор? ;D

Бодрог је имао стапни парни строј. Вероватно је он први "страдао".

Nemam, osim uopštene - rešeno je da se brod restaurira. Čini se i da se ozbiljno radi na tome.vih fotki, odmah ih postavjam.

Na žalost, ja sam rintao na gradilištu u Zemunu, delio žute i crvene kartone radnicima koji ne poštuju mere bezbednosti i zdravlja na radu dok je ovo snimano... :(

Kakav je ono dimnjak na slikama 7 i 8?

Možda liči na vetrolovku?

Boro čestitam na fotografijama! Iza dobrih fotografija krije se velik trud.

Da, ali ne moj... Dobio sam ih.

prekrasno, još kad bi uspjeli obnoviti i sačuvati druge povijesne brodove na Dunavu, mogli bi napraviti muzej riječne flotile

Hvala za ove fotografije, ulepšale su mi dan kada sam ih video.
Sviđa mi se i što se ovo radi kako se radi, bez pompe, ali valjano.

Vidim da je napravljena topovska kula i da je postavljen mitraljez, kao i još neki uređaji.

Da li je to "kobajagi" , ili su u nekim skladištima pronađeni uskladišteni stari topovi i dr.?
(zvuči naivno, ali moram da znam :) )

Proveriću za nedelju dve da li je naoružanje pravo pa ću ovde javiti. Ne bi me čudilo i da je pravo, naravno nefunkcionalno.

Bilo bi vrlo zanimljivo, Boro- Ti topovi su inače 120mm /L35 ili 40, u oklopljenim kulama sa oklopom oko 40-50mm. Iza nadgrađa su u niskoprofilnim poluloptastim kulama bile tri haubice 120mm /L10. Bilo bi sjajno da i njih negde nađu i stave na brod.

Mislim da je to za kormilo, pošto se nalazi u unutrašnjosti borbenog mosta.


Kako se meni čini vraćaju ga u stanje u kojem je bio u RRF JRM. Zar te tri haubice nisu imali monitori klase Enns?

Izgleda da si u parvu. Proveriću kod Černikova u knjizi!

Svaka čast. Ovo je prekrasno.

Da, Temeš i Bodrog su imali samo jednu haubicu 120mm, sa štitom, ne u kupoli. A što se tiče fakta da nigde nije prorđao - to je oklopni čelik 40mm na bokovima i 25mm paluba. Treba 200 godina nebrige da bi to prorđalo skroz. Rekao bih i da je stari lim bio bolji od današnjeg. Moj 0,5mm pocinkovani lim na prozorskom simsu posle posle 90 godina od gradnje zgrade uopšte nije prorđao, a poslednjih 10 godina je i valjano prefarban.

sjajne fotografije i vesti.

Odlično izgleda na fotografijama.
Vidi se da je uložen i veliki trud uz veliku stručnost.
Konačno je brod spašen i ovo je vijest koja svakoga treba da obraduje.  :klap :klap :klap

Evo nadjoh na drugom sajtu podeljene fotografije konkursne dokumentacije iz kojih se moze dobiti puno odgovora na pitanja koja su poslednjih dana postavljena. Tu su navedeni svi trazeni radovi.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

I jos jedna informacija iz konkursne dokumentacije je da je procenjena vrednost radova sa spiska 26.260.567,00 bez PDV-a odnosno 31.512.680,00 sa PDV-om.

Ugovor je zakljucen 30.03.2018. godine a prema dokumentaciji na sajtu MO rok za izvodjenje radova je 160 dana (stavke 1-29) odnosno 180 dana (stavke 30-31) od datuma zakljucenja ugovora. Pa po tome ispada da se vec kasni posto je 6 meseci (180 dana) od zakljucenja ugovora isteklo u septembru.

  Dobro da je urađeno to što je urađeno s obzirom na stanje u Brodogradilištu.
  Angažovani su raznorazni podizvođači za završetak radova pa predpostavljam da je zbog toga došlo do kašnjenja radova .

U dokumentaciji  koja  se moze pronaci na sajtu MO kaze da je posao dobila firma iz Beograda (da sad ne trazim naziv) a brodogradiliste u Apatinu je uslovljeno kao mesto izvodjenja radova jer je ``stanje broda lose i ne bi bilo moguce premestiti ga na drugu lokaciju``. Otprilike tako nekako je navedeno. Pretpostavljam da je time samom brodogradilistu napravljena usluga da zaradi neki dinar.

 Brodogradilište u Apatinu je naj dalje od Beograda . Mogli su u nekom drugom da rade. Pošto je " firma " iz Beograda.
 Jedino što Apatin ima halu gde se radovi izvode što nema ni jedno drugo brodogradilište.
 S obzirom na vremenske prilike ove godine , mislim da je potupno ne opravdano tegljenje broda tako daleko na radove u Brodogradilištu koje nema zaposlenih  nego angažuje podizvođače a i samo je podizvođač.
 
 No? Ko mene šta pita???

Podseticu da je monitor odvucen u Apatin jos u julu prosle godine https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21524.msg469958.html#msg469958

To znaci da je u vreme pokretanja javne nabavke vec vise od 6 meseci bio tamo.

[attachment=1]

P.S
U konkursnoj dokumentaciji pise da je ovo druga faza. Moguce da je posao za prvu fazu dobilo upravo brodogradiliste a da bi to moglo podrazumevati detaljan pregled kako bi se odredili svi potrebni radovi u tj drugoj fazi.

Pokrivena hala je važna jer omogućava radove i kad je kiša i kad je sneg.

Ovo je jedan od ljepsih dogadjaja u novije vrijeme, jedva cekam vidjeti brod kada sve bude zavrseno. Odlican posao i krasan zavrsetak jedne u pocetku tuzne price  :laugh:

 Neću da teram uz ....!
 
 Znam šta znam, posle trideset godina u brodogradnji.
 
   Neko je nekome zbog nečega !

  Kakva hala?  Svi mi ostali radimo bez hale pa nam ništa ne fali. Doduše, lepo je raditi u hali . Ali? Kada nema . Onda je nema i radi se na otvorenom i po suncu i po marzu .

 Ali? Opet? Ko mene pita?
 Ja samo trideset godina radim brodogradnju .

  S poštovanjem !

Obećao sam pre 10-ak dana informaciju o topu (haubica 120 mm) sa Bodroga: radi se, na žalost o maketi. Međutim, urađena je dosta verno tako da laik ne bi ni znao da nije pravo oruđe.

Ovo je odlično, čim bude negdje prezentiran nastojati ću doći da pogledam.
Bila bi velika šteta da je pušten da propadne.

Pa zar je i jedno originalno oruzje sacuvano ? Uvijek se makete prave u takvim slucajevima.
Da li je ostao sacuvan onaj grb sto je bio vidljiv dok je bio ruzinav?

@kosmonaut
U  slucaju ovog monitora predvidjeno je  da se iz zbirke  Vojnog  muzeja ugrade topovi od  66mm  (1komad) i 47mm (2 komada) i mitraljez  (1  komad).  Na  prethodnoj  strani na spisku zahtevanih  radova to  su redni  brojevi  15 i  16. 
Dakle izgleda da ima i sacuvanog.

Topova 120mm/35 izgleda da nema sačuvanih. 66mm TAG i BAG ima puno, kao i 47mm topova razne dužine cevi. Ima i haubica 120mm, ali ta haubica je u remontu izgleda skinuta još 1917. Sava će biti rekonstruisana u kojoj konfiguraciji? 1918., pred rat 1941. ili kao u FNRJ pred brisanje iz liste?

Neki na MCMF tvrde da ce biti u konfiguraciji sa pocetka I sv. rata.

U FNRJ je dobila haubice 105 mm. Ja mislim da će biti konfiguracija iz KuK/KJ, sa 12 cm haubicama.

Svaka cast, ozbiljan pristup.

Da ne listam čitavu temu, zna li se gdje će biti izložen?

hvala poz.

У Београду, на Ушћу...

Pokraj podmornice?

Da, tu.

Postupak obustavljen jer nije stigla ni jedna ponuda.

I šta sada?
Hoće li je odvesti u neki hangar - u zaborav, ili da je vrate u CG?

Ne verujem. Koliko znam sada se pristupa direktnim pregovorima sa nekim ko je valifikovan za takve radove. A to opet moze da znaci....

Taj projekta je izložbeni prostor gde bi posetioci mogli da se smeste, priđu, obiđu, da bude lepo uređeno i sl. Dok se to ne uradi može se jednostavno supustiti na neku platformu, kao što će verovatno i biti.

Пошто је П-911 без батерија, рекао бих да није тежа од 50 тона, па мислим да би лако стала на један чланак понтонског моста.

Ukoliko vremenske prilike i vodostaj budu dozvolili i Sava i P-911 će biti u BG za dan primirja, 11.11.2018. Ukoliko sam dobro shvatio, podmornica će biti svakako do tog datuma tamo.

Juče slikan model monitora Bodrog (Sava) u Galeriji SANU. Slikano telefonom kroz staklo, pa nije nešto.

Prodje 11.11. tekuce godine.

Sad sam se raspitao, nije gotova infrastruktura pristana na Ušću ....  a tek tender  ::)  ...

Sad i nije toliko hitno, prošla je 100-godišnjica, može i proleće da sačeka.

Slike Bodroga od pre neki dan:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Sjajno!

Ima li kakvih novosti?

Ima. Porinut je pre 10-dana.

Pa što ćutiš? ;D

Fotke neke?

Niko ne pita  :laugh:

Fotka neka.


[attachment=1]


 ;)

U yebote, ovo je odlično.  :klap  :super

poz.

Ovo je stvarno odlicno.

Kad je planirano da ga spuste do Beograda?

I nadam se da se nece stati na ovom i da ce nastaviti sa radovima i nadam se da ce jednog dana mozda dobiti i sopstevni pogon.

Да би добио сопствени погон, мора имати пуну бродску опрему, мора, мислим, добити неку регистрацију - класу као самоходно пловило - брод, а не као музејски експонат! Узгред, зар боја трупа и надграђа није требало да буде маслинаста? Баш ме занима. Иначе, сјајан посадивно изгледа. Очекујемо га на Ушћу на пролеће, јер овај снег ће потрајати, а ако још мало захладни, појавиће се и плутајући лед на Дунаву, што може оштетити фарбу.

богами урадише посао да ваља. е сад, погон само по себи, ако није оригиналан, му ама баш ништа не значи. као и остала опрема. ово треба да буде брод музеј, и ако је икако могуће (а знам да је јако тешко и јако скупо) треба га вратити у оригинално стање. али где наћи оригинал мотор, радио опрему, бродске инструменте и све остало...

ови монитори су имали парну машину троструке експанзије. Такве машине је готово немогуће наћи у радном стању и још морају стати у врло ниску стројарницу монитора. Не знам какви су били котлови, да ли локомотивски или модерни водоцевни, немам појма?

Ne verujem da će pogonski sistem biti restauriran - skupo je i nepotrebno. Možda bude postavljena maketa parne mašine, kao što su i topovi maketa, ništa više.

Na desetoj strani ove teme sam postavio spisak trazenih radova pri rekonstrukciji ovog broda. Tamo se, koliko sam video, pogon ne pominje.

Ono što sada treba uraditi jeste srediti unutrašnjost pravljenjem muzejske postavke, pod čime se podrazumeva opremanje broda sa originalnom (onovremenom) opremom i nameštajem, predmetima za svakodnevnu upotrebu, nešto poput onoga što su mađari uradili sa Leitom.


https://youtu.be/fp1wpfLzaRY?t=94


Ne znam kako su zamislili postavku, pretpostavljam da bi istorija broda mogla biti prkazana kroz njegovu celu upotrebu, od KuK, preko kraljevine, pa do JRM.

Na ovom snimku je detaljnije prikazana unutrasnjost,cak i neke prsute vise!

https://www.youtube.com/watch?v=kTDgRc6h1Vk

Još dve fotke.

[attachment=1]

[attachment=2]

Dolazak Save na Ušće 24.02:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Hvala na ovim fotografijama Boro. Monitor izgleda neverovatno lepo u odnosu na ono sta je odvuceno u Apatin. Nadam se da su resili pitanje postavljanja posto je ona javna nabavka od prosle godine propala koliko se secam.

Sve 5, Sava izgleda k'o pucka!  :klap

Boro, hvala na fotografijama  :)

Bravo!

Jedno pitanje, jel monitor stigao vlastitim pogonom ili u teglju?

Teglju. Nema sopstveni pogon.

U teglju, na žalost.
[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Još ove, za sada nemam više:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Sjajno! :klap :klap :klap

Lepo!!!  :super

Šta se planira još za Ušće?

Podmornica P- 911 - Una.


[attachment=1]


[attachment=2]

Bravo, hiljadu puta "bravo", i hvala za ove fotografije.

Da li će i kada i kako moći da se razgleda ovaj brod?

Само један коментар, на тему табле. Да ли се заиста очекује од некога ко ће да чита текст на енглеском да зна шта значи НДХ. Друго, можда не би било лоше да текстове на енглеском ради неко коме је то матерњи језик.

Оно што се зна је да ће брод бити постављен на Ушћу заједно са подморницом П911. Познато је и да ће бити омогућен обилазак унутрашњости где ће бити изложени разни предмети везани за историју пловила. Када ће то бити не зна се још али верујем да је тај дан близу пошто су оба пловила на Ушћу.

"Друго, можда не би било лоше да текстове на енглеском ради неко коме је то матерњи језик."

Ne mora da radi neko kome je engleski maternji jezik, dovoljno je i osrednje znanje jezika ali neophodno je dobro poznavanje materije koja se prevodi.

Imao sam više prilika da radim po tekstovima koje su preveli oni koji su završili filološki fakultet - engleski jezik, jednom sam čak sam morao sam da prevodim ponovo jer prevodilac nije imao pojma o žargonu struke, inženjerskoj terminologiji... pa je to ispala hrpa gluposti i nepovezanih nebuloza.

Lijepo. Ideja, novac, trud i ostvarenje.

Sve razmisljam, a bolje je pobrisati razmisljanje, zasto u Sloveniji i Srbiji postoji pomoracki povijesni kontinuitet, a u HR, koja ima dugu tradiciju, kao da se institucije stide  proslosti. Ocito su sadasnji donosioci odluka zivjeli daleko od mora. Mozda nas i spremaju na nesto samo kontinentalno...

Ne verujem u takav scenario Jadrane, to bio baš globalni potres. A čak i tada, prošlost se ne može i ne treba menjati, tako Mađarska i danas pominje admirala Hortija...

Povijest Hrvata (light ver.)

7. stoljeće

Navodni dolazak, pljačka i obijanje grobova po Saloni, useljavanje u kuće i palače romanskog/ilirskog stanovništva

10. - 20. stoljeće doba mraka savez s ovim s onim odnosno pod čizmom Mađara/Turaka s tim da su Mađari kupili INU a na svakom programu se vrte po četiri Turske sapunice

20. Stoljeće

1941-1945 Najslavnije razdoblje ostvaren stoljetni san stvorena je NDH

1945-1991 Doba mraka, u nedostatku armature za zgrade stavljane su kosti popova i političkih zatvorenika

1991-.... Ostvaren stoljetni san po drugi put, nastavak pljačke...

A Jadran, Jadran je oduvijek Talijanski...

Gledaš previše HTV i one nepismene idiote tipa Raspudić & co.

poz.

Ne gledan, nego gledan ljude oko sebe i stanje u državi (https://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/591695/poznati-splitski-psihijatar-o-propadanju-hrvatske-mladi-se-ugledaju-u-nasilnike-svjedocimo-manifestaciji-zla-raslojavanju-podjelama-i-vladavini-neodgojenih-politicara-ljudi-gube-nadu-iseljavaju-se)  ;) No da ne idemo u off sve pohvale za obnovu ovako vrijednog plovećeg muzeja   :pirat

Sve je to posljedica besparice, kako je rekao Rambo nacionalizmi su za one sa plaćom ispod 500€.

Ali zbilja, da ne idemo dalje u off.

poz.

Честитамо на прелепом реновирању Бодрог монитора. Једва чекам да видим брод својим очима. Здраво из Чешке.

https://youtu.be/TM3REaxAFe8

Zašto ga obojiše u belo?

Tokom svoje službe je li ikada bio obojen u belu boju?

Mislim da je tu boju imao na početku službe u RRF KuK KM. Slično je omalana i Lejta.

Прошао прошле недеље поред војног дела Ушћа али се "Сава" једва види са обале...привезана је са речне стране уз пристан.

Малопре сам туда прошетао. ДивП. је на копну, а монитор преко пута, како каже Џумба.

Bodrog[attachment=1]rog

Боја није бела, већ врло светлосива.

Svečano otvoren restaurirani rečni ratni brod, monitor "Sava"


Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović prisustvovao je večeras svečanom otvaranju restauriranog rečnog ratnog broda, monitora "Sava", na prostoru između Brankovog mosta i Savskog pristaništa, povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, a u okviru manifestacije "Dani slobode".

Ministar Stefanović istakao je, obraćajući se okupljenim građanima, da danas slavimo slobodu, koju olako shvataju samo oni kojima nije bila uskraćivana, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

''Srbija nije imala u svojoj istoriji taj luksuz da može da kaže da je uvek bila slobodna. Morala je da je izbori. Nijedna druga učesnica Prvog svetskog rata nije tako skupo platila cenu slobode. Srbija je u ovom ratu izgubila jednu trećinu svog stanovništva, od čega 60 odsto svoje muške populacije. Ogromna je žrtva koju je naš narod platio da bi bio slobodan. A tom prilikom stradala je i naša prestonica, grad poseban po mnogo čemu, pa tako i po činjenici da je razaran i obnavljan više od četrdeset puta'', rekao je Stefanović.

Prema njegovim rečima, upravo ta volja za borbom i stalna težnja da uprkos brojnim padovima ustajemo sve jači, bolji i spremniji za nove pobede, dovela je danas Beograd među najuređenije gradove Evrope i sveta i učinila ga najlepšim ogledalom Srbije.

''Od istorijskog poklika vojvode Živojina Mišića "Sa nepokolebljivom verom i nadom junaci, napred u otadžbinu", kojim je počeo proboj Solunskog fronta, pa do ulaska u Beograd, pod komandom vojvode Petra Bojovića i konačne slobode od austrougarske okupacije, ovaj narod pun časti i ponosa, koji je uvek bio spreman da da život za svoju zemlju, iscrtao je sebi put sjajne i velike budućnosti. Tu budućnost živimo mi, potomci tog naroda koji se borio za svoju slobodu, noseći svest o njihovim žrtvama i herojstvu'', poručio je ministar Stefanović.


[attachment=1]


Kako je ministar odbrane rekao, drugi su bili u pravu kada su nama još pre jednog veka govorili da će imenom Srbija biti ispisivane najsvetlije i najsvetije stranice istorije, a o tome govori i rečni monitor "Sava" - simbol nepobedivosti Srbije i ujedno njeno neprocenjivo kulturno dobro.

''Upravo sa ovog broda, koji je napravljen 1904. godine, a zatim bio jedan od 10 monitora austrougarske mornarice, ispaljen je prvi hitac na Beograd i početak Prvog svetskog rata. On je tada bio "Bodrog". Nakon toga promenio je ime i u oslobođenju postao rečni monitor "Sava". On danas simbolizuje i nepristajanje našeg naroda na ništa manje od slobode i nezavisnosti. Sa ovog mesta podsećaće nas sve na to kakav je bio i ostao srpski narod, možda najbolje opisan rečima češkog književnika Ervina Kiša. Kiš, jedan od učesnika Kolubarske bitke, opisao je da je tek u Srbiji 1914. godine shvatio da je sloboda malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih, jer je upravo volja ona neumitna sila koja može savladati sve'', ukazao je ministar Stefanović.

On je zahvalio ljudima iz Vojnog muzeja i Grada Beograda.

''Želim svima da se zahvalim na ogromnom radu, videćete kako su veličanstveno restaurirali ovaj brod. Moći ćete da ga obiđete i ta postavka biće na raspolaganju. I to je još jedan od simbola i naše pobede i naše slobode. Razgovarao sam i sa gradonačelnikom i sa ljudima iz Vojnog muzeja, imamo nameru da ovde postavimo i jednu podmornicu i nekoliko drugih eksponata, koje Vojni muzej ima, i želimo da poklonimo Beograđanima jednu veličanstvenu postavku, da mogu da vide deo istorije svoje zemlje, da budu ponosni na svoju vojsku koja je, ne samo oslobodila ovaj grad, već je i danas uvek tu gde treba svom narodu'', naglasio je Stefanović.

On je ovom prilikom pozvao Beograđane i sve druge građane Srbije da na ovu, nekada rečnu neman fascinantne biografije, dovedu svoju decu i upoznaju ih sa istorijom Srbijer, koja je puna herojstva i žrtvovanja.

''Ali i da pogledaju nešto što ne treba da zaborave, a to je koliko je naš narod propatio i koliko je bio spreman da se bori da bi imali našu slobodu. Neka je večna slava svim oslobodiocima Beograda Hvala im na Beogradu koji su za nas izborili, uz naše obećanje da ćemo tu slobodu večno čuvati. Živela Srbija'', poručio je ministar Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić podsetio je da je na današnji dan pre 103 godine, hrabra srpska vojska oslobodila Beograd. On je, takođe, istakao da u Beogradu imamo mnogo svedoka koji nas podsećaju na period Prvog svetskog rata, a koji su i podsećanje na ono što su heroji Srbije učinili.

''Naša dužnost je da taj slobodarski duh prenosimo na nove generacije'', istakao je gradonačelnik Beograda.

U nastavku svečanosti prikazan je dokumentarni film "Rečni monitor Sava" u produkciji VFC "Zastava film", a izvedena je i predstava "1918: Poslednja ratna godina" priređena po romanu Aleksandra Gatalice, koja je završena izvođenjem numere „Kreće se lađa francuska“.

Svečanom otvaranju prisustvovali su i članovi Kolegijuma ministra odbrane i Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kao i pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Kulturno dobro "Sava" bivši "Bodrog" od strateškog je značaja za Srbiju, jer je krucijalni dokaz o tome kako je započeo Prvi svetski rat. Reč je o raritetu svetskih razmera, kao jedinom preostalom bojnom brodu iz grupe rečnih monitora sa kojih je izvršen prvi artiljerijski udar u Prvom svetskom ratu i jednom od 10 plovila tog tipa na svetu.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/politika/simbol-nepobedivosti-srbije-svecano-otvoren-restaurirani-recni-ratni-brod-monitor/q2ebfcx)






https://youtu.be/6ArGz5F6_Cc

Prošetao sam do reke, brod je utegnut  :)

Za sada još nije otvoren za građane koliko sam shvatio, verovatno će uskoro biti i to dostupno.



[attachment=1]


[attachment=2]


Ostatak slika ću postaviti sutra.

Koliko je ova boja "pogođena" po RAL-u?
Meni ova siva djeluje presvijetlo, skoro bijela?!?

Koliko sam primetio "Lajta" u Budimpešti je ofarbana u sivomaslinastu, ali drugačije maslinaste nijanse od one u RRF VS. Ova boja je svetlija i od standardne JRM sive koja je bila i u KJRM, pa je stvarno pitanje zašto je odabrana ova vrlo svetlosiva.

Sledi ostatak fotografija ... prvo sam otišao na most da fotografišem sa njega, pa sam potom sam sišao dole do monitora.




[attachment=1]

Pogled sa mosta ...



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Nastavak fotografija sa mosta ...



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Slede fotografije iz neposredne blizine, sa keja.



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Nastavak ...



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]


[attachment=4]

Još ...


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]


[attachment=4]

Neki detalji ...



[attachment=1]


[attachment=2]

I par sa krme za kraj ...



[attachment=1]


[attachment=2]

i več nestao/skunut skrivač plamena na Schwarzlose :zid

Moguće je da nije ni bio montiran na mitraljez.

Na filmu bio

[attachment=1]

E pa ne znam šta da ti kažem više onda na tu temu  :)

Ali prekrasno igleda, baš mi drago da se obnovio u prvobitano stanje. :klap :klap :klap

kad budem u BG, organiziramo se pa da vidimo i to čudo od blizu. ;)

Svakako  ;)

Valjda će do tada biti otvoren i za posetu ...

Nestat ce i cijeli MG ako ne stave neku imitaciju od drveta.

05.11.2021.

Бесплатан улаз за посетиоце речног монитора “Сава” до краја новембра

Министарство одбране омогућило је заинтересованим грађанима да, сваког дана од 11.00 до 15.00 часова, бесплатно посете рестаурирани речни монитор „Сава“, културно добро Републике Србије и музејски експонат Војног музеја који се налази на простору између Бранковог моста и Савског пристаништа.

Једини преостали бојни брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату и један је од укупно 10 пловила тог типа на свету, некадашњи „Бодрог“, а сада „Сава“, рестауриран је и свечано отворен 1. новембра поводом обележавања Дана ослобођења Београда у оквиру манифестације „Дани слободе“.
 
Бесплатне посете речном монитору „Сава“ биће могуће свакодневно до 30. новембра ове године, осим у случају неповољних временских услова (киша, снег, поледица, јак ветар и температура испод пет степени) када ће поставка бити затворена.

Izvor: www.mod.gov.rs

Evo i "strancovi" pišu....Ovaj put "Reuters"...

Srbija je obnovila ratni brod koji je ispalio prve metke u Prvom svetskom ratu

Srbija je konačno vratila u službu, da služi kao plutajući muzej, ratni brod koji je ispalio prve metke koji su započeli Prvi svetski rat, nakon višegodišnjeg lobiranja entuzijasta mornaričkih brodova koji su želeli da se on obnovi. SMS Bodrog bio je jedan od dve austrougarske teške topovnjače koje su 28. jula 1914. godine oko ponoći uplovili u ušće Save u Dunav. Njegova dva topa su ispaljivala granate na srpske položaje u Beogradu, označavajući početak četvorogodišnjeg rata u kojem je stradalo oko 20 miliona ljudi.

Preimenovan u Sava, služio je i u Drugom svetskom ratu nakon što ga je preuzela Hrvatska pod nacističkom Nemačkom i bila je deo ratne mornarice bivše Jugoslavije do 1962. godine, nakon čega je prodata privatnoj kompaniji kao barža sa šljunkom. Godinama je ostavljen da trune na privezištu kod Beograda nakon što je penzionisan pre nego što mu je Vlada Srbije 2005. godine dodelila status zaštićenog nasleđa. „Ministarstvo odbrane je 2015. donelo odluku da se brod stavi pod njeno okrilje, dodaje se inventaru Vojnog muzeja i u narednih nekoliko godina je restauriran i preopremljen“, rekla je za Rojters Nataša Tomić, kustos Vojnog muzeja u Beogradu.

Monitor Sava, koji je sada u potpunosti obnovljen i pluta rekom Savom u blizini centra Beograda, jedan je od dva preživela austrougarska rečna monitora koji su služili tokom Prvog svetskog rata. Drugi je SMS Leitha koji je usidren u glavnom gradu Mađarske Budimpešti.

Izvor: https://www.yahoo.com/news/serbia-restores-warship-fired-first-132854885.html

Све се спремам да одем доле и направим један темељни "walkaround" са описом. Те данас ћу, те сутра ћу...

На Фејсбуку је господин Бане Гајић објавио једну фотографију за коју нисам сигуран да ли је овде постављена.
Реч је о фотографији вађења монитора од стране припадника НДХ у пролеће 1942.године. Брод је успешно извађен, опорављен и уврштен у речну флотилу НДХ. Занимљиво је да му је задржан назив Сава.

[attachment=1]

Iz knjige Andre Popovića "Ratni album 1914-1918"

Zasto ne bi bilo zadrzano ime Sava. Sava je i hrvatska rijeka.
Monitor za vrijeme NDH.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

2.dio[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Češki šlemovi i Zbrojovka ZB-60.

Sljemovi Vz-34 tzv Čačak su bili standardni u VKJ od 30-ih i licencno su se proizvodili. Koristila ih je NDH i JNA.

novembar 2021

Deo panoa u unutrašnjosti monitora:
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10]

Mislim da su mogli malo bolje da se urade, ovako deluju malo "sterilni".

Orudje i zadnjak...
[attachment=1][attachment=2]

"Posada":
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

U suštini, svakako vredi obići i pogledati. Civilima će se svidjati, ali malo mogu da smetaju detalji koji ne piju vodu.

Jako lijepo brod izgleda, svaka čast!  :klap
Hvale vrijedan uspijeh restauracije ovog monitora.

P.S.
Navedeni podatak na prikazanom panou o deplasmana broda od 22.700 kg je zbunjujući, pogotovu jer se nastavku rečenice navodi istisnina od 442/484 tone što je očito logični podatak za ovu veličinu broda.
Moguće je da je 22,7 tona težina samog oklopa broda.

И ја данас прошетао до монитора "Сава". Беше сунчан дан па је било милина боравити на броду.

Раде је већ поставио доста слика из музејске постваке на броду. Поставке су у две просторије: једној одмах испод кормиралнице у средишњем делу брода и друга у простору испод палубе у прамачном делу. На броду се на крми вије заства Србије (Републике Србије) а на прамцу застава СФР Југославије (са све петкораком). На застваној гали су постављене и заставе Мађарске (краљевине) и застава Краљевине Југославије, односно држава под чијим заставама је брод пловио. Заствае НДХ нема, али је на табли која говори о историји брода наведено је да је брод од 1942 до 1945. био у састваву ратне морнарице НДХ. Иначе, изложени предмети нису са самог брода али су већином из периода када је брод пловио.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Заставе на прмацу: СФРЈ и Мађарске (на гали)
[attachment=4]
Застава Србије на крми
[attachment=5]
Табла са основним информацијама о броду
[attachment=6]
У првој изложбеној просторији се налази сто са експонатима и таблом на којој су приказани чворови. Раде је је постави доста слика из тог простора па ћу то прескочити
[attachment=7]
Кормилар у унутрашој кормиларници



 

Мало сам се петрао по горњој палуби брода:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Погледа ка прамцу

[attachment=4]
Погледа ка крми
[attachment=6]

Спољна кормиралница на горњој палуби

[attachment=5]
Шварцлозе на горњој палуби.  Скривач пламена на устима цеви је поломљен. Неко се био забринуо да је митраљез од дрвета. Могу га уверити да није. Прави је.Митраљез је оригинал јер се виде ознаке.
[attachment=7]

Други изложебни простор налази се испод прамачне палубе. Улази се кроз "шахту" (не знам како тај отвор зове) на поду палубе. Види се на слици 00067. У њему је слична поставка али са више појединачних предмета. Овде су изгледа боравили морнари чим су постављене само морнараске униформе.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]

Бродско звоне са плочом фирме која је обавила обнову
[attachment=8]

И погледа на прамац са именом брода
[attachment=9]
[attachment=10]

Ево, сад ми Раде јавља да се "шахта" стручно зове "портела"... :) Хвала Радету. :super

Све у свему занимљиво, посебно лаицима и онима који ништа не знају о речним ратним бродовима. Штета што се нису могле обновити топосвке куле са оригиналним оруђима. Ипак, битно је да је брод сачуван од пропадања. А и ми овде смо дали мали допринос томе на почетку иницијативе да се брод обнови и сачува.

Mislim da je na gali zastava Austro-Ugarske.


To mi je posebno drago.  :)

Тако је Моториста. То је застава Аустроугарске. Мало се упетљала па нисам примето онај "аустријски" део.

Džumba, hvala za fotografije, kvalitetne kao i uvek  :)




https://youtu.be/jJrct3-Et8s

Ову сам заборавио.

Ово је неки уређај који је изложен у оној другој просторији (испод прамачне палубе)
[attachment=1]

Фотографије из периода док је брод био у ЈНА. Њих је највише у тој другој просторији.
[attachment=3]

И једна слика моста (којим и почиње видео из претходног прилога "Ал Џазире")
[attachment=2]

Не бих да кварим забаву али ево шта пронађох

Интензивирање пешадијске ватре био је сигнал за капетана Алића да електричним путем активира експлозив постављен на челичну конструкцију првог крака железничког моста. У 1. 30 часова 29 јула, градом се разлегла страховита експлозија; када се дим разишао, видело се да је крак, пресечен код првог пилона, налегао на обалски насип. Рушење моста приморало је аустријске бродове на одступање; четири тегљача окренула су се и упутила назад, пут Земуна. У помоћ им је испловио монитор «Tемеш» (SMS Teres), који је из топа 12 см L/35 система Шкода отворио ватру по касарнама у Доњем граду београдске тврђаве. Једна од граната погодила је магацин са житом и изазвала пожар. То су, уједно, биле прве гранате које су пале на Београд. Данас влада заблуда да је прва граната испаљена са монитора «Бодрог» (SMS Bodrog). У то време, наиме, «Темеш» и «Бодрог» су се налазили стацонирани у Земуну, у саставу 1. групе монитора. Но, «Бодрог» се командном броду «Темеш» придружио нешто касније, пружајући му артиљеријску подршку (као уосталом и монитори «Самош» и «Кереш» из састава 2. групе монитора).

Извор: Историјске свеске бр. 7, Андрићев институт, издање јул 2014

Žirokompas Arma Brown, ili, kako su ga pitomci nazivali dok su ga učili za ispit kod kbb Stajića, Sarma Braun.

Meni se sviđa kako je urađeno, ja bih mozda drugacije ali za ciljani period ovo je sasvim solidno.
Ja se nisam zabrinuo da je od drveta, ja mislim da bi trebao biti od drveta zbog fotografije na kojoj se vidi ostecenje.
Znaci zbog lopova i vandala bi trebao biti od drveta a pravi bi trebao biti unutra u staklenoj vitrini sa ostalim eksponatima.
Inace postavljena je za VKJ rekalibrirana verzija 7,9mm.

Монитор „Сава” поново „запловио”

Брод бурне историје, ранијег назива „Бодрог”, коначно постаје туристичка атракција, јер је поводом обележавања Дана ослобођења Београда у Првом светском рату, на простору између Бранковог моста и Савског пристаништа, отворен за широку публику

Замисао да монитор „Сава” буде претворен у брод-музеј потекла је 2019. године. За ремонт брода задужена је фирма „Беолајн” из Апатина, а према програму рестаурације који је урадио радни тим Министарства одбране и Војске Србије. Рестаурација брода трајала је од 2017. до 2019. године, превасходно у бродограђевинском смислу, након чега је требало да уследи музеолошко опремање. „Сава” је 2021. године преузета из Апатина и пребачена до луке –сидришта „Ушће”. Коначно, 1. новембра, поводом обележавања Дана ослобођења Београда у Првом светском рату, на простору између Бранковог моста и Савског пристаништа, монитор „Сава” свечано је отворен за широку публику. Нажалост, ентеријер још увек није обновљен у степену да би био интересантан за посетиоце.

Ово је прилика да се подсетимо бурне историје овог брода.

Познато је да је до данас у пловном стању сачуван само аустроугарски монитор „Леита”, који у Будимпешти представља својеврсну туристичку атракцију. Практично тек две деценије уназад сазрела је свест да и код нас постоји један од монитора, и то с далеко бурнијом историјом од „Леите”. Радило се о „Бодрогу”, познатом и под југословенским именом „Сава”.

Заблуда о првом хицу у Великом рату

У то време је покренута акција да се брод сачува од пропадања и рестаурира. При томе, инсистирало се на нетачној тврдњи да је с „Бодрога” испаљен први хитац у Великом рату на Београд.

„Бодрог” је изграђен у Будимпешти и предат аустроугарској флотили 10. новембра 1904. године. Осим њега, пред избијање Великог рата, у Земуну је био стациониран и командни брод „Темеш”.

Минерска чета инжењеријског батаљона под командом капетана Михаила Алића 25. јула поставила је експлозив код првог стуба железничког моста. На развој ситуације око Београда највише је утицала важност речних комуникација због дотура ратног материјала, хране и трупа. Аустроугарска Дунавска флотила је, наиме, прешла у стање пуне бојеве готовости још 23. јула, а ступила је у акцију и пре официјелне објаве рата, 26. јула, пленећи српске трговачке бродове.

Током вечери 28. јула официри су на мониторима, пред постројеним посадама, прочитали проглас о објави рата. Аустријски морнари су поруку поздравили узвиком „Ура” и националном химном „Боже, чувај цара Фрању”; на бродовима с већинским хрватско-мађарским посадама заорио се узвик „Живео” и звуци свечане песме „Апел”.

Након тога, одређено је да први топовски хитац на српску престоницу испали артиљеријски каплар хрватске националности. Пола сата после поноћи, 29. јула, с аустријске стране дејство је започела артиљерија. Интензивирање пешадијске и артиљеријске ватре било је сигнал за капетана Алића да активира експлозив постављен на челичну конструкцију првог крака железничког моста. У 1.30 часова градом се разлегла страховита експлозија. Рушење моста приморало је на одступање аустријске тегљаче са шлеповима који су запловили Савом ради дотура материјала својим трупама. У помоћ им је испловио командни монитор „Темеш”, који је отворио ватру из два куполна топа с циљем да пресеку електрични кабл на железничком мосту како би спречили даље минирање. Након тога, дејство је настављено по касарнама у Доњем граду београдске тврђаве.

То су биле прве гранате с монитора које су пале на Београд. Непосредно након отварања ватре с „Темеша”, придружио му се „Бодрог” којим је командовао капетан линијског брода Паул Екл. Практично, тек други или трећи хитац на Београд испаљен је с „Бодрога”.

Учествовао је овај брод у борбеним операцијама на српском војишту све до 1915. године, када је ватром с река подржавао и друго освајање Београда. Након пада Србије, монитор је наставио акције током Дунава, све до црноморског ушћа.

Аустроугарској Дунавској флотили је 13. октобра 1918. наређено да се прикупи у Браили. Одавде су бродови кренули узводно, с циљем да се дочепају Будимпеште. Флотили се 16. октобра, код бугарске Лом-Паланке, придружио монитор „Бодрог”. Крајем октобра флотила је добила задатак да подржава прелазак остатака аустроугарске војске из Србије на леву обалу Дунава.

У општем расулу, ове дужности прихватио се једино „Бодрог”. Монитор је у ноћи између 30. и 31. октобра обезбеђивао прелазак аустроугарских и немачких јединица преко Дунава у рејону Гроцка–Београд. Но, због изненадне појаве густе магле, насукао се на обалу насупрот Вишњице. Брдска батерија Моравског артиљеријског пука је 1. новембра отворила ватру на насукани монитор те га је посада напустила. Аустријанци су ипак, све до 5. новембра, повремено, под заштитом ноћи, искрцавали материјал с брода. Коначно, 5. новембра српске трупе су и физички запоселе монитор.

Током 1919. године монитор је одсукан и ремонтован. Према личном наређењу краља Петра Првог, 26. јуна исте године старо име брода „Бодрог” промењено је у „Сава”. Ремонтовани монитор „Сава” је у састав домаће речне флотиле уведен у априлу 1920, а Краљевини СХС је званично додељен 15. новембра. На крми „Саве” се у том тренутку завијорила српска застава. Треба имати у виду да је тек 3. септембра 1921. усвојена нова поморска застава с распоредом боја и симболима новоосноване државе, Краљевине СХС.

Потопљен после априлског слома

У време немачког напада на Југославију, 6. априла 1941. године, „Савом” је командовао поручник бојног брода Срећко Ројс. Монитор се налазио у саставу Првог дивизиона монитора стационираног у Дубовцу. „Сава” је била задужена за контролу румунске границе и првих ратних дана је на Дунаву полагала мине. Када је постало очито да предстоји слом југословенске војске, монитор се повукао до Земуна. Даље повлачење реком није било могуће, пошто високи водостај није омогућавао пролазак испод мостова. Тако је 12. априла 1941. године брод „Сава” потопљен код Земуна.

Током 1942. године припадници оружаних снага НДХ су га извукли, репарирали и брод укључили у састав своје ратне флотиле. Монитор је био базиран у Славонском Броду, а патролирао је Савом штитећи конвоје. У ноћи 8. септембра 1944. посада је у близини Славонског Брода потопила брод и прикључила се партизанима. Током 1946. године дизалицом „Лепеница” монитор је извађен, обновљен и, 1952, под старим називом „Сава”, уведен у састав Речне флотиле ЈНА.

„Сава” је коначно искључена из речне флотиле 1959. године, а 1962. је као разоружано, цивилно пловило уступљено новосадском предузећу „Херој Пинки”.

Проглашен за културно добро

Под називом „Пловни пристан монитор ’Сава’”, 13. децембра 2005. решењем Музеја науке и технике проглашен је за културно добро. Током процеса приватизације монитор је добио новог власника, предузеће „Дунав група агрегати” из Новог Сада. Међутим, након што је премештен с обале Дунава код Новог Сада, није се знало где је брод усидрен. У априлу 2013. налазио се код Савског кеја, а одатле је премештен код Аде Хује, где су га у муљу пронашли историчари из Института за савремену историју и предложили да се претвори у пловећи музеј. Министарство културе и информисања је 30. јануара 2014. донело решење да се брод преда на старање Министарству одбране.

Управа за традицију, стандард и ветеране Сектора за људске ресурсе МО је 15. септембра 2015. од „Дунав групе агрегати” АД званично преузела монитор. У организацији Војног музеја, Речне флотиле, 5. логистичког батаљона и Југословенског речног бродарства, код Аде Хује спроведено је одсукивање брода и његово премештање на сидриште „Ушће”.

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/493947/Monitor-Sava-ponovo-zaplovio

Да допуним аутора овог новинског текста у делу где је текст болдован са: "уз обавештајну подршку чланова форума Paluba.info". За оне који не знају, користећи тадашње пословне везе у "Дунав групи" (у чијем је власништву био брод) добио сам податак где се тачно налази брод, па сам га пренео нашем члану, који је један од водећих историчара поменутог Института.

Obaveštajci nemaju prava na slavu :)

не мора баш у стакленој витрини, али нека га унутра. скривач пламена је поломљен скоро, на некој од слика пре отварања види се да је био цео. ако није украден, може се средити, а митраљез би свакако требало склонити првенствено због временских услова.

30.03.2022.

Речни монитор „Сава“ од 1. априла поново отворен за посетиоце

Културно добро Републике Србије и експонат Војног музеја, речни монитор „Сава“ који је усидрен између Бранковог моста и Савског пристаништа, од 1. априла 2022. године биће поново отворен за посетиоце после зимске паузе.

Једини преостали брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату и један је од укупно 10 пловила тог типа на свету, некадашњи „Бодрог“, а сада „Сава“ рестауриран је и свечано отворен 1. новембра 2021. године поводом обележавања Дана ослобођења Београда.
 
Заинтересовани посетиоци имаће прилику да обиђу речни монитор „Сава“ радним данима, изузев понедељка, од 10 до 17 сати, суботом од 10 до 18 часова и недељом од 10 до 14 сати. Групни обиласци треба да буду најављени најмање три дана унапред.
 
Улаз се наплаћује, а више информација о радном времену и организацији групних посета уз стручно вођење, могу се добити позивом Војном музеју на број 011/3201-590.
 
У случају неповољних временских услова као што су киша и јак ветар, изложбена поставка се затвара.

Izvor: www.mod.gov.rs

Rečni monitor „Sava“ zatvoren za posetioce, premešta se na novu lokaciju

Rečni monitor "Sava, brod-muzej koji je usidren između Brankovog mosta i Savskog pristaništa, zatvoren je za posetioce do daljeg usled priprema za premeštanje na drugu lokaciju, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

Kako se navodi u saopštenju, taj brod predstavlja kulturno dobro Republike Srbije i eksponat Vojnog muzeja, a izložen je u saradnji sa Muzejom Grada Beograda.

Monitor „Sava“ napravljen je za Austrougarsku ratnu mornaricu i tokom Prvog svetskog rata učestvovao u borbama protiv srpske i rumunske armije od Beograda do donjeg Dunava.

Brod je potopljen 1918. godine, a na kraju Prvog svetskog rata dodeljen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevini Jugoslaviji), da bi dve godine kasnije bio izvađen, preuređen i pod imenom „Sava“ uvršten u mornaricu.

Tokom Drugog svetskog rata potopljen je još dva puta. Izvađen je 1952. godine, remontovan i još jednom uvršten u rečnu flotilu nove države. Iz vojne upotrebe povučen je 1959. godine.

Brod je od 2006. godine uvršten kao prirodno dobro Republike Srbije, a od 2021. godine, nakon restauracije, pretvoren je u brod-muzej i otvoren za posetioce.

[attachment=1]

Izvor (https://rs.n1info.com/vesti/recni-monitor-sava-zatvoren-za-posetioce-premesta-se-na-novu-lokaciju/)

Rečni monitor „Sava“ zatvoren za posetioce zbog oštećenja nastalih prilikom nevremena

Kulturno dobro Republike Srbije i eksponat Vojnog muzeja, rečni monitor „Sava“ koji je usidren između Brankovog mosta i Savskog pristaništa, biće zatvoren za posetioce do daljeg usled oštećenja izazvanih vremenskim nepogodama koje su tokom prethodnih dana pogodile Srbiju.

Nakon saniranja štete, zainteresovani posetioci i ljubitelji muzejske delatnosti biće blagovremeno obavešteni o ponovnom otvaranju izložbene postavke.


Izvor (https://www.mod.gov.rs/lat/20313/recni-monitor-sava-zatvoren-za-posetioce-zbog-ostecenja-nastalih-prilikom-nevremena20313)