PALUBA

Vojna istorija => Ličnosti => Topic started by: Kuzma® on January 28, 2014, 01:49:22 pm



Title: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on January 28, 2014, 01:49:22 pm
Mene interesuje da li neko zna nesto o generalu Zivku Davidovicu?
Na Internetu sam uspeo samo da pronadjem da je rodjen u Vreocima kod Lazarevca te da je podigao crkvu u rodnom selu.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: vitez koja on January 28, 2014, 10:11:07 pm
Mene interesuje da li neko zna nesto o generalu Zivku Davidovicu?
Na Internetu sam uspeo samo da pronadjem da je rodjen u Vreocima kod Lazarevca te da je podigao crkvu u rodnom selu.

Kuzma,
Da li znas u kojoj je vojsci bio general? Gledao sam Spisak generala i admirala Vojske Kraljevine Jugoslavije, ali tamo ga nema. MOzda bi mogao da potrazis podatke u knjizi "Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941", autor je Mile Bjelajac.

[attachment=1]

Gledao sam takodje i stranicu u kategoriji "Oficiri Vojske Kraljevine Srbije" , odnosno "Generali Vojske Kraljevine Srbije" na Vikipediji, ali ni tamo ga nema.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on January 28, 2014, 10:24:30 pm
Ne znam ama bas nista o njemu ali znam da u Beogradu ima ulica sa njegovim imenom, da pomenem da ima ulica osobe istog imena ali bez prefiksa general. Taj je valjda bio neki gradski funkcioner svojevremno.

Knjiga u kojoj sam nalete na njegovo ime je iz 1939.godine. Pretpostavka je da se radi o generalu Kraljevine.


Dopuna:
Crkva je podignuta 1875. uz donaciju generala Zivka Davidovica. Znaci Kraljevina Srbija.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: MOTORISTA on January 28, 2014, 11:10:51 pm
Dopuna:
Crkva je podignuta 1875. uz donaciju generala Zivka Davidovica. Znaci Kraljevina Srbija.

Kneževina, Srbija je postala kraljevina 1882. godine.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Trifko on January 28, 2014, 11:16:49 pm
Ovde se spominje da muzej čuva pušku koja je bila u njegovom vlasništvu...
http://www.muzej.mod.gov.rs/sr/muzejska-delatnost/zbirke/zbirka-fabrickog-oruzja-19-veka-do-1918-godine#.UugrulPLe0k


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: MOTORISTA on January 28, 2014, 11:18:08 pm
Nema ni u VE ništa o njemu.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on January 29, 2014, 07:18:17 am
Jako zanimljivo. A da otvorimo pocebu temu u koju bi mogli prikupljati ovako pronadjene podatke. Mozda na kraju prikupimo dovoljno.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: jadran2 on January 29, 2014, 07:41:13 am
Dobar prijedlog.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on January 29, 2014, 07:47:39 am
Evo izdvojio sam u ovu temu moje pitanje i dosadasnje odgovore o generalu Davidovicu. Nova saznanja mozemo pisati ovde kako bi na jendom mestu grupisali sve podatk i nadam se napravili generalov profil.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on January 29, 2014, 10:34:50 am
Mozda se radi o razlicitim osobama ali mi neka logika govori da je ipak u pitanju general Davidovic. Naime u knjizi "Srbija - zemlja i stanovnistvo" autora Feliksa Kanica (prvo izdanje 1904.godine, primerak koji posedujem je izdanje iz 1987) na stranama 64-65 se navode najimucniji ljudi Srbije. Tu su kao najimuc niji nevedeni braca Djordjevic cija je vrednost imovine procenjena na 5-6 milion dinara. Zatim ide nekoliko imena cija je imovina vrednija od milion, a na spisku onih sa kapitalom vecim od pola miliona se uz bracu Bajloni, namesnika Jovana Ristica  i drugih nalazi  i ime drzavnog savetnika Zivka Davidovica.

Moja logika kaze da bi to mogao biti pomenuti general. Ako je 1875. podigao crkvu u Vreocima onda proizilazi da je bio veoma imucan. Ako je tada bio general onda je verovatno do 1897.godine penzionisan ali ostao da radi u drzavnoj sluzbi kao savetnik (sto je i danas veoma cesto).


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: dzumba on January 29, 2014, 10:03:52 pm
У књизи: "Генерали Војске Кнежевине о Краљевине Србије", аутора Милића Милићевића и Љубодрага Поповића, ВИЗ, Београд, 2003. године, нема презимена Давидовић међу генералима. Занимљиво, нема ни једног генерала чије презиме почиње са словом "Д".


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on January 29, 2014, 10:36:24 pm
Zanimljivo. Nisam siguran sta bi to trebalo da znaci ali mogu da pretpostavim da se verovatno nije nicim posebnim istakao da bi ostao upamcen. Ali problem je zasto ima ulicu  ako nicim nije zaduzio zemlju,


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on February 27, 2014, 03:40:52 pm
Србске Новине, 7. Априла 1845.

[attachment=1]

Србске Новине, 28. Мая 1855.

[attachment=2]

Србске Новине, 13. Декембара 1855.

[attachment=3]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on February 27, 2014, 09:22:25 pm
Najzad neki napredak. Bravo Jason.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 01, 2014, 10:26:07 am
[attachment=1]

Сакупљајући грађу за књигу Кнежевина Србија и приче о знаменитим Србима  XIX века, Милан Ђ. Милићевић обишао је и Црноречки округ. Том приликом забележио је, највероватније у Зајечару који је тада био окружна варош, казивања начелника г. Живка Давидовића о борби  (двобоју) између Милутина Петровића Хере (брат хајдук Вељка) и неког турског мегданџије.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 04, 2014, 05:27:30 pm
Пошто је Србија добила статус вазалне кнежевине (1830),  управна подела која је била за време Турака остала је и доцније, с незнатним изменама. Имена нахија и кнежина остала су готово иста.  Нахије су се у почетку звале исправничества а затим окрузи; кнежине су назване срезовима а општине су остале како су и биле. Тако су се исто изменила и имена старешинама: нахијски кнез (војвода) у начелника окружног, кнежински кнез (обор-кнез, баш-кнез) у среског начелника (капетан), а сеоски кнез у кмета а затим у председника општинског.

Окружни начелник био је највиши представник извршне власт у округу, кога је,  на предлог министра унутрашњих послова, постављао књаз/краљ. Он је, пре свега, био орган целе владе и представљао је у свом округу све министре, са њима био у дописци, и који год од њих је имао неку наредбу за дотични округ, њему се обраћао за све, осим наредбама, које је слао својим нарочитим, стручним органима. Окр. начелник био је посредник између владе и потчињених му власти и народа у округу;  обавештавао је владу о стању свих послова и појава које имају било политички било управни карактер, и које се врше у његовом округу; он је објављивао законе и надгледао вршење њихово; старао се о одржању реда и поретка, јер је у његовим рукама била окружна полиција, за безбедност и личну имовину,  и за здравље народно и сточно. За одржање реда  имао је право да позове и војску у помоћ. Ради вршења стручних послова , у сваком начелству поред полицијског имао је још и ова одељења: санитетско, грађевинско и благајничко. У свим пословима био  је обавезан старати се, да не прекорачи делокруг општинских власти, осим онда, кад је радња њихова била недовољна или противна закону.

Сви државни чиновници вршили су и нека војничка посла, па су зато ушли у састав војног уређења, са војничким чином и рангом: прапоршчици, поручници, полукапетани,  цели капетани, мајори итд. 

Мајор Г. Живко Давидовић био је Начелник Округа Црноречког (1840).

Указ о чиновима и униформама (војних) чиновника, објавио је  Књаз Милош  1. маја 1837. године (по ст. календару).

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 16, 2014, 11:19:26 am
- Генерал Живко Давидовић, рођен је у селу Вреоци код Лазаревца, око 1810 године?
- основну школу завршио је у родном месту?
- 1830. године уписао се као кадет прве официрске школе у Пожаревцу?
- четири године касније, 1834. промовисан je у чин прапоршика?
- од 1834 – 1839. г. био је у гарди Књаза Милоша? 
- 16. марта 1839. године, унапређен је у чин полукапетана и постављен за помоћника начелника окр. Црноречког. /Указ Књаза Милоша Обреновића В.No 864. 16. март 1839. Новине Србске, 1. април 1839./

[attachment=1]

- 11. децембра 1840. био је цели капетан и начелник окр. Црноречког када  је унапређен  у чин мајора. /Указ Књаза Михајла М. Обреновића пр. г. П. No 4892. 11. децембар 1840. Новине Србске, 4. јануар 1841./ сл. давидовић 4.
/Лик среског начелника, капетана Максима Сармашевића, овековечио је Милован Глишић у приповетци Глава шећера. У Прокупљу је траг оставио окружни начелник, пуковник Светозар Магдаленић.  Био је чувен по томе што је истребио ајдучију  у неколико округа (ужички) на веома суров начин. Мобилисао би читав округ: народ, пандуре и граничаре, палио села, исељавао породице и гонио хајдуке до на крај света. У Прокупље је дошао крајем XIX да заведе ред и створи варошку средину, али  Прокупчани нису прихватили његову иницијативу. Магдаленић се пожалио Краљу, а Краљ, љут на то, наредио је да се из Прокупља у Ниш повуче пук Књаз Михајло. Тако је Прокупље постало једино окружно место у Србији без војске.  Ово је увредило национални понос града, па је, 4. фебруара 1990. године депутација од 13 угледних грађана, отишла у Ниш да моли Милана да се војска врати у П. Милан, који тада више није био краљ Србије, већ само командант  активне војске, једва је пристао да прими поменуту делегацију, али када их је већ примио, укорио их је речима: Господо, када ви нисте хтели да знате за мог војсковођу, Прокупље није достојно да буде седиште пуковске  команде. Ја своје Краљевско  наређење не повлачим.

[attachment=2]
сл. 1. Депутација Прокупља после посете Милану Обреновићу, 4. фебруара 1900. у Нишу

О пуковнику Магдаленићу зна се да је лично кажњавао пешкиране, оне Србе који су и поред забране, после више од две деценије од ослобођења,  још увек (по турски) везивали пешкире око главе. Ништа боље нису пролазили ни шубарани које је видео (или: за које је чуо) да  су тукли магарце или волове што  нису могли уз узбрдицу да иду претоварени. Магдаленићу је ајдамак  био обележје власти и достојанства, али и оруђе неопходно код навикавања на ред беспосличара, мангупа и др. Понекад би, додуше,  за промену, људе које су му приводили пандури, упрезао у јарам, на  весеље присутних варошана./

[attachment=3]
сл. 2. Марко Стојановић: Краљ Милан снима генерала Магдаленића


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 16, 2014, 01:33:49 pm
- 5. фебруара 1843. произведен је у чин подполковника и постављен на дужност нач. окр. Крајинског и у исто време за нач. среза Крајинског. /Указ Књаза Александра Карађорђевића В.No  104. oд  5. фебруар 1843. Новине  Србске, 17. фебруар 1843./ сл.давидовић 5.
-30. марта 1845. године, постављен је за Начелника Главног  Штаба војске Кнежевине Србије. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В.No 527. oд  30. Марта 1845. Новине Србске, 7. априла
1845./ сл. давидовић 1.
-22. маја 1855. као изасланик и први ађутант Књаза А. Карађорђевића присуствовао је у Панчеву парастосу пок. војводи Стевану Книћанину, команданту добровољаца у Српском Војводству. /Србске Новине, 28. мај 1855./ (Стеван  Книћанин је 1840. био начелник Смедеревског округа у исто време када је и мајор Ж. Давидовић био начелник окр. Црноречког.)

[attachment=1]

-15. марта 1855. наименован је за чл. Државног Савета. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В. No 563 од 15. марта 1855. Новине Србске, 9. децембар 1855./ сл. давидовић 3.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 16, 2014, 02:23:23 pm
[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 17, 2014, 12:34:56 pm
-1875. године, подигао је цркву посвећену Покрову Пресвете Богородице у селу Вреоци?

[attachment=1]

/Захваљујући љубазности госп. Р., пароха храма Покрова Пресвете Богородице у селу Вреоци, сазнао сам: да се генерал Живко Давидовић не  налази  на списку добротвора у Летопису истоимене цркве.  Да ли је име изостављено намерно или случајно? Aко је г. Давидовић  био потстакнут искреном побожношћу и  бригом како да спасе своју душу, а не  стварима таштине, моде и  достој(анстве)ног претстављања, онда је разумљива жеља главног дародавца -да остане непознат.
Међутим, име г. Давидовића, његове супруге Тане и ћерке Софије, често се налази у Новинама Српским на списковима издашних приложника разних фондова. Био је велики дародавац, али (изгледа) недовољно  да би ушао у Пантеон српских народних добротвора./ 


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on March 17, 2014, 12:48:26 pm
Na sajtu MZ Vreoci pise

Quote
Данашња црква је подигнута крајем 19-тог века тачније 1875. године уз велику помоћ донатора Живка Давидовића. Посвећена је Покрову Пресвете Богородице.


LINK (http://mzvreoci.org.rs/crkvaSkola.html)


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 17, 2014, 02:53:37 pm
У покушају решења нерасветљених питања везаних за  генерала Живка Давидовића – на основу расположивих података  - дефинитивни одговор  је немогуће дати. Податке до којих сам дошао преко Интернета или тзв. лог. закључивањем означио сам знаком питања. У народној традицији,  храм Покрова Пресвете Богородице, познат је као Нова црква и не везује се за личност г. Давидовића. Због недостатка писаних (или: доступних) докумената  о ктитору, ово питање треба третирати као нерешено.
поз. Јасон.   


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 30, 2014, 02:12:56 pm
[attachment=1]
Станојло Петровић, помоћник начелника Окр. црноречког (1848). Био је кадет официрске школе у Пожаревцу (1826), највероватније, када  и  г. Живко Давидовић, али је спорије, од свог класног друга, напредовао у државној служби због тајне преписке са кнезом Михајлом.  Преписка је ухваћена и Станојло је осуђен на 10 година робије у Гургусовачкој кули.  Г. Давидовић је, ако би судили по брзом напредовању у служби и добивању  чинова и звања, био одан свакој влади и присталица (и миљеник) обе династије.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on April 02, 2014, 03:05:55 pm
1895. и 1896. године, Србију су задесиле катастрофалне поплаве. Племенита и узвишена Мајка Српска Њ.К.В. Наталија свим срцем
прегну да помогне онима који од поплаве страдаше:

Невољнима у помоћ притећи,                        И напасти прекоизобилне
А беднима реч утехе рећи,                            Јад и чемер у народ је вргла,
То је дужност и лепа и света,                       А од крова многога отргла…
А благослов Божји отуд цвета…                     Ко год може и Бог кол`ко даде,
Лањска штета од поплаве силне,                  Нека пружи колико могаде.

-28. новембра 1896. г. Живко, могаде да пружи (за пострадале од поплаве) 500 дин. /Српске Новине, 28. новембар 1896. године/

[attachment=1]

И гле, сад се мирис венац свио,                   Отирућ сузе са лица брижна,
Цвет од цвета твога Србадијо!                   Славу славе, труда недостижна…
Ал ко круна на том цвету сија                   Роде српски!... Види бог с висине
Мило име: Мајка Наталија!                           Ђул мирисан да се за те брине,
И са вољом, вредном хвале сваке,           А ти за њ се моли, пун милине.
Лек пружају те ручице лаке

[attachment=2]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on April 02, 2014, 03:17:39 pm
Pa lepo je prilozio. On 500 dinara a penzionisani ministiri 10 i 50. Ili su tadasnji ministri bili skrtice ili nisu bili dobrostojeci.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: MOTORISTA on April 02, 2014, 09:49:23 pm
Pa lepo je prilozio. On 500 dinara a penzionisani ministiri 10 i 50. Ili su tadasnji ministri bili skrtice ili nisu bili dobrostojeci.

Stisli se, uvek su političari bili takvi. ;)


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: dzumba on April 02, 2014, 10:07:15 pm
Pa i sada "savetnici" bolje stoje od ministara ;).


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on April 08, 2014, 08:34:57 am
Извод из редовног Рапорта Начелника окр. Црноречког, капетана Живка Давидовића, од 14. фебруара 1840. N0 400.

Фебруара 1. изиђу два Кривовирчана, Јован Николић и Лаза Цоцић у планину Кривовирску код својих коза, с којима у истој планини ходајући, дођу пред неку пештеру, из које велика пред њи изиђе мечка. Ову Јован, одбегшу Цоцићу, двапут сикиром по глави лупи, но кад му се у трећем ударцу држаљица сикире сломије, нагне бегати, кога мечка стигнувши, обори на земљу, бакву му, на леђи налазећу се, сву зубима искрши, и за врат га зубима счепа. На ово Јован из гласа повиче: Јао мајко!
Пси на глас Јованов, који су се код коза налазили, дотрчавши мечку нападну, која ударивши Јована шапом за врат, у планину побегне; и тако Јован, само за вратом огребен, иначе неповређен остане.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on April 09, 2014, 02:40:55 pm
26. јули 1840. Помоћник Начелника Окр. Црноречког, капетан Живко Давидовић по дужности својој 15 дневним рапортом извештава Попечитељство Внутрених Дела (извод):

Јула 5. у Окружју Црноречком јака киша с вечера пала, а с кишом да је и града, који је виноградима тамношњим доста нашкодио, помешано било. Но у исто време, при великој грмљавини, пукне гром, и по врх главе ударивши неког старца Анђелка Н. из Ћуприје, враћајућег се из села Врбице, Окружја Гургусовачког дома, на месту га убије. Кметови оближњег села Бољевца даду га близу селске механе саранити.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on April 11, 2014, 12:33:52 pm
Г. Живко Давидовић, човек ретких врлина: племенит, нежна срца, тихе, скромне нарави, добар као добар дан у години, брижљив домаћин, веран муж и нежан отац,
заједно са супругом г-ђом Таном и ћерком г-ђом Софијом, даде прилог од 5 цес. дуката у корист удове и деце почивш. поп Јове Илића. (На Врачару око 1875.г.)
[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on April 11, 2014, 12:55:09 pm
О пуковнику Магдаленићу зна се да је лично кажњавао пешкиране, оне Србе који су и поред забране, после више од две деценије од ослобођења,  још увек (по турски) везивали пешкире око главе. Ништа боље нису пролазили ни шубарани које је видео (или: за које је чуо) да  су тукли магарце или волове што  нису могли уз узбрдицу да иду претоварени.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on May 14, 2014, 10:18:46 am
Почетак књижевне културе у Србији везан је за појаву пренумерације код виших слојева становништва. Име Г. Живка Давидовића  може се наћи на списковима пренумераната свих издања  Књажеско-сербске књигопечатње, па стога и Г. Живка можемо сматрати једним од припадника наше читалачке авангарде.

[attachment=1]

Неготински пренумеранти на
Збирку разни полезни предмета
за годину 1844.
Скупио, превео и у ред ставио
Јован Петров, Архивар и Регистратор Суда Окр. Београдског.



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 09, 2014, 09:11:55 am
У време кад је Г. Живко Давидовић био у Неготину окружни начелник (1839), председник окр. крајинског суда био је мајор Марко Петровић.
-Ниједан сељак, вели г. Давидовић,- идући капетану или начелнику, не би отишао овима докле, најпре, не би свратио мајор-Марку, и научио се од њега: шта да ради, и како да говори пред овим старешинама.
Једном се Стеван Стевановић, попечитељ правде, наљути нешто на Марка Петровића, и рече да ће га ставити у пензију.
Неготинцима је то било врло криво, и мислили су да је то израдио начелник Давидовић, да би удаљио од себе човека оволико уважена. Зато стану изјављивати своје незадовољство на овај особити начин:
До тога гласа о пензији, кад год начелник иде чаршијом, Неготинци, седећи по својим дућанима, устају на ноге, скидају капе, и примају му Бога. А пошто се чуло да ће мајор-Марко бити пензионисан, они, чим осете да начелник иде, брже се склањају, сваки у своју ардију, божем ради посла, остављајући дућане пусте.
То је трајало неколико месеца. Давидовић, осетивши зашто се то чини, и колико може бити од штете за многе државне послове и намере, умоли свога попечитеља, Илију Гарашанина, те мајор-Марко остане и даље у суду. Чим се ово обазна у Неготину, одмах се дућани оките својим газдама, који опет радосно дочекују свог начелника и, још из далека, устају на ноге да му бога приме. (Милићевић, Поменик, 526.)

Сакупљајући грађу за књигу Кнежевина Србија и приче о знаменитим Србима  XIX века, Милан Ђ. Милићевић обишао је и Црноречки округ. Том приликом забележио је у Неготину казивања начелника г. Живка Давидовића.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 16, 2014, 07:55:26 am
4. септембар 1841.
18.ти рођендан Светлога Господара и Књаза Србског Михаила, весело је дочекан у читавој Србији.

Извод из редовног рапорта Начелника округа Крајинског, мајора Живка Давидовића, од 12. септембра 1842. године.

Преосвящениѣшiй Господинъ Епископъ Тимочкiй, Доситей, путовавши по Епархiи своiой 3. истогъ приспѣо є у Неготинъ на конакъ, гди є од мѣстиы жителя сходну достойиству нѣговоме дочеканъ; а 4. служio є са священствомъ своимъ Боженствениу литургiю, на коioй су како при возгласима, тако на многолѣтствiю Княза прангiє пуцале.
По совршенiю службе и съ колѣноприклоненiемъ молитве за долгоденствiє Княза изговорio є предпохвалѣный  Господинъ Епископъ народу слово, сходно торжествованiю истомъ, узевши изъ светогъ  писма за тему: Бога бойтєсе, цара чтитє, а по окончанiю овогъ, слѣдовало є водоосвещнiє.
Обштина Неготинска, за увеличанiє торжественога овогъ дана, дала є у кући, гди є поменутый  Господинъ Епископъ на конаку быо, отмѣн обѣдъ приуготовити и на истый сву овдашню Господу и отмный жителѣ своє  сазвати, гди су и здравице и дугоденствiє Нѣгове Свѣтлости Господара и Княза нашегъ, испіяне и дан тако найвесел є проведенъ. Оба вечера была є варошь осветлѣна и милина є была при свираню музике весео народъ до 2 саата ноћи по вароши гледати.
Сутра данъ, т. є . 5. тек. после подне, кренуо є се Преосвящениѣшiй Господинъ Епископъ изъ Неготина и далѣ у Епархiю ради посѣщенiя отишао, праћен многим лицама изъ вароши исте.



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 30, 2014, 10:02:50 am
Међутим, име г. Давидовића, његове супруге Тане и ћерке Софије, често се налази у Новинама Српским на списковима издашних приложника разних фондова.
[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Dreadnought on July 31, 2014, 08:05:28 am
Jason, veliko hvala za ove divne priloge iz istorije. Svaka čast na istrajnosti u istraživanju!  :klap


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 05, 2014, 02:55:35 pm
Хвала и теби Dreadnought.


Пензионисање Г. Живка Давидовића

Крајем септембра 1857. београдска полиција улази у траг завери (Тенкина завера) против живота кнеза Александара Черног, у коју су били уплетени председник Савета Стефан Стефановић Тенка, председник Врховног суда Цветко Рајовић, и још три саветника: Паун Јанковић, Павле Станишић и Радован Дамјановић. Завера је пала у време најжешћег сукоба између кнеза и Савета, што је влада искористила да се реши и осталих, на рђав глас доспелих, саветника. Иако није билу доказа у њиховом учешћу у завери, да би и они могли бити предани суду и осуђени, влада је била вољна да се задовољи њиховом оставком, односно молбом за пензију (пенсију) јер, без свог пристанка, саветник није могао бити пензионисан.  Звацивање шест саветника рђаво је примљено у народу а кнез Александар, познат по болећивости према својој породици и ближој околини, попунио је упражњена места у Савету: двојицом кнегињиних стричева, једним зетом, тетком, пашеногом итд..

[attachment=1]




Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 05, 2014, 04:24:57 pm
Jason, veliko hvala za ove divne priloge iz istorije. Svaka čast na istrajnosti u istraživanju!  :klap
Ове досад ишчепркане приче о Г. Живку Давидовићу, су жеља за казивањем онога о чему се мало зна и говори, а у ова времена народног тумарања у простору и пометњи у државном устројству, изазивају пажњу и за сазнањем како је некад било, како смо почели и од чега кренули.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 10, 2014, 08:41:03 pm
Казивања Живка Давидовића (прибележио: М. Милићевић)

Пошто се ратовање свршило, и с Турцима углавио мир, Кнез Милош је поставио Катића (Николу) за кнеза кнежине Космајске. А како је у Рогачи био суд за београдску нахију још од оног доба (1804), откад је Јанко Катић постао старешина народни, то је и сада састављен суд у том селу за београдску нахију, и у том је суду био Никола Катић (сестрић Јанка Катића) и као судија, и као кнез, и као капетан; тако разно називан, он је увек вршио једну исту службу.
Неће бити од штете исписати једну пресуду тога рогачкога суда, у ком је Катић био судија и, у овом случају у неку руку, и оптужена страна.

Ево тога целог случаја, онако како га је причао сам онај који је пред судом одговарао, и судску пресуду трпео.

У оно време, кад је суд београдског округа био у Рогачи (1827), једнога дана, момак Кнеза Николе Катића, Живко Давидовић, на добром коњу, с пиштољем за појасом, изјаше из села Рогаче, и упути се друмом к Београду.
Не хотећи ићи коловозом, куда је била још по нека бара од кише, Давидовић се прими рудине, и скоро наиђе на овце које су безбрижно пасле по пољани.
На један мах, рукну велики овчарски пас, и кидиса на коњаника, да га свали са седла. Давидовић се маши за пиштољ, да се одбрани. Пушка пуче, а пас, погођен баш у чело, простре се на траву. Давидовић одјезди својим путем, не окрећући се да види шта би са његовим нападачем.
Купивши у Београду за шта је био послан, Живко се врати у Рогачу, али кад приспе Катићевој кући, у којој је онда становао београдски окружни суд, зачуди се, видећи јучерашњег пса у авлији, пред судницом, и његовог газду, сељака, да чека да изиђе пред судије на тужбу.
Како Давидовић одјаша са коња, зовнуше га у суд, а пустише и сељака, газду убијеног пса.

-   Што се ти брате, упита судија Лаза Ивановић Брка: - жалиш на Кнез-Николина момка, Живка?
-   Господо судије! рече сељак, искашљујући се: - жалим се што ми је убио чувара моје стоке, мог имања, моје куће.
-   Како је то било, Живко? упита председник и момка.

Живко каза укратко све како је било.

-   Господо судије, вели сељак, пренемажући се: - ви ћете рећи псето је то, па није ништа; али верујте Богу, а не мени, ја би му лакше опростио да ми је убио из јарма, него овог пса.
-   Како ће пас бити скупљи од вола? рече судија Катић: - Прекрсти се ти, брате!
-   Не знаш ти, кнеже, колико је мени ваљао тај пас. Злотвор није смео прићи моме стану, кад ми је тај пас био код оваца. Кад би која овца где застала, он дође па је, собом погони да не остаје од стада…
-   То је лепо, али је друго пас, а друго во – хранитељ!
-   Ко? вера и Бог, рећи ће сељак, да би доказао велику своју штету: - да ми је брата рођеног убио, лакше бих му опростио, него овога пса!
-   Напоље! Циганине један! цикну Лаза Брка: - зар ти, никакав човече, поредиш брата са скотом?

Сељак изиђе напоље гунђајући, да ће се тужити Кнезу Милошу.
Суд нареди те се измери убијени пас. Изађе у њему 25 ока.

-   Кнеже Никола, рече судија Брка: - говеђе је месо на кланицама 12 пара ока. Плати овом човеку по 12 пара за сваку оку убијеног пса.

Катић извади и изброја паре. Сад Брка узва сељака и даде му паре. Сељак прими паре, али рече да ће ићи на жалбу Кнезу Милошу.

-   Иди ти куд ти драго. Правијег суда нећаш наћи, него још можеш извући батина!

И тако Живко Давидовић прође врло јевтино на суду: за њега је штету платио његов газда Н. Катић.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 11, 2014, 08:41:29 am
Михаило Грујовић био је године 1839 и 1840 члан окружног суда у Зајечару.
Једном, видећи Живка Давидовића, помоћника начелства, да је уловио два зеца, шалећи се, рекне:
-   Кад саспеш у пушку шаку драмлија, ласно ћеш погодити и врапца, а толи зеца; него деде га погоди куршумом.
-   А ко то може? упита Живко.
-   Могу ја, одговори Грујовић.
Давидовић, гледајући га стара и слаба, рекне да би пред њим, где год хоће, раздрљио прси, па нека гађа!
Старац га само погледа, па заповеди момку да му донесе пиштоље Деспота Ковача, окружног начелника. Кад му се донесоше пиштољи, изврти их, и сам напуни изнова. Иза тога, посла момка те прилепи на плот хартијицу, на којој је окружио колико за један динар; узе пиштољ, искрете га тако рећи поребарке, скреса, и згоди баш у котурић!
Давидовић, кад то виде, скиде капу, пољуби га у руку, и рече:
-   Е, опрости, Господине!
-   Нека ти је просто за сад, али се други пут не залећи, кад говориш с људма које не познајеш.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 12, 2014, 09:47:41 am
 Kaд је Хајдук Вељко пао, Срби у Неготину, не могући се даље држати, и мислећи повлачити се, плели су неке лесе од прућа, бацали их преко Неготинске Баре, лагацко су прелазили на други брег, онамо у гај манастира Букова, десно од места Братујевца...
Никола Абраш, из села Буковача, близу Неготина, капетан и побратим Вељков, испраћајући из утврђења неготинских људе и ствари, последњи је оставио град и гроб свога јуначког побратима. И он је мислио да Бару може прећи на коњу. Зато је, на једној бедевији, нагазио на воду, али му се кобила удави, а он, које пливајући а које газећи, пун воде, издере у гај манастира Букова.
Уморан од толикога посла, тужан са толиким губитком, а дремован од толико дана несанице, Никола, у првој чести, легне и заспи, штоно веле као заклан.
Турци, међутим, осетивши неко кретање у Срба, пођу около, око Баре, да мотре шта то бива. Неки Турчин из Ломпаланке родом, на коњу, с неколико друга, ишао је венцем изнад баре, и мотрио неће ли где видети шта раде Срби. На један мах, причао је тај Турчин доцније, зачује у чести да неко, спавајући, јако хрче. Приђе ближе и види човека који је легао ничке и спава. Видећи то, Турчин не хтене спавача гађати пиштољем, него сиђе с коња да му, живу, сабљом одсече главу. Коња је држао левом руком за узду, а десном исуче сабљу, и замахне, али, у тај мах, коњ му се тргне, и омете га те спавача и не дирне, него само начини неки тутањ.
У један пут спавач се тргне, и Турчина шчепа за ноге рукама, и стаде га силно стезати и гристи зубима. Коњ опет, уплашивши се од тог комешања, стане трзати назад.
У тој својој невољи, Турчин повиче друговима:
-   Помагајте! Помагајте!
Двојица од другова му дотрче и, из прека, пиштољима убију Николу, па му после одсеку главу и однесу у логор. У логору неки Турци, који су били ближе к српској граници, видевши ту главу, повичу:
-   Машала! Машала! То је глава Николе Абраша!
И после су се веселили тога ради.
Турчин из Ломпаланке, коме се ово догодило, причао је, много доцније, овај случај Кнезу Марку Петровићу, из Неготина, а овај г. Живку Давидовићу, по чијем казивању је ово и написано.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 20, 2014, 06:00:00 pm
К числу 43. Новина Србскиј (у Суботу 24. Октоврија 1842.).

Радујевац (код Неготина), 17. Октовриja 1842.
Данас зором пловећи Дунавом пароплов Арго, па приспевши близу Радујевца донео нам је радосне вести. Са њега нас је на њему налазећи се старешина, Г. Капетан Марко Доброславић велегласним, а својим природним гласом поздравио:

- Радујте се Србљи браћо драга! Певај, Србче мало и големо; ево Царскиј Берат је потврђен. Књаз Александар с нама плива. Царскиј човек у Србију долази и носи га га Књазу.

Ову радостну вест старешине овдашњег Контумаца и ђумрука, једно од будуће радости и очекиване будуће среће отечества нашег, а друго за знак добродошлог Царског Комисара с Бератом, почну из пушака пуцати, па њиовим примером како контумацки служитељи, тако и остали житељи следоваше, и продужише за неколико сатиј пуцњаву с викањем урра! урра! Да живи наш Књаз Александер Карађорђевић, име му се славило док је сунца и месеца.
Тај час јави Г. Директор овог Контумаца ову прерадостну вест, надлежном Началничеству, од кога су сутра дан на позив Г. Директора, како Началник Г. Живко Давидовић, тако и Председатељ Суда Окружија Крајинског заслужниј муж Г. Јеремија Станојевић са својим Секретаром на торжествениј обед приспели. При обеду напијале су се здравице за здравље нашег Књаза Господара Александр, тако и за народне одбранитеље Г.Г. Вучића и Петронијевића и за остале соколове Србске, и за цео народ Србскиј са певањем многаја лета. После тога домаћин одпева нам по смислу сладкопевац Мушицког ову и следујућу песму:

Нек опомене сваког Србина
Видов дан! нек с заклиње: Имена
Ми Србска! ја ћу слогу љубит
У срдцу топло сагреват бранит.

Јарко нам је сунце љубко засјало
И на веки Србску славу разведрило,
Нит нам више небо мутно бити оће,
Указаће с звезде, сјајниј месец дође
… и проч.



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 23, 2014, 09:24:02 am
Почетак књижевне културе у Србији везан је за појаву пренумерације код виших слојева становништва. Име Г. Живка Давидовића  може се наћи на списковима пренумераната свих издања  Књажеско-сербске књигопечатње, па стога и Г. Живка можемо сматрати једним од припадника наше читалачке авангарде.
Пренумерација, једини начин не само књигу издати него је и по народу разнети, значила је само куповање, али не и читање књига. Књиге познатих писаца, који су имали јачих веза, имале су истина знатан број пренумераната, али су они већином ретко што у књигама читали осим имена пренумераната која су се пред њиховим именом налазила. Преплаћивање је ишло или из поштовања према књизи уопште, или из пажње према писцу, или из атара према скупљачу, или само да претплатници виде како и њихово име као љубитеља књижевства међу пренумерантима печатано стоји, или просто из моде, јер је велики део претплатника био неписмен. Врло се мали део публике претплаћивао из осећања потребе за читањем. Понекад су претплаћивања била и под морањем, јер су претплату скупљали врло истакнути људи као што су: Јеврем Обреновић, Васа Поповић, Анта Протић итд. Претплату су на књигу Милош Обреновић од Вука Ст. Караџића с помоћу Господаревом прикупили. Давидовићев Забавник препоручивао је сам кнез Милош, што је значило много. Понекад су претплаћивана и деца, која још нису умела ни да говоре. Често пренумерација није била истинита. Најзад, онај ко би се претплаћивао није много гледао на шта се претплаћује. Књига се више ценила по дебљини него по садржини.
Из Вукове Преписке.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 24, 2014, 11:18:54 am
Из успомена Милана Ђ. Милићевића
(Одломци из Дневника)

Година 1873.
После вечере бесмо код Ж. Давидовића где нам причаху да је пок. Пера Цукић био с Вулом Глигоријевићем и Штитарцем кад је овај последњи по заповести кнеза Милоша убио владику Мелентија Никшића у Шапцу 1816. Погубили су том приликом и двоје деце (или једно). Владика је, кажу, имао брата, за којег је била нека Марта, лепа и богата, па је њу, пошто јој је умро муж, узела госпођа Љубица за свога брата кнеза Васу Поповића из Тршића. Донела му је грдне паре и научила их животу немачко-господском, јер је била из Срема родом. (6 август.)
Жица Давидовић прича како је 1837. убијен неки Алексица секретар кнеза Милоша по наредби кнежевој, зато што је учинио задовољство кћери његовој Анки. Кажу да га је божем послао Ресавцу неким послом, па га Пекета и Шаренгаћа убили у забрану код Свилајнца. (30 август.)

Година 1875.
У Скупштини сцена: Јова Илић жали се на Кујунџића, секретара, што је подмигујући се читао његову интерпелацију. Илић је истина нагао, али и Кујунџић оста до века деран – чапкун.
После подне дође ми Живко Давидовић. Кад га питасмо откуд му дође мисао да 1848. на Скупштини тражи слободну штампу, он каже да је то дошло од кнеза Александра који је тим оружјем желео да се заклони од свемоћи Вучића и Гарашанина. (25 јануар.)

Година 1878.
На парастосу генералу Новоселу, осим официра никог живог. Доцније дођоше Кнез, војни министар, Ристић и ађутант…
Живко Давидовић поседе дуже причајући ми како Енглези купују овде земље, и како их скупо плаћају. За Симића мајур дао је неки Макензија 4.800 дуката а њему за једно место, за које је он 1850. дао 100 дуката и од тога доба није вели имао никаква прихода од њега, дали су 700 дуката. (30 април)

Година 1884.
Бејах у Жице Давидовића. Он ми прича да је Брегово од неког Турчина Хаџије откупио Кнез Милош између 1834 и 36 године (17 јуни.)

Година 1887.
У Ж. Давидовића видех Јована Ристића, и говорасмо о неким нашим покојним државницима. О Николајевићу он говори добро, али хвали штедљиво; о Алекси Јанковићу добро; о старом Гарашанину врло добро али све удара гласом на то што није био учен човек. Ту се издаје његова тескоба у грудима. Све се боји нечија ће слава њега помрачити… (13 фебруар.)

Година 1888.
Склањах Живка Давидовића да озида кућу Академији. Старац оћуткује а жена му се противи: она је велика тврдица. (14 септембар.)
Свратих Жици Давидовићу где дође и г. Св. Милосављевић те дуго разговарасмо о које чем. Он се жали на владике како се мрзе и један другоме ломе врат да их он мора да мири.
Кад он оде Жица ми каза да је он дошао да проси Жицину кћер Софију за Николу Пашића. Давидовић је готов дати кћери 10. 000 дуката, само вели да је млада још не познаје Пашића.
Овим даном сврши се година 1889. Ово ми би најтежа година у животу: досад теже нисам имао, а сад већ што Бог да… (31 децембар.)

Година 1890.
Ручах у Жице Давидовића где видех и Тасу Арачлију. Оба старца од 80 година. Слушах доста прича о старом добром земану, и мишљах како је свако лане боље, а свет ипак иде на боље. (8 април.)
У Давидовића сретох старца Жујовића: разбира о политици, и мемоаре пише. Спрема се у Неменикуће. (8 септембар.)
Ђенерал Коста С. Протић, намесник, још како је постао министар, заћутао је од мене… Данас ми дође у Библиотеку са свежњем хартија и рече:
- Дошао сам да те молим да ово прочиташ па да ми кажеш: или да продужим или да отурим и ово.
То је његов састав о првом српском устанку.
Насмејах се и рекох:
-Могу ти и сад без читања казати да продужиш.
-Нећу тако, хоћу да прочиташ.

У Давидовића нађох се опет с ђенералом К. Протићем и Спасићем. Давидовић прича постање наше редовне војске. Помиње неког Никодија Поповића из Свилајнца као првог уредника редовне војске 1836. (24 март.)

Година 1894.
Одох старцу Давидовићу и питах га о читању хатишерифа 1830. Чудна разлика у казивању два очевидца: Давидовића и владике Ђерасима! (22 октобар.)

Година 1899.
Пре подне одох Живку Давидовићу и питах за штаку кнеза Милоша. Он одриче сасвим: није је никад имао вели, осем ручног штапа. После подне одем у виноград Филипу Христићу, и он каже да кнез Милош, никад није службу одстојао без штаке!

Година 1901.
Данас је, Богу милостивом хвала, 70 година од дана мојега рођења, и ја се још, поред свога недуга, могу похвалити доста добрим здрављем. Нека је Богу хвала на свему и нека је благосиљано вазда име мојега оца Јована Ђоке и моје мајке Митре. (4 јун.)

Година 1905.
(Последња три реда у Дневнику)
Хвала милостивом богу, ово је јутрос, 75 г. дана мојега рођења. Колико ћу још гледати јарко сунце не знам, али за ово хвала нека је Богу. (4 јун.)



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on August 24, 2014, 11:29:36 am
[attachment=1]
Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908).


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 03, 2014, 10:05:23 am
У причама о г. Живку Давидовићу, узгред је поменут и велики пријатељ краља Милана ђенерал Магдаленић, једно време начелник Топличког округа, који је незадовољан пријемом Прокупчана, испословао код Краља да се седиште пуковске команде Књаз Михајло повуче из Прокупља у Ниш.
1897. Милан, који је тада био врховни командант активне војске, поставио је Магдаленића за команданта Београдског гарнизона. Нешто касније Милан је морао да напусти Србију.
Ђенерал Магдаленић прича:
Старешина војске у граду саопштио је официрима заповест о чувању границе. У заповести, казано је, да се убије сваки који би покушао силом у Србију да пређе, па ма то био и краљ Милан. Један од официра на то рекне:
- За Бога, како да убијем њега?
То се мени јави, и ја дозовем тога официра, и упитам га за те речи.
- Господине ђенерале, ја сам прост човек. Краљ Милан је отац нашем краљу, а до јуче био је командант свој војсци, па ми је било чудо да и њега смем убити.
- Колико година има како носиш официрски мундир, упитам.
- Шеснаест, ђенерале.
- И зар за шеснаест година ниси научио оно што ти мундир налаже? Иди у апс за двадесет дана.

[attachment=1]
Марко Стојановић: ђенерал Магдаленић и краљ Милан.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 08, 2014, 12:30:11 pm
Кад у лето 1813 удари турска сила од 15000 војске на Крајину, онда Вељко, војвода Крајински, припаса сабљу, узјаха Кушљу и са око 300 бећара изађе пред њих да им ј… матер. До варошке капије испратише га, по обичају, Цигани свирачи, и три чочека приде, свирајући, играјући и певајући. Неколико дана излазио је у поље и разгонио Турке, но кад овима пристиже у помоћ Реџеп из Адакале и каравлашки кнез Караџа а и сам велики везир Рушић-паша, Вељко, измичући се да му Турци не зађу с леђа, оде у Неготин. Ту већ другог боја није било осим са шанчева из топова и из кумбара и из пушака. Турци, топовима и кумбарама, све куле тада развале, а Баба Финку, највишу кулу неготинску, добро прорешетају.
На тој кули, Вељко је обично седео и пушио, мотрећи поље око Неготина. Дворила би га дилбер Чучук-Стана, служећи вино или ракију, већ чему је кад било време.
Најпосле  Вељку понестаде џебане, те он заповеди да се покупе сва калајна кандила, кашике и тањири, и растопе у пушчана танета, а у топове је, кад су Турци јуришали, уместо фишека метао цесарске талијере.

[attachment=1]
Кад је Вељко погинуо, и кад су Турци заузели Неготин, град је био сав порушен, али је Баба Финка, после више од две деценије, дочекала да је поруши г. Живко Давидовић, крајински окружни начелник. Г. Давидивић каже (Срп. Новине бр. 236, г. 1874.) да је испало небројано топовске ђулади кад су Баба Финку разваљивали, а стубови су јој били сасвим окрзани ударима.
На остацима Баба Финке, г. Живко је саградио суд и начелништво крајинског округа и … кућу за начелника.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 15, 2014, 09:50:37 am
[attachment=1]
2. мај 1904. године.
Живко Давидовић, - Политика, број 110, стр. 3.
Белешка - некролог.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: vitez koja on September 15, 2014, 10:58:29 am
[attachment=1]
2. мај 1904. године.
Живко Давидовић, - Политика, број 110, стр. 3.
Белешка - некролог.

Umro u 98.godini !!!!
Taj se bas naziveo...


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on September 15, 2014, 02:34:17 pm
Da znas da jeste.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 17, 2014, 01:05:26 pm
[attachment=1]
off topic: Lolita Davidovich


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: MOTORISTA on September 17, 2014, 10:13:54 pm
Jel mu Lolita dođe neki rod?


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 19, 2014, 12:45:04 pm
Jel mu Lolita dođe neki rod?
Питање је добро и мора се стално држати отвореним, док се до одговора на њега не стигне. Разлога има на претек. Ако смо један од старијих народа, имамо право да новом варницом одржавамо ватру, наш вечни српски пламен, да не буде краја ни људима ни народу нашем. Другачије и не може. Због тога г. Живку слава и сећање, Лолити… хм, здравље.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: vitez koja on September 19, 2014, 01:24:54 pm
Jel mu Lolita dođe neki rod?

Pa sad, ako Lolita i nije bila neki rod Davidovicima, sudeci po sadasnjem prezimenu, ocigledno se nasao neki Davidovic da to bude...!!!


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 20, 2014, 08:20:47 am
[attachment=1]
Орден Милоша Великог установио је  11. децембра 1898. године краљ Александар Први Обреновић, на спомен обележавања четири деценије од Светоандрејске скупштине, када је  Скупштина  Александру Карађорђевићу одузела мандат кнеза и предала га Милошу Обреновићу. Имао је највиши ранг међу одликовањима Краљевине Србије до повратка Карађорђевића 1903. Њиме су, углавном, на дан рођења, затим годишњицу венчања краљице Драгиње (23. јули), или пошто је објављено њено благословено стање, уместо лица нарочито заслужних за услуге Краљу и Отаџбини, одликоване одане слуге режима и Драгине удворице.   
Као средство за стицање наклоности према краљевском пару и популисање Драге, ордење (и разна др.признања и помиловања) су, међутим, повремено добијали и други добронамерни и часни људи, какав је верујем био г. Живко Давидовић, који је у то време имао 95 година.
/Данас, овај веома редак орден, представља једно од историјски највреднијих српских одликовања (цена је око 20. 000 евра), а колекционари га сматрају, поред руског св. Андреја и Белог орла, најлепшим орденом Европе./


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 24, 2014, 09:48:24 am
Како је награисао Мијаило Стефановић Пујка, београдски велетрговац – кум г. Живка Давидовића

Крстио је, веле, Соју (Софију), ћерку г. Живка. Поп га запита за име, а Пујка мислећи да га пита како се он зове, каза му своје име. Кад се сврши крштење он зачуђено запита:
- Море попe, ти крсти дете а не запита ме за име?
- Па питао сам и ти рече Мијаило.
- Каки бре Мијаило, то је моје име, зар не видиш да је дете женско!?
Тек се онда поп присети да је дете доиста женско, те некако у књизи крштених смандрљаше и записаше име, како је кум био наменио.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 29, 2014, 02:23:58 pm
Двадесет петог априла 1830. године отворена је у Пожаревцу Гвардиска школа. Кандидати за ову школу били били су отреситији сеоски младићи, неожењени и здрави, из бољих кућа по шест из сваке нахије. За ово се предузеће Књаз Милош обратио нахијским старешинама поручујући им да му одређени број младића стаситих и угледних до Ђурђева-дне пошаљу у Пожаревац, и да наговесте родитељима уписаних, да ће кадети проћи кроз школу како би се спремили за будуће чиновнике и народне старешине.

Ово число изаберите тако, да из сваке капетаније буде гардиста и ни из једног села да не буде по двојица или тројица, но сваки да буде из различити села. Изтолкујте народу, да ће моји гардисти позније прави чиновници постајати, зато сваки отац или сродник за чест да држи, коме се син или сродник у гарду прими. (Милош Обреновић, Књаз Српски)

У заказано време у Пожаревац је приспело 73 младића и шест добошара који су одмах обучени у нове мундире, који су за њих раније били спремљени. Кад су полагали заклетву, многи од њих нису знали ни да се прекрсте.  Првог октобра исте године у школу је дошло још 76 гардиста пешака. Кадети су пре подне учили читање, писање и рачун а поподне су ишли у поље на војно вежбање. Учитељи прве Гвардиске школе били су Илија Мандић и Мојсило Јанковић, а егзерцитори - капетани: Илија Момировић, Илија Миленковић и Михаило Павловић. Тома Вучић-Перишић постављен је за Главног сердара војеног и команданта Књажевске Гарде.

О здрављу питомаца бринули су дипломирани доктори Глигорије Рибаков Рус, и Ђорђе Новаковић, а посебну пажњу поклањала им је и Књегиња Љубица. 12. октобра т.г. она извештава Књаза Милоша:

Највише се побољевају после јексерцира, кад онако уморени и знојеви  дођу, те се не чувају, но ветар иј донти и назебају. Настојаћу и сама да иј надгледам, само Ви немојте се обеспокојавати, то Вас покорно молим.

(После уређења пешачке гарде Књазу је била потребна војна музика па је тако с пролећа 1831. установљена Књажевско-србска банда чији је први капелмајстор био је Јосиф Шлезингер.)

1832. Књаз Милош реши да установи Коњичку гарду и изда нахијским капетанима  следећи распис:

Суд Народни Србски саопштио вам је, кад сте пре неколико дана у Крагујевцу били, намереније моје установити и регуларну Гарду – коњаника , око мене, и поискивање моје, да ми ви из капетаније вам вручне, изаберете по неколико младића од 25 година за исту Гарду. Но позније нашли смо, да ће боље бити, да се за коњичку ову гарду узме на 50 младића из досадашње пешачке гарде, а место њих да ви изаберете друге младиће за попуњење исте Гарде у којој је сада 50 људи мање. По томе и долазим, препоручити вам, да по пријатију овог писма изаберете у капетанији вама врученој …….. младића од 20 година, нежени, одрасли, гледни, здрави, не пијанице и не ветрогоњено стални људи, с којима ћете и ви похвалу моћи заслужити…

Прва коњица Књажевско гвардиског коњичког ескадрона била је обучена у одело плаве чоје са чизмама. За команданта коњице постављен је ритмајстор Коста Хранисављевић.

Године 1833. ради продужења онога што се научило, изабрано је 30 свршених питомаца Гвардиске школе, и друге половине месеца новембра послати су у Русију, да се усаврше у војним наукама и спреме за војне старешине. Одређене кадете, на овоме путу, пратио је Тома Вучић – Перишић са два официра, а један од изабраних, који је наставио школовање у Кијевској губернији у Русији био је коњички гардиста г. Живко Давидовић.

[attachment=1]
Новине Србске, 1834, 197.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on October 06, 2014, 08:02:29 am
Међу свим оним младићима које је кнез Милош био послао у Русију, да се спреме за официре, показао се највреднији и најспособнији Никодије Поповић, син некога свештеника из Ресаве. Он је у руској војсци био произведен за официра, а други су се вратили као подофицири. Никодија и кнез Милош запази и ожени га девојком Маром, ћерком богатог трговца презименом Крушевљанин, која је била необично лепа. По несрећи, Никодије наскоро по женидби падне у врућицу и умре, а лепа Мара остане удовица.
Кнез Милош навали на Живка Давидовића да узме удовицу Мару па, са њом, и Никодијев кожни сандук и…
Давидовић некако отклони од себе ту књажеву милост. Кнез се наљути и одјури непослушника, али му не учини никаква зла. Мару је Кнез, после, удао за другог официра, али, она је наскоро умрла од суве болести.

Из књиге Драгослава Страњаковића Кнез Милош Обреновић-1936.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on October 07, 2014, 07:51:06 am
Г. Живко Давидовић: Фрагменти

[attachment=1]
Новак Живковић: Ужице 1862.

[attachment=2]
Живорад П. Јовановић: Из старог Београда

[attachment=3]
[attachment=4]
САНУ, Посебна издања, Том 531.

[attachment=5]
Живан Живановић: Политичка историја Србије у другој половини 19 века


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on October 13, 2014, 10:17:25 am
Никодије наскоро по женидби падне у врућицу и умре, а лепа Мара остане удовица.
Кнез Милош навали на Живка Давидовића да узме удовицу Мару па, са њом, и Никодијев кожни сандук и…
...турски орден, који је кнез био дао Никодију.


Турски орден или како су се омразили Књаз Милош и Тома Вучић.

Кад је Књаз Милош, после 70 дана боравка у Цариграду, 6-ог октобра г. 1835. на опроштајном подворењу код Султана Махмуда II састављао списак српских  чиновника за 16 царских нишан-и-зишана, није хтео да стави у тај списак име Томе Вучића Перишића. Нешто је био, тада, срдит на њега. И тако су ордене и берате Махмуда II добили мање заслужни чиновници, а Вучић није. Вучићу то није било право, а и многи други добронамерни људи, који су желели слоге између њега и Књаза, жалили су што се је то догодило.
Год. 1836. умре Сима Милосављевић- Паштрмац, Књажев саветник, и његов орден остане пуст. Књаз тада напише писмо Садразаму (Великом везиру), и предложи му да тај орден да неком Арси Андрејевићу. Садразам то одобри, и Књаз Милош, својом дипломом, да Арси орден султански.
После тога Књаз више није ни молио Великог  везира за одобрење, него је турско ордење и дипломе одузимао и давао, већ према свом ћефу, често у инат својим саборцима заслужном за отечество.
Наскоро (1837), умре други кавалер – Јоксим Милосављевић- Јокса, сердар подунавски. Петронијевић (Аврам) склони Милоша да Јоксин орден да Вучићу, и Књаз, радостан што ће и Вучића једном задовољити, брже боље заповеди Јакову Живановићу, директору канцеларије, да Вучићу напише диплому и врло ласкаво писмо, у ком ће га малко прекорети неверним Томом, али све то од велике милоште, па диплому, и писмо с орденом, из Топчидера однесе у Београд, и да преда Вучићу.
Живановић о томе прича:
- Ја сам употребио све своје красноречије приволети га, да прими орден. Бадава! Два сата смо се у соби и башти разговарали. Као што се стена игра са силом ветрова, тако и овај непреколомни карактер свију мојих речи био непримчив. Бадава! Сутра дан одем опет, и дуго сам му говорио, додавши да не мора ордена придевати, док берат од Султана не дође. Он стоји при своме:
- Ја, молићу, не могу од стида, с мртва човека узимати ордена, без царског берата. Кад би то био Књаза Милоша орден, ја бих га примио и пољубио, али кад је Султанов, треба да ми се даде са султанским бератом. Ја, молићу, сојтарија бити не могу.
У овој невољи, вели Живановић, рескирам, оставим и орден и декрет на његов астал, и пођем, а он, пратећи ме до капије, рече тихо:
- Жао ми те је, што то чиниш, да страдаш. Ја ћу му сам однети и вратити, па после ће се срдити и на тебе. Него носи сам, боље је!
Живановић се врати и каже Књазу своју недаћу. Књаз плане, и збаци Вучића са службе, и одмах му заповеди да врати све дипломе које је имао на дотадашња разна звања.
Вучић је вратио све, а омраза је међу њима расла све већма.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on October 24, 2014, 11:11:55 am
Већ донекле, али не довољно, откривен животопис, не оставља ме равнодушним, па стога покушавам да пронађем и кажем овде бар још по неку ситницу из живота (и прикљученија) г. Живка Давидовића.
Српске Новине, петак, 14. јануар 1990. године.
Првоме друштву фонда Послужитељског: 60 динара г. Живко Давидовић, саветник у пензији; 50 динара Ђорђе Вајферт, индустријалац; 20 динара Народна Банка; итд...

[attachment=1]



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: vitez koja on October 24, 2014, 05:32:14 pm
Већ донекле, али не довољно, откривен животопис, не оставља ме равнодушним, па стога покушавам да пронађем и кажем овде бар још по неку ситницу из живота (и прикљученија) г. Живка Давидовића.
Српске Новине, петак, 14. јануар 1990. године.
Првоме друштву фонда Послужитељског: 60 динара г. Живко Давидовић, саветник у пензији; 50 динара Ђорђе Вајферт, индустријалац; 20 динара Народна Банка; итд...




Jason, da nisi pogresio? "Srpske novine: petak, 14.januar 1990.godine", da nije mozda 1900.g. u pitanju?


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on October 25, 2014, 08:20:29 am
Јесте Витеже. Хвала на исправци. У питању је 1900. година. Али кад сам већ ту… да мало допуним мој претходни пост.
Прво друштво фонда послужитељског, основано у Београду 1. септембра 1879. године, било је једно од 60-ак радничко-занатлијских потпорних удружења у Србији с краја XIX века. Потпорне дружине нису биле класно-борбене организације; осниване су под покровитељством режима (краља) у циљу осигурања радника-занатлија у случајевима: повреде на раду, болести, смрти, отказа, итд… Постојала су у то време у Србији и многа друга удружења и фондови намењени за помоћ (и утеху) у несрећи и беди широком кругу људи зле судбине, која су, већ према прилици и потреби, оснивана и гашена, па је  њихов  број и намену немогуће утврдити.
П.С. Приложио би г. Живко и више, да г-ђа Тана – Настасја Давидовићка, није била велика тврдица.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on October 25, 2014, 01:23:01 pm
Новине Србске, с дозволенем Правителства,
У Суботу 10. Февруарија 1834.
[attachment=1]
Иако према Књазу изузетно одан Милошев je, у то време млади кавалериски унтер-официр Давидовић, можда и не схватајући каквој се опасности излаже, одбио знак књажеског благоволенија, да се ожени лепом и богатом удовицом Маром Крушевљанин и добије султански орден њеног пок. мужа (и свог класног друга из Русије) кавалериског капетана Никодија Поповића, приде. Много касније, оженио се, такође лепотицом (али сиромашном), г-ђицом Настасјом – Таном, са којом је имао двоје деце: сина, који је рано преминуо  као студент у Швајцарској, и ћерку Софију – Соју Давидовићеву.



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 06, 2014, 01:37:26 pm
Њ. В. Франц Јозеф, аустријски цар и краљ Бохемије, сусрео се почетком јула г. 1852. у Земуну са кнезом Србије Александром Карађорђевићем. Претходно, у име кнеза, аустријског цара су у Варадину дочекали и пратили до Земуна посланици: Стеван Книћанин, војвода и командант добровољаца у Војводству Србија за време мађарске буне, помоћник попечитеља иностраних дела Алекса Јанковић и потпоручник Груја Мишковић.
У кнежевој свити били су: г.г. Стефан Стефановић, Милосав Ресавац, Стефан Миљковић, Тимотеј Кнежевић, Алекса Ненадовић, Живко Давидовић и још неколоко нижих официра. Кнез је сву своју свиту представио Његовом Величанству, које је благоизволело са сваким од њих поразговарати и позвати их на ручак. У говору на свечаном ручку код цара, Њ. В. Франц Јозеф је у своје и име целе Аустрије захвалио српском кнезу за помоћ, која је у последњем бурном времену указана Аустрији од стране добровољаца из Србије, и пожелео добре односе између српског и његовог царског правитељства.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 14, 2014, 06:46:12 pm
Шта је то што је укрстило путеве г. Станојлу Петровићу и нашем јунаку, због чега г. Станојло заслужује да буде још који пут поменут у овој причи о г. Живку Давидовићу? 

О г. Станојлу се доста зна. Један град у Србији - Петровац на Млави –  добио је име по њему. Нажалост, такође за род и отечество заслужан г. Живко Давидовић који је читав један век, у време бурних догађаја у српској повести (пуној жестоких сукоба, неочекиваних обрта, опасних замки и разноразних искушења), досегао до највиших чинова и звања – да се Кузмар није запитао: ко је био генерал Давидовић? – и поред тога што једна улица у Београду носи његово име - данас би био потпуно заборављен. Но, овде је реч о нечем сасвим другом.
Кад се године 1858 месеца децембра у народу пронела вест  о повратку Књаза Милоша у Србију, за многе, а нарочито за Г.Г. Живка и Станојла, значило је да се враћају добра стара времена. 

Србске Новине, 15. Декембра 1858. године.
Весть да є Княз Милошъ Обреновићъ замолѣнъ од народне скупштине да се опет врати на княжеско достонство, кога се бiяше одрекао, пробудила є у свему овдашнѣмъ  жительству прекомерно усхићенѣ , коме се свакiй живъ    чудити мора, и увидети како є у народу нашемъ живъ споменъ о людима, за отечество многозаслужнымъ и укоренѣна мисао за наслѣдствено достоинство княза. Све ово жительство дано-ноћно весели се; по улицама врве люди, кафане су препуне света; негде се бацаю капе къ небу, негде чашомъ  у десной руци а капомъ  подъ  пазувомъ пiє се Обреновићима у здравлѣ.
Тимъ су веселѣмъ разиграна и деца, коя веселимъ  усклицима заглушаваю воздухъ; свуда се чую гласови: Ура! да живи нашъ отацъ Милошъ! да Богъ подржи породицу Обреновића! Србiя є съ ньима срећна была и быће! Ту нема єдногъ гласа, кои бы противан быo; све є жительство тако сложно, тако одушевлѣно, да оваковоъ трогателногъ позоря iошъ ниє видела варoшъ наша. Мы поздравлюћи овай за княжество наше срећанъ догађай честитамо народной скупштини што є знала быти тако веранъ толмачъ мислй и желя народны, и народъ ће iой за то до века остати благодаранъ.

Народна скупштина одредила је г. Станојла Петровића за вођу делегације која ће отићи у Букурешт да Књазу Милошу уручи писмо, а г. Живко Давидовић, нарочито изаслани члан Совјета земаљског, опредељен је дочека Књаза у Кладову и изјави Његовој Светлости оданост и поклоњење правитељства и свега народа србског. О овом догађају биће, на прилику, још речи.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 19, 2014, 07:23:30 pm
Пo извештајима које је Јеврем Ненадовић, таст кнеза Александра Карађорђевића, добио од ухода, књаза Милоша су још августа месеца (1858) у улици Маракорнер-гасе у Бечу, посетили саветници Стефан Стефановић Тенка, Живко Давидовић и Стеван Магазиновић. Они су му лично предали писмо којим су га молили да се прими владе у Србији и да га они (саветници и народ) једва чекају. Писмо су потписали Тенка, Павле Станишић, Живко Давидовић, Стеван Магазиновић, Стојан Јовановић Лешјанин, Миљцо Трифуновић, Паун Јанковић и Илија Гарашанин. Недуго затим, књаз Милош је са сином Михаилом отпутовао у Влашку, где је на једном од својих спахилука близу Букурешта очекивао радосне вести о предузећу на коме је радио 19 година.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 21, 2014, 11:17:05 pm
Букурешт, 3.јануар 1859. Станојло Петровић уручује књазу Милошу писмо Народне Скупштине

[attachment=1]
На слици: влашки бојари, архијереји, епископ Јанићије, Михаило Барловац, Јован Илић, Станојло Петровић, књаз Милош, књаз Михаило, свита и др.

Депутацију су испред Милошевог дворца дочекали књажеви секретари Моја Гавриловић, Б. Рајовић (синовац Цветка Рајовића) и Миленко Тодосијевић, Милошев побратим, у ходнику Милошева послуга, а у првим одајама породица Јеврема Обреновића, и мноштво влашких бојара. Милош је дочекао депутацију речима:
-Добро ми дошли, браћо и синови моји!
-Живео отац отачества, - узвикнула је депутација три пута.
Затим је Станојло Петровић поздравио књаза у име народа:
-Прими, Светли Господару, поздрав од народне скупштине и свега вернога ти народа твога. Важно дело, које је народ са одушевљењем свршио, благословио је и сам Бог. Врати се Господару у благословљену земљу, која је Богом и Тобом усрећена. Народ нестрпљиво једва чека кад ће опет видети Тебе, Оца и избавитеља свога.
Милош (веома потрешен):
-Бог је тако наредио. Ја сам се увек старао о срећи народа, колико сам могао и умео, и сад молим Бога да ме укрепи и умудри да послужим своме народу. Ја немам друге породице; народ је моја породица. Сви су Срби предамном једнаки од највећег до најмањег. Стараћу се, браћо, за све вас и за сав народ мој, као што се отац стара о својој деци.

(Пошто је депутација отишла, прича се да су  влашки бојари питали Милоша: чиме је заслужио толику љубав народа, и шта би учинио да је румунски књаз, - па им је на то Милош, тобож у шали, одговорио: Српски народ ме воли зато што сам га увек бранио од насиља, а кад би постао румунски књаз, пре свега, повешао бих бојаре.)


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 21, 2014, 11:26:46 pm
[attachment=1]

11. јануара (1859.) књаз Милош се паробродом Сечени, преко Турн-Северина, довезе у Радујевац и око 9 сати ступи на српску земљу. У самом Радујевцу, за дочек Књаза, била је спремљена велика свечаност. При силаску са пароброда, Милоша су дочекали г. Живко Давидовић и г.г. епископ Герасим са два свештеника. Пошто прими хлеб и со, Књаз се прекрсти и рече:
-Хвала великоме Богу, који ми је помогао те сам земљу ову ослободио од туђег јарма, хвала му на великој помоћи његовој, мени и моме народу указаној, те се данас враћам у отачбину срећно и благословено. Молим се теби, милостиви Боже, даруј ми силе и моћи да мојим милим синовима – Србима будем прави отац.
Затим се окрене народу и поздрави га овим речима:
-Добро јутро синови моји! 
Из Радујевца, у пратњи Живка Давидовића, многочисленог света, коњаника и пешака, Милош крене у Неготин…


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 24, 2014, 10:13:16 am
Могуће је, барем док се другачије не докаже, да је на корицама књиге Von Kaisern, Konsuln und Kaufleuten, слика једне од кућа г. Живка Давидовића, државног саветника у пензији (1879. г.).

[attachment=1]
Аутор књиге Рудолф А. у одељку – Vertretungsbehörden in Serbien seit 1836 (Мисије у Србији од 1836.) – на стр. 183. пише:

Ab 1./13. Mai 1879. mietete Baron Herbert-Rathkeal das Haus des Zivko Davidovic, königlich serbischer Staatsrat in Pension, in der damaligen Fürst Milan – und späteren Köning Milan–Gasse No. 28 auf fünt Jahre bis zum 1./13 Mai 1884; sollte der Mietvertrag nicht gekünding werden, vertängerte er sich stillchweigend um en 6 Jahr. In dem House Koning Milan-Gasse 28, vormals als Terazia-Strasse bekannt, gegenüber des Hotel de Paris gelegen, var bis 1./13. November 1882. die Amtskanzlei und die Wohnung des Konsuls Adalbert Angel untergebracht.

Колико сам разумео, кућа се налазила преко пута Хотела Париз у улици Кнеза, касније Краља Милана бр.28. која се једно време звала и Теразијска ( и ул. Маршала Тита – прим. Јасон). На следећим страницама, аутор наводи да се куће г. Живка налазе на бр. 28 – 30, и да је Ц. и К. министарство спољних послова, које је кућу изнајмило, негодовало због великих трошкова преуређења зграде на бр. 28. за потребе (и прохтеве) резидента, али не наводи о којој се своти (новца) ради.
Затим, да је г. (газда) Живко најпре тражио 25 небушених цесарских дуката у злату (ungelöcherte  k. k. Ducaten in Gold) месечно за кирију, али се после k.u.k реновирања куће попишманио и затражио (и добио) 30 дуката на месец, 6 година унапред, дакле, свега 2160. (И није много ако знамо да је за ћерку Соју спремао 10. 000 дуката мираза.)


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 24, 2014, 08:58:08 pm
[attachment=1]
[attachment=2]
Особље аустроугарског конзулата у Београду у дворишту куће г. Живка Давидовића год. 1893. и 1889.
На сл. горе у средини седи конзул Stanislaus von Wysocki, и на сл. доле конзул Walter Ritter Princing von Herwalt.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on December 03, 2014, 02:51:10 pm
Исечци из књиге:Србија после париског мира, књ. 1. Свето-Андрејска скупштина 1858-1859.
Аутор: Нил Александрович Попов, стр. 187, 193, 211.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on December 06, 2014, 10:45:59 am
Прва прописно произведена пушка за српску војску набављена је у Лијежу код белгијског произвођача Огиста Франкота. Једини познати сачувани примерак тог оружја М.1856 система Мини-Франкот-Петровић, чува се у Војном музеју Србије у Београду и припадао је дивизијару Живку Давидовићу, чије име је златом тауширано на цеви.

[attachment=1]
Слика је преузета са Веб-сајта Војног музеја и испод ње пише: из збирке фабричког оружја XIX века до 1918. године, па нисам баш сигуран да ли је (на сл.) у питању пушка у горе наведеном тексту.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 27, 2015, 01:47:59 pm
24. март 1890. М. Ђ. Милићевић, Успомене.

У Давидовића нађох се опет с ђенералом К. Протићем и Спасићем. Давидовић прича постање наше редовне војске. Помиње неког Никодија Поповића из Свилајнца као првог уредника редовне војске 1836.

[attachment=1]
О Никодију Поповићу (и Мари Крушевљанин) већ је било речи. Очигледна је добра воља г. Живка према њему. Верујем да је умео да прича успомене и сећања с талентом, што је често занимљивије од историјске тачности. Јер, познато је да је прву редовну војску у Србији устројио књаз Милош, одмах после Ђакове буне (1825.), а главни командант ове војске (уписних пандура и бећара) био је кап. Дамњан Глумац, бивши аустријски официр.



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 15, 2015, 12:25:11 pm
Кад је Вучић, као сужањ, боравио у војној болници, уз кнеза Милоша се налазио као неки ађутант г. Живко Давидовић. Једно јутро почне Кнез Милош с Давидовићем овакав разговор:
- Море Давидовићу, допада ми се онај Јоца Пачић (Вучићев унук од кћери); види се некако красно момче; онај други (Алекса) сав је на деду, као какав Турчин. Јоца ме молио да може одлазити у затвор к деди, па сам му допустио, само нека свакад  јави мени…
- Добро сте учинили, Господару, одговори Давидовић.
- А знаш, море, рекне даље Милош спустивши глас: - шта ме моли Стевча (Михаиловић)?
- Не знам, Господару!
- Дошао, болан, јуче ту к мени па каже: Господару онај ћорави (Вучић) већ је мртав човек; он је већ једном ногом у гробу; него пусти га нека бар умре у својој кући.
- Бог и душа, Господару, прихвати Давидовић: - то је право казао. Вучић је био велики у Србији кад у њој није био Кнез Милош, а сада је он пао; на њега нико и не гледа. Него га пустите да вас слави историја како се нисте светили својим противницима.
- Није него мој красни, одсече се Милош: - нека њега у ладовини; лепо је њему онде!...

Доцније, вели Давидовић да је дознао да Милошу није о Вучићу нико ништа говорио, него је само хтео да искуша Давидовића: шта мисли о Вучићу.

Из књиге: Милан Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 15, 2015, 06:31:21 pm
Г. 1837. Кнез Милош, да би Србију сачувао од куге која је морила у Нишу и Видину, бејаше поставио дуж српске границе кордон од редовне војске. Командант тога кордона Ж. Д., становао је у Алексинцу.
Једнога дана путем од Параћина у Алексинац допаде чиновник кнежеве канцеларије А. Загорица с два кнежева татарина, и установи се пред станом официра Ж. Д. Домаћину, кад виде таке госте, задрхта доња вилица, и одсекоше се обе ноге до колена.

- За кога си дошао, по Богу брате, упита он Загорицу?
- Нисам за тебе, не бој се; него имаш ли што за ручак, гладан сам, одговори Загорица.
- Сад ти ја не знам ништа, рече престрављени домаћин: - бојим се глави својој, већ ми кажи, среће ти твоје, ако си дошао за мене, да гледам шта ћу од себе.
- Нисам за тебе, среће ми моје, одговори Загорица, па га узе под руку, изведе мало на страну од људи, којих се одмах бијаше скупило много, и шану му нешто на ухо.

Домаћин се умири, и брже нареди те се гостима спреми нешто за ручак. После ручка Загорица је дуго спавао, јер је, како говораше, целу прошлу ноћ провео на седлу. Спавали су и татари. Кад сунце зађе, и кад у велико ухвати мрак, Загорица са својим домаћином Ж. Д., и два своја татарина оде у авлију окружног суда. У тој авлији, у једном крају, још за дана горела је велика ватра, која се већ тада бејаше стишала, али још имаше силу жара и живих угарака. У судској авлији, близу те ватре, беху три судије окружног суда, и 4 судска пандура. Кад се Загорица саста са судијама, он прошапта с њима неколико речи, и одмах судски пандури, поред оне ватре, ископаше једну рупу на дуж као раку.

Сад из судског затвора изведоше везана човека, млада, здрава, и крупна. Приведоше га оној рупи, па у мах сасуше му у леђа четири пушке, и он се стровали у рупу. Један судија пусти за њим неке хартије, и на њега мртва, бацише пандури жара с оне ватре, те хартију изгореше. После се рупа опет засу земљом, а поврх свега премести се она ватра, да сутра тај гроб изгледа као огњиште. Извршиоци тога убиства разиђоше се, после тога, свак на своју страну, ћутећи.

Загорица је погинуо у Новом Саду за Маџарске Буне, судије су помрле, акти сагорели, и једини живи сведок, Живко Давидовић, не зна да каже: ни ко је био тај стрељани човек, нити шта је скривио?

Из књиге: Милан Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 17, 2015, 08:51:41 am
Аaрон Загорица, јурат и рентијер из Ст. Бечеја, на позив књаза Милоша, дошао је на службу у Србију 1832. године. Најпре је радио као протоколиста и регистратор прив. књ. канц. и секретар кнегиње Љубице, затим као секретар при агенцији у Влашкој, а 1. окт. 1840. Указом књаза Михаила, постављен је на место секретара Попечитељства Финансија Књажества Србије. После Вучићеве буне (1842.), лишен службе и прогнан из отечества, дошао је у Нови Сад где је радио као адвокат. У пролеће 1849. када се била распламсала Мађарска буна, и власт у Новом Саду држала влада у Пешти, Аарон Загорица се испео на торањ Алмашке цркве желећи да види битку мађарске и српске војске која се водила код Будисаве. Хонведи су га скинули са торња, а бунтовнички обрлајтнант Перцел Мор га је одмах извео пред ратни суд под оптужбом да је Србима давао знаке. Арон Загорица је по кратком поступку осуђен на смрт и обешен  на главном новосадском тргу, крај некадашњег споменика Светог тројства испред католичке цркве.
У списима новосадског Магистрата, који је сачинио сенатор Франц Цанг пише да су осуђени  Арон Загорица и Ђорђе Шилић звонима с Алмашке цркве давали знаке царској војсци о кретњу Кошутових Мађара. Шилићу је пред само погубљење стигло помиловање.
У порти Јовањске цркве на северном зиду има плоча од црвеног мрамора с овим записом:

Аарону Загорици преким судом за невиноју вјерних цару Сербов кровију жаждушчих бунтовних Мађаров, в Новом Садје, априлија 14, љета 1849, у ½  1 часа, цвјетушчаго живота лишену.
Тужна једноутробна братија јего Мојсеј, Николај и Симеун со сестроју Маријеју, љета 1854 положише сије кресноје знаменије.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 17, 2015, 09:00:20 am
Новине Србске, у суботу 28. Септемврiя 1840.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on July 28, 2015, 11:26:38 am
На сл. 1. непознатог уметника лако можемо да препознамо председника скупштине мајора Мишу Анастасијевића и митрополита Петра, али не и г. Живка Давидовића, (прекобројног) саветника, који са осталим Г.Г.саветницима стоји на левом крају позорнице.

[attachment=1]
Наиме, кад је 1857. године откривена Тенкина завера против књаза Александра (Карађорђевића), г. Живко је поднео оставку и отпуштен из Савета с пензијом, но кад је турски комесар Етем- паша помирио књаза са његовим саветницима, он је опет ступио у Савет, али преко одређеног броја.
Отварању скупштине, поред председника Мише Анастасијевића и потпреседника Стевче Михајловића, присуствовали су и књаз Александар са свитом, министри, митрополит Петар, праћен архијерејима, чланови Савета на челу са Вучићем, и посланици округа београдског, смедеревског, ужичког, ваљевског, крушевачког, ћупријског, црноречког, итд.
Књажеву беседу je читао начелник министарства иностраних дела Љубомир Петровић. По прочитању беседе Књез je изјавио да скупштину проглашава отвореном, и повукао ce y пратњи министара и свите. Чланови Савета такође су напустили седницу, пошто je било решено да саветници не могу учествовати y њеном раду, као што je бивало ранијих година. После тога, скупштина је наставила са нормалним радом (сл. 2.).

[attachment=2]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 14, 2015, 05:48:59 pm
Генерал Живко Давидовић:>Старе пријатеље чувај, а нове теци.<

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 15, 2015, 08:24:02 am
Београдске општинске новине, 1.12.1937. године.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on September 16, 2015, 12:35:04 pm
Шта је то што је укрстило путеве г. Станојлу Петровићу и нашем јунаку, због чега г. Станојло заслужује да буде још који пут поменут у овој причи о г. Живку Давидовићу? 

О г. Станојлу се доста зна. Један град у Србији - Петровац на Млави –  добио је име по њему. Нажалост, такође за род и отечество заслужан г. Живко Давидовић који је читав један век, у време бурних догађаја у српској повести...
[attachment=1]
Село Давидовац у Крајини (код Кладова), до 25. фебруара 1899. године звало се Џеџерац, када му је указом измењено име. Нови назив је добило по Живку Давидовићу, бивш. начелнику окр. крајинског.



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on October 01, 2015, 01:56:44 pm
Полицијски гласник, бр. 51.
У Београду, субота 13. децембра 1903.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on December 17, 2015, 09:37:37 am
У једном извештају од 25. августа 1871. године, забележено је, да је тадашњи попечитељ финансија, Панта Јовановић, као надлежан са својим економским одељењем, претписом од 5-тога мес. ЕБр. 2691 наименовао комисију у том циљу, да истражи узроке, због којих се јављају штетне поплаве код нас, и да одреди мере, које би требала влада да предузме, те да се те појаве отклоне или штете ублаже. Председник тој комисији био је г. Живко Давидовић. 
Извештај, који је поднела комисија, тако је исцрпно и прегледно обрадио ову тему, да је нарочити одбор Српског Пољопривредног Друштва, састављен 1903. године да већа о сузбијању штета од поплава, са признањем и похвалом изразио, да су у томе 'веома поучном извештају изложене чињенице тако складно и исцрпно, да немамо потребе то понављати', само моле Управу Друштва да њихов извештај сматра као допуну тога. Даље се о томе вели: 'само ћемо унеколико допунити излагање из 1871. год. с обзиром на накнадно стечено искуство'.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on February 18, 2016, 11:30:20 am
Много касније, оженио се, такође лепотицом (али сиромашном), г-ђицом Настасјом – Таном.
Ово је нетачно. Наиме, Госпођица Тана (Настасија) била је ћерка Стевана Стојановића, државног саветника, једног од најбогатијих људи у Србији у доба књаза Милоша. Сиромашан је био г. Живко Давидовић. У броју 34. листа 'Тежак' од 1. децембра 1903. године, пише: 
'Бистре памети, вредан и снажан, притом отворен и слободан умео се Давидовић наћи у свакој прилици и сваком послу који му је повераван. Он се богато оженио, а притом штедљив и умешан умножавао је своје имање паметном куповином непокретности. Много је пазио да не троши за оно што не мора бити. Ова му се страна у животу рђаво оцењивала, али кад се све узме у оцену код овог особењака, наћи ће се да је тој његовој штедњи, која је граничила на тврдичење, узрок његов велики страх од сиротиње у којој је поникао'.

О Давидовићевим купопродајним пословима везаним за некретнине говори и Милан Ђ. Милићевић у 'Успоменама':
'На парастосу генералу Новоселу, Живко Давидовић поседе дуже причајући ми како Енглези купују овде земље, и како их скупо плаћају. За Симића мајур дао му је неки Макензија 4.800 дуката а  за један плац, за које је он 1850. дао 100 дуката и од тога доба није вели имао никаква прихода од њега, дали су 700 дуката'.




Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 19, 2016, 12:21:46 pm
Госпођица Тана (Настасија) била је ћерка Стевана Стојановића, државног саветника, једног од најбогатијих људи у Србији у доба књаза Милоша.
Стеван Стојановић, рођен је 1792. у селу Трњанима у Стигу, на десној страни реке Млаве. Још за младости преселио се у Пожаревац и отворио дућан; а пошто се прилично обогатио, трговао је свињама. Као богати трговац познавао се са кнезом Милошем, који га је 1829. поставио за члана пожаревачкога суда. На том положају био је неколико година. (Пожаревачки суд је основан, као први нахијски суд у Србији, 7. маја 1821. године, под називом Совјет пожаревачки, од стране кнеза Милоша Обреновића. При установљењу суда Милош је прописао да судије стално пребивају у месту где су опредељени да буду 'честни и поштени' и у судским пословима 'колико толико вешти'. Прописао је и да имају 'пристојну собу' за канцеларију, писара, печат и да 'држе тефтер дела'.)

Кад се у селу Божевцу нека жена, код жива мужа, спанђа с неким бећарем, па, с овим у друштву, убије свога венчанога човека, сељаци се узбуне, ухвате убице, вежу их, и одведу суду у Пожаревац. Суд пресуди да се убију и бећар и жена; ствар оде народном суду, и он ту пресуду одобри. Оде кнезу Милошу, а он је измени у толико, што је жени – која је имала шесторо ситне деце – опростио живот да ту децу гледа, а бећар да се убије. Пресуда се пошаље млавском капетану Миловану Кукићу да је изврши у самом селу Божевцу, пред сељацима, које треба сабрати да виде погибију кривчеву. Капетан скупи сељаке, и пред њима почне читати пресуду, а кад дође до речи 'да се из пушака убије', сељаци оспу огањ и убију и жену и човека, мада је кнежева милост жени поклонила живот. Ово се још тај дан дозна у Пожаревцу. Кнез плане на такву самовољу, и заповеди:
- Село Божевац да се спали све; једна кошара да не остане усправно! Издавши заповест, узјаше коња и оде у Крагујевац.

Ко сад да дигне руку, и да гурне угарак у највеће село у Млави? А ко опет сме не извршити заповести кнежеве? Сељаци стану молити кнезове у суду, да умилостиве Господара да поштеди село, али нико од кнезова, тога ради, није смео Милошу на очи да изиђе. Најпосле, сви се окрену Стевану, и он пристане; седне на поштанске коње и, за ноћ, стигне у Крагујевац. Изиђе пред Кнеза; издржи његову прву ватру, али му разјасни како нису крива нејака деца, жене и старци, за неколико на зло брзих људи, а можда и несмотреност старешинску. Кнез опрости селу, Кукића отера с капетаније, а Стевана извади из суда, и постави за капетана Млави...

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 22, 2016, 01:39:26 pm
Када је Кнез Милош почео да заводи редовну војску први официри стигли су из Русије. На једнога официра било је много жалби, па је Милош послао Стевана да то испита и да му јави шта је и како је. Стеван дође официру Русу и каже му да жели уписати се у солдате. Рус, видећи Стевана, малена растом, а у народном оделу, рекне:
- Одлази! Ти си мужик! Ниси ни за добошара!
- Али мене је послао кнез Милош да ме примиш.
- Ако те је послао Кнез, примићу те, али ћеш сам побећи други дан.
Стеван, кад све огледа, оде Милошу, и каже да је тај човек 'мало ћанут', да солдате не учи егзерциру, него их само мучи, јер то његовом ћефу годи. Кнез најури руског официра без плате, који се, сазнавши ко му је био комесар, вајкао:
- Ах прокљати мужик. Kак он мења надул?


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 23, 2016, 10:32:30 am
Као капетан, Стеван Стојановић се одликовао особитом старошћу о својој дужности. Никада није сељака ударио ни опсовао, а то је била општа одлика у свих старешина његовог доба. Бивало је да старешине који су, дошавши домаћину на конак, тражили да им се за вечеру закоље ороз, па да га газда надува, као што се надува јагње или јаре, и да га одере, па тек, тако одеран, да им се испече за вечеру. Или, кад им се изнесу проја и погача за јело, па им ни једна не буде по вољи, онда су бацали најпре проју па, за њом, погачу, смејући се и вичући: Беж пројо, узјаха те погача! С оваких самовољства, дизале су читаве буне против старешина и њихових пандура, које су стајале много жртава. Стеван, идући по срезу ради званичног посла, носио је и пио своје вино; није заповедао да му се готови ручак или вечера, и, осим воћа, ако би му ко донео, ништа ни од кога никада није хтео примити.

Када је 1833. Тимочка крајина поново постала део кнежевине Србије кнез Милош га је поставио за команданта Тимочке крајине. 1834. постао је тимочки велики сердар, са командом над више капетана источне Србије. (Србија је имала тада само 5 сердарстава.) Спадао је међу најоданије кнежеве официре, јер се приликом Милетине буне Кнез поуздавао највише у њега и свога брата Јована Обреновића. На положају тимочкога великога сердара задржао се до 1839, када је постао члан Државнога савета.

У време кад је Стеван био командант Тимочке крајине г. Живко је унапређен у чин полукапетана и постављен за помоћника начелника окр. крајинског. Обојица су били са службом у Неготину. Нема сумње да је г. Живко, загледавши се у девојку, здраву и ваљану (и богату), често с вечери одлазио на посело у кући г. Стевана, и, у часу кад је опазио да има добра изгледа, испросио руку г-ђице Настасије Стојановић, кћери свога команданта. Отац доиста није могао поверити своју ћерку племенитијем човеку, него што је био г. Живко Давидовић. Ми у ту приповетку, и без доказа, можемо веровати.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 31, 2016, 11:31:33 am
Стеван је у Крајини живео и управљао онако као што је живео и радио у Млави. Као државни саветник надзирао је поште, које су тек тада биле уведене. Његови извештаји о повереним му пословима служе на част и њему и његовим писарима. И након промене династије 1842. потврђен је као члан Државнога савета.
Одликовао се и тиме, што је међу нашим старим неписменим старешинама, своју децу марљиво школовао. Син његов Милан слушао је права у Паризу. Зла је срећа хтела да је тамо и кости оставио. Отац његов дигне се чак у Париз, на гроб своме сину, и постави му белег по српском обичају. Том приликом прелазио је у Енглеску, и свраћао у многе градове средње Европе.
Иако је био неписмен изабран је за почаснога члана Друштва српске словесности.
Стеван Стојановић био је човек омален, плав, малих брчића, због чега је прозван Ћоса. Преминуо је 1/13. јула 1855. у Београду, и укопан код Маркове цркве у Палилули.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on January 24, 2017, 09:25:34 am
Гробница (за) Живка Давидовића

Колико је примера у Београду, на Новом гробљу, да су људи још за живота спремили себи вечну кућу и купили гробницу за вечити мир, али су се у томе јако преварили. Њихови рођаци-наследници, кад упропасте своју заоставштину, продају за скупе паре гробницу и споменике, а умрле преносе у обичан гроб или у општу костурницу, тако да се некима ни име не зна. Било је случајева да се један споменик преко ноћи нађе на неком другом гробу са другим натписом имена и другом сликом. То је највеће непоштовање према мртвима.
Тако је продата гробница и надгробни споменик у којој је почивао Димитрије Стефановић, трг. из Београда, са својом женом. Њихов незаслужни син, који је све наслеђено имање упропастио, дошао је на замисао да прода гробницу свога оца и своје мајке, а њих сахрани у обичне гробове. Тако је исто продата и гробница Живка Давидовића, бив. држ. саветника, као и многе друге.

(Београдске општинске новине, јули – август, 1937. године.)



Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on April 10, 2017, 11:35:09 am
Прилог за биографску грађу г. Живка Давидовића.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on June 22, 2017, 09:56:20 am
Генерал Живко Давидовић, Член Државног Совета (преглед)


9. Декембра 1855. На представљење Совета од 15. Марта 1855. године, Њ. Књажеска Светлост Александар Карађорђевић благоизволела је височајшим Указом својим  В.Н. 563. I Ађутанта свога, Г. Полковника, Кавалера Живка Давидовића, Членом Совета милостивејше поставити. (Новине Србске)

15. Октобера 1857. Шест членова Совета гг. Лазар Арсенијевић, Живко Давидовић, Стефан Магазиновић, Јован Вељковић, и Гаврил Јеремић, поднели су Њ. Књажеској Светлости на своја званија оставке, молећи да се од дужности разреше и у стање покоја с припадајућом пензиом поставе.
Светлиј књаз благоизволео је све те оставке примити и речена лица под 13 ов. м. од дужности разрешити, препоручивши Совету, да о предмету пензије, која се истим лицима, по постојећем о томе закону, одредити има, да реши и то решење највишем месту поднесе. ГГ. Давидовић и Јеремић добише по годинама службе, око 1300 талира сваки. (Новине Србске)

29. март. 1858. По предложенију савета у пензији налазећи се чланови савета указом књажеским од данашњег дана воспостављени су у своја звања. За шестог пензионера Г. Живка Давидовића нема празно место. Г. Живко је ступио у савет преко одређеног броја. (Новине Србске)

Заседаније Совета држато 1. Априла 1858. год. у Зданију Совета у Београду. По закључењу савета одобрено је књажевским решењем, да пенз. члан савета г. Живко Давидовић вуче као и советници 2000 талира плате, са тим, да се он опет постави на своје званије у савету чим се прво саветничко место упразни. (Записи Јеврема Грујића)

Недеља 13. Априла. Јуче је комисија довршила пројект к Устројенију Совета. Живко Давидовић остаје прекобројни (18) саветник. Давидовић, Јеремић и Вељковић траже паре за које су као пензионери били закинути. (Записи Јеврема Грујића)

Народна Скупштина. Састанак четрдесет-петиј од 29. Јануара 1859. Смењени су стари и објављена Листа новопостављених саветника: 1. Димитрије Црнобарац, 2. Филип Христић, 3. Стева Магазиновић, 4. Баталака, 5. Гаја Јеремић, 6. Лешјанин, 7. Јовица Николајевић, 8. Голуб Петровић, 9. Стаменковић, 10. Јова Илић, 11. Тешман, и шест места да остану засад празни. (Записи Јеврема Грујића)

Петак, 30. Јануара на Три Јерарха. Млоги буду незадовољни с јучерашњим бирањем советника од окружја. А кад неки на то и синоћ одма  а особито од јутрос, као Живко Давидовић, у време Тенкине завере у октобру 1857. пензионирани, а у време Етем-пашино учињенога изравнања у Априлу 1858, 'воспостављени прекобројни советник', који сад није био изабран, у београдском као и нашем и његовом окружију, стану говорити Књазу (Милошу), како је то зло, што је остављено да Скупштина кандидира советнике, и 'шта онда Књазу остаје', Књаз јутрос рано зовне Милована Јанковића и заповеди му да јави у Скупштину: да су они криво разумели и да Књаз није мислио, да они изаберу советнике, но да одреде неке за комисију, која треба да остане да доврши скупштинске послове.  (Записи Јеврема Грујића)

У Београду, 5. Фебруара 1859. Изађе у суботу 31. Јануара указ за советнике. Његова је Светлост књаз-владалац наш Милош Обреновић I за преседатеље совету земаљском поставио г. Стевчу Михајловића, а за чланове гг. Стојана Јовановића, Илију Новаковића, Живка Давидовића, Јовицу Николајевића, Андрију Стаменковића, Станојла Петровића, Данила Стефановића, Марка Дабића, Стевана Миљковића, и Матију Црвеног Симића, кои су данас положили прописану заклетву, као што су је и ново наименовани гг. попечитељи положили још 2. ов. мес. (Новине Србске)


П.С. У Календару са шематизмом Србскога Књажества за годину 1860., г. Живко Давидовић брисан је из списка саветника. Вероватно је почетком године дао оставку.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 14, 2018, 09:32:38 am
Указ да се село Џеџерац у срезу кључком округа крајинског од 25. фебруара 1899. год. зове Давидовац.
('Српске Новине' бр. 50. од 5. марта 1899. године.)

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 16, 2018, 11:51:16 am
Садржај огласа о четрдесетодневном парастосу пок. Јелисавете, ћерке пок. Живка Давидовића, пуковника и државног саветника, који је објављен 9. jула 1918. год. у 'Београдским новинама', доводи у сумњу мишљење, да је г. Живко имао чин генерала.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: dzumba on November 17, 2018, 07:41:51 pm
А зашто у овој читуљи пише да је Живко пуковник, а не генерал?


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 18, 2018, 10:16:46 am
Чин генерала установио је књаз Милош 1837. године и у ово звање произвео је своју браћу Јеврема и Јована а затим и Стефана Стефановића – Тенку. У време прве владавине његовог сина, књаза Михаила, помињу се још тројица генерала: Иван Даниловић, начелник Гарнизоне војске; Ђорђе Протић, попечитељ иностраних дела и књажев представник; и Милета Радојковић, члан Књажеско-србског Совјета.
Књаз Александар Карађорђевић укинуо је генералски чин. За гушење Катанске буне Томa Вучић произведен je у чин војводе и добио је титулу превасходителства. Александар је произвео у чин војводе и Стефана Книћанина, који је 'на бојном пољу имену и оружију србском лепо име придобио'.
За време друге владавине Милошa и Михаила чин генералa добио је Стевча Михаиловић, а Законом о устројству војске (1864) генералски чин је укинут.
Доцније, када је Закон измењен, први генерал српске војске постао је Милоје Блазнавац, а након њега у чин генерала произведено је још пет официра, учесника у Српско-турском рату: Франтишек Зах, Ранко Алимпић, Јован Белимарковић, Милојко Лешјанин и Коста Протић. Законом је уведено и звање почасног генерала (Павле Шафарик, Јован Драгашевић, Иполит Монден, Ђорђе Катарџија и др.), али, oсим у наслову ове теме, не постоји ни један податак, да је и Живко Давидовић постао носиоц овог звања.  


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on November 18, 2018, 10:32:15 am
Sa sajta Vojnog muzeja. Link postavljen na prvoj strani teme.

Quote
Период XIX века је за Србију време ослободилачких ратова и борбе за независност на путу ка стварању модерне државе. После стицања вазалне аутономије 1830, Србија је добила право да легално набавља оружје за "неопходне" трупе.  Оружје је набављано углавном из Русије и Аустрије. Прва регуларна пушка произведена за српску војску набављена је у Лијежу код белгијског произвођача Огиста Франкота. Једини нама познати, комплетно сачувани примерак тог оружја М.1856, система Мини-Франкот-Петровић, чува се у Војном музеју и припадао је дивизијару Живку Давидовићу, чије име је златом тауширано на цеви.

I nesto sa drugog foruma gde se pominje i ova tema. Verovatno je Jason dobar deo ovih podataka vec postavio.

Quote
- Генерал Живко Давидовић, рођен је у селу Вреоци код Лазаревца, око 1810 године
- основну школу завршио је у родном месту
- 1830. године уписао се као кадет прве официрске школе у Пожаревцу
- четири године касније, 1834. промовисан je у чин прапоршика
- од 1834 – 1839. г. био је у гарди Књаза Милоша
- 16. марта 1839. године, унапређен је у чин полукапетана и постављен за помоћника начелника окр. Црноречког. /Указ Књаза Милоша Обреновића В.No 864. 16. март 1839. Новине Србске, 1. април 1839./
- 11. децембра 1840. био је цели капетан и начелник окр. Црноречког када је унапређен у чин мајора. /Указ Књаза Михајла М. Обреновића пр. г. П. No 4892. 11. децембар 1840. Новине Србске, 4. јануар 1841./ сл. давидовић 4.
- 5. фебруара 1843. произведен је у чин подполковника и постављен на дужност нач. окр. Крајинског и у исто време за нач. среза Крајинског. /Указ Књаза Александра Карађорђевића В.No 104. oд 5. фебруар 1843. Новине Србске, 17. фебруар 1843.
-30. марта 1845. године, постављен је за Начелника Главног Штаба војске Кнежевине Србије. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В.No 527. oд 30. Марта 1845. Новине Србске, 7. априла1845./ сл. давидовић 1.
-22. маја 1855. као изасланик и први ађутант Књаза А. Карађорђевића присуствовао је у Панчеву парастосу пок. војводи Стевану Книћанину, команданту добровољаца у Српском Војводству. /Србске Новине, 28. мај 1855./ (Стеван Книћанин је 1840. био начелник Смедеревског округа у исто време када је и мајор Ж. Давидовић био начелник окр. Црноречког.)
-15. марта 1855. наименован је за чл. Државног Савета. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В. No 563 од 15. марта 1855. Новине Србске, 9. децембар 1855./ сл. давидовић 3.
-1875. године, подигао је цркву посвећену Покрову Пресвете Богородице у селу Вреоци?


Prema recima paroha hrama Pokrova Presvete Bogorodice u selu Vreoci, general Živko Davidović ne nalazi na spisku dobrotvora u Letopisu istoimene crkve. Da li je ime izostavljeno namerno ili slučajno? Ako je g. Davidović bio potstaknut iskrenom pobožnošću i brigom kako da spase svoju dušu, a ne stvarima taštine, mode i dostoj(anstve)nog pretstavljanja, onda je razumljiva želja glavnog darodavca -da ostane nepoznat.
Međutim, ime g. Davidovića, njegove supruge Tane i ćerke Sofije, često se nalazi u Novinama Srpskim na spiskovima izdašnih priložnika raznih fondova. Bio je veliki darodavac, ali (izgleda) nedovoljno da bi ušao u Panteon srpskih narodnih dobrotvora.





2. мај 1904. године.
Живко Давидовић, - Политика, број 110, стр. 3.
Белешка - некролог.




Орден Милоша Великог установио је 11. децембра 1898. године краљ Александар Први Обреновић, на спомен обележавања четири деценије од Светоандрејске скупштине, када је Скупштина Александру Карађорђевићу одузела мандат кнеза и предала га Милошу Обреновићу. Имао је највиши ранг међу одликовањима Краљевине Србије до повратка Карађорђевића 1903...kada je ukazom Kralja Petra I Karadjordjevica ukinut. Њиме су, углавном, на дан рођења, затим годишњицу венчања краљице Драгиње (23. јули), или пошто је објављено њено благословено стање, уместо лица нарочито заслужних за услуге Краљу и Отаџбини, одликоване одане слуге режима и Драгине удворице.
Као средство за стицање наклоности према краљевском пару и популисање Драге, ордење (и разна др.признања и помиловања) су, међутим, повремено добијали и други добронамерни и часни људи, какав је верујем био г. Живко Давидовић, који је у то време имао 95 година.
Данас, овај веома редак орден, представља једно од историјски највреднијих српских одликовања (цена је око 20. 000 евра), а колекционари га сматрају, поред руског св. Андреја и Белог орла, најлепшим орденом Европе.

Ovde pise da mu se cerka zvala Sofija tako da je ona citulja mozda cerki nekog drugog Zivka Davidovica.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 18, 2018, 12:24:20 pm
Текст објављен у другом форуму преписан је с оригинала објављеног на Палуби. Затим, према подацима из службеног гласила (Новине Србске), једини дивизијар (генерал-дивизионер) у кнежевини/краљевини Србији био је Јеврем Обреновић. Податак на сајту Војног музеја, по свој прилици, не одговара истини. Тачно је, међутим, да су постојала двојица људи имена Живко Давидовић. Први, мајор Живко Давидовић, председник у крагујевачком окружном суду, преминуо је у Крагујевцу 1842. године. Дакле, једино је спорно, да ли се Соја, ћерка пуковника и државног саветника Живка Давидовића, звала Софија или Јелисавета.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: Kuzma® on November 18, 2018, 12:47:36 pm
Текст објављен у другом форуму преписан је с оригинала објављеног на Палуби.

Ocigledno da nisam pazljivo pratio na casu.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: dzumba on November 19, 2018, 09:08:38 pm
Где је сахрањен Живко Давидовић? На Новом гробљу у Београду? Ако јесте, зна ли се парцела где је гробница. На сајту Новог гробља га нема међу знаменитим личностима. Можда је сахрањен на Топчидерском гробљу?


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on November 19, 2018, 10:03:34 pm
Гробница (за) Живка Давидовића

Колико је примера у Београду, на Новом гробљу, да су људи још за живота спремили себи вечну кућу и купили гробницу за вечити мир, али су се у томе јако преварили. Њихови рођаци-наследници, кад упропасте своју заоставштину, продају за скупе паре гробницу и споменике, а умрле преносе у обичан гроб или у општу костурницу, тако да се некима ни име не зна. Било је случајева да се један споменик преко ноћи нађе на неком другом гробу са другим натписом имена и другом сликом. То је највеће непоштовање према мртвима.
Тако је продата гробница и надгробни споменик у којој је почивао Димитрије Стефановић, трг. из Београда, са својом женом. Њихов незаслужни син, који је све наслеђено имање упропастио, дошао је на замисао да прода гробницу свога оца и своје мајке, а њих сахрани у обичне гробове. Тако је исто продата и гробница Живка Давидовића, бив. држ. саветника, као и многе друге.

(Београдске општинске новине, јули – август, 1937. године.)




Title: Re: General Živko Davidović
Post by: dzumba on November 19, 2018, 10:09:14 pm
Па ако су пребачени у "обичне" гробнице мора да постоји неки податак о томе, односно запис у архивама гробља.


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on December 09, 2018, 10:11:21 am
Казивања Живка Давидовића (прибележио: М. Милићевић)
Kнез Милош је веома пазио Арсу Андрејевића и готово га никад није пуштао од себе. Једном лицем на Божић, добивши од Кнеза допуштење, Арса је журио својој кући на ручак. На ћуприји испод конака сретнувши официра Живка Давидовића, он се радосно похвали:
- Ее, синовче! Пусти ме Господар да данас ручам код своје куће, баш му хвала.
Још док је он то говорио, дотрчи за њим кападахија вичући:
- Арсо, вратите се; зове вас Господар.
- Еј весела моја џого! (тако је Арса шаљиво звао своју жену) и данас ћеш опет ручати без мене!

(За време Вучићеве буне Арса је био уз кнеза Михаила. Хтело се преговарати с бунтовницима, и он са два пратиоца пође ка Вучићу носећи му кнежеву поруку. Пришавши к реци Лепеници близу оне мале ћуприје која води ка старој цркви, Арса наиђе на бунтовничку стражу, и ту га татар-Богдан, старешина те страже убије. Главу Арсину одсекао је Панта из Вињишта, и однео у бунтовнички логор, а тело је укопано код крагујевачке цркве.
Богдан и Арса су се побратимили 1839. г. другог понедеоника по Воскрсенију код неког записа у околини Београда. Ту су се пред родбином и пријатељима заклели да ако један од њих погине, неће остати без замене. О смрти Арсиној сам је татар-Богдан казао ово:
- Ја сам са Арсом био ортак и побратим, и волео сам га као брата; али је Вучић био дигао буну на кнеза Михаила, и ја сам био са Вучићем а Арса са Кнезом. Арса је хтео да уђе у наш логор, а ја сам имао заповест да не пуштам никога. Зато му викнем да стане. Он не хте. Ја помислим да у буни добија онај чија пушка прва пукне, па потегох и убих га на место, а право да кажем, и сада ми га је жао…
После тога, глава је Арсина нађена у касарни у некој фуруни, и Арсина жена Смиљана сахранила ју је код тела.)


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on January 01, 2019, 03:31:16 pm
Главу Арсину одсекао је Панта из Вињишта, и однео у бунтовнички логор, а тело је укопано код крагујевачке цркве.
Вињиште је село недалеко од Крагујевца, а Панта је за прво време био пандур код књаза Милоша; доцније, пристао је уз Тому Вучића и постао познат и поштован по премлаћивању Обреновићеваца (у 'преткривичном поступку'), нарочито год. 1839/42/44.  Неки су бунтовници Пантину ћорбатлу преболели, неки остали богаљи целог века, неки су под бојем и душу испустили (Бог да им душу прости); а било је и оних, који су од тешких удараца памећу померили и након пуштања из апса, ишли по саборима и вашарима, проповедајући скори повратак Милошев у Србију.
Но, једна епизода из успомена Николе Христића, деловође Преког суда (1844), открива нам како је и Панта коначно награисао. Наиме, Пантелију Ћуковића из Бањана, трговаца, Преки је суд осудио на доживотну робију због тога што га је крајем августа 1844. извесни Панта Ковић у Руми врбовао да учествује у (катанској) буни, а он то није пријавио властима. Ђурковићу је, када је спроведен у притвор (обор), Панта из Вињишта одузео сребрни сат и присвојио га, а Вучић, чувши то, наредио је момцима да Панту избатинају и отерају из логора.
Панту из Вињишта помиње и Стевча Михаиловић у својим 'Мемоарима', где каже: 'Кад је књаз Милош, вративши се у Србију, и 1859. дошао у своју стару престоницу Крагујевац, и са доксата двора поздравио скупљени народ, назвавши их 'синовима' својим, а означивши себе 'оцем' свију њих, позвав све: да као браћа живе у слози и љубави, онда је један од многих бијених 1939. и 1842. гласно узвикнуо: 'Јеси, Господару, ти наш отац и ми твоји синови, ал Панта из Вињишта, неће никад бити мој брат.'


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on February 13, 2019, 12:11:34 pm
Прилог за биографску грађу г. Живка Давидовића.
[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on February 18, 2019, 12:30:05 pm
Године 1837 појави се врућица у војсци у Крагујевцу. Свако јутро јављано је Кнезу Милошу да је умрло по 5, 6 и 7 момака.
   — Ама, ружим те по матери, видиш ли ти, да ће ти момци сви да помру? рекне једно јутро Кнез Милош старешини војске, Живку Давидовићу, кад му је јављено какво је здравље у касарни.
   – Господару, одговори Давидовић: - сви су доктори тамо; чини се што се год може, али ето болест не попушта.
   – Море, очи отварајте и ти и доктори! Народ је мени ту децу дао, а не да их копам у крагујевачко гробље!
   – Слушам, Господару!
Сутра дан – рапорт као и јуче; разговор – као и јуче…
   - Ама хоће ли то једном престати? упита Кнез.
   – Не знам. Господару.
   – Зар баш никаква лека не знају доктори?
   – Вера и Бог, Господару, они се труде и трче, али не помаже.
   – Чујеш море, рећи ће Кнез спустивши глас, као да од некога крије: - и доктори су људи; не могу ни они знати све. Него очисти у болници једну собу, узми неколико великих корита, набави доста лужених кошуља, и живога сирћета. Све то нека је готово. Ја сам поручио да из Рудника дођу три четири жене, које су врло веште око болесника. Оне болеснике мећу на пару, купају их; и онда обуку на њих кошуљу коју најпре умоче у живо сирће. То врло помаже. Чиниш 'волико, наши су се стари тако лечили, па – да Бог помаже!!
   – Слушам, Господару.
Сутра дан је све било урађено како је Кнез заповедио. Али ево долази доктор Пацек, и кад види да у соби нема болесника него корита, кошуље и сирће, упита:
   - Шта је то?
Кажу му кнежеву заповест. Доктор се дрну. Одмах оде начелнику Давидовићу, и рекне:
   - Молим вас, Господине, ево мога пасоша, идите овога часа Кнезу Милошу, нека ми пасош потпише. Ја још данас одлазим одавде. С бабама ја нисам докторију учио; не ћу с њима ни да лечим…
Давидовић отиде Кнезу и каже му шта вели доктор Пацек. Милош дуго хода по ходнику, па ће најпосле јекнути:
   - А јаој мени, јадан ти сам! Назваше ме курјаком, као да давим људе; назваше ме тирјаном што се бога не боји и људи не стиди, а мал' би било да сад распишем да се сви немечкари протерају из ове земље!... Ето, по матери га његовој! Сам не једе а не да другом. Он не помаже, а баби не да окупати болесника! Ништа море, ништа: баци корита, склони кошуље и сирће; ја ћу послати татарина да жене видарице и не долазе… А солдати? Шта им да Бог!...
За тим заповеди те се војници дигну из касарне и разместе по кућама. И ко је год хтео да иде кући – пуштен је. Касарна се сва из нова олепи и окречи. И тако помор преста у касарни, али се разнесе у народ.

М. Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on February 04, 2020, 08:00:03 pm
Ктиторски натпис изнад улаза у цркву Покрова Св. Богородице у Вреоцима. Натпис овај стави ради вечне успомене протојереј Срећко Остојић парох вреочки.

[attachment=1]


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on March 10, 2020, 09:34:05 am
Године 1896. у издању штампарије Петра К. Танасковића објављена књига Славе и имена свечара у Београду за 1895. г. У књизи се именују 11 свечара (породица), који славе  св. Игњатија Богоносца. Између осталих, помиње се и породица Живка Давидовића, саветника у пензији. Судећи по реткој крсној слави, даље порекло ових породица (дакле и Ж. Давидовића), несумњиво је од Малешеваца, веома старог и разгранатог српског рода који слави Игњатијевдан (пада се на посни дан 20. децембра / 2. јануара по ст. к.).


Title: Re: General Živko Davidović
Post by: JASON on May 18, 2020, 09:25:17 am
'Новине Србске', 14. јун 1839.

[attachment=1]