PALUBA

[attachment=1]
Evo ga. Mozda netko ima vise informacija. US Navy je deklarirala da je brod 87 % zavrsen, da ce 100% zavrsetak biti krajem 2014, a da ce stupiti u sluzbu 2016. Prije toga planiraju razna testiranja i sve sto uz to ide.
Deplasman: 14.000 tona
Duzina: 183 m
Posada: oko 150
Brzina: 30 cv
Pogon: Elektricni (Generatori Rolls-Royce)
80 bunara za ralicite vrste raketa
Top 150 mm britanskog koncerna BAE
Ime je dobio po admiralu Elmo R. Zumwalt poznatok iz 2. svjetskog rata na Pacifiku. Bio je jedan od onih koji su se borili protiv rasizma u floti.

Sa nestrpljenjem čekam probne vožnje ovog čuda. Mogu biti epohalni. Pramčani deo je čudne forme. Kako li će se sa takvim pramcem "penjati na valove"?

neće se penjati. ovaj tip pramca je najmjenjen da prolazi kroz valove. tu mu i je problem. veliki, jako veliki. kao što sam napisao za LCS tamo sam spomenuo ovu konstrukciju. po meni je brod potpuno promašen. ovakav tip broda je bio korišten u Rusko - Japanskom ratu i od tada ga više nitko nije radio. na vodnoj liniji je preširok u odnosu na ostatak trupa. to nije dobro ako brod radi nagle manevre velikom brzinom, smanjuje mu se stabilitet plus pramac koji je namjenjen da prolazi kroz val a ne da ga "zajaši" nema dovoljan uzgon i potencijalno je opasan za brod i posadu. naravno ovo sve vrijedi na nemirnom moru(olujnom). inaće ovaj tip trupa se odličnim pokazao za riječne brodove.

Aha. Wave piercing! Do sada su građeni brzi katamarani - trajekti takve forme. Sačekaćemo i videti. Brodovi klase Arleigh Burke su izuzetni, a za ove ćemo videti. Ionako će možda ostati u jednom primerku, jer je serija stopirana, ako ne i cancelled?

Siegfrid Popper se vrti kao propeler u grobu.

Izgleda kao stare dobre oklopnjače za borbu kljunom. Meni se lično sviđa, neobičan je i vraća u prošlost, videćemo kako će se ponašati na moru.

Stvar ukusa, meni je ruzan.

Trpe , meni su objasnili da su brodovi kao žene. A meni se sciđaju od košarice A do F... ;)

MEni najviše liči na podmornicu...

U proceduri opitovanja forme trupa i koncepcije pogona, Ameri su pre nekoliko godina napravili model 1:10 i ispitivali su ga na nekom jezeru (nije groom lake). Imam o tome članak u ruskom časopisu, pa ću ga probati naći.

brod osim lijepog vizualnog izgleda mora prije svega imati funkcionalnost. pod funkcionalnost smatram da mora zadovoljiti neke meni barem važen kriterije a to su stabilnost, nepotopivost, mogučnost sigurne plovidbe po teškom moru. Ono što je godinama bilo ne, ne, ne i još jednom NE je veliko nadgrađe. U zadnjih deset dvadeset godina svi su počeli graditi brodove s ogromnim nadgrađem tako brodić od 7m najednom ima skoro stoječu visinu u kabini a natkabina da se i ne govori. Niti je stabilan niti je siguran s tim nadgrađem pogotovo ako mu se na krov natkabine stavi još i mali gumenjak. Tako i ovaj brod ima preveliko nadgrađe koji u kombinaciji s Tumblehome trupom i wave piercing pramcem je bizarna kombinacija koja za lošeg vremena i velikih valova čini ovaj ratni brod opasnijim za sebe i svoju posadu nego za neprijatelja.
Što se tiće pramca broda, početkom tridesetih godina 20tog stoljeća su gotovo svi brodovi koji su tada građeni imali ravni pramac(pretpostavljam radi povečanja brzine) no ustanovljeno je da to baš i nije dobro pa su se već izgrađeni brodovi naknadno nadograđivali s kosim pramcem(tada je bio poznat kao hurrican bow i mislim da je bio izmišljotina engleza). Primjer je ratni brod Bismarck kojega se trenutno mogu sjetiti. I po mojem skromnom mišljenju je bio vrlo dobro napravljeni ratni brod toga vremena. Izdržao je popriličan broj pogodaka i ostao plutati, s kompletno funkcionalnim strojevima, doduše bez kormila i mogučnosti za bilo kakvo upravljanje. Ali je plutao sve dok ga posada nije potopila, namjerno.
Što se tiće našega maloga Zumwaltića, mislim da se on ni blizu ne bi mogao nositi s oštečenjima koja je pretrpio Bismarck. Razlog za moju sumnju je taj što su mu silosi za rakete smješteni uz sami pramčani trup, kako bi pogodak projektila utjecao na njih samo možemo pretpostavljati da ne bi bio katastrofalan za brod i njegovu posadu.
Tko želi može malo više pročitati o Thumblehome trupu na sljedećem linku:
http://www.phisicalpsience.com/public/Tumblehome_Hull_DDG-1000/Tumblehome_Hull_DDG-1000.html

ching  :)

Hurricane bow je naziv za zatvoreni pramac britanskih nosača (sa punom oplatom), kakav su posle prihvatili svi. Kosi pramac je atlantski ili kliperski pramac.

kumbor hvala na ispravku   :) mislio jedno a pisao drugo dok sam čitao wikipediu(kojoj se ipak ne može baš sve vjerovati :) )

Жилавост Бизмарка је прецењена. Преживео је већи број погодака јер су му британци пришли у брисани домет пошто су га онеспособили, и тиме урнисали надграђе. То што је могао да прими доста погодака а да не потоне не значи пуно јер су му лако избачени из употребе кормило и арт. ком. центар.

Данашњи бродови скоро и да немају оклоп. Обзиром чиме би их гађали данас, тек неки оклоп ББ би им био довољан. Зумвалту неки велик оклоп и не треба, очигледно је намењен асиметричном рату. Битнија му је покретљивост и оружје.

Ako je tačno da pri stanju mora oko 5 toliki trup (a veliki je) zaliva more sve do nadgrađa, onda iz topova 155mm gađati ne može. Kupola B skoro potpuno ide pod vodu, što je nedopustivo. Ukoliko je stvarno tako, tj. ako fotke i klipovi nisu fotošopirani da tako izgleda. Valjanje je vrlo izraženo, što se vidi na klipu. Ipak, nikad model ne može potpuno verno prikazati ponašanje pravog broda. Kako bilo da bilo, možda i ne sluti na dobro. Iskustvo oklopnjača tipa "Borodino" (sa tipičnim unutra zavaljenim bokovima) je bilo vrlo loše.

Oblik pramca je povratak u 19. stoljeće. Možda ima razloga za ovu koncepciju brodskog trupa?

Kompromis radi manjeg radarskog odraza. Baš me zanimaju komentari ekipe koja bude plovila na ovome...:)

Francuska oklopnjača Redoutable.

[attachment=1]

Definitivni povratak u 19.vek, e sada jeli zbog nevidljivosti ili nečeg drugog, ne bih znao da kažem.

Imali su problema sa stabilnošću broda ali to su izgleda riješili.


http://en.wikipedia.org/wiki/Zumwalt-class_destroyer

poz.

Pa meni je fantastično kako to ameri rade.  ;D Cijeli brod je napravljen bez ikakvih kompromisa koji su inaće normalni u brodogradnji, kod njih toga nema i sve je podređeno samo brzini, maksimalnoj nezamjetljivosti kako u radio frekventnom tako i u akustičnom pa i u toplinskom spektru. Zato ovaj brod izgleda kako izgleda i ima loše maritimne sposobnosti. A košta, bože me sačuvaj. Kada bi napravili nekoliko takvih brodova, odmah bi mogli raspisati bankrot. Cijela saga oko novih tipova brodova je ista prića, LCS-i kao i Zumwalt su beskompromisni brodovi promašene konstrukcije a time i nekorisni osim za snimanje filmića u režiji Hollywood-a. No nije im to u zadnjih 20-tak godina jedini promašaj pa da čovjek može reči, ok malo su se inžinjeri zaigrali. To je punooo dublje i mislim da označava jednu veliku krizu razmišljanja, krizu intelekta koja je dovela do ovako katastrofalnih promašaja. Neki od njih su F-22, F35, Osprey. I što je najgore, na njima neće stati nego će se dekadencija nastaviti dalje s još većim i pompoznijim projektima koji neće imati svoju upotrebnu vrijednost a u konačnici će samo ubrzati inoako započeti pad Američkog carstva.
I kao što je jedan amer rekao u svojoj povjesnoj knjižici zakona:"Ako to nitko ne koristi, vrlo vjerojatno postoji jako dobar razlog zašto to ne koristi."   :angel: (Murphyevi zakoni).

"Čemu ovo služi, a usto i ne radi" (Tribute to Proka pronalazač & Mikijeva radionica).

Što se tiče cene DDG-1000, u Jane`s pocket book of major warships, izdanje 1978., spomenuta je cena NA Nimitz od 1.881Bn$. Ovaj je mnoogo skuplji, iako nije nosač (a američki nosači su najmoćniji ratni brodovi ikad napravljeni).

Kad Zumwalt bude završen, onda ćemo komentarisati detaljnije i rastavljati ga na lego-kockice. Karaktelekretenistike opitnog modela 1/4 ne slute na dobro. Bez obzira na maloprimetljivost, i ratni brod mora biti pre svega "dobar brod", pa tek onda ratna mašina. Ako na moru 5 ima jasnu težnju da postane ronilica i ima izraženu nestabilnost po uzdužnoj osi, "te se može čak i prevrnuti", džaba svega ostalog.

DDG-1000 je solidno jeftiniji nego Nimitz, kako i treba biti.

Ne brkati dolare iz 1978. i 2007. (godine kada je procijenjeno da će izgradnja Zumwalta koštati 3.8 - 4.0 milijarde dolara).

Preračunato na vrijednost dolara iz 2007., Nimitz je koštao 6.11 milijardi.

Ne branim (bizarno skup i tehnički dosta upitan) projekt Zumwalta, ali ipak nije skuplji od nosača. :)

A zar u tekstu ne piše da je sa uračunatim troškovima razvoja cena prvog broda oko 7Bn$. Ne brkam ja dolare iz 1978. i 2007., samo prenosim nominalno, a ne računa mi se da upoređujem cene piva, automobila, šnicli, cipela, itd.

[quote author=Što se tiće pramca broda, početkom tridesetih godina 20tog stoljeća su gotovo svi brodovi koji su tada građeni imali ravni pramac(pretpostavljam radi povečanja brzine) no ustanovljeno je da to baš i nije dobro pa su se već izgrađeni brodovi naknadno nadograđivali s kosim pramcem(tada je bio poznat kao hurrican bow i mislim da je bio izmišljotina engleza). Primjer je ratni brod Bismarck kojega se trenutno mogu sjetiti. I po mojem skromnom mišljenju je bio vrlo dobro napravljeni ratni brod toga vremena. Izdržao je popriličan broj pogodaka i ostao plutati, s kompletno funkcionalnim strojevima, doduše bez kormila i mogučnosti za bilo kakvo upravljanje. Ali je plutao sve dok ga posada nije potopila, namjerno. [/quote]
Pozdrav chinggis,

nije rijec o Bismarc-u, nego tzv. Schlachtkreuzer (Battle Cruiser) Scharnhorst i Gneisenau. Oni su gradjeni sa ravnim pramcem, pa im je naknoadno nadogradjen tzv. atlantski pramac, zakosen i povisen.

I Bismarck je izvorno projektovan sa pravom statvom, pa je tek u gradnji naknadnom izmenom dobio elegantni "atlantische bug". Nemci koriste upravo termin atlantski, za razliku od angloamerikanaca, koji istu formu zovu clipper bow. Jedina nautička mana tog broda bila je mala visina slobodnog boka, te je, iako sa priličnim skokom palube prema pramcu, prednji deo broda bio prilično "mokar". To je, mislim, i bio razlog za uklanjanje daljinomera iz kule "Anton". Inače, svi nemački kapitalni brodovi imali su nizak bok još od WWI, prvenstveno radi niže siluete u uslovima Atlantika i Severnog mora - jedna od mera u korist "stealth" karakteristika (po ondašnjim shvatanjima tog pojma). Bayern i Baden su takođe bili iz istog razloga prilično "mokri", a zalivanje kazamata 150mm topova moglo je po proračunu dovesti do nesimetričnog prijema vode i ne baš malog nagiba. Krajnje snižen bok na krmi Bismarcka bio je i razlog izvesne strukturalne slabosti krmenog dela, što je doprinelo odlamanju krme u finalu njegovog uništenja.

Kosi pramac, pa još sa širenjem bokova u pramčanom delu doprinosi usponu trupa na talas pa i povećanju plovnosti usled povećane zapremine.

Vir: "Večernji list" Zagreb
http://www.vecernji.hr/

Razarač 'nevidljiv' radarima i vrijedan 3 milijarde dolara zaplovio morem!
 
Osim posebne mreže koja kontrolira i povezuje sve brodske sisteme, USS Zumwalt modernim radarima bit će gotovo nevidljiv

Foto: Youtube Screenshot

Američka mornarica krstila je danas najmoderniji i najskuplji razarač na svijetu - USS Zumwalt vrijedan nevjerojatne tri milijarde koji će u upotrebu biti pušten 2016. godine.

Razarač dugačak 180 metara dobio je ime po admiralu Elmu “Budu” Zumwaltu. Imat će, ističe The Independent, najsofisticiraniju tehnologiju koja traga za podmornicama i pomorskim minama te topove sa specijalno modificiranim projektilima za gađanje obale koji mogu doseći brzinu šest puta veću od brzine zvuka. Osim posebne mreže koja kontrolira i povezuje sve brodske sisteme, USS Zumwalt modernim radarima bit će gotovo nevidljiv jer su njegovi krajevi osmišljeni na način da ih radari očitavaju kao manji ribarski brod.

Ovaj razarač prvi je u povijesti američke mornarice koji će se pokretati na električni pogon, a sadržavat će i oružje poput lasera i senzora za praćenje balističkih projektila koji su još uvijek u fazi testiranja.

http://www.youtube.com/watch?v=moSkXCUJHjY

Košta mnogo, gotovo kao nosač aviona pre 10-ak godina. Treba sačekati sa ocenom isplati li se to ili ne.

Novinarske gluposti, projektili šest puta brži od zvuka? Onda ne bi ni trebali rail gun.
http://www.youtube.com/watch?v=cH11dBX9P3g
nešto o topu:
http://www.navweaps.com/Weapons/WNUS_61-62_ags.htm

Nema više svečanog porinuća?

Možda će imati onaj elektromegnetni top o kome smo pisali u jednoj od tema?

Neče, imat će gore pomenuti AGS.  155mm. Prva ugradnja je predviđena na USNS Millinocket i to 2016g.

Nevidljiv je za radare, a da li moze da se sakrije od podmornica tj. od sonara?

Ma nije uopšte nevidljiv ni za radare. A kako uopšte plovi (opiti na modelu pokazali su problematičnu stabilnost i sklonost ka opasnom zarivanju pramca u talas) videćemo kad počnu probe.

Ma znam da nije 100 % nevidljiv vec da, kao i avioni, ima smanjeni radarski odraz. Bitno je da podmornica moze da ga vidi osim ako nisu izmislil materijal koji apsorbuje talase koje emituje sonar pa da nema povratnog signala.

Sonar tu ne igra neku veliku ulogu, već hidrofon. Što se materijala tiče, Sovjeti su 70-ih počeli da koriste gumene ploče, koje su apsorbovale zvuk sonara. Danas sve velike sile imaju ovu oblogu na podmornicama.

A sta bi mogli da postave da izigraju hidrofon?

Postoje razni ometači i mamci. Na to će bolje da ti odgovori neki podmorničar.

Dali je vidljiv ili nije vidljiv to ne znam ali siguran da nista ruznije i grdje nisam video kao da su brod okrenuli naopacke,gde su one lepe linije brodova sa kraja 60-ih,70-ih delom i 80-ih godina sa slinim antenama i raketnim lanserima..........

Liči malo na triremu koju je napravio učenik 5. razreda i koji je za nju dobio dvojku.

pa i Arleigh Burke su skladni brodovi, kao i Tico, a razvijeno nadgrađe sa mnogo antena i lansera pre je obeležje sovjetskih/ruskih brodova. Problem je što Zumwalt prkosi pravilima hidrodinamike. Ispitivanja modela pokazuju da se pramac nedopustivo zariva u more već na 5 ili 6 po Boforu, teži da postane podmornica, a mokar je sve do mosta - što onemogućava korišćenje artiljerije. Tumblehome - prema unutra zavaljeni bokovi opasni su za poprečnu stabilnost, dijapazan stabilnosti je kod takve forme mali, a valjanje naglo i resko izraženo, što opet ograničava upotrebu artiljerije.

Jako slabo se razumem u ova plovila, ali me interesuje koga se tice ovo nevidljiv?! Ja mislim da je on pre svega nevidljiv za Srbiju, Madjarsku i slicne pomorske sile, mozda zato sto nemamo more  ;), a mislim da je isto tako nevidljiv za CG, Hrvatsku, Albaniju i slicne. Dok za Ruse, Kineze i ostale ozbiljne da kazem kosmicke vojske tesko da ovaj brod moze biti nevidljiv. Ovo mi lici na pricu o T-50 i F-22. Nevidljivi su oni za nekoga, ali kada dodje u situaciju da podigne eskadrilu videce ih i ovi sa Kopaonika dvogledom kad poleti iz Avijana.

Nevidljiv znači malo primetljiv, srazmerno daleko manjeg radarskog odraza nego što bi se to moglo očekivati za toliki brod. Recimo da se teško može otkriti radarom na više od 25km, umesto na normalnih 250km. Izvori toplote (izduv GT se prinudno hladi) odaju manje toplote nego obično, svi pogonski sklopovi u trupu su elastično montirani pa prenose manje šuma i vibracija, a umesto osovina i propelera ima azipode sa specijalno oblikovanim propelerima radi smanjenja kavitacionog šuma. Sve to je značajno, ali da li je presudno nije dokazano u borbenim uslovima. Ja bih rekao da se značaj stealthnosti precenjuje, ali ja sam običan malo bolje obavesteni amater.

Sve je to u redu i ja volim napredak tehnologije i podrzavam njenu primenu sto je to moguce ranije, ali kada razmislim da svaka ozbiljna zemlja u bitnim lukama ima desetine dousnika, zatim vidim primer kada su trazili ovaj avion i pogledam one fotografije koje je na kraju izgleda odradio „neki” vojni satelit, onda pomislim da li se stvarno moze sakriti tako nesto poput broda da ga ne primete na 200 Km nego na 25 Km?! Uz to on se javlja tj. prima i salje podatke i nikom nista.

Nešto o obliku trupa. to nije nikakva novina kod brodova, to je tumblehome dizajn gdje se brod uži iznad vodene linije, pramac ima piercing formu, koja je zasnovana, na za jašenje na valovima nego prolaz kroz valove.
Nešto je sigurno stabilitet tih brodova je nesumljivo manji, zato i jesu u dosta slučajeva u američkoj mornarici građeni kao višetrupci ( HSV-2 Swift , USS Independence (LCS-2) )[attachment=1]
Piercing pramac bi prolazom kroz valove (brod se ne propinje), trebao da obezbjedi mirniu platformu za oružja, a i povećava se brzina na razburkanom moru.
Kroz istoriju se taj oblik broda baš nije dokazao. Napose je bio popularan na prelazu stoljeća od 1890 do 1905, tačnije do Tsušimske bitke.
Ovaj dizajn su popuralisali Francuzi, a to sa obješnjenjem da se kod oklopnjača na taj način smanjuje, snizuje težište sustava(kod nevidljivog je razlog smanjenje radarskog odraza). Brodovi su imali smanjen stabilitet forme, što je kod prodora vode značilo prevrtanje. To su dokazali i bordovi Borodino klase, od kojih ni jedan nije preživjeo pomenutu bitku.
US mornarica je isto već imala takve oblike trupa, ali su opušteni.[attachment=2]
Kod gore pomenutog " nevidljivog" , predstoje tek ispitivanja na teškom moru, ali sigurno je da će biti osjetljiviji na prodor vode.

Što se tiče nevidljivosti . Radi se o smanjenju odraza a ne o nevidljivosti, kako kod upotrebe radara, tako i kod upotrebe sonara. međutim danas kad se posmatra iz svemira u potpunosti su odredive kordinate u svakom momentu, a samim tim i sve ostalo.
Ova nevidljivost je pre svega značajna pri intervencijama protiv drževa, koje nemaju još taj tehnološki razvoj, a taj razarač je i namjenjen pre svega asimetričnom ratovanju.
A i tu su mogua iznenađena, vidjeli smo kako se jedan od nevidljivih proveo iznad Jugoslavije.

Na http://www.cityofart.net/ je sledei citat, a vezan na ovaj (tumblehome) tip broda :What is it about French engineering? It seems France and the former Yugoslavia were the only countries whose cars could make Detroit's product look good! Kooky idées fixes seem to hamstring French industrial production at every phase.[attachment=1][attachment=2]

Na prvoj slici su brodovi Bélier i Cerbère, koji su bili namenjeni za borbu kljunovim udarom, te su zbog toga imali takav oblik.

Što se tiče gumene obloge, ona ovako izgleda na jednoj američkoj podmornici klase Sea Wolf. Neke su otpale, pa se vidi njihova debljina.

[attachment=1]

[attachment=2]

Brodovi se nikad ne oblažu sa anti-sonar slojem. Kod stealth brodova su predviđene za zaštitu od sonara mjere maskiranja. Maskiranje se postiže nizom rupica na brodu i vijcima kroz koje se izduvava vazduh pod visokim pritiskom, stvarajući mjehuriće oko broda, što daje iskrivlju sliku na sonaru.
Inače prevlaka,anti-sonar, najmodernija, smanjuje zamjetljivost na 1/3.

Upravo sam i mislio na ovo.

Jako mi je interesantno ovo sto ste do sada postavili, pa ako mozete da nastavite  :)!

Ove ploče ili Anechoic tile gumene ili od sintetičkih polimera koji ima u strukturi hiljade rupica. Amerikanci upotrebljavaju ploče 600mm x300mm x85mm  težine 31kg.
Rusi upotrebljavaju debljine od 100mm i počeli su ih upotrebljavati kao što je @Motorista napisao 1970g.
Ali ni oni ni Amerikanci nisu tvorci ovog sistema obloge. Isti materijal su ispitivali več 1940g Njemci na U-11. Do 1944 su imali problema sa tehnologijom ljepljenja što je riješeno, kad je testirano na U-480, tip VII. Prevlaka je bila debela 4mm .
http://www.uboataces.com/sonar-coating.shtml
Presvlaka na Akula klasi(Wikipedija) redukuje akustički podpis za 10-20db. (ostaje 1-10% od jačine originalnog signala), ovo je malo pretjerano tako u stvari redukuje jačinu na 33% od originalnog signala.
Ovom bi trebalo posvetiti posebnu temu, ovo je samo info.

[attachment=1]
Ove linije brodova,i prove,kako vojnih tako i pleasure brodova,očajne su za viđet.

Meni osobno( ukusi su jako različiti pa ne bi sada o njima) su na neki naćin i lijepe, no nikako se ne bi našao na takovom čudu za vrijeme malo jačeg vjetra i mora. Kako što je stanoviti gospodin Murphy rekao: "ako to nitko ne upotrebljava, onda postoji i razlog zašto". Ono što me jako smeta kod novih brodskih konstrukcija je strahovito visoko nadgrađe. Ovdje ne mislim samo na ratne brodove već i na jahte, male brodice koje sve imaju tendenciju da imaju prejake motore, previsoka nadgrađa. Smjer je da se mora na maloj brodici od 5-7 metara imati stajaču visinu i brzinu 30 čv, što naravno ako imate deplasmanski trup nije baš ekonomski isplativo i izvedivo ali je moderno, pa je onda i popularno, ljudi to traže.. Kažu da će na ovome razaraču biti postavljene aktivne radarske antene(mislim na antene sastavljene od aktivnih elemenata) pa da je zato potrebno tako veliko i visoko nadgrađe. Sad, osobno nisam uvjeren u to. Mislim da je to glupo i da se moglo na drukčiji način to rješiti ovako, to samo ugrožava stabilnost cijeloga broda, otežava mu plovidbu po nemirnom moru(osim ako ga neće koristi negdje u kakvom mirnom zaljevu ili u bazenu kakvog bogatog predsjednika). Višetrupni brodovi su posebne brodske konstrukcije koje se do danas koriste vrlo ograničeno jer imaju nespojive stvari u svojoj konstrukciji. Višetrupci su rađeni za velike brzine, a za cijenu koju plačaju je ta da nema velikog i teškog tereta na njima. Samo u Tele2 ima :"Ovce i novce!".

Opet da ponovim da su ispitivanja modela razarača u razmeri 1:6, dužine oko 28m  pokazala loše maritimne osobine. I ne samo loše, već upravo "opasne" Takođe, srazmerno dugo i visoko nadgrađe dobro će "hvatati" vetar, pa brod pri jačem bočnom vetru neće dobro držati kurs. A i valjaće se. Amplituda valjanja je velika, a učestanost takođe. U najboljem slučaju, posle jačeg mora brod će biti sav ispovraćan, a mornar/oficir, zelen od morske bolesti nije sposoban upravljati složenim elektronskim sistemima, što opasno utiče na borbenu efektivnost. Da ne pominjem da u ekstremnoj situaciji takav brod može zaploviti kobilicom prema nebu.
Uostalom, sačekaćemo da se brod za dve godine završi, pa ćemo čekati izveštaje sa probnih vožnji. Sem ako ne budu classified.  :dosada

Što se tiče meljničenkove jahte baš bi me zanimalo kako se ona ponaša, duga je oko 118 metara, dakle oko 2/3 Zumwalta. I njeno nadgrađe je pažljivo profilisano

Koga interesuje razmatranje o maritimnim svojstvima DDG 1000 i komparacije, vrlo dobar sajt.
Razmatranja su potkreplena slikama i vrlo interesantnim video snimcima.
http://www.phisicalpsience.com/public/Tumblehome_Hull_DDG-1000/Tumblehome_Hull_DDG-1000.html
[attachment=1]
[attachment=2]

Smotreno je pogledati i prjedloge za buduće krstarice, koje bi trebale biti trebale biti pratnja DDG-1000 i obezbeđivati im protivraketnu i protiv vazdušnu zaštitu i ujedno zamjeniti TICONDEROGA (CG-47) class AEGIS krstarice.
Na tom se projektu ubrzano radi.
Idejni planovi. Očito su odstupili od dizajna DDG-1000.(trupa)[attachment=1]
više na:
http://home.centurytel.net/cthjlh/CG_X_%20Project.pdf
[attachment=2]

Projekat Cg(X) davno je otkazan, a novi projekat koji se priprema imaće uobičajeniju formu. Dobra je stvar baviti se eksperimentima hidrodinamičkih formi, ali danas je sve to postalo toliko skupo,čak ni SAD ne mogu sebi priuštiti gradnju razarača od oko 16.000 tona istisnine, vrednog 3 ili više milijardi $, a da ne bude potpuno borbeno sposoban, a naročito da praktično ne može trpeti oluje Atlantika ili Tihog okeana, te da može potonuti u oluji, povukavši za sobom svu posadu. Američki brodovi poslednjih 70 godina najčešće su bili izuzetno dobro građeni, sposobni da trpe svako more i bore se pritom. Ne sme se dopustiti da se taj trend napusti.

Taj projekat je otkazan 2010g, a na njegovo mijesto su uskočili  DDG-51 Flight IIIs na trupu DDG-51, mada je bilo prijedloga da se iskoriste trupovi drugih projekata, kao npr.  San Antonio-klase (LPD-17).
Inače po mom mišljenju DDG-1000  će ostat če jedina klasa takvog dizajna trupa.
Postoji sličnost sa projektima hibrida brod podmornica, ali oni imaju drukčije težište sistema, a mogu i da zarone u slučaju nužde.
[attachment=1]
više na https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,15411.msg155175.html#msg155175

Ma fasciniran sam da netko i dalje gura tako sulude projekte koji su se u prošlosti pokazali lošima a u današnjoj budučnosti će biti još lošiji. Mislim, ako Amerikanci krenu u proizvodnju DDG1000(hvala bogu neće :) ) i Francuzi u izgradnju broda-podmornice u ovoj ekonomskoj situaciji je to kao da si si stavio blok od tone oko vrata i skočio u Marijansku brazdu. Ogromna rupa u moru u koju trebaš lopatom trpati ogromne kolićine novca kojega nemaš i onda se dešava da cijela flota trpi, nestaje, propada. Ista prića im se dešava i sa Američkim LCS-ima, svi do jednoga imaju probleme koji su skupi u otklanjanu a još skuplji u održavanju. Nikada nisam bio pristalica multi funkcijskih igrački, uređaja, brodova, aviona... Oni su odlični dok rade, a kada se pokvare onda imaš odjenom sve u kvaru. Eto primjer iz bivše firme, uređaj u kojemu je stavljena kopirka, skener, faks, printer. Odličan dok se ne zaglavi papir ili ne ostane bez papira ili tonera. A tada, najednom nema faksa, nema scanera, sve je mrtvo i cijeli odjel je van sebe tj. izbačen iz upotrebe. To je jednostavno krivi koncept. Isto kao što ni miljudi nismo multi funkcionalni u svemu, tako je isto s brodovima i avionima, autima i kamionima. Jer njih grade ljudi, pa ako ja nisam savršen, kako onda mogu napraviti nešto savršeno!???

Postoji jedna zgodna rečenica u staroj knjižici iz serije brodovi, tenkovi i avioni WWII. "Najuniverzalnijim i najboljim brodovima pokazali su se upravo oni koji su mogli uspešno izvršiti svoj zadatak u neočekivanim i nepovoljnim uslovima sukoba sa neprijateljem". Brodovi koji su bili zamišljeni kao revolucionarni, najbolji, univerzalni, itd. skoro po pravilu se nisu takvima pokazali u stvarnim uslovima. Takođe, obučenost, jedinstvo, hrabrost, znanje i drugi ljudski kvaliteti posade ne mogu se kvantitativno izraziti i ne zavise od deplasmana, brzine, naoružanja, itd.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Razarač Zumwalt kreće na ispitivanja u proljeće sljedeće godine
 
Datum objave:
29.09.2014

Zumwalt je jasno vidljiv iz Front Streeta, preko mosta u centru grada Bath. Ništa takvo kutno, trapavo, ogromno, nije viđeno do sada u Bathu, nakon više od stoljeća brodogradnje. Futuristički oblik Zumwalta, DDG 1000, postao je vidljiv nakon više od desetljeća grafičkih prezentacija i crteža modela razarača. Ali sada cijeli brod dolazi zajedno, svi građevinski blokovi sastavljeni su i postavljeni na površinu. Ljudi hodaju po palubi koja se diže i spušta s plimom dok se sve planirano oblikuje u završni proizvod. Razarač će na ispitivanja krenuti prvi put u proljeće.

Hodanjem na brodu dobiva se prvi dojam njegove veličine - on je daleko najveći brod ikada. Dakle, čovjek bi pomislio, mora biti prostran iznutra. "Težak je gotovo 16.000 tona, 180 metara dug, oko 26 metara poprečno, zamislite da sve mora biti prostrano," kaže kapetan Jamesa Kirk, budući zapovjednik Zumwalt-a. "Ali, kada se popnete na njega shvatit ćete da je pun opreme potrebne za borbeno djelovanje."

Zaključeno je da se sagrade samo tri broda ovog tipa, zbog nezadovoljavajućih pomorskih sposobnosti i ogromne cene. Za sada će se nastaviti sa gradnjom razarača A. Burke, a pitanje je da li će i ta tri biti završena. Jedan će biti dovoljan za opitovanje tokom niza godina.

Propagandni filmici o brodu i glavnom oruzju.

http://youtu.be/-f7IN9D5scM

http://youtu.be/cH11dBX9P3g

Zanimljiv je način punjenja topova 155mm. Cev se podiže do 90*, obavlja se punjenje, a zatim nazad na zadani ugao. Pošto je radnja automatizovana, moguć je trajni režim vatre 6-8 projektila/min, ili više. Kako je reč o glomaznom sistemu, moguća je njegova ugradnja samo na velike brodove, preko 5.000 tona, npr.

SeaJet, 40 metarski tehnološki demonstrator Zumwalta za eksperimente sa "električnim pogonom".

Američka moranarica mijenja topove BAE mk.110 kalibra 57 mm , na brodovima klase zumwalt (operativan samo jedan), sa topovima mk. 46 kalibra 30 mm i 76 mm /62 mark 75.
  

 Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

Američani umaknili tope BAE mk. 110 57 mm iz rušilcev razreda zumwalt

RADARSKO SLABO ZAZNAVNI RUŠILCI ZUMWALT Z NOVIMI TOPOVI

Ameriška mornarica se je odločila, da iz rušilcev razreda zumwalt umakne tope BAE mk.110 kalibra 57 mm in jih nadomesti z učinkovitejšimi topovi mk. 46 kalibra 30 mm ter 76 mm /62 mark 75.

Ameriška vojna mornarica je s svojih “stealth“ rušilcev razreda zumwalt (DDG-1000) odstranila mornariške topove BAE mk.110 kalibra 57 mm. Kot poročajo, je vzrok v boljših učinkih in rezultatih, ki so jih dosegali proti ključnim ciljem s topovi mk. 46 RWS (remote weapon station) kalibra 30 mm in s topovi kalibra 76 mm /62 mark 75.

Gre za precejšnje presenečenje po besedah nekaterih izvedencev, saj  naj bi bilo orožje kalibra 230 mm (???) ubojno le do razdalje približno miljo. Vendar je orožje manjšega kalibra presenetilo na preizkušnjah, orožje večjega kalibra (57 mm) pa nikakor ni izpolnilo pričakovanj. Preizkušanja bodo seveda dodobra proučili, zanikali pa so, da bi bil vzrok v (pre)veliki teži artilerijskega sistema BAE mk.110 (10+ ton).

Ameriška mornarica (US Navy) ima trenutno operativen en rušilec razreda zumwalt – USS Zumwalt (DDG-1000), v izgradnji pa sta še USS Michael Monsoor (DDG-1001) in USS Lyndon B. Johnson (DDG-1002). Sprva je ameriško obrambno ministrstvo načrtovalo izgradnjo kar 32 rušilcev razreda zumwalt, ki so jih razvili predvsem za napade na kopenske cilje, nato pa so naročilo znižali na le 3 plovila. Strošek ene skoraj 15.000 tonske in 180 metrov dolge ladje, ki doseže najvišjo hitrost 32 vozlov (56 km/h) je ocenjen na skoraj 3,5 milijarde dolarjev.

Pripravil: B. Knific, foto: Military Photos

http://www.youtube.com/watch?v=moSkXCUJHjY

Očito da je u pitanju sasvim nova kategorija ratnog broda - po svim pitanjima: počev od dizajna pa do naoružanje.

Vreme će pokazati šta valja a šta ne valja, mi možemo samo da razglabamo hipoteze ....

Ništa novoga pod ovim suncem  ??? . Nažalost, revolucija u dizajnu i naoružanju je sve više ili manje viđeno u nekim drugim varijacijama i koje su se dokazale kao loše ili slabo upotrebljive. A kako stoje stvari mislim da se ovome dizajnu broda ne piše baš nešto svjetla budućnost. Od prvobitno planiranih 34 broda(kakve svijet još nije vidio.. po specifikacijama i brošurama proizvođača) se nakon sukoba sa realnošću i fizikom došlo do puna tri broda. Kako bi to kod nas rekli, malo su smanjili narudžbu, gotovo beznačajno..ljudi nastavite s poslom i ne brinite se..

Revolucionatran jeste, a da li je dobar, pokazaće probne vožnje. Zumwalt će godinama biti u opitnoj eksploataciji baš zbog mnogih novotarija koje nosi. Videćemo, ako preživi prvi veliki uragan koji ga zadesi. "Opiti sa modelom pokazali su da već na moru 6 teži da postane podmornica".

kumbore,
 ne vidim što je to na njemu tako revolucionarno. Dizajn broda je već odavno viđen i isproban na ovome brodu je samo dodana komponenta slabe primjetljivosti u radio spektru vrlo vjerojatno i u infra crvenom, to je nešto što brodovi imaju već duže vrijeme. Punjenje topa koje se obavlja dok je top u gotovo vertikalnom položaju? Hmmm, nisam baš siguran u takvu "upotrebljivost" mislim da će to biti mala noćna mora za mornare i tehničare koji će to održavati. Mogučnost brze i lagane zamjene oružnih sistema sa već standardiziranim i kontejneriziranim oružjima, nisam uvjeren u takvu savršenost. Konačno svaki brod se gradi s jednom točnom određenom funkcijom sve ostalo je po meni bacanje novaca jer imaš nešto što može raditi sve a u nićemu nije dobar. Meni je najbolji primjer multi - tool alata, odlični su, prekrasno izgledaju ali upotrebljivost im je mala pogotovo za neki "žešći" posao i dalje ostaje dobar stari čekić, viličasti ključevi i šarafciger vulgaris primitivikus. Okasti ključevi se već rjeđe koriste, gedore još rjeđe a multi praktik toolsi gotovo nikada. Tako je i s brodovima. Nema mi smisla graditi krstaricu koja će biti dobra ako ne i odlična za protupodmorničku borbu, a onda da je još dobra i za protubrodsku a mora imati i dobro protuavionsko i proturaketno naoružanje.. A i protuminsko naoružanje sam pozabio nadodati.. Eh, pa to jednostavno ne ide skupa.

chinggise - brodovi su veoma skupa investicija i ne mogu se graditi samo sa jednom svrhom (napr. samo protivpodmornički, ili samo protivbrodski ...).
Ne govorim o nosačima aviona - koji imaju osnovnu namenu da budu pokretni aerodromi i avio baze.

Ovako veliki brod kao što je Zumwalt dovoljno je velika platforma za široku paletu elektronske opreme i naoružanja - što u zaključku znači da je multipraktik! Kao što je multipraktik svaki veći brod tipa fregate, razarača, krstarice itd.

Pa do ugradnje VLS lansera su površinski brodovi US Navy bili vrlo specijalizovani, za PPD ili PVO borbu. Fregate tipa 22 RN su po prvobitnom projektu bili prvenstveno PVO brodovi, a tek je nagli pad brojnosti fregata naterao majstore da im daju GP (opštu) namenu. Tek u poslednjih dvadesetak godina cena ratnih brodova skače do nezamislivih granica.

Ponos američke mornarice - Najveći razarač vredan 4,4 milijarde dolara isplovio ka Atlantiku
telegraph.co.uk / M.A.   08.12.2015.

Najveći razarač ikada sagrađen za američku mornaricu delovao je impozantno dok je u ponedeljak klizio niz reku Kenebek u Mejnu prema otvorenom okeanu. Gigant “USS Zumvolt”, dug 186 metara i težak 15.000 tona, treba da bude testiran na moru da bi se u određenom trenutku sledeće godine pridružio američkoj floti.

[attachment=1]

Njegova cena je gotovo jednako impresivna kao i njegove dimenzije, 4,4 milijardi dolara, ali kapetan broda Džejms Kirk kaže da je veoma uzbuđen što je “Zumvolt” konačno krenuo put Atlantika. “Veoma smo uzbuđeni. Za posadu i sve ostale koji su učestvovali u projektovanju, izgradnji i pripremanju ovog neverovatnog broda ovo je ogromna prekretnica”, rekao je on.

[attachment=2]

“Zumvolt” ima izvanredne sposbnosti prikrivanja pa se na radaru pojavljuje kao malo plovilo dimenzija ribarskog brodića. Razarač je za 30 metara duži i za šest metara širi od sadašnjih razarača američke mornarice i ima naprednije naoružanje. Njegov kompjuterski sistem za navođenje projektila pogađa ciljeve udaljene čak 100 kilometara, a verovatno će biti opremljen i laserskim oružjem ili elektromagnetnim topom.

[attachment=3]

Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, “Zumvolt” će imati upola manje članova posade nego što je to do sada bilo uobičajeno za tako ogroman brod. “Ovo je prilično uzbudljivo. Divno je biti brodograditelj i Amerikanac”, izjavio je Keli Kampana, koji radi u brodogradilištu “Bath Iron Works”, gde je brod sagrađen. “Prvi je u svojoj klasi. Nikada nije postojao nešto slično”, rekao je on.

[attachment=4]

Brod je dobio ime po admiralu Elmu Zumvoltu, odlikovanom oficiru američke mornarice koji je preminuo 2000. godine. U planu je izgradnja još dva broda, čime će biti kompletirana takozvana klasa “Zumvolt”.

https://www.youtube.com/watch?v=ZF5sKJXoMPI

Izvor: www.blic.rs

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
08.12.2015

FOTO: RATNA TVRĐAVA KAKVU SVIJET NIJE VIDIO Zaplovio divovski američki razarač vrijedan 4,5 mlrd. dolara, na radaru se prikazuje kao čamac

Najmoderniji i najveći razarač u povijesti američke mornarice (i cijelog svijeta) zaplovio je u ponedjeljak niz rijeku Kennebec u američkoj državi Maine na svojem putu u Atlantski ocean, piše britanski Telegraph .

USS Zumwalt, nazvan prema pokojnom admiralu Elmu Zumwaltu, je ultra-moderni brod dug 186 metara i težak 15 000 tona, a nakon testiranja trebao bi se pridružiti mornarici SAD-a tijekom sljedeće godine. Ovaj brod koštao je paprenih 4.4 milijarde dolara, a u planu su još dva primjerka. Cijela klasa dobit će ime Zumwalt, kako je običaj - po prvom brodu.

Kapetan James Kirk (da, zaista dijeli ime s popularnim likom iz originalnih Zvjezdanih staza) jedva je dočekao da zaplovi svojim futurističkim brodom: "Potpuno smo nabrijani da zaplovimo na Zumwaltu. Ovo je presudni korak za posadu i sve one koji su bili uključeni u dizajniranje, gradnju i opremanje ovog fantastičnog broda."

Iako je 30 metara duži i 6 metara širi od sadašnje klase američkih razarača ( Arleigh Burke) na radarima Zumwalt izgleda kao mala ribarska brodica zahvaljujući modernoj tehnologiji prikrivanja (stealth). Ovaj brod može ploviti brzinom od preko 30 čvorova (56 km/h), a imat će ukupno 140 članova posade, što je više nego upola manje u odnosu na brodove iz prethodne klase.

Naravno, jedan od najimpresivnijih dijelova broda odnosi se na njegovo naoružanje. Zumwalt može kompjutorski navođenim projektilima gađati mete koje su udaljene i do 100 kilometara, a može se opremiti i laserskim oružjem ili elektromagnetskim sustavom za lansiranje projektila.

Ovaj razarač koristit će se za ratovanje na površini mora, borbu protiv neprijateljskih zrakoplova i za pružanje vatrene pomoći prilikom iskrcavanja trupa. Cijeli razvoj klase koštao je 9.6 milijardi dolara, a originalno je bilo predviđeno da se izgrade 32 broda, no zbog previsokih troškova ta se brojka smanjila na tek tri.

Kelley Campana, koja radi u brodogradilištu koje je napravilo ovaj razarač - Bath Iron Worksu, rekla je za AP da su je prolazili trnci kad je brod uplovio u rijeku.

"Ovo je vrlo uzbudljivo. Ovo je velik dan za biti brodograditelj i Amerikanac. Ovaj brod je prvi u svojoj klasi i nikada nije postojao ni jedan brod koji makar i blizu izgleda kao ovaj. Izgleda kao budućnost" - zaključila je oduševljena radnica brodogradilišta

Zaista, deluje kao da je iz SF filmova, kao da su vanzemaljci sleteli na zemlju ...

Nameću se dva pitanja:
Da li će opravdati uložene pare?
Da li suparničke strane spremaju odgovor i kakav će on biti?

U brodove se razumem koliko i prosečna baba, ali ovo je najružnije plovilo koje sam ikada video. Više na neki prototip podmornice liči, nego na površinski brod.

Treći put da ponovim da ispitivanja u bazenu pokazuju izuzetno loša pomorska svojstva. Već na moru 6 krma iskače iz vode, propele vrte u prazno, a prova zaranja sve do prve topovske kule. Poprečni nagibi su veliki, a period naginjanja kratak. Rekao bih da se povraća na sve strane. Cena je ogromna, ali to važi za sve nove američke brodove. Deplasman im je veći od poslednjih Kr. klase Virginia, od pre 40 gosina.

Lepo je rekao jedan ruski oficir inace pilot na Su-27,oruzje ne treba da bude lepo,nego treba da bude efikasno..........

Za ovoga je to i pitanje - nit` je lep, nit` je efikasan, izgleda. Čekamo potpunije rezultate probnih vožnji.

Vir: "Dnevnik hr" Zagreb
http://dnevnik.hr/
23.03.2016.

VELIK, LIJEP I VRIJEDAN PREKO 4,4 MILIJARDE DOLARA Ovaj razarač je još jedno "veliko bacanje novca"
 

Svijetu je predstavljen kao razarač kojeg se svi najviše boje. USS Zumwalt je najveći i "najkul" razarač američke mornarice i u ponedjeljak se otisnuo na pučinu, u posljednjem nizu testiranja prije isporuke američkoj vojsci.
 
Hibridni dizajn razarača USS Zumwalta podsjeća na mnoge stvari, ovisno koga pitate i tko komentira, pa se tako njegov dizajn uspoređuje s onim od Ratova zvijezda, zatim preko nečeg što se rodilo u sovjetskoj Rusiji pa sve do ploda filmova o super tajnom agentu Jamesu Bondu.

Predstavnici tvrtke Bath Iron Works, brodogradilišta u maineu koje je izgradilo taj nesvakidašnji razarač, ukrcalo se zajedno s posadom broda na USS Zumwalt kako bi pretilo posljednja testiranja prije isporuke američkoj ratnoj mornarici.

Nakon što predaju brod u ruke vojsci, tek će onda početi prava testiranja koja će provesti sama mornarica i u kojima će se mogućnosti tog broda gurati do krajnjeg ruba, kako bi se dokučilo što sve može napraviti ili izdržati.

"Nalazimo najgroznija mjesta u oceanu te plovimo kroz razne morske uvjete", rekao je za Associated Press kontraadmiral Peter Fanta, a prenosi Huffington Post.

No bez obzira na njegov atraktivan izgled, razvoj USS Zumwalta bio je sve samo ne kao po traci. Konačna cijena tog, preko 180 metara dugog broda, stajat će vojsku preko 4,4 milijarde dolara, što je više nego dvostruko veća cijena od cijene razarača s navođenim raketama klase Arleigh Burke.

Kad je ovaj brod predstavljen još u ranim 90-im godinama prošlog stoljeća, američka mornarica je naručila njih 32. Obzirom da je njegova cijena u međuvremenu astronomski narasla, američka mornarica je naprosto sasjekla narudžbu na svega tri broda. Bilo je i trenutaka kad je američka mornarica htjela i ugasiti čitav projekt.

Trenutno, američka mornarica radi na razvoju posve nove klase razarača, koji bi trebao biti dovršen 2030. godine, dok se u međuvremenu izrađuju unaprijeđene verzije klase razarača Arleigh Burke.

Dizajn Zumwalta nije nalik ničem što sto su američki razarači dosad vidjeli, a njegova šiljata i pločasta oplata navodno čini taj brod iznimno teško primjetnim na radaru. Povrh toga, potrebno je manje posade za njegovo upravljanje, na palubu stane više letjelica te ima i dva topa koje krasi iznimna moća i preciznost.

No neki dužnosnici američke mornarice baš i ne vjeruju u stabilnost Zumwalta na otvorenom moru te ističu da oblik njegovog trupa sugerira da je ranjiv na prevrtanje u određenim okolnostima. Američki stručnjaci za obranu navode da je taj brod i dalje ranjim na napade podmornica te da bi imao malo koristi za američku mornaricu i njezine današnje potrebe.

Ne baš ohrabrujuće riječi i mišljenja na korak do predaje tog razarača u ruke američke mornarice, koja će provesti i vlastitu inspekciju broda, nakon čega, ako je prođe, USS Zmwalt će napokon i ući u službu. Huffington Post čitavu stvar naziva samo još jednim velikim bacanjem novca.

Zasad taj brod sigurno predstavlja samo jednu stvar - iznimno veliki trošak. Ugodan oku nekima, doduše, ali i to ovisi o ukusima.

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
17.04.2016.

KAKO JE FUTURISTIČKI STEALTH BOJNI BROD IZNENADIO I AMERIKANCE

Raketni razarač toliko nevidljiv radarima da je morao - povećati vidljivost

Već i sam izgled Zumwalta odskače od svih ratnih brodova koji danas plove svjetskim morima, a odražava inovativne i često riskantne ideje

Američka ratna mornarica je samo u proteklih pedeset godina u službu uvela i iz nje povukla stotine fregata, razarača i krstarica. No niti jedna dosadašnja klasa nije bila toliko radikalna kao posljednja. USS Zumwalt je najnoviji raketni razarač američke ratne mornarice, prvi u svojoj klasi stealth ratnih brodova, kojima je radarska skrovitost glavna odlika. Već njegov izgled sasvim odskače od svih ratnih brodova koji danas plove svjetskim morima, a odražava inovativne i često riskantne ideje za kojima se vodio razvoj Zumwalta.

Riječ je o golemim brodovima, 40 posto većim od starijih razarača klase Arleigh Burke, no treba im samo polovica posade, svega 140 ljudi. Premda su klasificirani kao raketni razarači, brodovi klase Zumwalt veći su od američkih raketnih krstarica klase Ticonderoga. Jedini površinski borbeni brodovi, dakle ne nosači aviona i slični, veći od Zumwalta su ruske nuklearne raketne krstarice klase Kirov, najveći i najteže naoružani borbeni brodovi na svijetu.

Ravne linije

Program koji je rezultirao razaračima klase Zumwalt koštao je 22 milijarde dolara, a prošao je nekoliko promjena koncepta. Zumwaltove palube ravnih linija i bez opstrukcija reflektiraju minimum radarskih zraka, a na samoj palubi mogu se uočiti tek tri objekta.

Najveći je masivno kutijasto nadgrađe koje sadržava zapovjedni most, hangar te živčano središte broda, borbeni informacijskih centar (CIC). No iz nadgrađa ne raste šuma radarskih, komunikacijskih i navigacijskih antena, pa ni dimnjaka, kao što je to slučaj sa suvremenim ratnim brodovima. Premda je na prvi pogled teško uočiti, oplata samog nadgrađa, inače kompozitna, a ne čelična, sadržava većinu Zumwaltovih senzora.

Najvažniji od njih je AN/SPY-3, trodimenzionalni višenamjenski radar elektronski skenirane rešetke (AESA) koji radi u X pojasu. Njegove četiri fiksne antene osiguravaju neprekidnu pokrivenost zračnog prostora svih 360 stupnjeva oko Zumwalta do dometa od barem 320 kilometara.

Unatoč svojoj veličini, Zumwalt ima radarski odraz manjeg ribarskog broda. Štoviše, na Zumwaltu se namjeravaju koristiti radarski reflektori koji bi značajno povećali njegovu zamjetljivost u mirnodopskim uvjetima. To će olakšati navigaciju i izbjegavanje sudara, ali je i ustaljena praksa kod američkih stealth lovaca F-22. Radarski reflektori, naime, onemogućuju potencijalnim protivnicima da elektroničkim izviđanjem precizno utvrde stvarni radarski otisak Zumwalta.

Za radarsku skrovitost je zaslužan dizajn koji se naziva tumblehome, a najviše ga se primjenjivalo na bojnim brodovima na prijelazu s 19. na 20. stoljeće, da bi potom nestao na stotinjak godina sve dok ga nije uskrsnuo razvoj Zumwalta. Tumblehome podrazumijeva sužavanje trupa kako raste visina od vodene linije. Dakle, strane broda su nagnute prema unutra, a nisu vertikalne ili nagnute prema van kao što je slučaj s drugim brodovima.

Posebno uočljiv element ovog dizajna je izvrnuti pramac, koji siječe valove i prolazi kroz njih umjesto da ih jaši. Pramac sadrži i napredni sonarni sustav, AN/SQS-60, odnosno 61, za protupodmorničku i protuminsku borbu, no Zumwalt nije opremljen torpednim cijevima te će se za eventualno protupodmorničko djelovanje morati oslanjati na svoj helikopter i VL-ASROC raketno lansirana torpeda. Na krmi se nalazi prostrana paluba i hangar za do dva SH-60 Seahawk LAMPS III protupodmornička helikoptera, a uz njih se mogu koristiti i bespilotni izvidnički helikopteri MQ-8 Fire Scout.

Ipak, mnogi propitkuju formu tumblehome. Ona odražava američku fiksaciju na stealth iznad svih drugih osobina, karakterističnu za posljednjih par desetljeća razvoja američkih borbenih sustava. U praksi tumblehome ima probleme sa stabilnošću, pogotovo u uvjetima velikih valova i pri oštrim, brzim zaokretima koji se mogu očekivati u borbi. Ne zna se je li Zumwalt ispravio te probleme, no činjenica je da će samo 3 od 32 planirana broda ove klase biti izgrađena, i da se u posljednjim revizijama krstarice CG(X) odustalo od tumblehome trupa prije nego li je taj program otkazan.

Osim minimalne radarske zamjetljivosti, Zumwalt je i izuzetno tih, što je ključno za izbjegavanje podmornica: procjenjuje se da mu akustički otisak nije veći od onog vrlo tihih modernih napadajnih podmornica, poput nuklearki klase Los Angeles. To je postignuto temeljitom izolacijom buke i vibracija koje stvaraju snažni motori.

Pogonski sustav od dvije turbine isporučuje ukupno 105.000 konjskih snaga u dva propelera, što je dovoljno da Zumwalt pogoni brže od 30 čvorova. Pogon je baziran na naprednom integriranom električnom sustavu, te osim što omogućuje visoke brzine isporučuje i veliku količinu električne energije. 58 megavata je više no što je trenutno potrebno, čime se ostavio prostor ugradnji budućih tehnologija, poput oružja usmjerene energije, a prvenstveno integracijom tračnog topa.

Skriveno oružje

Sve oružje kojim raspolaže Zumwalt skriveno je unutar trupa. Ispred glavnog nadgrađa nalaze se dva “sarkofaga” koja skrivaju po jedan napredni topnički sustav (AGS) od 155mm, prvi novi američki mornarički top veći od standardnog 127mm Mark 45 od kada je prije 40 godina neuspješno testiran Mark 71 od 203mm.

Uloga ovog topničkog oružja dometa oko 180 kilometara je pružanje dalekometne podrške kopnenim snagama, što je bio jedan od glavnih zahtjeva koje je program Zumwalt morao ispuniti. Zumwalti su trebali opravdati uklanjanje zadnja dva bojna broda klase Iowa iz mornaričkog registra, što je i učinjeno, ali je američki Kongres bio nezadovoljan te naredio da se bojni brodovi i dalje održavaju.

Posebno je zanimljivo da bi na trećem i posljednjem Zumwaltu, USS Lyndonu B. Johnsonu (DDG-1002), koji se trenutno gradi u brodogradilištu Bath Iron Works, u budućnosti mogao biti postavljen elektromagnetski tračni top umjesto jednog od dva konvencionalna 155mm topa.

Tračni top ne koristi barut za ispaljenje, već projektil lansira strujom, duž dviju “tračnica” između kojih je projektil smješten. Izlazna brzina projektila je oko sedam puta veća od brzine zvuka, daleko brže nego konvencionalne granate. Upravo je zbog ovog oružja važno da klasa Zumwalt ima značajno veći električni kapacitet od ranijih brodova. Tračni topovi se već testiraju, no operativnu upotrebu za sada priječe problemi poput izuzetno brzog trošenja cijevi.

Zbog naglaska na topničkom, a ne raketnom naoružanju, USS Zumwalt je i dobio pomalo proturječnu oznaku DDG-1000. DDG je šifra za raketni razarač, no broj 1000 nastavlja niz koji je bio rezerviran za klasične, topničke razarače, od kojih je zadnji bio USS Hayler (DD-997).

Šifra DDG je opravdana s Mark 57 perifernim vertikalnim lansirnim silosima (PVLS) za rakete, postavljenim u po dva para ispred i iza glavnog nadgrađa, s ukupno 80 silosa. Tako se oslobodio važni prostor u središtu broda, koji je na ranijim klasama zauzimao centralni VLS, a istovremeno se povećala i sigurnost. U slučaju pogotka u jedan PVLS i njegove rakete, eksplozija će biti preusmjerena prema van i bit će uništena samo ta bitnica, a neće doći do potpunog uništenja broda kao što je slučaj s centralno postavljenim VLS-om.

Obrambeni sustav

No unatoč veličini, Zumwalt raspolaže sa 16 VLS-ova manje nego razarači klase Burke. Za razliku od njih nema ni provizije za protubrodske projektile RGM-84 Harpoon, niti je opremljen s neposrednim obrambenim sustavom za zaštitu od raketnog napada, poput topničkog Phalanxa ili raketnog SeaRAM-a na klasi Burke.

Nadalje, Zumwalt ne može koristiti PZO rakete iz serije Standard, SM-2, -3 i -6, koji su glavni protuzračni i protubalistički projektili američke mornarice, već samo kratkodometne ESSM. Problem je Zumwaltov jedinstveni borbeni sustav TSCEI, koji nema software kompatibilan s tim raketama. Zbog toga Zumwalt nije sposoban izvršavati zadaće protubalističke obrane, pa niti proširene obrane prostora kao što to čine razarači klase Arleigh Burke.

Uz izostanak protubrodskih raketa, to ga čini iznimno ranjivim u uvjetima pomorskog rata visokog intenziteta, te će, ukoliko ne djeluje u sklopu borbene skupine, biti lak plijen ubojitim ruskim raketama. Glavna i jedina obrana mu je radarska skrovitost, no radarska tehnologija napreduje izuzetno brzo, dok Zumwaltov stealth, temeljen na formi trupa, više ne može biti poboljšan.

Ipak, očekuje se da USS Zumwalt u operativnu upotrebu stupi u listopadu. Njegov zapovjednik, kapetan James A. Kirk, slučajno dijeli ime i prezime s legendarnim kapetanom Enterprisea Jamesom T. Kirkom iz znanstveno-fantastične serije “Star Trek”. Stvarni kapetan Kirk ipak neće imati priliku zapovijedati pravim USS Enterpriseom, budućim nosačem aviona klase Ford, jer zapovjednik nosača mora biti mornarički pilot.

Nova generacija

Premda revolucionarni, razarači klase Zumwalt su za američku mornaricu promašaj. Previše su skupi i veliki da bi se gradili samo za zadaću priobalne borbe, a nedovoljno su fleksibilni i preslabo naoružani da bi mogli zamijeniti razarače klase Arleigh Burke na otvorenom moru. Kao i s problematičnim lovcem F-35, u Zumwalt se pokušalo natrpati previše novih ideja.

Umjesto Zumwalta će se graditi treća, poboljšana proizvodna serija klase Burke sve do 2040., kada će ti razarači biti kontinuirano građeni preko pola stoljeća. Prije dvije godine započela je i rana faza razvoja nove generacije razarača, nazvane Future Surface Combatant, no o njoj se za sada ne zna gotovo ništa.

Tako će Zumwalt u konačnici naslijediti novija varijanta broda kojima su oni sami trebali biti zamjena. Umjesto ultimativnog razarača, mornarica je dobila brod koji ne može pružiti PZO zaštitu floti niti se obraniti od raketnog napada, nema protubrodske rakete, nosi manje oružja od prijašnjih brodova, u vodi je nestabilan, a k tome svaki košta preko 4,5 milijardi dolara. No pouke su izvučene i njegovu ulogu će preuzeti mnogo fleksibilniji i bolje naoružani razarači Arleigh Burke, koji će osiguravati američku pomorsku nadmoć još desetljećima. (Piše: Jan Ivanjek)

Po američkoj klasifikaciji "G" u DDG ne označava gun, tj. top, već "guided (missile)" - što znači da je razarač opremljen vođenim projektilima.

Negdje sam citao da on glavne topove koristi na klasican nacin ali i kao platformu za lansiranje nekakvih vodjenih projektila.

Poz.

155mm topovi  na Zumwaltu su svakako klasični, jer "railgun" još nije dostigao operativnu zrelost, naročito ne u tom kalibru! Taj top je velike dužine u kalibrima, puni se na fiksnom uglu, ispaljuje klasične projektile, a naročito RA projektile dometa i preko 100km. Granata 155mm na tom dometu ima malu ubojitost, mada tačno GPS vođenje izgleda omogućava gađanje tačkastih ciljeva. Mislim da lanseri raketa uz bokove omogućavaju korišćenje bilo kojih raketa, uz postojanje softverskog obezbeđenja za njihovo korišćenje. Vitkost trupa ne omogućava neku konstruktivnu zaštitu. Mogu se Ameri hvaliti da su novi materijali obezbedili zaštitu od podvodnih pogodaka, ali to ne može biti tačno, jer razina podvodne zaštite zavisi pre svega od njene dubine, a ne od debljine oklopne pregrade. Nadvodna zaštita jeste od  oklopnog čelika oko 30mm + kevlar, ali mestimično, i to je možda delimično efikasno protiv Exoceta, ali ne i protiv nadzvučnih ruskih raketa velike kinetičke energije, koja bi ga prošila naskroz, od boka do boka. Ispitivanja modela u laboratorijskom bazenu potvrđuju izuzetnu uzdužnu i poprečnu nestabilnost. Na moru 6 pramac zbog nedovoljnog uzgona tone u more sve do prve topovske kule, onemogućujući njeno korišćenje, propele izleću iz vode i vrte se uprazno,onemogućavajući upravljanje brodom, naginjanje je nedopustivo veliko, a u lošem sticaju okolnosti, već negde na moru 7 ceo brod teži da postane podmornica, da zaroni... i da se više nikad ne podigne. Na ovom forumu, pre oko dve godine, ima link ka obimnom članku na tu temu.

Uz 155mm topove, postoje i dva 57mm BoforsaMk3 na nadgrađu, koji se koriste za PVO/PRO.

http://www.phisicalpsience.com/public/Tumblehome_Hull_DDG-1000/Tumblehome_Hull_DDG-1000.html

Članak je na engleskom, ali engleski je odavno ne strani jezik, već neophodna veština!

Upravo je objavljeno , da su mu morali pojacati RADARsku jeku , zbog opasnosti plovidbe u mirodopskim uvijetima .....

Verovatno, jer suviše mali radarski odraz može predstavljati opasnost za ostala plovila u obalnom moru. Takođe, maločas sam pročitao da u vezi EM topa 150mm postoje tehničkiproblemi. naime, pošto se projektil kod usta cevi već kreće brzinom od oko 5.000m/s, veliki je problem grejanje cevi, EM kalemova i drugih sklopova, do te mere da hipotetička brzina gađanja tog topa ne može biti veća od 5-6 projektila/min, što govori da bi praktična trajna brzina gađanja bila oko 3 gr/min. Čak i u tim uslovima gađanja, sporijim od postojećih 155mm oruđa, potrebno je hlađenje cevi "tečnim azotom"?!!!, a i drugih sklopova topa. Jeftino, nema šta! O ogromnim potrebama za impulsom energije u trenutku opaljenja, da i ne govorimo. Takođe, ako je V0 EM topa toliko velika, onda je i trošenje cevi enormno!

Prilažem nekoliko slika postojećeg klasičnog oruđa 155/mm/62. Ovo je razvoj KOV oruđa 155mm, dakle pouzdano i dobro rešenje, sa autopunjačem koji omogućava tehničku brzinu gađanja 10-12 granata/min, odnosno oko 4 praktično, trajno "sustained", jer je ugao punjenja fiksni. Opet, stalno mi se mota po glavi ruski AK-130, koji, iako težak i komplikovan, omogućava trajnu brzinu gađanja oko 25-30granata po cevi, uz promenljivi ugao punjenja. Njegova vatrena moć po projektilu je manja, ali je masa minutnog rafala po dvocevnoj kupoli na nivou minutnog rafala cele krstarice iz WWII.

Moje osobno misljenje je da je DDG1000 brod sa odlicnom elektronskom zastitom i sa mozda najsuvremenijim naoruzanjem , ali sva ta zastita i naoruzanje mu ne znace nista ako bude morao operirati po Sjevernom Atlantiku ....... Na prvi pogled , imam osjecaj da su maritimna svojstva ravna nuli , i da je uglavnom napravljen za pomorske operacije do nivoa mora 5 maksimum 7 .........Projektanti ovog broda su se ravnali sa tehnologijom , i zaboravili su prirodu - a more je more  .........

Zato sam i dao link ka obimnom i stručnom tekstu na engleskom jeziku. Stvarno, "klasičan" ratni brod od 15.000 tona, L-180, B-25m, trebalo bi da ima neograničenu moreplovnost, da se ne boji nikakvog mora, a ono, k a t a s t r o f a! "Majmun je ušao u tenak i zaboravio zakone prirode"!

Na svim slikama i klipovima pada mi u oči mali gaz broda. A nadgrađe je velike površine, pa pri jakom vetru lako može skretati brod sa kursa.

Tek na slici koju je gvardian postovao, može se videti kolika je to grdosija od broda (usporedba sa razaračem klase Arleigh Burke)

Prilikom projektovanja  je brodograđevno odeljenje Generalštaba oformilo dva  projektantska tima - "plavi i zlatni". Idejna rešenja bila su vrlo slična za oba tima.  Brod oko 15.000 tona stD, dužina oko 180m, širina nešto manje od 25m, netradicionalna forma trupa sa wave piercing pramcem, bokovima zavaljenim unutra, velikim bločnim nadgrađem, elektropogonom i znatnom automatizacijom radi smanjenja posade na minimum. Brod je veliki. Željno očekujem objavljene rezultate probnih vožnji, naročito na jačem moru.

Јахта Андреја Мељниченка... веома подсећа на Zumwalta. Ипак, обратите пажњу да нема унутра заваљене бокове, већ се бок шири упоље од водене линије навише! Јахта се ваљда зове просто "А". А где је А, него у Кумборском теснацу. А дугачка је А негде 118м, или тако нешто.

Pa, pitanje je ko je pametniji Meljničenko ili USA konstruktori brodova - vezano za nagib bokova broda? Ne verujem da su ameri uludo ulupali milione dolara u formu trupa broda, koja je na samom startu osuđena na propast.

Praksa će pokazati!

A ovaj se u konstruisanje brodova razume kao i pokojni Dragan Nikolić u pevanje. :krsta

Ispitivanja modela u bazenu i kompjutersko modeliranje su već pokazali ozbiljnu manljivost "tumblehome" forme nadvodnog dela trupa. Mogli su da pitaju takođe francuske  vojnopomorske istoričare, a i ruske (zbog klase Borodino). Takođe, pramčani deo ima malu plovnost i nikakav uzgon. Nije razarač od 15.000 tona wave piercing katamaran za turiste od Melburna do Tasmanije, naročito što ima artiljeriju koja nikada ne može biti potpuno vodonepropusna. Čekamo izviješća sa pokusnih vožnji!!! 8) Neće valjda pokusni kunići zaplivati!?

Uslovna vizija razarača DD-21, hipotetičke alternative preskupom i naduvanom Zumwaltu? Nema "tumblehome" trupa.

The USS Zumwalt Can't Fire Its Guns Because the Ammo Is Too Expensive
At $800,000 a round, the ammunition is simply to expensive for the Navy to afford.
MOST POPULAR

Scientists Accidentally Discover Efficient Process To Turn CO2 Into Ethanol

How To Land On An Aircraft Carrier You Can Barely Even See

The 23 Best IPhone Apps To Download Now

    By Kyle Mizokami
Nov 7, 2016
2.9k
Just three weeks after commissioning the USS Zumwalt, the U.S. Navy has admitted it is canceling ammunition specially developed for the ship's high-tech gun systems because the rounds are too expensive. The guns, tailor made for the destroyer, will be unable to fire until the Navy chooses a cheaper replacement round.

The Zumwalt-class destroyers were conceived in the late 1990s as the first of a new generation of stealthy warships. The radar signature of the 610 foot long warship is that of a 50-foot fishing boat, making the Zumwalts great for getting in close to an enemy coastline and then using the 155-millimeter Advanced Gun Systems mounted on the front of the hull. The guns were designed to fire the advanced Long Range Land Attack Projectile, a GPS guided shell with a range of 60 miles.

The result would have been a destroyer that could rain shells down on enemy targets incredible accuracy, clearing a path for U.S. Marines as they advance inland. Alternately, they could strike targets such as terrorist training camps, military bases, and other static targets. The two Advanced Gun System howitzers are fed by a magazine containing 600 rounds of ammunition, making it capable destroying hundreds of targets at a rate of up to ten per minute.

Here's how the Advanced Gun System was supposed to work.


Now the U.S. Navy is admitting that the LRLAP round is too expensive to actually purchase, leaving the nearly $4 billion dollar destroyer's guns high and dry.

According to Defense News, the LRLAP round costs $800,000—or more—each, making the rounds prohibitively expensive. The Navy blames the rise in cost on the fact that the Zumwalt class went from a planned 32 ships to just 3, drastically cutting the number of LRLAP rounds it was going to purchase.

A May report by US Naval Institute News estimated each LRLAP round to cost between $400,000 to $700,000. For context, the smaller Mk. 45 5-inch gun, standard on Navy destroyers and cruisers, fires an unguided round with a range of 21 miles. Each round costs between $1,600 and $2,200.

The LRLAP round was developed by Lockheed Martin. In 2001, the director of Lockheed's guided projectiles division claimed the LRLAP would cost "less than $50,000 each." Even factoring in inflation, the rounds have ended up costing nearly twelve times as much.

According to Defense News, the U.S. Navy is considering alternatives to LRLAP. One is the Excalibur GPS-guided artillery round. First developed for Army howitzers, contractor BAE Systems has come up with a naval version that can hit targets out to 26 miles. Excalibur costs about $68,000 each—which coincidentally is the same as Lockheed Martin's 2001 estimate for the LRLAP, adjusted for inflation.

Another option is to get rid of the Advanced Gun System entirely and go with railguns. The Navy has been planning to build the third Zumwalt-class destroyer, USS Lyndon B. Johnson, with railguns—provided the technology was mature enough. It may just be worthwhile to send the first ship back to the shipyard to be refitted with railguns, and delay the second ship so it can be fitted with railguns from the get-go.

RELATED STORY

The Zumwalt Is Here, Now What About the Railgun?
A third option would be to get rid of the guns and devote their space to missiles. The Zumwalt-class was developed during a period when the U.S. Navy didn't face the prospect of fighting other navies on the high seas. In a search to remain relevant, the Navy developed the Advanced Gun System, which has zero capability to target other ships. In the nearly two decades since the Zumwalt class was proposed, the Chinese and Russian Navies have undergone a period of expansion, and their respective governments have grown more aggressive.


The Zumwalt-class destroyers have only 80 vertical launch missile silos, the least of any U.S. Navy destroyer or cruiser class. Under the missiles-only alternative, the Zumwalts could swap both guns for even more silos. These silos could house SM-6 long range anti-air missiles, Evolved Sea Sparrow short range anti-air missiles, Tomahawk cruise missiles, and the new Long Range Anti-Ship Missile. Replacing the AGS with a field of silos could give the Zumwalts up to 200 missile spaces, more than any other ship in the Western world.

According to USNI News, the U.S. Navy wouldn't talk about LRLAP costs as late as last May. The Navy has known it wasn't getting 32 Zumwalt-class destroyers since 2008—the better part of a decade. Why it has taken this long to announce it would not be buying ammunition for a $22.5 billion dollar weapon system—which was specifically developed to use that ammunition—is a mystery.

preuzeto sa http://http://www.popularmechanics.com/military/navy-ships/a23738/uss-zumwalt-ammo-too-expensive/?src=socialflowFB (http://www.popularmechanics.com/military/navy-ships/a23738/uss-zumwalt-ammo-too-expensive/?src=socialflowFB)

  Amerikanci su se bas zaletali u proteklih 20-ak godina sa beskorisno skupim projektima...

Niko ih nije gurao u to. 90ih su bili potpuno slobodni da planiraju kako god su hteli! Ipak, kako nas istorija povijesti uči, vojnici se uvek spremaju za prošli rat. Kad bismo znali tačno kako će budući rat izgledati - ratova ne bi ni bilo. Silom prirodnih okolnosti, ratni brod mora zadovoljiti, sem oružnih, kriterijume boravka u okruženju VODE - MORA i OKEANA, što je čoveku strano okruženje. Da počnemo od prelepe hrvatske izreke - "čuvaj se senjske bure i šibenske cure".

Preskup i katastrofalno loš projekat budućeg američkog razarača, koji slučajno ili namerno, ali nedvojbeno ponavlja dokazane greške brodograđevnih inženjera s kraja XIX veka dobar je dokaz nekritičkog odnosa prema brodu i moru. Kupola čuvenog AGS 155mm ne samo da ne može obezbediti hermetičnost oružnog sistema koji po suštini svojoj ne trpi slanu vodu, već je i municija za taj čuveni top toliko skupa da sprečava upotrebu topa kao oružnog sistema. Amerikanci, vodeća nacija na planeti, nije zadžaba ograničila projekat Zumwalta sa 32 na tri broda - a i ta tri pitanje je kako će biti korišćeni. Iskreno navijam da nikada taj AGS ne bude korišćen. Preko 100 milja dometa za superprecizan top koji treba da na cilj dostavi 45 kila gvožđa sa oko 5 kila eksploziva -  to je čak i meni smešno. Aman, ljudi Božiji, stavite dva topa 127mm L/64 ili "marinizujte" mehanizam TH 155mm sa automatskim punjačem u hermetizovanoj kupoli. A te "Vlašine"  koji su projektovali AGS 155mm, a izgleda ne umeju ni da plivaju, otpustite i stornirajte im socijalno osiguranje. Zabranite im državni angažman sve do penzije. Neka obrću pljeskavice za 5$ na sat, jadni ne bili.

1 b/k po brodu za superprecizan 155 mm top (ako sam dobro shvatio) iznosi 600 granata x 800 000 $ po granati = 480 000 000 $ za b/k glavne artiljerije.

Ovde nije uračunata cena ostale brodske municije i raznoraznih raketa, koje su takođe veoma skupe ... Ispada, da bi obnovili brodski komplet municije (u nekom hipotetičkom ratu) treba im više od nekoliko 1 000 000 000 $  :zid

Zaista nije jasno kome je to isplativo?
Mislim da je to i za USA previše.

Cak i da ne ispali ni jedan jedini projektil, zamislite gubitak takvog broda sa punim BK u nekoj nesreci ili protivnickim dejstvom...

Размишљаш као нови амерички председник.

Arleigh Burke su nasuprot Zumwaltu odlični, moćni i lepi brodovi. Baš me briga šta misli Trump, meni je važno šta ja mislim. Da se ja pitam, a ne pitam se :D, stvarno bih otpustio par hiljada ljudi iz GD, Lockheed-Martina sa sve Mariettom, sve brodarske inženjere iz BU Ships (brodograđevne uprave MGŠ) - one koji su glasali za projekat Zumwalt, itd., itd.

Ето одмах неке муке...

Како вијест каже, брод је доживио хаварију током проласка Панамским каналом на свом путу ка Сан Дијегу. Узет је у тегаљ и одвучен до бивше америчке морнаричке базе Родман.

Navodno je zvanično primljen u operativnu službu USN 15. oktobra 2016. U Panamskom kanalu se pokvario, a ionako je trebalo da ode u matičnu luku radi regulacije oružnih sistema koje bi trebalo da traje tokom cele 2017. godine.

"Иако је коштао више од 4 милијарде долара, технолошки напредни "УСС Зумвалт" успео је да дође само до Панамског канала на свом првом путу у своју матичну луку Сан Дијего", у помало поспрдном чланку РТ, руски медиј близак Владимиру Путину, описује невоље новог америчког разарача који се за кратко време два пута покварио.

УСС Зумвалт (Фото: УС Морнарица)

У понедељак је навече, пише руски портал, посада у Панамском каналу открила да вода продире у неке делове брода. С обзиром на то да је реч о једном од најмодернијих и најскупљих бродова америчке морнарице, не треба се чудити што је овај квар изазвао поспрдне реакције.

Тако РТ пише да је, успркос чињеници да је реч о чуду америчке морнарице, он у понедељак навече зависио од тегљача. Наводи се и да би проблем тек за десетак дана могао бити отклоњен. САД је признао квар, али нису давали детаљније информације о чему се ради.

Реч је о другом квару у само два месеца. Крајем септембра, само две недеље након што је први пут испловио, уочени су проблеми у испусту уља, а дошло је и до цурења.

Извор: Vesti-online.com

1. Ефектна фотка необичног брода.

2. Каблови напајања погонских ЕМ.

О судбини програма одлучиће Трамп у скорије време.

Odakle iskopa ovu sliku iz unutrašnjosti broda, sa kablažom? Detalj, nejasan i ne zna se tačno šta je na slici. Može se samo pretpostaviti.  :-[

Da pripomognem

Heavy electrical cables connect to one of the Zumwalt's advanced induction motors, which generates about 39 megawatts of electricity. At center, the end of a propeller shaft connects directly to the motor. (Photo: Christopher P. Cavas/Staff)

[attachment=1] [attachment=2][attachment=3]

То је са нета. Слику каблова прати текст да су то каблови напајања. Четири ГТ RR/GE МТ-30 повезане су са генераторима који дају струју за поривне ЕМ. Иза каблова се назире тело ЕМ. Брод је нов, много шта је "classified", пренео сам слике које су објављене. Мене на том броду буни одсуство конструктивне заштите. Вероватно има нешто кевлара, мада с обзиром на димензије депласман изгледа повелик - око 15.000т "light". Рекло би се да је ипак пар стотина тона отишло на разну заштиту. Удар непријатељског пројектила у бок брода, где се налазе ракетни лансери на приличном делу дужине, по мени, лако може изазвати паљење ракетног горива или експлозију ракете,а  онда- ћао Zumwalt! Цео блок надграђа је од напредне стаклопластике-композита. До данас није изнађен начин да стаклопластика не гори, мада може имати смањену запаљивост. Сем тога, толико надграђе мора бити осетљиво на ветар, до те мере да може заносити брод са курса.

Ovo što je postavio Trifko mnogo je jasnije. I dalje ostaje zagonetka, da li je brod konačno primljen u operativnu službu, ili nije? Da se ja pitam, kao što ne, zadržao bih ga ceo radni vek za ispitivanja i opite. Toliko je toga novog na njemu. Kad jednom oproba "9Bf Gale", voleo bih pročitati izveštaje kako se proveo. Ako izroni kad ga poklopi "rogue wave".

Nešto pročitah u novinama, da je Zumwalt ponovo ''riknuo'', tj. prilikom prolaska kroz Panamski kanal jednostavno je stao  :help

Ima li neko opširnije informacije o tome?  :marinero

To je bilo još u novembru prošle godine.

Pa, jesu li ga popravili?  ???  :help  :nervoza

Ko zna...možda i jesu. ;D

Popravili su ga, kako da nisu. Ipak je blamaža da mnogomilijardni epohalni brod ostane nasred kanala bez pogona. Ostajem na stanovištu da bez sumnje prvoklasni američki brodograditelji nisu čitali o iskustvima francuskih škverana sa "tumblehome" oblikom trupa (to mu je ovaj obratni nagib bokova prema unutra). Nisu uzeli u obzir ni jasne analize wave piercing pramca koje govore o nedovoljnoj plovnosti pramčanog dela i zalivanju palube sve do nadgrađa. To za brod koji ispred nadgrađa ima dve topovske kule. To može za putnički katamaran, ali ne za ratni brod na kome te dve kule predsatvljaju osnovno artiljerijsko naoružanje. Kule su pune električnih instalacija, a slana voda i instalacije ne idu zajedno, to znamo svi. Uprkos ogromnom trudu, hermetičnost kula nije obezbeđena.  :pirat "Hasan seckati!" A ja dodajem... fiijuu, "Hasan mokar. Kratak spoj. Hasana udariti struja, Hasan otići u Dženet".

Kako izgleda iznutra....

https://www.youtube.com/watch?v=1PaDQmda03M

Opet nešto prepravljaju..

[attachment=1]

Извињавам се ако неког понављам,али чисто да се укључим.

Прочитаао сам да поред вох "Зумвалта" треба у тој класи треба да буде укупно 3 оваква разарача,мада ми ово ен личи на разарач више ми личи на тешку крстарицу,али добро.
Други треба да буде завршен у току 2018. године,а трећи у току 2021. године јер је у ондосу на рпва два брода неколико година касније почела изградња.

Иначе морам да кажем моје мишљење.По мени ово је један од најружнијих ратних бродова икада ! Као да је то нека свемирска станица пала у море па сад плута,такав утисак имам.

Да вас питам нешто.
Да га поредимо са класом "Јамато".
За потапање "Јамата" и његовог братског брода било је потребно огроман број торпеда,ако се не варам чак 14-16-18 мислим да се бројке ту врте,не замерите ако грешим.
Шта мислите,да ли је ова класа "Зумвалт" отпорна као класа "Јамато" или је за потапање овог брода потребно мање од 10 торпеда ? ???
Не мислите сада да ја већ сањарим да га Руси или ко зна већ потопе,него ме занима оклоп и отпорнаст тог брода.
Брод је по изгледу ем ружан ем врло чудан,па овако не могу да проценим да ли је добар или лош брод ни по питању оклопа,брзине,маневрисања нити по питању наоружања.

Jedno torpedo Mk.48 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5323.0.html) i u najboljem slučaju će par godina biti na remontu.

https://youtu.be/OfgecbxU5cs

Andrejevic - izvini što ću ti reći, ali mešaš kruške i šljive!  :'(

Ne možeš uporediti borbenu otpornost bojnog broda (iz najsavremenije serije gradnje), sa borbenom otpornošću savremenog ratnog broda.

Suština se razlikuje (između ostalog) u sledećem:
gradnja nekadašnjih bojnih brodova bazirala se na tehničkim rešenjima koja su imala za da cilj brod može podneti što više pogodaka, i da uprkos tome ostane u borbi.

Savremeni brodovi su građeni na sasvim drugim principima: brodski senzori i brodsko naoružanje treba da preduprede bilo kakav pogodak u brod. Jer, brodovi nisu zaštićeni, pa pogodak projektila i manje snage može izazvati katastrofalne posledice. Za primer posmatraj razarač sheffield, koji je potopljen raketom, a bez eksplozije bojeve glave.

Hoću reći: nekada je je bio imperativ sačuvati brod u upotrebljivom stanju bez obzira na veliki broj primljenih pogodaka.
Današnja filozofija se bazira na principu: sačuvati brod bez pogotka!
 

Nadam se da sam bio jasan!

 

Разумем.
Оно што сам хтео да кажем јесте да на основу чудног изгледа ја на овом броду не видим никакав одбрамбени систем од граната,ракета,торпеда итд.
Видим само она два топа 152mm и иза нека два топааако се не варам 30mm.
Шта би заштитило овај брод од торпеда ?
По изгледу ово разарача рекао бих да је превише спор да избегне било шта.Разарачи би требали да буду брзи,а овај ми изгледа споро.

Ајде за ове руске разараче "Савремени" класе могу од прилике да видим какви су и шта могу,али овај брод ми изгледа тропо и не ефикасно,па ми је нелогично да на тако не ефикасан брод САД троже толике паре.
Барем сам ово закључио на основу изгледа,овде су људи који више знају и проучавају па желим да ми помогну,да потврде или демантују моје размишљање.

Шта да на овај брод иде 10 торпеда Мк.48 које је споменуо МОТОРИСТА ? Да избегне не би могао,а исто тако не видим шта би га заштитило од торпеда или чак граната (мада због велике површине брода требало би га буквално засипати гранатама да би штета била већа,тако да само торпеда и ракете остају као најбржи начин уништавања овог брода).
За ракете предпостављаам да има неко орушје у себи,али за гранате и торпеда нисам ни прочитао ни овако одокативно не видим како би се заштитио од њих.

Uslovno rečeno, tačno je da se pojmovi BOB - borbene otpornosti broda kroz istoriju menjaju, kao i da je na tom polju u poslednjih 70 godina došlo do promena. Ipak, tu nema suštinskih izmena. BOB podrazumeva sistem konstruktivnih parametara, kao i mera i radnji  u cilju da ratni brod ostane borbeno sposoban, a ako bude izbačen iz borbe, da se spreči njegovo uništenje potapanjem.

Postoje konstante - osnovni je cilj izbeći svako oštećenje broda, tj. svaki neprijateljski pogodak u iole važan deo broda. Ukoliko brod primi pogodak, cilj je da brod zadrži operativnu sposobnost posle koliko god jer moguće više pogodaka određenih oružnih sistema.  Tu postoji složena međuzavisnost aktivnih i pasivnih mera odbrane broda. Mogu se lansirati mamci (toplotni, radarski, posebne mete, rakete i art. zrna i svašta što postoji) - to su aktivne protivmere. Pasivne protivmere , na koje se danas posebno obraća pažnja, su smanjenje primetljivosti broda u svim mogućim dijapazonima, a ima ih mnogo, kao i sposbnost broda da opstane posle oštećenja na moru.

Ukoliko brod bude pogođen, e, tu se malo šta promenilo. Ratni brodovi se grade po standardima drugačijim i strožim od trgovačkih - komercijalnih standarda. Od potpune "citadelne" konstruktivne zaštite se uglavnom odustalo, sem kod najvećih brodova - nosača aviona i najvećih krstarica (Kirov i sl). Osnovni je cilj da brod zadrži operativnost ako su mu potpuno potopljeni jedan ili dva krupnih konstruktivnih odseka, sem glavnih strojarnica i BOC - brodskog operativnog - komandnog centra, gde ne pomaže velika nauka. Činjenica je da npr. već SAD razarači klase Arlej Berk imaju ojačanu oplatu i kevlarske panele u oblasti strojarnica i BOCa. To može sprečiti oštećenje od lakih art. oruđa do npr. 40mm kalibra, ali ne i od raketa. Moguće je da zbog pristojne širine od preko 18m ovi brodovi imaju dvojnu oplatu u podvodnom delu, ali ne više od toga, tako da od torpeda spasa nema. To pokazuju i dve skorije sudarne havarije ovih razarača u Indijskom okeanu.

Kr. klase Kirov imaju ograničenu "ekransku" konstruktivnu zaštitu vodne linije, mašina i raketnih odseka, kao i palubu od oko 30mm žilavog čelika. Američki nosači imaju, mada su tačni podaci tajni, jednu ili dve oklopljene palube (što niže, radi očuvanja stabilnosti, ali opet dovoljno visoko da omoguće dodatnu plovnost hermetično zaštićenih odseka). Ti brodovi imaju određenu zaštiru bokova od čelika, kevlara i raznih materijala u ukupnoj debljini možda 60-80mm na bok. Podvodna zaštita je vrlo sistematična i nalik je zaštiti bojnih brodova, jer se sastoji od nekoliko, npr. tri ili četiri na svaki bok, oklopnih pregrada, ukupne širine 5-6 metara, pri čemu je glavna PTP - protivtorpedna pregrada od 30-40 mm specijalnog čelika. Uzdužni zaštitni odseci su pregrađeni poprečnim pregradama verovatno u šahovskom poretku radi minimiziranja oštećenja. U pogledu podvodne zaštite principi se nisu izmenili u poslednjih 100 godina. Zaštita mora biti što šira, pri čemu glavna pregrada mora biti što dublje unutar broda da bi se omogućilo dovoljno širenje eksplozivnih gasova i rušeće dejstvo bez ugrožavanja vitalnih prostora unutar zaštitnog pojasa. Za komorom širenja i komorom rušenja se postavlja glavna pregrada, a za njom je tzv. filtracioni prostor sa prostorom zaštićenih glavnih kablovskih trasa. Taj prostor treba da primi vodu od oštećenja koja probiju glavnu oklopnu pregradu.
Iza ovih prostora su već vitalni odseci broda. Mnogi od njih su velike površine i zapremine, pa se davno odustalo od njihove uzdužne podele radi izbregavanja asimetričnih prodora vode koji za brod mogu biti kobni. Takođe, kako su zaštitni odseci široki, radi potiranja efekta potapanja više odseka zaštite sa istog boka (što je glavni uzrok potapanja "Jamata", jer je 10 torpeda udarilo u jedan bok, a samo 1 u suprotni bok) predviđeno je ciljno i namerno potapanje odseka zaštite suprotnog boka, čime se izravnava početni nagib usled pogotka i prodora vode.
Podrazumeva se da svaki veliki ratni brod ima posebne stručne timove koji u slučaju pogotka odmah idu na lice mesta i popravljaju oštećenja. Zato postoji sistem fiksnih i prenosnih pumpi ukupnog kapaciteta nekoliko hiljada m3 vode na sat, ekipe vatrgasaca, varilaca, limara, stolara, itd. pre svega vojnih inženjera, koji uz adekvatnu opremu brzo mogu popraviti brod, vratiti ga u borbu ili osposobiti za prelaz u najbližu prijateljsku luku na popravku.
Kr. klase Kirov verovatno mogu preživeti više pogodaka raketa b/b tipa Exocet ili Harpoon, ali hipotetički pogodak sopstvenih nadzvučnih raketa Bazalt/Granit/Oniks/Kalibar i sl. sa teškim probojnim glavama velike kinetičke energije može biti mnogo opasniji.
Pretpostavka je da SAD nosači klase Nimitz mogu preživeti najmanje 5-6 pogodaka torpeda Mk.48, (kao ono na videu HMCS Victoria). Pogoci odgore su najopasniji, ali je odbrana od njih u principu lakša nego od niskoletećih "sea skimmer" raketa. Najopasnija su torpeda.

Dobro, o ovome se može pisati nadugačko i naširoko, ali ovo su neke osnovne stvari. Mislim da kao amater nisam baš mnogo pogrešio.

Razarači klase Zumwalt su veliki brodovi. Širina od oko 23 m daje mogućnost razrađene podvodne zaštite, a D od 15-18.000t u odnosu na dužinu govori o postojanju u nekom obliku delimične nadvodne konstruktivne zaštite. To su razarači po imenu, a po veličini su bliski krstaricama i to teškim. Njihova ogromna cena i složenost, uz nedokazane osnovne pomoračke kvalitete uticala je na storniranje programa i ograničenje sa tri broda.

@Andrejević... To što ti ne vidiš sisteme zaštite na razaraču Zumwalt ne znači da ih nema. Sigurno imaju sistem akustičke PT zaštite "Nixie" ili savremeniji, svu silu raznih mamaca i lažnih meta. Njihova je VMax preko 30 čvorova, što je vrlo pristojna brzina ali pojedini stručnjaci kažu da sporo i tromo  manevrišu, uz nedopustive nagibe pri zaokretu na velikim brzinama. Najnoviji američki LCS imaju VMax oko 45čvorova. Šta će im tolika brzina... neće valjda bežati od aviona, to je naivno zamajavanje. Velike slobodne površine palube omogućavaju dodatno opremanje novim sistemima, mada se time narušava njihova navodno "mala " primetljivost. Pitam se kako se smanjuje primetljivost broda od 200 metara i 15.000 tona!? Taj se vidi i dvogledom na 20 kilometara, da ne govorimo o raznim visokotehnološkim uređajima.

https://youtu.be/-gVTG2VlTo4

Koja ružna grdosija od broda  ???

Od 7. min  se vidi još jedan blizanac. Koliko ih USA mornarica gradi?

Izgrađena su dva komada, jedan je u gradnji i otkazali su preostalih 29.

Tokomprobnih vožnji došlo je do oštećenja turbina na novom razaraču USN DDG-1001 M.Monsor.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor: www.defencenews.com

Turbina MT-30 proizvodnje RR je naslednica LM-2500 i veće je snage. Mislim da je razvijena oko "vruće sekcije" Tf. avionskog motora RR Trent. RR je vazda proizvodio vrlo kvalitetno, a sem toga, brodske GT su manje opterećene od avionskih motora jer se režimi rada ne menjaju tako naglo i često kao kod aviona. Defekti na turbinama se inače događaju, to nije ništa čudno i ne mora ništa da znači, jer probne vožnje pre predaje krajnjem korisniku i služe da se otkriju i isprave svi problemi na bilo kom važnom sklopu/sistemu.

Moje mišljenje o DDG tipa Zumwalt je poznato i ono je negativno, iz raznih razloga koje sam navodio čitajući dostupne izvore.

Jutros čujem na Euronews što izvestan broj aviona opremljenih sa RR Trent ima problema sa lopaticama turbina! Možda ima veze, a možda i nema. Ponavljam da je pri gradnji MT-30 iskorišćena "hot section" RR Trent.

...


[attachment=1]

cela vest (http://www.thedrive.com/the-war-zone/25018/pics-of-uss-zumwalt-while-replenishing-at-sea-show-yet-another-non-stealthy-antenna)


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Izvinite za OT!

Uporedite ove slike sa Slavom!

Krstarice pr.1164-Atlant (Slava) su projektovane pre 40 godina, kada se malo znalo o tehnologiji i prednosti Stealtha. Sem toga, američki brodovi imaju sasvim drugačiju "arhitekturu" od ruskih. Tradicionalno.

U Panamskom kanalu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Znači!
Prelazi iz jednog u drugi veliki okean!

Aj... mutna li mora!

Izgleda da im je skupa promašena investicija. Kao i maloserijska proizvodnja za 155 mm Advanced Gun System (AGS). Prvo planirali 32 Zumwalt-a pa došli do 3 komada.  Sada traže traže alternativu za AGS  ;)

opširnije :

Zumwalt-class stealth destroyer gun dead, vessel mission being redefined (http://Zumwalt-class stealth destroyer gun dead, vessel mission being redefined)

Zumwalt сменил профиль (https://warspot.ru/13518-zumwalt-smenil-profil)

[attachment=1]

Jedna s mosta.

[attachment=2]

Razarači USS Zumwalt DDG-1000 i USS Michael Monsoor DDG-1001.

[attachment=1]

Al` su ružni... kao kineske dečije igračke.

Mene podsećaju na stare oklopnjače za borbu kljunom.

Koliko ih je do sada izgrađeno u klasi, a koliko se trenutno gradi?

Izgrađena dva i ove godine treba da bude dovršen još USS Lyndon B. Johnson DDG-1003 i to je zo što se tiče ove klase.

Pretpostavlja se da je gradnja prvog koštala preko četiri milijarde US$, a preostala dva po tri milijarde US$.

Po obliku ne spadaju u današanje poimanje lepih ratnih brodova. Verovatno pripadaju budućnosti, što se tiče poimanja lepog broda.

Koliko su efikassni kao ratni brodovi, ostjae otvoreno pitanje, pošto do sada nisu ni jedan metak, ni jednu raketu ispalili na neprijatelja, niti su bili u zoni ratnih dejstava.
Ne znam da li su uopšte gazili debelo more?

Čim ih se gradi nekoliko, za ogromne pare, konstruktori i investitori smatraju da su dobri brodovi. A moramo im verovati jer u poslednjih stotinu godina naučili su graditi dobre i efikasne ratne brodove.
Vreme će možda pokazati svoje.

No, najiskrenije želim da do toga ne dođe!

Nedostaci forme trupa koja podrazumeva prema unutra zavaljene bokove postali su očigledni francuskim vojnim brodograditeljima još 90ih godina XIX veka, na nekoliko serija oklopnjača koje nisu ostale dugo u upotrebi. Po francuskim savetima i Rusi su napravili nekoliko oklopnjača krajem XIX veka sa takvom formom trupa (klasa Borodino). Sve četiri takve oklopnjače stradale su kod Cušime. Glavni nedostatak je loš stabilitet takvog broda uopšte i mali dijapazon stabilnosti. Kod Zumwalta je po rečima američkih inženjera i uzdužna stabilnost loša, propeleri izranjaju iz vode, a pramac teži da potpuno zaroni već na moru 7. To je nedopustivo za brod od 200 metara i 15.000t. D standard.  Nedostatak plovnosti u celom pramčanom delu je očigledan. Navodno se namerno krenulo na takvu formu pramca po ugledu na "wave piercing" -KATAMARANE, s tim što je ovo jednotrupni brod, pa je logika potpuno nejasna. Kako su mislili da naprave zaštitu dve kule topova 155mm od morske vode u takvim uslovima, kada je paluba sve do nadgrađa pri malo jačem moru stalno zalivana. Te kule su pune elektronike, a elektronika, poznato je, uopšte ne voli vodu, naročito morsku.   Postavljanje baterije lansera raketa uz bokove broda onemogućava bilo kakvu njihovu balističku zaštitu i prosto mami da ga neki terorista spiči iz RPGa i možda izazove paljenje raketa - veliki baada-bum, dostojan katastrofe engleskih bojnih krstaša kod Jitlanda. Za razliku od razarača Arleigh Burke, koji su izvanredni brodovi, ovi Zumwalti su totalni promašaj i preskupi eksperiment. Vrlo je verovatno da će ovi brodovi najveći deo svog veka biti korišćeni za razna istraživanja i opitovanje koječega novog.

Sve što si napisao istorijski - stoji!

Ali sve to, uz nove tehnologije, ne mora biti promašaj!

Pa čak i ako ovi brodovi, koncepcijski potpuno novi, doprinesu tome da se izmedri neki novi kvalitet u brodogradnji - nisu promašaj, iako su u njih utučene velike pare.

Razarač Zumwalt je najveći ratni brod do sada sa IEPS - Integrisanim Električnim Pogonskim Sistemom, jer su na GT spojeni generatori koji napajaju PEM. Topovi 155mm su novi, kao i koncepcija nadgrađa u jednom bloku. Ispitivanja pomorskih svojstava će verovatno voditi ka eliminisanju "tumblehome", prema unutra zavaljenih bokova i drugačijoj konstrukciji pramca, koji bi davao veću plovnost. Morao bi se smisliti sistem balističke zaštite potpalubnih lansera, itd.

Jedan je koštao 4,25 milijardi zelembaća.

Otprilike tako sam i rekao za Zumwalta kao "lead ship".

https://youtu.be/eGwNvEr7Rg4

Pramac broda deluje pomalo arhaično, kao kod brodova proizvedenih pre 100 i više godina, ali sve u svemu izgleda moćno i zaštrašujuće, kao neko tehničko čudovište iz SF filmova.

Još nisam video autentičnu fotografiju sa otvorenim poklopcima topova na pramcu.
Čitao sam da su čudo tehnika, sa neviđenim dometom i preciznošću, ali nema fotografija kada su poklopci otvoreni i kada topovi pucaju.

Od AGS (valjda automated gun system?) sa raketnim projektilima LRLAP velikog dometa se odustalo, zbog cene od preko 500.000$ za komad, pa će ovi topovi L64 gađati standardnim običnim i postojećim raketnim projektilima 155mm.

Po ovako mirnom moru mu je pramac "mokar", mogu da zamislim kako je pri težem moru. Nigde ne mogu da nađem neki snimak sa teškog mora.

Meni se sviđa, kako klizi more ispod krme. Ko na neki fini jedrilici, bez puno vrtloga. Inače uopšte nigde površine, da mornari malo prošetaju po frišnom zraku (izuzev krme). Ko da su brod cepili sa podmornicom.

Ima nešto više o tome ovde (https://defensemaven.io/warriormaven/sea/analysis-will-the-uss-zumwalt-capsize-in-stormy-seas-P5a8Hc-ScUiAmT4xW3jPGA)

https://youtu.be/1PaDQmda03M

Brod je grozan, odvratan, kao da je projektovan za plovidbu svemirom. Nimalo mi se ne sviđa. :(

Lovac, evo dve slike kako izgleda AGS u borbenom položaju.

Paaa, maritimne sposobnosti su mu bliske podmorničkim!

Pročitao sam taj članak. Ima mnogo boljih, a ovaj je izgleda naručen. "Zna se kako se piše o vojnim problemima... u načelu pozitivno... a ako se piše kritički, članak mora sadržati uverenje da će problemi biti prevaziđeni daljim zalaganjem, razvojem, ulaganjem, vernošću Titovom putu, itd". Ukratko, suštinski, informisanje medija koji su pod kontrolom ili finansirani od strane države, odnosno od vojnoindustrijskog kompleksa, veoma je slično kao u SFRJ o JNA. Pola članka je "o malom periodu valjanja Zumwalta na valovitom moru", tj. da je "valjanje oštro i naglo". To ukratko znači da pola posade počinje da povraća posle petnaest minuta takve vožnje. O smanjenoj borbenoj i svakoj drugoj sposobnosti čoveka koji "izbljuje dušu svoju" se ne govori uopšte.  Savet iz članka svodi se na to da i ljudi u takvim uslovima treba da se skupe bliže dijametrali-uzdužnici broda, jer tu se valjanje najmanje oseća. Zvuči veoma futuristički, nema šta! O potvrđenim slučajevima iz jednog drugog članka (ima slike), gde se jasno vidi da obe propele Zumwalta vise van vode i "vrte vazduh", a pramac je pod vodom sve do prve kupole 155mm u ovom članku nema ni slova.

Jasno se vidi kako, paradoksalno, pramac prosto usisava i podiže magličastu zavesu morske vode koja zaliva pramčanu palubu. I to pri relativno maloj brzini broda i na moru npr.2-3.

Kad se sve sabere, brod je veliki i skupi promašaj po više osnova. Srećom, nemaju kome da prodaju takve brodove pa serije neće biti.

Jednostavno su preskupi i preveliki. Na neki način su realizacija davne ideje o brodu-arsenalu. Dok su DDG Arleigh Burke stvarno odlični i otprilike dva-tri puta jeftiniji, ovi su sumnjivo skupi, uopšte sumnjivi i prepuni nove tehnologije. Ponavljam da će služiti kao "babaroge" protiv neposlušnih banana-državica, a najkorisniji će biti za opitovanje novih sistema i opreme.

Nisam ubeđen da će biti korisni za bilo šta, ali dobro sad.

Zar nije to dosta uspešan način smanjena radarskog odraza broda? Ili sam pobrkao. Da nije to razlog takvog pramca?

Morska voda u bilo kom obliku (tečnom, u obliku pare ili magle) ne utiče na radarski odraz, nije dovoljno "čvrsta". Kad bi uticala, odavno bi se svi brodovi stalno zalivali vodom u borbenim misijama.

Znam da kiša i maga utiču na širenje radio signala. Što više frekvenca to više osetljivo na vodu. Zbog toga sam mislio.

IC slike.  ;)

poz.

Da, IC odraz se svakako smanjuje jer voda hladi metal ali ne smanjuje se i radarski odraz.

Da li neko zna zasto ima 5 navigaciskih radara: 2 na krmenom nadgradju, 2 na glavnom jarbolu i 1 teleskopski na izvlacenje na pramcu?

Tako više košta.

Овако лаички и по резону, вероватно да би се избегла једна велика кровна антена која би сама по себи повећавала радарски одраз. Претпостављам да се слика са ових 5 прима (приказује) као једна на екрану у командној соби.

Ako radar radi na 10GHz ili više, vodna para kaplje vode, svakako smanjuje prodornost radiskih valova.  Sa tim uz smanjen kut odbojnosti površine smanjuje se radarski odraz.

Ne razumem se u brodove, ali malko se razumem u radiske valove i šta jim smeta.

Moguće, ali opet nejasno.  :-\
Jedan radar (jedna rotirajuća antena, pokretna i uvlačiva u brod) može da zadovolji sve potrebe navigacije, posebno ako imaju GPS i satelitsku komunikaciju.

Mašinac sam, nisam elektroničar, ali logike se dobro sećam iz gimnazije. Ako vodena zavesa oko broda čini brod na bilo koji način težim za otkrivanjem radarom, logika mi kaže da bi se to odavno primenjivalo u praksi - brodovi bi se orošavali, prskali ili zalivali vodom, a to nije slučaj.

Ne znam na koliko Hz radi koji radar ali znam da postoje i razni "filteri" za uklanjanje ili bar ublažavanje smetnji koji bi taj efekat vode na radarski odraz lako otklonili.

Ne izgleda mi verovatno da su Ameri tak sada počeli da primenjuju nešto što se odavno zna...

Ostajem pri mišljenju da ovaj brod liči na sve samo na brod. U Portsmutu je bila nemačka stelt fregata - nisam imao volje ni da je obiđam, radije sam obišao 104 godine star ribarski brod sa severa Engleske koji je još uvek lovio ribu. Verovatno sam tradiocionalan tip...

Voda smeta visokofrekventnim radio talasima ali ne toliko da bi se koristila kao maskirno sredstvo. Da je tako ne bi se video brod u magli ili pri jacoj kisi sto bas i nije slucaj.

Sve je odvisno od frekvence koju radar koristi. Na kraju krajeva i vremenski radar koristi odboj radio talasa od vode...

Nije sporno da voda/vreme/vlaga uteče na radio talase, pitanje je bilo dali uteče dovoljno, da se koristi kao sredstvo maskiranja broda.


Malo više o uticaju vremena na radar:

Kada se upali sistem za orošavanje palube, oko broda se stvara vodena izmaglica koja ga štiti od dejstava ABH oružja, a može da se koristi i za gašenje požara na spoljnim delovima broda. Problem je u tome što se ta izmaglica sastoji više od vazduha, a manje od vode, tako da to ne može da ima nekog velikog uticaja na radio talase.

Ona vodena maglica je namjerno istaknuta u animaciji jer služi hlađenju površine broda i valjda ispušnih plinova.
Smanjenje radarskog odraza je postignuto konstrukcijski i materijalima palube i nadgrađa.
Navodno je i zvučni potpis jako nizak, skoro kao podmornica.

https://en.wikipedia.org/wiki/Zumwalt-class_destroyer#Stealth


Ne vjerujem da su to sve navigacijski radari. Ko zna čemu služe.

poz.

Velik je to brod.
Ima tu i mrtvih kuteva.

200 metara dužine, 22 metra širine, 15.000 tona deplasmana mereno po kriteriju "standard displacement".

Ponovnim pregledom video uratka, prilično sam siguran da je par krmenih navigacijskih radara i par radara na krovu nadgrađa različitih frekventnih područja ("bandova"), gotovo sigurno X-band i S-band. To je danas standard u navigaciji na gotovo svim vojnim i civilnim brodovima, sukladno važećim propisima. Ništa "svemirsko" doista.


 Navedeni X i S -band radiri su posebno optimizirani za daljnju i bližu detekciju pomorskih objekata, odnosno za optimalan rad u magli i kiši.
 Takav par radara ima i novi OOB-31 HRM.


Osim toga, dobro odabrane pozicije ovih radara na DDG-1001 maksimalno smanjuju nepokrivena područja u blizini broda.

Da.
Oblik pramca, kao i čitavog broda, prevashodno je vođen idejom postizanja minimalne radarske refleksne površine.

Da, ali osnovni cilj pramca je da brodu omogući adekvatno sečenje mora i adekvatno nasedanje na valove. To znači da pramčani deo broda mora imati i određenu plovnost, dakle zapreminu. U protivnom, pramac se zariva u more i na neki način se ponaša kao kašika/žlica/kutlača koja zahvata vodu, diže je i poliva palubu do daleko nazad, povećavajući otpor kretanja i zalivajući sve uređaje na svom putu, ma kako oni bili zaštićeni, jer površinski brod nije podmornica. Vrlo bi bilo zanimljivo pokazati kako se pramac Zumwalta ponaša na teškom moru. Ja mislim, mada možda nisam u pravu, da njegov pramac nema ni izdaleka dovoljnu plovnost, te da se ponaša upravo kako sam gore napisao. Osnovna maritimna svojstva broda žrtvovana su njegovoj maloj primetljivosti. Postavlja se i pitanje kako može biti "malo primetljiv" brod od 200 metara dužine i 15-18.000 tona deplasmana. Pa on se i dalekozorom vidi na deset milja najmanje! 

Ovaj tip pramca odlično siječe valove i daje namanji otpor. Problem je što smanjenim uzgonom lako uranja te roni po teškom moru.
Po tom pitanju  DDG-1000 je "mokar" brod.

Brod je ipak dosta velik što mu samo po sebi daje otpornost na elemente. Po formi prove i veličini blizu je bojnim brodovima od prije 100 godina.

Kakav je na moru? US NAVY već zna.
Vidjet će mo hoće li ovaj oblik trupa zaživjeti na novim klasama brodova.

Ako zaživi - sve je jasno.
Ako ne -također.

Kod najnovijih ratnih, trgovačkih brodova, pa i putničkih lajnera, primetno je sve češće odricanje od tzv. Jurkevičeve forme pramca, koja je bila dominantna u poslednjih skoro 100 godina.  Npr. m/s Celebrity Edge, veliki lajner čiju sam fotku nedavno postovao, ima taj parabolični pramac sa špirunom, bez bulba. Koliko je to moda, a koliko stvarno vraćanje starim formama, ali na novi način, pokazaće vreme.

Uranjanje prove ima određenu akceleraciju, isto tako i izranjanje. Da bi se smanjile te akceleracije treba se poigrat uzgonom, tj. volumenima uronjenog i vanjskog dijela prove u teškom moru. Kad na to dodamo zahtjev da brod mora sjeć ( na to se misli da ima minimalno gibanje vožnjom u vjetar i more) more stanja 6 recimo, a iza toga (stanja 7,8..)dobijemo ovu vave pearcing provu

Da bi paluba i nadgrađe bilo suho stavljaju se strujnice ili sprej-brade koje, očito, smetaju radarskoj silueti.

Primarni cilj smanjenja zamjetljivosti broda nije njegova svakdnevna zamjetljivost već olakšanje proturaketne obrane broda.

Kada je brod napadnut samonavođenim raketama, aktivira se sustav pasivne obrane mamcima i zavjesama. U tom trenutku je bitno imati što manju zamjetljivost broda - radarsku, termičku i optičku.
To znatno olašava posao mamcima u skretanju rakete od broda.

https://youtu.be/PO00yx1ACOQ

https://www.youtube.com/watch?v=SwZP6G44-4U

Nije baš da topovi nemaju municiju. Pošto se odustalo od poligonalne cevi 155mm topova, ovi brodovi imaju klasične 155mm topove koji ispaljuju običnu municiju. LRAP projektil je trebalo da košta oko milion dolara po komadu, što je bilo preskupo čak i za Amerikance.

LRAP stoji za  Long Range Land Attack Projectiles

[attachment=1]
Details of LRLAP: CCU = Canard Control Unit, GPS/TM = Global Positioning System/Timing Module, SAD = Safety and Arming Device, DIGNU = Deeply Integrated Guidance and Navigation Unit, FIU/RPU = Fuze (?) Interface Unit/Remote Processing Unit.

Ne razumem čemu može služiti raketni projektil 155mm dometa preko 100km, malog razornog dejstva, sa HE, dakle ne probojnom BG, ma kako precizan bio. pa još da košta 1M$ po komadu. Važni tačkasti kopneni ciljevi koji bi mogli biti meta sigurno su utvrđeni, ili raštrkani, ili zaštićeni na drugi način. Takva raketa se ispaljuje relativno malom početnom brzinom, jer inače sigurno ne bi izdržala "paklene uslove" u barutnoj komori topa. Čudi me tolika američka naivnost, sem ako su mislili da sa LRLAP jure mudžahedinske poglavice po pustinji. Naravno da su odustali.

https://youtu.be/gchmI5ede5Y

[attachment=1]

https://youtu.be/FIRGW6R2rIA

[attachment=1]

https://youtu.be/evmXu3-VUek

https://youtu.be/8I5QAtDoBFA

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

https://bulgarianmilitary.com/amp/2021/12/11/uss-zumwalt-super-destroyer-is-rusting-near-california-literally/