PALUBA

Amerika bila spremna da Tita od Staljina brani nuklernim oružjem


21.08.2013.

Staljinov privatni rat sa Josipom Brozom Titom umalo nije prouzrokovao treći svetski rat, navodi se u objavljenom dokumentu sa kojeg je američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) skinula oznaku tajnosti, javila je Radio-televizija Srbije.

[attachment=1]
 
U dokumentu koji je nazvan "Izbegavanje Armagedona", NSA navodi da je Staljin bio odlučan da po svaku cenu uništi Tita i "njegov otpadnički komunistički režim". Tito je povukao nekoliko poteza koji su razbesneli Staljina, a kap koja je prelila čašu bio je Grčki problem i Titova pomoć (oko 10.000 "dobrovoljaca"), komunistima koji su se borili u toj zemlji.

Staljin je Titu poslao pismo kritikujući "Grčku liniju", smatrajući da komunisti u Grčkoj nemaju nikakve šanse zato što Atinu podržavaju Sjedinjene Američke Države, "najmoćnija država na svetu". Pošto je Beograd odbio da popusti, Staljin je zahtevao oštru kaznu. Osim izbacivanja iz Informbiroa, Sovjeti su započeli zajedljivu propagandu proglašavajući Tita i njegovu vladu za "špijunske grupe", odane američkom i britanskom imperijalizmu.

U Sovjetskom bloku počele su "čistke" Titovih saveznika, a najtemeljnije u Mađarskoj, prvoj liniji uz jugoslovensku granicu. Na taj način počeo je "obavještajni rat epskih proporcija" između Jugoslavije i Sovjetskog saveza.

I Tito je nastojao da oslobodi svoj režim prosovjetskih elemenata, te je počeo čišćenje partije, vojske i tajne policije poznat kao "lov na izdajice" koje je nazivao "ibeovci", piše u dokumentu NSA, čiji autor i poreklo nisu poznati ali stoji i napomena da izneta mišljenja nisu i službeni stav Agencije.


Glavni udar iz Mađarske

U dokumentu se, potom opisuje propagandni rat između dvije države i partije i navodi da je vojna akcija Staljina delovala je kao realna opcija "pošto su subverzije i sabotaže propale". To su potvrdili i izvori koji se pominju u dokumentu. Jedan od njih je i mađarski dezerter general Bela Kiralj.

Prema njegovim rečima, Mađarska narodna armija trebalo je da probije jugoslovensku odbranu u Vojvodini. To bi otvorilo vrata ka Beogradu koji je trebalo da zauzmu sovjetske oklopne trupe.

Uništenje Jugoslavije je postalo glavni razlog postojanja "armija satelita" (vojske Jugoslaviji susednih država tzv. Istočnog bloka), a propaganda u tim državama bila je izuzetno jaka. Namera mađarske vojske, kako je objasnio general-pukovnik Mihalj Farkaš, bila je da se suprotstavi "agresiji titoističkih bandita protiv svete teritorije naše socijalističke otadžbine".

Sovjeti su uskoro oformili specijalne borbene jedinice, uključujući i tri internacionalne brigade u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, opasno preteći Beogradu. Visoke položaje u tim jedinicama zauzimali su jugoslovenski emigranti, a pogranični incidenti postali su veoma učestali.

  
Zapad počinje da se interesuje

To je doprinelo tome da se za sukob zainteresuje i Zapad. U avgustu 1950. godine procene CIA bile su da bi jugoslovenska armija imala šanse protiv trupa Rumunije, Mađarske i Bugarske. Međutim, prisustvo šest sovjetskih divizija u tim armijama, značilo bi poraz Jugoslavije.

Otuda je CIA zaključila da jugoslovenski otpor zavisi od stepena i brzine zapadne pomoći, a pojedini senatori su upozoravali da bi "sovjetski napad na Jugoslaviju lako mogao da predstavlja uvod u treći svjetski rat".

Kako bi spremile jugoslovensku vojsku za rat, Sjedinjene Države su stvorile šemu pomoći. U godini posle invazije na Koreju, Vašington je obezbjedio 77,5 miliona dolara pomoći za Beograd. Do sredine pedesetih godina, vojna pomoć je ukupno iznosila pola milijardi dolara.

U junu 1951. godine, general Koča Popović je posjetio Vašington radi zajedničkih vojnih planiranja. Na prvu loptu, pomoć Vašingtona Beogradu bila je neočekivana.

Pre razlaza sa Moskvom, radikalni režim u Beogradu bio je u zapadnim medijima ozačen kao sovjetski satelit broj jedan, a odnosi između Jugoslavije i SAD su bili napeti.

Ipak, zbog sovjetske prijetnje, stvari su se promjenile. U septembru 1951. godine obavještajna zajednica Sjedinjenih Država, već je označila Jugoslaviju kao vrijednu i pouzdanu branu od Sovjetskog Saveza.

[attachment=2]


Jugoslavija kao buduća NATO članica

Specijalni CIA projekti razvoja za 24 meseca računali su na Jugoslaviju kao buduću NATO članicu, uz Grčku, Tursku i Španiju, što bi bilo glavno pojačanje alijansi za eventualni rat protiv Sovjetskog bloka. Zaključeno je da je sovjetska invazija na Jugoslaviju veoma verovatna i da bi mogla uskoro da se ostvari. Iz NATO perspektive, Jugoslavija je služila kao štit za ranjivu Italiju i Grčku.

Planovi su išli toliko daleko da je u septembru 1951. godine Vrhovna komanda saveznika u Evropi naredila da će Italija biti branjena na reci Soči, koja je velikim delom bila na jugoslovenskoj teritoriji. Uprkos velikoj vojnoj pomoći koju je Zapad pružao Jugoslaviji, strah od sovjetske invazije rastao je u zemljama NATO.

U februaru 1951. godine britanski vojni vrh je objavio da će sovjetski napad na Jugoslaviju dovesti do trećeg svjetskog rata. I Vašington je smatrao da bi napad na Jugoslaviju mogao biti uvod u globalni rat.


Opcija nuklearnog rata

Pošto NATO nije bio u stanju da ostvari prednost kada je reč o konvencionalnom naoružanju, opcija nuklearnog oružja često je bila spominjana. U nedeljama poslije invazije Koreje, Vašington je prihvatio opciju da iskoristi nuklearno oružje kako bi odbranio Jugoslaviju. To bi svakako proizvelo i odgovor s druge strane i teško da bi bilo moguće izbeći "nuklearni rat".

Ipak, dugo očekivani sovjetski napad nikad se nije desio. Prema generalu Kiralju, završne pripreme za napad na Tita kulminirale su u toku američke invazije na Koreju. Ali razvoj događaja na Korejskom poluostrvu je bio neočekivan za Sovjete. Moskva je rezonovala: Ako je Amerika uložila takav napor kako bi spasila Koreju, kako će se onda angažovati da spase strateški važnog Tita?

Zbog toga je Staljinova spremnost da izazove svetski rat, čak nuklearni rat, slabila, a planovi za invaziju su odloženi. Prema Kiraljevim rečima, američka jaka odbrana Južne Koreje odvratila je Staljina od invazije.


Staljinovi planovi za ubistvo Tita

Pošto su planovi o invaziji stavljeni po strani, Staljin se ponovo vratio planovima za ubistvo Tita. U poslednji plan o Titovom ubistvu bio je umešan sovjetski ilegalac Josif Griguljevič, poznat kao "Maks", koji je bio zadužen za prvi neuspešan atentat na Trockog. Griguljevič je trebalo da ubije Tita otrovnim gasom.

Prema Pavelu Sudoplatovu, ekspertu MGB-a, to je bilo veoma naivno i detinjasto. I nikada se nije dogodilo. MGB, preteča KGB-a, šalje 1. marta 1953. godine izvještaj Staljinu u kome objašnjava da "Maks" nije poslat u Beograd.

To bi mogao biti poslednji izvještaj koji je Staljin ikada pročitao, pošto je, narednog dana umro od moždanog udara. Njegova opsesija Titom trajala je do poslednjeg trenutka.

Izvor: RTS (http://www.rts.rs)

Ove stvari su više manje poznate.

Neki ostrašćeni bi rekli da je Jugoslavija na osnovu nekih protokola potpisanih tih godina imala status pridružene članice NATO koji pravno gledano nikada nije ni prestajao do danas.

Ono što meni nije jasno kako se posle svega dogodilo da dođe do pomirenja i pokajničke posete Hruščova i opet do "levog skretanja".

Da li je to zapravo bio zadatak da kroz pokret nesvrstanih budemo katalizator zajedničkih USA-SSSR interesa a da se drugi ne dosete?

U monografiji o osnivačkom sastanku nesvrstanih u Beogradu našao sam zanimljivu sliku: U hotelu Metropol bila je jedna od više svečanih večera, ovaj put za supruge predsednika država ili vlada zemalja učesnica sastanka, domačin večere je bila a ko drugi nego Jovanka Broz, (podsećam da SSSR i USA odbile da pošalju posmatračke delegacije), kad ne lezi vraže na slici je Jovanka Broz koja je na toj istoj večeri ugostila i čerke predsednika SAD Kenedija.Devojke su kao slučajno baš tih dana bile na turističkom proputovanju kroz SFRJ.

U politici ne postoje prijatelji samo interesi bilo dugoročni bilo kraktoročni ,kad se "ljubav" ohladi traži se drugi partner ,Rusi nikad nisu previše marili za Balkan sve je to manje više bila samo trgovina ništa drugo ,da im se nisu isprječili Ameri bilo bi nam kao i drugi državama u Ruskom zagrljaju ,zagušljivo...

Nešto si falio ovdje. Kenedi je imao samo jednu ćerku, Karolinu, koja je u vrijeme osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih imala četiri godine.

Mapa sovjetske invazije na Jugoslaviju objavljena u dokumentu NSA.


[attachment=1]

Staljin je  rekao da je njegova najveća pogreška bila da sta je  odustao od Jugoslavije u 1944 da nie trebao povuci vojsku iz vojvodina

Bravo Rašo u pravu si, sećanje me je izdalo nije primila ćerke već rođene Kenedijeve sestre, evo izvoda iz teksta iz arhiva dnevnog lista politika
" Прва дама тадашње Југославије Јованка Броз „дружила” се са супругама учесника Конференције, а на дан њеног почетка примила је и сестре председника САД Џона Кенедија, које су у то време, као туристи, боравиле у Југославији", a evo i linka ka toj stranici:

Link (http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kako-su-Beograd-i-Tito-docekivali-nesvrstane.sr.html)

Što svakako ne menja poentu.

A o spremnosti Amerike da brani SFRJ da se što šta videti u zanimljivom reagovanju na tekst novinara nedeljnika Vreme a vezano za tzv. "Balkanski sporazum" potpisan između Grčke,Turske i Jugoslavije.

Zbog te spremnosti kao i načina vođenja eventualnog rata je i došlo do mimoilaženja razumevanja dveju strana a kako je u međuvremenu Staljin odapeo, novoj vrhuški SSSR-a je bilo jasno da se odnosi sa Jugoslavijom mogu i moraju popraviti.

A evo i linka ka tom toj analizi:

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=936410&print=yes 

Вероватно си мислио на ФНРЈ...?

Да би се ово у потпуности разумело и разјаснило треба прво одговорити тачно на питање зашто је Југославија уопште и створена и која је њена улога заправо била. Нестанком СССР-а нестала је и потреба за постојањем Југославије. Стаљин није био наклоњен Титу ни пре Другог светског рата. Зашто је Стево Крајачић издао Мустафу Голубића Немцима? Да не би ликвидирао Тита. Тито је био сведок Стаљинових чистки и његова улога још до данас није у потпуности разјашњена нити је откривено на који је начин он успео једини да се извуче од силних комуниста које је НКВД ликвидирао.

По мом скоромном мишљењу Југославија, како предратна тако и послератна, је била антируска.

@torpedo011 i ostali (ako ih bude, a da ih ne bude).

To što si napisao oko nastanka i nestanka Jugoslavije nije predmet teme. A nije se pokazalo ni kao produktivno takva pitanja pokretati na forumu, jer takve teme obično završe u T.11 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,42.msg241607.html#msg241607) pravilnika. Samo skrećem pažnju, preventive radi.

Настанак је кључ. Без тога нема смисла даље расправљати.

Кад си већ код "кључа", да те подсетим: 1918. године није било СССР-а, Русија је била у грађанском рату, па је било упитно шта ће на крају од ње "испасти". Држава СХС никако не би настала да није било воље регента Александра (наравно и других учесника са ових простора). Тешко да би било ко у њему препознао антируског човека, а у формирања Државе СХС (Југославије) антируски чин.

Постојала је РСФСР. Не знам да ли сте знали да је Србија хтела или је послала трупе да помогну Белу гарду, а да су касније руски ''бели'' емигранти дошли у СХС.

Да, знам. Краљ Александар је спремио транспорт војске за Русију, али он ипак није отишао. Комунистичка историјографија је то, ако се не варам (а можда се и варам па ме исправите) приписивала штрајку железничара.

Да, била је РСФСР али, што би данас рекли, као самопроглашена држава која се борила за опстанак. Она тада није била, ни у назнакама оно што ће касније бити СССР. Формирање државе СХС (Југославије) сигурно није утицало на догађаје у Русији. Једноставно није ни могло.

Оним што сам написао само сам желео указати да у формирању драже СХС није било ничега антируског, чак ни, као што се каже, "зеричка". Каснија наклапања и закључивања неких идеолошких историчара и препричавања тих закључака (где свако нешто, свесно или несвесно, дода или одузме) спада у историјски шунд.

Стварање Југославије је био пре свега био производ тадашње воље, интереса и нужде политичких елита народа са тих простора, који су се, стицајем разних околности,  поклапали са интересима кључних актера на међународној сцени.

Учествовао је  један батаљон ја мислим у интервенцији пртоив Црвене армије. Па шта мислите зашто су били толико лоши односи СССР-а и Југославије? Кад смо успоставили званичне односе? Стаљин није био против четника. Британија је више помагала Тита него Стаљин у почетку...

Давно је Тито био спремљен за одстрел, али је успео да умакне. Да није прошао би као Ана Паукер и остали.

Узмите кризу из 1968 као пример. Брежњев је озбиљно намеравао да нас нападне. 1981 је била слична ситуација. Мамула је то потврдио у свом интервјуу.

Tito je na Brdu (Slovenija), avgusta 1951. odgovarao na pitanja stranih novinara.

    Pitanje: Da li se, s obzirom na pojačanje informbirovske propagande protiv Jugoslavije i s obzirom na nedavne granične incidente i naoružavanje susjednih satelitskih zemalja, povećava ratna opasnost za vašu zemlju?
Odgovor: Propagandu koja se vodi protiv Jugoslavije uvijek sam smatrao za rat nerava, pa je i danas smatram ne kao neposrednu opasnost za Jugoslaviju nego kao pritisak, kao pretnju...
    Pitanje: Kakve su šanse imali sateliti da izvojuju odlučnu pobjedu protiv Jugoslavije u slučaju da vas napadnu bez Rusije?
Odgovor: Mislim da bismo u takvom slučaju mi izišli na kraj s njima, sa ovim što imamo. Ali je nemogućno da to bude bez Rusije, kao što je nemogućno i to da napad na Jugoslaviju ostane izolovan i ne pretvori se u svjetski sukob.
    Pitanje: Da li ste mišljenja da je Amerika dovoljno snažna da bi pobjedila  ukoliko dođe do rata?
Odgovor: Rekao bih drukčije: ne da je dovoljno snažna da u ratu pobjedi, nego da je dovoljno snažna da rat spriječi.
    Pitanje: Da li Jugoslavija može de fakto biti dio sistema kolektivne bezbjednosti a da formalno ne bude član nekog pakta i kakav bi njen stav bio u slučaju agresije; na pr. u slučaju napada Rusije na Njemačku?
Odgovor: Iz moralno-političkih i principijelnih razloga mi nećemo zaključivati formalne paktove. Mi nećemo uopšte pristupiti Atlanskom paktu, jer smatramo ne samo da to nije potrebno nego da bi čak bilo štetno...  ...podvlačim: svaki rat u Evropi znači opšti, svjetski rat.
    Pitanje: Zar nisu prilično maglovite izjave koje su dali državnici zapadnih zemalja o stavu u slučaju napada na Jugoslaviju?
Odgovor: Prilično su maglovite, to je tačno, ali mi na tome ne insistiramo, iako ne bismo imali ništa protiv toga.
    Pitanje: Da li predviđate vrijeme kad će ljudi kod vas moći slobodno da kritikuju?
Odgovor: Ljudi kod nas kritikuju i sada. Treba da odete na selo, na primjer, ili drugdje, da čujete kako ljudi slobodno kritikuju...

Napomena: Odgovori su skraćeni zbog opširnosti. Ceo intervju vidi: Tito, Govori i članci,VI, Naprijed, Zagreb, 1959, str. 96-117.

Knjiga: Тито, Говори и чланци, "Напријед", Загреб, 1959. -štampana je ćirilicom.

Америка је као и увек била спремна да своје интересе брани било где и на било који начин, без обзира на туђе жртве.
Увек су били спремни да нам помогну док и један од нас може да издржи.

Da Jason u to vreme o kojem govorimo bila je FNRJ.

Jugoslavija nikada nije bila ni proruska ni antiruska a takođe ni američka uvek je bila svoja a negde sam već pisao u prilog ovome da su u generalštabu JA i JNA oduvek podjednako razmatrani i provežbavani scenariji odbrane i od Američkog i od Ruskog agresora.
Postojali su samo periodi naklonjenosti koji su fluktuirali i tokom drugog svetskog rata.
Rodbinske dinastičke veze nisu mnogo uticale na politiku interesa ni Karađorđevića prema Romanovima niti vindsdorske palate prema Karađorđevićima.
Da ne pominjem mit da se DeGol navodno zbog Draže do kraja života mrštio na Tita.

Viševekovne težnje Južnoslovenskih naroda da se oslobode zavojevača podržane su direktno od strane velikih sila koje su bile pobednice u oba svetska rata.Ličnog sam mišljenja da su Britanci u mnogome kumovali u oba slučaja kao i da je pitanje koliko su zaista i Kralj Aleksandar I ujedinitelj i J.B.Tito zaista mogli da se suprotstave takvim interesima.

U ostalom i u Pašićevo vreme moralo se progutati mnogo što šta od neutralnosti pri "Aneksionoj krizi" pa do napuštanja Albanije 1913.

Oduvek su velike sile nametale rešenja ključnih pitanja, samo što smo u nekim periodima bolje a u nekim mnogo lošije uspevali da uklopimo deo svog interesa u okviru tuđih slagalica. A na žalost tako je i dalje.

Nije poslednja Jugoslavija nestala jer za njom nije bilo potrebe.Bilo je i te kako ali u drugoj formi, samo što je niz vodu puštena tek onda kada se shvatilo da demokratizovana nikada u celosti i jedinstvena neće biti faktor stabilnosti u regionu pod komandom NATO jer je zapravo uvek bila svoja.
Da je po tom pitanju postojao unutrašnji politički koncenzus svih strana, nikada velike sile ne bi dale prednost aktiviranju ustavne opcije o "izjašnjavanju o samoopredeljenju do otcepljenja" i podgrevanju buđenja zlih duhova prošlosti jer su na ovaj ili na onaj način morali da pronađu razlog svoje vojne prisutnosti.Što je i bilo prirodno nakon odricanja SSSR-a od statusa vojne supersile jer prostor je ostao slobodan, van njenog interesa i na taj način faktički nebranjen.
Položaj neutralnosti je nestao kao tačka oslonca sopstvene samosvojsvenosti i smrt je neminovno krenula da nastupa sporo, mrcvareći ali sasvim na kraju dostižno.

Zbogom Jugoslavijo gde god da si bila.

I dan danas kolo po Europi i Svijetu vodi plava krv , baš nedavno kad je bio pogreb Otto von Habsurg-a , koji je ponosito nosio titulu princa Austrije, Mađarske, Hrvatske i Češke uz brojne povijesne postrojbe prisustovali su i naši dični "Alkari" iz Sinja da poljube kapsel voljenog vođe da još jednom potvrdimo titulu Austrijskih konjušara ,jer ipak valja se odužiti čim je zakuvalo došao je i on na svoje odmah se sljubio s predsjednikom odnosno desničarima i davao izjave tipa Hrvati su stoljećima bili vjerni obitelji Habsburg ,još da nadodam da je i njegov unuk Ferdinand Zvonimir Habsburško-Lorenski koji je također carski princ Austrije, Ugarske, Hrvatske i Češke bio kršten u Zagrebu od strane našeg kardinala Franje Kuharića te mu i je tu i pridodano ime Zvonimir da se zna ko je pravi gospodar. (Srbija je tokom povijesti tu bila u prednosti jer je imala svoju vlastitu kraljevsku kuću i takav oblik vlasti im je odgovarao) ,jer ipak sad kad su u Hrvatskoj sve veće institucije u vlasništvu stranog kapitala bilo Austrijskog ,Njemačkog, Mađarskog dolazimo do očitog, plan je uspio , Živjela Europa živjela Monarhija :) , zašto ovo pišem pišem zato jer su to sve isto prolazile prethodne gneracije a to je znao i Tito , državu sačinjava narod obično potlačen od strane vladajućih i tu je bio ključ uspjeha narod je preuzeo stvar u svoje ruke pod vodstvom čovjeka iz naroda s kim se običan bilo radnik bilo seljak mogao identificirati jer je on predstavljao njih, prvog među jednakima i trajalo je dok je trajalo a svi znamo kako je završilo kao da ničega nije ni bilo ,doviđenja do sljedeće revolucije...

Pod istim okolnostima u potlačenoj Srbiji se i jesu porodile dve monarhije i Karađorđevića i Obrenovića.

Inače jedan vojno-politički komentator (ne baš popularan među stručnima na "Palubi") je napisao knjigu na temu obnove velikog germanskog carstva kroz projekat EU.Dajući slikovite paralele: " Oblik šlema nemačkog Vermahta je prisutan u NATO i danas kao što je i zajednička valuta nove evrope EUR-o poreklom iz centralne banke iz Franfurta ".

Ja bih ipak to dručgačije rekao: Diktat uvek vode ekonomski najmoćniji u slučaju EU diktat naravno da vodi Nemačka kao najača ekonomija Evrope.

A današnju ekonomski jaku Nemačku stvorila je vlada SAD putem Maršalovog plana i kapitala koji je najvećim delom imao poreklo od svetskih trgovaca dijamantima.Ironijom sudbine ili ne ili čistim interesom vođen.

Pamtim UNRINE pakete iz Amerike sa raznim konzervama, sa mesom i (veoma) ukusnim gotovim jelima, keksom, marmeladom, tečnim kikirikijem, sapunima, kalodontom u prahu i mlekom u prahu itd. i... da izvinete, Trumanovim jajima u prahu. Sve te namirnice kao i tekstilna roba, odeća (uglavnom karirana ili prugasta) i obuća (sa drvenim đonom), delila se preko re(j)onskih poverenika za snabdevanje. I pamtim (jedva) tačkice za racionalno snabdevanje. Dakle, te 195.. i neke, jeli smo (kapitalistička) Trumanova jaja i čitali (komsomolski roman) Kako se kalio čelik od N. Ostrovskog.

Ја не бих могао да се сложим са вашом изјавом да је Југославија била своја. Кина је покушала да буде ''своја'' након разлаза за Хрушчовим па је онда завладала глад где су родитељи мењали децу да не би јели своју, избила је Културна револуција где су људи гинули из потпуно небитних разлога. Е онда су дошли Кисинџер и Никсон и превели Кину на своју страну. Истина не у потпуности, али се Америка обавезала да ће бранити Кину ако је Брежњев нападне.

Прочитао сам књигу од Тодора Мирковића која се бави стратегијом суперсила и где пише како је Југославија требала да брани јужно крило од Мађара, Бугара и Румуна заједно са Турском и Грчком са којима је потписала споразум. На индиректан начин смо били увучени у НАТО.

Желео бих само још да додам да смо годинама узимали кредите од Запада и да су наше фабрике добрим делом користиле западну технологију. Могли смо слободно да путујемо у Америку. Визу смо добијали готово одмах.

Треба још докумената да се отвори да би се дошло до коначне истине. Ово је само почетак.

Kamo lepe sreće da je istina bila drugačija u najmanju ruku ovaj forum ne bi imao tačku 11. i temu o "Intervenciji 1999" i još bi smo putovali bez vize preko bare.

Dodeljena nam je uloga prelaznog mešanog prostora Zapada na Istoku i Istoka na Zapadu uz prećutnu saglasnost i interes i jednih i drugih.

Po nekad smo često znali da povučemo za nos i jedne i druge pa izgleda da neke cehove iz tog perioda plaćamo još uvek.

Malo podataka o odnosima između Jugoslavije i Amerike na engl. jeziku

"UNITED STATES-YUGOSLAV RELATIONS, 1961-80: THE TWILIGHT OF TITO’S ERA
AND THE ROLE OF AMBASSADORIAL DIPLOMACY IN THE MAKING OF
AMERICA'S YUGOSLAV POLICY"
link :
https://etd.ohiolink.edu/ap:0:0:APPLICATION_PROCESS=DOWNLOAD_ETD_SUB_DOC_ACCNUM:::F1501_ID:bgsu1206322169,inline

Te odnosi od kraja 60ih do početka 70ih

link :
http://2001-2009.state.gov/documents/organization/97933.pdf

Istine radi, nije glad pomorila Kineze zato što su raskinuli s Nikitom pa, eto, nisu mogli sami, već suludi privredni i ekonomski eksperimenti i proglašenje vrabaca, kosova, drozdova, detlića, carića i ostalih ptičica za narodne neprijatelje.