PALUBA

Da se podsjetimo na današnji praznik u Makedoniji

Sutra cu obraditi ovaj praznik u Makedoniji, danas sam po malo umoran. :) :)

Срећан празник браћо Македонци!

Hvala ti DZUMBA, spolaj ti!

I hvala ti DUJE sto si odbelezio dan na PALUBI :)

Duje,jedno veliko HVALA!Mi kazemo "ZA MNOGU GODINI" prijatelju!Svako podsecanje ovakvih prigoda budi osjecaje,narocito ako su ti za "Krusevsku republiku 1903/2013,prvu republiku na balkanu,koja je nazalost trajala samo 10 dana,ali je znacajno to da i u ta mracna vetrometna vremena bilo je ljudi sa vizijom za demokratiju i bolje i pravednije drustvo!

Судећи по нескладу мишљења, Илинденски устанак је у (српској) историографији споран догађај. У Малој енциклопедији Просвете означен је као оружана револуционарна акција македонског народа, против турске власти. Међутим, у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој пише да је  устанак био чисто софијско дело, предузето са циљем да се Македонија припоји Бугарској држави. Није ми познато како су (до данас)  бугарска и грчка историографија тумачиле овај догађај и да ли су (данас), дајући му ново осмишљавање, тумачење прилагодили новонасталој друштвеној пракси.

Ne znam bas sta da ti pisem/odgovorim na tvoj komentar gore. Da pocnem seriozno da pisem za ovo verovatno ne bi bilo mesto na serverima PALUBI. To sto ti potpisujem obe ruke je da oficijalna Sofija nije htela ustanak zato sto 1) sama nije bila spremna za rat 2) regionalna (Balkanska i Evropska) kostalacija moci u tom momentu nije dozvoljavala Bugarska intervencija. Nesporno je da grupa junior Bugarskih oficira ucestvovali u ustanku ali nisu bili podrzani od svojih vlasti. Nisu im branili - ali nisu ih ni podrzavali. Daleko je bilo Krusevo ako ga gledas iz Sofije.

Seriozna arhiva o ustanku postoi, svuda po Balkanu. Imao sam priliku licno da pogledam dosta toga. Uvek je negde po coskovima, zaboravljena, retko ustvari zasticena. Kad je pipnes, kad neki arhivar pogleda sta diras uhvati ga panika i odma materijal postane restriktivan. Desilo se i u Skoplju, i u Beogradu i u Sofiji. Zivimo na Balkanu, mozda je bolje da to i tako ostane.

Istorija je opstestvena matematicka nauka, krije fakti proslosti koji daju racionalna resenja za segasnot i buduscnost. Problem postane kad rezultati nam se ne svigaju pa onda 'ravnimo' nepoznate i ravenke kako nama odgovara. 

Pozdrav,

SHOOTER

@JASON,ustanak je bio u tada turskom delu Makedonije,i bio je autohton po svojoj spontanosti,ali i po nekoordiranosti,a glavni  dokument ustanka "Krusevski manifest" jasno je naznacio da se ustajje protiv tiranije tadasnje turske vlasti i poziva sve koji zive u Makedoniji-mkedonci,vlasi..... a i posteni turci,da zajedno stave krajj tiraniji i nigde se ne pominje ujedidinjenje ni sa Sofijom,Beogradom itd,itd,Lepo kaze @SHOOTER,to je tema za doktorske disertacie na stotice stranica,pa onda treba obraditi i I i II Balkanski rat,pa Bukurestanski mirovni ugovor,Pariski mirovan ugovor itd,itd.I na kraju danjasni vlastodrsci imaju i svoje istoricare sto jasno stavlja na znanje o objektivnosti,nazalost.I na kraju manimo se politike na PALUBI,Ilinden je nas nacionalni i drzavni praznik i hvala svima clanovima dobre volje  i cista srca na cestitkama!
             HVALA DRUGARI!

Izvinite, danas nisam stigao, pa cu videti ovih dana da nesto napisem oko Ilindena kao duplog praznika makedonaca.

Sećam se da se jednom na televiziji emitovao američki igrani film, koji se dešavao u Makedoniji, za vreme Ilindenskog ustanka. Imena ne mogu da se setim.
       
                             Srećan praznik, Makedonci.

DUST?

Da li vam zbog ove karte Grci udaraju kajlu?

Papir trpi sve - crtaju oni, crtamo mi :)

Током Илинденско-преображењског  устанка у лето 1903. године, у Једренском Вилајету на простору Странџа планине, формирана је од стране побуњеника из ВМРО и локалног становништва -Странџанска република.  Територија под влашћу побуњеника обухватала је простор између Малог Трнова и  града Царева и одржала се око двадесет дана до сузбијања од стране отоманске војске. Функционисање и организација Републике (комуне) била је под утицајем анархистичких идеја руководства Одринског (Једренског) револуционарног округа, а посебно Михаила Герџикова.

Zvanicna istoriografila u mkd nikad nije vezivala Strangarska Republika za Ilinden. Dali je sam nastan namerno ignorisan ili ne - ne znam. To sto znam je sledece: nastan u Jedrenskom okrugu nije bio planiran del ilindenskog ustanka. Nigde po dokumentaciji ni po memoarima ucesnika se ne pominje Strangarska republika. Ne negiram da nastan nije mozda bio motivisan ilindenskog ustanka ali sigurno nije bio deo operativnog plana. Organizacija je i tako bila slaba (sto se znalo i pre ustanka a se definitivno dokazalo u sledecih 2 meseca kad je ustanak ugusen) da absolutno nije bilo ni govora o dva ustanka u isto vreme.

Ilinden ili Ilindan nacionalni praznik Makedonije proslavlja se kao verski pravoslavni praznik dan Sv.proroka Ilije, pa otud i naziv Ilinden.

Pravosalvni vernici, naroda na jugu Balkana (u zaledju Jadranskog i Egejskog mora) u mnogome i veoma poštuju kult Sv.proroka Ilije.

Inače ovaj praznik predhodi-najavljuje veliki praznik preobraženja gospodnjeg koji se slavi u znak sećanja na prvo iskazivanje Hristove božanske prirode, kada se gospod Isus Hrist na Tavorskoj gori, pred apostolima Jakovom, Petrom i Jovanom preobrazio i postao kao svetlost (Jev. po Mateju).

Od paganskih vremena ljudi su uvek ovaj deo leta smatrali najavom promene godišnjih doba pa otud i pagansko verovanje kod pravoslavnih na Balkanu da se od Svetog Ilije menjaju vremenske prilike (preobražuju), pa pogotovo oni stariji često kažu od Svetog Ilije sunce sve milije.

U takvoj simbolici  i jesu bili pronađeni razlozi što su ustanici za dan podizanja ustanka odredili Ilinden.

Ustanku su predhodile četničke akcije iz Januara 1903 godine, na teritoriji šire Makedonije, rukovođene od strane revolucionara Goce Delčeva (ubijen 4 maja iste godine od strane Turaka), osnivača Tajne Makedonsko-Odrinske revolucionarne organizacije i komandanta svih ustanički četa u Makedoniji. Osnovni moto organizacije je bio da odbranu i oslobođenje Makedonije od Turskog ropstva treba prepustiti makedonskom narodu kao i da Makedonija ne može biti oslobođena spolja.
Članovi ove organizacija su bili predvodnici i organizatori Ilindenskog ustanka.Organizacija je kasnije promenila ime u VMRO ( Внатрешна Македонска Револуционерна Организација).

Ustanak je počeo na Ilinden 2 Avgusta 1903-će godine, na široj teritoriji Makedonije, rušenjem mostova na glavnim putnim pravcima i napadima na turske garnizone ali je najviše zamaha imao u regionu Bitolja gde je u selu Kruševu formiran centar "Kruševske Republike" (selo Kruševo danas poznatije kao rodno mesto pokojnog pop pevača Projčeta Tošeta Proeskog). Bila je to prva Republika na tlu Balkanskog dela Otomanske imperije. Formirano je i prvo Narodno Sobranje, skupština od 60 članova, uglavnom od viđenijih aktivista revolucionarne organizacije. Prvi predsednik Sobranja bio je Nikola Karev (preživeo pad Republike), formirana je i  šestočlana vlada koja je izdala "Kruševski Manifest", vladom je predsedavao Vangel Dimu.

Turska porta započinje opštu ofanzivu 10 Avgusta na ustanike sa 20 000 vojnika pod komandom Bahtijar Paše.
12 Avgusta Behtijar Paša izbija pred Kruševo i opkoljava 1200 ustanika, koji odbijaju predaju. Nakon jake artiljerijske pripreme izvršen je napad i u krvi slomljen ustanak. Cela četa vojvode Pitu Gulija je izginula dok su članovi štaba na čelu sa predsednikom Sobranja Nikolom Karevim uspeli da se izvuku-probiju iz obruča.

Smatra se da je bilo preko 8 000 žrtava na strani ustanika, preko 12 000 kuća je porušeno i popaljeno, preko 70 000 ljudi se našlo pod golim nebom od kojih je oko 30 000 izbeglo sa teritorije Makedonije.

Nad stanovništvom Kruševa i okoline sprovođen je tromesečni turski zulum i naknadna proganjanja i tamničenja osumljičenih za učešće u pobuni-ustanku.
Političko jezgro revolucionarne organizacije prerasle u VMRO se zahvaljujući taktici zavadi pa vladaj od strane Turaka pocepalo na više frakcija.

Krajnji dometi 10-dnevne "Kruševske Republike" bili su više nego poražavajući, tragični i poučni.

Sigurno je samo da se pokazalo da moćna Otomanska imperija nije više tako nedodirljiva i moćna na Balkanu kao ranije.

I originalni snimci iz tog perioda.

I još nekoliko.

Treba reći i to da su u ustanku rame uz rame podjednako kao saborci učestvovali pripadnici stanovništva tadašnje geografske odrednice Makedonije (u to vreme geografski toponim Makedonija, označavao je mnogo širi pojam nego današnji, teritoriju od Kumanova i Sereza na Severu, Soluna na jugu, Ksantija na Istoku i Bitolja i Debra na Zapadu): Makedonci, Starosrbijanci, Bugari, Vlasi, Arbanasi i Grci a sa željom da se oslobode viševekovnog turskog ropstva na svom životnom prostoru.

Ustanak je time imao višenacionalni karakter ali je imao kao glavni doprinos i karakter uzdizanja. formiranja postojanja i buđenja makedonske nacionalne svesti u svakom pogledu.


Nešto kasnije 1912 zahvaljujući savezništvu Srbije i Bugarske zadat je poslednji udarac Otomanskoj imperiji na Balkanu i balkanski narodi oslobođeni viševekovnog turskog ropstva.

Ali o tome se piše na drugim delovima ovog foruma.

ТМОРО је основан 1893. у Солуну, у кући И. Хаџи Николова. Оснивачи су били Дамјан Грујев, Христо Тарарчев, Петар поп Арсов, Христо Батаниџес, Иван хаџи Николов и Антон Димитров.
Г. Делчев је тада био учитељ гимназије Бугарске егзархије у Штипу. 1894. г.  Делчев упознаје Дамјана Грујева, прикључује се организацији и убрзо постаје њен вођа.
У јануару 1903. на саветовању групе револуционара  у Софији, Делчев се изјаснио против подизања устанка те године. Међутим, у Организацији је у том периоду постојало више група и струја које нису имале једнако  мишљење о циљевима покрета и начину борбе па је на конгерсу у Солуну, Централни комитет на челу са Иваном Гарванов  одлучио  о подизању устанка на простору Македоније и Тракије са чиме се касније сложио и Г.Делчев.
Крајем априла 1903. године, Солун је био изложен серији терористичких напада. Запаљен је воз који је из Цариграда улазио у солунску станицу; изазвана је експлозија на француском броду Гвадалкивир који се налазио у солунском пристаништу; дигнута је у ваздух Отоманска банка. Последња експлозија изазвала је панику, настао је потпуни мрак и град je осветљавао само бљесак бомби. Већина комита била је ухапшена или  убијена након неколико дана уличних борби. Међу њима је било и неколико Срба, који су због инертности Србије, пришли егзархистима и постали бугарски официри. Један од њих био је Јордан Ђорђевић алиас Журдан Жорж, који, пошто је бацио бомбу на турске жандарме, пуцао себи револвером у главу.
Турска полиција и војска као и муслиманско становништво, истога дана отпочели су погром над хришћанима, што је убрзало почетак побуне.

Hvala Jason.

Nadao sam se da ćeš kao i uvek do sad dati svoj maksimalni doprinos.

Znaš li neke detalje o Januarskom ustanku u kome je Delčev učestvovao.

Иако је сматрао да је одлука Солунског конгреса о подизању устанка преурањена, Гоце Делчеву није остало ништа друго, него да учини један одлучан корак и из Софије оде на терен.  19. јануара креће са четом  за Македонију. Од познатих револуционара са њим су били Пејо Јаворов и војвода Јане Сандански. Неколико дана задржали су се у Самокову где разматрају будуће деловање и народу говоре да се спреми за устанак.  19. марта четници минирају мост на реци Ангисти (данашња северна Грчка) и дижу у ваздух тунел на железничкој прузи. (Делчев је  заговарао партизански рат и ова акција је највероватније изведена са циљем  тестирања  герилске тактике.) Средином априла одлази у Солун где са Д. Грујевим разматра даљи наставак борбе.

Mala ispravka - ustanak u januar 1903 nije bilo.

Мислим да су Дује и нарочито Трпе који су почели ову комплексну тему остали дужни члановима Палубе. Хвала SHOOTER-у и официру н.р. на конструктивним прилозима.

JASON gde mogu da vidim referencu za Jordan Djordjevic? Pominjes ga kao jedan od Solunskih atentatora ali ne mogu naci nista za njega....

Oprosti SHOOTER tehnička greška.Hteo sam da stavim "o Januarskim akcijama" a napisao sam "ustanak". 

Иван Ивановић
НАРОДНА БУНА -прва књига -четници, стр.211-213.
ИП Зограф, Ниш, 2006.

JASON, malo sam 'cackao' po netu trazeci da vidim nesto vise o avtoru Ivanovic - duri i jedna analiza u POLITICI nalazi njegove argumente malo cudne i kontraverzne. Potrazicu i knjige ovde u Toronto, hteo bih da malo vise saznam o avtoru i njegovu trilogiju. Pozdrav, SHOOTER

Sa malim zakašnjenjem, ali iz srca čestitam Makedoncima praznik!

на 27. априла 1905. године у селу Рајцица кочанско  убијен је  Никола Карев  у борбама са османлиски аксер . Он је био  први преседник једен мале балканске републике

[attachment=1]

На сите граѓани на ПРЈ Македонија им го честитам државниот празник Илинден.

https://www.scribd.com/document/75274948/Plamen-Cetnistva-Stanislav-Krakov
(стр. 79.)

koe e ovoj stojan donski , i so vrska imaa so gеmicite bidejki eksplozivot za atenatat do dobivata na drug nacin i drug go mu dava na niv?