PALUBA

Avioni na zemlji.

Pao sustav zračne kontrole leta u Velikoj Britaniji

Kad će problem biti riješen ne znaju, no nadaju se da će avioni moći poletjeti tijekom subote.

Autor:
Ana Škiljić Ravenšćak/VLM

Letovi diljem Velike Britanije otkazani su nakon što je pao sustav zračne kontrole leta.

Među aerodromima koji su izvan funkcije nalaze se i Heathrow, Stansted, Cardiff, Dublin i Glasgow.

"Puklo" je u centrali u Swanwicku u Hampshireu gdje su imali problema s prebacivanjem iz noćnog na jutarnji rad, javlja BBC.

Kad će problem biti riješen ne znaju, no nadaju se da će avioni moći poletjeti tijekom subote.

Kašnjenje i odgodu letova zabilježili su i na aerodromima Belfast, Edinburgh, Manchester, Birmingham, Southampton, Luton, London City, Newcastle, Exeter, Bournemouth.

  VL (http://www.vecernji.hr/)

Boeing 747 krilom uništio četvrtinu zgrade!

Avion British Airwaysa sa 185 putnika i 17 članova posade kasno sinoć tijekom polijetanja s aerodroma u Johannesburgu za London udario je desnim krilom u jednu zgradu, pri čemu je četvero ljudi ozlijeđeno.

Glasnogovornica Južnoafričke agencije za civilno zrakoplovstvo Phindiwe Gwebu kazala je da je Boeing 747-400 za polijetanje koristio pistu koja je za taj tip zrakoplova premala.

- Uslijed toga zrakoplov je desnim krilom udario u poslovnu zgradu na aerodromu. Iz kontrolnog tornja su pilota uputili na jednu pistu, ali je on krenuo na pogrešnu - kazala je.

Ozlijeđeno je četvero ljudi u zgradi, dok je 202 ljudi u zrakoplovu British Airwaysa prošlo bez posljedica.

Na fotografiji koju je na Twitteru objavila jedna putnica može se vidjeti kako je ogromno krilo probilo ogradu do jedne četvrtine njene dužine.

    JL (http://www.jutarnji.hr/)

[attachment=1]

SRUŠIO SE RUSKI TRANSPORTNI ZRAKOPLOV


Ruski transportni zrakoplov An-12 srušio se kod istočnog sibirskog grada Irkutska u četvrtak poslijepodne i pritom je poginulo šest osoba, izjavili su ruski dužnosnici. U zrakoplovu je bilo šest članova posade i svi su poginuli u nesreći, priopćilo je ministarstvo za izvanredne situacije, a prenose ruski mediji.Avion, koji je bio na letu iz Novosibirska za Irkutsk, srušio se na dva vojna skladišta. Nakon pada zrakoplova izbio je požar koji je ubrzo ugašen.

[attachment=1]

http://www.jutarnji.hr/

Iran planira da kupi 400 putničkih aviona


30.04.2014.

Iran je danas saopštio da želi da do 2025. godine kupi 400 novih putničkih aviona, ukoliko budu ukinute međunarodne sankcije uvedene zbog kontroverznog atomskog programa koji sprovodi vlada u Teheranu.

[attachment=1]

Direkor Civilne vazduhoplovne organizacije Ali Reza Džahangirijan je rekao da je 40 odsto iranskih putničkih aviona prizemljeno zbog nedostatka rezervnih delova.

Na osnovu prelaznog nuklearnog sporazuma, postignutog u novembru, Iran može da uveze neke delove za avione. Džahangirijan je izjavio da je Iran dobio "vrlo pozitivne signale" od kompanija Boing i Dženeral Ilektrik, u vezi rezervnih delova.

Obe kompanije su saopštile da su dobile dozvole američkog Stejt Departmenta za izvoz u Iran.

FoNet (http://www.fonet.rs)

Dali je ovo moguce, nije avion bas igracka.  ???


http://www.liveleak.com/view?i=ada_1411961729

http://youtu.be/DlN_gqqoO9g

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Iz Kine povijesna narudžba Boeingu: 38 milijarda dolara za 300 zrakoplova

Američki proizvođač zrakoplova Boeing primio je u srijedu iz Kine povijesnu narudžbu od 300 zrakoplova u vrijednosti 38 milijarda dolara, prenose agencije i dodaju da je potencijalni republikanski kandidat za predsjednika Donald Trump kritizirao Boeingov plan o otvaranju tvornice u Kini.

Konstruktor koji upravo pregovara o otvaranju svoje tvornice u Kini najavio je kupoprodajni ugovor tijekom posjeta kineskog predsjednika Xija Jinpinga Sjedinjenim Državama.

Konačna cijena mogla bi pasti jer proizvođači odobravaju popust u fazi završnih pregovora, piše agencija AFP.

Dodaje da je Kina najveće međunarodno tržište Boeinga jer svaki četvrti zrakoplov što ga taj proizvođač isporuči odlazi u Kinu od početka godine.

Donald Trump, kralj nekretnina koji ima najviše izgleda da dobije nominaciju za predsjedničkog kandidata republikanaca za Bijelu kuću, kritizirao je Boeingov plan otvaranja pogona u Kini. "To će završiti ukidanjem stravičnog broja radnih mjesta u Sjedinjenim Državama", rekao je Trump.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Kijev: Ruske aviokompanije više ne smiju letjeti u Ukrajinu

Sve ruske zrakoplovne tvrtke zabranjene su u Ukrajini od kraja listopada, priopćile su u ponedjeljak ukrajinske vlasti, proširivši popis zabranjenih ruskih avioprijevoznika, kao odgovor na sličnu odluku Moskve prema ukrajinskim kompanijama.

Ta mjera kojom su dosad bile obuhvaćene četiri ruske kompanije s redovitim izravnim letovima u Ukrajinu (Aeroflot, Transaero, Sibir i Rossia) a stupa na snagu 25. listopada, proširuje se na još dvije, UTair i Saratov Airlines, rekla je za AFP čelnica za ukrajinski zračni promet Natalija Terlecka.

"Ta zabrana vrijedi samo za slijetanje zrakoplova u ukrajinskim gradovima. Oni i dalje mogu letjeti ukrajinskim zračnim prostorom", dodala je.

Rusko ministarstvo prometa potvrdilo je u ponedjeljak da je zaprimilo obavijest ukrajinske agencije za zračni promet u tom smislu.

Kijev je u rujnu uveo kaznene mjere protiv ruskih pojedinaca i skupina u okviru sankcija Rusiji koja je 2014. pripojila ukrajinski poluotok Krim i koju optužuju da naoružava pobunjenike na istoku Ukrajine i onamo šalje svoje snage.
Kijev je četiri ruske zrakoplovne kompanije uvrstio na taj popis zbog njihovih letova na Krim nakon aneksije.

Moskva je četiri dana poslije uzvratila zatvaranjem svog zračnog prostora za ukrajinske kompanije od 25. listopada.
Kada te odluke stupe na snagu putnici će između tih dviju zemalja moći putovati samo autom, vlakom ili neizravnim letovima sa slijetanjem u trećim zemljama.

Ako nekoga zanima, GE je izbacio nove snimke aerodroma Pleso.
Ništa novo iz militarije ali se lijepo vidi kako napreduju radovi i kako se polako ocrtava budući obris zgrade i prilaza.

poz.

Avion na letu iz glavnog grada Alžira prema francuskom Marseilleu nestao je u subotu u popodnevnim satima s radara nakon što je signalizirao uzbunu.

"Let AH1020 trenutno nije moguće pratiti putem Flightradar 24", stoji na servisu za online praćenje avionskih letova u realnom vremenu.

Avion je posljednji put zabilježen na Flightradaru na nadmorskoj visini od 7.000 metara.
Boeing 736 je trebao sletjeti u Marseilleu u 17 sati po lokalnom vremenu, a već kasni oko sat vremena.

http://hr.n1info.com/

Izgleda da ipak nije najgore,vratio se odkud je krenuo, za sad se nezna uzrok.

[attachment=1]
poz.

Simpaično slijetanje, izgleda da je pukao trap.

https://www.youtube.com/watch?v=6P6jlSdkPwA


poz.

Avion pun goriva zakucao se u pistu
Jutranji   15.09.2016.

Teretni avion zabio se u pistu aerodroma indonežanskog grada Vamena u utorak ujutro pa otklizao oko kilometar, pri čemu je potpuno uništio podvozje.

Avion prevoznika "Trigan" spremao se da sleti oko 7.30 sati kada su stvari krenule po zlu. Pilot Mat Dearden, koji u Indoneziji leti sedam godina, rekao je za CNN da je avion ušao u niski oblak kada je trebao da sleti.

- Grubo je sleteo i istog momenta odvalio točkove od trupa aviona dok je klizio pistom. Zaustavio se na desnoj strani piste, ostavljajući delova za sobom - rekao je Dearden.

U nesreći niko nije povređen, a neko vreme bilo je potrebno da se olupina ukloni sa piste. Slična nesreća dogodila se pre godinu dana na istom aerodromu. Naime, Vamena je grad okružen planinama i često su nad njim niski oblaci. Avion je bio unajmljen da dostavi gorivo za dva mala grada Jajapura i Vamena.

Izvor: www.blic.rs

Zanimljivo za pogledati ali nije bilo lijepo ovome u kabini.

https://www.youtube.com/watch?v=FyfK1tea3zo

Crosswind landing results in almost crash / Boeing 737 hard touchdown + go around

https://www.youtube.com/watch?v=trrUkKUyhl4

Potpisan ugovor - Iran kupuje 80 aviona Boing od SAD
RT , E.G.   11.12.2016.

Vazduhoplovstvo Irana saopštilo je da je finalizovan ugovor o kupovini 80 aviona Boing od SAD, javila je agenicja IRNA, a prenosi "RT".

[attachment=1]

- Pedeset aviona su modeli 737, dok je 30 777. Oni će biti isporučeni Iranu u narednih 10 godina - rekao je Farhad Parvareš, glavni čovek nacionalne aviokompanije koji je i potpisao ugovor sa čelnicima Boinga u Teheranu. Veruje se da je vrednost oko 15.7 milijardi evra, javlja IRNA. Nakon prvobitnog dogovora iz Juna, prodaja aviona je odobrena od strane SAD u septembru. Vašington je uklonio mnoge od sankcija koje su uvedene Iranu pod okriljem nuklearnog sporazuma koji je određen u januaru, ali mnoge restrikcije su zadržane, pa tako i svaka kompanija koja želi trgovinu sa Teheranom mora da sačeka odobrenje Bele kuće.

Izvor: www.blic.rs

|18.04.2017.

Boeing otpušta stotine inženjera

Američki proizvođač aviona Boeing ukinut će stotine radnih mjesta za inženjere civilnog zrakoplovstva zbog usporavanja prodaje, rekao je glasnogovornik kompanije za France Press.

Kako je naveo glasnogovornik Doug Alder kompanija u okviru svojih stalnih "napora da poveća konkurenost i investira u budućnost, smanjuje troškove kako 0bi se nivo zapošljavanja podudario sa potražnjom tržišta".

On je rekao da će smanjenje broja zaposlenih koje će uključiti i menadžere biti sprovedeno putem dobrovoljnih odlazaka i u nekim slučajevima i direktnih otpuštanja.

Ova mjera štednje stupa na snagu 23. lipnja i na prvo će pogoditi Boeingove proizvodne pogone u saveznoj državi Washington, rekao je za France Press izvor blizak tom pitanju.

Boeing je glavni privatni poslodavac u toj sjeverozapadnoj američkoj državi gdje ima 70.000 zaposlenih i proizvodi avion 737 MAX, verziju s manjom potrošnjom njegovog bestselera 737.

Boeing je početkom godine već ukinuo 305 radnih mjesta za inženjere i 1.500 za mehaničare u okviru plana dobrovoljnih odlazaka.

Predviđena su i dalja ukidanja radnih mjesta do kraja godine, rekao je jedan neimenovani izvor za France Press čime je potvrdio informacije agencije Blumberg News.

Boeing trenutno zapošljava 146.962 osobe, a za godinu dana je smanjio radnu snagu za 7,6 posto.

http://hr.n1info.com/

Иран преузео први од 20 француских авиона АТР 72
среда, 17.05.2017.

[attachment=1]

ТЕХЕРАН - Иран је добио француски путнички авион АТР 72-600с, што је део испоруке везане за 20 таквих летелица. Очекује се да ће данас у Иран стићи још три авиона.

Авиокомпанија „Иран Ер” је прошлог месеца закључила посао са АТР о куповини 20 авиона, уз могућност набавке још 20 летелица. Вредност посла је 536 милиона долара, јавља АП. (Фонет)

Izvor: www.politika.rs

Pobeda Boinga nad Erbasom - Veliki broj porudžbina na sajmu u Parizu
Tanjug   22.06.2017.

Američki proizvođač aviona Boing saopštio je danas da je imao 571 narudžbinu uz visoko izraženo interesovanje za njegovim avionima na ovonedeljnom sajmu vazduhoplovstva u Parizu.

Zahvaljujući tome je Boing, nakon lansiranja novog modela svog putničkog aviona "737 MAX", pretekao evropski Erbas, javlja Rojters. Vrednost tih porudžbina je čak 74,8 milijardi dolara, prema rečima Boingovog direktora za prodaju Ihsana Munira, izveštava agencija "Blumberg". Iz Erbasa poručuju da je na sajmu evidentirano 326 novih porudžbina u vrednosti od oko 40 milijardi odlara. Međunarodni sajam vazduhoplovstva u Parizu traje do 25. juna.

Izvor: www.blic.rs

zanimljive te brojke.

Tako izgleda graf:
[attachment=1]

i komentar uz to:

Znači od prošlih godina 214 boinga crtati iz planova prodaje i dodati jih ovogodišnjim brojkama.

Ne navijam za Airbus, ali samo da se pokažu što bolje brojke da se isplati godišnja nagrada..

„Југоимпорт” и „Ставати” потписали уговор о производњи авиона
среда, 21.06.2017.

Уговор су потписали Кристофер Бескар, испред „Ставатија”, и Александар Лијаковић у име „Југоимпорта”

Америчка компанија „Ставати Аероспејс” и „Југоимпорт-СДПР” склопили су уговор за развој и производњу новог једномоторног авиона намењеног за цивилно тржиште, кажу за Танјуг у српској компанији. Овај авион, кажу, производиће се у фабрици „УТВА АИ” из Панчева, а, према плановима америчке компаније, продаја овог типа авиона је намењена за комерицијално светско тржиште. Како кажу у Југоимпорту, америчка компанија „Ставати” је преузела обавезу за маркетиншке активности као и продају новог једномоторног авиона превасходно на америчком тржишту.(Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Interesantno za pogledati ali i opasno.


https://www.facebook.com/sasa.juvan/videos/10154291249874058/

Teheran pregovora o kupovini 50 "Erbas" helikoptera
Srna   12.08.2017.

Iran je u pregovorima sa evropskim proizvođačem aviona "Erbasom" za kupovinu 48 helikoptera za civilne svrhe, izjavio je danas iranski zvaičnik Ašgar Fahrije-Kašan.

"Ministarstvo zdravlja planira da naruči 45 helikoptera za Hitnu službu i o kupovini pregovore vode Ministarstvo za puteve i urbani razvoj", kaže Fahrije-Hašan prenosi iranski dnevnik "Fajnenšel tribjun". On je naglasio da i Organizacija za luke i pomorski saobraćaj, takođe planira održavanje tendera za kupovinu tri helikoptera za operacije pretrage i spašavanja. Od kako su prošle godine ukinute sankcije Iranu kako bi ograničio svoje nuklearne aktivnosti, Teheran je naručio više od 200 aviona. Iranska aviokompanija "Iran-Er" naručila je stotinu aviona od "Erbasa", 80 od američkog "Boinga" te 20 letelica "ATR".

Izvor: www.blic.rs

SAD uvodi porez od 220 odsto na avione Bombardije, a to će razbesneti Kanadu i Britaniju
Beta   27.09.2017.

Američko ministarstvo trgovine najavilo je uvođenje poreza od gotovo 220 odsto na kanadske avione Bombardije serije C, u potezu koji će verovatno povećati tenzije između SAD i njenih saveznika Kanade i Velike Britanije.

[attachment=1]

Prema sinoć objavljenoj odluci američkog ministrstva kompanija Bombardije (Bombardier) čije sedište je u Montrealu koristi nefer državne subvencije da prodaje svoje avione po veštački niskim cenama u SAD.

- SAD pridaje veliki značaj svojim vezama sa Kanadom ali čak i naši najbliži saveznici moraju da se drže pravila - rekao je sinoć američki ministar trgovine Vilbur Ros i dodao da su državne subvencije koje daju strane vlade nešto što administracija predsednika Donalda Trampa vrlo ozbiljno shvata. Kanada je odgovorila navodeći da se "čvrsto protivi" američkom potezu.

- Jasan cilj ovoga je da se eliminišu avioni Bombardije serije C sa američkog tržišta - rekla je kanadska ministarka spoljnih poslova Kristija Frilend. Bombardije je nazvao odluku "apsurdnom" i naveo da američki trgovinski zakoni nikad nisu namenjeni da budu upotrebljeni na ovakav način i optužio američku aviokompaniju Boing da koristi iskrivljen proces da uguši konkurenciju. U Velikoj Britaniji se proizvode elementi za te letelice, a London će biti nezadovoljan ovom odlukom. Boing je u aprilu naveo da je Bombardije dobio najmanje tri miliona dolara subvencija od vlada Velike Britanije, Kanade i kanadske provincije Kvebek. Boing, čije sedište je u Čikagu, zatražilo je od američkog ministarstva trgovine da istraži "predatorske cene" kanadskog proizvođača. Odluka američkog Ministarstva trgovine, koja treba još definitivno da bude potvrđena 12. decembra, dodatno će pogoršati odnose Otave i Vašingtona, već delimično nategnute oko ponovnog pregovaranja severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (Nafta), koji obuhvata SAD, Kanadu i Meksiko. Kanadski premijer Džastin Trudo upozorio je prošle nedelje, još pre ove odluke, da neće kupiti Boingove lovce "super hornet" za kanadsku vojsku ako Vašington sprovede svoje pretnje oko poreza.

Izvor: www.blic.rs

Piloti sada mogu da biraju gde će raditi


U svetu trenutno postoji velika tražnja za pilotima zbog povećanja globalnog aviosaobraćaja, zbog čega su oni sada u poziciji da biraju aviokompaniju za koju žele da rade, što bi, kako ocenjuje agencija Frans pres, moglo da pogodi pojedine niskotarifne aviokompanije.

Rastuća tražnja za kabinskim osobljem povezana je sa talasom penzionisanja među "bejbi bumersima" i rastom aviosaobraćaja, koji će se, prema procenama Međunarodne asocijacije za avio-saobraćaj (IATA), gotovo duplirati na 7,8 milijardi putnika u 2036. godini.

- Ono što je izvesno je da postoji manjak kabinskog osoblja i da oni sada odlaze u aviokompanije koje nude najbolje uslove - izjavio je Mark Ualja, koji je do sredine ovog meseca bio direktor francuskog Insituta za civilnu avijaciju (ENAC).

Irska niskotarifna aviokompanija Rajaner je već počela da oseća posledice krize, pošto je bila primorana da otkaže 20.000 letova između marta i septembra, jer nije imala dovoljno pilota zbog problema u rasporedu njihovih godišnjih odmora.

- Trenutno sve aviokompanije zapošljavaju, naročito tradicionalne... pošto one nude bolje radne uslove od Rajanera, piloti sada imaju priliku da se odluče za najbolju ponudu – rekao je direktor francuskog sindikata pilota SNPL Kristof Taro.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/velika-traznja-u-svetu-piloti-sada-mogu-da-biraju-gde-ce-raditi/85etcd2)

Виз Ер наручио 146 авиона од Ербаса
среда, 15.11.2017.

ДУБАИ  - Компанија Виз Ер Холдингс потписала је меморандум о разумевању са произвођачем авиона Ербас о набавци нових 146 авиона из фамилије летелица А320, од чега су 72 авиона А320нео, а 74 авиона А321нео, саопштио је данас мађарски нискотарифни авио-превозник.

Прве испоруке ће почети 2022, али ће највећи број авиона бити испоручен у периоду 2025-2026. године, након што се заврши испорука раније наручених 110 авиона А321нео које је Виз Ер наручио 2015.

Меморандум оставља Виз Еру могућност да накнадно коригује наруџбину и да замени један број наручених авиона А320нео за А321нео или обрнуто, у зависности од сопствених потреба у будућности.

Према тренутним каталошким ценама, вредност наручених авиона премашује 17,2 милијарде долара уз урачунате попусте које је Ербас одобрио. Наруџбина ће постати званична када је буду одобрили акционари Виз Ера.

Са овом наруџбином, ако буде одобрена, укупан број Виз Ерових наручених авиона од Ербаса износиће 282, укључујући осам авиона А320цео и 18 авиона А321цео, чија испорука креће почетком 2019, као и 110 авиона Ербас А321нео, са планираним почетком испоруке од 2019. и завршетком до 2025. године, наводи се у саопштењу. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Макрон: Кина ће купити 184 Ербасова авиона
среда, 10.01.2018.

Пекинг - Кина планира да купи 184 авиона Ербас А320, изјавио је данас француски председник Емануел Макрон. „Кинески председник Си Ђинпинг је рекао да ће његова влада водити рачуна о очувању једнаке заступљености европског Ербаса и америчког Боинга на кинеском тржишту”, рекао је Макрон на конференцији за новинаре у Пекингу, а преноси агенција АП.

Додао је и да детаљи наруџбине тек треба да буду финализовани, не износећи податке у вези са вредношћу трансакције. Укупна поруџбина би, како процењује АП, по каталошкој цени за А320, могла износити 18 милијарди долара, али велики купци често добијају значајне попусте. (Танјуг)

Izvor: www.politika.rs

Revolucija na nebu - Ako ovaj plan prođe, letenje avion nikad više neće biti isto
Bloomberg , D.K.    31.01.2018.

Gotovo pola veka avioni su bili limitirani na putovanja sa ograničenom brzinom do 1062 kilometara na sat, što je brzina kojom avioni tipične veličine probijaju zvučni zid. Bliže zemlji, takvi sonični udari mogu da probiju prozore, oštete razne materijale poput gipsa, preplaši životinje... Zbog toga su od 1973. godine supersonični letovi uglavnom zabranjeni.

[attachment=1]

To bi uskoro moglo da se promeni. Kako je saopšteno iz NASA, u avgustu će početi sa prikupljanjem ponuda za izgradnju demo modela aviona, koji bi mogao da smanji udar zvučnog zida na šum. Istraživači ove agencije kažu da njihov dizajn može da prepolovi vreme leta od Njujorka do Los Anđelesa, koje danas traje šest sati. NASA predlaže da tokom pet godina potroši 390 miliona dolara na izgradnju dmeo aviona i testiranje nad naseljenim područjima.
[attachment=2]

Prva godina finansiranja uključena je u predlog budžeta predsednika Donalda Trampa za 2018. godinu. Tokom naredne decenije, rast avio-saobraćaja će dovesti do veće potražnje bržeg putovanja avionom, prenosi "Blumberg". To će dovesti do nadmetanja među kompanijama, dok NASA planira da da tehnologiju američkim proizvođačima aviona poput "Lokid Martina", "Dženeral dinamiksa", "Boinga" i startap kompanijama. Cilj NASA je da zvuk svede na 60 do 65 decibela, što je slično automobilu na autoputu, ili razgovorima u pozadini koji se čuju u restoranima. Analize pokazuju da bi novi model mogao da održi taj zvuk.

[attachment=3]

Od tri glavne prepreke supersoničnog putovanja, među kojima su još i emisija gasova i buka motora na aerodromima, vazdušni udari su bili najteži problem. Ipak, kao četvrta velika prepreka mogao bi da iskrsne Vašington, jer bi jezik kojim je uvedena zabrana 1973. godine zahtevao da se prvo ona ukine, piše "Blumberg". Ipak, ako sve prođe po planu, NASA će testirati demo od 2022. godine, nakon čega će početi da se razmišlja o kreiranju dokumenta i zakona.

Izvor. www.blic.rs

Grčki Egean kupuje avione od Erbasa za 5 milijardi evra
Tanjug  23.06.2018.

Grčka avio-kompanija Egean Erlajns potpisala je ugovor sa francuskim Erbasom vredan 5,0 milijardi evra (5,8 milijardi dolara) o kupovini do 42 nova putnička aviona tipa A320neo, saopštio je danas taj avio-prevoznik.

Predsednik Egean Erlajnsa, Eftikios Vasilakis, izjavio je da će kompanija kupiti 30 do 42 aviona u okviru ulaganja koja su neophodna za povećanje konkurentnosti, i koji će služiti za povećanje broja letova ka daljim destinacijama, prenosi agencija AP. On je dodao da će Egean takođe, u saradnji sa Erbasom, investirati 30 miliona evra u izgradnju novog centra za obuku na atinskom aerodromu. Egean je osnovan pre 19 godina i leti ka 150 destinacija u 44 zemlje. 320neo avioni su dizajnirani tako da omogućavaju uštedu 15 posto goriva i imaju smanjen nivo emisije gasova i buke.

Izvor: www.blic.rs

Откази у панчевачкој „Утви”
Аутор: О. Јанковић четвртак, 02.08.2018.

Панчево – "Обећане су нам редовне зараде, било или не посла и да ће менаџери „Југоимпорт СДПР” да се побрину да нађу послове. Речено је да технолошког вишка неће бити, да ће рачун „Утве авио-индустрије” бити одблокиран након 15 година, у року од седам дана. Наведено је и да ће за месец дана бити исплаћено 300.000 долара на име свих заосталих дневница, а уследила су отпуштања десет одсто запослених. Рачун је одблокиран па поново враћен у блокаду, дуг за дневнице је нарастао на више од пола милиона долара. Од обећаних инвестиција (шест милиона евра) није уложен ниједан цент”, изјавио је на конференцији за медије Слободан Костић, председник Самосталног синдиката „Утве”, потпредседник синдиката металаца Србије и један од четрнаесторо радника који су добили отказ као технолошки вишак. Он је устврдио и да је једини новац који се слио у фабрику потрошен за реновирање управне зграде, онај од умањења зарада радницима.

Пре осамнаест месеци „Југоимпорт СДПР” преузео је „Утву АИ” од када и датирају поменута обећања. Априла прошле године у фабрику је стигао нови директор и притисак за нова отпуштања, да би пред крај године уз договор са синдикатима, као технолошки вишак из фабрике отишло 20 радника. Од 210 остало је 170, а оставку даје директор Горан Тукић.

„Од маја ове године и доласка новог в. д. директора Вука Перића, такође из СДПР-а започиње пакао у фабрици. Одмах је руководиоцима наложено да саставе нове листе технолошких вишкова и почиње највећи мобинг у државној фирми од државног службеника. Он виче и понижава све руководиоце на састанцима, нарочито жене, које под седативима долазе на посао”, каже Костић. "Истовремено, радницима се постављају немогући рокови и умањује плата за 10 одсто за неизвршење, директор је такође одбио да исплати прековремени рад, а и за најмањи дисциплински прекршај уручује опомене пред отказ”, наводи председник Самосталног синдиката „Утве”.

Све је у фабрици која, како тврди Костић, више не може да направи авион, кулминирало последњим отказима радника, међу којима је и заменик председника Самосталног синдиката фабрике, председника штрајкачког одбора, запослени који су тужили фабрику због неисплаћених дневница и они који су ове године користили боловања. „Порука је јасна – нема синдиката, нема тужби против фабрике, нема боловања, док квалификовани радници ’Утве’ раде као грађевинци и физикалци, без икаквих заштитних средстава”, каже Костић. Синдикат је у јавном обраћању, којем су присуствовали и неки од радника „Утве”, као и председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Панчева Миланко Бодирога, најавио нове тужбе и позвао невладине организације за људска права да реагују, а радницима „Утве” поручио: „Не плашите се, дигните главу.”

Izvor: www.politika.rs

Indijski SpajsDžet uspešno obavio testni let na biogorivo
03. septembar 2018.

Niskotarifni avio-prevoznik SpajsDžet (SpiceJet) uspešno je obavio prvi testni let u Indiji s pogonom na mlazno biogorivo.

Let od grada Dehradun do indijske prestonice, Nju Delhija, trajao je skoro 45 minuta i obavljen je avionom Bombardije K400, prenosi Raša tudej. U testnom letu je učestvovalo oko 20 ljudi, među kojima su bili i zvaničnici vazduhoplovnog regulatornog tela DGCA i rukovodioci SpajsDžeta. Prema saopštenju kompanije, avion je koristio mešavinu od 75 odsto mlaznog goriva za gasne turbine (ATF) i 25 procenata biogoriva, koje je od biljke jatrofa (jatropha) razvio Indijski institut za naftu (IIP). Iz SpajsDžeta navode da je prednost korišćenja biomlaznog goriva umesto goriva za gasne turbine (ATF) u tome što se smanjuje emisija ugljenika i povećava efikasnost potrošnje goriva.

Predsednik i generalni direktor avio-kompanije Adžaj Sing nazvao je ovaj let "istorijskim događajem", ističući niske troškove biomlaznog goriva i značajno smanjenje emisije ugljenika. "Biomlazno gorivo može da smanji našu zavisnost od tradicionalnog avio-goriva do 50 odsto po svakom letu i da snizi cene", rekao je on. Prema Međunarodnoj asocijaciji za vazdušni prevoz (IATA), avio-industrija učestvuje sa dva procenta u ukupnoj globalnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Ova asocijacija je postavila cilj da se do 2025. godine milijardu putnika prevozi avionima koji koriste mešavinu "obnovljive čiste energije" i fosilnih goriva.

Izvor: www.novosti.rs

Kineske avio-kompanije kupuju nove avione za 1.200 mlrd $
Tanjug   11. septembar 2018.

Kineske avio-kompanije će kupiti 7.690 novih aviona u vrednosti od 1.200 milijardi dolara u naredne dve decenije kako bi održale korak sa rastućom potrošačkom i poslovnom potražnjom za avio-prevozom, procenjuje Boing.

Najnovija projekcija američkog proizvođača aviona za period do 2037. godine veća je za 6,2 posto od prognoze iznete prošle godine, kada je Boing očekivao da će kineske kompanije do 2036. godine kupiti 7.240 aviona, prenosi agencija Rojters. "Rast u Kini može se pripisati jačanju srednje klase u toj zemlji, koja se više nego utrostručila u poslednjih deset godina, a očekuje se da će se ponovo udvostručiti u narednih deset godina", izjavio je Rendi Tinset, potpredsednik marketinga kompanije Boing komeršal erplejns.

Boing i njegov evropski rival Erbas bore se za povećanje tržišnog udela u Kini, najbrže rastućem svetskom tržištu aviona, zbog čega su obe kompanije otvorile proizvodne pogone u toj zemlji. Američka kompanija, takođe, prognozira da će do 2037. godine Kini pripadati 18 posto svetske flote komercijalnih aviona, što je više od trenutnih 15 posto.

Izvor: www.novosti.rs

Posade "Rajanera" iz pet zemalja 28. septembra prestaju sa radom


Kabinske posade kompanije "Rajaner" iz pet evropskih zemalja stupiće u štrajk 28. septembra, saopštio je danas belgijski sindikat.

Osoblje iz Belgije, Holandije, Italije, Španije i Portugala prekinuće sa radom, saopštio je sindikat CNE, nakon sastanka više evropskih sindikata u Briselu.

- Na žalost, razgovori su nastavljeni bez rezultata - rekao je delegat CNE-a Iv Lambo agenciji AFP.

Radnici irske avio-kompanije "Rajaner" – piloti, osoblje na zemlji i kabinska posada - traže poboljšanje uslova rada i žele da se njihovi ugovori zasnivaju na zakonima u njihovim zemljama porijekla, a ne Irske.

- Oni su obećali da će da izmijene naše ugovore u nacionalne do 2022. godine. To je za nas suviše kasno. Mi želimo da se to dogodi 2019. godine - rekao je Lambo.

"Rajaner" je ranije saopštio da štrajk neće uspeti da izazove "putni haos".

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/veliki-strajk-posade-rajanera-iz-pet-zemalja-28-septembra-prestaju-sa-radom/jjcxgt0)

Uhapšen muškarac, pokušao da ukrade erbas 321 sa aerodroma


Pilot na obuci uhapšen je i osumnjičen danas za pokušaj krađe putničkog aviona sa centralnog aerodroma na Floridi, saopštili su zvaničnici te savezne američke države.

Prema rečima portarolke međunarodnog aerodroma Orlando-Melburn na Floridi Lori Buker, udružena protivteroristička jedinica istražuje ovaj slučaj i pokušava da otkrije motive.

Kako AP prenosi, ona je istakla da je reč o 22-godišnjem mladiću i ne otkrivajući njegov identitet, kazala da se on suočava sa optužbama za zloupotrebu vize i kršenje zakona.

Bukerova je kazala da je rano jutros ovaj mladić svojim automobilom stigao do ograde aerodroma, preskočio je i ušao u avion tipa Erbas 321 koji se nalazio u hangaru.

Avio električar koji se nalazio u bifeu aviona ugledao je senku, okrenuo se i upitao muškarca ko je, tražeći mu identifikacionu karticu.

On je zajedno s kolegom uspeo da ga zgrabi i da ga ukloni iz aviona i dok ga je jedan držao da ne pobegne, drugi je pozvao policiju.

Muškarac je, međutim, nekako uspeo da se izvuče i počeo da beži preko polja, ali ga je policija sustigla i uhapsila.

Nakon što je osumnjičeni uhapšen, zvaničnici su sproveli pregled piste pre ponovnog otvaranja aerodroma.

Svi zaposleni na aerodromu su, zajedno s putnicima bili su udaljeni sa tog terminala tokom incidenta zbog kojeg je pet sati trajala pometnja.

Agencija navodi da je policija pretražila vozilo osumnjičenog kako bi se uverila da se u njemu ne nalazi nikakva eksplozivna naprava, a nakon toga je vozilo uklonjeno sa aerodroma.

Portparolka aerodroma kazala je da je student koji je osumnjičen za pokušaj krađe aviona došao iz Trinidada, a da je u SAD ušao iz Kanade, kao i da je vlasnik kanadske vozačke dozvole, ali da nije još utvrđeno da li je pohađao lokalnu školu za pilote.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:750623-Uhapsen-muskarac-pokusao-da-ukrade-erbas-321-sa-aerodroma)

Вијетнамска компанија купује 50 „Ербасових” авиона
петак, 02.11.2018.

Ханој - Француски премијер Едуар Филип присуствовао је у Ханоју, главном граду Вијетнама, потписивању уговора којим је вијетнамска авио-компанија „Вијетџет” (VietJet) наручила 50 авиона „Ербас А321”.

Укупна вредност тог и других потписаних споразума је близу 10 милијарди евра, од чега 5,7 милијарди евра за европског произвођача авиона Ербас, саопштило је француско Председништво.„Ербас” је с вијетнамском компанијом потписао прелиминарни споразум на овогодишњем Сајму аеронаутике у Фарнбору, у Великој Британији, а данас је финализована поруџбина „ВијетЏета” за 50 летелица за средње линије. „Вијетџет” је нискобуџетна компанија која је за неколико година постала водећа на вијетнамском тржишту. Француски премијер је у тродневној посети Вијетнаму која је у знаку подстицања развоја трговинске размене и сећања на рат у Индокини. Други велики уговор потписан данас, односи се такође на авио-индустрију, за француску компанију „Сафран”. То је меморандум о разумевању ЦФМ - заједничке компанију с америчким „Џенерал електриком”, о испоруци око стотину мотора за авионе „Боинг 737 Макс”, што је такође наручила компанија „Вијетџет”. Укупна вредност тог уговора је 4,4 миијарде евра. Меморандум о разумевању је потписала и француска електро-компанија ЕДФ за изградњу електро централе која би се снабдевала течним природним гасом. ЕДФ предвиђа да инвестира 438 милиона евра у тај пројекат процењен на 1,32 милијарди евра, јавља АФП а преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

Bombardije otpušta 5.000 zaposlenih


Kanadski proizvođač aviona i vozova Bombardije (Bombardier) objavio je da će prodati svoje dve filijale za oko 900 miliona dolara i ukinuti 5.000 radnih mesta.

Više od polovine otpuštanja, koja će se realizovati u narednih 12 do 18 meseci, pogodiće zaposlene u Kanadi, prenosi BBC.

Odluka o ukidanju radnih mesta doneta je kako bi se poslovanje učinilo efikasnijim i u sklopu šireg plana o restrukturiranju poslovanja kompanije. Bombardije zapošljava 70.000 ljudi širom sveta, a ima proizvodnju i inženjerske centre u 28 zemalja.

Iz kompanije procenjuju da će otpuštanje oko sedam odsto globalne radne snage Bombardijea doneti uštedu od 250 miliona dolara. Otpuštanja će najviše pogoditi zaposlene u vazduhoplovnom sektoru, ali i one u železničkom poslovanju.

Najnovije saopštenje je usledilo nakon što je Bombardije predstavio poslovne rezultate za treći kvartal, koji su pokazali da se profit pre oporezivanja udvostručio na 267 miliona dolara u tri meseca zaključno sa septembrom u odnosu na isti period prošle godine.

Prodaja kompanije je pala za pet odsto na 3,6 milijardi dolara, ali je, uprkos tome, izneta procena da će prihodi u narednoj godini skočiti za deset odsto, na najmanje 18 milijardi dolara.

"Nastavljamo da ostvarujemo solidan napredak sprovodeći naš program reforme poslovanja", navodi se u saopštenju direktora kompanije Alena Belmera.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:759621-Bombardije-otpusta-5000-zaposlenih)

"Lajon Er" kupuje 50 aviona 737 MAKS od Boinga do 2035. godine


Indonežanska avio-kompanija "Lajon Er" planira sastanak sa Boingom 30. novembra radi razmatranja njenih narudžbi aviona tipa Boing 737 MAKS u periodu do 2035. godine, saopštio je danas direktor "Lajon Era" za sigurnost i obezbeđenje Danijel Putut.

"Lajon Er", jedan od najvećih Boingovih kupaca u svetu, najavio je u aprilu narudžbinu kompanije za kupovinu 50 mlaznih aviona Boing 737 MAKS 10, vrednih po kataloškoj ceni 6,24 milijarde dolara, prenosi agencija Rojters.

Ukupne kompanijske narudžbine aviona iz serije MAKS u periodu do 2035. godine iznose 261 komad, rekao je Putut novinarima.

Indonežanska Komisija za saobraćaj i bezbednost trebalo bi da naredne nedelje objavi preliminarne rezultate istrage o padu "Lajon Er"-ovog aviona Boing 737 MAKS koji se 29. oktobra srušio u more samo nekoliko minuta posle poletanja, pri čemu je život izgubilo svih 189 ljudi koji su se ukrcali, dodaje Rojters.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:761985-Lajon-Er-kupuje-50-aviona-737-MAKS-od-Boinga-do-2035-godine)

Rusija obnavlja kubanski avio-park
Novosti online   25. januar 2019.

Rusija će učestvovati u obnovi kubanskog avio-parka i izgradiće servisni centar, izjavio je potpredsednik Vlade Rusije Jurij Borisov nakon sastanka u Moskvi sa svojim kubanskim kolegom Rikardom Kabrisasom.

„Pronašli smo rešenje za obnovu letačkog parka kubanske avio-industrije. Ispitano je u kakvom se stanju nalaze avioni Il-96, Tu-204 i An-158, utvrđene su neophodne mere, rezervni delovi, kao i rok za popravku“, precizirao je Borisov. On je dodao i da su već pripremljeni svi neophodni sporazumi i ugovori, te da bi realizacija ovog projekta mogla da bude okončana do kraja godine.

Borisov je takođe izjavio i da se nada da će vojno-tehnička saradnja sa Venecuelom biti nastavljena, iako bi trenutna situacija u zemlji mogla da utiče na već postignute planove. „Nadamo se da ćemo produžiti vojno-tehničku saradnju sa Venecuelom. Pažljivo ćemo pratiti tok situacije u zemlji. Ne isključujem mogućnost da to utiče na naše planove. Sve je moguće, ali mi se nadamo najboljem“, rekao je Borisov.

Izvor: www.novosti.rs

Prihodi Boinga premašili 100 milijardi dolara
Tanjug   30. januar 2019.

Godišnji prihodi američkog proizvođača aviona Boinga su prvi put u istoriji te kompanije, dugoj 102 godine, premašili 100 milijardi dolara.

Akcije Boinga su, u elektronskom trgovanju, porasle za skoro šest odsto, jer je u četvrtom kvartalu ostvario bolje prihode i profit od očekivanja Volstrita, prenosi agencija AP. Boing je u tom kvartalu isporučio 238 komercijalnih aviona, što je za 14 posto više u odnosu na isti kvartal 2017. godine. U čitavoj 2018. godini, kompanija je isporučila 806 komercijalnih aviona, što je za šest posto više u odnosu na obim isporuka iz 2017. godine. Za tekuću godinu, Boing očekuje da će isporučiti između 895 i 905 komercijalnih aviona. U četvrtom kvartalu, neto profit Boinga je dostigao 3,42 milijarde dolara ili 5,93 dolara, dok su prihodi iznosili 28,34 milijarde dolara.

Izvor: www.novosti.rs

Zbogom A380 Erbas šalje najveći putnički avion na svetu u istoriju
Tanjug  14.02.2019.

Evropski proizvođač aviona Erbas saopštio je danas da će 2021. godine prestati sa proizvodnjom superdžamba A380 zbog manjka kupaca, odustajući tako od najvećeg putničkog aviona na svetu i jednog od najambicioznijih i najtežih poduhvata u vazduhoplovnoj industriji.

[attachment=1]

Samo deset godina nakon što je avion sa 500 mesta počeo da prevozi putnike, Erbas je objavio da glavni klijent, kompanija "Emirejts", smanjuje narudžbine za ovim avionom, i stoga "nema osnova da se proizvodnja A380 održi", prenosi agencija AP. Ta odluka bi mogla da ugrozi do 3.500 radnih mesta i već je koštala avio-kompaniju 463 miliona evra gubitaka u 2018. godini, dodali su iz Erbasa. Kraj najmlađe letilice i kompanijske ikone predstavlja, po oceni AP-a, "blagoslov" za rivalski Boing i neprijatan udarac za Erbas - koji se smatra evropskim ekonomskim motorom.

To je takođe tužna vest i za "Emirejts" kojem je A380 okosnica flote stacionirane u Dubaiju, najprometnijem aerodromu na svetu za međunarodna putovanja. Ipak, Erbas je danas objavio 29-procentni rast ukupne dobiti za prošlu godinu, a analitičari kažu da je globalna tražnja dovoljno visoka da ova kompanija sa sedištem u Tuluzu podnese gubitak svog superdžamba. Ovaj proizvođač aviona je izvestio da je lani ostvario neto dobit od 3,1 milijarde evra u odnosu na 2,4 milijarde u 2017. godini. Pored gubitka na avionu A380, Erbas je prijavio i rashode od 436 miliona evra za avion A400M, koji je koristilo nekoliko evropskih vojski.

Kompanija je dodala da očekuje sličan profit u 2019. godini, u skladu s rastom svetske ekonomije i vazdušnog saobraćaja. "Emirejts" se takođe oglasio danas saopštenjem da su postigli dogovor u vrednosti od 21,4 milijarde dolara sa Erbasom o zameni nekih letelicia A380 širokotrupnim avionom A350 i manjim modelom A330.

Izvor: www.blic.rs

Путнички авион летео брже од звука
четвртак, 21.02.2019.

Лет „Вирџин Атлантика” из Лос Анђелеса за Лондон достигао је невероватних 1.289 километара на час у понедељак увече на 10.668 километара изнад Пенсилваније уз помоћ снажног ветра.

„Никада нисам видео ништа слично у читавој својој пилотској каријери”, написао је на свом Твитер налогу Питер Џејмс, капетан путничког авиона, пренео је „Вашингтон пост”. Уобичајена брзина авиона Боинг 787 је око 900 километара на час. Захваљујући помоћи мајке природе, лет је у Лондон стигао 48 минута раније и летео брже од звука, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Prvi supersonični let putničkog aviona

[attachment=2]
[attachment=1]

Dana 21. avgusta 1961. godine, zabeleženo je da je jedan Douglas DC - 8 probio zvučni zid leteći Mach 1.012 ( 660 mph / 1.062 km / h), tokom kontrolisanog poniranja na visini 41.000 fita ( 12,497 m) i ostvario tu brzinu, za 16 sekundi. Let je bio namenjen da se prikupe podaci о novom vodećem dizajnu za krila, i pritom je ovaj DC - 8 postao prvi civilni avion - i prvi mlazni putnički avion koji je leteo svoj supersonični let.
Avion je DC-8-43, koji je kasnije dostavljen kanadskom Canadian Pacific Air Lines sa oznakom CF-CPG. Avionom je letela posada sa:
- Captain William Magruder,
- First Officer Paul Patten,
- Flight Engineer
- Joseph Tomich i
- Flight Test Engineer Richard Edwards,
Poleteli su iz Edwards Air Force Base / Califomia, a pratio ih je sa strane u F -104A čuveni Chuck Yeager.
[attachment=3]

Љуба

Prizemljeni svi avioni "boing 737 MAX"


Avio-kompanija "Etiopijan erlajns", nakon pada njenog aviona  (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,31181.0.html) u kom je bilo 157 ljudi, saopštila da prizemljuje celokupnu flotu "boinga 737 max".

Podsetimo, etiopski putnički avion, marke "boing 7373 max" sa leta ET 302, koji je poleteo iz Adis Abebe ka Najrobiju, srušio se u nedelju ujutro svega šest minuta od poletanja. Kako su saopštili zvaničnici "Etiopijan erlajnsa" svi ljudi koji su bili u njemu, 149 putnika i osam članova posade, poginuli su.

Na konferenciji za medije takođe je saopšteno da je pilot, čim je poleteo, počeo da prijavljuje da ima tehničkih problema zbog čega je tražio hitno vražanje na aerodrom s kog je poleteo.

Kompanija "Boing" saopštila je da je primila vest o avionskoj nesreći, a "Ethiopijan erlajns" je doneo odluku da prizemlji cxelokupnu flotu "boinga 737 MAX8", iako su te letelice, kao i ona koja se srušila, tek nedavno stigle u Etipiju i to potpuno nove.

"Iako još uvek ne znamo tačan uzrok pada, morali smo da donesemo odluku da prizemljimo deo naše flote, kao dodatne mere predostrožnosti", saopšteno je iz te avio-kompanije.

Prema podacima sajta "Flajtradar24", "Ethiopijan erlajns" poseduje četiri "737 MAX 8" aviona, ne računajući onaj koji se sručio u nedelju ujutro.

Zbog nesreće u Etiopiji i Kina je odlučila da bude na oprezu, pa je iz Pekinga naređeno svim kineskim avio-kompanijama da suspenduju sve letove "boinga MAX 737", preneo je Rojters.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=03&dd=11&nav_category=78&nav_id=1515776)

Haos na nebu: 100 aviona prizemljeno, oglasio se i Boing


Kinesko civilno vazduhoplovstvo naredilo je svim avio-kompanijama da privremeno zabrane letove aviona boing 737 Max 8.

Ovaj potez usledio je posle pada jednog takvog modela u Etiopiji. Odluka će biti na snazi devet sati.

Kako su objasnili, reč je o bezbednosnoj meri jer je to druga nesreća s istim avionom. Podsetimo, jedan Boeing 737 Max 8 pao je u okean u blizini indonezijske obale, a u toj nesreći poginulo je 189 ljudi.

Inače, zabrana Kine odnosi se na 100 aviona, što je četvrtina globalne flote.

Oglasila se i kompanija Boing koja je saopštila da trenutno nema osnova za "izdavanje novih smernica za operatore na osnovu do sada dostupnih informacija u istraživanju pada boinga 737 max"

Podsetimo, etiopski putnički avion, marke "boing 7373 max" sa leta ET 302, koji je poleteo iz Adis Abebe ka Najrobiju, srušio se u nedelju ujutro svega šest minuta od poletanja. Kako su saopštili zvaničnici "Etiopijan erlajnsa" svi ljudi koji su bili u njemu, 149 putnika i osam članova posade, poginuli su.

Na konferenciji za medije takođe je saopšteno da je pilot, čim je poleteo, počeo da prijavljuje da ima tehničkih problema zbog čega je tražio hitno vražanje na aerodrom s kog je poleteo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=03&dd=11&nav_id=1515805)

Колико сам схватио из медија ради се о потпуно новом авиону. Ако је то тако, ови из Боинга не би требало да се праве "Тоше".

Losa vest za boing, dobra za erbas. Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane. U avio saobracaju se jako tesko vraca poverenje putnika kada neki odredjen model ima problema.

Tramp: "Ne želim da Ajnštajn bude moj pilot, već profesionalac, avioni su postali suviše komplikovani!"


Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je danas sa glavnim direktorom kompanije Boing Denisom Majlenburgom, nakon čega je objavio na Tviteru da su "avioni postali suviše složeni za letenje".

Nije poznato o čemu su tačno razgovarali Tramp i direktor Boinga, ali je nakon njega predsednik SAD napisao na Tviteru da su potrebne "sekundarne odluke", jer "složenost stvara opasnost".

"Ne znam za vas, ali ne želim da Albert Ajnštajn bude moj pilot. Želim sjajne leteće profesionalce kojima je dozvoljeno da lako i brzo preuzmu kontrolu nad avionom", napisao je Tramp.

Pre dva dana srušio se "boing 737-8 maks" kompanije Etiopijan erlajns i tom prilikom svih 157 putnika i članova posade je izgubilo život, što je u poslednjih nekoliko meseci druga tragedija tog modela Boingovog aviona.
 
Zbog toga su mnoge države u svetu "prizemljile" taj tip aviona i zabranile prelete tih letelica.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3219757/tramp-posle-sastanka-sa-sefom-boinga-ne-zelim-da-ajnstajn-bude-moj-pilot-vec-profesionalac-avioni-su-postali-suvise-komplikovani)

„Боинг” изгубио више од 20 милијарди долара за два дана
уторак, 12.03.2019.

ЊУЈОРК – ЧИКАГО - Дводневни пад акција Боинга умањио је тржишну капитализацију те компаније за више од 20 милијарди долара, јер је све више држава које приземљују Боингов авион типа „737 Маx 8” након трагичне несреће у Етиопији, у којој је учествовао тај тип авиона.

Акције Боинга су данас, по отварању Волстрита, пале за 3,2 одсто на 387,10 долара, после јучерашњег пада од 5,0 одсто. Од авионске несреће у Етиопији, када је у паду авиона живот изгубило 157 особа, најмање седам од 24 аналитичара је извршило ревизије рејтинга Боинга, уз два смањења рејтинга, према агенцији Рефинитив дата. ДЗ Банка је постала прва брокерска кућа која је у последње скоро две године променила препоруку везано за акције компаније објавом нове препоруке - „продати”. Последња у низу земља која је приземљила овај тип авиона је Велика Британија, а ту одлуку је данас донела њена Управа за цивилну авијацију, јавља Ројтерс а преноси Танјуг. Претходно су то учинили Малезија, Сингапур и Аустралија.

Izvor: www.politika.rs

Američki predsednik Donald Trump izdao je hitnu
naredbu da se odmah prizemlje svi avioni "boing 737" max


SAD su danas hitno naložile da svi avioni "boing 737" Max 8 i Max 9 budu prizemljeni i ta naredba stupa "na snagu odmah", saopštio je američki predsednik Donald Tramp. Odluka je doneta nakon nesreće etiopskog aviona Boing 737 Max 8 u kojoj je poginulo 157 ljudi.

Mnoge zemlje su već zabranile da Max 8 preleće njihov vazdušni prostor ili su prizemljile ove avione, ali pre ove Trampove objave američka Federalna administracija za avijaciju saopštila je da ne raspolaže bilo kakvim podacima da su ti avioni nebezbedni.

Tramp je kao razlog za odluku citirao "nove informacije" koje su izašle na videlo u tekućoj istrazi o nesreći, ali nije naveo detalje.

Trump je rekao da avioni neće leteti dok Boeing "ne nađe rešenje", . Boing je objavio da će suspendovati celu flotu aviona 737 Max, kojih je ukupno 371.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3220279/tramp-izdao-hitan-ukaz-naredio-preizemljenje-spornih-boingovih-aviona-nece-leteti-sve-dok-ne-pronadju-resenje)

Rusija, Tunis i Japan suspenduju avione "Boing 737 maks"
Srna  14.03.2019.

Ruska uprava za vazdušni saobraćaj suspendovala je danas letove "boinga 737 maks" u vazdušnom prostoru Rusije nakon pada aviona tog tipa u Etiopiji i pogibije svih 157 putnika i članova posade.

Ruska avio-kompanija "S7 erlajnz" saopštila je ranije ove sedmice da će prizemljiti sve avione tipa "boing 737 maks 8". Ova odluka stupila je na snagu juče. Kompanija je navela da se njena flota sastoji od 96 aviona, uključujući dva "boinga 737 maks". To su jedina dva aviona ovog tipa koji lete za ruske avio-prevoznike.

JAPAN ZABRANIO LETOVE "737 MAKS"

Japansko Ministarstvo saobraćaja zabranilo je danas letove aviona "boing 737 maks" u japanskom vazdušnom prostoru. Američka federalna administracija za avijaciju juče se pridružila Evropi, Kini i ostalim zemljama u suspendovanju letova aviona ovog tipa, obrazlažući odluku satelitskim podacima i dokazima sa mesta pada. "Boing" je saopštio da će izdati naredbu za prizemljenje svih aviona "737 maks" u svetu nakon što su istražioci pronašli nove dokaze o fatalnom padu aviona u Etiopiji. Američki proizvođač potvrdio je da će suspendovati upotrebu ukupno 371 letelicu.

TUNIS ZABRANIO "BOING" NA SVOJOJ TERITORIJI

Tunis je zabranio prolaz, poletanje i sletanje "Boinga 737 Maks" na svojoj teritoriji, saopštilo je danas Ministarstvo saobraćaja ove zemlje. Nijedan avioprevoznik iz ove zemlje, uključujući državnu firmu "Tuniser", nema u svojoj floti ovaj tip aviona, navodi se u odluci. Isti izvor navodi da je odluka doneta kao mera predostrožnosti.

Izvor: www.blic.rs

Боинг обуставља испоруку модела 737 Макс
четвртак, 14.03.2019.

ВАШИНГТОН - Авиокомпанија „Боинг” саопштила је да ће обуставити испоруку модела авиона 737 Макс муштеријама, након што је већина земаља наредила приземљење ових авиона.

Приземљење „Боингових” авиона дошло је након несреће авиокомпаније „Етиопијан ерлајнс” у којој је погинуло 157 људи, наводи Ројтерс. Несрећа у Етиопији била је друга несрећа новог „Боинговог” модела авиона у последњих пет месеци, преноси Танјуг. У октобру прошле године, 737 Макс авиокомпаније „Лајон ер” срушио се у Индонезији, када је погинуло свих 189 путника и чланова посаде.

Izvor: www.politika.rs

Ruski Aeroflot preti otkazivanjem porudžbine 20 Boinga
Tanjug   15. mart 2019.

Ruska aviokompanija Aeroflot otkazaće do novembra porudžbinu od 20 aviona "Boing 737 Max", osim ukoliko kompanija Boing može da joj garantuje bezbednost tih letilica, posle avionske nesreće u Etiopiji, izjavio je danas glavni izvršni direktor Aeroflota Vitalij Saveljev.

Aeroflot je naručio 20 aviona "Boing 737 Max" za svoju niskotarifnu podružnicu Pobeda, a Boing bi trebalo da počne sa dostavom aviona već u novembru ove godine, podseća Rojters. "Ako ne postoje garancije od 100 odsto da je mašina bezbedna, onda je niko neće uzeti", rekao je Saveljev. On je dodao da avioni Pobedi ne bi trebalo da budu dostavljeni pre novembra, te je poručio da će Boing ili rešiti bezbednosni problem sa letilicom "737 Max" do tada "ili ćemo naručiti drugačiji avion".

Ranije danas, avion Boing 737-800 morao je hitno da sleti na severozapadu Rusije, u gradu Siktivkar. Prema nepotvrdenim informacijama, razlog za sletanje je otkazivanje motora, preneo je Sputnjik. Ovaj incident dogodio se nakon sto je sef "Rosaviatsija" Aleksandar Neradko rekao novinarima u cetvrtak da je Savezna agencija za vazdusni saobraćaj Rusije zabranila letove aviona "Boing 737 MAX" u ruskom vazdusnom prostoru do daljeg. Prethodnih dana veliki broj zemalja zabranio je letove aviona ovog modela u svom vazdusnom prostoru, a brojne vlade prizemljile su "Boing 737 MAX 8" nakon tragedije u Etiopiji, u kojoj je poginulo 157 putnika i clanova posade iz 30 zemalja.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/xNUg8Ar5PUw

Ministarstvo saobraćaja SAD ispituje dozvolu za Boing 737-800 MAKS
Tanjug   20. mart 2019.

Američko Ministarstvo saobraćaja potvrdilo je danas da će njegova agencija ispitati kako je Savezna uprava za avijaciju (FAA) dala potvrdu za letenje avionu Boing 737 Maks osam, sada prizemljenom modelu aviona koji je bio uključen u dve avionske nesreće u poslednjih pet meseci.

Ministarka saobraćaja Elejn Čao je zatražila da se uradi to ispitivanje u pismu upućenom danas Generalnom inspketoru Kalvinu Skovelu Trećem. Čao je rekla da će provera doprineti da se poboljša donošenje odluka ministarstva i razumevanje javnosti.  Avion kompanije Lajon er tipa Boing 737 Maks osam srušio se kod indonežanske obale u oktobru prošle godine kada je poginuolo 189 ljudi, a avion Etiopian erlajnsa istog tipa Maks osam je pao 10. marta kod Adis Abebe i poginulo je 157 osoba. Istražitelji sumnjaju da je automatizovan sistem za kontrolu leta koji nije bio deo starijih tipova aviona 737 mogao da ima udela u padu aviona u Indoneziji, a avion koji se srušio u Etiopiji imao je sličnu čudnu nekontrolisanu putanju letenja.  Sličnosti izmedju dve nesreće koje su se dogodile neposredno posle poletanja navode na pomisao da je Boing kasnio sa ispravkom sistema za pomoć u letu poznatom po skraćenici MCAS namenjen tome da spreči da avion pada zbog nedovoljnog potiska. To je pokrenulo pitanja oko dozvole za let aviona.

Istovremeno je američko ministarstvo pravde otvorilo istragu oko razvoja tog aviona prema pisanju Vol strit džornala. Ministarstvo pravde će ispitati takodje kako je Boing dobio dozvolu od Savezne uprave za letenje (FAA). FAA je odgovoran za davanje potvrda Boingovim avionima da mogu bezbedno da lete. Boing je kasno sinoć objavio otvoreno pismo njihovog generalnog direktora Denisa Mulenberga upućenom aviokompanijama, putnicima i telima za avijaciju. Mulenberg se nije osrvrtao na izveštaje da se ispituju dozvole letenja ali je istakao da njegova kompanija preduzima mere da osigura da su avioni 737 Maks bezbedni. Tu je uključeno izdavanje ažuriranog softvera i odgovarajuće obuke za pilote aviona 737 Maks koji će se odnositi na zabrinutost nastalu posle nesreće u oktobru.

SAD i mnoge druge zemlje prizemljile su avione Maks osam i veće Maks devet dok Boing treba da dokaže da su avioni bezbedni za let pošto vlada sumnja da su neispravni senzori i softver doprineli da se dogode dve nesreće u manje od pet meseci.

Izvor: www.novosti.rs

Novi softver kontrole leta
I. S.   21. mart 2019.

Na ovu odluku uticala dva pada aviona ovog tipa, u kojima su poginuli svi putnici i članovi posada

AVIONSKA kompanija "boing" izdaće zvanično uputstvo avio-prevoznicima da, na prizemljene avione "boing 737 maks", instaliraju novi softver za kontrolu leta. Ovo je u četvrtak saopštila Američka federalna vazduhoplovna administracija, uz obrazloženje da su na ovu odluku uticala dva pada aviona ovog tipa, u kojima su poginuli svi putnici i članovi posada.

U oba slučaja, piloti su izgubili kontrolu ubrzo nakon poletanja i bili, praktično, unapred izgubljenu bitku da zaustave pad aviona. Sada se postavlja i pitanje da li je pre nesreće uopšte bilo treninga pilota na novom simulatoru za "boing 737 maks". Naime, uobičajeno je da većina pilota komercijalnih avio-prevoznika osvežava obuku u simulatorima svakih šest meseci. U četvrtak je, međutim, obelodanjeno da kapetan leta putničkog aviona "Etiopijan erlajns" nije mogao da trenira na novom simulatoru za "boing 737 maks". Uz to, "boing 737 maks", koji je ušao u upotrebu pre dve godine, ima novi automatizovani sistem koji se zove MCAS. Jedan od pilota "Etiopijan erlajnsa" je izjavio da im "Boing" nije ni poslao priručnike o MCAS. Okosnica istrage u padu aviona bila je da se utvrdi da li su piloti dovoljno upoznati sa novim automatizovanim sistemom.

Izvor: www.novosti.rs

Mega-ugovor: Naručili 300 aviona, posao veka
BETA PONEDELJAK, 25.03.2019.

Pariz -- Kina je potpisala megaugovor o kupovini aviona evropskog proizvođača Erbasa, 290 tipa A320 i 10 letelica A350.

Posao veka je dogovoren u okviru državne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Francuskoj. Avione kupuje državna kineska kompanija CASC (China Aviation Supplies Holding Company). "Zaključivanje velikog ugovora za Erbas je značajan napredak i izvanredan signal o snazi razmene između Kine i Francuske", rekao je danas francuski predsednik Emanuel Makron na ceremoniji potpisivanja ugovora u Jelisejskoj palati.

Izvor: www.b92.net

Мора и Кина негде да попусти. Уосталом Боинг је изгледа пукао тако да ће највећи део авиона наручивати и Европи...

Amerikan erlajns odlaže letove 737 MAX do 19. avgusta
Tanjug   14. april 2019.

Aviokompanija "Amerikan erlajns" saopštila je danas da će letovi avionom "boing 737 MAX" biti odloženi do 19. avgusta.

Na taj način će, navodi AP, biti odloženo oko 115 letova "Amerikan erlajnsa dnevno", odnosno 1,5 odsto letova u toku letnje sezone. Izvršni direktor kompanije Dag Parker i predsednik Robert Isom izjavili su da veruju da će "boing 737 MAX" dobiti novi sertifikat o bezbednosti u letu pre 19. avgusta, ali da žele da imaju maksimalnu pouzdanost aviona za vrhunac turističke sezone.

"Boingovi" avioni 737 MAX prizemljeni su širom sveta nakon pada aviona "Etiopijan erlajnsa" u kome je poginulo svih 157 putnika i članova posade. Samo pet meseci ranije, zbog sličnog uzroka, srušio se i 737 MAX "Lajon era", kojom prilikom je svih 189 ljudi na avionu poginulo. "Amerikan erlajns" poseduje 24, a očekuje još 16 aviona 737 MAX ove godine.

Izvor: www.novosti.rs

Vlada u Moskvi stavila veto na kupovinu zapadnih aviona


Ruska vlada je tokom marta odbila da izda dozvolu avio-kompaniji Pobeda za nabavku 30 Boingovih aviona.

U isto vreme Erbasov model A220-300 (bivši Bombardijerov C series) nije dobio neophodan sertifikat za letove u Rusiji. Ta odluka je direktno uticala na obustavu plana avio-kompanije Red vings o narudžbini šest letelica ovog modela. Prema propisima o uvozu, Rusija zahteva od svih državnih avio-kompanija da pribave specijalno odobrenje ako žele da naruče strane avione, a vrednost ugovora premašuje milijardu rubalja (oko 15,5 miliona evra), prenosi portal Aviatica.
 
Sredinom marta, iz Vlade je sugerisano državnoj kompaniji Pobeda, loukost podružnici Aeroflota, da umesto planova da nabavi Boingove avione razmisli o opciji da nabavi domaći avion MC-21 koji je trenutno u test fazi, a upotreba u saobraćaju je planirana za 2021.

Informacije u medijima imale su veoma negativan odjek u javnosti, ali to nije uticalo na promenu odluke ruske vlade, koja je neubedljivo pokušala da negira da se na bilo koji način uplitala u planove aviokompanija. Pobeda je još 2019. dobila saglasnost da nabavi 20 novih aviona boing 737 MAX 8, čija isporuka treba da počne u 2021.U međuvremenu, kompanija je izrazila potrebu za dodatnih 30 aviona u periodu od 2022.
 
Jurij Borisov, zamenik premijera zadužen za rusku vojnu industriju (koja pokriva i proizvođače aviona), izjavio je da se Vlada uvek upravlja idejom da zaštiti domaću proizvodnju i da bi u svakom pojedinačnom slučaju trebalo razmotriti mogućnost nabavke domaćeg aviona ako postoji model koji odgovara traženom modelu aviona proizvedenog na Zapadu.

On je podsetio menadžment Pobede da je njihova matična kompanija Aeroflot nedavno iskazala želju da nabavi 100 aviona suhoj superdžet. U drugom slučaju koji je ustalasao rusku javnost, generalni direktor avio-kompanje Red vings Jevgenij Ključarev je izjavio da su morali da odustanu od nabavke Erbasovih aviona A220 jer ovaj model aviona ne uspeva da dobije neophodan sertifikat koji izdaje ruski direktorat vazduhoplovstva – Rosaviacija.
 
Prvi avion je trebalo da stigne već u maju, a kompanija je imala ambiciozne planove da proširenje flote iskoristi za širenje mreže linija na nekoliko novih destinacija tokom ovog leta. Zbog toga su i ti planovi pali u vodu.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3238653/rusko-njet-sad-i-eu-vlada-u-moskvi-stavila-veto-na-kupovinu-boingovih-i-erbasovih-aviona-video)

''Boing'' sve bliži sertifikatu za ''737 maks''
Tanjug   18. april 2019.

Avio-kompanija ''Boing'' napreduje u pogledu sertifikovanja unapređenog softvera za avion tipa "737 maks" i izvela je poslednji letački test pre dobijanja sertifikata

VAŠINGTON - Avio-kompanija ''Boing'' napreduje u pogledu sertifikovanja unapređenog softvera za avion tipa "737 maks" i izvela je poslednji letački test pre dobijanja sertifikata, izjavio je izvršni direktor kompanije Denis Milenburg. On je u video poruci na Tviteru rekao da je Boing u sredu završio zvanični inženjerski letački test sa unapređenim softverom, a tokom leta u avionu su bili vodeći tehničari i inženjeri. "To je bio poslednji letački test pre dobijanja sertifikata za let", rekao je Milenburg, prenosi Rojters.

''Boing'' unapređuje softver za kontrolu sistema, a nakon avionskih nesreća u Indoneziji i Etiopiji. Avioni "737 maks" ostaju prizemljeni širom sveta do ponovnog dobijanja dozvole regulatornih tela za nastavak letenja.

Izvor: www.novosti.rs

Kompanija Boing priznala da je znala za problem 737 Max
Tanjug   06. maj 2019.

Kompanija Boing priznala je da je znala za problem sa avionima 737 Max godinu dana pre nego što su dva aviona bila uključena u dve nesreće, ali da ništa nije preduzela

Kompanija je saopštila da je nenamerno napravila alarm koji obaveštava o problemu sa senzorima koji mere ugao letenja kao dodatnu opciju umesto standardne, ali je insistirala da to ne ugrožava bezbednost letenja, prenosi BBC. Svi 737 Max avioni prizemljeni su u martu posle pada letelice Etiopijen erlajnsa, u kojoj je 157 ljudi poginulo, a pet meseci pre toga 189 ljudi je izgubilo život u padu Lajon era nedaleko od obale Indonezije. Ugao letenja aviona identifikovan je kao faktor u obe te katastrofe. U Boingu su saopštili da je u oba pada, avionskim sistemima poslat pogrešan podatak o uglu letenja.

Izvor: www.novosti.rs

"Boing" okončao rad na programu za "737 maks"
Srna  17.05.2019.

Američka aviokompanija "Boing" saopštila je da je okončan rad na poboljšanju programa za mlazne avione "737 maks" koji su od marta širom sveta prizemljeni zbog dve smrtonosne nesreće.

U saopštenju se navodi da će objaviti i dodatne informacije radi odgovora na zahteve američke Federalne administracije za avijaciju (FAA) koje obuhvataju i detalje o načinu na koji piloti rukovode kontrolama. "Nakon ispunjenja zahteva 'Boing' će sa FAA raditi na potvrdi probnog leta i predaće konačne sertifikate", dodaje se u saopštenju.

FAA planira sastanak 23. maja u Fort Vortu u Teksasu sa raznim regulatorima vazdušnog saobraćaja iz celog sveta kako bi ih obavestili o reviziji popravke programa "Boinga" i nove obuke pilota. "Boing" još nije predao konačni paket programa na odobrenje FAA.

"Boing 737 maks" prizemljen je nakon pada aviona "Etiopijen erlajnza" kada je poginulo svih 157 putnika i članova posade, samo pet meseci nakon slične nesreće "Lajon era" pri čemu je poginulo 189 osoba. Kompanija je izrazila nadu da će poboljšanje programa i dodatna obuka pilota pomoći u zaštiti od nastanka pogrešnih podataka koji su pokrenili sistem pod nazivom "MKAS" koji je aktiviran prilikom obe nesreće.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/H2tuKiiznsY

Najveće kineske aviokompanije tuže Boing


Tri najveća kineska avioprevoznika podnijeli su tužbe sa zahtjevom za odštetu od američkog proizvođača aviona Boing zbog prizemljenja i kašnjenja u isporuci novog modela "737 maks 8" nakon dvije smrtonosne nesreće, javili su danas kineski državni mediji.

Prema ovim navodima, Čajna saudern erlajnz, Čajna istern erlajnz i Er Čajna tražiće odštetu od američkog proizvođača aviona.

Čajna saudern erlajnz je najveći avioprevoznik u Aziji po veličini flote, Čajna istern je druga po veličini u Kini, a Er Čajna je glavna državna aviokompanija.

U martu ove godine Kina je postala prva zemlja koja je prizemljila model Boing 737 maks zbog dvije tragedije.

Boing 737 maks prizemljen je nakon pada aviona kompanije Etiopijen erlajnz u kojem je poginulo svih 157 putnika i članova posade, samo pet mjeseci nakon slične nesreće aviona komapnije Lajon er u kojoj je poginulo 189 osoba.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=337924)

Nakon brojnih tragedija Boing i Amerikanci izgubili kredibilitet


Reputacija američke Federalne administracije za avijaciju i proizvođača aviona Boing ozbiljno je narušena nakon dvije smrtnonosne nesreće modela 737 maks, piše poslovni portal Blumberg.

Boing 737 maks prizemljen je nakon pada aviona Etiopijen erlajnza, kada je poginulo svih 157 putnika i članova posade, samo pet mjeseci nakon slične nesreće aviona firme Lajon er, pri čemu je poginulo 189 osoba.

Neposredno nakon druge nesreće, Kina je prva suspendovala Boingov model “737 maks“, poslije čega je veliki broj zemalja pratio primjer Pekinga. FAA je to učinila nekoliko dana kasnije, kada je napokon objavila da će i SAD obustaviti letove 737 maksa.

Napori FAA da vrati obnovi svoj ugled dostigli su vrhunac juče, kada je u Fort Vortu u saveznoj državi Teksas sazvan sastanak svjetskih regulatora, uključujući Kinu, EU, Kanadu i Brazil, radi revizije planova da se ponovo dozvoli upotreba 737 maks.

– Poslije nesreća maksa 737, FAA i Boing nemaju nikakav kredibilitet. Evropa i Kina će sigurno preuzeti vodeću ulogu – rekao je analitičar Mohan Ranganatan.

Oklijevanje FAA da objavi prizemljenje Maksa 737 ukazalo je na nedostatak koordinacije u industriji koja je naporno radila na jedinstvenom procesu poput odobrenja leta i kontrole vazdušnog saobraćaja. Konfuzija je Kini dala snažan podstrek, pošto FAA pokušava da se izbori sa optužbama da ozbiljni propusti u dizajnu Maksa 737 nisu na vrijeme uočeni ili objavljeni.

Drugi pokazatelj nedostatka kredibiliteta FAA i Boinga je da se rukovodioci pojedinih vodećih avio-kompanija danas sastaju u Kanadi radi razgovora o problemu sa ovim avionskim modelom.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=338107)

као и код Ф-35, реч је о софтверском проблему који у овом случају утиче на отклон хоризонталних кормила авиона. То је последица непажње, незнања и пустих уверења "а проћи ће и тако, неће се ништа лоше догодити" Руски "Авос", али на амерички начин.

Нажалост пусти профит је превагнуо над безбедношћу људи...

Najveća Severnoamerička kompanija koja koristi hidroavione, Harbour Air iz Vankuvera, je odlučila da sve svoje letelice DHC-2 Biver i DHC-3 Oter modifikuje kako bi koristili elektro motore. Oni su se udružili sa kompanijom magniX koja proizvodi motore i baterije kojima Harbour Air planira da modifikuje svoje letelice.




Izvor: www.airspacemag.com

Boing 737 MAX se vraća u upotrebu u avgustu?


Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA) očekuje da bi se Boing 737 MAX u upotrebu mogao vratiti u avgustu, rekao je čelnik i dodao da će o tome konačnu reč imati regulatori.

MAX 737 prizemljen je širom sveta u martu nakon pada u Etiopiji kad je poginulo svih 157 ljudi u avionu, što je bio drugi pad tog modela aviona u pet meseci.

"Ne očekujemo da će se ponovno vratiti u upotrebu pre isteka 10 do 12 nedelja", rekao je generalni direktor Aleksandr de Žuniak u Seulu. "Međutim to nije u našim rukama. To je u rukama regulatora".

IATA planira da organizuje sastanak sa avio-kompanijama, regulatorima i proizvođačima za 5 do 7 nedelja kako bi razgovarali o tome što je potrebno da se MAX 737 vrati u upotrebu, rekao je de Žuniak.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3259409/avion-smrti-ponovo-polece-evo-kada-se-ocekuje-da-boing-737-maks-ponovo-prevozi-putnike-video)

Спектакуларни лет поводом 50 година „Ербаса”
Аутор: М.Г.четвртак, 30.05.2019.

Ваздухопловни гигант „Ербас”, који производи путничке и војне авионе и хеликоптере, обележава 50 година постојања. Наиме, пре пола века, 1969. године, представници француске и немачке владе су на ваздухоппловној манифестацији у Паризу потписали споразум о заједничком развоју и производњи авиона А300.

https://youtu.be/t38eaM8_MW0

Реч је о првом европском двомоторном путничком авиону намењеном за средње авио линије. Поводом значајног јубилеја покренута је пригодна кампања. Природно, најлепши и најатрактивнији део обележавања годишњице одржаће се у – ваздуху. Почело је спектакуларним групним летом са аеродрома у Тулузу, одакле су полетели актуелни модели из понуде „Ербаса” у пратњи авио акро-групе „Француска патрола”.

Izvor: www.politika.rs

KLM otvara fabriku održivog avionskog goriva


Holandska avio-kompanija KLM sa partnerima, SkyNRG i SHV Energy, najavila je otvaranje prve evropske fabrike za proizvodnju održivog avio-goriva (OAG).

Fabrika, koja će početi sa radom 2022. u Delfzejlu, u Holandiji, kao sirovinu će koristiti lokalni otpad, a emisija ugljen-dioksida biće smanjena za 85 odsto u odnosu na proizvodnju i upotrebu fosilnog goriva, navodi se u saopštenju KLM-a dostavljenom Tanjugu.

Proizvodni pogon, prvi takve vrste u svetu, biće specijalizovan za proizvodnju OAG, bio-gasa i nafte, koristeći kao sirovinu prvenstveno lokalni otpad i ostatke iz drugih industrija, poput upotrebljenog jestivog ulja, a fabrika će za rad koristiti vodonik koji se proizvodi uz pomoć energije vode i vetra.

"Od 2022. godine, fabrika će proizvoditi 100.000 tona OAG-a godišnje, od čega će KLM kupovati 75.000 tona. Ovo će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 200.000 tona godišnje, što je jednako emisijama koje se oslobađaju tokom hiljadu letova KLM-a između Amsterdama i Rio de Žaneira", rekao je Piter Elbers, predsednik i izvršni direktor KLM-a.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=05&dd=29&nav_id=1548065)

Avioni "Britiš ervejza" ponovo lete za Pakistan


Britanska aviokompanija je suspendovala letove 20. septembra 2008. godine, nakon eksplozija u hotelu Mariot u Islamabadu

Aviokompanija "Britiš ervejz" ponovo je pokrenula letove za Pakistan, posle decenije suspenzije, nakon eksplozija bombi u hotelu u glavnom gradu u kojem su poginule desetine ljudi, javljaju pakistanski mediji.

Ministar za avijaciju Gulam Sarvar i drugi zvaničnici Pakistana pozdravili su putnike po sletanju aviona britanske aviokompanije na aerodrom, navela je državna televizija Pakistana, a preneo AP.

Prema navodima agencije, predviđena su tri leta nedeljno između Londona i Islamabada.

Britanska aviokompanija je suspendovala letove 20. septembra 2008. godine, nakon eksplozija u hotelu Mariot u Islamabadu.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:798328-Avioni-Britis-ervejza-ponovo-lete-za-Pakistan)

Boing priznaje još jednu grešku: Neispravni delovi na krilima i drugih aviona?


Boingova noćna mora je veća nego što se mislilo, a verovatno sledi još jedan pad prodaje komercijalnih letelica.

Pored haosa koji su imali zbog isključenja 159 aviona modela 737 Maks, utvrđeno je da letelice "Maks" i "NG" imaju neispravne delove na krilima. Kompanija, čije je sedište u Sijetlu, upozorila je da delovi proizvedeni od strane neidentifikovanog snabdevača imaju "potencijalnu neusaglašenost". Konkretno, reč je o letvicama.

Letvice su pokretne ploče, ugrađene u krila aviona, koje pružaju dodatni lift za vreme poletanja i sletanja. Za njihovo navođenje, odnosno upravljanje, koriste se lamele.

"Dvadeset 737 aviona Maks, i avioni sledeće generacije (NG) imaju "problematične" delove", navodi Boing.

Pored 41 aviona koji su imali određene nedostatke, Boing je upozorio sve aviokompanije koje poseduju avione "737" da prekontrolišu letvice iz predostrožnosti.

Proizvođač će zatražiti od operatera da proveri ukupno 133 NG i 179 Maksa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=03&nav_id=1550313)

Profit globalnih avio-prevoznika biće manja za petinu


Globalne vazduhoplobne kompanije snizile su prognozu dobiti za ovu godinu za 21 posto zbog širenja trgovinskog rata i rasta cena nafte.

Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA), koja predstavlja oko 290 avio-prevoznika ili više od 80 odsto svetskog avio-prometa, saopštila je da se očekuje da ova industrija zabležiti u 2019. godini dobit od 28 milijardi dolara, a ne 35,5 milijardi dolara kako je predviđala u decembru, prenosi Rojters.

"Vaduhoplovne kompanije će i ove godine ostvariti dobit, ali to neće biti laka zarada. Protekcionistički ili izolacionistički politički programi su u porastu”, rekao je generalni direktor IATA-e, Aleksandr de Žinijak na godišnjem sastanku asocijacije u Seulu.

Globalna tržišta akcija su pala u petak nakon što je američki predsednik Donald Tramp neočekivano zapretio carinama na uvoz iz Meksika, što je pojačalo strahovanja da će eskalacija trgovinskih tenzija gurnuti SAD i druge velike ekonomije u recesiju.

Avio-kompanije su prošle godine zabeležile dobit od 30 milijardi dolara, ali su uslovi na tržištu kargo prevoza, koji predstavlja dodatni izvor prihoda za prevoznike, znatno oslabili ove godine.

"Vidite da međunarodna trgovina sada beleži nultu stopu rasta što neposredno utiče na naš kargo promet", rekao je de Žinijak za tv Rojters. a

IATA je izrazila zabrinutost da bi trgovinske tenzije, koje su primorale nekoliko prevoznika u Aziji da obustave ili odlože preuzimanje naručenih teretnih aviona, mogle da se preliju i na tržište prevoza putnika.

Asocijacija predviđa da će rast kapaciteta za prevoz putnika, koji je dostigao 6,9 odsto u 2018. godini, ove godine usporiti na 4,7 posto, pri čemu bi prosečna cena karata trebalo da ostane nepromenjena, nakon prošlogodišnjeg pada od 2,1 odsto.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=04&nav_id=1550537)

https://youtu.be/DYIawJ95VU0

Boing 737 morao hitno da sleti u Moskvu


Avion Boing 737 koji je bio na putu za Berlin, morao je hitno da sleti na aerodrom Vnukovo u Moskvi.

Kako prenosi ruska agencija RIA Novosti, u avionu kompanije “UTair” se nalazio 101 putnik i član posade.

Niko nije povređen.

Agencija navodi da su u 40. minuti leta ispale su maske sa kiseonikom.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/novi-problemi-za-boing-model-aviona-737-morao-hitno-da-sleti-u-moskvu/j06e7sw)

Kinezi zainteresovani za investiranje u Zračnu luku Osijek


Delegacija kineskih invstitora i kinesko-jugooistočno evropske asocijacije CSEBA-a o bišla je Zračnu luku Osijek kako bi procenila potencijale za investiranje.

Oni su, prethodno, održali sastanak u Osječko-baranjskoj županiji sa županom Ivanom Anušićem i njegovim saradnicima, tokom koje su otvorene i nove mogućnosti za saradnju.

Župan Anušić rekao je da dolazak velike delegacije koju predvodi CSEBA govori o ozbiljnosti njihove namere.

"Zanima ih prostor u blizini vazdušne luke s ciljem otvaranja logističkih centara kao i ulaganje u kargo i putničke terminale. Dalji koraci u komunikaciji su prelazak na razgovore s Vladom RH, a iz kineske su delegacije potvrdili da će poslati pismo namere", rekao je župan, a prenosi portal SEEbiz.

Jiang Yu, osnivačica kompanije Z-Run Wellton Industries rekla je da veruje da će vrlo brzo konkretizovati saradnju.

Mario Rendulić, predsednik Predsjedništva CSEBA-e, uveren je da će se ovako Zračnoj luci Osijek "udahnuti novi život".

"Posebno u segmentu teretnog prometa i to je ono gde kineski investitori vide interes".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=06&dd=11&nav_id=1553423)

Rajaner kupio malteškog startap avio-prevoznika


Niskobudžetna vazduhoplovna kompanija Rajaner potpisala je u utorak sporazum s malteškom vladom o kupovini startap kompanije Malta er.

Malta er će poslovati s flotom od šest aviona, koju u sledeće tri godine namerava da poveća na deset. Sporazum omogućuje da se Rajanerovi avioni iz Francuske, Italije i Nemačke presele u malteški registar avio-kompanija, preneo je portal Poslovni dnevnik.

Takvim ulaganjem Rajaner povećava svoje već znatno prisustvo na Malti i pristup tržištima izvan Evropske unije iz Malte, poput Severne Afrike, navodi se saopštenju Rajanera.

Sporazum su u Valeti potpisali izvršni direktor Rajanera Majkl O’Liri i predstavnici malteške vlade, u prisustvu premijera Džozefa Muskata. On je izjavio da će Malta er da nadopuni ponudu usluga Er Malte, vodećeg malteškog avio-prevoznika u vlasništvu države.

"Uprkos glasinama, Er Malta ne samo da je preživela, nego i ostvarila prvi plus u zadnje dve decenije", rekao je Muskat.

Prošlog meseca Rajaner je prijavio pad godišnje neto dobiti za gotovo trećinu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=12&nav_id=1553901)

Direktor Boinga priznao nedostatke na avionu "737 Max"
Tanjug  16.06.2019.

Glavni izvršni direktor Boinga Denis Mulenburg priznao je danas da je ta kompanija napravila "grešku" u rukovanju problematičnim sistemom upozorenja u kokpitu aviona "737 Max", pre pada dva takva modela, u kojima je poginulo 346 osoba.

Mulenburg je obećao transparentnost u radu kompanije u vreme kada ona pokušava da vrati u vazduh "737 Max", koji je prizemljen ranije ove godine širom sveta, prenosi AP. Obraćajući se novinarima u Parizu, Mulenburg je rekao da komunikacija Boinga "nije bila konzistentna", ocenivši da je to neprihvatljivo. Američka Savezna uprava za civilno vazduhoplovstvo okrivila je Boing što, više od godinu dana, nije obavestio regulatore da indikator bezbednosti u kokpitu Maxa nije radio.

Izvor: www.blic.rs

Poskupljuju avionske karte? Uvode se nove takse


Evropske zemlje razmatraju uvodjenje novih taksi u avio-sabraćaju zbog zagadjenja koje proizvodi, što bi značajno poskupelo cene avio-karata.

Već mesecima se u avio industriji raspravlja o uvodjenju ekološke takse, zbog kritika da je komercijalna avijacija odgovorna za veliki udeo ukupne emisije ugljen-dioksida (CO2).

Prema medjunarodnoj organizaciji za civilnu avijaciju (ICAO), radi se o dva odsto ukupne količine ovih izduvnih gasova, dok nevladina organizacija Climate Action Network procenjuje da je u pitanju pet odsto, prenosi podgorički Investitor.

Švedska je već uvela taksu na kerozin koja trenutno iznosi od šets do 38 evra po avio karti, a u ovoj zemlji sve su glasnije prozivke da je "sramota putovati avionom".

Francuska analizira mogućnost da ukine sve domaće letove za koje postoji zamena putovanja vozom kraćim od pet sati.

Belgija i Holandija su početkom godine pokrenule pitanje zagadjenja i očekuje se da će ono biti jedna od tema na sastanku Saveta ministara saobraćaja Evropske unije (EU) u Luksemburgu.

Kako se navodi, ostale zemlje EU takodje pažljivo prate situaciju.

"Postoje različite opcije sistema taksi za zagadjivače i Francuska smatra da ih prvo treba proučiti kako bi se utvrdilo koji sistem je najbolji", saopštio je francuski ministar saobraćaja.

Dodaje se da političari daju prednost taksi na kerozin koji je bio oslobodjen svih taksi još od Kongresa o medjunarodnoj civilnoj avijaciji u Čikagu 1944. godine, kada je najvažnije bilo da se olakša razvoj avio saobraćaja.

Prema poverljivom izveštaju Evropske komisije, koji je nedavno "procurio" u javnost, taksa od 330 evra za 1.000 litara kerozina bi smanjila emisije ugljen-dioksida za 11odsto.

U predlogu zakona piše da jedan let od Pariza do Marselja emituje 178kg ugljen-dioksida po putniku, dok isto putovanje vozom generiše 4.14kg ovog gasa po putniku, prenosi sajt.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=17&nav_id=1555434)

Erbas lansirao novi avion koji treba da "potuče" Boing


Evropski proizvodjač aviona Erbas počeće da proizvodi novi uskotrupni avion dugog dometa.

Kako navodi AP, sa novom letelicom u toj tržišnoj kategoriji, Erbas će "potući" ljutog rivala - Boing.

Erbas je Sajmu avijacije u Parizu, lansirao avion "A321 XLR", koji će kupcima biti dostupan 2023. godine, a moći će, kako je saopšteno, da preleti do 7.560 kilometara.

Šef prodaje Kristijan Šerer nije rekao koliko će koštati razvoj ovog tipa aviona, ali je rekao da će to biti znatno jeftinije od izgradnje potpuno novog aviona, jer je reč o nadogradjenoj verziji postojećeg "A321".

Odmah nakon lansiranja, kompanija Er liz korporejšen iz Los Andjelesa potpisala je pismo o nameri za kupovinu 27 novih Erbasovih aviona.

Agencija AP navodi i da američki Boing razmatra lansiranje novog aviona koji bi po veličini bio nalik "A321 XLR".

Takav avion bi, kako se ocenjuje, popunio "jaz" izmedju Boingovog manjeg modela "737" i većih aviona tipa "777" i "787".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=17&nav_id=1555571)

Boing: Tražnja za avionima će dostići 6.800 milijardi dolara
Tanjug  19.06.2019.

Američki proizvodjač aviona Boing povisio je prognozu tražnje za putničkim avionima u narednih 20 godina za tri odsto, usled snažnog rasta avio-saobraćaja, iako bi globalni geopolitički i ekonomski rizici mogli da poremete takve izglede.

Najveći svetski proizvođač aviona je, na Sajmu avijacije u Parizu, saopštio da predviđa da će u naredne dve decenije isporuka novih aviona dostići 44.040 jedinica, u odnosu na 43.000 koliko je projektovao pre godinu dana, prenosi agencija Rojters. Vrednost tih isporuka bi, po kataloškim cenama, iznosila 6.800 milijardi dolara u naredne dve decenije, umesto prošlogodišnjih predviđanja od 6.300 milijardi dolara.

Reč je o troprocentnom povećanju projekcije za uskotrupne avione, poput onih iz porodice Erbas A320 i Boing 737 MAX, koji je i dalje prizemljen nakon dve fatalne nesreće. Podsticaj tržištu uskotrupnih aviona, vrednom 3.800 milijardi dolara, u velikoj meri pruža snažna tražnja na azijsko-pacifičkom turističkom tržistu, objavio je Boing.

Izvor: www.blic.rs

Na Le Buržeu predstavljeni novi planovi za naslednika Konkorda.

https://youtu.be/VUJ8j9faEQM


Izvor: www.aljazeera.com

Britanci vraćaju Boing iz mrtvih: Izdvojili 24 milijarde $ za "rizične" 737 MAX avione


Posrnulog giganta Boing iz krize u koju je zapao zbog avionskih nesreća, izvući će Britanci.

Kako se navodi na sajtu Boinga, jedna od najvećih svetskih avio-kompanija – IAG grupa, u okviru koje posluju Britiš ervejz i Iberija, spremna je da kupi "rizične" Boingove 737 MAX avione.

Na sajmu "Pariz er šou 2019" u Buržeu, dogovorili su kupovinu 200 letelica. Posao je vredan čak 24 milijarde dolara.

Ovo je prva veća porudžbina za taj Boingov model od kako je flota 737 MAX prizemljena nakon dva katastrofalna pada. Kako se navodi na sajtu boingboing.net, isporuka aviona predviđena je za period između 2023. i 2027.

Izvršni direktor IAG Vili Valš izjavio je da je veoma zadovoljan potpisanim pismom o namerama za kupovinu letelica i istakao da imaju poverenje u Boing i da očekuju da će se avioni u narednim mesecima vratiti u saobraćaj nakon što regulatori to odobre.

Boingove letelice 737 MAX globalno su prizemljene od 13. marta ove godine nakon dve fatalne nesreće u kojima je poginulo 346 ljudi. Boing je od tada primio samo jednu porudžbinu za četiri aviona tog tipa 26. aprila. Pre toga, krajem marta, Lufthansa i Britiš ervejz naručili su ukupno 38 takvih aviona.

Nakon što su porudžbine suspendovane, Boing je smanjio proizvodnju aviona 737 MAX za petinu, odnosno na 42 mesečno umesto 52 kao do tada. IAG je jedna od najvećih svetskih grupacija sa flotom od 582 letelice.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=19&nav_id=1556398)

Qatar Airways najbolja aviokompanija na svetu


Kompanija "Katar Ervejs" (Qatar Airways) dobitnik je četiri nagrade "Skytrax World Airline Awards" koju glasanjem dodeljuju putnici aviokompanijama širom sveta, a ova kompanija dobila je i glavnu nagradu "Najbolja aviokompanija na svetu" čime je postala jedina aviokompanija u istoriji koja je ovo priznanje osvojila pet puta.

Kako se navodi u saopštenju ove kompanije, "Qatar Airways" je treću godinu zaredom proglašena najboljom aviokompanijom na Bliskom istoku, dok je priznanje "Najbolja biznis klasa na svetu" ponela četvrtu godinu zaredom.

"Činjenica da su za 'Skytrax' nagrade glasali putnici čini ih posebno značajnim za sve nas u industriji. Avioindustrija je veoma konkurentna oblast, i ovakva priznanja će nas motivisati za još vece uspehe i radujemo se što ćemo u narednim godinama proizvodima svetske klase prevesti milione putnika", rekao je izvršni direktor "Qatar Airways" grupacije Akbar Al Baker.

Nagrade "Skytrax World Airline Awards" uvedene su 1999. godine kako bi pružile globalnu ocenu zadovoljstva putnika koji glasaju u najvećoj anketi o zadovoljstvu putnika u avio saobraćaju.

Istraživanje je obuhvatilo više od 21 milion korisnika i preko 100 nacionalnosti.

Anketa je pregledana od strane "Skytrax" da bi se identifikovale IP adrese i informacije o korisniku, te izbrisali dupli glasovi, sumnjivi i neprihvatljivi unosi.

Uključeno je više od 300 aviokompanija iz celog sveta.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:801463-PUTNICI-GLASALI-Katar-Ervejs-najbolja-aviokompanija-na-svetu)

Bliski istok - noćna mora za avio-kompanije: Prevelik rizik i previsoki troškovi letova


Tenzije između Amerike i Irana otežavaju avionima letove preko Bliskog Istoka, čiji je vazdušni prostor već problematičan zbog političkog rivalstva ili rata.

Najnovija glavobolja za avioindustriju desila se u četvrtak kada je Iran oborio američku bespilotnu letelicu-drona, što je navelo Saveznu upravu za vazduhoplovstvo da zabrane američkim avio-kompanijama da lete iznad delova Omankog zaliva i Persijskog zaliva.

Američka agencija je zabrinuta zbog pojačanih vojnih aktivnosti i povećanih političkih tenzija u regionu, nakon što je Iran koristio raketu zemlja-vazduh za spuštanje američkog drona koji je leteo u blizini civilnih vazdušnih puteva.

Odmah je usledila reakcija avio-kompanija.


Otkazani letovi

United (UAL) Airlines otkazao je svoj let između Indije i Nevark-a do 1. septembra, dok su prevoznici kao što su Kantas (KABSI), British Airways, KLM i Lufthansa (DLAKF) izjavili da će se pridržavati ograničenja, što znači da će se rute menjati za neke letove glavna čvorišta u Dubaiju, Dohi i Abu Dhabiju, kao i za avione koji prelaze područje na putevima do i iz Azije, prenosi CNN.

Situacija je posebno komplikovana za Emirates, Etihad i Katar Airways, koji imaju veliki broj letova na dugim relacijama od tih aerodroma duž Persijskog zaliva.

Emirati su u petak saopštili da preusmeravaju sve letove sa "područja mogućeg sukoba" i da će napraviti dodatne promene ako to bude potrebno.


Rastući troškovi i rizici

Za komercijalne avio-prevoznike i prevoznike tereta, ograničenja letova podrazumevaju dug put, trošak vremena i novca.
Aviokompanije su izbegavale letenje iznad Sirije u poslednjih nekoliko godina. Ali na različiti način izbegavaju i delove Irana i Iraka.

Građanski rat učinio je da i u Jemenu ima ograničenja od 2015. godine. Avio-kompanije takođe izbegavaju Severni Sinaj, gde se Egipat bori sa islamističkim militantima.


Sve teža situacija

"Bliski istok nikada nije bio složeniji za letove. U poslednjih šest meseci situacija je složenija. Kako god da se krećete put vam je odsečen", rekao je Mark Zee, osnivač OpsGroup-a, organizacije koja prati vazdušni prostor za aviokompanije članice i kontrolore.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=22&nav_id=1557702)

Ryanair planira uvođenje letova ka Zagrebu


Ryanair je početkom ovog meseca prevezao svog četvrtomilionitog putnika na letovima za i iz Hrvatske, od početka letova ka toj zemlji 2006. godine.

Letovi ove avionske kompanije poleću s pet aerodroma u Hrvatskoj iz Zadra, Rijeke, Pule, Dubrovnika i Splita, a u planu im je i nova linija iz Zagreba.

"Ryanair je imao pozitivne razgovore sa hrvatskim ministrom za turizam u vezi sa dugoročnim rastom saobraćaja i razvojem rute na postojećim hrvatskim aerodromima, kao i potencijalnim novim aerodromima kao što je Zagreb", objavila je nedavno kompanija, prenosi portal exyuaviationnews.

Aerodrom Zagreb je i sam izrazio potrebu za povećanjem broja letova niskotarifnih kompanija. Ryanair je, inače, ove godine značajno povećao svoje poslovanje u Hrvatskoj. U letnjoj sezoni uveli su letove ka jedanaest novih pravaca, od kojih je osam na relaciji Zadar - Keln, Eindhoven, Krakov, Hamburg, Bergamo, Nirnberg, Poznan i Prag - kao i po jedan od Dublina do Dubrovnika i Splita, a jedan iz Berlina.

Tako da ova budžetska aviokompanija sada održava 32 linije do Hrvatske.

Novi let do Zadra je promovisan u saradnji s hrvatskom turističkom organizacijom. To je rezultiralo ukupnim rastom operacija aviokompanije za Zadar za 50% sa preko četrdeset nedjeljnih letova održanih u gradu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_id=1558282)

Lufthanzin plan za Eurowings: Smanjuju troškove, smanjuju i letove


Nemačka avio-kompanija Lufthanza predstavila je plan reorganizacije poslovanja svog niskotarifnog avio-prevoznika Eurowings.

Ta avio-kompanija će se u budućnosti fokusirati na letove kratke dužine i smanjiće troškove za 15 odsto do 2022. godine u nastojanju da se vrati na staze profita, saopšteno je iz Lufthanze, a prenosi agencija Rojters. Flota Jurovingsa biće standardizovana i činiće je avioni iz porodice Erbas A320.

Druga Lufthanzina podružnica, avio-kompanija Brasels erlajns, čiji će plan reorganizacije poslovanja biti predstavljen u trećem kvartalu, neće biti integrisana u Jurovings.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_id=1558380)

На продају „Јат Техника” - почетна цена 20,4 милиона евра
понедељак, 24.06.2019.

Министарство привреде објавило је јавни позив за прикупљање понуда за приватизацију предузећа „Јат Техника”, а почетна цена износи 20,4 милиона евра.

„Јат Техника” из Сурчина је предузеће за одржавање и поправке авиона и понуђена је кроз модел продаје капитала, а министарство је позвало заинтересоване да доставе понуде до 31. јула уз уплату депозита од два милиона евра. Како је објављено у извештају овлашћеног проценитеља, највиша вредност „ЈАТ Технике” у распону процењене фер тржишне вредности капитала који се нуди на продају на крају прошле године износи 20.498.762 евра, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

"Bombardijer" prodao avione "Micubišiju"
Tanjug   26. jun 2019.

Kanadski proizvođač aviona i vozova "Bombardier" objavio je prodaju programa regionalnih mlaznih aviona japanskoj kompaniji "Micubiši" za 550 miliona dolara.

Kako se navodi regionalni mlazni avioni su vazduhoplovi sa manje od sto mesta. AP navodi da kompanija želi da izađe iz tržišta komercijalnih aviona, kako bi se fokusirala na biznis letelice i svoj železnički segment. Izvršni direktor "Bombardiera" Alan Belemar je rekao da prodaja označava završetak transformacije njihovog vazduhoplovnog biznisa, dok sa druge strane za "Micubiši" sporazum predstavlja važan korak ka izgradnji snažnih globalnih vazduhoplovnih mogućnosti. Kompanija "Bombardier" je ranije prodala svoj program serije C "Erbasu" nakon što se našla na ivici bankrota.

Izvor: www.novosti.rs

Evropski aerodromi planiraju nultu emisiju ugljenika


Šef Međunarodnog evropskog saveta aerodroma Majkl Kerkloh rekao je da taj savet, koji predstavlja aerodrome iz 45 evropskih zemalja, teži tome da aerodromi postignu nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.

Kerkloh je pred 300 vazduhoplovnih zvaničnika rekao da pokretanje strategije usklađuje evropske aerodrome s Pariskim sporazumom o klimi, stavljajući pitanja klimatskih promena u centar poslovnih odluka.

To je, prema Kerklohovim rečima, "apsolutno moranje" za sve grane privrede.

Prema njegovim rečima, 140 aerodroma kojima upravlja 40 članova Saveta su se pojedinačno obavezali da će postići nultu emisiju ugljenika, a tri švedska aerodroma su to već učinila.

Postavljeni cilj ne obuhvata emisiju ugljenika iz samih aviona.

izvor (http://rs.n1info.com/Biznis/a494960/Evropski-aerodromi-planiraju-nultu-emisiju-ugljenika.html)

Док нисам прочитао ову реченицу мислио сам да је план да их затворе.

П.С
И ваљда угљен-диоксид а не угљеник?

Фта зна нофинар фта је carbon dioxide  а фта carbon. То бре сфе ифто!

Odlažu „boinge 737“ na parkinge
Novosti online   26. jun 2019.

Zbog samog broja aviona koji je spušten na zemlju, „Boing“ ima problema gde da stavi sve letelice, pa pronalazi alternativne načine

https://youtu.be/46InmJexzYg

Zbog problema na senzorima u sistemima za kontrolu leta, svi „boing 737“ avioni prizemljeni su nakon što se nekoliko srušilo. Zbog samog broja aviona koji je spušten na zemlju, „Boing“ ima problema gde da stavi sve letelice, pa pronalazi alternativne načine. U slučaju „Boingove“ fabrike u Rentonu u državi Vašington, broj prizemljenih letelica je toliko da su neki avion odloženi na parking zaposlenih.

Kao što se i može zamisliti, ovakav prizor uopšte nije uobičajen, pa su na društvenim mrežama osvanile brojne fotografije začuđenih prolaznika. Kako Blumberg piše, širom sveta prizemljeno je oko 500 aviona „boing 737 maks“, a stotinak ih je u fabrici u Rentonu.

Izvor: www.novosti.rs

Pronađeni novi problem kod Boinga 737 maks


Američka Savezna administracija za avijaciju /FAA/ pronašla je novi potencijalni rizik koji kompanija Boing mira da riješi na svom modelu aviona "737 maks" prije nego što se ta letjelica vrati u redovan saobraćaj.

Potencijalni rizik otkriven je tokom nedavne probe održane prošle sedmice u simulatoru leta.

Boing zbog toga najvjerovatnije neće održati probu za dobijanje sertifikata do najmanje 8. jula.

- Proces FAA obavlja se radi pronalaženja i ukazivanja na potencijalne rizike. Nedavno smo otkrili potencijalni rizik koji `Boing` mora da riješi - navodi se u saopštenju FAA.

Boing 737 maks, najprodavaniji avion američke kompanije, prizemljen je u čitavom svijetu od katastrofe 10. marta, kada je u Etiopiji poginulo 157 ljudi. U padu ovakvog aviona u Indoneziji samo pet mjeseci ranije poginulo je 189 ljudi.

Mnoge zemlje zabranile su polijetanje i slijetanje ovom Boingovom modelu.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=342246)

Peking: Završena gradnja najvećeg aerodroma na svetu
Tanjug   30. jun 2019.

U Pekingu je završena izgradnja međunarodnog aerodroma Dasing, koji će po broju putnika biti najveći aerodrom na svetu. Aerodrom je udaljen 46 kilometara od centra Pekinga, prostire se na 1,4 miliona kvadratnih metara

https://youtu.be/PeCzNVxzJ4s

Aerodrom je udaljen 46 kilometara od centra Pekinga, prostire se na 1,4 miliona kvadratnih metara, a teritorija na kojoj se nalaze terminali veličine je 25 fudbalskih igrališta, prenose kineski mediji. U toku su još pripreme da aerodrom postane u potpunosti operativan, a predviđeno je da zvanično počne sa radom do 30. septembra.

Aerodrom ima oblik zvezde, a prema pisanju agencije Sinhua, on bi trebalo da rastereti prenatrpani aerodrom u Pekingu. Predviđa se da će do 2025. godine, na godišnjem nivou prolaziti 72 miliona putnika, kao i 620.000 letova, dok su predviđanja da će do 2040. godine godišnje krioz njega prolaziti 100 miliona putnika i 880.000 letova.

Izvor: www.novosti.rs

„Боинг” плаћа 100 милиона долара породицима жртава несрећа
среда, 03.07.2019.

Чикаго - Компанија Боинг је саопштила да је обезбедила 100 милиона долара за више наредних година како би помогла породицама и заједницама погођеним у две несреће на њиховим авионима „737 макс” у којима је погинуло 346 људи. Боинг се суочава са десетинама тужби због несрећа у којима су учествовали његови авиони.

Рођаци погинулих путника авиона компаније компаније „Лајон ер” сложили су се да покушају да до споразума са компанијом дођу посредовањем, али породице путника погинулих у паду авиона „боинг 737 макс 8” компаније „Етиопијан ерлајнз” пре било какве одлуке чекају више сазнања о детаљима ове несреће.

Прелиминарне истраге указују на пресудну улогу новог Боинговог софтвера који је проузроковао падове авиона, а из компаније су саопштили да унапређују овај софтвер, док су сви авиони типа „ 737 макс” приземљени од марта ове године, наводи агенција, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Треба очекивати мејлове од адвоката из Нигерије који ће нудити наследство као најближим рођацима, одштету оод Боинга и сл. уз услов да им се уплати 300 евра за трошкове и пошаљу банковни подаци.

Kažnjen Britiš ervejz, ukradeni podaci 380.000 putnika


Britanski organ zadužen za zaštitu ličnih podataka (ICO) odredio je kaznu od 183 miliona funti aviokompaniji Britiš ervejz posle krađe podataka putnika.

"Iznenađeni smo i razočarani odlukom ICO-a", izjavio je generalni direktor britanske aviokompanije Aleks Kruz i dodao da je Britiš ervejz brzo reagovao na krivično delo krađe ličnih podataka svojih klijenata.

Vili Volš, generalni direktor IAG, matične kompanije Britiš ervejza, izjavio je da će razgovarati sa predstavnicima ICO-a o eventualnoj žalbi na odluku o finansijskom kažnjavaju.

Britiš ervejz je krajem septembra 2018. godine saopštio da je bio meta hakerskog napada, posle kompjuterskog kvara. Kompanija je tada prijavila krađu finansijskih podataka oko 380.000 klijenata.

Potom je mesec dana kasnije navela da se krađa odnosi na podatke 244.000 kliijenata, a ne 380.000. Ukradeni su podaci sa ličnim imenima, kućnom i elektronskom adresom klijenata kao i podaci bankarskih kartica, sa brojem računa, datumom isticanja kartice i zaštićenog koda od tri broja. Kompanija je kasnije saopštila da su ranije ukradeni podaci još oko 185.000. klijenata.

Kazna Britiš ervejzu od tačno 183,390 miliona funti (204 miliona evra) predstavlja 1,5 odsto godišnjeg poslovanja kompanije 2017. godine. Kompanija je ranije navela da će novčano nadoknaditi oštećene klijente. Danas je Britiš ervejz ponovio da nije dobio nijednu informaciju o krađi novca klijenata čiji su podaci ukradeni.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=08&nav_id=1563690)

Francuska uvodi ekološke takse za avionske karte


Francuska vlada saopštila je da će uvesti ekološke takse od 1,50 do 18 evra za avionske karte počev od 2020. godine za sve letove sa francuskih aerodroma, osim za duge letove koji prave pauzu u Francuskoj kao i za letove ka Korzici i francuskim prekomorskim teritorijama.

Ta ekološka taksa će doneti 182 miliona evra, a novac će biti upotrebljen za ekološku saobraćajnu infrastrukturu posebno u železnici, izjavila je ministarka za saobraćaj Elizabet Born.

Ta vrsta poreza će biti za sve aviokompanije.

Za letove unutar zemlje i Evropske unije, iznosiće 1,5 evra za ekonomsku klasu, a devet evra za biznis klasu, navela je ministarka i dodala da će taksa za letove van EU biti tri evra za ekonomsku i 18 evra za biznis klasu.

izvor (http://rs.n1info.com/Biznis/a498492/Francuska-uvodi-ekoloske-takse-za-avionske-karte.html)

Snažne turbulencije u avionu "Er Kanade", 37 povređenih


Zbog iznenadne i snažne turbulencije, u četvrtak je 37 osoba povređeno u avionu "Er Kanade", saopštila je ta kompanija.

Let AC 33 od Vankuvera do Sidneja je preusmeren na međunarodni aerodrom u Honoluluu oko 6.46 po lokalnom vremenu, gde je medicinsko osoblje bilo u stanju pripravnosti i pregledalo povređene.

Portparol "Er Kanade" Piter Ficpatrik izjavio je da je 35 ljudi zadobilo lakše povrede. Taj broj je kasnije porastao na 37, javljeno je iz hitne pomoći u Honoluluu.

Novinarima je rečeno da je 30 ljudi prevezeno u lokalne bolnice — devet sa teškim povredama i 21 sa lakšom povredom. Preostalih sedmoro je odlučilo da ne želi da se prebaci u bolnicu.

Prema navodima zvaničnika, došlo je do povreda vrata i glave, razderotina.

U avionu tipa "boing 777-200" nalazilo se 269 putnika i 15 članova posade i već su bili dva sata ispred Havaja kada je avion pogodila turbulencija, rekao je portparol Ficpatrik.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3588675/snazne-turbulencije-u-avionu-er-kanade-37-povredjenih.html)

"Junajtedovi" 737 maks ostaju na zemlji do novembra
Tanjug  12.07.2019.

Američka avio-kompanija "Junajted erlajns" saopštila je danas da će njeni avioni tipa "boing 737 maks" ostati van rasporeda letova do 3. novembra.

Kako je preneo Rojters, to će dovesti do otkazivanja 2.100 "Junajtedovih" letova u septembru i 2.900 u oktobru. Odluka je očekivana nakon što je kompanija "Boing" 27. juna saopštila da će joj biti potrebno još nekoliko meseci da popravi novu grešku u prizemljenim 737 maks avionima. "Junajted" je ranije prizemljio svojih 14 aviona ovog tipa iz rasporeda letova do početka septembra. Mnoge kompanije širom sveta privremeno su prizemljile "boinge 737 maks" u svojim flotama posle dve fatalne nesreće ovih aviona u Etiopiji i Indoneziji ove godine.

Izvor: www.blic.rs

Чек бре, они знају да ће у два месеца отказати 5000 летова али неће пронаћи неко решење како до тога не би дошло, нпр. изнајмљивање авиона, неки оперативни лизинг или тако нешто?

Da li je došao kraj jeftinim letovima?
Ako se uvede eko porez skočiće cene karata


Iako iza ideje francuske i holandske vlade stoji plemenit cilj, početak oporezivanja goriva na međunarodnim letovima mogao bi značiti kraj jeftinih letova.

Svet je, kako piše Fortune, još nakon Drugog svetskog rata sklopio dogovor da porez na gorivo koje pokreće avione neće postojati kako bi se komercijalizovali letovi avionom.

Ipak, ove sedmice Francuska je najavila uvođenje tzv. eko poreza na letovima prema kojem bi svaki putnik ekonomskog razreda plaćao 1,5 evro za let unutar države, dok bi za međunarodne letove plaćao tri evra, piše Novac.hr.

Ta cena, naravno, bila bi viša za putnike viših razreda.

Ali, Francuska je, jednako kao i Holandija, od Evropske komisije zatražila prekid izuzeća od plaćanja poreza na gorivo za avione, odnosno na kerozin, a taj bi porez, ako bude uveden, bio dodatan na francuski eko porez.

Time ne bi porasle samo cene letova francuskim avio-prevoznicima, nego svim evropskim, a čak i minimalni porez na to gorivo rezultirao bi skokom cene leta unutar Evropske unije za oko deset odsto, dok bi emisije CO2 pale za otprilike 11 odsto.

To je želja sve većeg broja građana, a i Vlada, jer bi se time smanjio broj putovanja avionom, koja su od 2000. porasla za neverovatnih 140 odsto.

Direktan put smanjenja emisija je stoga udarac na samu potražnju

Smanjenje isplativosti avionskih putovanja rezultiraće padom broja putnika i padom štetnih emisija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=15&nav_id=1566635)

Путовало се и пре авиона...Ценим да треба увести те таксе и смањити количину издувних гасова...

Приземљење авиона „737 макс” Боинг кошта 4,9 милијарди долара
петак, 19.07.2019.

Њујорк - Амерички произвођач авиона Боинг објавио је да ће његова добит у другом кварталу бити умањена за 4,9 милијарди долара, услед једнократног трошка који је компанија претрпела због приземљења свог авиона „737 макс” широм света након две фаталне несреће. То ће уједно бити и највећи квартални губитак у историји Боинга пошто компанија наредне недеље објави своје финансијске резултате.

Наиме, укупни трошкови Боинга због смањеног обима продаје, пада производње и исплате одштете породицама жртава две фаталне авионске несреће, износиће 6,6 милијарди долара, а у ту суму, како наводи Раша тудеј, не улазе финансијска средства која ће компанија морати да издвоји за тужбе, које ће, како се очекује, поднети чланови породица страдалих.

Боинг је саопштио да би се „737 макс” могао вратити у употребу на јесен. Тај тип авиона је приземљен након што је један „737 макс” пао у Индонезији у октобру 2018., а други у Етиопији у марту ове године. Погинуло је укупно 346 људи, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Svetsko tržište dronova za civilne namene će se utrostručiti u narednih 10 godina


Svetsko tržište dronova za civilne namene, na kojem dominiraju kineski proizvođači, utrostručiće se u sledećih 10 godina, na 14,3 milijarde dolara.

Međutim, američki zvaničnici upozoravaju na bezbednosne rizike.

Procenjuje se da će tržište ove godine dosegnuti vrednost od 4,9 milijardi dolara, a u idućim godinama podržaće ga postupno otvaranje američkog vazdušnog prostora i pojačana upotreba u komercijalnim industrijama, navodi se u studiji kompanije za analize u vazduhoplovstvu Teal Group.

Objava izveštaja vremenski se poklopila s pojačanim bojaznima američkih vlasti i kompanija za bzbednost, budući da bi Peking preko bespilotnih letelica, proizvedenih u Kini, mogao doći do osetljivih podataka i snimaka.

Kineski proizvođači opremaju tri četvrtine svetskog komercijalnog i potrošačkog tržišta, izjavio je autor studije Fil Finegan iz Teal Grupa.

U maju je američko ministarstvo nacionalne bezbesnosti upozorilo domaće kompanije da bespilotne letelice proizvedene u Kini predstavljaju rizik za njihove podatke, prema belešci koju je analizirao Reuters.

Kineski proizvođač bespilotnih letelica DJI, koji je u središtu kritika, nazvao je bezbednosne bojazni "lažnim" i "pogrešnim".

DJI-jevi klijenti imaju "potpunu" kontrolu nad svojim podacima, naglasio je portparol kompanije Majkl Oldenburg u telefonskom razgovoru.

Vodeći su tržišni segment za bespilotne letelice, pokazuje studija, inspekcije u industriji, najviše u građevinarstvu, energetici i rudarstvu. U tim sektorima se bespilotne letelice koriste, između ostalog, za snimanje pogona, rudnika i dalekovoda.

Na drugom mestu je poljoprivreda, gde se letelice koriste za prskanje useva i analizu polja.

Američka vojska je u 2017. prestala da koristi DJI-ove dronove. Senatska verzija zakona o dozvoli korišćenja u nacionalnoj obrani sadrži odredbu kojom se ministarstvu obrane zabranjuje korišćenje kineskih bespilotnih letelica.

Cape, kalifornijska kompanija koja prodaje softver za dronove bezbdnosnim agencijama, objavila je u sredu da će "obustaviti sve oblike integracije" s DJI-jem i drugim kineskim proizvođačima dronova.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=19&nav_id=1568153)

Međunarodne agencije smanjile izglede kreditnog rejtinga "Boinga"


Međnarodne rejting agencije Fič i Mudis smanjile su sa "stabilnih" na "negativne" izglede kreditnog rejtinga "Boinga", navodeći kao razlog neizvesnost i kašnjenje sa vraćanjem aviona "737 max" u komercijalnu upotrebu.

Revizija je usledila nakon kvartalnog gubitka "Boinga" od skoro pet milijardi dolara povezanog sa prizemljenjem pomenutog tipa aviona nakon dve fatalne nesreće.

U Fiču procenjuju da će konsolidovani dug kompanije porasti za gotovo deset milijardi dolara na 24 milijarde dolara u 2019. godini, i da će dug početi da opada tek pošto se isporuke obnove, prenosi Raša tudej.

"Avion '737 max' će i u 2020. godini nastaviti da bude predmet zabrinutosti u celom sektoru kreditiranja avijacije. Situacija sa '737 max' će smanjiti veliki deo finansijskih rezervi koje Boing ima na sadašnjem rejtingu "A", što će kompaniju učiniti izloženijom nepredvidjenim dogadjajima i dešavanjima u industriji”, ocenjuje Fič.

U međuvremenu, Mudis navodi da će prizemljenje aviona "737 max" trajati duže nego što je očekivano, što će dodatno otežati poremećaje u poslovanju, troškove i obim ulaganja u obrtni kapital.

Mnoge globalne avio-kompanije prizemljile su svoje flote aviona Boing "737 max" od sredine marta, nakon pada ovih letelica u Etiopiji i Indoneziji u kojima je poginulo 346 ljudi.

izvor (https://www.blic.rs/biznis/vesti/medunarodne-agencije-smanjile-izglede-kreditnog-rejtinga-boinga/0ke5xc1)

Kriza za najpoznatije proizvođače aviona: Najveći gubici u poslednjoj deceniji


Američki proizvodjač aviona Boing prijavio je gubitak od tri milijarde dolara u drugom kvartalu, posle smanjenja proizvodnje svog najprodavanijeg aviona 737 max

Boing je smanjio proizvodnju svog najpoznatijeg uskotrupnog aviona 737 max i tokom drugog tromesečja je izvršio rezervisanje sredstva od skoro pet milijardi dolara za pokrivanje troškova, nakon prizemljenja širom sveta koja su usledila posle dva fatalna pada tog modela aviona u Etiopiji i Indoneziji.

Neto gubitak Boinga u kvartalu završenom 30. juna iznosio je 2,94 milijarde dolara, što je najveći gubitak kompanije u proteklih 10 godina, prenosi agencija Rojters i podseća da je u istom periodu godinu dana ranije Boing imao profit od 2,20 milijardi dolara.

Prodaja je pala za 35 odsto na 15,75 milijardi dolara, podbacivši u odnosu na prosečnu prognozu od 18,55 milijardi dolara.

U rezervisana sredstva uračunata je i kompenzacija koju će Boing morati da plati avio-kompanijama za kašnjenje isporuka. Boing je, takođe, saopštio danas da je prvi let njegovog širokotrupnog aviona 777X odložen za početak 2020. godine, zbog problema sa motorom kompanije Dženeral elektrik. Deonice Boinga pale su za jedan odsto u elektronskom trgovanju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=24&nav_id=1569989)

Američka avio-kompanija prekinula letove zbog prizemljenja Boinga 737 Maks


Američka avio-kompanija Sautvest objavila je da prekida letove sa aerodroma u Njuarku, u američkoj državi Nju Džersi.

Do toga je došlo zbog neizvesnosti oko ponovnog poletanja aviona Boing 737 Maks, prizemljenih četiri meseca nakon nesreća u kojima je poginulo 346 ljudi.

Avio-prevoznik koji je, sa 34 letelice, najveći klijent za ovaj avion, takođe je produžio otkazivanje letova predviđenih sa avionom Maks do 5. januara 2020.

"Prekinućemo operacije na međunarodnom aerodromu Njuark i ojačati prisustvo na aerodromu La Gvardija u Njujorku, i to od 3. novembra", saopštio je Sautvest.

Otkazivanje letova do 5. januara objavljeno je samo nekoliko dana pošto je Sautvest naveo da su letovi otkazani do 2. novembra.

Ova američka kompanija je tako postala prva avio-kompanija koja je zvanično navela da njihovi avioni tipa Boing 737 Maks neće leteti ove godine.

"Odlučili smo proaktivno da prilagodimo kalendar letova letelica Maks do 5. januara da bi naše operacije bile pouzdanije za klijente kada rezervišu letove za jesen i zimske odmore", navela je kompanija Sautvest.

Prevoznik je dodao da bi njegova procena vraćana aviona Maks mogla da se promeni zato što odluka o ukidanju zabrane zavisi od Savezne agencije za avijaciju, dok Boing govori o četvtom kvartalu 2019. godine.

Kompanija je navela da je zbog problema sa prizemljenim avionima 737 Maks izgubila 175 miliona dolara u drugom tromesečju.

Navedeno je da u preliminarnim pregovorima sa Boingom još nije postignut dogovor o nadoknadi zbog prizemljenja aviona.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=25&nav_id=1570352)

Boing smanjuje proizvodnju svog poznatog aviona

 
Izvršni direktor Boinga Denis Milenburg izjavio je da bi ova kompanija mogla značajno da smanji, ili čak privremeno prekine proizvodnju letelice 737 Max.

Ovaj model aviona se i dalje proizvodi, iako znatno sporijim tempom nego dosad. Letovi ovim tipom aviona obustavljeni su u Martu, posle dve teške nesreće u Etiopiji i Indoneziji, kada je život izgubilo više od 300 ljudi.

"Dodatno usporavanje ili privremeno zaustavljanje proizvodnje aviona 737 Max nije nešto što želimo učiniti, već alternativa za koju moramo viti spremni", rekao je Milenburg. Nakon ovih fatalnih nesreća proizvodnja je smanjena sa 52 na 42 aviona mesečno. Zbog smanjenje količine proizvodnje došlo je do povećanja troškova u kompaniji koja sada za avionske delove plaća više nego ranije, jer cenu proizvoda određuje količina naručenih proizvoda.


Novi, bezbedniji softver

Nije sigurno kada će avioni 737 Max ponovno leteti, a sada se radi na otkrivanju uzroka nesreće, a veruje se da je to softver koji upravlja sigurnosnim sastavom aviona. Radi se na novom sigurnosnom programu, koji neće biti predstavljen sve do jeseni. I pored trenutne loše situacije, iz Boinga se nadaju da će prvi probni let biti izveden u oktobru. Ipak, sigurno je da 737 max neće leteti do kraja godine, jer posle probnog leta, sledi višenedeljno čekanje na novu dozvolu za poletanje letelica ovog tipa.


Nikad veći finansijski gubici

Zbog zabrane letenja aviona 737 Max, Boing se suočava sa najvećim gubicima prihoda od početka postojanja kompanije, a taj gubitak iznosi nešto malo manje od 4 milijarde dolara u drugom tromjesečju ove godine. Prema procenama, prihodi kompanije su pali 35 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Procene su da će prihodi kompanije nastaviti da padaju, jer su u dužnosti da isplate avio-kompanijama kašnjenje isporuka, a osnovan je fond za porodice žrtava, koji će ukupno dobiti 100 miliona dolara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=25&nav_id=1570260)

Ryanair snižava cene karata


Irski vazduhoplovni prevoznik Ryanair objavio je da planira da snizi cene karata za šest odsto tokom leta.

Razlog za to je prebukiranost u Nemačkoj i strahovanje od efekata Bregzita u Velikoj Britaniji. Ipak, kompanija je zadržala procene profitabilnosti za ovu godinu.

Ryanair je za drugo tromesečje objavio dobit nakon oporezivanja od 243 miliona evra, 21 odsto nižu nego godinu ranije kada je profit iznosio 309 miliona evra.

Ali, i to je bolje od očekivanja s obzirom da su analitičari u anketi Reutersa očekivali 232 miliona evra. Nižu kvartalnu dobit kompanija je pripisala padu cena karata za šest posto, a pojeftinjenje po sličnoj stopi očekuje i u nastavku letne sezone.

Iz tog će razloga prosečna cena karata u godinu dana do kraja marta 2020. godine dosegnuti nižu tačku u predviđenom rasponu od pada za odsto do rasta od jedan odsto.

Uprkos tome, Ryanair je zadržao procene profitabilnosti za ovu fiskalnu godinu koje se kreću u rasponu od 750 do 950 miliona evra. Analitičari očekuju da će Ryanair za ovu godinu iskazati 832 miliona evra dobiti.

"Rezultati za drugi kvartal nisu toliko loši koliko se očekivalo", istakao je Džerald Kho, analitičar Liberuma.

Dodao je kako su prihodi od prodaje karata bilo nešto lošiji od očekivanja, ali su prihodi od dodatnih opcija daleko nadmašili očekivanja. Što se tiče poslovnih očekivanja u ovom tromjesečju, analitičari upozoravaju kako je pre 10-ak dana najavljen štrajk pilota u Velikoj Britaniji i Irskoj i kabinskog osoblja u Portugalu.

Finansijski direktor Nijal Sorohan odbio je da komentariše kako će se ti mogući štrajkovi odraziti na poslovanje, ali je spomenuo kako je "pomalo neobičan" trenutak najavljenog štrajka s obzirom na zabranu leta Boeinga 737 MAX i britansko napuštanje Evropske unije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=30&nav_id=1571809)

Pilot tražio od putnika novac za gorivo: Kad skupite pare - polećemo


Poštovani putnici, sakupite pare za gorivo i polećemo. Tako je pilot iračke avio-kompanije objasnio putnicima kašnjenje pri poletanju sa aerodroma u Tunisu.

Putnici su burno reagovali i odbili zahtev pilota, a račun od 3.000 dolara, na kraju su platili službenici iračke ambasade.

Molba pilota iračke avio-kompanije Iraki ervejz da putnici skupe 3.000 dolara za gorivo kako bi mogli da polete ka Bagdadu izazvao je burne reakcije i kontroverze pošto vlasnik te kompanije tvrdi da je čitava priča lažna, te da je avion iz Tunisa poleteo bez problema.

Putnici se, međutim, ne slažu sa zvaničnom verzijom događaja, tvrdeći da im je pilot prišao u čekaonici aerodroma i tražio 3.000 dolara kako bi "odrobio" avion i poleteo ka Bagdadu.

Takav zahtev pilota izazvao je pravu paniku među putnicima, a čitava situacija okončana je pošto je račun za gorivo platila iračka ambasada.

"Bilo je nekih tehničkih i logističkih problema koji su prouzrokovali kašnjenje", saopštila je iračka avio-kompanija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_id=1572179)

Uživajte još malo u jeftinijim aviokartama - sledi poskupljenje


Osnivač kompanije "Viz er" Jozef Varadhi savetuje klijentima da uživaju u niskim cenama karata, jer neće dugo biti jeftine.

Na konferenciji u Beču, on je rekao da očekuje da će "Viz er" iduće godine povećati cenu avionskih karata.

"Cene će se stabilizovati", dodao je Varadhi.

Od prošlog proljeća, mađarski avioprevoznik stacioniran je na bečkom aerodromu i iako je zakupnina skupa, Varady kaže da će ova niskotarifna kompanija ostati u glavnom gradu Austrije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_id=1572303)

Erbas udvostručio dobit: Isporučili 389 komercijalnih aviona u 2019.


Dobit evropskog vazduhoplovnog diva Erbas-a se više nego udvostručila u prvoj polovini godine, saopšteno je iz te kompanije.

To se uglavnom pripisuje povećanoj proizvodnji aviona modela A320.

Neto dobit u prvom polugodištu 2019. dostigla je 1,2 milijarde evra, u poređenju s 496 miliona evra u istom razdoblju prošle godine.

"Polugodišnji finansijski rezultati uglavnom odražavaju porast proizvodnje aviona modela A320 i prelaza na profitabilniju NEO verziju, kao i dalji napredak u finansijskom proračunu aviona A350. I dalje beležimo dobru potražnju za našim konkurentnim proizvodnim portfeljem, uključujući novi A321XLR, što je pokazalo i snažno odobravanje tržišta na aero sajmu Le Bourget", izjavio je direktor Erbasa Gijom Fori.

Međutim, rekao je da je druga polovina godina u pogledu isporuka, a posebno slobodnog novčanog toka, i dalje izazovna.

Kompanije je isporučila ukupno 389 komercijalnih aviona tokom prvih šest meseci ove godine, u poređenju s prošlogodišnjih 303.

Cilj je dostići između 880 i 890 isporuka tokom cele 2019. godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_id=1572342)

Sledi otpuštanje: Avio-prevoznik ima 500 pilota i 400 članova posade viška


Avio-kompanija Rajaner ima 500 pilota i 400 članova kabinskog osoblja više nego što je potrebno, rekao je direktor Majkl O'Liri u video-poruci zaposlenima.

Ukidanje radnih mesta biće najavljeno narednih nedelja, naveo je O'Liri.

Njegova izjava dolazi manje od dve godine nakon što je ta najveća evropska niskotarifna avio-kompanija bila prisiljena da otkaže na stotine letova, delom i zbog nedostatka pilota.

Irska kompanija je u ponedeljak prijavila oštar pad dobiti, a ranije ovog meseca je prepolovila planove rasta za narednu godinu zbog kašnjenja isporuka Boingovog aviona 737 maks, podseća agencija Rojters.

"Nadamo se da ćemo sačuvati što više radnih mesta, ali sada moramo odgovoriti i reagovati brzo na kašnjenje isporuka aviona 'maks' i pretnju Bregzita bez dogovora krajem oktobra", naveo je u video-poruci O'Liri.

On je dodao i da će se otpuštanja realizovati krajem septembra i ponovo nakon Božića.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_id=1572430)

Zabrana noćnih letova: Kazna 1.000 evra


Zbog zagađenja bukom, koju stvaraju avioni koji lete noću iznad Budimpešte, uskoro će noćni letovi iznad mađarske prestonice biti u potpunosti zabranjeni.

To će biti regulisano amandmanima na zakon o vazdušnom saobraćaju, najavio je gradonačelnik Budimpešte Ištvan Tarlos, prenosi MTI.

Najavljenim amandmanima biće regulisana zabrana letova sa međunarodnog aerodroma "List Ferenc", u periodu od ponoći do pet sati ujutru.

Izmenama će biti predviđena kazna do 1.000 evra za letove koji se obavljaju u tom periodu, a broj mesta za praćenje nivoa buke biće više nego udvostručen - sa sadašnjih šest na 13.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=01&nav_id=1572808)

Neuspešna prodaja JAT Tehnike - nije dostavljena nijedna prijava


Ministarstvo privrede Srbije objavilo je da je prodaja JAT Tehnike proglašena neuspešnom, jer nije dostavljena nijedna prijava za učešće u javnom nadmetanju.

Poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju JAT Tehnike objavljen je 24. juna, a zainteresovani su mogli da se jave do 31. jula, navedeno je na sajtu Ministarstva privrede.

Komisija za sprovođenje postupka prikupljanja ponuda za javno nadmetanje je 1. avgusta konstatovala da do isteka propisanog roka nije dostavljena nijedna prijava za učešće u postupku.

Početna cena za prodaju JAT Tehnike, preduzeća za održavanje i popravke aviona, iznosila je 20,5 miliona evra, a zainteresovani je trebalo da uplati depozite od dva miliona evra.

Kako je objavljeno u izveštaju ovlašćenog procenitelja, najviša vrednost JAT Tehnike u rasponu procenjene fer tržišne vrednosti kapitala koji je bio ponuđen na prodaju na kraju prošle godine iznosila je 20.498.762 evra.

Predmet prodaje bilo je 99,3 odsto ukupnog kapitala JAT Tehnike, od čega je najviše kapitala u vlasništvu Republike Srbije - 95,4 odsto, a po nekoliko procenata su vlasništvo republičkog PIO fonda, odnosno Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, dok vlasništvo ispod jedan odsto imaju Nacionalna služba za zapošljavanje, Opština Pećinci i Opština Aranđelovac.


izvor (http://rs.n1info.com/Biznis/a504522/Neuspesna-prodaja-JAT-Tehnike.html)

Rekordan broj putnika prošao kroz splitski aerodrom


Splitski aerodrom u julu je zabeležio rekordnih 723.000 putnika što je oko četiri odsto više nego prošle godine.

U 2018. godini u istom periodu kroz taj aerodrom prošlo je 695.000 putnika.

Mate Melvan iz splitskog aerodroma rekao je da su poslednji julski i prvi avgustovski vikend najjači po broju putnika, prenosi Novac.hr.

Rekord od 723.000 putnika koji je zabeležžen u julu značajan je i po tome što je splitski aerodrom prvi put premaššio brojku od 700.000 putnika.

Splitska trajektna luka takođe beležži gust putnički saobraćaj, te se po rečima Danijele Ivanović iz Jadrolinije u tri dana vikenda očekuje oko 90.000 putnika i 17.000 vozila.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573609)

VB: Otkazani letovi zbog problema s kompjuterom


Britanska avio-kompanija Britiš ervejz otkazala je desetine letova s aerodroma u Londonu nakon što je sistem za prijavu karata imao problem s kompjuterima.

Kompanija je saopštila da je "sistemski problem" izazvao odlaganje i otkazivanje letova sa aerodroma Hitrou, Getvik i London siti, prenosi AP.

Otkazan je 81 let sa aerodroma Hitrou, dok je na Getviku otkazano 10 letova, a više od 200 je odloženo.

Kompanija je navela da putnici mogu da ponovo rezervišu kartu za neki drugi dan.

U maju 2017. godine došlo je do sličnog problema kada je kompanija takođe imala problem sa kompjuterima i to je potrajalo tri dana.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=07&nav_category=78&nav_id=1574889)

Rajaner sledeće godine zatvara jednu svoju bazu


Irska niskotarifna avio-kompanija Rajaner je odlučila da od sledeće godine zatvori svoju bazu na Međunarodnom aerodromu Faro na jugu Portugalije.

To će rezultirati gubitkom od najmanje 120 radnih mesta.

To je danas saopštio sindikat kabinskog osoblja SNPVAC, koji je za period od 21- 25. avgusta zakazao štrajk.

Rajaner je u obaveštenju sindikata o zatvaranju baze iz koje leti deset njegovih aviona tokom letnjeg perioda, naveo da je ta odluka posledica sveobuhvatnijih planiranih rezova usled slabije zarade avio-kompanije, prizemljenja Boingovog aviona 737 max i zabrinutosti zbog Bregzita, izjavio je predsednik SNPVAC Fernando Gandra.

"Trenutak nam se čini krajnje čudnim jer dolazi samo nekoliko dana uoči našeg štrajka u Portugaliji i u uslovima kada kompanija govori zaposlenima da je broj putnika porastao za devet odsto u julu u odnosu na godinu ranije", dodaje šef sindikata.

Portparol Rajanera nije želeo ni da potvrdi ni da negira zatvaranje baze, ali je rekao, kao što je ranije najavljeno, da će brojne baze Rajanera biti ukinute ili zatvorene ove zime, uglavnom zbog kašnjanja u isporuci do 30 Boingovih aviona 737 max.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=07&nav_id=1574923)

Čak 11 aerodroma iz eks SFRJ zemalja među top 200: Beogradski zauzeo najbolju poziciju


Jedanaest aerodroma iz bivše Jugoslavije rangirano je među 200 najprometnijih na svetu tokom prve polovine ove godine.

Jedan od njih je na listi u prvih 100 i to je Aerodrom Nikola Tesla.

Beogradski aerodrom zauzeo je 94. mesto ove liste kao najprometniji sa 2.612.981 putnikom, 27.879 polazaka aviona i 8.786 tona tereta prenetog u periodu od januara do juna, pokazuju podaci Međunarodnog saveta aerodroma (ACI), prenosi portal EX-Yu aviation news.

Time je pretekao Gradski aerodrom u Londonu, aerodrome Vilnius i Tbilisi, a ispred njega su aerodromi u Bergenu, Solunu i Bilbau.

Zagrebački aerodrom zauzeo je 116. mesto sa 1.529.281 putnikom, 19.206 polascima aviona i 4.069 tona tereta. Iako je bio boli od Tirane, Kišinjeva i Firence, zaostao je za Trevisom, Vroclavom i Veronom.

Zračna luka Split nastavila je da popravlja svoj položaj među evropskim aerodromima, postajući 131. najprometniji aerodrom na kontinentu u prvoj polovini godine.

Potom su sledili Dubrovnik (134.), Skoplje (135.), Priština (136.), Ljubljana (146.), Podgorica (166.), Sarajevo (173.), Tivat (175.) i Zadar, koji su zauzeli 184. mesto.

Od glavnih evropskih gradova Sarajevo je imalo najmanje putničkog saobraćaja, dok su London, Pariz, Amsterdam, Frankfurt i Madrid bili najprometniji na kontinentu.

Iako je na svih jedanaest aerodroma iz bivše Jugoslavije u prvih 200 u Evropi broj putnika porastao tokom prve polovine godine u odnosu na prošlu, svi su registrovali pad količine prerađenog tereta, sa izuzetkom Skoplja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=10&nav_id=1575981)

А где је ту аеродром на Крку? Приштина је јако добро пласирана.

Mislim da je zato što Priština ima promet cele godine, verovatno su tu uračunati i UNMIK i NATO letovi, albanci imaju broju ekonomsku emigraciju, pretpostavljam da su to neki od razloga.

Za Krk ne znam, pretpostavljam da je najviše aktivan tokom letnje sezone, blizina aerodroma u Puli i sl.

Leti se uglavnom za Švajcarsku, Nemačku i Švedsku.

Rajaner ugovara uvođenje letova iz Mostara

 
Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona u BiH izrazila je spremnost da pruži finansijsku podršku uvođenju rajanerovih letova iz Mostara.

Očekuje se da najveći evropski avio-prevoznik uskoro potpiše ugovor sa mostarskim aerodromom da bi počeo da posluje iz tog grada tokom letnje sezone 2020. godine.

Na sličan način taj kanton je odobrio sporazum o subvencijama sa Evrovingsom 2018. godine, piše portal Exyaviation.

Lou-kost prevozniku odobreno je više od milion evra godišnje do 2023. (računajući i tu godinu), za sezonske usluge letenja iz Dizeldorfa i Štutgarta.

Ovaj kanton takođe pruža finansijsku podršku radi održavanja linija Kroacija erlajnsa dvaput nedeljno na relaciji Zagreb-Mostar. Taj ugovor procenjuje se na pola miliona godišnje.

Rajaner i Aerodrom Mostar nekoliko su puta pregovarali o saradnji od 2012. do danas. Prethodno je bilo predloženo da taj lou-kost avio-prevoznik uvede letove od Šralroa, Frankfurta i Osla do petog po veličini grada u BiH.

Međutim, takođe postoji veliki potencijal za korišćenje religijskog turizma na linijama do Italije i Poljske.

Očekuje se da Mostar naredne godine postane druga destinacija Rajanera u BiH, nakon Banjaluke. Mostarski aerodrom je trenutno u fazi dovršavanja proširenja zgrade terminala koje je počelo u aprilu. Očekuje se da ono bude završeno u toku narednih nedelja. Taj projekat, vredan skoro pola miliona evra, finansirala je federalna vlada.

Mostarski aerodrom opslužio je 8.489 putnika u prvom polugodištu, što predstavlja pad od 6,4 odsto u odnosu na lane.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=08&dd=17&nav_id=1578945)

Трећи по реду Светски дан хеликоптера
недеља, 18.08.2019.

Водећа компанија у региону за хеликоптерски транспорт „Балкан хеликоптерс” организовала је трећи по реду Светски дан хеликоптера на хелиодрому у Добановнцима.

Према речима Горана Крнете из „Балкан хеликоптерса” овај скуп је још један показатељ да наше ваздухопловство иде напред све брже и брже. Kрнета, који је и пилот, казао је да је Србија од бивших југословенских република најразвијенија хеликоптерска земља и позвао је окупљене да погледају нове хеликоптере који су дошли, а уједно и хеликоптере који су стигли у војску Републике Србије ЕЦ145.

„Србија је сад стала раме уз раме са, да кажем, развијенијим земљама које имају много боље услове и ми смо једна од 10 земаља које организују овакав диван скуп”, рекао је Крнета, преноси Танјуг. Сара Крнета, директорка из „Балкан хеликоптерса”, који је главни организатор овог скупа, позвала је окупљене да уживају разноврсном програму, да виде како се пакује падобран, како изгледа спашавање уз помоћ хеликоптера и да уживају у различитим моделима хеликоптера.

„Ове године, иако је светски дан хеликоптера имамо и један авион, у питању је српска производња авион компаније Аероист у питању је СИЛА 450”, рекла је Сара Крнета. Светски дан хеликоптера је глобални догађај на ком се прославља култура летења хеликоптером, њихова широка примена у спасилачким мисијама, гашењу пожара из ваздуха, путничком и медицинском транспорту, као и бројним другим пољима.

Izvor: www.politika.rs

Štrajk ne ometa rad: Iako deo pilota ne radi, svi avioni Rajanera lete po redu vožnje


Svi letovi avio-kompanije Rajaner ka i s britanskih i irskih aerodroma krenuli su jutros bez poremećaja, uprkos tome što je deo pilota u Britaniji počeo štrajk.

Avio-kompanija je navela da očekuje da će se njen britanski i irski raspored letova odvijati nesmetano i tokom ostatka dana.

Rajaner vodi bitku kako bi sprečio zaposlene od pokretanja radničkih protesta.

Irski sud je u sredu na zahtev Rajanera izdao nalog o zabrani štrajka pilota u sedištu kompanije u Dablinu, ali je londonski sud odbio sličan zahtev za Rajaerove pilote u Britaniji.

Iz Rajanera su saopštili da piloti koji štrajkuju čine manje od 30 odsto osoblja koje upravlja njihovim avionima u Britaniji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=22&nav_id=1580912)

Боинг најавио рекордну производњу модела 737 за 2020. годину
четвртак, 22.08.2019.

СИЈЕТЛ - Америчка компанија „Боинг” обавестила је своје добављаче да ће од фебруара 2020. године наставити да производи свој најпродаванији модел, 737, и то по 57 авиона месечно.

Како су Ројтерсу рекли неименовани извори, „Боинг” је својим добављачима пренео и да планира да до јуна 2020. повећа производњу на рекордних 57 авиона типа 737 месечно. Према речима тих извора, „Боинг” је на састанку 30. јула обавестио својих више од 100 добављача да ови планови ипак зависе од одлуке власти о томе да ли ће, како се очекује, проблематичним моделима „737 маx” издати дозволу да поново могу да лете у последњем кварталу 2019.

Акције „Боинга”, највећег америчког извозника са око 145.000 запослених, порасле су за 4,5 процената, на 355,18 америчких долара по акцији, преноси Ројтерс. Британска агенција подсећа да у својој фабрици у Сијетлу, поред најновијих модела „737 маx”, „Боинг” у мањем броју производи и раније типове 737, као и војне варијанте овог бестселера у цивилној авијацији, преноси Танјуг.

Један од извора Ројтерса изразио је, међутим, скепсу по питању датума које „Боинг” планира за наставак производње модела 737, с обзиром на изузетно строг надзор које су америчке и међународне власти у цивилној авијацији увеле за моделе „737 маx” после фаталних несрећа летелица тог типа у Етиопији и Индонезији.

Ројтерс, такође, подсећа да нема никаквих гаранција о томе када би великом броју „боинга 737 маx”, приземљених широм света после поменутих фаталних несрећа, могла да буде издата дозвола да поново лете.

Izvor: www.politika.rs

Prosečna staros aviona u svetu je 12 godina - Evo iz koje zemlje su "najmlađi"
SEEbiz  23.08.2019.

"Najmlađe" flote komercijalnih aviona u svetu nalaze se u Aziji s prosečnom "starosti" od 8,5 godina, dok su "najstarije" od prosečno 16 godina u Africi i Okeaniji, pokazala je najnovija analiza kompanije "ch-aviation".

Tu analizu je, kako napominju, švajcarska kompanija sa zagrebačkom adresom objavila uključujući imena svetskih prevoznika s najmlađim flotama, mereno u prosečnoj starosti flote aviona. Analiza podataka više od 30 hiljada aktivnih aviona u komercijalnom prevozu (putničkom i teretnom) pokazala je da je prosečna starost aviona u svetu 12 godina, navodi se u saopštenju.

Globalno gledano, na vrhu liste je prevoznik "Norwegian Air Sweden", čija je mala flota od pet aviona najmlađa u svetu, prosečno manje od godinu dana odnosno 0,74 godine. Sledi "Wizz Air UK", čijih je deset aviona prosečno staro 0,9 godina, a treći je još jedan prevoznik iz "Norwegian grupe - Norwegian UK", s 13 aviona prosečno starih godinu dana.

Među velikim avionskim prevoznicima s više od 50 aviona najmlađu flotu od prosečnih 3,2 godine ima vijetnamski prevoznik "VietJetAir", koji ima ukupno 60 aviona, dok među vrlo velikim prevoznicima s više od sto aviona prvo mesto po mladosti flote drži ruski "Aeroflot" čijih je 250 aviona prosečno staro 4,7 godina. Čelnik "ch-aviationa" Thomas Jeger kao zanimljivu pojavu ističe i da najmlađe flote u Evropi pripadaju prevoznicima koji posluju kao brendirane ispostave prevoznika. "Neizvesnost bregzita, snižavanje operativnih troškova i niz drugih razloga uzrok su stvaranju ispostava u drugim zemljama i u mnogim slučajevima i seljenju aviona u registar tih zemalja", rekao je Jeger.

Inače, najmlađe flote komercijalnih aviona na svetu su u Aziji, a listu na tom kontinentu predvodi niskotarifni prevoznik "flyadeal" iz Saudijske Arabije, čijih je 11 aviona prosečno staro 1,3 godine. U Južnoj Americi najmlađu flotu ima niskotarifni prevoznik, čileanski "JetSmarta", s prosečnom starošću aviona od 1,6 godina, dok u Africi najmlađim avionima prosečno starim 4,3 godine leti kenijski prevoznik "Jambojet".

U Severnoj Americi, najmlađim avionima prosečno starim 3,9 godina lete kanadski prevoznik "WestJet Encore" i "Frontier Airlines" iz SAD, dok najmlađu flotu komercijalnih aviona u Okeaniji od prosečnih četiri godine ima "Air Tahiti" iz Francuske Polinezije, pokazuje analiza.

Izvor: www.blic.rs

Не написаше чији су авиони најстарији... мислим на компаније.

SAS prijavio pad zarade


Akcije skandinavske avio-kompanije SAS jutros su pale za pet odsto nakon što je firma prijavila pad zarade.

Oni su za to okrivili štrajk pilota, visoke cene goriva i konkurenciju sniženih cena.

Prevoznik, koji je delimično u vlasništvu Švedske i Danske, obećao je da će razmotriti dalje smanjenje troškova u 2020. godini i rekao da će se ove godine boriti za ostvarivanje profita, prenosi BBC.

Štrajk u ovoj kompaniji koji se desio između 26. aprila i 2. maja doveo je do otkazivanja oko 4.000 letova, što je pogodilo 370.000 putnika.

Akcije u avio-kompaniji, koja se suočava sa jakom konkurencijom poput Rajaner i Noridžan, ove godine su potonule za više od 40 odsto.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=27&nav_id=1582863)

Drugi pokušaj prodaje Jat Tehnike, početna cena upola manja
Objavljeno: 2.09.2019.
 
Ministarstvo privrede raspisalo je danas јavni poziv za prodaju Jat Tehnike, poslednje kompanije koja je nekada bila sastavni deo Jat ervejza. Ovo je drugi pokušaj da se privatizuje to preduzeće, s obzirom na to da se na prvi raspisani tender nije prijavio nijedan potencijalni kupac. Početna cena je 10,24 miliona evra, što je 50 odsto njene procenjene tržišne vrednosti.

Predmet prodaje je 99,3 odsto ukupnog kapitala Jat Tehnike, a kako je objavljeno na sajtu Ministarstva privrede najviše kapitala je u vlasništvu Republike Srbije - 95,4 odsto, a po nekoliko procenata su vlasništvo republičkog PIO fonda, odnosno Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, dok vlasništvo ispod jedan odsto imaju Nacionalna služba za zapošljavanje, Opština Pećinci i Opština Arandjelovac.

Pravo da učestvuju na nadmetanju imaju domaća i strana pravna lica, čija je pretežna delatnost održavanje i opravka vazduhoplova i to najmanje pet godina u kontinuitetu. Jedan od uslova je i da je ponuđač u prošloj godini ostvario samostalno ili na konsolidovanom novio poslovni prihod od najmanje 40 miliona evra.

Prvi poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju JAT Tehnike, preduzeća za popravku i održavanje aviona, objavljen je 24. juna, a zainteresovani su mogli da se jave do 31. jula. Komisija za sprovođenje postupka prikupljanja ponuda je 1. avgusta konstatovala da do isteka propisanog roka nije dostavljena nijedna prijava za učešće u postupku.

Početna cena za prodaju JAT Tehnike tada je iznosila 20,5 miliona evra, a zainteresovani su imali obavezu da uplate depozite od dva miliona evra.

Kako je objavljeno u izveštaju ovlašćenog procenitelja, najviša vrednost JAT Tehnike u rasponu procenjene fer tržišne vrednosti kapitala iznosila je 20.498.762 evra.

Izvor: www.insajder.net

Boing 737 Maks neće leteti tokom decembra


Boingov avion 737 Maks neće leteti tokom božićnih praznika zbog nerešenih pitanja sa organima za kontrolu bezbednosti avio-saobraćaja, piše "Volstrit žurnal".

Prema pisanju tog lista, regulatori Sjedinjenih Država,. Evropske unije, Brazila i drugih zemalja žalili s se da američki proizvođač na brifingu u avgustu nije objasnio tehničke detalje niti je odgovorio na specifična pitanja o modifikaciji kompjutera koji kontrolišu let tog aviona.

Zbog toga će Boing morati ponovo da iznese dokumente u kojima su opisane predložene izmene softvera, saznaje "Volstrit žurnal" iz neimenovanih izvora.

Problematični avion prizemljen je od marta ove godine nakon dve katastrofalne nesreće u kojima je život izgubilo 346 ljudi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585475)

Niskotarifna avio-kompanija u krizi: Traže preko 300 miliona dolara od akcionara


Norveška niskotarifna avio-kompanija Norvidžan er zatražila je od imalaca obveznica tog avio-prevoznika da joj produže ročnost otplate duga za do dve godine.

Ova kompanija je, posle Rajanera i Viz era, treći najveći evropski niskotarifni prevoznik po broju putnika, ali se tokom svoje ubrzane ekspanzije susrela sa ogromnim gubicima i visokim dugom, navodi britanska agencija Rojters.

Norveška avio-kompanija je bila primorana da traži tri milijarde kruna (335 miliona dolara) od svojih akcionara u ovoj godini.

Ukoliko imaoci obveznica prihvate revidirane uslove, ročnost obveznica, koje dospevaju u decembru 2019. i avgustu 2020. godine, u ukupnom iznosu od 380 miliona dolara, bila bi produžena do novembra 2021. i februara 2022. godine.

Operativne performanse zaduženog avio-prevoznika poboljšale su se od sredine jula, ali je njegov obrtni kapital ove godine smanjen zbog tekućih problema oko rada motora trent 1000 i prizemljenja flote Boingovih aviona tipa 737 max.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585582)

Da li prolazi vreme jeftinih letova?


Kazneni porez za avionske karte jeftinije od 50 evra – za to se zalaže jedan nemački političar.

Pritom avionska karta na nisokobudžetnim letovima najčešće košta više nego što vam se na prvi pogled čini…

Prvih devet mesta na listi deset najvećih emitera ugljen dioksida u Evropi ne predstavlja nikakvo iznenađenje: sve redom termoelektrane na mrki ugalj, od toga sedam u Nemačkoj.

Na desetom mestu ipak nije proizvođač struje, već druga najveća avio-kompanija u Evropi: Rajaner. A upravo ta niskobudžetna kompanija znatno doprinosi tome da se u Evropi, ali i širom sveta toliko veliki broj ljudi odlučuje za putovanje avionom.

Poslanici bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u nemačkom Bundestagu žele da se tome stane na kraj:

"Karta od devet evra za letove u Evropi nema nikakve veze ni sa tržišnom privredom, ni sa zaštitom klime", kaže Aleksander Dobrint (CSU) za list Bild.

Na avionsku kartu koja košta manje od 50 evra bi, prema njegovom mišljenju, trebalo uvesti "kazneni porez". To jeste doduše gotovo nemoguće, ali se uprkos tome postavlja pitanje: da li je vreme jeftinih letova završeno?


Karte su već poskupele

Istorijski gledano, niskobudžetne avio-kompanije proizvod su Evropske unije koja je od 1987. godine u više navrata liberalizovala evropski avio-saobraćaj i omogućila da na tržište stupe privatnici.

Potrošači su se tokom godina navikli na niske cene, ali odnedavno je situacija na tržištu niskobudžetnih letova ipak postala komplikovanija. Kompanije poput Er Berlina, Germanije ili WOW Era u jednom trenutku više nisu mogle da idu u korak s drugima i – proglasile su bankrot.

Karte su već poskupele, potvrđuje Frank Fihert, profesor turizma i saobraćaja na Visokoj školi Vorms.

"Pogrešna je ideja da svako može da leti za 9,99 evra. Tu cenu u stvari plaća veoma mali broj ljudi, a i oni za povratni let verovatno plaćaju znatno više", kaže on.

Kada je reč o takvim promotivnim cenama, obično se radi o malom kontigentu karata koje se finansiraju preko znatno skupljih, preostalih karata.

U Rajaneru prosečna cena karte po letu iznosi 40 evra, a najčešće bi tu trebalo uračunati i dodatne usluge kao što su prtljag ili rezervacija sedišta.

Prosečno po letu to iznosi 15 evra.

"Ako sa Rajanerom letite na neku destinaciju i natrag, u proseku plaćate 110 evra", tvrdi Fihert.

"Cena od 9,99 evra, kao i svaka primamljiva ponuda, ima jak reklamni efekat. Kupac zna da Rajaner uvek ima ponude za 9,99, ali kad pronađe najpovoljniju cenu od 29,99 on je uprkos tome kupi", kaže on.

Naravno, što je vreme leta bliže, to su i cene veće.


Kako oporezovati letove?

U avio-saobraćaju postoje veoma visoki, fiksni troškovi – na primer za same avione, za personal ili gorivo. Zbog toga kompanije mogu da profitiraju samo ako su avioni dobro popunjeni. Na troškove po putniku, recimo na aerodromske takse, otpada samo mali deo cene karte, objašnjava Fihert. Pored toga, Nemačka, recimo, naplaćuje porez na avio-saobraćaj u iznosu od 7,38 evra do 41,49 na dužim rutama.

Kada je reč o letovima unutar same Nemačke, to je još i 19 odsto poreza na dodatu vrednost (PDV). Letovi u inostranstvo toga su oslobođeni. Ako bi Nemačka jednostrano uvela PDV na međunarodne letove, nemački aerodromi našli bi se u nepovoljnijem položaju u odnosu na recimo Amsterdam, London ili Brisel, pre svega kada je reč transfernim letovima:

"Letovi bi u velikoj meri bili preusmereni", kaže Fihert.

Poreze na dodatu vrednost uvek su određivale same članice EU i stope se razlikuju od države do države. Umesto toga, već dugo se zahteva uvođenje zajedničkog poreza na kerozin. Tu mogućnost preispituje i Evropska komisija. Ali kada je reč o porezu, onda u Savetu EU važi princip da s tim moraju da se slože sve zemlje. A teško da bi države na Sredozemlju, koje su destinacije za odmor, pristale na uvođenje tog poreza:

"Grčka se takmiči sa Turskom kao turističko odredište. Oni bi doduše imali prihode od poreza, ali i smanjenje priliva turista".

Zbog toga profesor smatra da je pre moguće formiranje nekakve "koalicije voljnih".

"U ovom trenutku su neke evropske zemlje za to, naročito Holandija, Francuska, ali i Švedska. One bi mogle preko bilateralnih ugovora zajednički da uvedu porez na kerozin – ali to bi imalo smisla samo ako bi u tome učestvovale i neke od zemalja sa velikim vazdušnim saobraćajem. Dakle i Nemačka.


Letenje i klima

Porez, a time i veće cene, bili bi instrument u borbi protiv negativnog uticaja avio-saobraćaja na klimu. Avio-industrija i dalje snažno raste u čitavom svetu, ali se želi da se od 2020. godine taj rast učini klimatski neutralnim. Električni avioni, obnovljiva goriva ili procesi tipa "power to liquid" u kojima se potrošnjom energije stvaraju sintetička goriva.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=03&nav_id=1585998)

https://youtu.be/-6qa1OQo8Tk

Piloti Britiš ervejza počeli štrajk: Otkazani skoro svi letovi


Aviokompanija Britiš ervejz (British Airways) saopštila je da je otkazala skoro sve svoje letove u Velikoj Britaniji prvog dana štrajka pilota.

"Nemamo drugog izbora nego da otkažemo skoro 100 odsto letova", navela je uprava britanske aviokompanije.

Štrajk bi mogao da pogodi nekoliko desetina hiljada putnika pošto kompanija dnevno obezbeđuje oko 850 letova u Velikoj Britaniji, sa većinom polazaka sa londonskih aerodroma Hitrou i Getvik.

Aviokompanija Britiš ervejz se suočava sa štrajkom pilota pošto je prošle nedelje odbila nastavak pregovora sa sindikatom Balpa.

Piloti su ranije najavili štrajk u ponedeljak i utorak, kao i 27. septembra, zbog neslaganja oko plate.

Britiš ervejz nije jedina aviokompanija koja se suočava sa štrajkom nezadovoljnog osoblja. Irski Rajaner (Ryanair) je najavio štrajk u septembru, dok je francuski Er Frans (Air France) bio suočen sa štrajkom 2018. godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=09&nav_id=1588683)

Indija planira da proizvodi ruske avione Il-114


Indija planira da uspostavi lokalnu proizvodnju ruskih putničkih aviona Il-114 i ponudi ih lokalnim avio-kompanijama kao regionalni avion.

To je saopštio Šri R. Madhavan, izvršni direktor vodećeg indijskog proizvođača aviona "Hindustan aeronautiks", u intervjuu za "Tajms of Indija“.

Prema njegovim rečima, indijski proizvođač aviona potpisao je sporazum o poverljivosti podataka sa kompanijom "Iljušin" za tehničko održavanje ovog aviona za njegove kupce iz Indije i susednih zemalja.

Madhavan je napomenuo da je Il-114 idealna zamena za regionalne turbopropelerne avione koji se danas koriste u Indiji.

"Il-114-300 ima motore kompanije ’Prat end Vitni‘ (američki proizvođač avio-motora), ima moderan enterijer i zapadnu opremu. Iako nameravamo da započnemo sa servisiranjem ovog aviona, planiramo da ga proizvodimo ovde u Indiji, ako bude imao dobro tržište", dodao je direktor kompanije.

"Izgledi za sklapanje aviona u Indiji konačno će se znati za tri do četiri godine", dodao je.

Putnički avion Il-114-300 predviđen je za lokalne letove i predstavlja modernizovanu verziju aviona sa turbopropelerskim motorom Il-114, piše Sputnjik.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=14&nav_id=1591132)

"SAD ne žele dogovor sa EU oko subvencija u avio-industriji"


Evropska unija poziva Sjedinjene Države da odlože trgovinske sankcije i da umesto toga potraže rešenje sa Unijom za sporazum o subvencijama u avio-industriji.

Vašington je pokazao da ne želi da razgovara, izjavila je evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrem.

"Smatramo da, kako stvari stoje, danas imamo u svetu dosta tarifa. Američki predsednik voli da sklapa sporazume, pe smo ponudili da pokušamo da postignemo sporazum kako bismo pronašli uzajamno rešenje", rekla je Malmstremova na konferenciji za novinare, a prenosi agencija Rojters.

Prema njenim rečima, "SAD za sada, nažalost, nisu iskazale spremnost za pregovore, bar dok ne uvedu svoje tarife, što će verovatno uskoro i učiniti".

Sporazum između EU i SAD bi, kako je dodala, mogao poslužiti kao obrazac koji će drugi slediti kako bi stvorili ravnopravne uslove na tržištu.

"Znamo da i drugi veliki igrači u svetu, poput Rusije i Kine, ali i drugi, takođe subvencionišu svoju civilnu vazduhoplovnu industriju", rekla je Malmstremova.

Svetska trgovinska organizacija (STO) odobrila je zahtev SAD za uvođenje tarifa na evropsku robu, tvrde izvori upoznati sa situacijom, što je samo delić ishoda 15-godišnjeg spora oko subvencija datih američkom proizvođaču aviona Boingu i evropskom rivalu Erbasu.

STO bi u nedelji koja počinje 30. septembra trebalo da obelodani razmere sankcija.

EU je, međutim, sastavila listu američkih proizvoda u vrednosti od 20 milijardi dolara na koje bi mogla uvesti tarife u sklopu spora oko američkog subvencionisanja Boinga.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=16&nav_id=1592082)

Ekspanzija: Svetu će trebati 47.680 aviona do 2038. godine


Evropski proizvođač aviona Erbas povećao je prognozu tražnje za avionima u narednih 20 godina.

U svom godišnjem izveštaju o perspektivama globalnog avio-tržišta, Erbas predviđa da će se globalna avio-flota više nego udvostručiti do 2038. godine, na 47.680 letelica, prenosi agencija Rojters.

Avio-prevoznici i kompanije za lizing aviona će, kako se očekuje, preuzeti 39.210 novih putničkih i teretnih aviona u naredne dve decenije, što je više u odnosu na prethodno prognoziranih 37.389, jer avio-kompanije žele da iskoriste pogodnost uštede goriva koju nude noviji avioni.

U tražnji za novim avionima prednjačiće Azija, čija je avio-industrija suočena sa procvatom zbog ekspanzije gradova i rastuće azijske srednje klase.

Tražnja iz Kine će, prema očekivanjima, nadmašiti zahteve SAD i Zapadne Evrope, dok Indija i novi proizvođači poput Vijetnama, već beleže najbrži tempo rasta.

Erbas je, međutim, srezao 20-godišnju projekciju rasta avio-saobraćaja, na 4,3 odsto godišnje u odnosu na ranije prognoziranih 4,4 odsto.

Kao razlog usporavanja avio-saobraćaja u ovoj godini Erbas je naveo trgovinske tenzije između SAD i Kine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=18&nav_id=1592932)

Francuski avio-prevoznik lider u ekološkom poslovanju: Sade drveće i ukidaju plastiku


Prema redovnom godišnjem Dau Džouns indeksu održivog (ekološkog) poslovanja, grupa Er Frans-KLM zauzima prvo mesto na svetu.
Avio-grupa Er Frans-KLM dugi niz godina radi na unapređenju održivog poslovanja i kao cilj postavlja održivu budućnost u avio-industriji. Naporan rad na održivosti rezultirao je priznanjem za avio-kompaniju sa najvišim indeksom održivog razvoja.

Već petnaest godina zaredom grupa Er Frans-KLM se nalazi među vodećim kompanijama prema Dau Džons svetskom indeksu održivog razvoja, ali je ove godine napravila veliki iskorak i zauzela prvo mesto kada je avio industrija u pitanju, prenosi portal Aviatica.

Neke od akcija koje su grupi donele ovo prestižno priznanje su: pošumljavanje 312 hektara zemlje u Panami prema KLM-ovom programu CO2ZERO, zatim nabavka Boing 787-10 Drimlajnera, aviona koji proizvodi manje buke i ima manju emisiju ugljen-dioksida, korišćenje biogoriva, ali i odluka da do kraja 2019. godine sa svojih letova izbace 1.300 tona plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu i zamene ih održivim alternativama.

Sveukupno, grupa Er Frans-KLM je smanjila emisiju ugljen-dioksida za preko 20 odsto u odnosu na 2011. godinu, a od marta 2020. KLM čak ukida jedan od dnevnih letova iz Brisela za Amsterdam i to ne iz ekonomskih razloga, već kako bi naveo ljude da više koriste železnicu.

"Danas je Dau Džouns nagradio naš vredan rad i konkretne akcije koje smo preuzeli prethodnih godina svi mi u Air France-u, KLM-u, Transaviji, prepoznavši grupu Er Frans-KLM kao lidera u održivom poslovanju", rekao je Bendžamin Smit, generalni direktor Er Frans-KLM i dodao: "Svi mi u Er Frans-KLM grupi shvatamo društvenu i ekonomsku odgovornost veoma ozbiljlno i neumorno tragamo za novim načinima kako bismo popravili odnos prema okolini svih učesnika industrije, od zaposlenih do putnika."

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=19&nav_id=1592805)

Kina gasi najstariji aerodrom jer u prestonici sprema otvaranje najvećeg avio-čvorišta na svetu


Najstariji aerodrom u Kini, otvoren još 1910. tokom vladavine dinastije Ćing, sprema se da prestane s radom.

Naime, u kineskoj prestonici sprema se otvaranje Međunarodnog pekinškog aerodroma Dasing, budućeg najvećeg aerodromskog čvorišta na svetu, prenosi RT.

Od novog aerodroma, čija je cena 80 milijardi juana (11,3 milijardi dolara) i čija je gradnja trajala pet godina, očekuje se da postane najveći terminal na svetu jer ima površinu od 700.000 kvadratnih metara. Ceo Međunarodni aerodrom Dasing pokriva površinu od oko 47 kvadratnih kilometara, sa četiri piste i 268 mesta za pristajanje aviona.

Ogromni novi aerodrom, lociran na 46 kilometara od Trga Tjenanmen, sprema se da opsluži 45 miliona putnika godišnje dop 2021, i 72 miliona do 2025. godine. Planovi za aerodrom su veoma ambiciozni, pa se tako očekuje da porast kapaciteta dostigne 100 miliona putnika do 2040. godine.

Otvaranje aerodroma zakazano je za 30 septembar, dan pre 70. godišnjice Narodne Republike, koju Kina obeležava 1. oktobra.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=23&nav_id=1594887)

EU otvara istragu o Boingovoj ponudi za preuzimanje dela Embraera


Evropska komisija trenutno preispituje sporazum Boinga i Embraera, što bi trebalo da bude okončano 4. oktobra, prenosi agencija Rojters.

Evropski antimonopolski regulatori trebalo bi da otvore sveobuhvatnu istragu u vezi sa Boingovom ponudom, u vrednosti od 4,75 milijardi dolara, za preuzimanje kontrolog paketa akcija u ogranku za komercijalne avione brazilskog Embraera, tvrde neimenovani izvori.

Sveobuhvatna istraga bi mogla potrajati do pet meseci i pojačati pritisak na Boing da ponudi ustupke radi otklanjanja zabrinutosti u vezi sa zaštitom konkurencije, ocenjuje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=23&nav_id=1594924)

Boing počinje isplatu porodicama 346 žrtava avionskih nesreća


Boing će početi isplatu 50 miliona dolara finansijske pomoći porodicama više od 340 žrtava dve nesreće aviona Boing 737 Maks, objavila je ta kompanija.

Boing će uložiti još 50 miliona dolara u obrazovanje i ekonomsku potporu zajednicama žrtava, prenosi AP.

Svakoj porodici 346 poginulih na letovima 610 Lion Era i 302 Etiopian Erlajnsa, Boing će isplatiti do 144.500 dolara.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=24&nav_category=78&nav_id=1595156)

Najveći na svetu: Svečano otvoren aerodrom "Dasing"


Novoizgrađeni najveći međunarodni aerodrom na svetu "Dasing" danas je u Pekingu svečano otvorio predsednik Kine Si Đinping.

Izgradnja aerodroma počela je 2014. godine, projekat je koštao 11,4 milijardi američkih dolara, a letovi sa ovog aerodroma pokriće 112 destinacija širom sveta.

Prema najavama, aerodrom "Peking Dasing" će do 2021. godine primiti oko 45 miliona putnika, a posle 2025. godine 72 miliona putnika godišnje.

Terminali novog aerodroma su na površini jednakoj oko 100 fudbalskih terena, a čitav kompleks se prostire na 47 kvadratnih kilometara .

Terminal aerodroma "Dasing" je u obliku morske zvezde kako bi putnicima bilo omogućeno da od sigurnosnih provera do najudaljenijih gejtova ne moraju da pešače više od 600 metara, što je oko osam minuta.

Novi aerodrom ima četiri piste i 268 mesta za parkiranje aviona, a od Pekinga je udaljen 45 kilometara, odnosno dvadesetak minuta putovanja brzim vozovima.

Aerodrom "Dasing" otvoren je samo nekoliko dana pred 1. oktobar, kada će Narodna Republika Kina obeležiti 70 godina postojanja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_id=1595779)


https://youtu.be/0Q85mHJqpuE

AFP: Kina kriva za hakerski napad na Erbas


AFP za niz sajber napada izvršenih na Erbas krivi vazduhoplovnu grupaciju za koju obaveštajni izvori sumnjaju da je povezana sa Kinom, prenosi Rojters.

Agencija dodaje da Erbas, drugi proizvođač aviona u svetu, nije za sada odgovorio na zahtev da komentariše izveštaj.

Kompanija je u januaru saopštila da je sajbernapad bio usmeren na njenu bazu podataka.

Prošle godine američki tužioci su saopštili da su kineski obaveštajci i hakeri ukrali informacije o avionskom motoru koji su razvile firme koje snabdevaju Erbas i njegovog američkog rivala Boing.

Prema izveštaju AFP-a koji prenosi Rojters, a koji se poziva na neimenovane obaveštajne izvore, sajbernapadi su poslednjih meseci izvršeni preko francuske konsultantske firme Ekspleo, proizvođača motora Rols Rojsa i dva neimenovana podizvođača Erbasa.

Kako se navodi, u poslednjih 12 meseci na Erbas je izvršeno četiri sajbernapada, a cilj su im, po svemu sudeći, bili motori za vojni transportni avion A400M i putnički avion A350.

U izveštaju AFP-a se ne navodi da li su u tim sajbernapadima pribavljeni željeni podaci. Takođe se kaže da ni obaveštajni izvori agencije nisu utvrdili ko tačno stoji iza njih, mada, zbog načina na koji su izvršeni, sumnjaju da iza njih stoje kineske obaveštajne službe.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=26&nav_id=1596118)

Delta preuzima petinu udela u najvećem latinoameričkom avio-prevozniku


Kompanija Delta erlajns juče je saopštila da planira da kupi 20 odsto akcija LATAM-a, najvećeg avio-prevoznika u Latinskoj Americi.

Druga po veličini avio-prevoznička kompanija u SAD planira da širi poslovanje u tom regionu i investiraće u LATAM 1,9 milijardi dolara putem javne tenderske ponude od 16 dolara po akciji. Osim toga, Delta će investirati 350 miliona dolara za podršku uspostavljanju strateškog partnerstva, koje će dalje biti ojačano time što će Delta imati predstavnike u bordu direktora LATAM-a.

"Transformacija u partnerstvo sa LATAM-om spojiće naša dva globalna brenda, omogućavajući nam da pružimo najbolju uslugu i sigurnost putnicima u Severnoj i Južnoj Americi", rekao je CEO Ed Bastijan.

Kako prenosi Rojters, ovim potezom Delta erlajns prekinuće veze čileanske avio-kompanije sa Amerikan erlajnsom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=27&nav_id=1596453)

Eрбaс месецима на мети хакера, сумња се на кинеске шпијуне
петак, 27.09.2019.

Низ сајбер напада на Ербас у неколико последњих месеци вођен је преко рачуарског систења његових добављача, а безбедносни извори сумњају на Кину, пренео је АФП.

Кина је неколико пута негирала умешаност, а ни министарство иностраних послова ни кинески службени технолошки регулатор нису хтели да коментаришу извештаје. Он је додао да Ербас непрестано прати те претње преко система за откривања и да може да предузме моменталне мере заштите у било којем тренутку.

Прошле године су амерички тужитељи на суду оптужили кинеске обавештајце и хакере да су украли податке о млазном мотору једне неименоване приватне компаније, а претпоставља се да се ради о фирми General Electric-Safran, главном добављачу Ербаса и Боинга. Према извештају АФП-а које наводи неколико неименованих извора, кибернетички напади прошлог месеца на Ербус вођени су преко француског технолошког консултанта  Експлеоа, произвођача мотора Ролс Ројс и двају Ербасових подизвођача који нису именовани. Експлео и Ролс Ројс нису желели да коментаришу оптужбе.

Последњих 12 месеци Ербус је четири пута био на мети кибернетичких напада. Чини се да су хакери покушавали да дођу до података о моторима за војни транспортни авион А400М и путнички авион А350. АФП није јасно рекао јесу ли кибернетички напади довели до крађе података или погодили Ербасове активности. Рекао је како безбедносни извори нису коначно утврдили ко је одговоран за кибернетичке нападе, али да носе обележја скупина повезаних с кинеским обавештајним службама.

Izvor: www.politika.rs

Чуди ме да ниси написали да су Руски...


А зашто уопште пуштају овакве вести ако је ово тачно?

Malo drame nije na odmet. ::)

Највероватније да се повећају буџети за ИТ безбедност...

Er Frans smanjuje količinu ugljen-dioksida na domaćim letovima


Er Frans će smanjiti količinu ugljen-dioksida koji se ispušta tokom letova u domaćem saobraćaju do sledeće godine, kaže izvršna direktorka An Riga.

Ona je rekla da će francuski avio-prevoznik investirati nekoliko miliona evra u projekte kao što su sadnja drveća koje bi neutralisalo ugljen-dioksid kao rezultat oko 500 letova dnevno u Francuskoj.

Ugljen-dioksid je najčešći štetni gas koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva kao što su gas ili kerozin.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=01&nav_id=1598217)

SAD uvode rekordne takse zbog Erbasa, Francuska spremna na odmazdu


Svetska trgovinska organizacija (STO) podržala je danas zahtev SAD za uvođenje tarifa na 7,5 milijardi dolara vrednu evropsku robu.

Tarife su uvedene zbog, kako je saopšteno, nezakonitih subvencija koje su evropske vlade dodelile proizvođaču aviona Erbas.

Odluka kojom se administraciji američkog predsednika Donalda Trampa daje pravo da uvede kontramere Evropskoj uniji usledila je posle presude STO u vezi sa subvencijama Erbasu, donete u maju 2018. godine.

Današnja odluka koja predstavlja rekordnu naknadu koju je STO odobrila nekoj strani, ne okončava dugotrajan transatlantski spor oko aviona. Ta međunarodna organizacija sledeće godine treba da presudi do koje vrednosti robe EU može da uvede taksa, na osnovu druge, posebne odluke donete protiv američke avio-kompanije Boing.

SAD su već objavile plan o uvođenju taksi na uvoz sira, maslina i viskija iz EU, kao i na delove za avione, ali moguće su i promene. Takse SAD ne mogu da stupe na snagu pre sredine oktobra pošto nadležni odbor STO prethodno mora formalno da ih potvrdi. One će verovatno uticati na poljoprivredu i druge sektore evropske ekonomije.

Evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrom reagovala je na odluku STO rekavši da bi EU volela da postigne dogovor o poravnjanju sa SAD kako bi bio izbegnut carinski rat, ali da će odgovoriti ako predsednik SAD Donald Tramp uvede nove takse na proizvode iz EU.

Sesilija Malmstrom je rekla da bi carinski rat samo naneo štetu firmama i građanima s obe strane Atlantika, globalnoj trgovini i avionskoj industriji u osetljivo vreme.

"Ako SAD odluče da uvedu kontramere odobrene od STO, EU će biti stavljena u situaciju u kojoj neće imati drugu mogućnost nego da učini isto", kazala je evropska komesarka.

U presudi STO iz maja 2018. godine navodi se da je pomoć EU Erbasu rezultirala padom prodaje aviona kompanije Boing na tržištima izuzetno velikih aviona.

Ta odluka je bila usmerena na dva aviona: Erbasov model 350XWB, koji je rival Boingu 787, i dabl-deker A380, koji je pretekao Boing 747 kao najveći putnički avion na svetu.

Francuski ministar finansija Bruno Le Me rekao je da je Francuska spremna na odmazdu ako SAD uvedu kaznene trgovinske mere na uvoz iz Evropske unije.

Uvođenje takvih mera bi, prema rečima Le Mera, predstavljalo ekonomsku i političku grešku.

"Sa našim evropskim partnerima bićemo spremni na odlučan odgovor. Prijateljsko rešavanje spora Boing/Erbas je najbolje rešenje, a najviše zbog toga što bi Evropa naredne godine mogla uvesti sankcije SAD", navodi se u saopštenju Le Mera.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=02&nav_id=1598831)

Avione često ometaju laserima
Tanjug   04. oktobar 2019.

Od početka ove godine u Budimpešti zabeleženo je 50 slučajeva ometanja sletanja i poletanja

Piloti aviona koji sleću i poleću sa međunaraodnog aerodroma u Budimpešti "Franc List" žale se na česta opasna laserska ometanja sa zemlje, saopštila je danas Mađarska kontrola letenja. Od početka ove godine zabeleženo je 50 slučajeva ometanja sletanja i poletanja, a polovina njih dogodila se prošlog meseca. Mađarske vlasti očekuju da će učestalost upotrebe lasera porasti narednih meseci. Prošle godine zabeleženo je skoro stotinu slučajeva, prenosi MTI.

Laseri mogu da ometaju pilote sa udaljenosti i do 10 kilometara. Zbog laserskog ometanja, kako se dodaje, dešavalo se ponekad i da kopiloti moraju da preuzmu kontrolu. Maksimalna zaprećena kazna za ometanje aviona je tri godine zatvora, dodala je kontrola letenja u saopštenju.

Izvor: www.novosti.rs

Спор „Ербаса” и „Боинга” – предворје нових трговинских ратова
Аутор: Тања Вујић петак, 04.10.2019.

После одлуке СТО да да за право америчком произвођачу авиона, Вашингтон увео нове царине за европске производе

Сједињене Државе и ЕУ ушле су ове седмице у нову, заоштренију фазу трансатлантских трговинских односа, након објаве Вашингтона да ће колико 18. октобра завести нови режим царина на робу увезену из Европе у вредности од око 7,5 милијарди долара. Америчка одлука да најави нове намете Европљанима уследила је након објављивања пресуде арбитражног тела Светске трговинске организације (СТО) у 15 година дугој парници „Боинга” против „Ербаса”. Наиме, колико у среду, арбитража СТО (са седиштем у Женеви), проценила је да САД имају право да ЕУ разрежу нове увозне тарифе (на широку палету роба), зато што је Европа годинама „незаконито дотирала ’Ербас’”.

Колико од 18. октобра, европски авиони на америчком тржишту поскупеће за 10 одсто, док ће истог дана с оне стране Атлантика 25 одсто постати скупљи ирски и шкотски виски, џемпери од кашмира, британска постељина, алатке, свињетина, разноразни сиреви, јогурт, путер, сушено воће. Већина европских производа на удару нових америчких царина пореклом је иначе из четири државе – носилаца производње Ербаса.

„Ово је велика победа за САД”, истакао је амерички председник Доналд Трамп након објављивања одлуке арбитраже СТО. Европљани истовремено, не крију горчину.

„Америчка одлука је кратковида и контрапродуктивна, донеће штету бизнису и грађанима са обе стране Атлантика, оштетиће ланце снабдевања глобалне авио-индустрије у деликатним временима”, оценила је Сесилија Малмстрем, одлазећи ЕУ комесар за трговину. Малмстремова при том није прецизирала на шта тачно мисли под  „деликатним временима”.

Иначе, завршна фаза баснословног парничења „Боинга” и „Ербаса” одвија се у тренутку када два глобално доминантна произвођача цивилних авиона управо добијају озбиљног конкурента у кинеском „Комаку” (Кинеска корпорација за производњу комерцијалних авиона). Колико до краја године „Комак” планира да почне с изградњом првих широкотрупних C-919 авиона, који су директна конкуренција „Боинговом” 737 макс-8 и „Ербасу” 320, пренело је Блумберг. У међувремену, судско прегањање два западна тандема: Вашингтон–Боинг и Брисел–Ербас, далеко је од завршетка.

Наиме, колико 2004. године, иза америчке тужбе Светској трговинској организацији против ЕУ и „Ербаса” (уследила пошто је број наруџбина за авионе из Тулуза премашио број наручених у Чикагу) и Европљани су пресавили табак. Уследила је идентична тужба ЕУ против Америке и „Боинга” пред Светском трговинском организацијом. Вашингтон је свакојако дотирао „Боинг”, тврде већ 15 година Европљани. Будући да су овом спору САД прве поднеле тужбу, прве су и добиле пресуду ове седмице. Пресуда СТО по тужбеном захтеву ЕУ – према званичним проценама – очекује се „негде почетком идуће године”. У ишчекивању те пресуде СТО, Европљани су већ саставили подужи списак америчких роба (у вредности од око 20 милијарди евра) које планирају да додатно царине чим стигле одлука арбитраже из Женеве. Како ствари сада стоје, та пресуда, по тужби „ЕУ–Ербас” против тима „САД–Боинг”, и није сасвим извесна.

Наиме, колико 10. децембра ове године, трочлано апелационо тело СТО престаће са радом уколико два нова кандидата у међувремену не буду именована и постављена. У међувремену, САД су блокирале покушаје ЕУ да обнови састав апелационог тела СТО, наводи портал „Јуроактив” из Брисела. По мишљењу Вашингтона, Светска трговинска организација је зрела за озбиљне реформе, међу којима одабир чланова апелационог тела, као и опсег његових овлашћења, представља тек једну од ставки. Поводом мандата СТО и апелационог тела, Европљани су у међувремену већ на ногама.

„Светска трговинска организација је у критичној ситуацији”, оценио је Виле Скинари, фински министар за развој и трговину након недавне европске дебате у Хелсинкију о тој теми. Неизвесни исход спора „САД и Боинг” против „ЕУ и Ербаса” отвара нови фронт глобалних трговинских неизвесности.

Izvor: www.politika.rs

Šćurić: Adria je mrtva, da li je Croatia sledeća?
Novosti online   08. oktobar 2019.

U svakom slučaju Er Srbija je trenutno u najboljem stanju u regionu, raste i razvija se, smanjuje zavisnost od države i za sada ima najbolje izglede za dugoročno preživljavanje

[attachment=1]

U jednom od intervjua koje sam dao u Sloveniji, BiH i Hrvatskoj u poslednje dve nedelje vezanom uz bankrot Adrie, novinarka me je pitala „kako ste pogodili da će Adria bankrotirati u septembru“. I odgovorio sam joj da nisam pogodio nego da sam znao. Bilo je to evidentno za svakoga ko iole poznaje vazduhoplovstvo. Kada je 4K preuzeo Adriu, 2016. rekao sam da nemaju previše šanse i da njihovo vlasništvo neće biti dugog veka. Pre godinu dana, kada su krenula otkazivanja i spajanja letova, rekao sam da im dajem godinu dana. U avgustu sam jasno objavio da će Adria bankrotirati do oktobra. Kao što rekoh, bilo je to evidentno. I zato se pitam kako je moguće da slovenačka vlast to nije videla, da to nije htela da čuje u mojim brojnim upozorenjima kako kroz desetak članaka na Tangosix portalu, ali i kroz brojne medije u Sloveniji koji su ove članke prenosili, kao i u brojnim intervjuima koje sam na tu temu dao? Kako to da vazduhoplovni stručnjaci u Sloveniji to i sami nisu videli?

A Er Srbija? Ona je trenutno u najboljem stanju u regionu, raste i razvija se, smanjuje zavisnost od države i za sada ima najbolje izglede za dugoročno preživljavanje, ocenjuje u kolumni.

[attachment=2]

Više puta sam rekao da je politika kriva za ovo što se desilo Adriji, sada to i jasno ponavljam. Politika je prodala Adriu neiskusnom kupcu, iako je imala alternative među bitno boljim kupcima. Politika nije nadzirala 4K, iako je za to imala alate, ali i obavezu. Politika nije slušala upozorenja da će Adria bankrotirati za godinu dana, za tri meseca, za mesec dana! Politika je na kraju bila iznenađena, nije imala plan koji je trebalo sprovesti odmah kada se bankrot desi i sada se sve u slovenačkom vazduhoplovstvu raspada. A desetine hiljada putnika proživljavaju ozbiljne traume, privreda trpi ozbiljnu štetu, štetu koja će imati dugoročne posledice.

I u Hrvatskoj sam u pisanoj analizi prezentovanoj ministarstvu saobraćaja i predsedniku Republike još 2010. jasno rekao da Kroacija može da preživi samo 10 godina, pre dve godine dao sam rok od dve godine, prošle godine sam dokazao da govorimo o samo godinu dana. I bio sam u pravu. Da Hrvatska, samo 6 godina nakon dokapitalizacije od 106 miliona evra nije odlučila u kompaniju da uloži dodatnih 33,8 miliona evra, Kroacia bi 2020. doživela sudbinu Adrije. I o ovome sam napisao više od deset analiza, brdo dokaza, stotine stranica teksta. I Hrvatska vlada ne vidi pored otvorenih očiju, ne čuje pored zdravih ušiju. Ili ne želi da vidi, ne želi da čuje? Ili pak vidi i čuje, ali je nije briga. Iskreno ne znam koji je slučaj od nabrojanih gori.

[attachment=3]

Ogroman novac koji je hrvatska vlast odlučila dati Kroaciji je dovoljan za sadašnje dugove, pokriće minuse kompanije 2020, a šta nakon toga? Prodaja tehnike, preostalih motora i 5 prastarih trupova, preostala četiri slota na Heathrow-u. A onda? Uzeti par miliona evra preskupih kredita i nadati se da će se dočekati rok kada će Hrvatska moći ponovo da „dokapitalizuje“ kompaniju i pokrene još jedno restrukturiranje, tj. 2023. I ponovo da potroši preko 100 miliona evra hrvatskih poreznih obveznika, novca koji jeste veliki za Hrvatsku. Prevelik za kompanijicu koja u top sezoni ima tek 16% udela u hrvatskom vazduhoplovstvu.

A Er Srbija? Je li ona u boljoj poziciji?

Er Srbija bi već odavno otišla u istoriju da Srbija nije odlučila da u propali Jat investira više stotina miliona evra. I da se razumemo, novac koji je Srbija investirala u Er Srbiju neuporedivo je veći od onog koji je Slovenija uložila u Adriju, i Hrvatska u Kroaciju. Ali, za razliku od Adrie koja je bankrotirala i Kroacije koja stagnira i novac troši na puko preživljavanje, Er Srbija je ozbiljno narasla, neverovatno se povećala, otvorila je brdo novih linija, ima letove za SAD, razgranatu mrežu linija, ima brojne feeding linije, preuzela je dobar deo tržišta. Jat jest bio najlošija i najmanje perspektivna kompanija od dva glavna konkurenta, ali i Srbija je uložila neuporedivo veći novac i stvorila firmu koja je broj jedan u regionu. I to novac najsiromašnije od te tri države, novac koji je daleko teže izdvojila nego Slovenija ili Hrvatska. Po ko zna koji put govorim, na kraju je sve to stvar matematike. Matematike koja govori o odnosu uloženog novca i benefita kojeg je država na kraju dobila od nove i veće Air Serbie. A ta matematika će na kraju biti stvar političke odgovornosti. Jer lako je novac potrošiti. I dobro ga je potrošiti ako je on stvorio veći novac, doneo državi više, ali ako nije, a pritom nije bilo novaca za bolnice, školstvo, penzije i dr. onda to nije prihvatljiv potez. Logika „ko ima većeg“, i „nošenje nacionalne zastave širom sveta“, 2019. nema baš nikakvog smisla, to više nikog ne interesuje. Nesporno je da je Er Srbija donela ogroman benefit Srbiji. Nesporno je da je država potpuno propalu kompaniju (Jat) sa zadnjeg mesta stavila na prvo, i stvorila jaku i modernu kompaniju. To Hrvatska i Slovenija nisu uspele. Nesporno je da je Er Srbija uspela Srbiju ozbiljno da poveže sa ostatkom planete. Međutim, o tome da li je investicija od par stotina miliona evra vredna svega gore spomenutog, da li bi skromnija investicija bila dovoljna, može li Srbija sebi to da dozvoli, te koliki će benefit na kraju od toga imati, prosudiće budućnost.

Imaju li male kompanije uopšte šanse u današnjoj konsolidaciji?

I da se razumemo, menadžmenti Er Srbije, Kroacije, Montenegra, Flaj Bosne, do nedavno i Adrie, imaju krvavo težak posao. Ogroman broj kompanija je bankrotirao u poslednje dve godine (od početka globalnog sukoba u septembru 2017). Više ne postoje Air Berlin i Germania (Nemačka), Primera Air (Danska), FlyViking (Norveška), Nextjet (Švedska), Monarch, Flybmi i Cello Aviation (Velika Britanija), Small Planet (Litvanija), Bural, Pskovavia i Saratov (Rusija), Dniproavia i UM Air (Ukrajina), Taron Avia (Jermenija), Tandem Airo (Moldavija), Bulgarian Eagle (Bugarska), Eagle Air (Island), Skywork, Belair, Private Air, JU Air i Darwin (Švajcarska), Niki i Wellcome Air (Austrija), VLM (Belgija), Cobalt (Kipar), Atlas Atlantique (Francuska) i Wow (Island). U poslednjih par nedelja bankrotirao je ogroman Thomas Cook, Neelmanov Aigle Azur, XL Airways, Adria, a sve operacije je prekinuo i Estonian (još par letova će obavljati do kraja oktobra). Flybe se u zadnji čas prodao, Alitalia je u bankrotu i već dve godine se prodaje. To je 36 kompanija koje su bankrotirale u samo dve godine. I još nekoliko desetina koje su na rubu bankrota, traže investitore i očajno pokušavaju da pronađu model preživljavanja.

[attachment=4]

Kakve šanse je u tom kontekstu imala Adria? Imaju li onda šanse i Kroacija, Er Srbija, Montenegro, FlyBosnia?

Da, ima danas kompanija koje ne samo da preživljavaju, nego i ozbiljno rastu. Koji je izgovor Kroaciji ako grčki Aegean stvara ozbiljan profit i istovremeno otvara desetine novih letova i nekoliko novih linija svake godine, a naručio je 30 potpuno novih A320neo i A321neo (isporuke od 2020.). I Aegean funkcioniše u turističkoj zemlji (niti duplo većeg broja turista od Hrvatske), zemlji koja je devastirana kreditima i finansijskim problemima, zemlji koja ima enormnu sezonalnost. Ali, za razliku od Kroacije, Aegean na svom tržištu ima enormnu prisutnost najvećih predatora. U Aegean glavnom hubu gde ima ogromnu većinu letova, samo Ryanair ima bazu sa čak 40 linija. U Atini osim Aegean svoje baze ima čak 7 prevoznika. Ostalih 66 prevoznika iz Atine ima čak 198 linija. Kroacija u svom hubu (Zagrebu) ima samo 31 liniju drugih prevoznika. Aegean u Atini ima baš sve najveće LCC, čak i neke koji drugde ne lete (Scoot, Blue Air), njih ukupno 13, sa enormnim brojem od 88 linija, od čega 2 duga leta. Kroacija u Zagrebu ima tek 4 LCC sa 8 linija od kojih su 4 sezonske. O konkurenciji LCC i preko 100 prevoznika koji imaju više od hiljadu linija iz ostalih grčkih gradova gde leti egean (i Olympic) da i ne govorimo.

Zašto u tom kontekstu Bugarska ima preko 50 aviona u domaćim avio-kompanijama, iako istovremeno na tržištu ima baze velikih LCC i skoro 300 linija stranih kompanija? Zašto se nezavisna španska Air Europa rapidno širi (imaju 44 aviona u floti, naručili su ih 36) iako imaju na tržištu baze svih najvećih LCC, a i neposrednu konkurenciju ogromnog IAG-a? Kako preživljavaju i rastu nezavisni, a mali Stobart, Titan, Loganair, CityJet, Air Nostrum, Euroatlantic, Hy Fly, Windrose, S7, Corendon, DAT, Neos, Air Italy, Enter, Smartwings, Helvetic, Icelandair i desetine drugih. Konačno, kako to da već više od 25 godina živi i širi se hrvatska privatna kompanija Trade Air?

Privatne kompanije koje nemaju breme nepotizma, korupcije, stranačkog zapošljavanja i nesposobnosti državnog kadra? Pa bi se to moglo promeniti privatizacijom? A kako onda objasniti fenomen državnih preduzeća koja su uspešna, profitabilna i rastu? Zašto je renacionalizovani Air Baltic (80% u vlasništvu države) uspešan, kupio je čak 60 novih aviona, otvara nove linije, planira i dalje širenje baza? A radi u minijaturnoj državi, bez turizma, okružen lavovima (LOT, SAS, Norwegian, Aeroflot, Finnair, Lufthansa), te na tržištu ima brojne LCC, neki i sa bazama.

Kako je poljska vlada mogla da restrukturiše LOT, te iz gubitaša koji je još 2012. stvarao multimilionske gubitke, napravi kompaniju koja je nakon samo pet godina (2017.) postala profitabilna, kupila je desetine potpuno novih najmodernijih aviona, čeka isporuku njih još 15, obnovila i proširila širokorupnu flotu na čak 17 Boinga 787. Kako to da je LOT od male kompanije u bankrotu narasla na uspešnu i profitabilnu kompaniju koja će iduće godine imati flotu od preko 100 aviona. I otvara brojne nove linije, povećava frekvencije, otvorio je čak dva nova huba (Budimpeštu i Tallin), uz 4 postojeće baze. I u državnom je vlasništvu.

Kako preživljava državni Luxair u minijaturnoj državici okružen lavovima i ogromnim aerodromima, te ima čak 19 aviona u floti, znatno više od Croatie, a pokrenuo je i letove izvan Luksemburga?

Zašto je portugalski TAP koji je u većinskom državnom vlasništvu uspeo da pronađe manjinskog partnera i postane profitabilan (2017. imao promet od 3 milijarde evra i profit od 23 miliona evra), i istovremeno kupi desetine potpuno novih aviona, poveća flotu na 91 avion (i oni će iduće godine imati preko 100 aviona), ima naručenih čak 44 nova aviona, otvara brojne linije, ubrzano se širi na long-haul linijama, povećava frekvencije?

Kako to da je državna Air Malta pronašla model suživota sa najvećim konkurentom i kontinentalnim najvećim predatorom Rynairom koji je postao prevoznik broj 1 na Malti, šta više pokrenula i saradnju sa njime, postala profitabilna i širi se, planira da otvara baze i izvan Malte, otvorila je nove linije, pregovara sa proizvođačima oko novih aviona?


I ovde ne govorim o državnim kompanijama koje imaju državnu zaštitu poput Aeroflota i Turkisha koji se ozbiljno šire i rapidno rastu.


Hoće li se desiti Er Slovenia i ima li ona smisla?

[attachment=4]

Adrija je otišla u bakrot. Pre svega zbog grešaka i ignorisanja politike koja je omogućila potpuno vazduhoplovno neiskusnoj kompaniji da napravi brdo ogromnih grešaka. Grešaka koje bi daleko veće prevoznike da su ih napravili za 30 godina odvele u bankrot, a kamoli ne minijaturnog prevoznika za samo 3 godine. Prema izvorima 4K je ostavio gubitke od 60 miliona, po nekima i preko 90 miliona evra. I potpuno uništio 55 godina građen imidž kompanije. U tom kontekstu Sloveniji nije preostalo ništa drugo nego pustiti kompaniju u likvidaciju. Tu se više nije imalo šta spasavati, dugovi su bili preveliki da bi se isplatilo preuzeti ih, a imidž je bio nepopravljivo uništen, tj. i sa ogromnim novcem ne bi se moglo vratiti poverenje putnika.

Ova nužnost ne abolira političku odgovornost slovenačkih političara koji su napravili krucijalnu grešku prodaje Adrie kompaniji 4K, te činjenicu da nisu obavljali nadzor nad kompanijom. Ali, ono što daleko više brine je što su ti političari ostali zatečeni i nisu imali baš nikakav realan akcioni plan za bankrot Adrie. Nisu znali da će kompanija bankrotirati u septembru? Netačno, bili su više puta upozoravani i trebalo je da osnovu toga da bar izvrše potpuni inspektorski nadzor koji bi im dao uvid u stvarno stanje kompanije. Verovali su pričama vlasnika da će pronaći investitora? I ponovo nisu poslušali brojna upozorenja da se isto desiti neće. Politička naivnost i pogrešna verovanja stvaraju ozbiljne i dugoročne štete po državu i stanovništvo, te moraju da imaju i političku odgovornost. Znali su da će Adria da bankrotira i da neće biti investitora, ali nisu znali da je kompanija u toliko lošem stanju? Ali, ovo tek ne mogu da verujem. Ako smo mi sa limitiranim izvorima informacija znali, onda je država u mogućnosti daleko preciznije da ustanovi stanje kompanije. A onda se postavlja pitanje ako nije - zašto nije znala?

I zato su političari dosta panično govorili o budućnosti slovenačkog vazduhoplovstva tokom septembra. Prvo su verovali da će se pronaći investitor i prolongirali su odluku o likvidaciji. Pritom su govorili da neće investirati u Adriju ni evra, mislivši da će time prinuditi 4K na brzu i energičnu reakciju. Potom su iznosili informaciju da će za 1 evro preuzeti Adriu, da će poverioci smanjiti potraživanja, a da će banke kreditirati novu Adriu da bi mogla da nastavi da funkcioniše. Na kraju su ispravno ustanovili da su dugovi preveliki za takav potez i da će otvoriti novu kompaniju, Air Sloveniju. Zašto toliko različitih izjava? Spinovi radi javnosti. Ne, ove izjave su politički suicid. Ovde se naprosto radi o nesnalaženju, frapantnoj ignoranciji i krajnjoj indolenciji. Zbog kojih jednostavno nije napravljen nikakav, a kamoli akcioni plan.

Zbog nedostatka plana vlast govori da će Er Slovenija nastati tek u februaru, 5 meseci nakon bankrota nacionalnog prevoznika. Vrlo optimistično. Nisam siguran da slovenačka vlast zna koliki je posao čeka. Nova kompanija neće samo preneti slotove, code-share, članstvo u Star Alliance, operacija i procedure. Sve to skupa je komplikovano, dugotrajno i košta mnogo novaca.

[attachment=5]

Pitanje je koliko će do tada ostati kabinaca i pilota, te ostalih stručnjaka kompanije. Ljudi ne mogu da čekaju mesecima bez prihoda. Već sada je Lauda ponudila pilotima zapošljavanje u Austriji, nude im se brojne opcije bliže ili dalje od Slovenije. Ljudi imaju porodice, kredite, obaveze, ne mogu živeti od vazduha. A kad jednom odu, teško će se vratiti. Stoga je vrlo upitno u kom obimu će se Er Slovenija uopšte moći pokrenuti u februaru. Već sada je Adria imala problema sa operacijama zbog nedostatka posada, a šta će biti za par meseci?

Uz sve to drugi prevoznici već su reagovali na bankrot Adrie, pa su u prvoj nedelji nove linije iz Ljubljane najavili Brussels (6 puta nedeljno za Brisel), Lufthansa (14 puta nedeljno za Frankfurt i Minhen), Swiss (7 puta nedeljno za Cirih), dok su frekvencije povećali Er Srbija (6 dodatnih letova za Beograd, kao i desetak dodatnih letova na feeding tržišta Adrie) i Montenegro (1 dodatni let za Podgoricu), a više letova nego prošle zime ima i Air France, LOT, te Transavia. Očekuje se reakcija i drugih kompanija. Upravo zato je pitanje koliko će tržišta preostati Er Sloveniji do februara.

I avioni se ne mogu tek tako nabaviti. Dosta je logično da će Er Slovenija nastaviti da leti sa CRJ-700 i CRJ-900. Jer u protivnom, odluči li da promeni flotu, imala bi još više problema sa pokretanjem operacija u februaru zbog potrebe dodatnog školovanja posada. CRJ nije najbolja opcija ako kompaniju planiraju da vode na komercijalnim osnovama, ali Air Slovenia nema alternative. Te avone će Air Slovenia relativno lako nabaviti. Njih na tržištu ima, potražnja za njima nije preterana. Zadrži li Air Slovenija deo Saabova 2000, biće to samoubistvo i pre pokretanja kompanije. O neisplativosti ovog aviona sam već pisao više puta. On i kada je pun donosi gubitak, na njemu su bankrotirale sve kompanije koje su ga koristile, osim njih 4 koje lete uz velik PSO. Flotu Erbuseva će Er Slovenija teško pribaviti. Ovi avioni su i te kako traženi, posebno u kontekstu prizemljenja Boienga 737MAX, te nedavno uvedenih inspekcija na 737NG, kao i kašnjenja u isporukama A320neo. Poremećaji na tržištu vezani uz ove probleme će se produžiti na celu 2020, a čak i na 2021. U tom kontekstu bivši Adrijini A319 će vrlo brzo naći nove vlasnike, a nabavka aviona A320 porodice će biti skupa i upitnog uspeha. Može li Adria sebi da dozvoli da nema prihode od brojnih letnih čartera? Teško. A može li da ih obavlja sa CRJ-900? Ne može! Taj avion jednostavno nije isplativ za chartere i nekonkurentan je. Turoperateri će u tom slučaju posegnuti za iznajmljivanjem brojnih prevoznika koji u flotama imaju veće uskotrupne avione. Stoga novu upravu Er Slovenije čeka težak posao definisanja flote i nabavke adekvatnih aviona. Iskreno, kombinacija CRJ-700, CRJ-900 i A320 bi bila najjednostavnija s obzirom na postojeće posade i operativne procedure, omogućila bi relativno brzo pokretanje kompanije i donosila najmanji gubitak za novu kompaniju.

Slovenačka vlast je objavila da će Eir Slovenija imati flotu od 10 do 12 aviona, te opsluživala 15 najisplativijih linija. Ovako nešto nema baš nikakvog smisla i nije optimistična izjava vlasti, nego nerealno megalomanska izjava koja će u startu ubiti kompaniju i samo stvoriti gubitaša kakav je godinama bila Adrija. Flota od 10 do 12 aviona prevelika je za kompaniju, to je brojka koju je Adria imala pre 4K uz baze i izvan Ljubljane. Jednostavno kompaniji neće preostati tržišta za toliko aviona, a to bi značilo i da će ponovo leteti na neisplativim linijama. Želi li Er Slovenia da nastavi da leti samo na komercijalno isplativim linijama ili eventualnim PSO linijama, dotatna joj je flota od 6 aviona u početku, sa povećanjem na 8 aviona u 2 do 4 godine. Uključujući i veći deo chartera koje bi kompanija mogla preuzeti iz Ljubljane.

Konačno, ako će kompanija za čartere koristiti 2-3 aviona, šta bi radilo ostalih 8-10 aviona? Kaže vlast da bi održavala 15 linija. Puno previše, ako ne želi linije koje će donostiti gubitak. Letovi prema hubovima Lufthansa grupe (Frankfurt, Minhen, Cirih i Brisel, Beč je potpuni gubitak), te možda 4-5 linija je maksimum. Otvaranje 10 linija je realno, više od toga suicidno. No, čak i da se radi o 15 nerealnih linija, 10 aviona znači 230-250 nedeljnih letova, a to znači da bi prosečna linija Er Slovenije imala 16 nedeljnih polazaka ili više od dva dnevno. Adria je imala samo tri takve linije, sve ostale su imale manje letova. A Adria je stvarala milionske gubitke. Kako je onda moguće da će nova kompanija imati toliko letova, uz opravdanu pretpostavku da će niz drugih kompanija preuzeti dobar deo tržišta do tada.

I sad se postavlja pitanje da li je onda ovakva izjava slovenačke vlasti samo bajka za smirivanje 588 radnika Adrije i slovenačke javnosti. Je li ona samo nerealna bajka? Jer ovakve nerealne izjave nemaju baš nikakvog smisla, one su doslovce nonsens koji stavlja ogromnu sumnju na postojanje realnog plana Slovenije. Ili je to opet produkt neznanja, kakav je bio i prodaja Adrie 4K. Neznanja koje će i ponovo potrošiti ogroman novac poreskih obveznika, te stvoriti gubitaša koji nema dugoročne šanse za preživljavanje.

Zna li slovenačka vlast u šta se upušta? Osnivanje nove kompanije nije kao kupiti par autobusa i osnovati prevoznu kompaniju. Pravi li slovenačka vlast ponovo grešku koja će se temeljiti na nestručnosti i neiskustvu kakvo je doneo 4k? Ako da, kakvog to smisla onda ima? Novac se može spiskati i na jednostavniji način. Ako Slovenija nema jasan plan, a za sada tako izgleda, te stručnjake koji će ga sprovesti, onda joj je pametnije da postupi kao vlasti u Mađarskoj, Estoniji, Litvaniji, Slovačkoj, Kipru i Makedoniji koji nemaju svoje nacionalne prevoznike, već su se koncentrisali na alternativnu povezanost preko LCC i drugih lagacy kompanija (poljski LOT u Mađarskoj i Estoniji, litvanski Er Baltik u Estoniji i Litvaniji, ruski S7 u Kipru).

[attachment=6]

I da se razumemo moj stav je da je Sloveniji potreban nacionalni prevoznik. I manje države imaju svoje nacionalne prevoznike (Island, Malta, Luxembourg, Farska ostrva, Litvanija i dr.). I pritom nije argument zapošljavanja domaće radne snage i plaćanja poreza Sloveniji, što strani prevoznici ne rade. Tako što ne opravdava višemilionske iznose koje je Slovenija do sada trošila na Adriu, ili bi mogla trošiti u budućnosti, benefit je daleko manji. Već je glavni argument to da je vazdušni saobraćaj strateška grana privrede koja je glavni motor razvoja svih ostalih oblika privrede.

Nedostatak nacionalnog prevoznika znači isključivo komercijalne linije, a one ne garantuju niti povezanost unutar države, niti povezanost sa regionom u kom poslovni subjekti razvijaju biznis, a država isto treba da podrži, niti povezanost sa dijasporom. Eventualan PSO tada može biti skuplji, ali i spornog kvaliteta sproveden. Mađarska ni 7 godina nakon bankrota Maleva nema ni izbliza povezanost sa svojom interesnom i gravitacijskom zonom kakvu je imala 2012, što ozbiljno šteti privredi.

Slovenija jednako tako treba povezanost sa više od jednog dnevnog leta sa nekim od hubova jer isto stvara veću konkurentnost i niže cene. Nemalo puta me šokiraju cene koje plaćam za letove za rumunski Kluž-Napoka upravo zbog ovog nedostatka, iako aerodrom ima brojne LCC linije. Jednako tako cene koje moj kolega plaća za isti aerodrom (nadavno primer Tuluza) iz Kluža ili ja iz Zagreba su daleko niže u mom slučaju. Sa Lufthansa grupom Ljubljana bi u gornjem slučaju bila povezana sa 9 dnevnih letova, što je istinski dobra povezanost. A uz to Er France-KLM nudi tri dnevna leta prema svojim hubovima (Paris i Amsterdam), te Britiš letove prema Londonu, Aeroflot prema Moskvi, Er Srbija prema Beogradu, Finer prema Helsinkiju, LOT prema Varšavi i Turkiš prema Istanbulu, a i Er Slovenia bi nastavila imati konekcije preko Kopenhagena, Sofije i Tirane.

Kroz nacionalnog prevoznika država može da utiče na svoje vazduhoplovstvo, na ostale prevoznike, na cene, na povezanost... Daleko jednostavnije i bitno jeftinije nego ako zavisi od stranog prevoznika, posebno LCC.

Ali, ako se i ponovo upusti u tu avanturu onda hitno treba revidirati objavljene planove, zaboraviti megalomanštinu i krenuti u racionalni plan povezanosti Ljubljane te stvaranje kompanije koja bi mogla biti profitabilna u budućnosti.

Adria bi u prvoj fazi trebalo da pribavi dva A320 sa kojima bi letela čartere i pokoji najveći linijski let. No, tada treba imati i poslovni model koji će većinu tih A320 imati prizemljene tokom zime. I da se razumemo velika većina kompanija ima izraženu sezonalnost. Volotea na primer 60 odsto svih svojih linija ima sezonskih, pa je svejedno povećala prihode za skoro 30% i profitabilna je od 2014. godine. Među kompanijama koje nemaju ni jedan jedini let zimi iz Hrvatske su i najveći prevoznici: easyJet, Ryanair, TUI, Norwegian, Transavia, SAS, Jet2, Volotea, Wizz Air i dr. Sve ove kompanije imaju prizemljene desetine aviona zimi. I profitabilni su i bez zimskih letova i sa prizemljenom flotom. Ako to mogu gotovo sve kompanije u Evropi, može i Er Slovenija. Uz to kompanija bi trebalo da pribavi ne više od 2 CRJ-900 (jedan od njih na manje chartere) i 2 CRJ-700 u prvoj godini operacija, za maksimalno 10 linija sa tek par nedeljnih letova.

Za 61 let nedeljno kompaniji su potrebna 3 aviona. Naravno, ovo podrazumeva dogovor sa Lufthansa grupom, te code-share na linijama za Frankfurt, Minhen, Brisel i Cirih, što je apsolutno realno i verovatno. Šta više uveren sam da se bilo kakav stvarni plan za otvaranje Er Slovenije sprovodi uz detaljan dogovor sa Lufthansom. Lufthansi svakako odgovara prevoznik koji će i dalje koristiti njene hubove uz trošak koji nije njihov, nego Slovenije. U tom kontekstu ne bi bilo neverovatno da će Air Slovenia imati isti dogovor kakav je imala Adria sa Lufthansa grupom, a to bi značilo dodatna 34 leta nedeljno koje će tokom zime ostvarivati Lufthansa grupa, ili potreban još jedan avion.

Kasnije bi Eir Slovenija mogla da povećava flotu, ali bez rizika, uz studiozno proučavanje svake nove linije ili frekvencije. Realno bi bilo imati 8 aviona u 2 do 4 godine od pokretanja Er Slovenie. Nije neverovatno da kompanija uspe da kopira model Er Baltika, u desetak godina da preuzme tržište Makedonije, Kosova, Albanije i BiH, te ima i flotu od 20 i više aviona, kao i da pređe na daleko isplativiju CSeriju. Ali, za tako nešto bi trebalo prvo pribaviti kvalitetan menadžment, postaviti realan plan razvoja, prvo preuzeti primarno tržište, potom pametno i postepeno preuzimati ostala tržišta. Desili se tako nešto, ne bi bilo neverovatno da takva nova uspešna kompanija preuzme i tržište Crne Gore i Hrvatske, te poveća flotu i na 50 aviona. A tada bi to već bila ozbiljna priča.

Ogromna opasnost za Zagreb

U ovom momentu vrlo mnogo gube slovenački putnici i privreda koji su skoro pa paralizovani, ali najviše gubi Ljubljana i Fraport. Fraport i Ljubljana gubiće još bar 2-3 iduće godine, dok se ne stabilizuje Er Slovenija, te tržište sa njom ili bez nje. Naime, i slovenačka vlast i Fraport će sada biti koncentrisani na egzistencijalna pitanja, a ne više na dovođenje neke bliskoistočne kompanije, ANA-e i drugih kompanija koje su planove imale pre godinu-dve. Adria je držala polovinu saobraćaja iz Ljubljane. Ostali aerodromi neće pritom gubiti vreme i nastojaće da “profitiraju” na ljubljanskoj nesreći.

Iako je Lufthansa grupa reagovala brzo, cele zime će biti 44 leta manje samo prema Lufthansa hubovima, a sama grupa će obavljati tek 34 nedeljna leta. Cene Lufthansa grupe i preostalih prevoznika u Ljubljani otišle su u nebesa. Oni neće izgubiti, ali Fraport i te kako hoće. Ogroman novac.

Ukoliko se projekt Er Slovenie ne ostvari Fraportu ostaje jedino da napravi isti model koji je napravila Budimpešta. Privući što više kompanija koje će doći na bivše Adrijino tržište, te će se koncentrisati na LCC. Nemojmo se zavaravati to neće Fraportu doneti očekivanu zaradu, LCC nisu izvor zarade, posebno ako uz njih više od polovine prometa nije od strane legacy carriera. Ali, šta je alternativa Fraportu? Prekinuti investiciju u novi terminal ili ga izgraditi i držati ga praznim? Fiksne troškove Fraport ne može da smanji bez obzira na smanjeni broj putnika, oprema će stajati nazaposlena, niz službi neće imati punu funkciju u kapacitetima za koje su postavljeni i time se stvaraju dalje gubici. Hoće li Fraport zadržati postojeći broj zaposlenih i stvarati gubitke, ili i dalje otpuštati radnike, nakon prvih 60 otpuštenih po bankrotu Adrie. Naravno, da su svi odgovori negativni, te da će kompanija biti prisiljena da poveća broj putnika pa čak i sa LCC. I LCC to znaju, pa sada mogu tražiti od Fraporta u Ljubljani, ono što pre nisu mogli ni pomisliti. Konačno LCC i ostali prevoznici su sada koncentrisani na pokrivanje linija bankrotiranih Thomasa Cooka, XL Airwaysa, Estoniana i Aigle Azura, pa im Ljubljana nije prioritet. Stoga će posao Frankfurtu biti bitno teži i još “skuplji”.

Ovo je ogromna opasnost za Zagreb koji ne vidi svoju kratkoročnu strategiju u LCC. Veći broj LCC u Ljubljani, koji sa sadašnje pozicije jeste realan, znači i gubitak saobraćaja za Zagreb, tj. odlazak brojnih potencijalnih putnika u sat vremena udaljenu Ljubljanu. A isto ne bi naštetilo samo Zagrebu, nego još više Kroaciji Erlajns. Stoga Zagreb treba ovo vrlo ozbiljno da shvati, tj. da shvati da više nema par godina, nego tek par nedelja da sam privuče LCC, te tako preduhitri Fraport i Ljubljanu.

Isto bi jednako tako naštetilo i Grazu, te Klagefurtu, ali i potpuno uništilo i zadnje potencijale Maribora koji bi definitivno postao nepotreban i zauvek bio aerodrom duhova.

Er Serbija je daleko najbolje reagovala na bankrot Adrie. Odmah je počela da koristi Boeing 737 i A319 umesto ATR-72 na bar jednom od dva dnevna leta. Potom je kompanija najavila povećanje broja letova u region vezano uz bankrot Adrie. Kompanija je prvo najavila 11 dodatnih letova na linije u regionu, od čega je povećala Ljubljanu sa 11 na 14 nedeljnih letova. Ali, potom je Er Srbija preduzela i novi potez, uvodeći još 3 nedeljna leta (ukupno 17) i to u 3. talasu, što će omogućiti povezanost na letove prema Zapadnoj Evropi, a ne samo prema regionu, te jugu i istoku što je omogućavalo sadašnje letenje u 2. i 4. talasu. Kompanija će sada imati čak 19 nedeljnih letova prema Ljubljani, 17 iz Beograda i 2 iz Niša. Ovima je Er Srbija povećala broj letova u regionu na 14 nedeljno, uz želju da preuzme što više Adrijinih putnika, te je, da bi oslobodila tri leta za Ljubljanu, povećala i kapacitete za Tiranu sa ATR 72 na A319 tri puta nedeljno.

Istovremeno Kroacija, koja je mogla da preuzme dobar deo putnika bar idućih mesec dana do dolaska Lufthansa grupe, nije preduzela apsolutno ništa, osim minimalističke marketinške akcije. Slovenački političari su par dana po bankrotu Adrie masovno putovali preko Zagreba za Bruxelles. Isto tako je Kroacia bez imalo problema mogla da preuzme sve putnike iz Južne i Istočne Slovenije, ali čak i iz Ljubljane. Neverovatno je da kompanija nije povezala Zagreb, Ljubljanu, Maribor i Novo Mesto kombijima ili autobusima, i tako preuzela dobar deo putnika. Kroacia nije ni povećala kapacitete na pojedinim linijama, posebno prema onim linijama koje je operisala Adria, najpre Brisel. Još je logičnije bilo povećati Sarajevu i Skoplju, koji u ovom momentu imaju 21 nedeljni let manje zbog bankrota Adrie, tj. preko 8.000 sedišta manje u jednom smeru u idućih mesec dana do pokretanja prvih letova Lufthansa grupe. Tome treba dodati i više od 5.000 sedišta koje će nedostajati Prištini u idućih mesec dana, a deo njih će alternativu tražiti preko Skoplja. Ti putnici koji su nekada putovali preko Ljubljane tražiće druge pravce. Kroacia očito neće biti među njima.

Ne kažem da je Kroatia trebalo preterano da rizikuje i pokrene desetine novih letova, ali iznajmiti jedan CRJ-1000 od Er Nostruma i povećati postojeće linije, neke sezonske produžiti na celogodišnje i pokrenuti Podgoricu, Tiranu, Sofiju i ponovo Prištinu sada je imalo svakog smisla, sveukupno 25 dodatnih nedeljnih letova, jedan avion. Ne samo da bi se tako pokrilo oko 15% Adrijinih nedeljnih letova, nego Zagreb i predsedava Evropskom unijom što bi svakako akumuliralo dodatne putnike. Odlična šansa za profilisanje zimskih letova. Koja se pruža jednom u svakih 20-30 godina. I koju Croatia opet nije iskoristila...

I vrlo jednostavno, Kroacija će se ili prodati kvalitetnom kupcu (a ne nekome kao 4K) ili će vlast konačno postaviti kvalitetan menadžment kao što su to učinile vlasti Poljske (LOT), Portugala (TAP) i Litvanije (air Baltic). Ili postoji treći scenario, Croatia će se pridružiti Adriji u istoriji.

Koja je dugoročna budućnost Er Srbije?

Kao što vidimo Adria je bankrotirala, Kroacija je mirna bar dve godine, a može da preživi i četiri, a Eir Srbija? Srbija je u projekt Er Srbije uložila ogroman novac, mnogo više nego je to činila Slovenija ili Hrvatska. Prilikom osnivanja Er Srbije država je uložila skoro 250 miliona evra.

Nije jasan iznos od 73 miliona evra iz 2013. u kojem su dugovi za 2013. te naknadno pronađeni dugovi iz prethodnog razdoblja koji nisu bili vidljivi u dubinskim revizijama poslovanja. Neki izvori tvrde da je ovaj iznos namiren iz subvencija Srbije za 2014. godinu. Neosporno je da je javni dug Srbije za 2014. uvećan za 19,3 milijardi dinara, što je u to vreme iznosilo 167 miliona evra.

Istovremeno je Srbija direktno ili indirektno uložila 259 miliona evra u Er Srbiju. To znači da govorimo o preko pola milijarde evra koliko je od 2013. Er Srbija koštala Srbiju. Neuporedivo više nego što bilo ko drugi ulaže u svoje avio kompanije. Od ove godine Srbija ulaže i 5,1 milion evra u linije iz Niša koja je okarakterisala kao PSO.

Ali, ovde su dve činjenice izuzetno bitne. Za razliku od Adrie koja je bankrotirala i Kroacie koja stagnira, Er Srbija ozbiljno raste. Po svim pokazateljima. Ona je vidno povećala i obnovila flotu, otvorila je veliki broj linija i frekvencija, osavremenila je sve sastave, modernizovala poslovanje.

Druga činjenica je da količina novaca koju Srbija ulaže u Er Srbiju rapidno pada iz godine u godinu. I ponovo kažem, po hiljaditi put, sve je stvar matematike, tj. odnos uloženih novaca i benefita koji isto donosi Srbiji. No, ulagati novac, poput Hrvatske, da bi kompanija stagnirala i pritom ozbiljno opterećivala proračun, istinski nema smisla.

Iako je vrlo teško rekonstruirati koliko je novaca uloženo u kompanije, pre svega što se neki novac uspeva neko vreme „prikriti“, a još manje se može pretpostaviti koliki tačno iznos novca će biti uložen ove i iduće godine, ali od 2013. do 2020. Srbija će verojatno uložiti u Air Serbiu oko 557 miliona evra (otpis dugova, subvencije, dotacije, PSO), dok će Hrvatska istovremeno uložiti u Kroaciju Erlajns oko 245 miliona evra (dokapitalizacija, akontacija za privatizaciju, turistička zajednica, PSO). Jel taj iznos prevelik ili nije za benefite koje je Er Serbija donela? Za ozbiljan odgovor na ovo pitanje fali nam puno previše brojki i činjenica koje se ubrajaju u benefite.

Nije upitno da Er Srbija u ovom momentu stabilno posluje. Kompanija je u šest godina nekoliko puta iz korena promenila usluge i model poslovanja, tražila je uspešan model. Na kraju je od butik kompanije sa vrhunskom uslugom business i ekonomske klase došla na hibridni model. Er Srbija je ove godine otvorila i drugu bazu, u Nišu sa čak 25 nedeljnih letova na 12 linija (jedna manje zimi).

Ali, Er Srbija ima nekoliko stvari koje još mora da reši. Najveći problem je što su tri Boeinga 737-300 stara čak 33,4 godine, dok su tri ATR 72-200 stara 29,1 godinu. Stoga kompanija mora hitno da poradi na njihovoj zameni. Trošak lizinga je u ovom momentu preko 30 miliona evra godišnje, stoga kompanija mora poradi kako na obnovi šest starih aviona, tako i na smanjenju ovog troška, novim lizing ugovorima ili pribavljanjem vlastitih aviona.

Drugi problem je kompanija počela da rešava, s obzirom na to da država izdvaja bitno manje u kompaniju nego pre. Ali, Er Srbija mora da iznađe način da pribavi tih 20-30 miliona evra godišnje koji joj nedostaju i da postane finansijski nezavisna. Približavanjem Srbije Evropskoj uniji ovakvo finansiranje će biti sve teže sprovesti.

Evidentno je da je kompanija postavila upravljačku strukturu koja je sada gotovo nezavisna o Etihadu, te je uspela da prebrodi krizu u kojoj se našla bankrotom Alitalije, Darwina, Air Berlina, Jeta i izlaskom Etihada iz većine kompanija u koje je investirao. Isto je značilo bolne rezove, smanjenje linija i fre

Izvor: www.novosti.rs

Опет не разумем та велика државна улагања у авиокомпаније. У тексту пише да је Србија уложила 557 милиона евра у Ер Србију. И која је сврха тога? То што ће неки (заправо само неки) моћи да националном авио компанијом путују негде по белом свету? И да се политичари хвале: "Ми имамо Ер Србију"? И због тога се то дотира? И при том, чак и ако стане самостално на ноге и почне да приходује, те дугове неће никад вратити. Испада да неко ко не лети авионима, не путује по беломе свету, а то је огромна већина грађана, плаћа овима што имају и могу и путују по беломе свету.

Meni sve to liči na organizovani kriminal i izvlačenje novca iz budžeta u privatne džepove.

Boing 737 maks poleće tek u januaru, radi se na softveru


Avio-kompanija "Amerikan erlajns" saopštila je da će produžiti zabranu letenja aviona Boing 737 max do 15. januara.

U saopštenju najvećeg američkog avio-prevoznika, koji je već otkazao 140 letova dnevno do 3. decembra, navodi se da se očekuje postepeni nastavak letova od 16. januara.

Iz kompanije su izrazili uverenje da će nadogradnja softvera omogućiti dobijanje novog sertifikata američke Federalne administracije za vazduhoplovstvo (FAA), kao i nastavak komercijalne službe u januaru 2020. godin, prenose "Nezavisne".

"Boing" je suočen sa desetinama tužbi povodom nesreća u kojima je poginulo ukupno 346 ljudi, a preliminarne istrage pokazale su da je u padu aviona ulogu imao novi softver.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=09&nav_id=1601698)

Bankroti sve češći - Dinamika propasti aviokompanija u porastu
Srna 09.10.2019.

Međunarodna kancelarija za vazduhoplovstvo upozorava na sve veću dinamiku propasti aviokompanija, koja je gotovo rekordna od kada se ti pokazatelji službeno prate.

Portal "Geopolitika" navodi da je razlog približavanje nove ekonomske krize što utiče na mnoge sektore, ali najviše na avionske kompanije, čiji su bankroti proteklih meseci postali sve učestaliji. Ti bankroti uglavnom se dešavaju pred ekonomske krize i u doba recesije, pa se ocjenjuje da bi svjetsku ekonomiju već iduće godine mogla zadesiti teška kriza.

Veliki avioprevoznici - britanske turistička grupacija "Tomas Kuk" i brazilska "Avijansa", te još 17 njih - predali su molbe za zaštitu od kreditora. Tu su i francuski "Ejgl azur" i "XL ervejs", slovenački "Adrija vings", te neke nemačke kompanije.

Jedan od inicijatora propasti je i niz havarija "Boingovog" super-džeta "737 maks", koji je prošle i ove godine imao niz katastrofalnih nesreća i zbog toga bio prizemljen na pistama. Problem je što su se na taj avion oslanjali mnogi svetski prevoznici i gradili svoje poslovne planove.

Većina ekonomskih analitičara očekuje pogoršanje stanja u svetskoj privredi, a to će se još negativnije odraziti na osetljivi avio-prevoznički sektor.

Izvor: www.blic.rs

Rusi otkazali porudžbinu Boingu


Ruski vodeći avio-prevoznik Aeroflot zvanično je otkazao porudžbinu 22 aviona Boing 787 čija je vrednost oko 5,5 milijardi dolara.

Ovo dodatno povećava pritisak na Boing, koji trpi posledice zbog prizemljenja aviona 737 Maks posle dve fatalne nesreće.

Prema Rojtersovim izvorima, američki proizvođač aviona suočava se sa sve izvesnijom mogućnošću da će morati da smanji proizvodnju do 2022. godine, jer su svi avioni tipa 737 Maks prizemljeni već osam meseci.

Jedan od izvora kaže da Boing ima na desetine neprodatih aviona 787, a statistika je pokazala da je potražnja za uskotrupnim avionima, koji dominiraju u većini flota, i dalje velika.

U međuvremenu, potražnja za većim avionima , namenjenim za duže letove, poput 787 i Erbasa A330 i A350 je oslabila.

Izvršni direktor Boinga Denis Milenburg rekao je da je kompanija pomno pratila rizična područja i dodao da je Kina rezervisala avione tipa 777 i 787, ali je tu porudžbinu sprečio trgovinski rat.

Podaci iz kompanije pokazuju da je Boing zvanično rezervisao ranije najavljenu narudžbinu iz Er Nju Zelanda za osam aviona tipa 787-10, što je najveći model Drimlajnera.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=13&nav_id=1603240)

Ено га Трамп најављује да ће Боингове авионе купити Кина...

Rat SAD i Erbasa: Uvode tarife od 7,5 milijardi dolara na robu iz Evrope


Svetska trgovinska organizacija (STO) zvanično je danas odobrila Sjedinjenim Državama uvođenje tarifa na 7,5 milijardi dolara vredan uvoz robe iz EU.

Odluka sledi nakon konačne presude komisije STO u slučaju vezanom za subvencije evropskom proizvođaču aviona Erbasu.

Komisija STO za rešavanje sporova, sačinjena od predstavnika iz 164 zemalja članica, otvorila je danas put Vašingtonu za preduzimanje kontramera protiv EU i država u kojima Erbas ima proizvodnju - Britanije, Francuske, Nemačke i Španije, prenosi agencija Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=14&nav_id=1603471)

Kabinsko osoblje Lufthanze u nedelju u štrajku
Tanjug   15. oktobar 2019.

Sindikat letačkog osoblja nemačke Lufthanze UFO pozvao je danas svoje članove na održavanje petočasovnog štrajka u nedelju, 20. oktobra.

Poziv na štrajk je usledio zbog eskalacije spora oko plata u toj avio-kompaniji, prenosi agencija Rojters.

"Pozivamo celokupno kabinsko osoblje da se ne pojavi na poslu" između šest i jedanaest sati ujutro u dva najprometnija vazduhoplovna čvorišta - u Frankfurtu i Minhenu, izjavio je predsedavajući UFO Danijel Flor u video poruci zaposlenima. Rukovodstvo Lufthanze je planirani štrajk nazvalo nezakonitim i poručilo da će pokušati da obezbedi realizaciju kompletnog reda letenja.

Najveća nemačka avio-kompanija, koja je ranije ove godine izdala upozorenje vezano za svoj profit, smanjuje troškove kako bi se izborila sa jakom cenovnom konkurencijom i visokim cenama goriva u avio-sektoru, u kojem je došlo do propadanja niza manjih avio-kompanija.

Izvor: www.novosti.rs

Etihad formira prvu lou kost avio-kompaniju u UAE


Etihad grupa, matična kompanija Etihad ervejza, objavila je da se udružuje sa lokalnim avio-prevoznikom Er Arabijom u osnivanju prvog lou kost operatera u UAE.

Novo zajedničko preduzeće zvaće se Er Arabija Abu Dabi i biće „komplementarno“ u regionu sa Etihad ervejzom na „rastućem tržištu lou kost letova“, navedeno je u saopštenju kompanije.

"Dom prvog lou kost avio-prevoznika u regionu, UAE razvili su se tokom godina i postali vodeće svetsko putno i turističko čvorište", rekao je Adel al Ali, izvršni direktor Er Arabije, i dodao da mu je zadovoljstvo što će njegova kompanija postati partner sa Etihadom u formiranju kompanije koja će poslovati u rastućem segmentu lou kost tržišta lokalno i regionalno, čime će iskoristiti iskustvo obe kompanije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_id=1604532)

Takse za avione Erbasa


SAD su danas uvele dodatne carine u vrednosti 7,5 milijardi dolara na čitav niz proizvoda, što je nova trgovinska ofanziva predsednika Donalda Trampa.

On je to učinio uprkos evropskim pretnjama da će uvesti uzvratne mere. Carine su stupile na snagu u minut posle ponoći i odnose se, pored ostalog, na Erbasove avione, francuska vina i škotski viski.

Američka vlada je pre četiri dana dobila zeleno svetlo od Svetsko trgovinske organizacije da uvede carine kao odgovor na subvencije koje EU daje Erbasu.

SAD su već u trgovinskom ratu s Kinom, koji predstavlja veliki rizik po stabilnost globalne ekonomije.

Tramp je u sredu ponovo napao evropske zemlje i optužio ih za nefer postupanje i "ogromne barijere" protiv uvoza iz SAD.

On, međutim, nije odbacio mogućnost da se postigne sporazum i tako okonča spor.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer, koji se nalazi u Vašingtonu na godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda, upozorio je američku vladu da će odluka o carinama imati "negativne posledice, kako ekonomske tako i političke".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605190)

EU uzvraća udarac Americi: "Ne ostavljate nam drugu mogućnost"


Evropska komisija objavila je danas da planira uvođenje uzvratnih mera kao odgovor na tarife SAD koje su uvedene zbog subvencionisanja Erbasa.

"Žalimo zbog odluke SAD da uvedu tarife. Taj korak ne ostavlja nam drugu mogućnost osim da uvedemo sopstvene tarife u slučaju Boinga, gde SAD krše pravila Svetske trgovinske organizacije", rekla je evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrom.

Ona je upozorila da tarife nisu "nikome u dugoročnom interesu".

Dodala je da je, pošto je za obe strane utvrđeno da su kršile pravila STO, predlog EU "o jasno definisanim postojećim subvencijama za avio-industriju i budućoj podršci tom važnom sektoru i dalje na stolu".

Prethodno su na snagu stupile 7,5 milijardi vredne tarife SAD na evropsku robu.

Zvanični Vašington najavio je uvođenje tih tarifa 2. oktobra nakon što je STO presudila da je EU nelegalno subvencionisala Erbas.

Nemački ministar finansija Olaf Šolc pozvao je EU da "ostane mirna" nakon što je Brisel najavio uzvratne tarife prema Sjedinjenim Državama. On je istakao da EU treba da pokuša da izbegne dalju eskalaciju trgovinskog sukoba sa SAD.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605307)

Krenuo najduži komercijalni let u istoriji vazduhoplovstva


Njujork i Sidnej od danas biće povezani neobičnom avio-linijom, koja će oboriti sve dosadašnje rekorde kada su u pitanju komercijalni letovi.

Avion Boing 787-9, u kome će se nalaziti 40 putnika, preleteće 16.000 kilometara bez sletanja i dopune goriva.

Osoblje i putnici morali su da prođu posebne mentalne i fizičke testove izdržljivosti.

Na prvom od tri "super duga" probna leta, naučnici će pratiti učinke 19-časovnog leta, odnosno kako će putnici da to podnesu.

Australijski nacionalni prevoznik "Qantas" planira ove godine još dva ovakva leta. Avion bi trebao da sleti u Sidnej u nedelju ujutro.

Letovi kompanije "Singapore Airlines" koji saobraća iz Singapura za Njujorka ,do sada je držao rekord.


Ograničen broj putnika

Broj putnika na letu od Njujorka do Sidneja je ograničen kako bi se minimalizirala potrošnja goriva i omogućilo da avion preleti 16.000 kilometara bez ponovnog punjenja.

Naučnici iz dva australijska univerziteta biće u letelici kako bi pratili obrazac spavanja putnika, granicu izdržljivosti i potrošnju hrane. Piloti će nositi uređaj koji prati njihove moždane talase i budnost.

S obzirom na 15-satnu vremensku razliku između Njujorka i Sidneja, učinak ovog putovanja biće pomno praćen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605421)

Putnici bili deo eksperimenta: Najduži let bez sletanja, avion preleteo 16.000 km


Australijska aviokompanija Kvantas uspela je da realizuje najduži let bez sletanja koji je trajao skoro 20 sati od Njujorka do Sidneja.

Kompanija je želela da proveri dokle idu granice izdržljivosti putnika i da li su letovi koji traju skoro ceo dan podnošljivi, a porobni let nazvan je "Project Sunrise".

Avion je prešao ukupno 16.015 kilometara leta, a putnici su se vozili 19 sati i 16 minuta, kao što je i planirano.

"Ohrabrivali smo putnike da konzumiraju mnogo kafe za vreme leta", kazao je Fil Keps iz osoblja Kvantasa.

Australijska aviokompanija namerava da pomeri granice dugih letova, a najavljuju da ce ovakvi letovi biti dostupni svima 2022. ili 2023. godine. Na ovom letu je ipak letelo samo 50 osoba, a u tu cifru je ubrojana i posada, ali i istraživači koji su beležili sve što se dešava za vreme leta, prenosi portal Klix.ba.

Kvantas je u saradnji sa istraživačima hteo da proveri kako putnici reaguju na razne stvari, od potrebe za spavanjem, do jet laga. Osim toga, volonteri su na sebi imali opremu koja je pratila kako se njihovo telo ponaša i reaguje na promene tokom leta.

Let je prošao bez problema i prema prvobitno zamišljenom planu. Ova kompanija planira da sprovede identično testiranje za mesec dana, kada ce leteti od Londona do Sidneja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=20&nav_id=1605930)

Prepolovljen profit Boinga, očekuje se da 737 maks poleti do kraja godine

 
Američka kompanija Boing izvestila je danas o padu kvartalnog profita od 53 odsto.

Prepolovljen pad profita nije iznenađenje, a posledica je prizemljenja najprodavanijih aviona "737 maks", nakon dve tragične nesreće tih letelica u kojima je živote izgubilo više stotina ljudi.

Operativna dobit kompanije je u trećem kvartalu potonula na 895 miliona dolara ili na 1,45 dolara po akciji, u odnosu na 1,89 milijardi dolara ili 3,58 dolara po akciji godinu dana ranije, prenosi agencija Rojters.

Kompanija je u izveštajnom periodu zabeležila negativan gotovinski tok od 2,89 milijardi dolara, u odnosu na pozitivan "keš flou" od 4,10 milijardi dolara godinu dana ranije.

Ipak, iz Boinga očekuju da će problematični "737 maks" poleteti do kraja ove godine.

"Naš glavni prioritet ostaje siguran povratak modela "737 maks" i postižemo stalni napredak", izjavio je šef Boinga Denis Milenburg, prenosi BBC.

Iz kompanije dodaju da očekuju da će regulatori dozvoliti poletanje aviona "737 maks" pre početka 2020. godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=23&nav_id=1607385)

Uprkos tarifama Erbas ugovorio prodaju 100 aviona u SAD
Tanjug   24. oktobar 2019.

Američki niskotarifni avio-prevoznik Spirit Erlajns zaključio je okvirni sporazum o kupovini 100 Erbasovih aviona sa jednim prolazom.

Spirit Erlajns je saopštio je kasno sinoć da je potpisao memorandum o razumevanju (MOU) sa evropskim proizvođacem aviona, koji obuhvata kombinaciju modela Erbasovih letelica A319neo, A320neo i A321neo, prenosi CNBC. Po kataloškim cenama za 2018. godinu, vrednost ugovora bi iznosila oko 12 milijardi dolara, ali je američka avio-kompanija, kako se dodaje, gotovo sigurno u pregovorima isposlovala veliki popust. Planirano je da avioni budu isporučeni do kraja 2027. godine. Dogovorena je i posebna opcija za kupovinu do 50 dodatnih aviona.

Spirit, sa sedištem u Južnoj Floridi, smatra se ultra-niskotarifnim prevoznikom koji leti u Americi, a njegovu kompletnu flotu čine avioni Erbasa. Ovaj ugovor predstavlja značajan uspeh Erbasa, imaujći u vidu uvođenje tarifa Vašingtona na prodaju određenih modela evropske avio-kompanije u Sjedinjenim Državama, ocenjuje CNBC. Nije poznato da li je Spirit uspeo da ugovora bilo kakave molakšice vezano za tarife, ali to može biti i nebitno budući da Erbas pravi avione A320 u državi Alabama.

Akcije Spirita skočile su gotovo za 5,0 odsto posle otvaranju berze u sredu, nakon vesti o sporazumu sa Erbasom i informacije da su prihodi i dobit po akciji ove avio-kompanije u trećem kvartalu nadmašili očekivanja.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/NJ-vKeSEZ2A

Objavljen javni poziv za prikupljanje ponuda radi prodaje JAT tehnike


Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala JAT tehnike.

Početna cena na javnom nadmetanju iznosi 50 odsto procenjene fer tržišne vrednosti kapitala subjekta privatizacije na dan 31.12.2018, koji se nudi na prodaju, kao najviša vrednost u najvišem rasponu tržišne vrednosti kapitala subjekta privatizacije, odnosno 10.249.907,00 evra.

Resono ministarstvo je 11. oktobra ove godine poništilo postupak privatizacije.

U pozivu se ističe da pravo na učešće u postupku ima domaće ili strano pravno lice koji kao pretežnu delatnost obavlja delatnost održavanja i opravke vazduhoplova, i to najmanje u poslednjih pet godina u kontinuietu, i dodaje da je neophodno da je lice u 2018. godini, na samostalnom ili konsolidovanom nivou ostvarilo prihod od najmanje 40.000.000,00 evra.

Još jedan od uslova je da lice ima kapacitet za bazno održavanje i opravku vazduhoplova na minimum deset pozicija u paraleli istovremeno, i to najmanje poslednje dve godine u kontinuitetu.

Od uslova se navodi i posedovanje sertifikata za bazno i linijsko održavanje aviona tipa Bombardier i Embraer, i to najmanje poslednjih pet godina u kontinuitetu. Isto važi i za minimum tri od četiri aviona tipa B737CL, B737NG, A320 serije, i ATR 42/72.

Predmet prodaje čini udeo od 95,4093 procenata ukupnog kapitala u vlasništvu Republike Srbije i udeo od 2,7273 odsto u vlasništvu Republičkog fonda za PIO.

Zainteresovana lica mogu podneti prijave za učešće u postupku najkasnije do 12. novemba 2019. godine do 15.00 časova, a depozit iznosi 2.049.981,40 evra.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=25&nav_id=1608312)

Sa novog aerodroma u Pekingu krenuli prvi međunarodni letovi


Prvi planirani međunarodni letovi krenuli su danas sa novog pekinškog aerodroma, preneo je Rojters.

Kako piše agencija, sa time se požurilo kako bi se umanjio pritisak na stari aerodrom u prestonici najmnogoljudnije zemlje na svetu.

Aerodrom u obliku feniksa, mada bi neki posmatrači rekli kako više liči na morsku zvezdu, dizajnirala je slavni arhitekta Zaha Hadid, rođena u Iraku, a formalno je otvoren krajem septembra pred proslavu 1. oktobra 70. godišnjice Narodne Republike Kine.

Ima četiri piste i očekuje se da će opsluživati 72 miliona putnika godišnje do 2025, i eventualno dostići cifru od 100 miliona putnika.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_id=1608972)

SAD izlaze i iz Sporazuma o otvorenom nebu?
NovostiOnline   27. oktobar 2019.

Američki predsednik Donald Tramp je potpisao dokument o nameri izlaska SAD iz Sporazuma o otvorenom nebu, piše „Volstrit džurnal“, pozivajući se na neimenovane izvore.

Prema podacima medija, konačna odluka zasad nije doneta. Ipak, prema podacima „Volstrit džurnala“, protivnici dogovora u administraciji smatraju da on daje Rusiji mogućnost da skuplja obaveštajne informacije u SAD. List takođe tvrdi, pozivajući se na izvore, da je Rusija zasmetala SAD i Kanadi da izvede posmatračke letove u okviru sporazuma u evropskom delu Rusije 20. septembra 2019. godine. Bela kuća ne komentariše ove navode.

Dogovor o otvorenom nebu koji je potpisan 2002. godine predviđa neometane letove iznad teritorije bilo koje zemlje koja ga je potpisala. Bila je predviđena i poseta aerodroma, skladišta raketa, mornaričkih baza.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/p7d__yk0Phc

"Boing" hitno prizemljio preko 50 aviona širom sveta


Avio-kompanija "Boing" izdala saopštenje u kom navodi da je širom sveta prizemljeno preko 50 aviona nakon otkrivanja kvara kod krila.

Najviše rukovodstvo avio-kompanije priznalo je tako da su načinjene ozbiljne greške u vezi sa bezbednošću.

Sve to otkriveno je tokom svedočenja Denisa Mujlenberga, koji je direktor američke avio-kompanije, pred parlamentarnim odborom SAD u sredu. On je rekao da je kompanija napravila ozbiljne greške u vezi s ključnim bezbednosnim sistemom, poznatim kao MCAS.

"Ja sam odgovoran. Dve nesreće dogodile su se za mog mandata. Osećam se odgovorno zato što se to dogodilo", kazao je on.

Te dve nesreće o kojima je govorio su padovi najnovijih "Boingovih" aviona "737 MAX 8" za manje od šest meseci, što je ozbiljno ugrozilo reputaciju kompanije. Reč je velikim avio-nesrećama - padu aviona "Etiopijan erlajnsa" u kome je poginulo 157 ljudi, u martu, i nakon toga padu aviona koji je kupila Indonezija. U toj nesreći poginulo je 189 ljudi.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=31&nav_category=78&nav_id=1610859)

Bombardije prodaje fabrike za proizvodnju aviona


Kanadski Bombardije je u uznapredovalim pregovorima o prodaji tri pogona, uključujući i fabriku za proizvodnju avionskih krila u Belfastu.

Te pogone bi trebalo da kupi kompanija Spirit aerosistems za više od milijardu dolara u gotovini uz preuzimanje finansijskih obaveza, izveštava Rojters.

Dve kompanije se približavaju postizanju sporazuma koji bi mogao da bude zvanično objavljen već danas, rekla su britanskoj agenciji dva izvora upoznata sa dešavanjem, upozorivši ipak da bi pregovori mogli i da propadnu.

Dogovor bi uključivao preuzimanje finansijskih obaveza tri pogona, uključujući i obaveze vezane za penzije. Obe kompanije bi trebalo danas da objave poslovne rezultate za treće tromesečje.

Bombardijeov plan o prodaji fabrika u Belfastu i Maroku, zajedno sa manjim pogonom za popravke u Dalasu, rezultat je odluke kanadske kompanije da izađe iz komercijalnog vazduhoplovstva kako bi se fokusirala na svoj avio-biznis sa višom maržom i svoje poslovanje u sektoru železnice.

Analitičari ocenjuju da će ovaj sporazum biti od strateškog značaja za Spirit, proizvođača avio-kosmičkih komponenti, jer će kompanija moći da diversifikuje bazu klijenata. Naime, Spirit je najveći dobavljač Boinga, ali planira da poveća poslove i sa evropskim Erbasom.

Prodaja pogona u Belfastu, koji proizvodi krila za Erbasov avion A220, politički je osetljivo pitanje, jer je to najveći proizvođač visoke tehnologije u Severnoj Irskoj koji zapošljava oko 3.500 ljudi, dodaje britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=31&nav_id=1610939)

Avion krenuo za Sankt Peterburg pa prinudno sleteo


Putnički avion Suhoj Superdžet - 100 prinudno je sleteo u Sibiru posle kvara na motoru, preneli su ruski mediji.

Avion je normalno sleteo, navela je aviokompanija Jamal i dodala da nema povređenih.

Avion sa oko 80 putinika leteo je za Sankt Peterburg, ali je udario u pticu što je oštetilo jedan od motora.

SS-100 je prvi civilni avion proizveden u Rusiji od raspada Sovjetskog saveza 1991. godine. Ta vrsta aviona se gotovo ne prodaje u inostranstvu zbog skupog održavanja.

Jedan SS-100 se 2012. godine srušio u Indoneziji i tada je stradalo 45 ljudi. U maju ove godine u požaru koji je izbio u avionu prilikom prinudnog sletanja poginula je 41 osoba.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=01&nav_category=78&nav_id=1611642)

Vlasnik Britiš Ervejza kupuje španskog rivala za milijardu evra


Navodi se da će kupovina biti završena do kraja 2020. godine

Matična kompanija Britiš Ervejza, Internešenel Erlajns Grupa (IAG) postigla je dogovor sa Iberijom da kupi španskog rivala Er Evropu za milijardu evra (1,1 milijardi dolara).

U saopštenju IAG-a, objavljenom danas, navodi se da će kupovina biti završena do kraja 2020. godine ako je odobre regulatori za zaštitu konkurencije, prenosi AP.

IAG očekuje da će ovom kupovinom pretvoriti svoju bazu u Madridu u "stvarnog konkurenta" glavnim evropskim vazduhoplovnim čvorištima - Amsterdamu, Frankfurtu, Londonu i Parizu.

U saopštenju se dodaje da preuzimanjem kontrole nad Er Evropa, grupa takođe ocekuje da će uspostaviti letove između Evrope i Latinske Amerike i Kariba.

Er Evropa upravlja flotom od 66 aviona i leti na 69 destinacija u Španiji i van nje.

Kao jedna od najvećih svetskih avio-kompanija, IAG leti na 268 destinacija sa 573 aviona.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:828183-Vlasnik-Britis-Ervejza-kupuje-spanskog-rivala-za-milijardu-evra)

https://youtu.be/4VfYns0dng4


Počeo štrajk u Lufthanzi: Otkazano 1300 letova, pogođeno 180 hiljada putnika


Danas je počeo dvodnevni štrajk kabinskog osoblja avio-kompanije Lufthanza.

Očekuje se da će ukupno biti otkazano oko 1300 letova kojima je trebalo da putuje 180 hiljada putnika.

Podsećamo, u četvrtak bi trebalo da bude otkazano 700 letova, a u petak još 600. Lufthanza je pokušala da ospori zakonitost štrajka, ali je sud u Frankfurtu juče doneo odluku da štrajk sme da se održi. Štrajk je organizovao sindikat Ufo, koji traži veće plate i bolje radne uslove za oko 21 hiljadu Lufthanzinih stjuarda i stjuardesa, prenosi Indeks.

Otkazana je većina Lufthanzinih letova iz Nemačke, uključujući i brojne interkontinentalne letove iz Frankfurta i Minhena.

Zrakoplovne kompanije u vlasništvu Lufthanze - Svis, Ostrijan erlajns, Edelvajs i Brasels erlajns neće biti pogođene štrajkom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=07&nav_id=1613969)

Девет чланица ЕУ позива на увођење пореза авио-превозницима
четвртак, 07.11.2019.

БРИСЕЛ - Девет чланица ЕУ позвало је нову Европску комисију да на нивоу целе Уније уведе порез авио компанијама како би више плаћале за загађење околине и како би све чланице биле у истом положају.

У писму упућеном новом комесару за животну околину Франсу Тимермансу, министри финансија Немачке, Француске, Холандије, Шведске и још пет држава позвали су да се уведе „неки облик пореза авио-превозницима”, не наводећи појединости. Један од највећих заговорника је Немачка која је већ увела такав порез.

„Немачки порез авио-индустрији се већ доказао као добар и може бити модел у ЕУ за бољу заштиту климе”, рекао је немачки министар финансија Олаф Шолц. Европски министри кажу да је порез у оквиру којег „загађивач плаћа поштену цену коришћења авио превоза” нужан ради борбе против климатских промена. Саобраћај је тренутно једини европски сектор који повећава испуштање гасова који доводе до ефекта стаклене баште.

„У поређењу с осталим облицима транспорта, авио-превоз не плаћа довољно”, пише у писму, преноси Танјуг. Порези на индустрије које загађују околину топ су тема међу земљама чланицама ЕУ у којој се одлуке у питањима попут опорезивања морају донети једногласно. Нова Европска комисија поставила је као циљ смањење испуштања гасова који доводе до ефекта стаклене баште за најмање 50 посто до 2030.

Шведска је порез авиоиндустрији увела 2018., Холандија га планира 2020., а увођење пореза у јуну је најавила и Француска.

Izvor: www.politika.rs

"Flaj Bosna" otpustila polovinu radnika, otišli i piloti


Avio-kompanija "Flaj Bosna" otpustila je gotovo polovinu ukupne radne snage i bori se da isplati plate zaposlenima.

Kompanija je u problemima jer dugovi prema aerodromu Sarajevo i drugim dobavljačima i dalje rastu.

Od 100 zaposlenih, uključujući i rukovodstvo kompanije, otpušteno je četrdeset, a osam od petnaest pilota je takođe napustilo avio-prevoznika.

Kompanija nije isplatila plate dva meseca, a doprinose od aprila, izvestio je portal Ex-YuAviation. Ovaj vazduhoplovni prevoznik je prijavljen Direkciji za civilnu avijaciju Bosne i Hercegovine (BHDCA) zbog kršenja radnog prava, prenosi Indikator.ba.

"Flaj Bosna" se takođe bori da privuče putnike na svojoj liniji za London, budući da redovno registruje faktor popunjenosti ispod 10 procenata u avionu Erbas A319. Prema nedavnom izveštaju o putovanju na ruti London Luton-Sarajevo, objavljenom onlajn, na letu je bilo samo šesnaest putnika.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=11&dd=11&nav_id=1615679)

Boing planira početkom 2020. da nastavi sa komercijalnim letovima 737 MAX


Proizvođač aviona Boing saopštio je u ponedeljak da početkom sledeće godine planira da nastavi komercijalne letove 737 MAX-a, koji su prizemljeni od sredine marta nakon dve nesreće u kojima je poginulo 346 ljudi.

Boing je do sada računao da će moći obnoviti letove do kraja ove godine.

Grupa je u saopštenju navela da se nada da će dobiti odobrenje američke agencije za regulisanje vazdušnog saobraćaja FAA da počne da koristi avione do kraja godine, ali oni neće moći u upotrebu pre januara.

Kompanija je takođe objavila da je još uvek moguće da se u decembru nastavi isporuka aviona klijentima, ali i naglasila da će za odobrenje izmena u obuci trebati duže vremena.

Velike kompanije kazale su da će im biti potrebno barem mesec dana kako bi završile obuku i instalirale revidirani softver pre nego što mogu da se nastave letovi.

Američke aviokompanije Southwest i American Airlines saopštile su u petak da će za mart odložiti eventualno puštanje u promet svojih Boinga 737 MAX.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a543043/Boing-planira-pocetkom-2020.-da-nastavi-sa-komercijalnim-letovima-737-MAX.html)

Posle štrajka otkazi: Lufthanza otpušta 800 radnika


Nemačka avio-kompanija Lufthanza će ukinuti 800 radnih mesta u podružnici Ostrijan erlajns.

Lufthanza je saopštla da će ukinuti 700 do 800 radnih mesta u svojoj podružnici u Austriji, što je više od desetine radne snage, jer želi da smanji troškove nastale usled sve veće konkurencije.

Karsten Špor, izvršni direktor Lufthanze, izjavio je da bi time uštedeli i do 90 miliona evra godišnje do 2021. godine, prenosi Anadolija.

Iz Ostrijan erljansa su naveli da će se smanjivanje radnih mesta sprovoditi u naredne dve godine, prenosi Al Džazira.

Saopštenje o ukidanju radnih mesta je usledilo nakon što se Lufthanza prošle nedelje suočila s velikim štrajkom nemačkog kabinskog osoblja, što je uzrokovalo otkazivanjem oko 1.300 letova.

Kompanija je na Tviteru saopštila da je morala da otkaže gotovo 700 letova planiranih za četvrtak i oko 600 letova za petak.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=13&nav_id=1616144)

Investicija od 16 milijardi dolara: Emirejts erlajn naručio 50 novih aviona


Avio-kompanija Emirejts erlajn objavila je danas da su naručili 50 aviona "erbas A350", ukupne vrednosti 16 milijardi dolara.

Narudžbinu su na događaju "Dubai eršou 2019" potpisali šeik Ahmed bin Sajed al Maktum i Gijom Fori, izvršni direktor kompanije Erbas.

Iz kompanije kažu i da su još u pregovorima s Boingom o narudžbini 40 modela "boing 787 drimlajner".

"Sa zadovoljstvom naručujemo 50 modela A350, koji imaju motore rols-rojs trent XWB", rekao je šeik, napomenuvši kako je strategija Emirejtsa da ulaže u moderne i efikasne letelice.

"Ovo odražava našu veru u budućnost avio-industrije Ujedninjenih Arapskih Emirata. Takođe, to je i potvrda strategije Dubaija da se putem moderne avijacije poveže sa svim svetskim gradovima, društvima i ekonomijama", dodao je Bin Sajed al Maktum.

Kako kažu iz Erbasa, najnovije tehnologije omogućavaju 25 odsto manje troškove rada, ali i 25 procenata manje emisije gasa i CO2 u odnosu na ranije letelice.

"Čast nam je što Emirejts ovim dovodi naše partnerstvo na viši nivo. Novi avioni A350 će im doneti mnogo ekonomskih, ali i prednosti po životnu okolinu", izjavio je Gijom Fori, izvršni direktor Erbasa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=18&nav_id=1618749)

Bosna i Hercegovina 5. decembra preuzima kontrolu nad cijelim svojim nebom
23. nov. 2019.

SARAJEVO, Bosna i Hercegovina će u noći sa 4. na 5. decembar 2019. prvi put nakon 1992. godine preuzeti kontrolu zračnog saobraćaja u svom cjelokupnom zračnom prostoru.

Kako je za Klix.ba rečeno iz Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi BiH (BHANSA), bit će to otvaranje jednog važnog poglavlja u istoriji civilnog zrakoplovstva Bosne i Hercegovine.

“Naime, tim događajem u potpunosti će biti realizirana Faza II Strategije razvoja sistema za upravljanje zračnim saobraćajem u Bosni i Hercegovini (ATM Strategija BiH). Bio je to put pun izazova, prepreka i teških odluka, ali ujedno i put koji je profilirao BHANSA-u kao važnog i ravnopravnog partnera drugim pružateljima usluga u zračnoj plovidbi u Evropi, što je za ovako mladu kompaniju ogromno ostvarenje”, rečeno je iz BHANSA-e. Podsjetimo, BiH od 2014. godine preuzima odgovornosti za pružanje usluga u zračnoj plovidbi svojim nebom. Tada je preuzela kontrolu nad prostorom do 10.000 metara nadmorske visine, dok su susjedi nastavili nadgledati saobraćaj iznad 10.000 metara i time ubirati prihode.

Zračni saobraćaj bh. nebom u brojevima

U 2017. je ostvaren rast zračnog prometa od 17 posto u odnosu na 2016. godinu, a 2018. godine u odnosu na 2017. godinu od 10 posto. U prvih 6 mjeseci 2019. godine zabilježeno je 13 posto povećanja u odnosu na isti period 2018. godine. Planirani prihodi BHANSA-e za 2020. godinu iznose oko 72,5 miliona KM, dok su isti u 2015. godini iznosili 36,2 miliona KM, što predstavlja povećanje više od 100% u proteklih 5 godina.

Rast prihoda

Preuzimanjem odgovornosti pružanja usluga u cjelokupnom zračnom prostoru Bosne i Hercegovine očekuje se povećanje prihoda BHANSA-e u 2020. godini u odnosu na plan za 2019. godinu za približno 20 posto, odnosno oko 10.000.000 KM.

“Temeljem dobrog poslovanja BHANSA u proteklih nekoliko godina konstantno ostvaruje povećanje prihoda. Planirani prihodi BHANSA-e za 2020. godinu iznose oko 72,5 miliona KM dok su isti u 2015. godini iznosili 36,2 miliona KM, što predstavlja povećanje od preko 100 posto u proteklih 5 godina”, objašnjavaju iz Agencije.

Šta je učinjeno

Kako je rečeno iz BHANSA-e, Izvršene su opsežne pripreme za realizaciju faze II Strategije razvoja sistema za upravljanje zračnim prometom u Bosni i Hercegovini (ATM Strategija BiH), odnosno preuzimanja odgovornosti za pružanje usluga kontrole zračnog prostora u cjelokupnom zračnom prostoru BiH. U završnoj fazi je realizacija projekta školovanja kontrolora zračnog saobraćaja za ukupno 69 kandidata. Pored toga, izvršena je nabavka i puštanje u operativni rad opreme neophodne za realizaciju faze II (oprema za obradu podataka, govorne komunikacije i radio uređaji).

“Učinjeni strateški koraci uključuju cijeli niz značajnih ostvarenja od kojih ističemo: Centar oblasne kontrole leta – Operativna jedinica ATCU II Banja Luka počeo je raditi 2. februara 2017. godine”, kažu iz BHANSA-e. U dva navrata BHANSA je dobila prestižne nagrade Evropske komisije, koje se dodjeljuju jednom godišnje za projekte uspostave slobodnog planiranja letenja bez ruta (SEAFRA 2017. i SECSIFRA 2018. godine) kojima je uspostavljeno najveće takvo područje u Evropi i koje obuhvata zračni prostor Austrije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore.

Kao rezultat uspostave SEAFRA i SECSIFRA kompanije koje koriste naše usluge dobile su kraće letove i manji utrošak goriva, dok je istovremeno smanjena emisija stakleničkih plinova i ostvaren pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Izvor: www.capital.ba

Boing uprkos lošoj reputaciji predstavio najveći avion u spornoj liniji 737 Maks


Uprkos poljuljanoj reputaciji i padu prodaje zbog avionskih nesreća, Boing je predstavio najveću verziju svoje letelice u kontroverznoj liniji 737 Maks.

Premijera ovog aviona održana je u američkoj državi Vašington, a pretpostavlja se da će prva letelica iz ove serije poleteti u toku 2020. godine, iako tačan datum nije poznat.

Reč je o avionu 737 Maks 10 koji može da primi između 188 i 204 putnika i do sada je naručeno 550 jedinica. Poređenja radi, sporni Maks 8 može da primi između 162 i 178 putnika, prenosi portal Klix.

Ceremonija bez sumnje, dolazi u najgorem mogućem periodu u 100-godišnjoj istoriji moćne kompanije. Svetski regulatori zabranili su letenje Boingovim avionima 737 Maks 8 nakon što su u samo pet meseci dva takva aviona pala tokom leta. U avionima je bilo 346 osoba i niko nije preživeo.

Kompanija je nakon nesreća korigovala softver u avionima čime je navodno uklonila probleme koji su, tvrdi se, doveli do nesreća.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=24&nav_id=1621844)

„Авија прајм” купује „Јат технику”
четвртак, 28.11.2019.

Министарство привреде је 26. новембра донело Одлуку којом је за купца 99,3834 одсто удела у капиталу „Јат технике” прогласило компанију „Авија прајм” из Прага, пише Б92.

Како се наводи, Министарство привреде је 25. октобра објавило Јавни позив за продају 99,3834 одсто удела у капиталу „Јат технике”, компаније за одржавање и оправку ваздухоплова. Рок за подношење захтева за откуп продајне документације био је 6. новембар 2019. године до 15:00 часова, преноси Танјуг. До датог рока, поднета су два захтева за откуп продајне документације.

Захтеве су поднели „Авија прајм” из Прага (Чешка Република) и „СР техникс” из Клотена у Швајцарској, преноси Б92. Рок за достављање пријава за учешће у поступку био је 12. новембар 2019. године до 15:00 часова по локалном времену у Републици Србији. До наведеног рока поднета је једна пријава за учешће у поступку и то од стране учесника „Авија прајм”.

На предлог Комисије за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, Министарство привреде је дана 26. новембра донело Одлуку којом је за купца прогласило учесника „Авија прајм”.

Izvor: www.politika.rs

Erbas pravi avion koji će kombinovati gorivo i struju


Evropski vazduhoplovni koncern Erbas želi da izgradi prvi avion s niskom emisijom ugljenika koji bi trebalo da bude pušten u promet do 2035. godine.

Izvršni direktor kompanije Gijom Fori u Hamburgu je rekao da bi avion mogao da bude hibridni, što znači da bi kombinovao klasično gorivo i struju, ili bi kao gorivo mogao da koristi vodonik ili neko klimatski neutralno gorivo.

Dodao je da je razvoj potrebne tehnologije još u povoju i da je u pitanju vrlo složen proces koji će trajati godinama ili čak decenijama.

"Avionski promet proizvodi 2,5 odsto globalne emisije ugljen-dioksida. Erbas je svestan svoje odgovornosti i uspeo je da značajno smanji potrošnju goriva po putniku zahvaljujući lakšim avionima sa snažnijim motorima", kaže Fori i istakao da su ekološki prihvatljivi letovi glavni prioritet te kompanije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=30&nav_id=1624651)

Odustali od svog Boinga: Američki Junajted erlajns naručio 50 Erbasovih aviona


Američka avio-kompanija Junajted erlajns naručila je od Erbasa 50 novih letelica dugog doleta. Novi avioni bi trebalo da zamene flotu starih Boinga.

Junajted erlajns planira da iz prometa povuče flotu aviona boing 757-200 i zameni ih novim Erbasovim letelicama A321XLR.

Isporuka naručenih aviona počeće 2024, navedeno je u saopštenju američke kompanije, prenosi Index. Vrednost letelica prema kataloškim cenama iznosi sedam milijardi dolara, iako kupovina tako velikog broja često uključuje i znatne popuste, piše "Blumberg".

Prevoznik ujedno planira da odloži isporuku naručenih Erbasovih A350 modela do 2027. godine.

Junajted erlajns nije jedini američki prevoznik koji se odlučio za avione evropskog proizvođača. Amerikan erlajns takođe je od Erbasa naručio više od 50 aviona tipa A321XLR.

Erbasova A321neo verzija dugog doleta leti na udaljenosti do 8700 kilometara, čime bi bili pokriveni letovi iz Evrope prema Severnoj Americi ili Indiji. Taj avion ujedno troši 30 odsto manje goriva od Boingovog modela 757, koji se često koristi na dugim rutama, napominje DPA.

Boing teško može da parira svom rivalu Erbasu još otkada su prizemljeni njihovi avioni 737 MAX zbog dve teške nesreće u kojima je poginulo 346 ljudi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=04&nav_id=1626307)

Posao za 200 radnika: Delove za Erbas i Boing proizvodiće u Vukovaru


Kompanija Enikon aerospejs iz Zagreba otvoriće najkasnije za sedam meseci proizvodni pogon u Vukovaru.

Ta firma bavi se pripremom i završnim lakiranjem delova unutrašnjosti komercijalnih i poslovnih aviona i proizvodi delove za letelice Erbasa i Boinga.

To je epilog pregovora koji se vode u poslednja četiri meseca, a rezultirali su potpisivanjem ugovora između gradonačelnika Vukovara, Ivana Penave, i predsednika Uprave Enikon aerospejsa, Marka Josipa Andrijanića, o najmu prostora u Poslovno-inovativnom centru Vukovar, izveštava Jutarnji list.

U iduće tri godine Enikon aerospejs planira da u vukovarskom pogonu otvori 200 novih radnih mesta.

"Naša kompanija ima tri pogona u Nemačkoj i po jedan u SAD i Hrvatskoj, konkretno u Zagrebu, a s ovom investicijom idemo u proširenje poslovanja u vazduhoplovnoj industriji", rekao je Andrijanić.

Dodao je da se s ovim ulaganjem, osim novih radnih mesta, otvara i mogućnost poslovne saradnje s lokalnim preduzetnicima i dobavljačima u različitim segmentima.

"Otvaranjem vukovarskog pogona u Hrvatsku dovodimo nove poslove u vazduhoplovnoj industriji i očekujemo dalji rast investicija i zapošljavanja", naveo je Andrijanić.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=12&dd=04&nav_id=1626192)

Avio-kompaniji pala zarada u Srbiji


Niskobudžetni avio-prevoznik Viz Er zabeležio je pad dobiti u šest zemalja u odnosu na prvo polugodište 2018. godine. Dve su bile Srbija i BiH.

Uprkos tome, Viz Er je bio profitabilan na svim tržištima na kojima je bio prisutan tokom prve polovine finansijske godine, s izuzetkom Maroka. Zabeležen je rekordni profit u prvom polugodištu za finansijsku godinu 2020. (april - septembar) u iznosu od 371,5 miliona evra.

Kompanija sa sjedištem u Budimpešti mogla bi uskoro operativnom maržom da preuzme od Rajanera titulu najprofitabilnije evropske aviogrupe, izveštava portal Ex-Yu Aviation, a prenosi Seebiz.

Najveći rast dobiti zabeležen je u Moldaviji, s maržama koje su porasle 72 odsto, dok je najveći rast dobiti bio na relacijama u Veliku Britaniju i iz nje, za jedanaest miliona evra. Ukupno, Rumunija je bila najprofitabilnija zemlja. Tu je dobit na rutama iznosila 58 miliona evra.

Prema platformi za analizu performansi aviokompanije Apeks, Viz Er je između aprila i septembra zabeležio operativni profit u Srbiji od oko 3,6 miliona evra, gde održava bazu u Beogradu. U odnosu na isti period prošle godine, to je pad od osam odsto.

U Bosni i Hercegovini, gde ima bazu u Tuzli, zarada na rutama iznosila je 2,4 miliona evra, što je smanjenje od pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Tokom navedenog razdoblja, Viz Er pokrenuo je novu sezonsku uslugu iz Beograda do Liona i povećao frekvencije i kapacitete na nekoliko ruta iz glavnog grada Srbije.

Istovremeno je održavao sličan broj letova iz Tuzle kao i prošle godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=05&nav_id=1626692)

Пилоти забринути за безбедност летења изнад Србије и Црне Горе
петак, 06.12.2019.

Самостални синдикат саобраћајних пилота Србије позвао је Контролу летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) и све надлежне институције да омогуће да контролори летења обављају свој посао на квалитетан и законом прописан начин.

Тај синдикат је у саопштењу изразио забринутост због недавног упозорења контролора летења да безбедност ваздушног саобраћаја у Србији и Црној Гори може да буде угрожена јер имају лоше услове рада, преноси Бета.

„Професије пилота и контролора летења су нераскидиво повезане и чине јединствену целину, чија је сврха безбедност ваздушног транспорта људи и робе. Уколико је једна целина у том систему спречена да у складу са процедурама обавља свој изузетно одговоран посао, цео систем је у опасности и поставља се питање правог кривца за такво стање”, наведено је у саопштењу.

Упућен је позив и Директорату цивилног ваздухопловства да спроведе ванредни инспекцијски надзор, као и Министарству рада да пошаље инспекцију у СМАТСА и утврди да ли се и на који начин крше права контролора летења и да дају налог да се хитно отклоне неправилности.

Синдикат контроле летења је пре два дана саопштио да СМАТСА у дужем временском периоду не поштује стандардне оперативне процедуре које се односе на услове рада контролора и да то може да угрози безбедност ваздушног простора.

Izvor: www.politika.rs

Ванредни инспекцијски надзор над Контролом лета Србије и Црне Горе
петак, 06.12.2019.

Директорат за цивилно ваздухопловство Србије покренуо је ванредни инспекцијски надзор рада Контроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА), потврђено је у Директорату за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Ванредни инспекцијски надзор је уведен након саопштења Синдиката контроле летења у коме су изнели тврдње да „у дужем временском периоду СМАТСА не поштује стандардне оперативне процедуре које се односе на стрес контролора летења, што може да угрози безбедност тог ваздушног простора”. Како је у писаној изјави за РСЕ потврдио Директорат, ванредни инпекцијски надзор СМАТСА покренут је на три локације - Београд, Ниш, Краљево, са циљем утврђивања усаглашености рада са одредбама Правилника о радном времену контролора летења на оперативном радном месту.

СМАТСА је раније реаговала на тврдње синдиката контроле летења и саопштила да се „ваздушни саобраћај у њиховој надлежности одвија безбедно и неометано, у складу са Законом о ваздушном саобраћају и међународним стандардима”. Упућен је позив синдикатима да образују одбор за преговоре који чине представници репрезентативних синдиката и почетак преговора заказан је за 12. децембар. За РСЕ је у синдикату контроле летења потврђено да ће се одазвати том позиву на разговоре, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

Za uslove Srbije, kontrolori leta imaju OGROMNA primanja, ali im je i ODGOVORNOST ogromna. Ne bih se čudio da nekome iz SNS smetaju velike plate u kontroli leta iz političkih razloga, makar nas izbacili iz ICAO zbog toga. Pola Srbije radi za 300EUR mesečno i ćuti!

Lufthanza prodaje svoj evropski biznis u keteringu

 
Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je danas da prodaje švajcarskoj firmi Gejtgrup svoj evropski biznis u keteringu.

Prodaju se i dve podružnice LSG grupe za ugostiteljstvo i usluge, a iznos kupoprodajnog ugovora nije otkriven.

Ugovor se odnosi na firme LSG Evropa koja se bavi keteringom, zatim na dobavljača pakovane hrane Everstejt, i na maloprodajnog operatera Ringeltaub, navodi se u saopštenju Lufthanze.

Ove tri članice LSG grupe imaju 7.100 zaposlenih, a prošle godine su ostvarile prihod od oko 1,1 milijarde evra.

Lufthanza je dodala da prodaja neće imati veliki uticaj na njen profit ove ili naredne godine.

Generalni direktor nemačkog avio-prevoznika Karsten Spor rekao je da su "u Gejtgrupi našli novog vlasnika za evropsko poslovanje LSG-a, čija je osnovna delatnost ugostiteljstvo, što obezbeđuje ovom biznisu daleko bolje investicione izglede u budućnosti i dalje razvojne mogućnosti".

Lufthanza takođe pokreće partnerstvo sa Gejtgrupom, koje se odnosi na usluge keteringa te kompanije sa sedištem u Cirihu za linije Lufthanze iz njenih centara u Frankfurtu, Minhenu i Cirihu.

Lufthanza će zadržati manjinski udeo u novom zajedničkom preduzeću za usluge keteringa u Frankfurtu i Minhenu.

Kompanija je dodala da bi prodaja ostatka LSG grupe trebalo da bude pokrenuta početkom naredne godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=09&nav_id=1628273)

Jeziva računica: Boing 737 maks bi pao 15 puta, poginulo bi 3.500 ljudi


Američka Savezna uprava za civilno vazduhoplovstvo (FAA) izračunala je da bi se Boingov 737 maks srušio ukupno 15 puta tokom perioda upotrebe.

Interne kalkulacije FAA obavljene nakon prve fatalne nesreće pokazale su da bi se taj putnički avion srušio 15 puta i usmrtio preko 3.000 putnika, piše Biznis insajder.

Predviđanje, napravljeno pre druge nesreće, uticalo je na to da taj avion bude prizemljen u čitavom svetu. Ta informacija dospela je u javnost kada je to predviđanje objavljeno u dokumentima iznetim na saslušanju Komiteta za transport u Vašingtonu.

Objavljeni podaci zasnovani su na internoj analizi koju je sprovela FAA posle katastrofe Lajon era u oktobru 2018, kada je stradalo 189 ljudi.

Proračuni FAA pokazuju da je do nesreće došlo nakon otprilike 136.000 sati leta tog aviona.

Na osnovu tog broja, u kombinaciji sa očekivanim vekom eksploatacije tog modela aviona (maksimalno 45 godina), izračunato je da bi došlo do 15 nesreća, navodi se u dokumentu sa saslušanja.

U zavisnosti od konfiguracije aviona i popunjenosti mesta u njemu, u 737 maksu se može naći do 230 osoba.

Biznis insajder je na osnovu toga došao do podatka da bi u 15 nesreća aviona potpuno popunjenih ljudima poginulo još oko 3.450 osoba.

Prema računu Vol strit žurnala, koji je prvi objavio podatke iz tog dokumenta, 15 fatalnih nesreća Boingovog modela 737 maks bile bi "grubo uporedive" sa svim katastrofalnim nesrećama zajedno u proteklih 30 godina za ovih Boingovih pet modela – 747, 757, 767, 777, 787.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=12&nav_category=78&nav_id=1629812)

Sautvest deli sa radnicima odštetu koju mu plaća Boing
NovostiOnline   12. decembar 2019.

Američki avio-prevoznik Sautvest (Soutwest) objavio je danas da je postigao dogovor sa Boingom o odšteti od oko 125 miliona dolara zbog prizemljenja aviona 737 maks.

Taj novac kompanija će podeliti sa radnicima, a Sautvest će početkom naredne godine objaviti kako će ta sredstva biti raspodeljena, saopšteno je.

"Naši ljudi su obavili neverovatan posao nakon prizemljenja 737 maksa, pružajući najviši nivo usluge putnicima i ostvarujući najbolje moguće rezultate. Bord direktora Sautvesta zahvalan je radnicima za dodatne napore koje su uložili tokom godine i zadovoljstvo nam je da prihode od kompenzacije iz nedavnog sporazuma sa Boingom podelima zaposlenima“, rekao je izvršni direktor Geri Keli.

Tih 125 miliona dolara samo je deo gubitaka Sautvesta nastalih od prizemljavanja letelice 737 maks, pa taj avio-prevoznik nastavlja poverljive pregovore sa Boingom o daljem kompenzovanju štete, navedeno je u saopštenju.

Izvor: www.novosti.rs

Пробни лет првог електричног путничког авиона
четвртак, 12.12.2019.

ВАНКУВЕР - Компанија „Харбор Аир” са седиштем у Ванкуверу у Канади тестирала је „eBeaver”, електрични авион, десетоминутним летом на реци Фрејзер у Ричмонду, а њиме су управљали извршни директор компаније и пилот Грег Мекдугал.

https://youtu.be/r_FxSeB4mAM

Компанија „Харбор Аир” очекује да ће „eBeaver” 2022. године прећи у комерцијални сервис, преноси Б92. Овај авион је модификована верзија легендарног „DCH-2 eBeaver-а”, опремљена електричним мотором од 750 коњских снага компаније „Magnix”. „Харбоур Аир” иначе одржава 12 краћих рута у Канади, на којима годишње обави око 30 хиљада летова.

У електрични авион „eBeaver ” може да стане до шест путника, а захваљујући уграђеним литијум-јонским батеријама за сада има аутономију лета од око 160 километара по цени од око 10 до 20 долара електричне енергије. Компанија тренутно поседује 14 „DCH-2 eBeaver-а”. "Харбоур Аир” жели да побољша домет и потом електрификује целу своју флоту од 42 авиона до 2022. године, ако за то добију све потребне дозволе.

„Ово је за сада довољно како би се започела револуција”, оптимистичан је био Мекдугал, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Britiš ervejz leti za Prištinu i Podgoricu


Britiš ervejz će uvesti jedan let nedeljno sa londonskog aerodroma Hitrou do Prištine i Podgorice tokom letnje sezone 2020. godine.

Letovi iz prestonice Velike Britanije za Prištinu i Podgoricu krenuće 4. jula i te će linije održavati do 29. avgusta, sa ukupno devet povratnih letova, piše portal Exyuaviation.

To će označiti povratak Britiš ervejza u Prištinu nakon odsustva od osam godina, kao i ulazak na crnogorsko tržište.

Ranije je Britiš ervejz imao tri leta nedeljno između londonskog aerodroma Getvik i Prištine tokom cele godine. Letovi na toj liniji obustavljeni su 2012. godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=13&nav_id=1630559)

Bezbednost vazdušnog saobraćaja nije bila ugrožena


Inspektori Direktorata civilnog vazduhoplovstva izvršili su vanredni terenski i kancelarijski nadzor nad Kontrolom letenja Srbije i Crne Gore SMATSA Beograd.

Nadzor je obavljen u periodu od 6. do 12. decembra povodom saopštenja za javnost Sindikata kontrole letenja od 3. decembra, po službenoj dužnosti, saopšteno je iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Nadzor je izvršen u sledećim operativnim jedinicama: Sektor za oblasnu kontrolu letenja – CKL Beograd, Aerodromska kontrola letenja Kraljevo i Aerodromska kontrola letenja Niš, navedeno je.

Neposrednim uvidom u rad operativnog osoblja kao i pregledom opštih i pojedinačnih akata i druge dokumentacije koju operativno osoblje koristi u radu, utvrđeno je da ne postoje indicije da je bezbednost vazdušnog saobraćaja u vazdušnom prostoru Republike Srbije ugrožena, kako to navodi Sindikat KL.

Uvidom u službenu dokumentaciju Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd, inspektori nisu utvrdili kršenje Zakona o vazdušnom saobraćaju RS.

Uvidom u bazu podataka o događajima koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (sistem obaveznog i dobrovoljnog prijavljivanja događaja) utvrđeno je da nisu prijavljivani događaji iz Aneksa III tačka 2 .podtačka (8) i tačka 3. podtačke (6) i (7), Pravilnika o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 54/12i 86/16), a koji se odnosena preopterećenje sektora ili radnih pozicija, kao i na umor koji utiče ili bi mogao da utiče na mogućnosti za bezbedno obavljanje dužnosti u vazdušnoj plovidbi i vazdušnom saobraćaju.

Pravilnikom o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu propisano je da lice koje obavlja poslove na osnovu dozvole kontrolora letenja, koju je izdao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, ili koje je ovlašćeno da pruža informacije vazduhoplovima u letu, u okviru obavljanja svojih poslova dužno da Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije obavezno prijavljuje događaje, te da je članom 260. Zakona o vazdušnom saobraćaju tačka 10 propisana kazna za fizičko lice ako ne prijavi Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije svaki događaj, koji ga obavezuje članom17. stav 4. tog Zakona o vazdušnom saobraćaju, navedeno je u saopštenju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=13&nav_id=1630485)

Боинг суспендује производњу модела 737
уторак, 17.12.2019.

ВАШИНГТОН – Компанија „Боинг” саопштила је данас да ће привремено обуставити производњу авиона 737 МАX у јануару наредне године, први пут после више од 20 година.

Одлука је уследила након што је Федерална управа ваздухопловства одбила да одобри повратак авиона у употребу пре 2020. године после две несреће, у којима је погинуо више од 300 људи, преноси Танјуг. Компанија „Боинг”, која производи модел 737 јужно од Сијетла, наводи да неће отпустити никог од 12.000 запослених током замрзавања производње, али ће тај потез вероватно утицати на добављаче и ширу економију, преноси Ројтерс.

„Боинг” је наставио с производњом летилице упркос томе што је тај модел приземљен већ девет месеци након две смртоносне несреће. Више од 300 људи погинуло је када су се два авиона 737 МАX срушила у Индонезији и Етиопији, након што је пријављено да имају проблема са новим функцијама, подсећа Би-Би-Си. Авион 737 МАX је приземљен од марта после две несреће, што је произвођача до сада коштало више од девет милијарди долара.

Izvor: www.politika.rs

Viz er ponovo pokreće letove sa Tuzla - Karlsrue/Baden Baden


Niskotarifni avio-prevoznik Viz er ponovo pokreće letove sa Međunarodnog aerodroma Tuzla za Karlsrue/Baden Baden tokom cele godine, od 3. februara 2020. godine.

Letovi će se, kako izveštava blog flyingbosnian, obavljati ponedeljkom i petkom. Sa početkom letnjeg reda vožnje u aprilu, letovi će biti utorkom i subotom.

Zbog nerentabilnosti, Viz er je tokom zimskog reda letenja ukinuo letove za Beč, Stokholm, Vekše i Baden Baden. Ipak, novom odlukom, letovi za Karlsrue/Baden Baden neće biti više sezonskog karaktera, prenosi SEEbiz.

Međunarodni aerodrom Tuzla zabeležio je zaključno sa novembrom 551.466 putnika u ovoj godini. To je povećanje za 1,16 odsto ili za 6.348 putnika u odnosu na isti period prošle godine. Naročito frekventan bio je novembar kada je registrovano 35.484 putnika, što je povećanje za 15,34 odsto ili 4.721 putnika više u odnosu na isti mesec prošle godine.

Aerodrom očekuje da će ovu godinu završiti sa oko 595.000 putnika.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=12&dd=16&nav_id=1630927)

Boing izgubio 11 milijardi $ za dva dana


Propasti Boing 737 maks modela se ne nazire kraj, a deonicama ove kompanije sve brže pada vrednost.

Samo u poslednja dva dana, vrednost ove kompanije opala je za 11 milijardi dolara, dok su razmišljali da li da nastave sa proizvodnjom Boinga 737 maks. Ovaj model aviona nije poleteo još od marta, kada je u nesrećama poginulo 346 ljudi u roku od pet meseci.

U ponedeljak, deonice su opale za 4,3 odsto. Razlog ovome bila je neodlučnost kompanije, koja je razmišljala o tome da prekine proizvodnju 737 maks modela. Ovo je značilo da je vrednost opala za 8,3 milijarde doalra.

Danas, pad vrednosti Boingovih deonica iznosio je dva odsto, nakon što je potvrđeno da će se od januara zaustaviti proizvodnja ovog modela aviona. Ovim je kompanija izgubila još dva miliona u vrednosti.

Od marta, Boingove deonice opale su za otprilike 23 odsto, što znači da je vrednost kompanije umanjena za ukupno 55 milijardi dolara.

Dok se još mislilo da će se problematični model vratiti u službu, činilo se kao da postoje šanse da će se i vrednost kompanije vratiti na ranije nivoe.

Ipak, analitičar Ronald Epstajn smatra kako se vrednost deonica neće uvećati u 2020, upravo zbog nepoverenja investitora koje je izazvano problemima sa 737 Maks modelom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=17&nav_id=1631927)

Zagrebački Jung skaj kupuje treći, dvostruko veći avion


Firmu, koja je lani zaradila 35 miliona kuna a zapošljava 28 ljudi, u narednim godinama očekuje otvaranje novih tržišta.

Zagrebački Jung skaj, avio-kompanija u privatnom vlasništvu koja više od 90 odsto prihoda ostvaruje od inostrane klijentele, proslavila je prvih 10 godina poslovanja.

Pri tome su najavili važan novitet u floti, uz dva mlaznjaka cesna 525A CJ2, s dometom do 1.500 milja, dogodine kupuju i treći mlaznjak, koji će u odnosu na njih imati dvostruko veći broj sedišta i veći domet, prenosi Poslovni dnevnik.

"Uvođenje novog aviona u flotu propratiće i povećanje broja zaposlenih, a trenutno smo i u procesu osnivanja službe održavanjaaviona . Bez preterivanja možemo reći kako ulazimo u potpuno novu eru poslovanja tvrtke Jung skaj", zaključio je Krešimir Jung, vlasnik i direktor firme, koji je takođe i jedan od kapetana posade.

Ove godine posade kompanije Jang skaj su sletele na gotovo 200 različitih evropskih aerodroma.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=12&dd=19&nav_id=1632658)

Završetak katastrofalne godine: Boing ostao bez vođe


Glavni izvršni direktor kompanije Boing Denis Milenburg dao je otkaz, posle veoma neuspešne godine za kompaniju.

Prethodnu godinu obeležili su intenzivan nadzor i industrijski zastoj uzorokovani dvema nesrećama Boingovog aviona 737 maks drimlajner.

Iz kompanije najavljuju da će njegovu poziciju od 13. januara zauzeti Dejvid Kalhun, predsednik upravnog odbora kompanije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=23&nav_id=1634181)

I zvanično parafirana kupovina Jat Tehnike: Česi novi vlasnici


Kompanija Avia Prime iz Češke i zvanično je juče parafirala ugovor o kupovini preduzeća Jat Tehnika iz Surčina.

Vrednost kupoprodajnog ugovora je 10.299.907 miliona evra, navodi se na sajtu Ministarstva privrede.

Jat Tehnika, čije je sedište na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, biće četvrta lokacija za održavanje aviona Avia Prime grupe, zajedno sa aerodromima u Ljubljani i aerodromima Katovice i Ržežov (Poljska).

Ministarstvo privrede je 26. novembra 2019. godine donelo Odluku kojom je za kupca 99,3834 odsto udela u kapitalu JAT tehnike proglasilo kompaniju Avia Prime iz Praga.

Rok za podnošenje zahteva za otkup prodajne dokumentacije bio je 6. novembar 2019. i do tog roka, podneta su dva zahteva za otkup prodajne dokumentacije. Jedan zahtev podnela je kompanija SR Tećnics iz Klotena u Švajcarskoj, a drugi češka Avia Prime, koja je potom jedina podnela prijavu za učešće u postupku.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=24&nav_id=1634400)

Odlazak "težak" milione dolara: Još se ne zna model po kom predsednik Boinga napušta kompaniju


Denis Mjulenburg, bivši predsednik i izvršni direktor kompanije Boing, napustio je ovu avio-kompaniju. Ipak, ne odlazi bez velike otpremnine.

Još se ne zna tačna suma novca koju će Mjulenburg uzeti za otpremninu, a to će da zavisi od toga kako će biti okarakterisan njegov odlazak.

Moguće je da se Mjulenburgov odlazak u Boingu računa kao penzionisanje, ili kao davanje otkaza. Kako god da bude, javni podaci otkrivaju da bi Mjulenburg mogao da dobije više od 30 miliona dolara za otpremninu, uz dodatnih sedam miliona.

Uz sve to, on je i vlasnik deonica u vrednosti od 20 miliona dolara, a njegov penzioni fond iznosi 11 miliona.

Mjulenburg je rođen 1964. u Ajovi, a došao je u kompaniju Boing kao stažista, pre 34 godine.

Njegov odlazak izazvan je velikim problemima u kojima se ovaj avio-prevoznik našao u poslednje vreme, a koji su, između ostalog, posledica njihovog 737 maks modela.

Iz upravnog Boinga odlučili su da je "promena vođstva neophodna, kako bi se povratila vera u želju kompanije da ide napred, kao i da bi se popravili odnosi sa mušterijama, dobavljačima i deoničarima", piše u saopštenju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=25&nav_id=1634850)

Direktoru Boinga 60 miliona $ ako ode sa čelnog mesta u kompaniji?


Direktor Boinga, Denis Milenburg, ostavio je iza sebe dug spisak problema u Boingu.

Međutim, on sa čelnog mesta odlazi s velikim "zlatnim padobranom" – odnosno iznosom koji bi se mogao kretati oko 60 miliona dolara, javlja CNN Business. Još nije poznata tačna svota novca koju će dobiti na odlasku. To zavisi od njegovih pregovora s Boeingom, i od toga kako će kompanija označiti njegov odlazak – kao penziju, ostavku ili otkaz.

Međutim, javni podnesci pokazuju da bi Milenburg mogao imati pravo na naknadu u iznosu većem od 30 miliona dolara i, potencijalno, otpremninu od oko sedam miliona dolara, prenosi Investitor.me. On takođe ima još 20 miliona dolara stečenih deonica i penzioni paket ukupne vrednosti više od 11 miliona dolara.

Muilenburg, postao je izvršni direktor Boeinga, najveće svjetske avio/svemirske kompanije, 2015. godine nakon što je obavljao nekoliko drugih funkcija u firmi, prenosi Biznis info.

Njegov izlazak iz firme dolazi nakon brojnih neuspeha i skandala, uključujući dve kobne nesreće i brojne probleme sa avionom 737 Max. 737 Max, koji je bio najprodavaniji komercijalni avion firme, prizemljen je u celom svetu u martu 2019. nakon dva pada u kojima je poginulo 346 ljudi.

Odbor firme utvrdio je da je “promena rukovodstva nužna za vraćanje poverenja u kompaniju”, odnosno za popravljanju odnosa s regulatorima, kupcima i deoničarima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=27&nav_id=1635498)

Ова година је трећа најсигурнија за цивилно ваздухопловство у последњих 30 година
понедељак, 30.12.2019.

Током 2019. године у несрећама комерцијалних авиона погинуле су 293 особе што је чини трећом најсигурнијом до сада, показали су прелиминарни подаци немачког Центра за податке о несрећама авиона (ЈАЦДЕЦ). У 2019. години страдало је 48 одсто мање људи у односу на годину раније када је погинуло 559 особа.

Само су 2013. и 2017. биле сигурније за комерцијално ваздухопловство од Другог светског рата, преноси ЈАЦДЕЦ. Више од половине погинулих током 2019. страдало је у паду Боинга 737 макс 8, Етиопијан ерлајнса 10. марта, када је погинуло 157 људи. То је била друга несрећа модела 737 макс у мање од шест месеци што је довело до приземљења тих авиона широм света, пише Индекс. Стручњак за ваздухопловну сигурност Јан-Арвед Ричер, који је на челу ЈАЦДЕЦ-а, рекао је да би број смртних случајева био далеко већи да Боинзи 737 макс 8 нису приземљени.

ЈАЦДЕЦ анализира несреће у цивилном ваздухопловству у последње три деценије.

Izvor: www.politika.rs

Boing plaća 150 miliona dolara odštetu turskoj avio-kompaniji


Američki proizvođač aviona Boing platiće 150 miliona dolara Turkiš erlajnsu kao odštetu zbog prizemljenja aviona 737 maks, preneli su turski mediji.

Prethodno je tokom decembra turski nacionalni avio-prevoznik saopštio kako sprema tužbu protiv Boinga jer je pretrpeo veliku finansijsku štetu zbog zabrane letelja za taj model aviona.

Bivši izvršni direktor Boinga Denis Mjulenberg otpušten je zbog svega što je usledilo nakon dve katastrofalne nesreće aviona 737 maks.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=31&nav_id=1636821)

[attachment=1]

Kraj dominacije Boinga: Izgubili titulu najvećeg proizvođača aviona


Boing se u prošloj godini suočio se s brojnim problemima, a najveći je prizemljenje najprodavanijeg aviona maks 737, do čega je došlo nakon dve fatalne nesreće.

S druge strane, konkurent, francuski proizvođač aviona Erbas isporučio je rekordan broj letelica u decembru, čime je premašio ciljanu količinu za 2019. godinu. Erbas je time preuzeo prvo mesto u svetu po proizvodnji aviona od američkog konkurenta Boinga, prenose agencije.

Ovo je prvi put nakon 2011. da Erbas prestigne Boing po prodaji aviona, prenosi Investitor.

Erbas je tokom 2019. godine isporučio 863 letelice, što je za 7,8 odsto više od 2018. godine, kada je isporučeno 800.

Radnici Erbasa obično ne rade tokom božičnih i novogodišnjih praznika ali je ove godine kompanija pozvala veliki broj radnika da otkažu odmore kako bi završili avione koji su čekali isporuku.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=04&nav_id=1637917)

Britiš ervejz sprema veliku ekspanziju u regionu bivše Jugoslavije


Britiš ervejz priprema svoju najveću ekspanziju u regionu bivše Jugoslavije, kakva nije viđena godinama.

Naime, britanska avio-kompanija uvodi dve nove sezonske linije i povećava učestalost letova ka postojećim destinacijama.

U Hrvatskoj, kompanija povećava broj letova između Zagreba i londonskog aerodroma Hitrou sa jednog dnevno na 11 nedeljno u toku špica letnje sezone 2020, dok će broj letova ka Splitu sa istog aerodroma takođe porasti, sa sedam na 10 nedeljno. Osim toga, broj letova ka Dubrovniku ostaje nepromenjen (11 nedeljno) kao i do Pule (dvaput nedeljno) u odnosu na prošlu godinu, piše portal Exyuaviation.

Britiš ervejz uvodi sezonsku linije sa jednim letom nedeljno do Prištine i Podgorice tokom leta 2020. godine. Te linije startovaće 4. jula i trajati do 29. avgusta, sa ukupno planiranih devet povratnih letova. To predstavlja povratak Britiš ervejza u Prištinu nakon osmogodišnjeg odsustva. Ranije je britanska kompanija održavala tri leta nedeljno između aerodroma Getvik u Londonu i Prištine, ali je ta linija ukinuta 2012. godine.

Britiš ervejz će takođe povećati broj letova na liniji London (Hitrou).Ljubljana, uvedenoj 2019, sa dva na četiri nedeljno. Sezona letenja će takođe biti produžena i krenuće skoro dva meseca ranije, 22. maja, a trajaće do 26. septembra.

"Ljubljana je skriveni dragulj među ostalim istočnoevropskim gradovima. Turizam u gradu brzo raste, što tu destinaciju čini primamljivom za mnoge avio-prevoznike", saopštila je britanska avio-kompanija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=01&dd=06&nav_id=1638639)

Boing razmatra planove o odlaganju kapitalnih troškova,
zamrzavanju akvizicija i smanjenju izdataka za istraživanje


Kompanija Boing razmatra planove o prikupljanju većih sredstava na tržištu duga kako bi ojačala svoje finansije nakon prizemljenja njenog aviona 737 Max, objavio je danas Volstrit DŽornal (WSJ) pozivajući se na ljude upoznate sa zbivanjima u kompaniji.

U tekstu se navodi da američki proizvođač aviona takođe razmišlja o odlaganju nekih kapitalnih troškova, zamrzavanju akvizicija i smanjenju izdataka za istraživanje i razvoj s ciljem da uštedi gotovinu, prenosi Rojters.

Kompanija je, kako se podseća, najavila da će ovog meseca obustaviti proizvodnju modela 737 Max, nakon što je taj njen najprodavaniji avion prizemljen u martu prošle godine posle dve fatalne nesreće u roku od pet meseci u kojima je poginulo 346 ljudi.

Tekst WSJ-a dolazi samo dan nakon što su Boing i američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo potvrdili da istražuju problem sa elektroinstalacijama na ovom avionu koji bi mogao potencijalno da izazove kratak spoj.

Upravni odbor Boinga je prošlog meseca otpustio glavnog izvršnog direktora Denisa Mulenburga jer i pored više pokušaja nije uspeo da suzbije posledice krize, koja je kompaniju koštala devet milijardi dolara i koja je nanela štetu dobavljačima i avio-prevoznicima.

Akcije Boinga su pale za 1,1 odsto na 329 dolara na trgovanju pre zvaničnog otvaranja berze.

izvor (https://www.blic.rs/biznis/boingu-se-istanjila-kasa-pa-pronasli-alternativu-novi-izvori-finansiranja-nisu-strani/4t7brzc)

Avio-giganti potpisali sporazum o naknadi štete


Kompanija Amerikan Erlajns saopštila je da je postigla poverljivi sporazum sa Boingom o naknadi štete nastale tokom 2019. godine.

Naknada se odnosi na prizemljenje velikog broja aviona Boing 737 maks, nakon niza nesereća tog tipa aviona.

Amerikan erlajns dodaje da ne očekuje da će finansijski priliv iz sporazuma biti realizovan u zaradi za poslednji kvartal 2019. godine, prenosi Rojters. U saopštenju se kaže da će biti nastavljeni razgovori o nadoknadi štete zbog prizemljenja Boinga 737 MAX i u drugim godinama.

Boingov najprodavaniji tip aviona 737 maks prizemljen je posle dve katastrofalne nesreće za pet meseci, u kojima je poginulo 346 ljudi.

Proteklih nedelja mnoge avio-kompanije postigle su poverljive sporazume sa Boingom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=07&nav_id=1638925)

Avio-kompanije preusmerile avione: Troškovi porasli, letovi duži


Avio-kompanije će zbog preusmeravanja letova, odnosno odluke da ne lete iznad Irana i Iraka zbog tenzija sa Vašingtonom, morati više da troše na gorivo.

Nemačka Lufthanza, Er Frans-KLM, Singapur erlajns i Malezija erlajns su kompanije koje su prve preusmerile letove, a nezavisni konsultant za vazduhoplovstvo Džon Striklend kaže da izbegavanje vazdušnog prostora Iraka i Irana predstavlja duplu glavobolju za avio-kompanije, prenosi Rojters.

On je istakao da će zbog toga mnogo duže putovati i imati veće operativne troškove.

Osnivač OPSGROUP-a, koji prati rizike vazdušnog prostora, Mark Zi ocenio je da će zbog preusmeravanja putovanje iz Evrope u Aziju biti duže za oko 40 minuta.

Australijski Kvantas saopštio je da bi preusmeravanje produžilo put iz Perta u London za oko 50 minuta.

Na osnovu podataka kompanije Flightradar24 i povratnih informacija članova avio-kompanije, Zi je rekao da prevoznici u velikoj meri preusmeravaju letove preko delova Saudijske Arabije i Egipta.

Američka savezna vazduhoplovna administracija (FAA) zabranila je američkim kompanijama da lete iznad Irana, Omanskog zaliva i voda između Irana i Saudijske Arabije zbog povećanih vojnih aktivnosti i povećanih političkih tenzija na Bliskom istoku.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=09&nav_id=1639682)

Radnici Boinga: "Model "737-maks" su dizajnirali klovnovi, koje nadgledaju majmuni"


Kompanija "Boing" je objavila stotine internih poruka koje su dovele u pitanje razvoj simulatora na modelu aviona "737 maks".

Ovaj model aviona je prizemljen nakon dve fatalne nesreće.

Kako naovdi Rojters, "Boing" je proverilo rad simulatora, nakon što su poslate poruke. Kako se navodi, oni dobro funkcionišu.

U internoj komunikaciji, u aprilu 2017. dvojica zaposlenih su se u porukama žalila na model "737 maks".

"Ovaj avion su dizajnirali klovnovi koje nadgledaju majmuni", u poruci napisao je jedan od radnika ove kompanije.

"Objavljena komunikacija nije ogledalo toga kakva je 'Boing' kompanija i kakva treba da bude i potpuno je neprihvatljiva", saopšteno je iz "Boinga".

Predsedavajući Odbora za saobraćaj u Kongresu Peter de Fazio, koji je uključen u istragu o ovom modelu, navodi da poruke pokazuju koliko daleko je "Boing" spreman da ide, čak i u trenucima kada radnici ukazuju na probleme.

Ističe da je kompanija od početka uvođenja ovog modela ulagala napore kako bi se kritika sakrila od javnosti.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=10&nav_id=1640024)

Irski avio-prevoznik Rajaner povisio je procenu godišnje dobiti


Kompanijam dobre rezultate duguje neočekivano dobrim poslovnim rezultatima za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, kao i rastu rezervacija u poslednjem fiskalnom tromesečju.

Najveća evropska niskobudžetna avio-kompanija očekuje da će u poslovnoj godini koja završava u martu ostvariti dobit između 950 miliona i 1,05 milijardi evra. U novembru su je procenili na 800 do 900 miliona evra.

Sudeći prema trenutnom poslovanju, iznos bi trebao da bude u sredini tog raspona, napominju u Rajaneru, prenosi Index.

Prošlu finansijsku godinu kompanija je zaključila s dobiti nakon poreza od 1,02 milijarde evra, što je bio najslabiji rezultat u prethodne četiri godine.

U Rajaneru navode da su im rezervacije za razdoblje od januara do aprila trenutno jedan odsto veće nego u istom prošlogodišnjem razdoblju. Stoga bi i prosečna cena karata u četvrtom tromesečju trebalo da bude nešto viša no što se očekivalo, dodaju.

Podigli su i procenu broja putnika u tekućoj poslovnoj godini, sa 153 na 154 miliona.

Ipak, upozoravaju na kontinuirano slabe rezultate austrijske podružnice Laudamoušn, koja je preko božićnih praznika imala niže cene karata nego što se očekivalo, uprkos snažnom rastu prometa i visokoj popunjenosti na letovima.

Zato će Laudamoušn poslovnu godinu zaključiti s neto gubitkom od oko 90 miliona evra, za 10 miliona evra većim nego u poslovnoj godini 2018./2019.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=10&nav_id=1640211)

https://youtu.be/dQyo_jEfWRA

Boingove isporuke aviona u 2019. najniže u deceniji


Vodeći američki proizvođač aviona Boing objavio je da je u 2019. isporučio ukupno 380 komercijalnih aviona, što je najmanji broj od 2008. godine.

Boing je prošle godine izgubio 87 narudžbina za komercijalne avione, što znači da su otkazivanja nadmašila nove narudžbine u 2019. Isporučili su samo 79 komercijalnih aviona, uključujući devet aviona boing 737, u četvrtom kvartalu prošle godine.

Ukupne isporuke te kompanije u 2019. pale su za 53 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je kupcima širom sveta isporučeno 806 aviona.

Loši prodajni podaci u kompaniji uglavnom se pripisuju krizi s modelom 737 maks, nakon što su dva takva aviona bila uključena u dva kobna sudara u oktobru 2018. i martu 2019. u kojima je poginulo ukupno 346 ljudi u Indoneziji i Etiopiji.

Svi maks modeli u svetu prizemljeni su od marta 2019., a njihov povratak u službu odložen je nekoliko puta nakon što Boing nije uspeo da dobije odobrenje regulatornih institucija SAD, prenosi Klix.

Boing je proizveo oko 400 maks aviona tokom 2019, ali oni nisu isporučeni kupcima i još se nalaze u skladištima kompanije.

Proteklog meseca Boing je odlučio da privremeno obustavi proizvodnju modela 737 maks.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=16&nav_id=1642806)

Tramp napao avio-giganta: "Veliko razočaranje"


Na pitanje o poslovanju kompanije Boing, Donald Tramp je rekao da je to do prošle godine bila jedna od najvećih kompanija sveta, ali da su se stvari promenile.

Predsednik SAD optužio je kompaniju Boing da je avionom 737 maks nanela veliku štetu američkoj ekonomiji.

"To je veoma razočaravajuća kompanija", kazao je Tramp u intervjuu koji je dao medijskoj kući CNBC na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, prenosi Anadolija.

Tramp je rekao da je to Boing do prošle godine bila jedna od najvećih kompanija sveta, a da su se stvari odjednom promenile.

On je rekao da je američkoj ekonomiji nanesena velika šteta nakon dve prošlogodišnje nesreće sa Boingovim avionima u kojima je život izgubilo 346 osoba, a cela flota 737 maks je potom zbog sigurnosnih razloga prizemljena.

"Boing je za mene veliko, veliko razočaranje", rekao je Tramp.

Boing je pretrpeo ogromne finansijske i poslovne gubitke nakon što su prošle godine njegova dva aviona pala na letovima u Etiopiji i Indoneziji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=22&nav_id=1645314)

LOT kupuje nemački Kondor


Poljski avio-prijevoznik LOT kupiće nemačku avio-kompaniju Kondor, objavile su u petak te dve kompanije.

Time su najavile stvaranje vodeće avio-prevozničke grupe u Evropi koja će godišnje prevoziti više od 20 miliona putnika.

Nemački Kondor bio je podružnica propalog britanskog turoperatera Tomas Kuka. Nakon sloma krovne kompanije nemačka vlada pritekla mu je u pomoć kreditom od 380 miliona evra. Ponudu za nemačkog prevoznika poslao je vlasnik LOT-a Polish Aviation Group (PGL) i odabrana je kao najatraktivnija, piše portal Bankar.me.

Očekuje se da će transakcija, nakon pribavljanja regulatornih dozvola, biti završena do aprila. Vrednost ponude nije navedena.

Kondor ima flotu od 50 aviona dok ih LOT ima 80. Poljska kompanija koncentrisana je na srednju i istočnu Evropu i prošle je godine prevezala više od 10 miliona putnika, “više nego dvostruko više nego četiri godine ranije”, navodi se u saopštenju.

PGL je u 2019. generisao prihode od oko 1,9 milijardi evra. Kondor je finansijsku godinu 2018/2019. zaključio s operativnom dobiti od oko 58 miliona i prihodima od oko 1,7 milijardi evra.

Godišnje prevozi oko 9,4 miliona putnika iz osam aerodroma na oko 90 destinacija u Evropi, Africi i Americi.

“Kupovina Kondora savršeno se uklapa u strategiju PGL-a a garantuje budućnost i Kondoru”, ističe u saopštenju predsednik upravnog odbora PGL-a Rafal Milčarski, najavljujući razvoj brenda nemačke kompanije i njegovo uvođenje na druga evropska tržišta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646533)

Poleteo najveći dvomotorni putnički avion


Predstavnik nove generacije širokotrupnih letelica Boing 777 X, uspešno je izveo svoj prvi let.

Tako je doneo malo dobrih vesti američkoj kompaniji, koja je pretrpela teške udarce zbog rušenja dva aviona 737 maks prošle godine.

Loši vremenski uslovi odlagali su od četvrtka prvo poletanje najvećeg dvomotornog aviona na svetu sa aerodroma Pejn Fild blizu Evereta u državi Vašington.

Prvi let je deo testova koji će biti održani u cilju dobijanja bezbednosnih dozvola i odobrenja, koja će sigurno biti još oštrija imajući u vidu situaciju sa modelima 737 maks, koji su prizemljeni još od marta nakon dva pada tih letelica u kojima je poginulo 346 ljudi, javlja CNBC.

Boing se nadao da ce 777 X, predstavljen na Dubai eršouu 2013. godine, poleteti još prošle godine, ali se kompanija suočila sa odlaganjima zbog problema u proizvodnji motora GE9 eks, najvećih avionskih motora na svetu.

Najveći dvomotorni avion ikada napravljen ima raspon krila od neverovatnih 71,6 metara i malo je duži od legendarnog grbavog džambo-džeta koji polako izlazi iz upotrebe, jer se avio-kompanije pre odlučuju za dvomotorne letelice zbog manje potrošnje goriva, prenosi RTS.

777 X, koji košta 422,2 miliona dolara, mada kompanije često dobijaju popuste, može da primi 426 putnika.

Međutim, narudžbine za letelicu su se smanjile, a nekoliko avio-kompanija potpisalo je ugovore sa rivalskim Erbasom o kupovini A321 Eks-El-Er.

Boing je do kraja trećeg kvartala prošle godine imao 344 porudžbina.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=26&nav_id=1646823)


https://youtu.be/z1PlgNwYeWc

Indija prodaje nacionalnu avio-kompaniju


Indija je objavila prodaju državnog udela u nacionalnom avio-prevozniku Er Indiji kako bi poduprla prihode vlade koji su posustali usled usporavanja ekonomije.

U prošlogodišnjem prvom pokušaju država nije uspela da privuče nijednog ponuđača.

Vlada u NJu Delhiju je objavila danas poziv za dostavljanje početnih izjava o zantereseovanosti za tu avio-kompaniju, koja leti na domaćim i međunarodnim linijama i koja je u protekloj deceniji nagomilala ogromne gubitke, izveštava agencija AP.

U pozivu je navedeno da je rok za dostavljanje izjava 17. mart i da ponuda treba da apsorbuje 232 milijarde rupija (3,26 milijardi dolara) od ukupnog duga avio-kompanije "teškog" 580 milijardi rupija (osam milijardi dolara).

Premijer Narendra Modi je najavio pokretanje privatizaciju različitih državnih preduzeća kako bi popravio državne finansije i podstakao privredu.

Rast Indije je usporio na 4,5 odsto međugodišnje u kvartalu jul-septembar 2019, što je njegova najsporija stopa od sredine prethodne godine.

Modijeva vlada polaže velike nade da će strani investitori učestvovati u licitiranju za kompaniju Er Indija. Namera mu je da prikupi 1,05 biliona rupija (14,6 milijardi dolara) prodajom javne imovine do marta 2020. godine.

Er Indija je prošle godine prevezla 18,36 miliona domaćih putnika, a posrtala je, kako navodi AP, zbog preterano birokratskog menadžmenta i mešanja politike, pošto su privatne niskotarifne avio-kompanije sticale sve veći udeo na tržištu. Gubitke je počela da gomila od spajanja 2007. godine sa drugim domaćim avio-prevoznikom u državnom vlasništvu, Indijan erlajnsom.

Novi vlasnik preuzeće flotu od 121 aviona Er Indije i 25 aviona Er Indija ekspresa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=27&nav_id=1647367)

https://youtu.be/AAQSekOGPR0

Erbas se nagodio s vlastima: Platiće tri milijarde evra?

 
Proizvođač aviona Erbas je saopštio da je postigao načelni sporazum s francuskim, britanskim i američkim vlastima o obustavljanju istraga protiv kompanije.

Istrage su pokrenute povodom optužbi za mito i korupciju i kršenje propisa o kontroli izvoza, izveštava Rojters.

Francuske i britanske vlasti su pokrenule istragu protiv Erbasa zbog sumnje u korupciju pri prodaji aviona u poslednjih više od 10 godina. Evropska kompanija se suočila i sa istragom u SAD zbog sumnji da krši američke propise o međunarodnoj trgovini oružjem.

Iz Erbasa su naveli da ne mogu da objave podrobnije detalje o pregovorima sa nadležnim organima vlasti, kao ni iznos koji će morati da plate na ime nagodbi, a neki štampani mediji spekulišu da je reč o sumi od oko tri milijarde evra, dodaje britanska agencija.

Uprkos tome, akcije Erbasa su ojačale danas pošto su analitičari i berzanski akteri pozdravili činjenicu da je kompanija uspela da podvuče crtu ispod ove afere. Na otvaranju trgovanja, akcije Erbasa su porasle za 2,3 procenta.

"Erbas potvrđuje da je postigao načelni sporazum sa francuskim Parke nasional finansijeom (državna agencija za istragu finansijskih i privrednih delikata) i britanskom Kancelarijom za krupne prevare (SFO), kao i sa američkim vlastima", piše u saopštenju kompanije.

Dalje se precizira da su sporazumi postignuti "u okviru istrage po optužbama za mito i korupciju, kao i u vezi sa poštivanjem američkih propisa o međunarodnoj trgovini oružjem".

Sporazume tek treba da odobre sudovi u Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao i američki sud i regulator.

Erbas je već otpustio više od 100 zaposlenih zbog etičkih kao i pitanja poštovanja propisa kao rezultat vlastite istrage koju je kompanija sprovela zbog sumnji u koruptivne radnje.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=28&nav_id=1647966)

Motori imaju prečnik skoro kao i trup.

Губитак „Боинга” 636 милиона долара
среда, 29.01.2020.

ЧИКАГО - Амерички Боинг је завршио 2019. годину са минусом од 636 милиона долара, што је први годишњи губитак компаније од 1997. који потпуно одудара од профита од 10,46 милијарди долара оствареног 2018., пре друге фаталне несреће која је приземљила његов најпродаванији авион у свету, 737 Макс.

Овај суморан резултати стиже у време док се Боинг бори с кризом коју су изазвала два пада његових летелица 737 Макс, у којима је погинуло 346 људи. Компанија је овог месеца обуставила производњу тог авиона, који су национални регулатори приземљили у марту, након другог од два кобна лета.

Боинг је објавио да је у четвртом кварталу прошле године забележио губитак од једне милијарде долара, односно од 2,33 долара по акцији, пошто су му приходи у последња три месеца пали за 37 процената на 17,91 милијарди долара у односу на 28,34 милијарде у истом периоду годину раније, јавља ЦНБЦ, преноси Танјуг.

Трошкови који се односе на два трагична пада порасли су на више од 18 милијарди долара, навела је компанија, што је отприлике дупло више од суме коју је објавила у трећем кварталу.

Тај износ укључује додатних 2,6 милијарди долара расхода пре опорезивања на име обештећења авио-компанија и других купаца авиона 737 Макс купаца због његовог приземљиивања.

Агенција АП јавља да су, упркос исказаном финансијском губитку за 2019. годину, акције Боинга на јутрошњем отварању трговања на Волстриту порасле за 3,0 посто на 326,39 долара.

Izvor: www.politika.rs

Svetsko avio-partnerstvo: Er Frans, KLM, Delta i Virdžin


Avio-kompanije Er Frans, KLM, Delta i Virdžin Atlantik sklopile su partnerski sporazum.

Ovo partnerstvo putnicima će omogućiti još više destinacija i opcija za lojalti programe kada putuju prema Evropi, Velikoj Britaniji i Severnoj Americi.

Sporazumom se povezuje 238 gradova u Severnoj Americi, 98 u centralnoj Evropi i 16 u Velikoj Britaniji, što omogućava direktne ili letove sa jednim presedanjem do svakog kutka Severne Amerike, navodi se u zajedničkom saopštenju četiri avio-kompanije.

Sporazum omogućava i izbor od 110 transatlantskih ruta non-stop, i povećava putnički i kargo prevoz na 23 posto ukupnog transatlantskog prevoza. Lojalti programi navedenih avio-kompanija se takođe povezuju, što će putnicima doneti nove benefite počev od 13. februara 2020.

Naime, svi korisnici programa za česte putnike (BluBiz i Flajing blu) moći će da zarade i koriste milje, ali i pogodnosti Elit programa na svim letovima navedena četiri avio-prevoznika, bilo da se radi o prekookeanskim letovima, letovima unutar Evrope ili onim unutar Severne Amerike.

Godišnji prihodi od zajedničkog ulaganja procenjuju se na 13 milijardi dolara, a ukupan broj zaposlenih u sve četiri kompanije je preko 180.000.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=04&nav_id=1650601)

Etihad prosaje 38 aviona za milijardu dolara


Avio-kompanija Etihad ervejs saopštila je da će prodati 38 aviona investicionom fondu i lizing kompaniji za milijardu dolara.

To je poslednja mera smanjenja troškova nacionalnog prevoznika Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se dugo bori s finansijskim problemima, prenosi agencija Anadolija.

Etihad je u saopštenju naveo da će prodati 38 aviona, 22 erbasa A330 i 16 boinga 777-300, u sklopu sporazuma s investicionim fondom KKR i lizing kompanijom Altavwe ErFajnens".

KKR je objavio da će avioni boing 777-300 biti vraćeni u najam Etihadu prilikom kupovine početkom 2020. godine, dok će erbasevi biti predati međunarodnim klijentima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=05&nav_id=1650879)

Aerodrom u Dubaiju imao 86,4 miliona putnika


Međunarodni aerodrom Dubai saopštio je danas da je zadržao svoju titulu kao aerodrom sa najvećim brojem putnika u međunarodnom saobraćaju.

Aerodrom je titulu zadržao iako je prošle godine bila zatvorena jedna od njegovih pista za renoviranje i bili su prizemljeni avioni Boing 737 maks.

Aerodrom, dom dugolinijske aviokompanije Emirejts u vlasništvu vlade Dubaija, je imao 86,4 miliona putnika 2019. godine, šest miliona više nego londonski Hitrou koji je na drugom mestu. To je tri odsto manje nego 2018, kada je bilo 89,1 milion putnika na tom ogromnom aerodromu.

Aerodromska uprava je kao deo razloga za slabije pokazatelje navela 45-odnevno zatvaranje aerodromske južne piste, bankrot indijskog Džet Ervejsa i prizemljenje aviona Boing 737 maks.

Niskobudžetna kompanija Emirejtsa Flaj Dubai je koristila više Boinga Maks u svojoj floti. Ovo je šesta godina da je međunarodni aerodrom Dubai na prvom mestu po broju putnika u međunarodnom saobraćaju.

Aerodrom sa ukupno najvećim brojem putnika je Aerodrom Hartsfild-Džekson u Atlanti, u SAD.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=05&nav_id=1650942)

Pronađena nova softverska greška u modelu "737 MAKS"
Srna 06.02.2020.

Američki proizvođač aviona "Boing" saopštio je danas da je otkrivena nova softverska greška u modelu "737 MAKS" koji je prizemljen od marta prošle godine nakon što je u dve nesreće poginulo 346 osoba.

U saopštenju se navodi da je otkriveno da je svetlo povezano sa "sistemom stabilizatora" radilo u pogrešno vreme. "Boing" ističe da se ne očekuje da će ova greška uticati na cilj kompanije da avion dobije dozvolu za nastavak letova do sredine ove godine. Američka Savezna administracija za civilni saobraćaj potvrdila je da su dobili informaciju o problemu.

Izvor: www.blic.rs

U svet ćemo leteti sa 6 aerodroma: Stručnjaci tvrde da je naš potencijal za razvoj vazduhoplovnog saobraćaja veliki
Zlatica Radović   09. februar 2020.

Međunarodne linije imaju Beograd, Niš i Kraljevo. U planu Novi Sad, Užice, ali i Srebrno jezero. U Srbiji trenutno imamo ukupno registrovane 33 vazdušne luke

[attachment=1]

SRBIJA trenutno ima 33 aerodroma, a za međunarodni redovni javni avio-prevoz koriste se samo tri - "Nikola Tesla", "Konstantin Veliki" i "Morava". Kako za "Novosti" kažu u Ministarstvu saobraćaja, u planu je da u budućnosti na međunarodnim letovima avioni poleću sa šest aerodroma - pored Beograda, Niša i Kraljeva, i iz Novog Sada, sa Srebrnog jezera i iz Užica. Niška i kraljevačka vazdušna luka su u sastavu državnog preduzeća "Aerodromi Srbije", a u proceduri je i pripajanje aerodroma "Ponikve" Užice, "Srebrno jezero" i "Rosulje" kod Kruševca. I Borani su tražili da se osnivačka prava za aerodrom u njihovom gradu prenesu na Republiku Srbiju, pa bi do kraja godine i njihova pista trebalo da pripadne državi.

- Očekuje se da se i za aerodrom "Čenej", kod Novog Sada, do kraja ove godine pokrene inicijativa za pripajanje "Aerodromima Srbije" - navode u resornom ministarstvu. - Nisu svi aerodromi namenjeni za redovan ili neredovan javni avio-prevoz putnika i robe. Na svim ostalim je moguć međunarodni saobraćaj u skladu sa potrebama, s obzirom na to da su obezbeđeni administrativni uslovi kroz domaće propise.

Najave o ekspanziji vazdušnog saobraćaja deluju nestvarno, pa se mnogi pitaju ima li Srbija uopšte dovoljno putnika za sve ove vazdušne luke koje je počela da okuplja pod "jednu kapu". Profesor dr Petar Mirosavljević, prodekan za studije Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, smatra da je potencijal za razvoj ovog vida prevoza ogroman.

- Udruživanje i predavanje nadležnosti nad aerodromima sa lokalne zajednice na "Aerodrome Srbije" je dobar potez, jer se tako najbolje mogu pronaći sredstva za investiranje u nove aerodrome i helidrome i za održavanje postojećih - smatra profesor Mirosavljević. - Time se unificiraju tehnologija i procedura rada, školovanje vazduhoplovnog osoblja, tehnologija projektovanja novih aerodroma i prihvata i otpreme aviona, ljudi i robe. Udruživanjem je postignut cilj formiranja dobre institucione osnove za pravilan sistemski razvoj aerodromske infrastrukture i vazdušnog saobraćaja.

Profesor ističe da broj stanovnika nije jedina mera koliko aerodrom može da privuče putnika i napominje da vazdušne luke oko Londona imaju 177 miliona putnika godišnje, iako u tom gradu živi 8,2 miliona ljudi. Ukupno svi aerodromi u Engleskoj su ostvarili 295 miliona putnika, dok cela Engleska ima 66,4 miliona stanovnika.

- Srbija treba da razvije habove (avio-čvorišta) za jugoistočnu Evropu i da "pokupi" sav saobraćaj ka najznačajnijim interkontinentalnim destinacijama - smatra Mirosavljević. - Aerodromi predstavljaju svojevrsne mini-gradove koji nude mnogobrojne sadržaje koji su, takođe, privlačni za korisnike i njihove pratioce. Treba težiti međunarodnim letovima koji su poslovnog ili turističkog profila i uvesti elemente šopinga i zabave na putničkom terminalu. Važni su i jeftin dugoročni i kratkoročni parking, kao i lokalni hoteli, koji omogućavaju odmor i relaksaciju tokom čekanja na let ili transfera između letova sa svim etno-elementima Srbije.

Profesor napominje da putnicima treba ponuditi jeftine takse, što će dovesti do smanjenja ukupne tarife transporta. Na taj način bismo, kako kaže, privukli putnike iz regiona, a aerodrom bi postao samoodrživ i profitabilan.Razvoj lokalnog ili regionalnog saobraćaja je neophodan element homogenog razvoja svih regiona naše zemlje - ističe Mirosavljević. - Posebno treba istaći da se mora pomoći u razvoju poslovnog vazduhoplovstva, takozvanog avio-taksija i sportskog vazduhoplovstva - general aviation. U Parizu možemo videti da se oko grada nalaze tri velika međunarodna aerodroma, a da je poslovna i sportska avijacija dislocirana na pet lokalnih poslovnih aerodroma koji se nalaze u neposrednom okruženju grada. Takav scenario treba primeniti i na "Teslu", koji postaje znatno opterećen komercijalnim vazdušnim saobraćajem, avionima velikog kapaciteta.

NAJMANjE PET REGIONALNIH LUKA

POTREBNO je da se razviju dva identična aerodroma po opremi i kapacitetima prihvata i otpreme, ali tako da se nalaze u različitim meteorološkim zonama Srbije - navodi profesor Mirosavljević. - Treba razviti i najmanje pet regionalnih aerodroma koji obezbeđuju saobraćaj za hab, koji bi omogućili pristup svim stanovnicima. Tako bi i investitori mogli brzo doći do regiona u koji žele da investiraju. Na taj način povećavamo mogućnost kretanja ljudi i robe, što doprinosi daljem privrednom rastu saobraćaja.

DOZVOLE ZA DEVET HELIDROMA

DIREKTORAT civilnog vazduhoplovstva je dao saglasnost za korišćenje devet helidroma u Srbiji. Tako helikopteri mogu da sleću u Klinički centar Niš, kod Emira Kusturice na Mećavnik, kao i u selo Gorobilje, kod Požege. Kompanija "Svislajon" takođe ima svoj helidrom u Vršcu, a "Takovo" u Gornjem Milanovcu i u Ljubišu na Zlatiboru. Helikopteri imaju dozvolu za sletanje na BD "Agro" u Dobanovcima, u "Ciklonizaciju" u Novom Sadu, kao i u "Sobovicu" kod Kragujevca.

ISPLATIVIJI OD PUTEVA I PRUGA

PROFESOR Mirosavljević ističe da izgradnja puteva i pruga zahteva znatno veća ulaganja nego vazduhoplovna infrastruktura. Zbog manje investicije kraće je i vreme obrta kapitala i postizanja trenutka kada aerodromi postaju samoodrživi i profitabilni.

- Treba ih posmatrati kao fabrike koje proizvode transport, ali predstavljaju i primere ekološkog razvoja saobraćajne infrastrukture. Za vazduhoplovstvo je indeks vraćanja investicije 1,37, za drumski saobraćaj 0,19, a za železnički 0,02 - objašnjava profesor. - To znači da se svaki dinar uložen u razvoj vazdušnog saobraćaja vraća sa 1,37 dinara.

Izvor: www.novosti.rs

Zeleno svetlo za Avija prajm da kupi JAT Tehniku


Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je koncentraciju na tržištu koja nastaje kupovinom JAT Tehnike od strane "Avija prajma" čije je sedište u Češkoj.

Tako su stvoreni uslovi da se finalizuje postupak privatizacije JAT Tehnike za koju je najbolju ponudu od 10,29 miliona evra državi Srbiji dala češka "Avija prajm".

"Avija prajm" posluje u okviru uže grupe društava "Hartenberg" koja je pod kontrolom društva "Hartenberg holding" a usredsređena je na ulaganja u imovinu.

Komisija konstatuje da "Avija" nema direktno ili indirektno povezanih društava u Srbiji, ali je na našem tržištu preko povezanih firmi u sestrinskim grupacijama "Sinbiol" i "Agrofert" ostvarila u Srbiji prihod od 3,5 miliona evra prodajom đubriva, hemijskih proizvoda, semena, pekarskih proizvoda i mašina.

"Avija" je na tržištima Poljske i Slovenije, preko firmi Linetek i Adrija Tehnika, aktivna u sektoru koji se odnosi na koncentraciju koja nastaje kupovinom Jat Tehnike.

JAT Tehnika ima tradiciju održavanja aviona dugu 85 godina, osnovnu delatnost obavlja pre svega u glavnoj bazi na aerodromu "Nikola Tesla" dok linijsko održavanje obavlja na linijskim stanicama u Tivtu, Podgorici i Skoplju.

Komisija je ocenila da "Avija prajm" ne posluje na tržištu održavanja vazduhoplova u Srbiji, dok je JAT Tehnika, kako navodi, praktično jedini učesnik na relevantnom tržištu jer je u bazi na aerodromu Beograd jedina radi servise velikih komercijalnih aviona kompanija Boing, Erbas, ATR.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=10&nav_id=1652685)

Još jedna avio-kompanija odlazi u istoriju


Akcionari italijanske avio-kompanije Er Itali, Alisarda i Katar ervejz su se složili da započnu proces likvidacije kompanije.

Potez sledi neuspešne dogovore oko nastavka finansiranja kompanije koja pravi rekordne gubitke.

Katar ervejz, kao manjinski vlasnik kompanije, sa 49 odsto akcija, se oglasio odmah nakon što je Er Itali izdao zvanično saopštenje. U izjavi za medije, Katar everjz je, sa žaljenjem potvrdio da je doneta odluka o prekidu rada kao i da su sa svoje strane uradili sve što je bilo potrebno i da su bili spremni da nastave sa ulaganjem u kompaniju, ali da je za njen opstanak potrebno da svi njeni vlasnici imaju istu želju.

Prema zvaničnom saopštenju kompanije, prekid svih avio-operacija je planiran za 25. februar 2020. Svi letovi do tog dana će biti obavljeni prema aktuelnom redu letenja i putnici sa važećim kartama nemaju razloga za brigu, prenosi Aviatica.

Oni putnici koji imaju karte za letove nakon pomenutog datuma, mogu da dobiju punu refundaciju ili da budu prebačeni na letove drugih avio-kompanija bez ikakve doplate.

Burna istorija kompanije koja postoji od 1963. trebalo je da uđe u mirnije vode dolaskom arapskog investitora. Katar ervejz je sa svojih 49 odsto vlasništva započeo velike promene od februara 2018. kada je ime kompanije iz Meridiana promenjeno u Er Itali, urađen je nov brending, stigli su novi avioni i počelo je širenje mreže linija.

Kompanija je, međutim 2018. završila sa gubitkom od 164 miliona evra što je tada činilo skoro 60 odsto ostvarenih prihoda. Prošle godine je gubitak bio još veći, pišu italijanski mediji, iako još zvanično nisu poznati rezultati za prošlu godinu.

Sedište kompanije je u Olbiji na ostrvu Sardinija. Okosnicu flote čine moderni Erbasovi avioni A330 koje je kompaniji obezbedio Katar Ervejz. Pet Boingovih aviona 737-700/800 trebalo je da bude povučeno iz flote i zamenjeno avionima 737 maks, ali je to prolongirano s obzirom da je taj avion prizemljen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=11&nav_id=1653371)

Šta smo naučili o avijaciji u 2019: Padovi aviona i rekordan broj letova


Avio-transport je u godini koja je za nama doživeo razne uspone i padove.

Desilo se mnogo toga, od rekordnog broja putnika i otvaranja novih aerodroma, do propasti pojedinih avio-kompanija i kritika zbog ispuštanja štetnih gasova. Ovo su događaji koji su potresli svet avijacije u 2019. godini.


Zatvaranje avio-kompanija

Čak 25 avio-prevoznika je zatvoreno širom sveta. Među evropskim kompanijama koje više neće pružati usluge letenja su Germanija iz Nemačke, VAU er s Islanda, Adrija iz Slovenije i britanski Tomas Kuk erlajns.


Boing protiv Erbasa

Dva najveća svetska proizvođača aviona su pretrpela niz problema u 2019, pa je tako Boingov model 737 maks prizemljen iz sigurnosnih razloga nakon što su se srušila dva takva aviona. Prvi incident se dogodio prilikom poletanja aviona Etiopijan erlajnsa, kada je poginulo 157 putnika i članova posade.

Pet meseci pre toga, avion Lajon era se srušio u Javanskom moru, usmrtivši svih 189 ljudi koji su bili u njemu. Preliminarni izveštaji navode da je propust nastao u pokvarenom kontrolnom sistemu modela 737 maks, čija se proizvodnja i službeno obustavlja.

Evropski Erbas je, pak, nedavno saopštio da će njihov model A380 izaći iz proizvodnje do 2021. godine. Odluka sledi potez Emirjetsa iz Dubaija, Erbasovog glavnog klijenta, da smanje narudžbinu ovih aviona na 39, prenosi Index.

Kao jedan od razloga za takvu odluku navodi se veličina modela A380, najvećeg putničkog aviona na svetu, čija se tražnja smanjuje.


Letelo se više nego ikad

Rekordnih 225.000 aviona je poletelo 24. jula, što je najveći broj poletanja u jednom danu u istoriji, prema izveštaju službe za praćenje letova Flajt radar 24.

Broj putnika je narastao za 3,6 odsto u toku prvih šest meseci 2019. u odnosu na prethodnu godinu. Procenjuje se da je broj putnika iznosio 8,8 milijardi u 2018.

U Pekingu je u septembru 2019. otvoren jedan od najvećih aerodroma na svetu, površine 700.000 kvadratnih metara.

Međunarodni pekinški aerodrom Dasing je izgrađen prema dizajnu čuvene Zahe Hadid i podseća na morsku zvezdu gledano iz ptičje perspektive.


Najduži let u istoriji

ustralijski avio-prevoznik Kvantas je postigao novi rekord u dužini neprekidnog leta putničkim avionom. Njihov let od Njujoka do Sidneja u oktobru je trajao 19 sati i 16 minuta, a prevaljen je put od 16.200 kilometara.

Za uspeh ovog podviga zaslužan je pun rezervoar aviona 787-9 pre poletanja, ograničen broj putnika i prtljaga, kao i odsustvo tereta. Sveukupno je pedesetoro ljudi bilo u avionu.


Porast ispuštanja štetnih gasova

Evropska komisija je prvi put uvrstila jednu avio-kompaniju na svoj popis deset najvećih zagađivača životne sredine.

Irska niskobudžetna avio-kompanija Rajaner se pridružila termoelektranama koje koriste ugalj na ozloglašenoj listi Evropske komisije. Rajaner je u toku 2018. proizveo 9,9 megatona ugljen-dioksida.

Avijacija, inače, pokriva dva odsto ukupne emisije gasova staklene bašte. Nekoliko pokreta građanske neposlušnosti je pokušalo da skrene pažnju na ovaj rastući problem, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=11&nav_id=1653254)

Loš početak godine: Boing u januaru nije imao nijednu porudžbinu


Veliki američki proizvođač aviona Boing u januaru prvi put u 60 godina nije zabeležio nijednu narudžbinu.

Boing je tokom krize s modelom 737 maks kupcima isporučio samo 13 aviona. Isporuke su uključivale šest 787 Drimlajnera, dva modela 777 i 767, kao i tri 737NG. RT piše i kako Boing u januaru nije isporučio nijedan svoj maks, jer je njihov rejting izuzetno loš nakon dva smrtonosna rušenja u kojima je poginulo 346 ljudi.

Iako je početak godine za proizvođače aviona obično vrlo nepovoljan, evropski rival Erbas uspeo je da zabeleži 274 narudžbine komercijalnih aviona u januaru, uključujući dve velike prodaje američkim kompanijama, a isporučio je i 31 avion.

Nedostatak narudžbina u januaru dešava se nakon teške godine za Boing, kada se taj gigant suočio s prvim godišnjim gubitkom neto prihoda od 1997. godine. Kompanija je izgubila 636 miliona dolara u 2019. godini, prenosi RTS.

Pre krize s modelom 737 maks gotovo 60 avio-kompanija potraživalo je oko 390 aviona ove kompanije, a Boing je imao narudžbine u vrednosti većoj od 500 milijardi dolara.

Boing je morao da nadoknadi avio-kompanijama gubitke koje su pretrpeli nakon rušenja, a kako bi osvojio poverenje klijenta, navodno nudi znatne popuste čak i na male narudžine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_id=1653561)

Broj preleta iznad Srbije i Crne Gore povećan za 6,7 odsto


U 2019. godini u Srbiji i Crnoj Gori bilo je 764.218 preleta što je povećanje od 6,7 odsto u poređenju sa 2018. godinom.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) objavila je pismo generalnog direktora Jurokontrol-a Emona Brenana u kojem se navodi i da je u ime Srbije, Crne Gore i KFOR-a Jurokontrol od avio-kompanija naplatio 79,1 miliona evra na ime rutnih naknada.

Brenan je naveo da je taj iznos za 2,8 odsto veći nego u 2018. godini što predstavlja jedan odsto ukupnih rutnih naknada koje je naplatio Jurokontrol.

"Tokom godine, ukupno kašnjenje za SMATSA u protoku saobraćaja, gde nije uključena avio-kompanija ili posledična kašnjenja iznosi do 58,316 minuta, što je za 72,5 odsto manje nego u 2018. godini", dodaje se u Brenanovom pismu koje je prenela SMATSA.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_id=1653707)

Boing upozorava na posledice epidemije koronavirusa


Boing je upozorio na posledice epidemije koronavirusa uz napomenu da nema sumnje da će postojati negativan uticaj na avionsku industriju i širu ekonomiju.

Veliki prevoznici obustavili su letove prema Kini i iz te zemlje, gde je uvedena potpuna blokada u najteže pogođenim oblastima. Nekoliko država zabranilo je dolaske putnika iz Kine.

"Imate nekoliko globalnih avio-prevoznika koji su ograničili saobraćaj sa Kinom, a to je prihod", izjavio je Ihsan Munir, viši potpredsednik Boinga za globalnu komercijalnu prodaju i marketing.

On je dodao da su u prekidu poslovna putovanja, kao i prevoz tereta.

"To će se odraziti na ekonomiju, na prihode, na ove prevoznike. U to nema sumnje", dodao je zvaničnik američke kompanije.

Munir se obratio u Singapuru, na najvećem sajmu avionske industrije u Aziji, sa kojeg se povuklo više od 70 izlagača zbog straha od virusa. Primetan je i manji broj posetilaca, prenose Nezavisne novine.

Singapur je registrovao 47 slučajeva zaraze do sada i podigao nivo zdravstvene uzbune na stepen koji je bio na snazi tokom epidemije SARS-a 2002. i 2003. godine.

Veliki prostor u kojem se održava četvorodnevni sajam upadljivo je prazan, a mnogi štandovi su ostali nepopunjeni.

Organizatori koriste termalne skenere za proveru telesne temperature prisutnih i savetuju posetioce da izbegavaju rukovanje, te da se, umesto toga, pozdravljaju naklonom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_id=1653784)

Мање права за путнике у авио-саобраћају
Аутор: Ивана Албуновић – Јелица Антељ   среда, 12.02.2020.

Спекулише се да се припрема измена закона о заштити права путника, па би многи оштећени надокнаду могли да траже тек ако лет касни дуже од пет сати

Путници из Европске уније ускоро би могли да имају мање права у ваздушном саобраћају. У медијима се спекулише да је Хрватска најавила да ће за време председавања Европском унијом предложити измену овог закона који регулише права путника у авио-саобраћају. Тако би, ако се то и догоди, путници имали право за надокнаду трошкова само уколико лет касни пет и више сати, уместо досадашњих три сата. Потпредседница европских социјалиста Биљана Борзан оштро је недавно осудила ове најаве хрватске владе и сматра да је овакав предлог скандалозан.

– Права путника у ваздушном саобраћају већ годинама су на снази, а још увек тек 14 одсто грађана зна за њих. Чак 72 одсто путника у случају проблема се не жали јер сматра или да нема смисла или да неће бити довољно обештећени. Смањивати права које ионако путници не успевају да остваре је опасно. Учинићу све да овакав предлог не прође у Европском парламенту – изјавила је Борзанова. Она је објаснила да не види разлог зашто би се авио-компанијама излазило у сусрет. Иако бележе огромне зараде, објашњава, статистике показују да авио-компаније у само пола случајева отказивања или кашњења признају путнику да има права за надокнаду штете.

– Већина путника тако сама плати настале трошкове попут хотела или хране, а који су често већи и од накнаде на коју имају право. Ово је баш манир наше владе, којој није довољно што уништава права потрошача у Хрватској, већ сад смањује и европска права на које се наши грађани могу позвати – каже Борзанова. Авио-компаније су, иначе, према важећим прописима у случају ванредних околности попут терористичких напада или временских непогода изузете плаћања одштете путнику, тако да су отказивања летова у последњих неколико година последица искључиво њихове неорганизованости.

Заштита права путника у јавном авио-саобраћају у Србији уређена је Законом о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају. Ти прописи у потпуности су усклађене с европским у погледу накнаде штете и помоћи путницима у случају ускраћивања укрцавања или отказивања летова или великог кашњења летова.

Како за „Политику” кажу у Директорату цивилног ваздухопловства, у Србији је прошле године примљено и обрађено 417 рекламација и у великој мери су се односиле на кашњења летова. Остале притужбе путника односиле су на повреду права приликом отказивања лета, ускраћеног укрцавања, те проблема у вези с пртљагом. На питање да ли путници у Србији имају иста права као и они у земљама у ЕУ наши саговорници објашњавају да важећи прописи не прописују обавезу авио-превозника на исплату одштете у случају кашњења лета.

– Међутим, када је реч о државама ЕУ, у пракси се узима у обзир пресуда Европског суда правде од 19. новембра 2009. године, којом је одлучено да путници чији летови касне могу да буду третирани у погледу права на накнаду штете, као путници чији су летови отказани, уколико време које су изгубили услед кашњења износи више од три сата – наводе у Директорату цивилног ваздухопловства.

Они објашњавају да то значи да у случајевима кашњења лета од три или више часова, авио-превозници који потичу из земаља ЕУ(важи и за потписнице ЕСАА споразума), приликом одлучивања о одштетним захтевима путника, требало би да плате одштету ако је до кашњења дошло њиховом кривицом. Исто тако, у случајевима дужег кашњења закон прописује да путници имају право на враћање трошкова или преусмеравање пута, односно биће им понуђени без наплате оброци и освежавајући напици примерени времену чекања, хотелски смештај, превоз или електрoнска комуникација.

У директорату кажу да мултилатерални споразум између Европске заједнице и осталих земаља потписница (једна од је и Република Србија) о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја обавезује авио-превознике на поштовање законских одредби које регулишу и права путника.

Izvor: www.politika.rs

Udar korona virusa "na džep" avio-kompanija do pet mlilijardi $
Tanjug | 14. februar 2020.

Produžetak obustave letova za Kinu zbog epidemije korona virusa može da sreže prihode globalnih avio-prevoznika do 5,0 milijardi dolara u prvom tromesečju, procenjuje Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO).

Najmanje 70 avio-kompanija otkazalo je sve međunarodne letove za Kinu i iz nje, a još 50 drugih je smanjilo operacije u toj zemlji jer se epidemija i dalje širi, navodi agencija u nedavnom izveštaju, a prenosi Raša tudej. Tako su, umesto planiranog povećanja putničkih kapaciteta, kompanije zabeležile ogroman pad prometa putnika, koji se kreće od 16,4 do 19,6 miliona putnika u odnosu na njihove ranije projekcije.

"Ove cifre odgovaraju potencijalnom smanjenju bruto operativnih prihoda avio-kompanije širom sveta u iznosu od 4,0 do 5,0 milijardi dolara", saopštila je agencija sa sedištem u Montrealu. Dodaje se da bi Covid-19, kako glasi novi naziv za korona virus, mogao da nanese avio-industriji još veće štete nego teški akutni respiratorni sindrom (SARS), koji je vazduhoplovne prevoznike koštao 7,0 milijardi dolara u periodu 2002-2003, zbog velikog otkazanih letova.

Samo Japan može da izgubi 1,29 milijardi dolara prihoda od turizma zbog smanjenja broja kineskih putnika u avio-saobraćaju, predviđa ICAO. Veliku štetu će pretrpeti i Tajland, koji će verovatno izgubiti 1,15 milijardi dolara. Vijetnamski nacionalni avio-prevoznik "Vijetnam Erlajns" saopštio je u četvrtak da gubi do 10,8 miliona dolara nedeljno, a ranije ove nedelje, kompanija "El Al Izrael Erlajns" je objavila da očekuje pad prihoda od 30 miliona dolara u prvom kvartalu i da se nada da će gubitke delimično nadoknaditi smanjenjem operativnih troškova.

S druge strane, ruska vlada je saopštila da je teško izračunati sve gubitke koje do sada imaju domaće avio-kompanije. Zamenik ruskog ministra za saobraćaj Aleksandar Jurčik izjavio je da domaći avio-prevoznici mogu da dobiju odštetu u ukupnom iznosu 1,6 milijardi rubalja (25,2 miliona dolara), ali da razgovori o tom pitanju još uvek traju.

Broj zaraženih virusom koji je sličan gripu porastao je u poslednjih nekoliko nedelja na skoro 65.000 slučajeva, dok se broj umrlih popeo danas na blizu 1.400 ljudi. Epidemija je snažno pogodila domaće i međunarodne kompanije, jer je Kina vitalni deo globalnog lanca snabdevanja.

Izvor: www.novosti.rs

SAD podižu carine na uvoz aviona iz EU: Četiri zemlje biće posebno pogođene


SAD su najavile više carine na uvoz aviona i delova iz Evropske unije, zaoštravajući transatlantski sukob nakon stišavanja napetosti u trgovinskom ratu s Kinom.

Carine na uvoz aviona će 18. marta biti podignute s 10 na 15 odsto, što će najteže pogoditi Francusku, Nemačku i Španiju, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, zemlje u kojima su stacionirani pogoni proizvođača aviona Erbasa.

U oktobru prošle godine Svetska trgovinska organizacija (WTO) odobrila je Americi kompenzacione carine na uvoz iz EU u vrednosti od 7,5 milijardi dolara godišnje zbog nepropisnih evropskih subvencija Erbasu.

Vašington je potom uveo carine od 25 odsto na uvoz niza prehrambenih proizvoda iz Evropske unije, uključujući mleko i mlečne proizvode, meso, voće, sokove, vino i viski.

Na kraju prošle nedelje SAD su potvrdile carine od 25 odsto na većinu tih proizvoda, dodajući im još kuhinjske noževe iz Francuske i Nemačke. S popisa je, ipak uklonjen sok od šljiva.

"SAD su i dalje spremne da pregovaraju o rešenju za sadašnje i buduće subvencije koje Erbasu osiguravaju EU i neke sadašnje i bivše zemlje članice", stoji u saopštenju kancelarije američkog predstavnika za trgovinu (USTR), objavljenom u petak uveče, prenosi Večernji list.

Razmatrala se i mogućnost podizanja carina na avione na čak 100 odsto, ali se od toga odustalo zbog više od 26.000 primedbi primljenih u postupku javnih konsultacija od sredine decembra, poručili su.

Upozorili su da su spremni da dodatno zaoštre stav u sporu s EU ukoliko Brisel uvede kontramere na podignute carine na uvoz aviona odnosno ukoliko budu prisiljeni da pariraju EU u odvojenom sporu oko subvencija Boingu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=18&nav_id=1656036)

Vijetnamski avio-prevoznik Bambu ervejz planira kupovinu 12 Boingovih aviona 777X


Vijetnamski avio-prevoznik Bambu ervejz planira uskoro da kupi 12 Boingovih aviona 777X, kazao je predsednik kompanije Trinh Van Kjujet.

Prema današnjim navodima agencije Blumberg, taj ugovor procenjuje se na pet milijardi dolara, što je preko potrebna finansijska injekcija za posrnulog američkog proizvođača aviona koga su nesreće i skandali sa modelom 737 maks skoro upropastili.

Naime, Boing u januaru nije imao nijednu narudžbinu i u četvrtom kvartalu iskazao je gubitak od 1,79 dolara po akciji.

Prošlog meseca, predsednik SAD Donald Tramp nazvao je tu kompaniju „velikim razočarenjem“.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=18&nav_id=1656108)

Katar ervejz uvećao vlasništvo u britanskoj avio-kompaniji


Katar ervejz kupio je 600 miliona dolara vredan udeo u vlasništvu Britiš ervejza, kompaniji IAG, kako bi povećao svoj udeo na 25,1 odsto.

Time je kompanija potvrdila svoju strategiju za izgradnju globalnog portoflija ulaganja u avionske kompanije.

U znak posvećenosti anglo-španskoj grupaciji samo nekoliko nedelja pre odstupanja njenog osnivača Vilija Volša, Katar je rekao da je povećanje udela dokaz njegove podrške kompaniji i njenoj strategiji.

Katar je prethodno držao 21,4 odsto IAG-a, koji takođe poseduje španske prevoznike Iberija i Vueling i irsku Aer Lingus. Cena deonica IAG-a porasla je čak 52 odsto u poslednjih šest meseci, prenosi SEEbiz.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=19&nav_id=1656606)

Rumunska avio-kompanija TAROM obnavlja flotu


Rumunska avio-kompanija TAROM obnavlja flotu uvođenjem devet novih ATR 72-600 aviona.

Novi avion ATR 72-600, prvi od devet naručenih, stigao je u flotu rumunske nacionalne avio-kompanije. Nove letelice će imati registarsku oznaku YR-ATJ i biće u modifikovanoj kolornoj šemi. Svih devet novih aviona su uzeti na lizing od kompanije Nordik aviejšn kepital, a kapacitet svakog je 72 mesta.

Ideja je da zamene postojeće starije modele ATR 42-500 (sedam letelica kapaciteta 48 putnika) i ATR 72-500 (dve letelice kapaciteta 68 putnika). Avioni su fabrički novi i biće isporučeni TAROM-u direktno iz fabrike ATR u Tuluzu.

Radi se o veoma savremenim letelicama koje proizvode do 40 odsto manje ugljen-dioksida, imaju tišu i udobniju kabinu i veoma su isplativi za korišćenje.

Svi naručeni ATR avioni trebalo bi da stignu u TAROM do kraja godine, prenosi portal Aviatica.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=02&dd=19&nav_id=1656616)

Први комерцијални лет између Дамаска и Алепа после осам година
среда, 19.02.2020.

ДАМАСК - Сиријски путнички авион из Дамаска слетео је у Алепо, што је први комерцијални лет између два највећа сиријска града од 2012. године.

Како наводи АП, лет на којем су били сиријски званичници и новинари, представља значајан симбол да је влада председника Башара ал-Асада, уз подршку руске војске, консолидовала контролу над северозападном провинцијом Алепо и заузела последње делове стратешког ауто-пута који повезује град Алепо и Дамаск. Отварање ауто-пута, на којем се обављају поправке, биће, како је најављено, бити отворен за неколико дана, први пут после осам година, преноси Танјуг.

Владине снаге су протеклих недеља спровеле велику офанзиву како би вратиле контролу над провинцијом Алепо и деловима суседне провинције Идлиб, последњим упориштима побуњеника у земљи. Жестоке борбе на више фронтова покренуле су највећи избеглички талас у деветогодишњем грађанском рату, а према граници са Турском кренуло је скоро милион људи.

Izvor: www.politika.rs

Novi problem za Boing: Otkrivene naprsline u avionu "737 Max"
Tanjug   19. februar 2020.

Boingov avion "737 Max" suočava se sa potnecijalnim novim bezbednosnim problemima pošto su pronađene naprsline u rezervoarima za gorivo nekoliko novih letilica, koje su se nalazile u skladištu, gde su čekale da budu isporučene avio-kompanijama.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, lider Boingovog programa 737 rekao je zaposlenima da je ovo otkriće "apsolutno neprihvatljivo". Naprsline su otkrivene tokom održavanja aviona, a Boing je saopštio da je odmah napravio korekcije u sistemu proizvodnje kako bi sprečio da se tako nešto ponovo dogodi. Te izmene uključuju da se sprovodi dodatna inspekcije pre nego što se zatvore rezervoari za gorivo, dodaje AP. Portparol Boinga rekao je da ta kompanija ne smatra da će ovaj problem dodatno odložiti povratak aviona u vazduh.

Model aviona "737 Max" prizemljen je u martu prošle godine posle dve avionske nesreće, u kojima je poginulo 346 osoba.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/8zFA7HX8ypQ

Teška godina za avio-kompanije: Zbog koronavirusa gube 30 milijardi dolara


Avio-kompanije iz azijsko-pacifičkog regiona zbog epidemije koronavirusa izgubiće 27,8 milijardi dolara, prema proceni Međunarodne asocijacije avio-prevoznika.

Potražnja za avio-kartama u tom regionu će se smanjiti za 13 procenata, tvrdi Međunarodna asocijacija avio-prevoznika (IATA).

S obzirom na to da je procena rasta projektovana na 4,8 odsto, ukupni pad profita iznosiće 8,2 procenta, saopštila je juče IATA.

Po tom scenariju, gubitak prihoda iznosiće 27,8 milijardi dolara za aviokompanije u azijsko-pacifičkoj regiji. Najveće gubitke zabeležiće kompanije iz Kine, čiji se pad profita samo na domaćem tržištu procenjuje na 12,8 milijardi, preneo je RTS.

Isto tako, kompanije koje posluju van tog regiona izgubiće 1,5 milijardi dolara, pod pretpostavkom da je pad tražnje ograničen samo na azijska tržišta.

Ukupno uzevši, gubitak će na globalnom nivou iznositi 29,3 milijarde dolara. Taj gubitak će, prema procenama IATA, prilično umanjiti procene globalnog rasta za 2020. godinu.

Procene su, kako se navodi u saopštenju, slične onima koje tokom epidemije SARS-a. Tada je šestomečni period naglog pada propraćen jednako brzim oporavkom. U 2003. godini, SARS je bio odgovoran za pad od 5,1 odsto prihoda azijsko-pacifičkih aviokompanija.

To sve važi, ukoliko se epidemija zadrži pretežno u Kini. Ako bi se epidemija proširila na azijsko-pacifička tržišta, onda bi uticaji na aviokompanije iz drugih regiona bili i veći.

"Ovakav pad potražnje kao rezultat izbijanja koronavirusa imaće finansijski uticaj na aviokompanije, posebno za one koje posluju na kineskom tržištu. Procenjujemo da će se globalni saobraćaj zbog koronavirusa smanjiti za 4,7 odsto, što bi moglo značajno da umanji rast koji smo prethodno prognozirali i da izazove prvi ukupni pad potražnje od krize koju je izazvao SARS 2003. godine. I taj bi se scenario pretvorio u gubitak prihoda od 29,3 milijarde dolara", istakao je Aleksandre de Žinik, generalni direktor IATA.

Dodaje da aviokompanije donose teške odluke za smanjenje kapaciteta, a u nekim slučajevima i ukidanja linija. Prema njegovim rečima, niže cene goriva pomoći će nadoknađivanju nekih izgubljenih prihoda.

"Ovo će biti veoma teška godina za aviokompanije", rekao je Žinik.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=21&nav_id=1657346)

Problemima nema kraja ...



izvor (https://www.zerohedge.com/technology/absolutely-unacceptable-leaked-boeing-memo-shows-debris-found-737-max-fuel-tanks)

Za one koji slabo divane engleski, FOD - Foreign Object Debris su krhotine, strugotina, ili kakvi drugi delići nečega čemu nikako nije mesto u tanku goriva. Možda su tamo slučajno, a možda ih je neko ubacio. Neki "zli Rusi", Persijanci, Kimovi Korejanci, kurci-palci - policajci.

ANA naručila 15 Boingovih aviona vrednih pet milijardi dolara


Japanska avio-kompanija ANA naručila je još 15 Boingovih aviona 787 drimlajner po kataloškoj ceni vrednih pet milijardi dolara, javlja Rojters.

To je prva komercijalna porudžbina za posrnulog američkog proizvođača u ovoj godini, jer je njegovo poslovanje pretpelo drastičan pad zbog nesreća i afera u vezi sa modelom 737 maks.

Ovaj ugovor, kojim je najveći japanski avio-prevoznik prešao sa mortora Rols-Rojsa na Dženeral motorsove, predstavlja slamku spasa za Boing koji u januaru prvi put nije imao narudžbinu što mu se nije desilo decenijama.

ANA je poručila 11 aviona produženih verzija 787-10 kao i četiri kraća 787-9s. Takođe postoji i opcija da kupi još četiri 787-9s. Prva isporuka predviđena je za poslovnu godinu koja počinje aprila 2022, saopštila je japanska kompanija danas.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=25&nav_id=1658786)

Wizz Airuvodi nove linije iz Tuzle?


Aerodrom Tuzla pregovara o novom ugovoru s niskobudžetnim prevoznikom Viz er (Wizz Air), za koji se nada da će rezultirati uvođenjem novih ruta.

Kako piše portal Exyuaviation, postoji mogućnost i stacioniranja trećeg aviona na tuzlanskom aerodromu.

Dve strane su se nedavno sastale u Osijeku, gde je Viz er započeo obuku svojih pilota, a razgovore će nastaviti u Tuzli početkom sledećeg meseca, piše Klix.

"Obe strane su pokazale spremnost za postizanje sporazuma. U svakom slučaju, moramo da dešinišemo određene stvari. Ako sve bude išlo po planu, očekujemo da Viz Er uvede neke nove linije s aerodroma Tuzla", izjavio je novi direktor tog aerodroma Esed Mujačić.

Ugovor Aerodroma Tuzla s Viz Erom ističe ovog juna i verovatno će biti potpisan novi četverogodišnji ugovor. Međutim, spor razvoj aerodromske infrastrukture, uključujući proširenje rasvete za pistu, još uvijek ostaje ključna tačka između dve strane.

Direktor Viz Era Jozsef Varadi, ranije je kazao da je uveren da će biti postignut novi sporazum.

"Mislim da je u interesu Tuzle i regije da vide naše kontinuirano poslovanje i poboljšaju svoju infrastrukturu. Prilično sam siguran da će naša saradnja ići tim smerom", kazao je Varadi.

Spekuliše se da bi nove linije trebalo da budu Hamburg ili Hanover, Pariz, Milano, eventualno London i norveški Sandefjord.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=02&dd=24&nav_id=1658493)

 Nemam ideju gde da stavim ovu vest.
 
  
BLIC VESTI DRUŠTVO
Preminuo radijski voditelj Zoran Modli
 J.O. 23.02.2020. 13:03


Radio novinar i nekadašnji pilot Zoran Modli preminuo u 72. godini, objavio je Radio Laguna na svom Tviter nalogu.

"Dragi naši slušaoci, sa ogromnim žaljenjem vas obaveštavamo da nas je zauvek napustila legenda radijskog etra, gospodin Zoran Modli. Večna mu slava i hvala!", navedeno je u objavi

Izdao je ploču "Zoran Modli i leteća diskoteka", a sa Borom Đorđevićem je početkom 1975. godine osnovao grupu "Hajduk Stanko i jataci", u kojoj je bio pevač, ali su imali samo dva singla, "Na putu za Stambol" i "Anđelija, čuvaj se Turaka".

Modli je bio urednik rubrike u muzičkom magazinu "Džuboks", tokom osamdesetih godina imao popularnu radio emisiju "Ventilator 202", a na radiju "Pingvin" je od 1993. godine bio posvećen emisiji "Modulacije".

Iz njegove "Demo top liste" su izdvojeni materijali koji su izdati od 1983. do 1985. godine na tri albuma. Na ovaj način su svoje prve kompozicije objavili sastavi kao što su "Katarina II" (kasnije EKV), "Partibrejkers", "Denis i Denis", "Dorijan Grej", "Psihomodo Pop", "Laki Pingvini".

Lufthanza obustavlja zapošljavanje novih radnika


Avio-kompanija Lufthanza razmatra suspendovanje zapošljavanja novih radnika, kao i uvođenje drugih mera štednje zbog širenja kornavirusa.

Nemačka kompanija je obustavila sve letove ka kontinentalnom delu Kine do kraja marta.

"Ovo će imati značajne ekonomske posledice za nas i za druge industrije", izjavio je član uprave Lufthanze Hari Homajster.

Pored obustave ili odlaganja zapošljavanja novih radnika, Lufthanza želi da uštedi na troškovima osoblja produžavanjem neplaćenog odsustva, rekao je Homajster za nemački list Handesblat

On je dodao da bi kopmpanija mogla da otkaže i neke pojedinačne projekte.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=25&nav_id=1659054)

Viz er sastavio listu kandidata u regionu: Evo odakle će se leteti za Abu Dabi


Niskotarifni avio-prevoznik Viz er u regionu bivše Jugoslavije može da se pohvali bazama u Skoplju, Tuzli i Beogradu.

Kako piše portal Exyuaviation, mađarska avio-kompanija sprema se da u drugoj polovini godine otvori ogranak u Abu Dabiju, prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Viz er Abu Dabi, firma 51 odsto u vlasništvu UAE, u početku će opsluživati gradove Istočne Evrope i Rusije pomoću flote od tri nova Erbasova aviona A321 neo, postepeno povećavajući flotu do 50 aviona u narednih 10 godina.

Na svojoj nedavnoj prezentaciji poslovnih rezultata za treći kvartal, ovaj niskobudžetni avio-prevoznik nabrojao je potencijalna tržišta koja bi trebalo da poveže sa Abu Dabijem. Među njima su Makedonija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska i Crna Gora.

Jedini grad u regionu koji trenutno ima non-stop letove do Abu Dabi je Beograd, zahvaljujući Etihad ervejzu. Sa druge strane, sva tržišta u bivšoj Jugoslaviji koja je naveo Viz er povezana su sa UAE preko hibridne avio-kompanije Flajdubai, jer ona održava linije prema susednom emiratu Dubaiju.

Od svih tržišta regiona, Flaj Dubai ima značajan udeo samo u BiH, gde je treći po značaju prevoznik sa 11 odsto prevezenih putnika, iz Viz era i Pegazusa.

Emirejts erlajns takođe ima sezonske letove između Dubaija i Zagreba.

Osim zajedničkog projekta sa Viz erom, Etihad je u procesu formiranja sopstvenog niskotarifnog avio-prevoznika u Abu Dabiju u partnerstvu sa Er Arabijom.

Planovi za uvođenje linije do srpske prestonice naglo su prekinuti nakon početka prodaje karata, posle čega je Etihad otkrio svoje namere o osnivanju zajedničkog avio-prevoznika sa Er Arabijom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=02&dd=25&nav_id=1658948)

Prevremena penzija: Delovi A380 aviona postaju privesci


Prvi avion A380 završio je svoj životni vek mnogo ranije nego što se očekivalo i biće isečen u delove od kojih će se napraviti suveniri.

Prvi Erbasov avion A380 je povučen iz saobraćaja i spreman da bude pretvoren u primamljive suvenire u vidu privezaka.

To je bio prvi od još uvek 240 aktuelnih aviona A380, koji je poleteo 25. oktobra 2007. godine za aviokompaniju Singapur erlajns na liniji simblične oznake SQ380 od Singapura do Sidneja.

Avion Erbasovog serijskog proizvodnog broja MSN003 i singapurske registarske oznake 9V-SKA je penzionisan 2017. i prebačen na aerodrom u gradiću Tarb na jugu Francuske gde je u januaru rastavljen, a njegov dvospratni trup isečen u 560 tona materijala, prenosi Avatica.

Aviejšen tags (Aviationtags), kompanija koja se bavi proizvodnjom suvenira od rashodovanih aviona, najavila je početak proizvodnje 7.000 komada specijalnih, memorijalnih privezaka od materijala sa isečenog prvog A380.

Svi privesci su razgrabljeni u samo 48 sati od kada su pušteni u pretprodaju, a proizvođač upozorava na kašnjenje sa dostavom, s obzirom da je broj porudžbina bio iznad svih očekivanja. Zbog velikog interesovanja, Aviejšen tags se sprema za drugo izdanje, kada će biti isečen još jedan avion kompanije Singapur erlajns serijskog broja MSN005 (9V-SKB).

Erbas je početkom prošle godine doneo odluku da obustav proizvodnju ovog modela, što je ubrzalo odluku o penzionisanju prvog aviona. Avioni lete i više od 30 godina, ali je sudbina ovog modela takva da je eto prvi penzionisani imao tek 10 godina staža.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=27&nav_id=1659837)


[attachment=1]

Veto na novu pistu aerodroma Hitrou


Apelacioni sud u Londonu presudio je da je nelegalan plan da se na londonskom aerodromu Hitrou izgradi treća pista.

Sud je naveo da ministri nisu na adekvatan način procenili preuzete obaveze vlade kad je reč o klimatskim promenama.

Sudija je danas rekao da vlada nije tražila dozvolu da se žali Vrhovnom sudu, što znači da će morati da izmeni svoju politiku o proširenju aerodromskih kapaciteta. To bi moglo da znači da će projekat propasti, navodi Rojters.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson se protivi izgradnji nove piste, a 2015. godine je rekao da će leći ispred buldožera kako bi zaustavio izgradnju, podseća Gardijan. Hitrou je već sada jedan od najprometnijih aerodroma na svetu, sa 80 miliona putnika godišnje.

Izgradnja treće piste, koja bi mogla biti završena 2028. godine, dovela bi još 700 aviona dnevno na londonski aerodrom, što bi u velikoj meri povećalo emisiju štetnih gasova.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=27&nav_id=1659867)

Avionska karta jeftinija od šoljice kafe - "Žele da povrate poverenje putnika"


Milioni ljudi suočavaju se sa restrikcijama putovanja zbog širenja koronavirusa.

Kineske avio-kompanije su odlučile da ponude jeftine avio-karte, a koliko su snizili cene govori činjenica da neke karte koštaju koliko i šoljica kafe u ovoj zemlji.

Spring erlaljns, prema Saut Čajna morning post-u, nudi kartu u jednom smeru od Šangaja do Čongćinga za svega 29 juana (4,10 dolara). Primera radi, kafa late u Starbaksu u Kini košta 32 juana (4,5 dolara).

Ipak, oni koji su u potrazi za jefitnim letovima, moraće da budu članovi kluba redovnih korisnika avio-kompanije.

Kompanija nudi i kartu u jednom pravcu od Šangaja do Harbina, put od 1.600 kilometara, za 69 juana ili 9,80 dolara.

Kompanija Šenžen erlajns objavila je da u ponudi ima karte koje koštaju 100 juana (oko 14 dolara) od Šenžena do Čongćinga, destinacije udaljene oko 1.000 kilometara.

"Mnogi kineski avio-prevoznici imaju direktne podsticaje od države da održavaju ključne domaće pravce", napominje Luja Ju, analitičar "Benk of komujnikejšn interešnel".

Objave o jeftinim letovima prate vesti da je gotovo polovina populacije Kine, to jest više od 780 miliona ljudi, pogođena restrikcijama putovanja uzrokovanim koronavirusom, piše Si En En.

Dve trećine domaćih letova planiranih za februar su otkazani što stavlja veliki pritisak na avio-prevoznike i aerodrome širom Kine.

Kineski analitičari napominju kako kompanije u ovom trenutku samo žele da stabiilizuju domaću potražnju i povrate poverenje putnika.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=27&nav_id=1659829)

LOT dobio zeleno svetlo da preuzme Kondor


Nemačka antimonopolska agencija je odbrila preuzimanje nemačke aviokompanije Kondor (DE/CFG) od strane poljske vazduhoplovne grupacije PLG.

PLG u svom vlasništvu ima poljsku nacionalnu avio-kompaniju LOT Polish Airlines (LO/LOT).

U obrazloženju agencije se navodi da dve kompanije nisu konkurenti jedna drugoj već da imaju komplementarne poslovne modele. Prema ranijim navodima nemačkog avio-prevoznika spajanje će biti obavljeno do kraja aprila.

Nemačka aviokompanija Lufthanza je izjavila da neće obnoviti ugovore sa Kondorom jednom kada budu istekli. Prema ovim ugovorima Lufthanza je dovozila putnike do nemačkih čvorišta Kondora i tako punila letove ove kompanije u interkontinentalnom saobraćaju, prenosi Aviatica.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=28&nav_id=1660281)

Aeroflot je preuzeo svoj prvi A350-900




https://youtu.be/tCyHV3UflTk

Dron zaustavio avione u Frankfurtu


Dron je uočen u blizini aerodroma u Frankfurtu, zbog čega su do daljeg obustavljena polijetanja i slijetanja aviona, saopštila je njemačka kontrola letova DFS.

Policija je na Tviteru objavila da je podignut policijski helikopter i da je u toku sprovođenje policijskih mjera.

Dolazni letovi preusmjereni su na druge aerodrome zbog neidentifikovanog drona.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=372560)

EU pokrenula istragu: Da li je pomoć Alitaliji protivzakonita?


Evropska komisija je pokrenula istragu da li je italijanska vlada zajmom od 400 miliona evra avio-kompaniji Alitalija prekršila pravila o državnoj pomoći.

Izvršna vlast EU saopštila je danas da je Italija u decembru odobrila zajam "da bi pomogla racionalizaciju kompanije u cilju pokušaja prodaje njene imovine".

Alitalija se poslednjih godina bori sa finansijskim problemima. U maju 2017. godine stavljena je pod vanrednu upravu prema italijanskom zakonu o stečaju i italijanske vlasti su odlučile da prodaju imovinu kompanije.

Pre dve godine, Evropska komisija je otvorila istragu o drugom zajmu vrednom 900 miliona evra koji je odobrila italijanska vlada kako bi Alitalija mogla da nastavi sa poslovanjem.

EU je rekla da će nova istraga pružiti jasniju sliku o tome da li zajam od 400 miliona evra predstavlja državnu pomoć i da li je u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći.

Prema pravilima EU o državnoj pomoći, državne intervencije u posrnulim kompanijama moraju biti preduzete pod istim uslovima koji vladaju na tržištu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=02&nav_id=1661634)

Avio-kompanija prizemljuje 150 aviona


Lufthanza će zbog koronavirusa obustaviti letove 150 aviona iz svoje flote od ukupno oko 770 letelica, rekli su iz ove avio-kompanije za Rojters.

"Prilagođavamo svoje planove nepredviđenim okolnostima", izjavio je portparol Lufthanze, dodavši da je 25 od 150 aviona koji neko vreme neće leteti predviđeno za duge letove (duže od sedam sati).

Prošle nedelje iz Lufthanze su rekli da su obustavili letenje 23 aviona za duge letove.

Šefovi ove nemačke avio-kompanije upozorili su da najgore tek dolazi za avio-industriju u vidu ekonomske štete zbog izbijanja koronavirusa, ali predviđaju da će se turistička potražnja stabilizovati u narednim nedeljama.

Lufthanza grup erlajns, koja uključuje Svis, Brasels i Ostrijan erlajns, već je saopštila prošle nedelje da će smanjiti broj kratkih i srednjih letova do 25 odsto, u zavisnosti od toga kako se koronavirus bude širio.

Ova avio-kompanija je u ponedeljak objavila da produžava obustavu letova ka Kini do 24. aprila, ka Teheranu do 30. aprila, kao i da proređuje usluge ka severnoj Italiji, zbog izbijanja koronavirusa, piše Rojters.

Lufthanza tvrdi da je još uvek rano da se procenjuje uticaj virusa na njenu zaradu, o kojoj više treba da bude objavljeno 19. marta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=04&nav_id=1662461)

Kraj jedne ere: Aviokompanija Flybe prestala sa radom


Najveća evropska regionalna aviokompanija, Flajbi (Flybe) prestala je sa radom u sredu, 4. marta 2020. kasno uveče.

Flajbi je zatražio pozajmicu od 100 miliona funti od Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, ali prema pouzdanom izvoru BBC-ja ona mu nije odobrena.

Ta aviokompanija se obratila Vladi moleći za pomoć zahvaljujući kojoj bi mogla da nastavi sa radom do kraja meseca i da pokuša tako da prebrodi ozbiljnu krizu koja je nastala zbog epidemije koronavirusa, piše Aviatica.

Naime, kompanija je kao i mnoge druge širom sveta, poslednjih dana suočena sa ozbiljnim problemima jer je broj putnika u najmanju ruku prepolovljen.

Kako je IATA pre nekoliko dana javila avio saobraćaj se nalazi u možda najvećoj krizi u poslednjih deset godina. Koronavirus je doveo gotovo do prekida kupovine karata, otkazivanje velikog broja ranije napravljenih rezervacija ili nepojavljivanja putnika na letove.

Sve avio kompanije trpe ogromnu štetu i izgubljenu dobit, ali inače finansijski slabe aviokompanije, kao što je to Flajbi, koji se već duže vreme muči da održi likvidnost, rizikuju prestanak poslovanja.

Upravo to se dogodilo sinoć, ovom britanskom avioprevozniku, čiji prestanak rada ostavlja oko 2.300 zaposlenih bez posla, ali i veliki broj malih britanskih aerodroma bez ikakvog prometa. Flajbi je, osim što je bila najveća evropska regionalna aviokompanija, bila i kompanija sa najvećim brojem linija u domaćem saobraćaju unutar Velike Britanije.

Internet sajt aviokompanije Flajbi prestao je sa radom u 23.45 u sredu, 4. marta otprilike u isto vreme kada su poslednji letovi ove kompanije obavljeni, a avioni prizemljeni.

Britanski mediji očekuju da će kompanija zvanično objaviti bankrot tokom noći ili u četvrtak rano ujutro. Independent je malo pre ponoći javio da je kompanija obustavila saobraćaj i otkazala sve naredne letove ostavivši na desetine hiljada putnika bez plaćenog putovanja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=05&nav_id=1662731)

Otvara se novi aerodrom u Berlinu


Novi berlinski aerodrom Berlin – Brandenburg će izgleda biti otvoren krajem oktobra, sa devet godina zakašnjenja.

Avio-kompanije su počele pripreme za seobu sa aerodroma Tegel (TXL ) i Šenefeld (SXF) na novi berlinski aerodrom Berlin – Brandenburg (BER).

Ovaj je aerodrom trebao da bude otvoren još pre devet godina, ali je zbog problema sa protivpožarnim sistemom, korupcijom i loše izvedenim građevinskim radovima, njegovo otvaranje više puta bilo pomerano i odlagano. Sve do sada, izgleda.

Najnoviji datum otvaranja novog, jedinstvenog berlinskog aerodroma je 31. oktobrar. Pojedine avio-kompanije su već počele da vrše promenu aerodroma u rezervacionim sistemima pošto će svi letovi sa aerodroma Tegel biti sukcesivno prebacivani na BER tokom prve nedelje novembra.

Tako je Ostrijan erlajns najavio da će na liniji OS236 od Berlina do Beča poslednji avion sa aerodroma Tegel poleteti 7. novembra u 19.25. Prvo sletanje na novi aerodrom biće iste večeri u 22.30 na letu OS239 iz Beča. Sve avio-kompanije iz Lufthanza grupe će gotovo u isto vreme izvšiti seobu sa jednog na drugi aerodrom, a na novom aerodromu (BER) će sve poslovati na Terminalu 1.

Brisel erlajns je takođe najavio prelazak na novi aerodrom 7. novembra. Tog dana uveče će na BER sleteti avion na liniji SN2591 iz Brisela, dok će prvi let od Berlina ka Briselu, SN2592 biti obavljen sledećeg dana, 8. novembra, rano ujutro, prenosi Aviatica.

Avio-kompanije Lufthanza grupe će imati na raspolaganju poseban ček-in hol kao i sopstveni laundž za putnike viših klasa koji će se prostirati na 1.560 kvadratnih metara i nalaziće se u severnom delu centralnog aerodromskog pristanišnog hola, odakle će pružati predivan pogled na Berlin.

Svis će takođe 7. i 8. novembra izvršiti tranziciju sa TXL na BER, dok će regionalni Jurovings to uraditi 4. novembra.

Najveći avio-prevoznik iz ove grupacije, nemačka nacionalna avio-kompanija Lufthanza, imaće svoj hab i bazu na novom berlinskom aerodromu. Prvi let će biti obavljen 8. novembra na liniji LH173 od Berlina (BER) do Frankfurta, dok će poslednji let na aerodrom Tegel biti dan ranije iz Minhena (LH1955).

Kada tranzicija bude završena, Lufthanza će obavljati 700 letova sa novog aerodroma i prevoziće najmanje 33.000 putnika nedeljno.

Dok će aerodrom Tegel biti zatvoren za saobraćaj 8. novembra, aerodrom Šenefeld će biti integrisan u novi aerodrom Berlin – Brandenburg. Ova dva aerodroma zapravo dele isti prostor i brojnu infrastrukturu. Zato će postojeći terminal na aerodromu Šenefeld promeniti ime i biti integrisan u novi aerodrom. On će se već od ovog meseca zvati Terminal 5, a njegovi postojeći holovi A, B, C i D će poneti nove oznake. A postaje L, B je K, C je Q, a D će biti M.

Oznake parkirališta na aerodromu Šenefeld će takođe od ovog meseca biti promenjena i brojevi koji su do sada označavali posebna parkirališta dobiće peticu ispred (umesto 1 biće 51) što je oznaka koja će sugerisati da je to parking za novi Terminal 5).

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=05&nav_id=1662988)

FAA nudi Boingu da plati kaznu od 20 miliona dolara


Američka Savezna uprava za civilino vazduhoplovstvo (FAA) ponudila je Boingu da plati 19,68 miliona dolara kazne zbog neodobrenih senzora u 737 maks avionima.

Prethodno je u petak Kongresov Komitet za transport i infrastrukturu saopštio da su Boingovi avioni 737 maks imali tehničke probleme kao i manjak trasparentnosti u vezi sa time, dodavši kako se ne očekuje da će se taj avion vratiti u redovnu upotrebu.

Nakon dve nesreće u razmaku od pet meseci u kojima je poginulo 346 ljudi, taj avion prizemljen je već skoro godinu dana. Od tada je amrički proizvođač letelica u ozbiljnim poslovnim problemima zbog narušene reputacije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=07&nav_id=1663535)

Propast Flajbija samo prva od mnogih?


Propast najveće evropske avio-kompanije Flajbi mogla bi da bude samo početak sličnih dešavanja, predviđaju analitičari.

Svetska avio-industrija predviđa da bi gubici uzrokovani širenjem koronavirusa mogli da dostignu cifru od 113 milijardi dolara ove godine. Stručnjaci predviđaju nove gubitke jer sve veći broj putnika otkazuje letove.

"Propast kompanije Flajbi će verovatno biti prva od mnogih u 2020. godini", rekao je Džejms Gudal, analitičar transporta u kompaniji Redburn i dodao da očekuje nove bankrote avio-kompanija u mesecima koje slede.

Podsetimo, kompanija Flajbi je prestala je sa radom u sredu, 4. marta 2020. kasno uveče.

Avio-kompanije bi mogle da izgube između 63 i 113 milijardi dolara prihoda zbog pada putničkog saobraćaja, saoštila je u četvrtak Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA). Prošlog meseca ti gubici bili su procenjivani na 29 milijardi dolara, piše BBC.

Potražnja je opala, ne samo zbog putnika koji otkazuju odmore, već su i mnoge kompanije oganičile poslovna putovanja zaposlenih i otkazale konferencije.

Majkl Daf, direktor u kompaniji Erlajn analist rekao je da očekuje značajno povećanje "žrtava" u svetu avio-kompanija i nabrojao pregršt kompania sa sedištima u Kini, Hongkongu, Tajlandu i Norveškoj koje, prema analizama njegove firme, imaju veoma nizak indeks finansijske snage.

"Ovo je veoma težak period za avio-kompanije i sve će se svesti na štednju", rekao je Greg Valdron, izvršni direktor magazina Flajtglobal i dodao da će ovaj period biti posebno izazovan za kompanije koje nemaju mnogo gotovine, pogotovo one koje su učestvovale u "ratu cena".

Analitičari navode da su regionalne azijske kompanije najranjivije jer se, u velikoj meri, oslanjaju na putnike iz Kine, epicentra koronavirusa.

Mnoge avio-kompanije su uvele mere za smanjenje troškova kao što su smanjenja plata i neplaćena odsustva za radnike. Na primer, kompanija Emirejts je od radnika tražila da uzmu neplaćeno odsustvo u trajanju do mesec dana.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=06&nav_id=1663256)

Lufthanaza planira da prizemlji celokupnu flotu aviona A-380 zbog pandemije Korona virusa.


Izvor: www.flightglobal.com

Evropski aerodromi očekuju 1,32 milijarde izgubljenih prihoda


Evropski aerodromi očekuju 187 miliona manje putnika u ovoj godini zbog epidemije koronavirusa.

ACI Evrope, koji zastupa aerodromski sektor, procenio je da će epidemija značiti pad broja putnika za 13,5 posto samo u prvom kvartalu. To znači 1,32 milijardi evra izgubljenih prihoda, prenosi Al Džazira.

Aerodromi u Italiji, gdje je Vlada uvela zabranu putovanja u celoj zemlji, najteže su pogođeni. Brojne zemlje uvele su preporuke putnicima u kojima od svojih državljana traže da izbegavaju Italiju.

"Ono prema čemu se trenutno krećemo je potpuni kolaps vazdušne povezanosti i mogućnost gubitka većine naših prihoda", izjavio je čelnik ACI Evropa Oliver Jankovec.

Pozvao je italijansku vladu da pruži hitnu finansijsku pomoć aerodromima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=10&nav_id=1664895)

Vlada blizu da preuzme punu kontrolu nad Alitalijom


Italijanska vlada blizu je da preuzme punu kontrolu nad avio-kompanijom Alitalija.

To bi moglo da se desi jer je epidemija koronavirusa u Evropi naterala da odustane od planova za pronalaženje kupca za nacionalnog prevoznika, objavio je danas "Mesađero".

Prema planu, čija je izrada u završnoj fazi, vlada će preuzeti kontrolu i nad letačkim i nad zemaljskim poslovanjem Alitalije, navodi se u izveštaju i dodaje da će plan biti sproveden u kratkom roku, preneo je Rojters.

Rim je prethodno odredio 31. maj kao rok za završetak postupka prodaje nacionalnog avio-prevoznika, a potencijalni investitori bili su obavezni da ponude dostave zaključno sa 18. martom. Izvor koji je upoznat sa situacijom rekao je Rojtersu da Alitalija ostaje bez gotovine, uprkos tome što joj je italijanska vlada dala dodatnih 400 miliona evra početkom godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=16&nav_id=1666817)

Lufthanza prizemljila 700 aviona


Kompanija Lufthanza odlučila je da prizemlji čak 700 aviona, to jest gotovo 92 odsto svoje flote od 763 aviona, zbog pandemije koronavirusa.

Avioni će, zbog smanjene tražnje, biti prizemljeni do 29. aprila, navela je najveća nemačka avio-kompanija.

Podružnice kompanije su takođe obustavile svoje usluge, pa je Ostrijan erlajns obustavio letove do 28. marta, a Brisel Erlajns je ukinuo komercijalne letove u periodu od 21. marta do 19. aprila.

Italijanski Er dolomiti je u sredu prizemljio svoju flotu do daljeg.

"Širenje koronavirusa stavilo je celu globalnu ekonomiju i našu kompaniju u nezapamćeno vanredno stanje. Trenutno niko ne može da predvidi posledice", rekao je predsednik izvršnog odbora Karsten Spor i dodao da što duže ova kriza bude trajala, veća je verovatnoća da budućnost vazduhoplovstva neće biti garantovana bez državne pomoći.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=19&nav_id=1667789)

HRVATSKA HITNE MJERE
Oboljela Dubrovkinja zaposlenica je Zračne luke, aerodrom se zatvara za sav civilni promet

19. ožujka 2020.

Stožer civilne zaštite Dubrovačko-neretvanske županije je, kao što smo objavili, obavijestio javnost da je jedan od uzoraka upućenih iz Opće bolnice Dubrovnik na analizu u Zagreb pozitivan na koronavirus. To je prvi pozitivan nalaz nakon 15 poslanih uzoraka.

Radi se o osobi srednjih godina koja je hospitalizirana i nalazi se u izolacijskoj jedinici OB Dubrovnik. Zdravstveno stanje pacijentice je dobro.

Doznali smo kako se radi o ženi zaposlenoj na održavanju iz Zračne luke Dubrovnik, a slučaj zaraze povezuje se s čišćenjem zrakoplova na liniji Rim -Dubrovnik.

Iz Zračne luke Dubrovnik stigla je obavijest o zatvaranju koju prenosimo u cijelosti:

- Nažalost zaprimili smo informaciju da je jedna zaposlenica Zračne luke Dubrovnik d.o.o. oboljela od COVID-19, te smo hitno poduzeli sve mjere preporučene od strane HZJZ, te postupili sukladno uputama Nacionalnog stožera civilne zaštite i Stožera civilne zaštite DNŽ.

Zračna luka Dubrovnik d.o.o. će od danas u 12,00 sati biti zatvorena za civilni zračni promet, naveli su u priopćenju, prenosi Dubrovački vjesnik.

https://slobodnadalmacija.hr/

Avio-kompanijama potrebna hitna pomoć od 200 milijardi dolara


vio kompanijama je potrebna hitna pomoć od 200 milijardi dolara zbog posledica pandemije korona virusa, ocenilo je Međunarodno udruženje za avio saobraćaj.

Ona bi mogla da bude u obliku "direktne finansijske pomoći" putničkim i teretnim prevoznicima kako bi nadoknadili gubitke.

Ta pomoć bi mogla da bude i u vidu pozajmica i garancija vlada i centralnih banaka ili u vidu smanjenja poreza i socijalnih davanja, precizira ovo udruženje. Prema procenama, korona virus bi mogao da košta vazdušni saobraćaj 113 milijardi dolara. Ovo udruženje koje obuhvata 290 kompanija i 82 odsto svetskog saobraćaja, posebno je apelovalo na zemlje Afrike i Bliskog istoka da pomognu svojim prevoznicima kojima su direktno i indirektno ugroženi "milioni radnih mesta". Prema podacima udruženja, vazdušni saobraćaj učestvuje u afričkoj privredi sa 55,8 milijardi dolara, obezbedjuje 6,2 radnih mesta i učestvuje sa 2,6 odsto u BDP Afrike. Na Bliskom istoku, te brojke iznose 130 milijardi dolara, 2,4 miliona radnih mesta i 4,4 odsto BDP.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=20&nav_id=1667987)

Viz er obustavlja sve letove iz Srbije


Kompanija Viz er objavila je da, usled uvedenih ograničenja putovanja, obustavlja sve svoje letove iz Srbije - sa beogradskog niškog aerodroma, do 12. aprila.

Ograničenja putovanja predstavljaju meru sprečavanja širenja pandemije koronavirusa, navedeno je u saopštenju.

Putnici sa rezervacijama u ovom periodu će biti automatski obavešteni putem imejla ako su rezervaciju izvršili direktno na sajtu wizzair.com ili preko mobilne aoplikacije ove avio-kompanije.

"120 odsto orginalne cene karte će biti automatski prebačeno na WIZZ račun putnika i taj iznos će moći da se iskoristi u naredna 24 meseca za kupovinu Viz er'proizvoda i usluga", navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, putnici mogu da se odluče i za refundaciju u novcu, koja podrazumeva dužu proceduru, a o neophodnim koracima biće obavešteni za bankovni transfer ili transfer na bankovnu karticu u odvojenom imejlu.

U tom slučaju putnici imaju pravo samo na 100 odsto originalne cene karte.

Putnici koji su karte rezervisali preko putnih agencija, uključujući onlajn putne agencije, treba da se obrate kompaniji od koje su kupili karte.

Iako je trenutna situacija van kontrole Viz era, avio-kompanija se izvinjava zbog mogućih neprijatnosti izazvanih zabranom putovanja i naglašava da su bezbednost i dobrobit putnika i posade prioritet.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=20&nav_id=1668142)

Prepolovljena vrednost akcija avio-kompanija - Jedan je znak da prevoznici ne očekuju brz oporavak
T.K. 22.03.2020.

Pandemija virusa covid-19 zbrisala je 41 odsto, odnosno 157 milijardi dolara, vrednosti akcija 116 svetskih avio-kompanija koje se kotiraju na globalnim berzama.

Mnoge od njih toliko brzo troše svoju gotovinu da sada mogu da pokriju troškove manje od dva meseca, prema analizi agencije Rojters, prenosi Bankar.me. Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA) saopštila je da bi tom sektoru moglo da bude potrebno 200 milijardi dolara podrške od vlada širom sveta.

Avio-kompanije su prisiljene na preduzimanje drastičnih mera kako bi smanjile rashode. Primera radi, "Emirejts" i "El Al Izrael erlajns" predložili su zaposlenima da uzmu neplaćeno odsustvo, a "Vijetnam erlajns" i "Vijetdžet er" su najavili da će obustaviti letove do glavnih odredišta u jugoistočnoj Aziji i Evropi. Američke vazduhoplovne kompanije će takođe ubrzano smanjivati radnu snagu putem neplaćenog odsustva do 12 meseci, uz zdravstveno osiguranje, ili putem programa prevremenog penzionisanja što je znak da avio-prevoznici ne očekuju brz oporavak.

Izvor: www.blic.rs

Erbas uzima kredit od 15 milijardi evra


Evropski proizvođač aviona Erbas najavio je nove korake za jačanje svoje finansijske pozicije zbog pandemije koja je paralisala industriju putovanja.

Pored ostalih mera, Erbas je najavio podizanje kredita u vrednosti 15 milijardi evra (16,1 milijardi dolara), izveštava Rojters.

U saopštenju kompanije se takođe navodi da Erbas povlači svoje finansijske smernice za 2020. godinu, da odustaje od predloga isplate dividende za 2019. u iznosu od 1,4 milijarde evra i da obustavlja dopunsko finansiranje penzionog programa za zaposlene.

"Povukli smo smernice za 2020. godinu zbog nestabilne poslovne situacije. Istovremeno radimo na tome da obezbedimo likvidnost preduzeća u svakom trenutku, vođenjem promišljene finansijske politike. Uveren sam da će Erbas i širi vazduhoplovni sektor prevazići ovaj kritični period", napisao je u poruci zaposlenima izvršni direktor Gijom Fori.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=23&nav_id=1668933)

Imaju para da tri godine ne lete: Viz er očekuje normalno poslovanje od jula


Niskotarifni avio-prevoznik Viz er očekuje da će se vratiti normalnom poslovanju od jula, piše portal Exyuaviation.

Viz eri u bivšoj Jugoslaviji ima baze u Skoplju, Tuzli i Beogradu i zapošljava stotine ljudi.

"Situacija će u aprilu biti slična onoj iz marta i to koji će letovi biti otkazani može se menjati iz dana u dan, ali normalno poslovanje će se vratiti do jula. Viz er ima 20 odsto manje letova nego što je predviđeno, a od 121 aviona, samo je 10 prizemljeno. Nije bilo otpuštanja, ali je jedan deo radnika na odsustvu", kazao je izvršni direktor avio-kompanije Jozef Varadi.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=22&nav_id=1668660)

Američke avio-kompanije obustavljaju putničke letove u SAD?


Velike američke avio-kompanije spremaju planove za moguće potpuno obustavljanje putničkih letova unutar zemlje zbog koronavirusa, piše "Volstrit žurnal".

Zvaničnici iz avio-industrije i federalnih država takođe tvrde da državne agencije razmatraju takav potez zbog toga što se epidemija koronavirusa u SAD pojačava.

Ono što je neizbežno, ističu zvaničnici, jeste dodatno smanjenje već ionako redukovanog broja putničkih letova.

Prethodno je u toku ove nedelje kompanija Delta erlajns objavila da su joj prihodi u drugom kvartalu 2020. pali 80 odsto na 10 milijardi dolara, dok je Junajted erlajns saopštio kako će otpuštati radnike i samnjivati plate ne bi li sačuvao likvidnost kompanije u slučaju da ne dobije pomoć države.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=24&nav_id=1669183)

Viz er: Obustava letova u Srbiji do 1. maja


Kompanija Viz er objavila je da usled uvedenih ograničenja putovanja, privremeno zatvara svoju beogradsku bazu.

Viz er je naveo i da produžava trenutnu obustavu dolaznih i odlaznih letova sa Aerodroma "Nikola Tesla" Beograd i sa Aerodroma "Konstantin Veliki" do 1. maja ove godine.

Ograničenja putovanja predstavljaju meru sprečavanja širenja pandemije kovida-19, kažu u ovoj kompaniji.

"Putnici sa rezervacijama u ovom periodu će biti automatski obavešteni putem imejla ako su rezervaciju izvršili direktno na sajtu wižair.com ili preko mobilne aoplikacije ove avio-kompanije", navode iz Viz era.

Dodaju da će 120 odsto orginalne cene karte biti automatski prebačeno na WIZZ račun putnika i taj iznos će moći da se iskoristi u naredna 24 meseca za kupovinu Viz erovih proizvoda i usluga.

Putnici takođe, kako navode, mogu da se odluče za refundaciju u novcu, koja podrazumeva dužu proceduru, i biće obavešteni o neophodnim koracima za bankovni transfer ili transfer na bankovnu karticu u odvojenom imejlu.

"U tom slučaju putnici imaju pravo samo na 100 odsto originalne cene karte", kažu iz ove kompanije i dodaju da putnici koji su karte rezervisali preko putnih agencija, uključujući onlajn putne agencije, treba da se obrate kompaniji od koje su kupili karte.

Navode da, iako je trenutna situacija van kontrole Viz era, avio-kompanija se izvinjava zbog mogućih neprijatnosti izazvanih zabranom putovanja i naglašava da su bezbednost i dobrobit putnika i posade najvažniji prioritet ove avio-kompanije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=24&nav_id=1669288)

Još jedna niskotarifna avio-kompanija obustavlja letove


Britanska niskotarifna avio-kompanija Izi Džet saopštila je da će morati da obustavi letove svih svojih aviona.

Do ove odluke je došlo zbog restriktivnih mera britanske vlade koje su odgovor na pandemiju koronavirusa.

Iz ove kompanije su naglasili da će nastaviti da rade sa vladama i pomažu im da prevezu svoje državljane iz stranih zemalja u matičnu zemlju, ali da ne znaju kada će vratiti komercijalne letove.

Takođe, iz kompanije Izi Džet istakli su da će celokupna posada primati 80 odsto svoje prosečne plate u aprilu i maju, takođe kroz vladine mere podrške za zadržavanje poslova.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=30&nav_id=1670912)

"Domaći avioni preplaviće nebo nad Rusijom"


Avioni domaće proizvodnje preplaviće nebo nad Rusijom do 2030. godine, izjavio je izvršni direktor ruske državne korporacije Rosteh Oleg Jevtušenko.

"Siguran sam da će naši avioni u najskorije vreme ispuniti nebo nad Rusijom, pa i šire", izjavio je Jevtušenko.

Odgovarajući na pitanje kada će se to dogoditi, Jevtušenko je istakao da je najpre potrebno odrediti strategiju razvoja ruske vazduhoplovne industrije, tačnije, kakvi avioni, kog kapaciteta i na kojim rutama će biti potrebni. On je naglasio da će se to realizovati u ovoj deceniji.

Prethodno je industrijski direktor vazduhoplovnog klastera državne korporacije Rosteh Anatolij Serdjukov izjavio da avio-industriju, verovatno, čekaju velike reforme, prenosi Sputnjik.

Kasnije je generalni direktor Ujedinjene avio-industrijske korporacije (OAK) Jurij Sljusar saopštio da se, pre svega, radi o sinergiji s drugim kompanijama avio-klasterima, kao i o unifikaciji proizvodnih procesa, opštim pristupima tehnološkom razvoju, o korišćenju ukupnog proizvodnog i konstruktorskog potencijala, mogućnosti za promociju, postprodajnim uslugama i t.d.

Drugi deo reformi, prema njegovim rečima, podrazumeva određivanje pristupa obima i forme aviona za civilnu i vojnu sferu, koje OAK treba da plasira na tržištu i preda naručiocu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=03&dd=31&nav_id=1670971)

Vodeći svetski proizvođač aviona smanjuje broj zaposlenih


Boing namerava da smanji broj zaposlenih i priprema paket mera za dobrovoljni odlazak radnika iz kompanije.

Takođe, ova kompanija planira prevremeno penzionisanje kako bi ublažila finansijski udar koji trpi zbog pandemije koronavirusa, rekla su dva izvora upoznata s tom problematikom za agenciju Rojters.

Kompanija je pokrenula plan za smanjenje radne snage koji omogućava doborovoljno prijavljivanje zaposlenih za odlazak iz firme uz optremnine i poseban paket benefita, rekao je jedan od Rojtersovih izvora.

Očekuje se da će glavni izvršni direktor Boinga Dejv Kalhun izložiti detaljan program za dobrovoljni odlazak već danas, u cirkularnom pismu zaposlenima, naveo je drugi izvor.

Predstavnik kompanije Boing odbio je zahtev za komentarom.

Boing, koji sebe naziva najvećim američkim izvoznikom, ima oko 150.000 zaposlenih širom sveta, od kojih gotovo polovina radi u kompanijskoj fabričkoj zoni u Sijetlu.

Plan za smanjenje broja zaposlenih dolazi tri nedelje nakon što je američki proizvođač aviona saopštio da će radi uštede gotovine zamrznuti zapošljavanje i plaćanje prekovremenog rada, osim u određenim ključnim segmentima poslovanja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=02&nav_id=1671905)

Turska očekuje normalizaciju avio-saobraćaja do kraja juna


Turski ministar turizma Mehmet Nuri Ersoj izjavio je da očekuje normalizaciju avio-saobraćaja do kraja juna.

Razlog ovakvih prognoza je to što su avio-kompanije otkazale većinu letova zbog epidemije koronavirusa.

Ersoj je za televiziji CNN Turk kazao da će prvo oživeti najverovatnije vazdušni saobraćaj iz Azije. Zatim će, kako kaže, uslediti letovi iz Rusije, balkanskih zemalja i Evrope.

Domaći vazdušni saobraćaj bi takođe mogao da se obnovi, dodao je on, prenosi Rojters.

Kompanija Turkiš erlajns produžila je obustavila letove do 1. maja, osim na nekoliko lokalnih relacija, a Pegazus erlajns je obustavio sve letove.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=02&nav_id=1671895)

Junajted erlajns drastično smanjuje broj letova


Jedna od najvećih američkih avio-kompanija, Junajted erlajns drastično će smanjiti broj letova ka dva aerodroma u Njujorku zbog pandemije korona virusa.

Prema navodima avio-kompanije, privremeno smanjenje broja letova ka aerodromima Njuark i Lagvardija stupiće danas na snagu i trajaće najmanje tri nedelje. Avio-kompanija navodi da će smanjiti broj dnevnih letova ka aerodromima Njuark i Lagvardija sa 157 na samo 17.

Kako se precizira, na aerodromu Njuark broj od 139 dnevnih letova ka 62 destinacije smanjiće se na 15 letova dnevno ka devet destinacija, a na Lagvardiji sa 18 na dva leta dnevno.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=05&nav_id=1672620)

Lufthanza smanjuje flotu, zatvara Eurowings


Najveća nemačka avio-kompanija Lufthanza smanjuje flotu, jer pandemija Covid-19 nastavlja da nagriza poslovanje vazduhoplovnih prevoznika.

Nacionalni avio-prevoznik Nemačke će takođe privremeno obustaviti rad svoje niskotarifne podružnice, Eurowingsa, zbog pada tražnje putnika, prenosi Raša tudej.

Kompanija očekuje da će period “znatnog pada“ avio-putovanja trajati dugo nakon što se okonča kriza koronavirusa, navodi se u saopštenju Lufthanze.

Ovaj potez, prema tumačenju RT, izgleda kao "prvo trajno smanjenje kapaciteta" Lufthanze, koje uključuje rashodovanje više desetina njenih aviona, među kojima i šest letelica Erbas A380 - koje su najveći putnički avioni na svetu s kapaciteta između 525 i 853 putnika.

Predviđa se da će kasnije iz upotrebe biti povučeno još aviona Lufthanze.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=08&nav_id=1673376)

"Avio-industrija će se oporaviti do juna"


Predsedavujući kopmanije Vista džet Tomas Flohr rekao je da očekuje "značajan oporavak" u avio-industriji tokom drugog kvartala godine.

On je za CNBC rekao da će se to verovatno dogoditi u drugom delu drugog tromesečja, krajem maja ili početkom juna, pošto bi do tada zabrane putovanja trebalo da budu ukinute,

Direktor agencije Flajt centar Grejem Tarner je u utorak rekao da veruje da će se putovanja u SAD, Australiju i Jugoistočnu Aziju nastaviti u junu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=08&nav_id=1673546)

"Erbas" smanjuje proizvodnju za jednu trećinu


Evropski proizvođač aviona "Erbas" je objavio da smanjuje proizvodnju za jednu trećinu, jer potražnja i za avionima i za putovanjima po svetu strmoglavo opada zbog pandemije koronavirusa.

Kompanija je saopštila da je u prva tri meseca ove godine isporučila 122 aviona, a 60 nije.

U martu je isporučeno samo 36 aviona, a 55 u februaru, pošto su aviokompanije zatražile da im se obustave narudžbe jer su suočene sa ogromnim troškovima povezanim sa skoro potpunim obustavljanjem avioprevoza u svetu.

"Proizvodnju prilagođavamo novoj stvarnosti avio-kompanija. Svi prolazimo koz nezapamćenu situaciju i želimo da se u tome držimo što je više moguće zajedno", rekao je izvršni direktor "Erbasa" Gijom Fori.

Fori nije mogao da proceni koliko će trajati smanjenje proizvodnje, rekavši samo da će "Erbas" obim proizvodnje preispitivati svakog meseca.

"Nije neverovatno da će vazduhoplovstvo izgledati drugačije posle ove krize s COVID-19", rekao je on.

Kompanija "Erbas" je saopštila da strogo kontroliše svoje rashode i da još nije konkurisala za državnu podršku, ali je rekla da bi mogla da zatraži doprinos država EU koje pomažu isplatu plata radnicima poslatih na prinudni odmor.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3443797/erbas-smanjuje-proizvodnju-za-trecinu-avio-kompanije-se-bore-za-opstanak-zbog-pandemije)

Boing razmatra smanjenje radne snage za 10 odsto


Boing razmatra smanjenje radne snage za oko 10 odsto,što može da uključi dobrovoljni odlazak uz otpremnine, prevremeno penzionisanje, ali i prisilne otkaze.

Potencijalno smanjenje radnih mesta, kako se očekuje, u velikoj meri će biti usmereno na komercijalni sektor kompanije, koja je je pod pritiskom zbog krize u globalnoj industriji vazdušnog saobraćaja, navodi Volstrit Džurnal u tekstu koji prenosi Rojters.

Iz Boinga su odbili zahtev britanske agencije za komentarom.

Zbog pandemije koronavirusa, Boing je obustavio proizvodnju u svojim raznim pogonima, uključujući i fabriku u Južnoj Karolini u kojoj proizvodi model 787.

Prošle nedelje, glavni izvršni direktor Boinga Dejv Kalhun je najavio program za dobrovoljni odlazak zaposlenih, upozoravajući da će pandemija imati dugotrajan uticaj na vazduhoplovnu industriju.

Kompanija je ranije zamrzla zapošljavanje i plaćanje prekovremenog rada, osim u određenim ključnim sektorima kako bi štedela gotovinu.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=10&nav_id=1674129)

Aerodrom koji je postao srce avio-saobraćaja u doba korone


Aerodrom u Frankfurtu za vreme pandemije, usled koje se drastičnog smanjio broj komercijalnih letova, postao je na neki način "srce" evropskog aviosaobraćaja.

Taj aerodrom obavlja većinski prihvat humanitarnih letova.

"Aerodrom Frankfurt radi. Mi smo vitalni hab za međunarodni kargo, obezbeđujući isporuke medicinskog materijala, kao i lanca za snabdevanje, odnosno logistike za poslovanje i industrije", kažu za Tanjug u kompaniji "Fraport AG", koja upravlja frankfurtskim aerodromom.

Ukazuju da se broj putničkih letova značajno smanjio, iako još uvek taj aerodrom otprema i prima i komecijalne letove.

"Većina saobraćaja trenutno se odnosi na letove za repatrijaciju turista i studenata koji su, usled situacije, ostali negde u inostranstvu zaglavljeni i vraćaju se kućama", naglašavaju iz Fraport AG.

Zbog manjeg broja putnika, ali i bolje kontrole, zatvoren je terminal 2, te su sve usluge prevoza putnika skoncentrisale na hale B i C terminala 1.

Usled pandemije korona virusa krajem marta Fraport je sa radničkim savetom potpisao sporazum o prijavljivanju zaposlenih na skraćeno radno vreme.

Od oko 22.000 zaposlenih najmanje 18.000 biće prijavljeno na skraćeno radno vreme.

"Skraćenim radnim vremenom osiguravamo radna mesta u krizno vreme. Naš je cilj da izbegnemo otkaze", kazao je tada predsednik Upravnog odbora Štefan Šulte.

Takođe, zbog smanjenog broja saobraćaja zatvorena je pista severo-zapad, a taj deo aerodroma ostavljen je za parkiranje aviona.

Šulte je, krajem marta, naglasio da će aerodom ostati otvoren, i da to važi kako za humanitarne letove iz celog sveta, tako i za važne kargo-letove.

"Frankfurt je, posebno u kriznim vremenima, kao što je sada slučaj, od značaja po Nemačku za snabdevanje važnom robom i za održavanje lanca isporuke. Brinemo se o tome da snabedevanje avionom građana i privrede u Nemačkoj bude obezbeđeno", naglasio je on.

U prošloj godini je aerodrom Frankfurt prihvatio i otpremio više od 70,5 miliona putnika, čime je po prvi put prešao rekordnu brojku od 70 miliona.

Sa 513.912 poletanja i sletanja je broj kretanja aviona preko ovog aerodroma porastao za 0,4 odsto.

Što se prevoza tereta tiče, preko aerodroma Frankfurt otpremljeno je 2,1 miliona tone robe.

Inače, aerodrom je već u februaru bio suočen sa smanjenjem broja putnika za 4 odsto, te je u tom mesecu otpremio i prihvatio 4,4 miliona putnika.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=11&nav_id=1674422)

KLM traži veću pomoć francuske države


Francusko-holandska avio-kompanija Er Frans KLM zatražila je nekoliko milijardi evra hitne finansijske pomoći od francuske države.

KLM trenutno sa bankama pregovara o kreditnom paketu koji bi garantovala Francuska i Holandija, objavio je francuski poslovni dnevnik "Lez Eko".

Avio-kompanija zatražila je hitnu državnu finansijsku injekciju za potrebe u narednih četiri do pet meseci, navodi list. Er Frans KLM i francusko ministarstvo finansija odbili su da komentarišu ove navode, prenosi Rojters. Izvori su prethodno rekli za Rojters da Er Frans KLM pregovara sa bankama da dobije šest miliona evra.

Pregovori s bankama oko pozajmica za narednih 12 do 18 meseci traju duže nego što se očekivalo, piše "Lez Eko", dodajući da ni Er Frans KLM ni banke nisu zadovoljne nivoom garancija od 75 odsto koje Francuska daje, u poređenju sa 90 odsto podrške koje nudi Holandija.

Izvršni direktor Er Frans KLM Benžamen Smit zatražio je od fracuske vlade da poveća svoje garancije na 90 odsto, navodi "Lez Eko".

Francuski ministar finansija Bruno le Mer rekao je ranije da vlada priprema snažnu podršku ovoj avio-kompaniji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=11&nav_id=1674482)

Boing ponovo počinje proizvodnju


Boing planira da proizvodnju aviona u svojim fabrikama na području Sijetla ponovo počne 20. aprila, uz mere fizičkog distanciranja zbog širenja koronavirusa.

Od radnika će biti zahtevano i da nose maske za lice, a na podovima će biti postavljeni znakovi kojima će biti označena odgovarajuće razdaljina.

U smenama će biti manje zaposlenih, prenosi CNBC.

Među ostalim merama biće zdravstvena provera, dobrovoljno merenje temperature u fabrici i praćenje kontakata, ako neko od zaposlenih bude pozitivan na kovid-19.

Među radnicima Boinga do sada je njih 130 bilo pozitivno na korona virus.

Kompanije je obustavila proizvodnju u fabrikama u državi Vašington pre tri nedeje kada je u toj državi stupilo na snagu naređenje da se ostane kod kuća.

Uprava Boinga je u dopisu zaposlenima pozdravila vladin potez da avio kompanijama dodeli milijarde pomoći kako bi ublažile udarac epidemije korona virusa, ali nije objavila da li će Boing prihvatiti tu pomoć.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=17&nav_id=1676024)

Početak letova tek krajem maja


Lufthanza, Austrijan, Svis i Brisel erlajns pomeraju početak letova za drugu polovinu maja.

Grupa Lufthanza je saopštila da će njene avio-kompanije pomeriti početak letova za drugu polovinu maja.

Avio-kompanije Lufthanza (LH) i Svis (LX) uz velike redukcije i dalje obavljaju saobraćaj, ali su saopštile da će u periodu od 4. do 17. maja izvršiti dodatne redukcije, piše portal Avijatika.

Avio-kompanije Austrijan (OS) kao i regionalni prevoznik Er Dolomiti (EN), produžiće kompletnu obustavu saobraćaja do 17. maja, dok je Brisel erlajns (SN) saopštio da pre 15. maja sigurno neće početi sa uspostavljanjem saobraćaja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=17&nav_id=1676134)

Erbas šalje na prinudni odmor 3.000 radnika


Kompanija Erbas će poslati na četvoronedeljni prinudni odmor oko 3. 000 francuskih radnika, u okviru napora da se izbori sa korona krizom.

Za to će koristiti sredstva iz vladinog programa finansijske pomoći, saopštio je vodeći evropski proizvođač aviona.

Kompanija je navela da će te mere primeniti prema radnicima u onim pogonima koji "ne mogu u postpunosti da se obezbede" u skladu sa zdravstvenim zahtevima, koje je naložila vlada proglašenjem vanrednog stanja, 17. marta, prenosi Rojters.

Potvđujući britanskoj agenciji ovu odluku, iz kompanije su precizirali da će prinudni odmor pogoditi oko 3. 000 radnika u fabrikama u Tuluzu, Nantu i Sen-Nazeru.

Sindikat CGT je saopštio da je reč o 20 odsto radne snage Erbasa u Francuskoj.

Kompanija zapošljava 130. 000 ljudi širom sveta.

Iz Erbasa su takođe naveli da program prinudnih odmora ili "delimične aktivnosti" može, ukoliko bude potrebno, da bude produžen i nakon planiranog roka, gde je kao krajni dagum utvrđen 17. maj.

Paket mera francuske vlade omogućava firmama skraćenje radnog vremena ili prinudne odmore za radnike, pri čemu imaju obavezu da isplaćuju deo zarada zaposlenima a taj novac mogu da nadoknade iz sredstava državne pomoći.

Sindikati su podržali Erbasov plan, za koji Riojtersovi izvori kažu da će zaposleni tokom trajanja priudnog odmora primati oko 92 odsto od punog iznosa njihove redovne plate.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=19&nav_id=1676644)

Milijarder nudi svoje karipsko ostrvo da bi spasao avio-kompaniju


Ser Ričard Branson je rekao da će založiti svoje privatno karipsko ostrvo kao kolateral u pokušaju da ubedi britansku vladu da spase njegov Virdžin Atlantik.

Branson je po bogatstvu sedma osoba u Velikoj Britaniji sa procenjenih 4,7 milijardi funti a živi na ostrvu Neker u poreskom raju Britanskih Devičanskih Ostrva.

Danas je obećao na svom javnom blogu da će "prikupiti novac pomoću tog ostrva kako bi spsao koliko god može radnih mesta", piše "Gardijan".

Šezdesetdevetogodišnji Branson očajnički pokušava da ubedi vladu da odobri njegovoj avio-kompaniji pomoć od 500 miliona funti kako bi se održala uprkos "razarajućem uticaju pandemije koji se nastavlja".

"U ovoj krizi bez presedana, realnost je da se mnoge avio-kompanije širom sveta obraćaju vladama za pomoć, a neke su je već i dobile. Mi ćemo učiniti sve što možemo da održimo avio-kompaniju, ali nam je potrebna pomoć vlade kako bismo preživeli neizvesnost u vezi sa putovanjima jer se ne zna koliko će dugo avioni ostati prizemljeni", napisao je Branson.

Milijarder je dočekan žestokim kritikama zbog toga što traži novac poreskih obveznika, umesto da sopstvene pare iskoristi za spasavanje avio-prevoznika.

Branson je osnovao Virdžin Atlantik 1984. godine i poseduje 51 odsto akcija a drugi akcionar je američki Delta erlajns sa 49 procenata učešća u kapitalu firme.

Nova Bransonova molba dolazi nakon što je vlada navodno odbila predloženu pomoć Virdžin Atlantiku od 500 miliona funti.

"Fajnenšel tajms" je u petak objavio da je početna ponuda avio-kompanije odbijena i da joj je rečeno da potraži druge načine da dođe do keša pre nego što zatraži državnu pomoć.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=20&nav_id=1676856)

Једино фер јесте да власници ових (као и других) компанија распродају своје богатство и добијена средства уложе у одржавање компанија. Давати државну помоћ (а она настаје тако што се "отме" свим грађанима кроз порезе) некоме ко живи у огромном богатству да би га одржавао и увећавао је злочин према обичним грађанима.

Er Kanada obustavlja avionske veze sa SAD
Tanjug 21.04.2020.

Aviokompanija Er Kanada objavila je danas da prekida avionske veze sa Sjedinjenim Državama nakon što su se Kanada i SAD dogovorile da produže ograničenja na prekogranična putovanja za dodatnih 30 dana zbog pandemije Kovid-19.

Aviokompanija je saopštila da će poslednji komercijalni letovi između Kanade i SAD biti 26. aprila, prenosi kanadski Si-Bi-Si. Er Kanda planira da nastavi sa pružanjem usluga 22. maja, ukoliko se vladina ograničenja ponovo ne produže. Sva putovanja koja nisu nužna između Kanade i Sjedinjenih Država zabranjena su 21. marta, iako je granica i dalje otvorena za trgovinu, osim izuzeća koja su odobrena i za hitne i zdravstvene svrhe.

Prvobitne granične restrikcije uvedene pre mesec dana trebalo je da isteknu danas, ali novi sporazum ih produžava do sredine maja. Kompanija VestDžet je takođe produžila obustavu svih prekograničnih i medjunarodnih letova do 4. juna.

Izvor: www.blic.rs

Smanjenje flote i redukcija zaposlenih: AUA neće više biti iste veličine


Austrijska avio-kompanija AUA nakon epidemije koronavirusa neće više biti iste veličine kao pre izbijanja pandemije.

Plan za oporavak predviđa smanjenje flote sa 80 na 60 aviona, a i redukciju zaposlenih. Kompanija, koja je u vlasništvu nemačke Lufthanze, zapošljava trenutno 7.000 ljudi, sa 14,7 miliona putnika i godišnjim obrtom u visini od 2,2 milijarde evra. Odlučeno je smanjenje kompanije za jednu četvrtinu.

Stariji avioni biće poslati u "penziju", a među njima je i tri od 12 prekookenaskih aviona.

"Plan za novi star predviđa da AUA 2022. godine ima flotu od oko 60 aviona", saopštila je kompanija.

Direktor AUA Aleksis fon Hoesbroh je, u saopštenju, naglasio da kompanija želi da zadrži položaj haba za prekookenaske letove, i da mora sada da se prilagodi manjem tržištu.

Što se zaposlenih tiče, planirano je smanjenje, kako bi se dugovi nastali krizom ponovo smanjili. AUA procenjuje da će ove godine imati trocifreni milionski gubitak, a i da će iduće godine beležiti gubitke. Nivo putnika pre korone AUA smatra da može dostići najranije 2023. godine.

Inače, AUA trenutno pregovara sa austrijskom vladom o državnoj pomoći, prema pisanju medija, u visini od oko 800 miliona evra.

Avioni AUA prizemljeni su od 18. marta, prvi put u 60-ogodišnjoj istoriji ove kompanije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=22&nav_id=1677304)

"Boing će ukinuti 10 odsto radnih mesta u civilnoj avijaciji"


Proizvođač aviona Boing suočen je sa zdravstvenom krizom i problemima sa avionom 737 maks.

Zbog ovih poteškoća Boing planira da ukine 10 odsto radnih mesta u odeljenju za civilnu avijaciju, rekli su za Frans pres izvori bliski toj industriji. Te mere štednje bi trebalo da pogode programe dugolinijskih aviona 787 i 777 i avion 737 maks, rekli su izvori koji nisu želeli da im se navede ime.

Ovo bi moglo da se odnosi na 7.000 radnih mesta, a iz Boinga nisu želeli da komentarišu ove navode.

Boing zapošljava više od 160.000 ljudi širom sveta, od kojih 70.000 u američkoj državi Vašington gde se sklapa većina civilnih aviona, a samo jedan deo aviona 787 se proizvodi u Južnoj Karolini.

Kompanija bi za nekoliko dana trebalo da počne pregovore sa američkim ministarstvom finansija oko moguće državne pomoći. Savezna vlada uslovljava pomoć sa tim da se kompanija obaveže da neće biti otpuštanja ako dobije novac od poreskih obveznika.

Grupa je u poruci napisala da predlažu program dobrovoljnih odlazaka koji bi dozvolili da zaposleni u Americi koji žele da napuste kompaniju mogu to da urade uz nadoknadu.

Boing će takođe zameniti šefa programa za avion 737 maks koji je prizemljen više od godinu dana posle dve nesreće u kojima je poginulo 346 ljudi, naveli su isti izvori. Još uvek je neizvesno kada će taj avion ponovo početi da leti.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=23&nav_id=1677562)

Alitalija od juna ponovo u državnom vlasništvu


Italijanska vlada je najavila da će početkom juna osnovati novu kompaniju koja će preuzeti posrnulog avioprevoznika Alitaliju, čime će ona i zvanično ponovo postati državna firma. Alitalija će u početku biti u 100-procentnom državnom vlasništvu, a „onda ćemo to morati da razmotrimo”, izjavio je ministar saobraćaja Stefano Patuaneli, prenosi agencija Ansa. Dodao je da je u toku razmatranje ponuda za ovog hroničnog gubitaša.

Alitalija, koja je gotovo tri godine pod vanrednom upravom i balansira na ivici bankrota, privatizovana je 2008.godine, ali joj je i dalje bila potrebna državna pomoć kako bi nastavila poslovanje, budući da od 2002. naovamo nijedne godine nije zabeležila dobit. Italijanska vlada je proteklih meseci kompaniji odobrila kredite za premošćavanje u ukupnom iznosu oko 1,5 milijardi evra.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/452869/Alitalija-od-juna-ponovo-u-drzavnom-vlasnistvu)

Milijarde evra za spas aviokompanija


Francuske i holandske vlade najavile su najmanje devet milijardi evra za spasavanje kompanija Er Frans i KLM.

Letovi aviokompanija u velikoj meri obustavljeni zbog pandemije koronavirusa.

Partnerske aviokompanije su pregovarale nedeljama sa svojim vladama s obzirom da avioprevoznici u celom svetu propadaju ili traže spas od države, prenosi AP.

Proteklih nekoliko nedelja ograničenja putovanja uzdrmale su čitavu industriju, a Er Frans i KLM saopštili su ranije ovog meseca da očekuju da njihov saobraćaj bude smanjen za više od 90 odsto u narednim mesecima.

Er Frans će dobiti tri milijarde evra direktnih zajmova od francuske države i bankarski zajam od četiri milijarde evra koji garantuje država, navela je aviokompanija u saopštenju.

Govoreći na nacionalnoj televiziji TF1, francuski ministar finansija Bruno Le Mer rekao je da je pomoć neophodna za "spasavanje naše nacionalne aviokompanije". On je rekao da vlada trenutno ne razmatra nacionalizaciju Er Frans.

Holandski ministar finansija Vopke Hekstra najavio je da će vlada obezbediti između dve i četiri milijarde evra kako bi pomogla kompaniji KLM da preživi razorni uticaj pandemije.

Hekstra je rekao da novac biti u obliku garancija i kredita prevozniku i da vlada pomaže KLM "zbog vitalnog značaja koji ta kompanija, u kombinaciji sa (amsterdamskim aerodromom) Šiphol, ima za holandsku ekonomiju i zaposlenost".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678169)

Имам утисак да ће многе државе, на основу искустава из периода борбе са Ковид-19" и ограничења ваздушног саобраћаја, подржавити или поново формирати државне авио-компаније. Приватне авио компаније занима само профит а општи и државни интерес им је споредан. У овој ситуацији се показало да државе које имају своје (државне) авио компаније лакше маневришу када је то потребно.

Апсолутно. Вероватно ће то бити модел неког државно-приватног партнерства, где ће поједине компаније поново добити статус националног превозника и ускладити пословање са државним интересом. Мислим да ће нека ограничења којим су државе биле спречаване да помажу домаћу привреду бити укинута, или једноставно игнорисана.

Viz er ponovo leti


Niskotarifna avio-kompanija Viz er najavila je danas da od 1. maja obnavlja letove sa londonskog aerodroma Luton.

Time postaje prvi evropski avio-prevoznik čiji će avioni ponovo leteti nakon zabrane putovanja uvedene zbog pandemije koronavirusa, izvestio je Rojters.

U saopštenju Viz era se navodi da će posade aviona nositi maske i rukavice tokom svakog leta, deliti higijenske maramice putnicima, a da će letelice svake noći biti dezinfikovane.

Viz er će prvo obnoviti vazdušne linije prema Rumuniji, Mađarskoj, Portugalu i Španiji.


Suspenzija letova Etihada do 15. maja


Kompanija Etihad saopštila je danas da će produžiti suspenziju redovnih letova do 15 maja, izvestio je Rojters.

Iz kompanije je najavljeno da će delimično uspostavljanje putničkog saobraćaja početi od 1. maja.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678273)
izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678230)

Boing i Embraer okončali pregovore


Američki Boing danas je saopštio kako je okončao pregovore o zajedničkom preduzeću sa brazilskom vazduhoplovnom kompanijom Embraer.

Pregovori su prekinuti pošto je rok za postizanje dogovora istekao.

"Boing se trudio u protekle dve godine da finalizuje transakciju sa Embraerom. U proteklih nekoliko meseci, imali smo produktivne ali konačno ipak neuspešne pregovore oko uslova. Svi smo se nadali da ćemo postići dogovor do roka, ali nije tako bilo", rekao je Mark Alen, predsednik Embraer partnerstva.

U januaru ove godine, brazilsko Administrativno veće za ekonomsku odbranu (CADE) odobrilo je Boingu preuzimanje Embraerove komercijalne vazduhoplovne divizije, u skopu sporazuma vrednog 4,2 milijarde dolara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678312)

Viz er najavio obnovu saobraćaja, ali mnoge linije i dalje neizvesne


Iako je najavljena obnova saobraćaja od 1. maja mnoge linije su i dalje neizvesne, uključujući i Beograd, zbog administrativnih prepreka.

Načelno, aviosaobraćaj mađarske lowcost aviokompanije Wizz Air bi trebalo da bude obnovljen već od 1. maja.

Ovaj prevoznik i sada obavlja jedan manji broj letova; prema nekim objavama tek tri posto od ukupnog broja letova, ali bi od prvog dana u maju saobraćaj bi trebalo da se vrati na bazne aerodrome u Lutonu, Beču, Temišvaru i u malobrojne gradove u mreži ove kompanije uključujući Beograd i Podgoricu, piše Aviatica.

Kako je u ovoj kompaniji najavljeno, od 1. maja sa londonskog aerodroma Luton gde je jedna od najvećih operativnih baza, biće ponovo pokrenut saobraćaj prema gradovima u Rumuniji (Kluž, Konstanca, Krajova, Jaši, Sučeava, Targu Mureš, Satu Mare i Temišvar), Slovačkoj (Bratislava i Košice), Lisabonu (Portugal), Tenerifeu (Španija), Tel Avivu (Izrael) i Beogradu (Srbija).

Iz ove baze sve vreme su operativni letovi prema Budimpešti (Mađarska) i Sofiji (Bugarska), ali u značajno smanjenom kapacitetu.


London-Beograd?

Letovi između Londona (Luton) i Beograda su planirani već od 1. maja (petak) sa četiri polaska nedeljno, s tim da su na početku odmah otkazani letovi nedeljom, koji bi, prema objavljenom redu letenja startovali tek od 17. maja.

Nije jasno na koji način će se ovi letovi realizovati, s obzirom da je beogradski aerodrom Nikola Tesla još uvek zvanično zatvoren za saobraćaj, a srpska je Vlada najavila njegovo otvaranje tek početkom nedelje, sa dva datuma koja su u opticaju (4. ili 11. maj).

Čak i ako naše vlasti otvore beogradski aerodrom od 1. maja, to opet neće značiti da let može da se obavi pošto je u Srbiji proglašen policijski čas od četvrtka, 30. aprila u 18 časova do ponedeljka, 4. aprila u 5 časova.

Na koji način će putnici iz Beograda koji imaju za taj let stići do aerodroma i kako će oni koji budu stigli u Beograd iz Londona napustiti aerodromsku zgradu do ponedeljka ujutro nepoznanica je.

Wizz Air je, međutim, izjavio povodom nekih drugih planiranih uspostava saobraćaja da će letovi načelno početi od 1. maja, ali da će to i dalje zavisiti od restrikcija koje važe na planiranim destinacijama.

Ovo je rečeno povodom najave uspostave letova sa bečkog aerodroma, među kojima je i linija do Podgorice, kao i otvaranja baze na aerodromu u Temišvaru. Iz toga proizilazi da će Wizz Air, uprkos najavljenoj obnovi saobraćaja ipak otkazati izvestan broj letova koji neće moći da se obave usled još uvek važećih restrikcija.

A jedna od bitnih, kada je let ka Beogradu u pitanju, je i zabrana ulaska strancima u Srbiju.

Ko će to popuniti avione Wizz Air-a u prvim danima maja ako iz Britanije ne može da poleti niko osim Srba koji su tamo, a u Beogradu ne može da dođe do aerodroma niko od putnika. Takođe, putnici koji budu doputovali iz Londona u Beograd moraće da budu u 28-dnevnoj izolaciji.


Sumnje u kršenje prava putnika

Karte za sve ove letove, uprkos neizvesnosti putovanja, su u prodaji i to po bagatelnim cenama. Wizz Air je pri tom saopštio da će avionima biti smanjen kapacitet i da će se poštovati obavezna mera socijalnog distanciranja tako što će se sedište u sredini ostaviti prazno.

U Velikoj Britaniji se povodom ove najave Wizz Air-a povela žestoka rasprava na temu putničkih prava. Zabeležen je i slučaj putnice iz Londona (Hannah Walsh) čiji let za Budimpeštu nije otkazan, ali ona ne može da putuje jer kao britanski državljanin ne može da uđe u Mađarsku.

Za Wizz Air to, izgleda, ne predstavlja problem, pošto je od putnice tražio doplatu za promenu karte i odbio da izvrši refundaciju uz obrazloženje da let nije otkazan.

Ovaj slučaj je izazvao veliku polemiku, a pojavila se i sumnja da Wizz Air namerno ne otkazuje letove na kojima ima prodat veći broj karata, iako je svestan da ti putnici ne mogu da otputuju, kako bi sačuvao keš i izbegao refundacije putnicima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=27&nav_id=1678679)

Premijer Bavarske protiv nacionalizacije "Lufthanze"


Nemačka vlada treba da pruži podršku "Lufthanzi" tokom krize izazvane koronavirusom, ali aviokompaniju ne treba nacionalizovati.

To je danas izjavio premijer Bavarske Markus Seder.

"Lufthanza ne treba da bude nacionalizovana", rekao je Seder, predsednik Hrišćansko-socijalne unije, sestrinske partije Hrišćansko-demokratske unije, koju predvodi nemačka kancelarka Angela Merkel, navodi Rojters.

Vlada bi u "Lufthanzi" trebalo da bude tihi partner, a ne deoničar, a iz kompanije bi trebalo da izađe nedugo po okončanju trenutne krize, rekao je Seder.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=27&nav_id=1678782)

Od 1. maja Vlada može dozvoliti letove sa aerodroma u Srbiji


Od 1. maja, Vlada Srbije može dozvoliti obavljanje delatnosti prevoza putnika u međunarodnom vazdušnom saobraćaju sa aerodroma u Srbiji.

U zavisnosti od epidemiološke situacije, Vlada Srbije može doneti odluku o ublažavanju mera, odnosno dozvoliti obavljanje delatnosti prevoza putnika u međunarodnom vazdušnom saobraćaju sa aerodroma u Srbiji.

Uslov je da budu primenjene sve preventivne mere koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19, navodi se u izmenjenoj uredbi objavljenoj u Službenom glasniku.

Kako se precizira, mere kojima se osigurava bezbednost zaposlenih i bezbednost korisnika usluga podrazumevaju obaveznu dezinfekciju svih aerodromskih prostorija, opreme, mobilijara, dezinfekciju transportnih sredstava, obaveznu upotreba zaštitnih sredstava, odnosno maski i rukavica, obavezno merenje temperature svim putnicima na svim letovima, kako dolaznim tako i odlaznim.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=27&nav_id=1678696)

Država spasava Lufthanzu sa devet milijardi evra


Nemačka vlada odlučila je da pomogne nacionalnoj avio-kompaniji Lufthanza sa devet milijardi evra.

Prema pisanju digitalnog ekonomskog magazina "Biznis insajder", koji se poziva na krugove unutar kompanije, država će preuzeti učešće u kompaniji i za devet milijardi evra dobiti manjinski paket sa pravom blokiranja odluka.

Takođe država dobija do dva mandata u Nadzornom odboru.

Na to su se dogovorili predstavnici vlade i Lufthanze tokom pregovora u ponedeljak uveče na radnom nivou.

Šef Lufthanze Karsten Špor i kancelarka Angela Merkel, kao i ministar finansija Olaf Šolc, treba ovaj dogovor samo još da formalno potvrde.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=28&nav_id=1678967)

Argentina zabranila sve komercijalne letove do 1. septembra


Argentina je zabranila sve domaće i međunarodne komercijalne letove do 1. septembra zbog epidemije virusa kovid 19.

Kako su saopštile u Buenos Ajresu, kompanijama neće biti dozvoljeno da prodaju karte za letove, i to verovatno naredna četiri meseca, a vazduhoplovna industrija upozorava da bi hiljade ljudi moglo da ostane bez posla, prenosi BBC.

Nacionalna služba za civilno vazduhoplovstvo izdalo je u ponedeljak uredbu kojom se brani prodaja karata za komercijalne letove sa Argentinom, i u njemu je kao mogući datum obnove letova naveden 1. septembar.

Međunarodna vazduhoplovna agencija (IATA) uputila je tim povodom pismo vladi Argentine u kome navodi da odluka krši međunarodne sporazume i izlaže riziku više od 300.000 radnih mesta u zemlji.

Kako se navodi, mnoge južnoameričke države uvele su zabranu komercijalnih letova, ali nijedna nije uvela tako dugu zabranu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=28&nav_id=1679122)

Broj putnika u SAD raste, avio-kompanije tek propisuju mere opreza


Broj putnika u avio-saobraćaju u SAD počeo je da raste i od 21. do 26. aprila njihov broj se uvećao za više od 30 odsto.

Međutim, prva američka avio-kompanija tek pre nešto više od 24 sata uvela je obavezu da se na letovima nose zaštitne maske.

Prema podacima TSA - administracije zadužene za bezbednost saobraćaja u utorak je na svim aerodromima kontrolu prošlo 92.859 putnika, a u nedelju 128.975 - najviše od 3. aprila.

To je međutim, podsećaju, i dalje neznatan broj ako se zna da ih je prošle godine u isto vreme putovalo više od dva miliona.

Prošle nedelje američki mediji pisali su o šokiranim putnicima koji su po ulasku u prepun avion videli da ih pola ne nosi maske i da tako zbijeni moraju da provedu nekoliko sati na letu od Majamija do Njujorka, a očekivali su da pravila koja važe na zemlji važe i u vazduhu.

Ali na sreću već juče je situacija počela da se popravlja.

Džet blu je postao prva avio-kompanija koja zahteva od putnika da na svim letovima obavezo nose maske, kao i na čekiranju, ukrcavanju.

Po ugledu na njih to će uskoro učiniti i Amerikan erlajns, kompanija čiji su se putnici neprijatno iznenadili na letu do Majamija zbog nedostatka mera protiv koronavirusa te je čak, kako su navodili, i pilot izašao iz kokpita i izvinjavao se zbog neprijatnost i mogućih posledica.

Fotografije iz aviona AA na koima se vidi da nema ni traga od obećanja da će određena sedišta biti blokirana, obišle su medije uz podsećanje da su neke avio-kompanije u svetu preduzele mnogo ozbiljnije mere, kao merenje temperature, uzimanje briseva...

Amerikan erlajns je najavio da će uskoro početi da distribuira maske i sredstva za dezinfekciju ruku. Ta kompanija, kako su pisali mediji, samo pre nešto više od mesec dana jedva je dozvolila članovima posade da nose maske.

Delta će takođe ove nedelje početi da ostavlja maske dostupne onima koji lete a biće ih i na ulasku u avion.

Maske su od petka obavezne za kabinsko osoblje Junajteda, kompanja će im obezbeđivati hirurške maske ali će oni sami moći da nose i svoje.

Putnici kompanije Džet blu dobijaće mejlove pred let u kojima će ih kompanija podsetiti na obavezu nošenja maske, a od pravila će biti izuzeta mala deca.

Amerikan erlajns je najavio da će poboljšati i pojačati čišćenje aviona ove nedelje.

Avio-kompanije danas lete s 95 odsto manjim kapacitetom nego u aprilu prošle godine.

Nošenje maski je odnedavno obavezno širom SAD.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=28&nav_id=1679196)

Britiš ervejz najavio 12.000 otkaza


Zbog kolapsa avio-saobraćaja usled pandemije koronavirusa, rukovodstvo kompanije Britiš ervejz najavilo je velika otpuštanja, piše britanski "Gardijan".

Aleks Kruz, izvršni direktor Britiš ervejza koji zapošljava 42.000 ljudi, obratio se svim zaposlenima i najavio da zbog poslovne situacije i opstanka kompanije oko 12.000 ljudi mora biti otpušteno.

Kruz je predočio da Britiš ervejz ne može u nedogled da prima pomoć države za zaposlene, već mora da se prilagođava novom režimu redukovanog poslovanja.

Kruz je rekao da je obavestio i vladu i sindikate o smanjenju broja radnika i najavio skore konsultacije sa zaposlenima i sindikatima.

Avio-kompanije širom sveta su suočene sa najvećim izazovom do sada zbog uvođenja zabrane putovanja, ali čak i kada letovi budu dozvoljeni na snazi će ostati mere socijalne distance što će i nadalje ugrožavati rentabilnost poslovanja u grani avio saobraćaja.

Aleksandar de Žinijak, direktor IATE, međunarode asocijacije avio-prevoznika, prošle nedelje je upozorio da se avio-prevoznici u celom svetu bore da opstanu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=29&nav_id=1679238)

Lufthanza već gubi milion evra po satu


Mere socijalnog distanciranja uvedene radi sprečavanja širenja koronavirusa teško će se primenjivati u avionima, saopštile su evropske avio-kompanije.

To je saopšteno u trenutku kada avio industrije i vlade širom sveta razmatraju kako da vrate avione na nebo, piše briselski portal Euroaktiv.

Pandemija virusa kovid 19 prizemljila je mnoge avione, a avio-kompanije se trude da ne potonu dok troše rezerve novca, piše portal i dodaje da je većina rastrzana između obavljanja operativnih službi, traženja državne pomoći i planiranja opstanka tokom karantina.

Ministri za saobraćaj zemalja članica EU trebalo bi danas da održe video-konferenciju na kojoj će raspravljati o nastavku službe, a Evropska komisija priprema strategiju za to i za koju se nadaju da će biti objavljena do sredine maja.

Pojedine kompanije već su uvele određene mere, poput ukidanja srednjeg sedišta na pojedinim letovima i obaveznog nošenja maski.

Međutim, glavne avio-kompanije, uključujući Er Frans - KLM, Lufthansa i IAG grupa oprezno se odnose prema najavljenim smernicama, a u pismu koje je industrijska grupa A4E poslala ministrima insistira se na tome da "društveno distanciranje nije potrebno ili održivo u avionu".

"Mere i propisi moraju da budu proporcionalni i da odražavaju stvarne nivoe rizika", piše u pismu kao i to da putnicima mora biti zagarantovan pristup ličnoj zaštitnoj opremi, poput maski.

U pismu piše i da svaka mera koja se uvede radi sprečavanja širenja koronavirusa mora da bude privremena i da je država plati, dok preventivne mere, poput merenja temperature putnicima moraju da sprovode samo kvalifikovani službenici.

Kako se navodi, u ovom trenutku najveća briga avio-kompanija su troškovi, pa tako Lufthanza kaže da je na gubitku milion evra po satu.

Izvršni direktor Rajanera Majkl O'Liri nedavno je rekao da njegova kompanija neće nastaviti rad ukoliko se ukine srednje sedište i istakao da bi to uništilo irsku avio-kompaniju.

Prema zdravstvenim radnicima, putnici bi trebalo da drže distancu od dva metra, međutim s obzirom na veličinu modernih kabina aviona, za jednog putnika bi trebalo odvojiti otprilike sedam sedišta kako bi imali dovoljno prostora.


Cena avionske karte u Rusiji više nego udvostručena


Avionske karte u Rusiji poskupele su i više nego dvostruko, piše ruski sajt Vedomosti.

Usled pandemije koronavirusa, skoro sve svetske pa i ruske avio-kompanije prizemljile su svoje avione. U Rusiji saobraćaju samo letovi kojima se ruski građani vraćaju u zemlju iz inostranstva.

Ipak, neke kompanije počele su onlajn prodaju karata, a ruski sajt je analizirajući cene primetio da su avionske karate poskupele i u zemlji i u inostranstvu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=29&nav_id=1679351)
izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=29&nav_id=1679321)

https://youtu.be/yyTZQAMNuJQ

Мајкл О’Лири (Michael O'Leary, Рајанер) је познат као неко ко даје арогантне изјаве. Рајанер је од корисника оцењен као 'greedy and arrogant' (https://www.bbc.com/news/business-49433807) (похлепан и арогантан) и сада му се то веома лако може обити о главу.

Ова пандемија је показала значај националних превозника у кризним ситуацијама. Те компаније не морају обавезно да буду у државном власништву, али држава мора да буде у ситуацији да их контролише и у случају потребе потребу за стицањем профита подреди националним интересима.

Рајанеру у овој ситуацији не би поверио да превезе две нацртане овце, зато што се увек може појавити неко ко ће им понудити више, па да они откажу превоз те 2 овце.

Italija otvara dva aerodroma nakon dva meseca


Italija je najavila da naredne sedmice otvara aerodrom Ćampino u Rimu i aerodrom Peretola u Firenci, koji su zatvoreni zbog pandemije koronavirusa.

Ta dva aerodroma, koja su zatvorena 13. marta, biće ponovo otvorena 4. maja za putnički saobraćaj, saopštilo je italijansko ministarstvo za saobraćaj.

Ćampino uglavnom koriste niskotarifne kompanije, posebno Rajaner, dok je Peretola kod Firence, po veličini drugi aerodrom u Toskani, posle aerodroma u Pizi.

Italija 4. maja počinje da ublažava mere uvedene zbog pandemije koronavirusa, a ponovno otvaranje aerodroma omogućiće da se proveri novi sistem po pitanju zaustavljanja pandemije, navelo je ministarstvo, ne pružajući više detalja. Pre zatvaranja, italijanski aerodromi su uveli sistem merenja temperature putnika termičkim skenerima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_id=1679769)

Jela iz aviona na kućnu adresu: Sve je isto kao dok letite osim pogleda


Ural erlajns uveo je uslugu dostave obroka koji se služe u avionima na kućnu adresu u nekoliko gradova Rusije.

Dostava je za sve koji su se uželeli putovanja za vreme karantina uvedenog zbog epidemije.

Kako Rojters prenosi, aviokompanija je uslugu dostave avionske hrane na kućnu adresu uvela u Moskvi, Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu sa namerom da mušterijama pruži „ukus putovanja bez napuštanja domova“.

"Sve je isto kao u avionu osim pogleda", istaknuto je na instragram profilu Ural erlajnsa.

U ponudi su standardni obroci koje kompanija služi na svojim letovima - od piletine, mesa i ribe, kao i sokovi od pomorandže, jabuke i paradajza. Obroci se dostavljaju zajedno sa poslužavnikom na kojem se služe u avionu.

U Moskvi obrok od piletine za biznis klasu košta 1.250 rubalja (16.65 dolara), a za ekonomsku 550 rubalja (7.33 dolara).

Granice Rusije zatvorene su za strance, a međunarodni letovi su ukinuti, osim onih koji vraćaju ruske državljanine iz drugih zemalja. Mnogi Rusi se već nedeljama nalaze u svojim domovima iz kojih izlaze samo po hranu, lekove, da izbace smeće i prošetaju pse. Usluge dostave hrane nisu ukinute i stanovnici većih gradova ih u velikoj meri koriste.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_id=1680025)

Nemačka spašava Lufthanzu, očekuje udeo u avio-kompaniji


Nemačka vlada zauzela je jasan stav da želi finansijski da pomogne Lufthanzi, ali za uzvrat očekuje udeo u avio-kompaniji i mogućnost blokiranja odluka.

Pomoć Lufthanzi mogla da dostigne 10 milijardi evra. Od aviokomapnije se očekuje da u zamenu za to prihvati učešće države i mogućnost blokiranja odluka, piše Blumberg.

Planom je predviđeno, da Nemačka preuzme 25 odsto udela u Lufthanzi i dobije bar jedno mesto u nadzornom odboru. Veličina udela Nemačke u aviokompaniji, bez obira da li će u pitanju biti "tiho partnerstvo" koje ograničava kontrolisanje od strane države, i broj mesta koja bi Nemačka imala u nadzornom odboru Lufthanze i dalje su predmet pregovora.

Očekuje se da se pregovori nastave naredne nedelje. "Budućnost Lufthanze se odlučuje u narednim danima" rekao je generalni direkor kompanije Karasten Špor.

"Radi se o tome da izbegnemo bankrot uz pomoć vlada naše četiri matične zemlje", naveo je on.

Kompanija je suočena sa znatnim gubicima prihoda, s ozbrom da je veći deo njene flote pizemljen i trenutno se nalazi u pregovorima sa Nemačkom, Austrijom, Belgijom i Švajcarskom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_id=1680046)