PALUBA

Pojam merenja vremena

Čoveka kroz život prati biološko, socijalno i kalendarsko vreme. Biološko vreme ili biološki uzrast čoveka određen je stepenom udaljenosti njegovog organizma od momenta rađanja. Ono je vremenski omeđeno i konačno. Sociološko vreme je period za koji je čovek stekao određeni položaj na hijerarhijskoj lestvici u društvenom okruženju u kome živi i radi.

Kalendarsko vreme je određeno društvenom konvencijom, a čine ga uglavnom ravnomerno izdeljene vremenske jedinice( dani, sedmice, meseci, godine, stoleća) u međusbno utvrđenoj vezi koja se izražava
brojem. U kalendarsko vreme odredjujemo prošle, smeštamo sadašnje i planiramo buduće događaje, na osnovu realnih doživljaja pamćenja, opažanja i predviđanja.

Kad posmatramo generalno vreme, ono je svetu nastanka naseg zivota delovalo kao ukorenjena stvar u vecno kruznom kretanju u kome se sve neprekidno ponavljalo. Istorijski razvoj u danasnjem smislu se do tada nije mogao ni uociti.Nije bilo odredjene granice izmedju proslosti, sadasnjosti I buducnosti. To je bilo vreme koje je stvorio covek, koji se nije bio oslobodio mena prirode i godisnjih doba, vec mu je svest bila cvrsto ukorenjana u njihovom toku. To je bio svet ciji je ritam bio cvrsto ukorenjen u njihovom toku. To je bio svet ciji je ritam bio polagan i opusten, gde nista nije moglo brze da se krece, od onoga kako se krece I u kome zurba jednostavno nije postojala! Jednostavno, vreme nije imalo svoju vrednost.

Pitanje je gde je stvoreno “novo” vreme?
Istoricar Dejvid Landis, u svojoj knjizi Revolution in Time, smatra da je vreme nastalo u srednjovekovnim manastirima.
[attachment=1]
Za razliku od religije kakva je islam, hriscanski autoriteti su preporucivali molitvu, ne samo ujutro i sumrak, vec I na treci, sesti I deveti dan. To je zahtevalo merenje vremena nezavisno od prirodnog vremena od 24 sata, pa se javila potreba za satom. Francuski istoricar Zak le Gofa smatra da se taj razvoj dogodio u srednjevekovnom gradu.
[attachment=2]
Stanovnici grada, za razliku od seljaka i veleposednika, mogli su da se u svom radu udalje od prirode I s njom postupaju kao s objektom. Za trgovca I poslovnog coveka vreme je bilo jako znacajno I on ga je posmatrao kao nesto sto je kupovao i prodavao i cime je slobodno raspolagao, I to u sukobu sa crkvom koja je smatrala da je pozajmljivanje novca uz interes greh, jer je kamata trgovina sa vremenom, a vreme pripada samo Bogu.

I tada u XIV veku pojavili su se prvi (mehanicki) satovi. Medjutim ti satovi su bili jako veliki, bili su sve drugo a najmanje tacni, a system doteriravanja je varirao pa skoro svako mesto imalo svoje lokalno vreme! Sedamnaesti vek je bilo doba velikih dostignuca na podrucju merenja vremena. Iz tog doba nastale su dve novosti koje pripadaju oblasti obicnog zivota, a koje su uveliko preoblikovale upravo nas zivot. Prva je uvodjenje minitne kazaljke na satu, a druga je da se u isto vreme rasirio obicaj da se sa sobom nosi sat. Ljudsko vreme se vise nije merilo danima nego satima, minutima, sekundama. Ljudi su vec u 14.veku poceli sat da dele na sezdeset minuta, ali tek tada (17.vek) ta podela je postala stvarna i smislena. Stvarnost je pocela da se “reze’ na sve finije delove vremena. Kao deo civilizovanja I disciplinovanja Evrope vlasti su pocele, malo milom I mnogo silom, da uce sve, od radnika do visokih cinovnika, da rade u odredjeno vreme I da budu tacni. Vreme vise nije bilo ciklicno vec linearno. Vreme jednog coveka postalo je njegova najdragocenija imovina. Prolaznost vremena postala je sve jasnija. Za naucnike sat je postao model kako ceo svemir funkcionise, I bio je po njima najvaznija masina novog vremena. Sa industrijalizacijom sat je dobio ogromnu vaznost, a mlitava sporost starog sveta je proterana.
Dalji razvoj drustva je isao od vremena koje je bilo ciklicno, prirodno I konkretno ka linearnom, mehanickom I potpuno apstraktnom vremenu.

Covek se oslobodio promenjivih cudi prirode, ali samo da bi ga zarobile masine. Paradoks je u tome sto se coveku, kada je stvarno odredio vreme, to vreme otrgo od kontrole. Prinudjeni smo da zivimo u napornom ritmu koji nije organski, ne potice od prirode, vec su ga stvorile masine. Normalno, to je izazvalo medjusobne sukobe. Industrijski radnici su u pocetku pruzali zestok otpor novom vremenu, ali su polagano nove norme prihvatili i ucnili ih sopstvenim. Instrument novog vremena  lagano se probijao u svakodnevni zivot ljudi. U medjuvremenu je i sekundara nasla svoje mesto na casovniku, a sa njom je dosao novi tip casovnika-stoperica, koja je vreme iseckala na jos tanje segmente.

Pocetkom 16.veka stigli su prvi dzepni satovi. Bili su jako nezgrapni I veliki, napravljeni da izgledaju kao zivotinje ili cvece. Pravi proboj dzepnih satova je nastao krajem 17.veka. Tada je bilo  moguce da covek nosi svoj sat sa sobom i njima meri i kontrolise vreme. Mehanicko vreme je postaljao sve neizbeznije i sve nametljivije. Dzepni satovi su vladali skoro 150 godina, sve do velikog proboja rucnih satova.

Drustvena istorija rucnog sata imala je svoj pravi pocetak 1914.godine. Telegraf i voz su nametnuli novu vremensku koordinaciju izmedju zemlje i kontinuiteta. Na zemlji je postojalo samo jedno jedino vreme, jedan svetski casovnik- grinicko vreme- i izgledalo je da to vreme ide sve brze i brze. Dzepni sat je napravljen za coveka koji stoji uspravno u prostoru i koji ima vremena da moze I da ga gleda, a kad neko cuci u blatnjavom rovu, baulja po bojistu, dzepni sat je nepraktican, on zahteva slobodnu ruku, treba ga izvuci iz dzepa ispod sinjela ili zadzepka na pantalonama. Situacija zahteva da se sve vise pazi na vreme i trazi sto veca tacnost. Prvi svetski rat ubrzao je razvoj i uvodjenje u upotrebu rucnog sata. Potraznja za dzepnim satovima naglo je opala.
Svetsku industriju satova pogodila je kriza, koja se najvise osetila u SAD, zato sto su njihovi satovi bili deblji, nezgrapni i manje elegantni od satova konkurencije. Svajcarcima je preokret ka rucnim satovima isao bolje pa su tako svoj polozaj u industriji satova podigli n jos visi nivo.

Ali proboj rucnog sata nije samo hir. Takt svetskog sata sve je brzi, neizbezan i svuda prisutan. Nikoga vise ne zanima prirodno vreme, jer nas apstraktno vreme vise ne pusta. Vreme postaje kao stalna opomena, vecna zamerka dok hodamo sa satom na svojoj ruci!

Merenje vremena kroz istoriju

U staroj Grčkoj, doletanje ždralova označavalo je vreme za setvu i sađenje povrća, a povratak lasta završetak vremena obrezivanja drveća. Ali, mnogo ranije, ljudi su uočili da tačnije vremenske podatke mogu dobiti posmatranjem kretanja nebeskih zvezda i planeta. U Egiptu su astronomi i matematičari još od 2.100–1.800 g.p.n.e, posmatranjem položaja i kretanja zvezde Sirijus na nebu, određivali početak godine.
Arhitas iz Tarenta, (428–347. g.p.n.e.), u svojoj rečenici “vreme je veliki broj malih pomeranja, odnosno određeni interval u strukturi svemira”, verovatno je prvi matematičko vreme definisao kretanjem svemirskog sistema. Za Platona, vreme je matematička veličina, a njena veličina je izvedena iz kretanja planeta. Aristotel je bio još precizniji: “Ne samo što kretanje merimo pomoću vremena već i vreme prema kretanju zbog toga što jedno uslovljava drugo”.
Prodor heliocentrične teorije i teorije kretanja planeta prema Keplerovim zakonima doveo je do matematičkog definisanja pojma.
Francuski astronom i matematičar Pjer Simon de Laplas okarakterisao je vreme kao “…umnožavanje kontinuiteta niza događaja u našoj svesti”.
A Isak Njutn je 1687. pisao: “…apsolutno vreme, stvarno i matematički, teče ravnomerno samo od sebe i iz svoje prirode bez bilo kakvog odnosa sa spoljnim svetom.”

Promena dana i noći najviše je uticala na stvaranje predstave o vremenu. U staroj Grčkoj se smatralo da je dovoljno da se vreme između izlaska i zalaska sunca podeli na jutro, podne i veče. Na isti način se delilo i noćno vreme. Nešto tačniju podelu razvili su Rimljani u I v. kod kojih je dan imao sedam delova: mane, dies, merides, suprema, vesper, nox i intempestas. Vreme noći delili se na četiri dela zbog smene noćnih straža.

Kod Egipćana i Rimljana novi dan je započinjao u ponoć. Vavilonci, Sirijci i Persijanci su za početak dana smatrali izlazak Sunca, Arabljani podne a Jevreji i Kinezi zalazak Sunca. Prema Hiparhu (2.v.p.n.e.) dan je započinjao u ponoć. A grčki astronom Ptolomej (90–160. g.), početak dana je stavio u podne. Mnogo vekova kasnije, Ptolomejev način je preuzeo i poljski astronom Nikola Kopernik, koji je određivanje podneva pasažnom metodom, tj. tako da se ono izmeri u vreme prolaza Sunca kroz teritorijalni meridijan, smatrao veoma tačnim, pa je prema tome prikladno za računanje početka dana.

Kinezi imaju specifične nazive za vremenske jedinice. Jednoj sekundi odgovara „miao“. Period od petnaest sekundi Kinezi nazivaju „stari fen“. Njihov sistem mera počiva u dobroj meri na jedinici zvanoj „ke“ čija je tradicionalna vrednost bila stoti deo dana, odnosno 14 minuta i 24 sekunde. Korišćena je i jedinica „šičen“ koja je obuhvatala protok vremena od dva sata. Vremenom se, postepeno, jedinica ke usklađuje sa dvanaest dvostrukih sati pa postaje 1/96, 1/108 ili 1/120 deo dana.

Dolaskom jezuitskih misionara u Kinu, ke je fiksiran na trajanje od 15 minuta. Tako je i danas. Prilagođavanje zapadnom merenju vremena odslikava i to da novi fen odgovara jednom minutu, dakle četiri puta više nego stari. Sat se kaže „ksiaoši“, odnosno četiri „kea“. Dan je „ri“ ili „tian“ tj. 12 šičena. Postoji i poseban izraz za vreme od pet minuta „zi“ koji se koristi u kolokvijalnom govoru.

Prvi sunčani časovnici pravljeni su u Egiptu, u obliku ogromnog kamenog obeliska sa špicem na vrhu, postavljenog na trgu ispred hrama koji je služio za poštovanje kulta boga Sunca. Prvi sačuvani obelisci namenjeni merenju vremena potiču iz 14.v.p.n.e. Iz promene dužine i smera dobijene senke bilo je moguće posmatrati međusobno kretanje Sunca i Zemlje. Do danas je sačuvan visoki obelisk na Trgu Sv. Petra u Rimu, visok 35,5 m. koji je iz Heliopolisa dopremio car Kaligula, 38. g.
[attachment=5]

Pored statičnih visokih kamenih obeliska – gnomona, kojima se merilo vreme, Egipćani su stvorili i pokretne, ručne merne instrumente. Kod merenja, donji deo instrumenta sa skalom koji se drži u ruci usmeravan je u pravcu Sunca. Na gornji poprečni deo instrumenta, koji stoji upravno na deo sa skalom, pada zrak Sunca čija senka pokazuje vreme na donjoj graviranoj strani. Treća vrsta egipatskog sunčanog sata bile su Stepenice sunca sa površinom za senku, podeljenu na stepene. Građevina je postavljena u pravcu istok-zapad. Pri izlasku Sunca, senka je padala na gornji rub zapadnih stepenica a potom opadala da bi u podne potpuno nestala. U poslepodnevnim satima senka se ponovo pojavila u donjem delu stepeništa, odakle je rasla da bi, pri zalasku Sunca, dotakla ivicu gornje istočne stepenice.

Na kraju 5.veka p.n.e. Grk Aleksandar, iz Mileta, koji je učio astronomiju u Egiptu, prvi je gradio gnomone za merenje vremena upravljajući se prema Suncu. Anaksimandar, koji je učio od Vavilonaca, 547. g.p.n.e. u Sparti je postavio prvi sunčani sat.

Prvi grčki sunčani satovi napravljeni su na ostrvu Dodekanezu, gde su ih doneli Haldejci. Poznavanje vremena bilo je za Grke veoma važno. Ono je određivalo trenutke za rad, jelo i počinak. Aristarh, sa Samosa (320-250. g.p.n.e), uradio je pločaste, kružne sunčane satove sa polukružnim skalama, podeljene na pet nejednako dugačkih delova (sati). Pravljeni su statični i prenosivi satovi. Pošto se u to vreme nije znalo za kompas, postavljanje sunčanog sata određivano je posmatranjem solisticijuma i ravnodnevice, a to je bilo dva puta godišnje.
[attachment=1]
U Rim, sunčani satovi donešeni su iz Grčke. Rimski vojskovođa Papirius Kursor je 293. g.p.n.e. postavio sunčani sat na hramu Gvirinova. Trideset godina kasnije, konzul Marius Valerius Mesala, sa Sicilije, dopremio je sunčane satove i postavio ih na rimskom Forumu. Satovi su bili napravljeni za paralelu pomerenu za 40 južnije i služili su u Rimu sve do 164. g.p.n.e. Sto godina kasnije, Marcius Filipus je, pored ovih, izgradio druge sunčane satove priređene za geografski položaj Rima. Oko 250. g.p.n.e. u Rimu su se pojavili prenosivi sunčani satovi u obliku pločica, pravljeni od bronze ili slonovače. Na površini sata bilo je označeno sedam vodoravnih i uspravnih krugova a ispod njih 12 meseci. Sa strane je postavljen šiljak koji je obavljao ulogu gnomona. Poznati rimski arhitekta i graditelj Marko Vitruvije Polion, koji je gradio u vreme Cezara i Avgusta, u svom spisu “Arhitektura” opisuje 13 vrsta sunčanih satova.

Epohu modernih sunčanih satova otvorilo je otkriće iz 1431. g. prema kom se Sunčeva senka kretala u smeru Zemljine ose. To je podrazumevalo da je ploču – polos, sunčanog sata na koju pada senka, potrebno postaviti pod uglom od 150.

Na ovaj način cele godine se mogla primenjivati ista dužina senke, bez obzira na promenljivu visinu Sunca. Sunčane satove sa polosom spominje rukopis Teodorika Rufika iz 1447. Neki satovi iz tog doba imali su istovremeno i gnomon i polos. Slične satove pravili su arapski astronom Sibt al Maridini u 15.veku i egipatski astronom Ibn al Magdi.

Sunčani satovi su mogli pokazivati tačno vreme samo pod uslovom da su bili postavljeni na tačnoj geografskoj širini mesta merenja, tačnog kalendarskog datuma i ugla deklinacije Sunca u trenutku merenja vremena. Da bi se ispunili svi ovi uslovi, trebalo je na brojčanik nacrtati složene krivulje i izračunavati tačan položaj pet pokazivača na brojčaniku. Sve je to odbačeno uvođenjem kompasa i polosa. Za precizno očitavanje vremena bilo je potrebno tačno postavljanje sata prema ravni mesnog meridijana – polos nagnut u pravcu Zemljine ose morao je ležati u ravni meridijana. Pomoću kompasa je potrebno odrediti severno–južni smer ose Zemlje. Prvi koji je proizvodio sunčane satove sa korigovanim kompasom bio je astronom i matematičar iz 14.veka Johanes Miler, iz Nirnberga.

Stari astronomi utvrdili su da se merenje vremena može odrediti samo u uočavanju i poređenju položaja i kretanja zvezda i planeta. Zato su prva pomagala za merenje vremena bili zvezdani satovi – astrolab koji je prvi opisao grčki astronom i matematičar Ptolomej.
[attachment=1]
 U opisu se kaže da su to dva prstena koji predstavljaju ekliptiku i ekvator, s okretnom osom. Astrolabom su određivani položaj Sunca, njegova visina iznad horizonta, izlazak i zalazak Sunca, dužina dana i noći. Otkriće načina određivanja vremena merenjem visine zvezda pripisivano je Grku Hiparhu, 2.vek p.n.e. Od Grka, ovaj metod preuzeli su Arapi koji su svojim astrolabom merili vreme sa greškom od 1 do 2 minuta. Mnogi su astronomi, metodom visine, merili vreme sve do 17. veka. Među njima i Tiho Brahe koji je dostigao tačnost merenja s razlikom od samo nekoliko sekundi.

Prilikom oblačnog vremena, nepogoda i drugih promena, Sunce je zaklonjeno pa je nemoguće meriti vreme. Zato je stvorena veštačka jedinica vremena –određena količina materije koja prolazi kroz uređaj za merenje. Za materiju za proticanje upotrebljavana je voda. Merenje vremena proticanjem vode poznavali su Egipćani i narodi Bliskog istoka, Indije i Kine. Bile su to polukružne činije sa obeleženom skalom u njoj i malim otvorom na dnu. Činija je potapana i voda ju je kroz otvor punila a na obeleženoj skali je praćeno vreme.

Početkom 13.veka uvedeni su i satovi sveće. Bile su to sveće sa obeleženom skalom. Sagorevanjem, pokazivale su vreme i ujedno osvetljavale prostorije. Dužina ovih sveća bila je oko 1 m. Nekada su na stranicama sveća bili pričvršćeni ekseri ili metalne kuglice koji su pri topljenju voska postupno otpadali a njihov udarac na metalnu zdelu na kojoj stoji sveća bio je zvučni signal o vremenu.
[attachment=1]
Uljani satovi su imali ulje koje je trajalo 6 sati. Iznad je bio stakleni cilindar koji je sa spoljne strane bio graviran.) Nivo ulja u posudi i njegova potrošnja određivali su vreme. Nastali su oko 300 g. i trajali sve do 20.veka.

Vreme nastanka presipnih peščanih satova je teško utvrditi. Bili su poznati u Aziji od davnina a pominju se u spisima iz vremena Arhimeda. Heron Aleksandrijski, navodi primenu peska, prosa ili semena gorušice kao materijala za presipanje iz posude u posudu. Jedan od najstarijih tragova peščanih satova je izveštaj iz 1339. nađen u Parizu. Mana presipnih satova je kratko trajanje i stalno prevrtanje posude. Oblik posuda peščanog sata je oblika kupe zbog eliminisanja pritiska materije na otvor na dnu i skretanja težine sile na bokove posude.

Pre pojave mehaničkih satova, po gradovima su danju i noću telali oglašavali protekle sate.

Razvoj mehaničkih satova počinje od 13.veka, proizvodnjom tornjevskih satova, počevši od engleskog Vestminstera 1288. zatim sata crkve u Kenterberiju 1292. pa dalje u Firenci, Kanu…

[attachment=1]
 
Razvoj mehaničkih tornjevskih satova trajao je pet vekova. Sa pojavom tornjevskih satova, ulogu glasnika vremena preuzeo je mehanizam za zvonjenje. Zvuk sata sa tornja crkve, gradske kuće ili parlamenta obaveštavao je stanovništvo o tačnom vremenu. Na prelazu iz 14. u 15.vek, sve se više izrađuju kućni zidni satovi, isključivo od metala sa tegovima.

U 15.veku počinju da se izrađuju prenosni džepni i satovi na privesku sa pogonom na oprugu.
 [attachment=1]
Prvi primerak ručnog sata uradili su časovničari iz Ženeve, Žak Droz i Leše, ali ne zato što su to smatrali za praktičnu stvar već za ukras.
Prve ručne satove za muškarce naručila je nemačka vojna komanda 1880. za svoje artiljerijske oficire. U proleće 1904. na avionu tipa “14 BIS” Brazilac Alberto Santos Dimon preleteo je 200 m brzinom od 41,2 km/čas. Bio je to prvi zvanični svetski rekord u brzini leta. Bio je to prvi čovek koji je vreme merio gledajući na sat.

Obaveštavanje o tačnom vremenu postala je obaveza svake države. Pored javnih gradskih satova, odašiljanje poruka o tačnom vremenu postalo je sastavni deo života. Bežičnim radio-signalima, Pariska opservatorija i opseravorija u Griniča, dva puta dnevno slale su poruke o tačnom vremenu. Javio se pojam o fizičkom i građanskom vremenu i njihovoj razlici zbog rotacije Zemlje, kočenja i trenja mora pri plimi i oseki, itd. Astronomska skala UT 1 određena je za astronome, geofizičare i geodete a od 1. januara 1972. uvedeno je koordinisano svetsko vreme UTC (Universal Time Coordinated), čija je osnova međunarodno atomsko vreme TAI, proisteklo iz srednje vrednosti atomskog vremena velikog broja vremenskih laboratorija celog sveta.

ASTRONOMSKO MERENJE VREMENA

Pojam vremena kao fenomen, ima apsolutno znacenje, tj. njegov tok ne zavi od stanja kretanja onoga koji ga meri; i/ili ima relativno znacenje, odnosno, promena toka vremena je relativna i zavisi od sistema iz kojeg se meri, a svaki od njih (posmatraci u dva sistema) ima sopstveno vreme. Objektivnost merenja vremena, kao ni mnoga pitanja u vezi sa pojmom vremena nisu ni do danas u potpunosti teorijski rasvetljena i objasnjena.

Postoje tri astronomske metode za odredjivanje vremena. Prve dve se oslanjaju na dnevnu rotaciju Zemlje oko svoje ose, te se u jednom slucaju prati prividno kretanje Sunca (solarno vreme), a u drugom prividno kretanje zvezda (sidericko vreme). Treca metoda, se zasniva na revoluciji Zemlje oko Sunca (efemeridsko vreme).

Solarno vreme
Solarno vreme se zasniva na prividnom kretanju Sunca po nebu. Ovaj nacin merenja vremena je jedan od najstarijih i za njega vam je dovoljan i obocan stap. U svakom mestu kada Sunce dostigne najvisu tacku na nebu tada je podne. Sunce u tom momentu sece meridijan tog mesta, zamisljenu liniju koja spaja sever i jug. Interval izmedju dva uzastopna prolaza Sunca kroz meridijan, predstavlja jedan dan. A dan, je podeljen na 24 casa.
Medjutim, postoje neki problemi sa merenjem vremena po Suncu. Tokom godine Sunce se ne krece jednako, pa samim tim i duzina dana varira, te razlika u duzini iznosi blizu sedamnaest minuta (zapravo radi se o nejednolicnom menjanju rektascenzije Sunca, razlicitoj brzini kretanja Zemje po ekliptici i nagibu ekliptike prema ekvatoru). Sa uvodjenjem preciznog merenja vremena u XVII veku, ova razlika je postala ocigledna. Resenje je pronadjeno u srednjem Suncevom vremenu.

Srednje suncevo vreme
Srednje suncevo vreme se zasniva na kretanju zemisljenog Sunca koje putuje po ekvatoru jednakom brzinom tokom godine. Pravo Sunce prolazi kroz meridijan mesta pre ili posle srednjeg sunca. Razlika izmedju vremena po pravom i srednjem suncu je manja od 17 minuta, a cetiri puta godisnje ona je jednaka nuli.
Srednje Sunce je dobro za racunanje vremena. Ali, nezgoda je sto po njemu dan pocinje u podne (ispada da idete na posao danas, a vracate se sutra). Zbog toga je 1925. IAU (International Astronomical Union) donela odluku da dan pocinje da tece u ponoc, dakle kada je Sunce u svojoj donjoj kulminaciji.

Mesno ili lokalno vreme
Medjutim i kod srednjeg suncevog vremena postoji problem, jer dva susedna mesta, a na razlicitim geografskim duzinama imaju razlicito vreme. Jednostavno, Sunce prvo dodje u Nis, pa zatim u Beograd, zatim u Novi Sad, pa u Osijek itd. Svako to mesto ima svoje mesno ili lokalno vreme.

Zonsko vreme
Problem sa lokalnim vremenima je sto ih ima suvise. To je u XIX veku narocito smetalo zeleznici koja se u to vreme intenzivno razvijala. Jednostavno, u to vreme nikad niste znali kada ce stici voz jer iz polazne stanice krece po jednom lokalnom vremenu, a u drugu stanicu stize po nekom sasvim drugom lokalnom vremenu. Moglo se desiti da voz stigne, pre nego sto je i krenuo.
Zato je 1883. medjunarodnim sporazumom Zemlja podeljena na 24 vremenske zone, a za pocetni, nulti meridijan odredjen je onaj koji prolazi kroz Kraljevsku opservatoriju u Grinicu (Royal Greenwich Observatory), te se ta zona prostire na +/- 7,5° istocno, odn. zapadno od nultog meridijana. Unutar svake zone svi casovnici su podeseni da pokazuju isto vreme. Svaka zona iznosi 360° : 24 = 15° geografske duzine.

Sluzbeno vreme
Granice zona medjutim nisu prave, one su prilagodjene medjunarodnim granicama drzava i pojedinih regija unutar vecih drzava. Tako velike zemlje kao Rusija, SAD, Kanada imaju na svojoj teritoriji vise vremenskih zona, a vise malih susednih drzava opet nalaze se u jednoj vremenskoj zoni. Znaci, svaka drzava odredjuje svoje, sluzbeno vreme prema vremenskoj zoni u kojoj se nalazi. Neke drzave, medjutim nisu prihvatile zonsko vreme, vec sluzbeno vreme racunaju po nekom, svom meridijanu, recimo po meridijanu koji prolazi kroz sredinu drzave (Indija).

Ukazno vreme
Iz ekonomskih razloga mnoge drzave vrse dodatnu intervenciju u racunanju vremena, pa pomeraju svoje vreme unapred ili unazad u odnosu na zonsko vreme. U Evropi drzave leti pomeraju casovnike jedan sat unapred, da bi s jeseni vreme ponovo vratili jedan sat unazad. To je tzv. letnje vreme.

Letnje vreme [/b]
(u astronomskim programima za racunare treba da cekirate daylight savings; daylight saving time ili sl.) Letnje vreme pocinje u 02:00 casova posednje nedelje u martu, i casovnici se pomeraju jedan sat unapred; a u 03:00 casova poslednje nedelje u oktobru, casovnici se pomeraju jedan sat unazad.

Zvezdano vreme
Vreme se dobro moze meriti i pomocu zvezda. Recimo, uocite momenat kulminacije neke zvezde i zatim sacekate sledece noci ponovo isti trenutak - kulminaciju te zvezde. Kako se Zemlja obrce oko svoje ose tako i ta, odabrana zvezda prividno pravi krug oko nase planete. Posto je to kretanje uniformno, jednako, pogodno je za merenje vremena, a to merenje se zove zvezdano vreme ili sidericko vreme (lat. sidereus = zvezdan). Kao pocetni momenat ovakvog merenja vremena uzima se prolaz gama (prolecne) tacke kroz meridijan mesta.

U trenutku kada Zemlja nacini jedan okret u odnosu na datu zvezdu ona jos nije nacinila okret i u odnosu na Sunce. Otuda razlika izmedju zvezdanog i suncevog vremena.

Kod zvezdanog vremena problem je, sto se ono ne poklapa dobro sa prividnim kretanjem Sunca po nebu. Ne poklapa se jer je ono rezultat dvostrukog kretanja Zemlje: oko svoje ose, i u prostoru na putu oko Sunca. U trenutku kada nacini jednu rotaciju oko svoje ose prema nekoj zvezdi Zemlja jos uvek nije nacinila i rotaciju u odnosu na Sunce. Za to je potrebno da predje ugao od oko 1°. Prividno Sunce u toku jednog dana po nebu predje put od 360° : 365 dana = ~1°, a kako jedna rotacija Zemlje oko ose traje 24 casa, izlazi da neka tacka na Zemlji za jedan sat predje ugao od 15° (360° : 24h = 15°), ili, za 1° treba joj oko 4 minuta (1h=60min:15°=4min). Upravo za ta cetiri minuta, zvezdani cas je kraci od suncanog.
Racunanje vremena po zvezdama ima sve mane koje proisticu iz neuniformne rotacije Zemlje.

Efemeridsko vreme
Ni suncano, ni zvezdano vreme nije korektno zato sto Zemljina rotacija nije ravnomerna, te varira od oko 1 do 2 sekunde godisnje. Sem toga, Zemljina rotacija se usporava za oko 1/1000 sec u sto godina. Zato je sredinom XX veka uvedeno efemeridno vreme, koje se zasniva na godisnjoj revoluciji Zemlje oko Sunca, sa pocetnom pozicijom u tacki prolecne revnodnevice. Osnovna vremenska jedinica, sekunda, se izvodi iz tropske godine, kao njen 1/31556925,9747 deo.

Svetsko vreme
Prakticni razlozi nalazu postojanje svetskog vremena, dakle vremena koje ce vaziti na celoj Zemaljskoj kugli. Uzmite da se jedna letelica spustila na Mars. Pitanje je, kada se ona spustila. To moze biti recimo u 10 sati, ali 10 sati po istocnoamerickom i 10 sati po moskovskom vremenu, dva su sasvim razlicita vremena. U takvim i slicnim prilikama se zato koristi nulti meridijan, odnosno zapadnoevropska vremenska zona za odredjivanje vremena. To vreme se zove: Greenwich Mean Time (GMT) ili Universal Time (UT) . Zapravo GMT se koristi u navigaciji na engleskom govornom podrucju, dok astronomi koriste naziv UT.


Izvor:
http://www.astrolook.com/magazin/doc/131.shtml
http://www.astronomija.co.rs/vreme/868-astronomsko-merenje-vremena.html

Vremenske zone:

Vremenske zone su pojam koji označava 24 regije Zemlje, svaka od njih ima jedinstveno vrijeme, koje je različito od ostalih vremenskih zona. 1884.godine odlučeno je da se uspostavi jedinstveni sistem meridijana koji će vaziti u celom svetu. Za nulti meridijan ( Zero Longitude ) usvojen je onaj koji prolazi kroz Griničku opservatoriju. Za univerzalni dan usvojen je srednji sunčani dan koji počinje u ponoć po Griniču i traje 24 sata. Vremenske zone se određuju prema geografskoj dužini, a svaka se prostire kroz 15 stepena geografske dužine. Ipak, od tih 15 stepena se često odstupa, s obzirom da granice vremenskih zona prolaze kroz države, pa su mnoge od njih prilagodile svoje zone političkim granicama. To je razlog zašto su granice vremenskih zona 'krivudave', iako bi idealno trebale biti ravne.
Središnji meridijan (meridijan je osnovna mera geografske dužine) u odnosu na koji se određuju ostale zone prolazi kroz Greenwich u Engleskoj. Tako određeno vrijeme naziva se Greenwich Mean Time (GMT). Kada se krećemo prema istoku, svakoj vremenskoj zoni dodajemo jedan sat, a kretanjem prema zapadu oduzimamo jedan sat.


Svet je zatim podeljen na 24 časovne zone čijim sredinama prolaze standardni meridijani. Urađene su i izvesne korekcije kako bi neke drzave ostale u istoj časovnoj zoni. U odnosu na GMT, zapadna područja imaju negativni ofset (istočna obala SAD je u zoni GMT-5) a istočna pozitivni (Srbija - GMT+1). Datumska granica prolazi 180. meridijanom, kroz Tihi okean...

[attachment=1]
Izvor: http://www.putovnica.net/vremenske-zone

VREMENSKE ZONE

-11 zapadnoaljasko
-10 srednjealjasko
- 9 istocnoaljasko
- 8 pacificko
- 7 rokimauntensko
- 6 srednjeamericko
- 5 istocnoamericko
- 4:30 venecuelansko
- 4 cileansko
- 3:45 gvajansko
- 3:30 njfaundlendsko
- 3 grenlandsko
- 2 azorkso
- 1 madeirsko
0 zapadnoevropsko
+ 1 srednjeevropsko
+ 2 istocnoevropsko
+ 3 moskovsko
+ 3:30 iransko
+ 4 uralsko
+ 4:30 avganistansko
+ 5 pakistansko
+ 5:30 indijsko
+ 6 omsko
+ 6:30 burmansko
+ 7 tajlandsko
+ 7:30 malajsko
+ 8 kinesko
+ 8:30 molucko
+ 9 japansko
+ 9:30 srednjeaustralijsko
+10 istocnoaustralijsko
+11 ohotsko
+12 novozelandsko
+13 cukutsko

Vremenske zone u Evropi:

Međunarodna datumska granica

Međunarodna datumska granica je zamišljena linija koja se okvirno nalazi na 180 stepeni geografske dužine i prolazi kroz Tihi okean. Ipak, 180. meridijan prati samo manjim delom, a razlog su opet granice država koje su htele izbeći da delovi njihove teritorije imaju različite dane.
Datumska granica se koristi kao mesto čijim se prelaskom dodaje ili oduzima jedan dan. Uzmimo za primer da u utorak ujutro, 10. oktobra letite iz Los Angelesa u Tokyo. Zahvaljujući vremenskim zonama i brzini aviona, izgledaće kao da vreme prolazi jako sporo, znatno sporije nego što je to stvarno slučaj. No, kada prođete datumsku granicu, koja se nalazi između Los Angelesa i glavnog grada Japana, odjednom će biti dodat jedan dan, tj. biće sreda, 11. oktobar.
Kada letite iz Tokyja u Los Angeles, npr. ujutro u subotu, 14. oktobra, vreme prividno teče vrlo brzo, opet zahvaljujući vremenskim zonama i brzini aviona. Ovaj puta će prelaskom datumske granice biti oduzet jedan dan, tj. biće petak, 13. oktobar.

Da li je nekome poznato kada je u upotrebu uveden kalendar po kome je prva godina godina rođenja Isusa Hrista, koji danas koristimo?

Sigurno nije pre četvrtog veka, kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva. Znači, računalo se unazad barem 300 godina. Kako su mogli biti sigurni da nisu pogrešili za godinu - dve?

Pogrešili su oni poprilično. Danas se navodi da je Hrist rođen između 7 i 2 godine PNE, a ovo računanje vremena je uvedeno 500 i neke godine NE, dok je u širu upotrebu ušao tok 800 i neke. Do tada je korišten original Julijanski kalendar, tako da je Hrist rođen 746 ili 751 godine od stvaranja Rima.

Hvala. Neki dan sam o tome razmišljao...

Kopti recimo još računaju godine po Dioklecijanu ,jednome od najkontradiktornijih ličnosti Povijesti.

Samo polako Boro! Temu sam obradio detaljno, pa da je nebih odmah zatrpao gomilom podataka idem redom. Bice odgovor i na tvoje pitanje.

Kalendar

Sta je to kalendar, šta je to hronologija, zašto je pitanje merenja vremena i pitanje kalendara tako važno za ljude i za istorijsku nauku, kakva je razlika između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, kako su različiti narodi merili vreme kroz istoriju, zašto je kalendar Milutina Milankovića najsavršeniji na svetu?

Kalendar je nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Još od najranijih vremena postojala je potreba za određivanjem godišnjih doba i kišnih sezona i utvrđivanju veze sa drugim periodičnim događajima na nebu koje su ljudi primećivali. Kalendari su se pravili u odnosu na kretanje i faze Meseca, kretanja Sunca, a retko, posmatranjem kretanja Venere. Sve velike rane civilizacije su imale svoj kalendar.
 
Sve dok su nasi preci ziveli od lova i sakupljanja plodova, za njih su postojali samo dani - koliko se puta Sunce pojavi na nebu, toliko ima i dana. Duzi vremenski periodi, pak, mogli su se racunati gledanjem u Mesec, jer se on pokazao kao vrlo upotrebljiv za tu namenu, jer kroz svoje faze prolazi u jednakim intervalima: od uskog srpa pa do punog Meseca. Za prvo vreme, to je bilo sasavim dovoljno, mada ponekad naidju kisni dani, ponekad nastanu periodi dugih zega, ali - to je bilo do bogova. Nas predak koji je prvi zabo stap u zemlju i, buljeci u njegovu senku, primetio da je duzina dana razlicita, pored toga sto je otkrio prvi, mocnan i precizan astronomski instrumenta, koji se danas u nauci naziva gnomon, zasluzan i za pocetak racunanja vremena.

Kalendar je skup pravila koji uredjuje odnose izmedju raznih vremenskih intervala, izmislili su ga zemljoradnici, a usavrsili Egipcani i Rimljani. Danas, Kalendarom nazivamo skup načina i propisa kojima se, prema kretanju i međusobnom odnosu Zemlje, Sunca i Meseca, kombinuju i raspoređuju vremenske jedinice nižeg reda (dan, sedmica i mesec) u vremenske jedinice višeg reda (godine, vekove…). Cilj ovog raspoređivanja je da određene prirodne pojave što je moguće tačnije padaju u iste datume svake godine. Smatra se da se kroz istoriju čovečanstva koristilo više od 1.500 različitih kalendara. Danas ih je u upotrebi oko 40.


Naziv kalendar vodi poreklo od grčke reči kaleo (lat. calo) koja označava objavljivanje pojave mladog meseca. Od ovog naziva potiče latinski termin kalende (calendae) kojim su stari Rimljani označavali prvi dan u mesecu. Sam termin kalendar (lat.calendarium) u Rimu je u početku označavao godišnju poresku knjigu, a potom i sam poreski prihod koji se u nju upisivao. Tek kasnije kalendar dobija značenje godišnjaka – knjige sa podelom godine na mesece, sedmice i dane. Nema sumnje da naziv kalendar kod svih naroda, pa i slovenskih, potiče od ovog grčko‐latinskog termina, a ne od slovenske reči koledar (krug, sunčev krug), iako se reč koledar kod slovena često javlja kao sinonim za kalendar.

Proučavanjem kategorije vremena u praksi se bavi hronologija (grč.hronos=vreme, logos=nauka). Ova, između ostalog i pomoćna istorijska nauka, proučava sisteme računanja vremena kroz istoriju i danas, i bavi se prevođenjem starih sistema na savremeni sistem, tj. Gregorijanski kalendar.

Kroz istoriju se pitanje kalendara pokazalo kao veoma značajno i veoma komplikovano. Računanje vremena se razlikovalo od zemlje do zemlje, od naroda do naroda, u susednim gradovima, pa čak i u jednom istom gradu. Tako su npr. u srednjovekovnom Zadru u upotrebi bila tri različita kalendara, tj. tri različita načina računanja početka nove godine. U starom i srednjem veku kalendar je bio važan zbog zemljoradnje i religijskih kultova, pa je tako njegov značaj za svakodnevni život i rad čoveka i njegove verske potrebe i danas kaledar od izuzetnog značaja. Pored ovih praktičnih razloga, pitanje kalendara ima veliki naučni i istorijski značaj. Za istorijsku nauku je neophodno tačno utvrđivanje datuma odigravanja istorijskih događaja i njihovo prevođenje na savremeni Gregorijanski kalendar. To je neophodno da bi se utvrdio tačan sled istorijskih dešavanja i da bi se u odnosu na taj niz utvrdila istorijska istina i ti događaji ispravno procenili.


Najniža kalendarska vremenska jedinica nižeg reda jeste dan. Dan može biti prirodni (od izlaska do zalaska sunca), pun dan (dan + noć) ili tzv. građanski dan (od ponoći do ponoći). Deli se na časove (sate). Kod starih Rimljana dužina časova nije bila jednaka. U srednjem veku podele na časove gotovo da i nije bilo, već se dan delio na periode opisnih naziva: rano jutro, pevčev pev, praskozorje, popodne, suton…

Dan se uobičajeno deli na 24 sata od 60 minuta od kojih svaki ima po 60 sekundi. Podela dana na 24 dela došla je, pretpostavlja se, od starih Sumera. Nije jasno zbog čega je reč baš o broju 24, mada postoji više teorija koje to objašnjavaju. Podela dana na sate jednake dužine (2x12, a potom i na 24 časa) javlja se tek u 14. veku.

Jedna od zanimljivijih sa tim brojem povezuje anatomiju ljudske šake: ako savijete palac i pogledate unutrašnjost šake, primetićete kako vam je svaki od četiri ispružena prsta podeljen na tri celine, tako da pred sobom imate dvanaest podjednakih celina. To je, po ovoj teoriji, olakšavalo brojanje sati u toku dana, pa je zato i dan podeljen na 12 delova.

[attachment=1]

Različite definicije za dan su bazirane na prividnom kretanju Sunca preko neba (solarni dan). Razlog za ovo prividno kretanje je rotacija Zemlje oko svoje ose, kao i revolucija Zemlje u orbiti oko Sunca.

Dan, za razliku od noći, često se definiše kao period kada sunčeva svetlost stiže do zemlje, pod pretpostavkom da nema logičkih pretpostavki. Stari običaj glasi da novi dan počinje ili izlaskom ili zalaskom Sunca na lokalnom horizontu. Tačan momenat, kao i interval između dva izlaska ili dva zalaska sunca, zavise od geografskog položaja (geografske dužine, kao i geografske širine) i dela godine.

Zemlja je tokom vremena imala povećavajuće duže dane. Prvobitna dužina jednog dana, kada je zemlja bila nova, bila je u stvari bliža 23 časa. Ovaj fenomen se javlja zbog Meseca koji usporava Zemljinu rotaciju polako tokom vremena. Zbog načina na koji je sekunda definisana, srednja dužina dana je sada otprilike 86400,002 sekunde i povećava se za oko 2 milisekunde po veku.

Za civilne svrhe, od sredine 19. veka kada su se ustalile železnice sa stalnim rasporedima vožnje, obično vreme je definisano za ceo region bazirano na srednjem lokalnom solarnom vremenu kod nekog centralnog meridijana. Za ceo svet, definisano je 30 takvih vremenskih zona. Glavna je „svetsko vreme“ ili UTC (UTC - Coordinated Universal Time). Sadašnja konvencija nalaže da civilni dan počinje u ponoć, što je blizu vremena niže kulminacije srednjeg Sunca na centralnom meridijanu vremenske zone.

Kod Rimljana je nedelju (sedmicu) činilo 9 dana, a podela sedmice na 7 dana preuzeta je docnije od jevreja. Dani u mesecu, u Rimskom kalendaru, nisu imali uobičajene brojeve. Postojali su tzv. orjentacioni dani: kalende (1. dan u mesecu), none (5. ili 7. dan) i ide (13. ili 15. dan). Ostali dani brojali su se po redosledu koliko njih je ostalo do narednog orijentacionog dana.

Mesec je jedinica za vreme koja se koristi za kalendare, i koja je približno dugačka kao neki prirodni period povezan sa kretanjem Meseca. Tradicionalni koncept se pojavio sa ciklusom mesečevih mena; takvi meseci su sinodički i traju ~29,53 dana. Iz iskopanih štapova, istraživači su zaključili da su ljudi računali dane u vezi sa Mesečevim menama još u paleolitu. Sinodički su i dalje osnova za dosta kalendara.

Meseci su kroz istoriju trajali 28 do 31 dan. U Evropskoj civilizaciji su za nazive meseci obično korišćeni latinska imena – numerička, a potom i nominalna (januar, februar…). Tako je bilo i u srednjovekovnoj Srbiji, u kojoj su se narodni (slovenski) nazivi za mesece koristili veoma retko. Ti nazivi bili su: prosinac (januar), siječanj (februar), suhi (mart), brezik (april), travanj (maj), izok (jun), črven (jul), zarev (avgust), rujan (septembar), listopad (oktobar), gruden (novembar) i studeni (decembar), veoma slično nazivima koje i danas koriste npr. Hrvati.

Kroz istoriju, u različitim civilizacijama, kalendari su se različito izračunavali. Neki kalendari su se izračunavali poput savremenih, prema solarnoj (tropskoj) godini, koja traje oko 365 dana. Neki kalendari su bili bazirani na tzv. lunarnoj godini koja traje oko 354 dana i uzima u obzir kretanje Meseca i Mesečeve mene. U te kalendare su, radi usklađivanja sa solarnom godinom, povremeno umetani tzv. embolizmički meseci različite dužine trajanja, pa su tako postojale kratke (proste) i duge (embolizmičke) godine. Neki kalendari su bili kombinacija solarnih i lunarnih kalendara i njihovih principa (tzv. solarno‐lunarni, lunisolarni ili hibridni kalendari).

Stari Egipćani su koristili solarni kalendar, a u Vavilonu, staroj Kini i Vijetnamu je u upotrebi bio lunarni kalendar. Stari Grci su upotrebljavali hibridni solarno‐lunarni kalendar, a sličan se koristio i u Indiji, Kambodži i Laosu. Astronomiji su bili vični i poznati po svojim kalendarima, od evropskih naroda Kelti, a u centralnoj i južnoj Americi Inke, Maje i Asteci.

Stari Jevreji su koristili specifičan hibridni solarno‐lunarni kalendar u kome su se meseci računali u odnosu na kretanje Meseca oko Zemlje, a dani i godine u odnosu na kretanje Zemlje oko Sunca. Proste godine su trajale 353‐355 dana, a prestupne, uvedene radi usklađivanja sa solarnom godinom, 383‐385 dana. Meseci su u početku imali numeričke i stare hebrejske nazive, a posle Vavilonskog ropstva (586. god.pre Hr.) su uvedeni nazivi preuzeti od Vavilonaca. Dani u sedmici su imali numeričke nazive, svi osim šabata (subote) – svetog dana i dana odmora.

Muslimani koriste kalendar čije brojanje godina počinje od 622. godine, a način njegovog izračunavanja razlikuje se od zemlje do zemlje. Uglavnom je u pitanju lunarni kalendar, ali u Avganistanu i Iranu koriste solarni, a u Turskoj solarno‐lunarni kalendar.

U Izraelu i u većini islamskih zemalja danas je u službenoj upotrebi Gregorijanski kalendar, dok se tradicionalni kalendari koriste ze verske potrebe.

Jedan od najzanimljivijih mlađih kalendara jeste Kalendar Francuske revolucije. Prema njemu su se godine brojale od 22. septembra 1792. godine, datuma kada je odlukom revolucionarnog Konventa (skupštine) ukinuta monarhija i proglašena republika. Ovaj kalendar je bio u upotrebi svega 13 godina, od 1793. do 1806. godine, i jedno kratko vreme u toku Pariske komune 1871. godine. Prema ovom kalendaru godinu je činilo 12 meseci od po 3o dana i dodatnih 5, vankalendarskih prazničnih (tzv. sankilotskih – bezgaćanskih) dana, na kraju svake godine. Prestupne godine su određivane astronomskim proračunavanjima. Nedelje su imale po 10 dana, a 1., 10., 20. i 30. dan u mesecu su bili neradni, tj.praznični. Meseci u Kalendaru Francuske revolucije su imali veoma lepa imena po prirodnim pojavama. Danas je poznavanje ovog kalendara neophodno za proučavanje istorijskih događaja iz doba Francuske buržoaske revolucije i početka Napoleonove vladavine.

STILOVI

Stilovima se u hronologiji nazivaju različiti datumi koji su u različitim kalendarima predstavljali prvi dan nove godine. Vizantijski stil je početak nove godine računao od 1. septembra. Očuvao se i danas u kalendarima prvoslavnih Crkava gde je taj datum označen kao Crkvena Nova godina. Božićni stil, koji se u srednjem veku koristio u Dalmaciji i Dubrovniku, je početak nove godine stavljao na prvi dan Božića – 25. decembar. Prema Stilus Incarnationes nova godina se računala od praznika Blagovesti – 25. marta. Venecijanski (Mletački) stil – Mos Venetis, prvi dan nove godine postavljao je na 1. mart, kao i stari Rimljani pre Julijanske reforme.

Galski (Vaskršnji) stil je smatrao prvim danom nove godine pomični Vaskršnji praznik, koji može da padne u 35 različitih dana od 22. marta do 25. aprila.

Stil po kome je prvi dan nove godine 1. januar, Praznik Obrezanja Hristovog, a koji je i danas aktuelni stil za Julijanski i Gregorijanski kalendar, tzv. Stilus Circumcisionis (lat. circumcision = obrezanje), javlja se u 16. veku, a u opštoj službenoj upotrebi je od kraja 17. veka.

Godišnja doba

Osim na svetovne i crkvene, podela kalendara vrši se i na osnovu nebeskih tela korišćenih za njihovu izradu. Julijanski i gregorijanski kalendar spadaju u čisto solarne, jer se kod njih koristi promena godišnjih doba koja nastaje kao posledica obrtanja Zemlje oko svoje ose i oko Sunca. Čisto lunarni kalendari, kakav je muslimanski, zasnovani su na prirodnim mesečevim ciklusima i godina im nije vezana za sunčanu. Lunisolarni kalendari, poput sadašnjeg jevrejskog, imaju godine u skladu sa godišnjim dobima, dok su meseci usklađeni sa Mesečevim menama.

Julijanski calendar

Prilikom posete egipatske kraljice Kleopatre Rimu, Cezar je od Kleopatre zatrazio da egipatski naucnici izrade kalendar koji ce vaziti i za njegovo carstvo.  Reforma je izvršena po sugestijama egipatskog matematičara i astronoma, čuvenog Sosigena iz Aleksandrije, a po Juliju Cezaru se, taj kalendar i danas naziva julijanski kalendar.

[attachment=1]
Za osnovu julijanskog kalendara uzeta je sunčeva ili tropska godina, vremenski period koji protekne između dva uzastopna prolaska Sunca kroz prividne fiksne tačke na njegovoj putanji. Godina je bila podeljena na 12 meseci, od kojih je šest bilo sa po 31 dan, šest sa 30, a jedan sa 29 dana. Početak godine, koji je do tada bio 1. marta, promenjen je i prebačen na 1. januar. Ovako podeljena na mesece, godina je imala 365 dana ( 31x7 + 30x4 + 28x1 = 365 ). Zbog toga je odlučeno da svaka četvrta godina ima jedan dan više (366 dana) i da bude prestupna. U prestupnoj godini mesec februar je imao 29 umesto normalnih 28 dana.

Uvođenjem prestupne godine, postignuto je da svaka četvrta godina bude duža za jedan dan, što je dovelo do toga da je sada prosečna dužina godine iznosila 365,25 dana, odnosno 365 dana i ¼ dana (što iznosi 365 dana i 6 časova). Time se postiglo da je kalendarska godina bila duža od prirodne za razliku od 365,2500 – 365,2422 tj. za 0,0078 dana. Kada se to preračuna u minute, ta razlika iznosi 11 minuta i 13,92 sekunde. Obično se u računima uzima da je razlika 11 min. 14 sec.

Ljudi bliski crkvi, nekoliko stotina godina od njegovog usvajanja, su zapazili da se zakonski kalendar ne poklapa sa prirodnim. Zakonski ide napred! Julijanska godina je bila duža od prirodne za 11 min. 14 sec., što je značilo da na svakih 100 godina kalendarska godina bila duža od prirodne, kosmičke godine, za 18 h 43' 12''.

U XVI veku su definitivno zaključili da nešto nije u redu kada su izračunali da prolećna ravnodnevica pada 11., a ne 21. marta. Razlika između zakonskog i prirodnog kalendara se uvećala na čitavih 10 dana! U XVIII veku ta razlika se uvećala na 11 dana, u XIX veku na 12, a u XX veku na čitavih 13 dana. Covek koji je rimskom papi Gregoru XIII predlozio reformu Julijanskog kalendara zvao se Alojzije Julius, a reformisani kalendar, nazvan po papi Gregorijanski, stupio je na snagu 1582 godine.

[attachment=2]

Spornih deset dana zaostajanja julijanske za gregorijanskom godinom, reseno je, tako sto je iza cetvrtka, 4. oktobra 1582, jednostavno svanuo petak, 15. oktobar iste godine. Za tih 10 dana, koji su prakticno izgubljeni, ne postoje nikakva istorijska dogadjanja.
U vreme reforme kalendara po papi Gregoriju, vecina pravoslavnih zemalja je bila pod turskom vlascu, pa zbog toga one nisu ni mogle da prihvate reformu. U narednim vekovima, zaostajanje Julijanskog kalendara za Gregorijanskim, stvorilo je vremensku razliku od 13 dana, sto je dovelo do razmimoilazenja hriscanskih kalendara, u prvom redu kod izracunavanja "pokretnih praznika”.

Neusaglasenosti u kalendaru dovele su vremenom do ozbiljnih podela medju hriscanima. Mada je deo pravoslavnog sveta zvanicno prihvatio Gregorijanski kalendar, problem sa kalendarom uglavnom nije resen ni na crkvenom planu. Za sada, Julijanskim kalendarom se sluze jos samo srpska, ruska i jerusalimska crkva, zato sto postoji bojazan da ne dodje do podela slicnih onima u Grckoj. Kada je u Grckoj 1924. godine, izjednacen crkveni i drzavni kalendar, medju pravoslavcima je doslo do podele i izdvajanja takozvanih “starokalendaraca” koji su osnovali zajednicu “pravih pravoslavnih hriscana”.


1582. godine ispravljeno je primetno odstupanje određenih pojava u prirodi sa datumima koji su za njih vezani i tada je između julijanskog i gregorijanskog kalendara napravljena razlika od 10 dana, koja se do danas akumulirala na 13 dana. A 2100. godine će se uvećati za još jedan dan.

Problemi nastaju jer mi u svakodnevnom životu koristimo gregorijanski kalendar, dok SPC i dalje koristi julijanski kalendar. Crkva je radi lakšeg snalaženja u svom kalendaru uvela paralelno prikazivanje datuma u oba kalendara, a korisnici su to zatim, pojednostavljujući korišćenje, iskoristili i sve praznike preveli na gregorijanski kalendar.

Tako smo u medijima imali priliku da slušamo o tome kako se u Srbiji Božić obeležava 7. januara po julijanskom kalendaru. Što apsolutno ne odgovara istini. Božić se i u Srbiji kao i u celom Hrišćanskom svetu obeležava 25. decembra, samo što se u Srbiji usled korišćenja julijanskog kalendara u SPC, koji za gregorijanskim trenutno kasni 13 dana, taj datum poklapa sa svetovnim datumom od 7. januara. Dakle, u ovom slučaju je ispravno reći da se u Srbiji Božić obeležava 7. januara, ili 25. decembra po julijanskom kalendaru. Zanimljiva stvar će nastupiti 2101. godine. Te godine će se, ako SPC ne usvoji gregorijanski ili Milankovićev kalendar, Božić iako je 25. decembra po julijanskom kalendaru, obeležavati 8. januara.

Druga tema vezana za nepoznavanje kalendara jeste vezana za završetak decenije. Imamo istu situaciju kao i u slučaju prelaska iz 2. u 3. milenijum. Decenija počinje 1. godinom, sledi 2. godina, pa treća... i završava se 10. godinom. To znači da je 2010. godina poslednja godina prve decenije 21. veka. Bez obzira na to što numerički prelazak sa 2009. na 2010. godinu izgleda kao da se prelazi u novu deceniju, nije tako. Tek na kraju 2010. godine prelazimo u drugu deceniju 21. veka.

Gregorijanski kalendar

Prva preciznijija astronomska merenja utvrdila su da vreme obilaska Zemlje oko Sunca traje 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Po toj racunici, suncana godina je kraca od julijanske za 11 minuta i 14 sekundi, pa zato ona prva, u toku 128 godina, “pobegne” drugoj za citav dan, da bi, u XVI veku, ta razlika je dostigla citavih 10 dana. Kalabrijski doktor Alojzije Lili Julius, predlozio je reformu Julijanskog kalendara rimskom papi Gregoru XIII, a reformisani kalendar, nazvan po papi Gregorijanski, stupio je na snagu 1582 godine.

[attachment=1]
Spornih deset dana zaostajanja julijanske za gregorijanskom godinom, reseno je, tako sto je iza cetvrtka, 4. oktobra 1582, jednostavno svanuo petak, 15. oktobar iste godine. Otud, za tih 10 dana, koji su prakticno izgubljeni, ne postoje nikakva istorijska dogadjanja.

Problem se dalje resava tako sto godine na kraju vekova, cije prve dve cifre nisu deljive sa 4 bez ostatka, nisu prestupne (na primer 1700, 1800, 1900, 2100 itd), dok su prestupne one vekovne, sekularne godine, koje se zavrsavaju sa dve nule i godine cije su prve dve cifre deljive sa 4 bez ostatka (na primer 1600, 2000, 2400 itd). Prema tome, u toku 400 godina Gregorijanski kalendar ima tri prestupne godine manje nego Julijanski, tacaniji je i moze da vazi bez promena narednih 3300 godina.

Ovaj kalendar je danas na snazi u celom svetu. U Engleskoj, Velsu, Irskoj i zemljama Komonvelta prihvacen je jos 1752. godine, a posle Prvog svetskog rata, zvanicno ga je prihvatio i deo pravoslavnog sveta. Grcka 1923, a zatim i Bugarska i Rumunija.

U Kraljevini SHS, „novi“ gregorijanski kalendar zvanično je prihvaćen Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara od 10. januara 1919. godine, objavljenom u prvom broju „Službenih novina Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca“. Ovim zakonom određeno je da u celoj državi na dan 15. januara 1919. godine po „starom“ prestaje da važi stari kalendar i da se danom 28. januara 1919. godine], uvodi računanje vremena po „novom“ kalendaru. Država je usvojila gregorijanski kalendar u vreme kada nije postojao Sabor SPC, pa je tako SPC ostala na starom kalendaru.

Izvor:
http://blog.blic.rs/275/O-nerazumevanju-julijanskog-i-gregorijanskog-kalendara
http://static.astronomija.co.rs/kalendar/knjiga/kalendari/

KALENDAR MILUTINA MILANKOVIĆA

Posle uvođenja Gregorijanskog kalendara u službenu upotrebu u Rusiji i Srbiji, posle Prvog svetskog rata, Julijanski kalendar su nastavile da koriste još samo pravoslavne Crkve širom sveta. Pravoslavni narodi i njihove Crkve bili su skeptični prema Gregorijanskom kalendaru pre svega jer je on bio produkt Rimokatoličke crkve, i mogao se posmatrati kao neka vrsta hronološkog unijaćenja.

To što ni Gregorijanski kalendar nije najprecizniji, samo je još jedan razlog za pravoslavno opravdavanje njegovog neprihvatanja. U praksi, Gregorijanski kalendar odstupa od solarne godine za 26 sekundi, a Julijanski 11 minuta i 14 sekundi. Tako se razlika između ova dva kalendara sakupljala vekovima. Do 1700. godine ona je iznosila početnih 10 dana. Između 1700. i 1800. godine uvećala se na 11, a između 1800. i 1900. godine na 12 dana.Posle 1900. godine ta razlika iznosi kao i danas ‐ 13 dana, dok će se posle 2100. godine povećati na 14 dana.

Još između dva Svetska rata pravoslavne Crkve su pokušale da reše problem razlike između crkvenog Julijanskog i službenog Gregogijanskog kalendara. Radeći u tom pravcu, najprecizniji kalendar u istoriji izradio je početkom 20‐ih godina 20. veka srpski naučnik Milutin Milanković. Njegov kalendar odstupa od solarne godine za samo 2 sekunde godišnje. Svoj predlog kalendara Milanković je zasnovao na ranijim istraživanjima gimnazijskog profesora Maksima Tripkovića i njegovoj knjizi iz 1910. godine Reforma kalendara.

[attachment=1]
[attachment=2]
Prema Milankovićevom predlogu novi kalendar bi prvo preskočio 13 dana da bi se doveo u ravan sa Gregorijanskim. Prestupne godine novog kalendara bile bi kao i kod Gregorijanskog – sve one bez ostatka deljive sa 4, a kada je reč o tzv. stogodišnjim godinama (sekularnim, onim sa dve nule u cifri), one bi bile prestupne samo ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak od 2 ili 6. Datum Vaskrsa bi se utvrđivao isključivo astronomskim posmatranjima i izračunavanjima. Tako bi u svakih 100 godina Vaskrs padao 10 puta nedenju dana pre Vaskrsa po Gregorijanskom kalendaru, a 90 puta u isti dan.

Kod Gregorijanskog kalendara razlika u odnosu na solarnu godinu javlja se posle 3.200 godina, dok bi se potreba za korekcijom Milankovićevog kalendara javila tek za 43.200 godina. Milankovićev kalendar je svakako imao tendenciju da postane opšteprihvaćeni svetski kalendar, umesto Gregorijanskog, a ne samo da zameni Julijanski kalendar. Ako bi ga prihvatile one Crkve koje danas poštuju Julijanski kalendar, on bi u svakom slučaju bio jednak Gregorijanskom kalendaru sve do 2.800. godine.

Izvor: http://zokan.freevar.com/mozaik/Religija.html

SVEPRAVOSLAVNI KONGRES 1923. GODINE

Problem reforme Julijanskog kalendara u pravoslavnim crkvama je razmatran 01.maja 1923. godine na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu, koji je sazvao Vaseljenski Patrijarh Melentije (Meletios IV Metaxakis). Na taj kongres nisu došli predstavnici Ruske pravoslavne crkve koji su trpeli teror u SSSR-u, Bugarska pravoslavna crkva zbog raskola sa Vaseljenskom patrijaršijom kao i predstavnici Antiohijske, Aleksandrijske i Jerusalimske patrijaršije. Delegaciju Srpske pravoslavne crkve su vodili mitropolit Gavrilo Dožić (docniji srpski patrijarh) i profesor nebeske mehanike, veliki naučnik, profesor Milutin Milanković. Srpska delegacija je istupila sa predlogom koji se zasnivao na Trpkovićevoj reformi.

U toku samog kongresa raspravljano je kako da se pomire astronomska posmatranja i kanon ustanovljen na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, posle niza zakulisnih radnji protiv Milankovićevog predloga, načelno je usvojeno da će Pravoslavlje koristiti kalendar koji je predložila Srpska pravoslavna crkva. Po toj odluci je trebalo da 1. oktobar 1923. godine se računa kao 14. oktobar. Božić bi padao u isti dan za sve hrišćane, a Uskrs bi se skoro uvek poklapao u celom hrišćanskom svetu. Milanković je dobio i pismo zahvalnosti od Vaseljenskog patrijarha po povratku u Beograd.

Predlog je usvojen 30. maja 1923. godine i trebao je da stupi na snagu kada ga retifikuju delegacije svih učesnica Kongresa. Vaseljenska Patrijaršija je to učinila odmah, a Grci, Rumuni i Bugari su to učinili tek godinama kasnije. Ruska i neke druge pravoslavne Crkve, među kojima i sam predlagač ‐ Srpska Crkva, to nikada nisu učinile. Tako je propao pokušaj da se u pravoslavne Crkve uvede najsavršeniji kalendar na svetu. Kalendar koji bi posedovao dovoljno osobenosti da se istakne njegova ortodoksnost, a koji bi vekovima bio identičan Gregorijanskom kalendaru i tako davao dovoljno vremena svetu da ga prihvati kao univerzalni.
Pokušaj reforme pravoslavnog Julijanskog kalendara propao je i na Svepravoslavnoj konferenciji na Rodosu 1962. godine. Grčka i još neke pravoslavne Crkve su prešle na upotrebu Gregorijanskog kalendara, pravdajući se praktičnim razlozima. Neke pravoslavne Crkve, poput Srpske, Ruske, Gruzijske, Japanske, Jermenske, kao i Jerusalimska Patrijaršija, Sveta gora, tzv. Starokalendarci u Grčkoj i pravoslavni Eskimi, nastavili su da koriste Julijanski kalendar do dan danas. Njega danas koriste i neke monofizitske crkve – Etiopska, Eritrejska, Sirijska, Asirska i Koptska.

Izvor: http://pescanik.net/2011/01/kalendarsko-pitanje/

којо, свака ти част! :klap :klap :klap подсетио си ме на прву годину студија када сам учио помоћне историјске науке. но повод да се јавим овде је да су корисници јулијанског календара цркве које "имају тежину". ако јерусалимска патријаршија и света гора не одступају, значи да ту нешто има. такође, монофизити су листом на старом календару, а њихова територија се налази управо на извору хришћанства и близу њега.

и нисам знао а су ескими православни :krsta

Nijedna pravoslavna crkva ne koristi Gregorijanski kalendar. To je česta zabluda.

Većina pravoslavnih crkava slavi Božić po Gregorijanskom kalendaru. Sve pravoslavne crkve računaju datum Vaskrsa drugačije od Rimske crkve i Vaskrs je svima u isti dan, za razliku od Božića.

Prema onome što sam pročitao, Grci i druge pravoslavne crkve koje ne koriste julijanski, koriste novojulijanski kalendar.
Svima je Božić 25. decembra, samo što je po julijanskom 25. decembar 7. januar.

Većina pravoslavnih crkava slavi Božić upravo 25. decembra po Gregorijanskom kalendaru, dakle pre Nove godine. Rumuni, Bugari, Grci (osim svete Gore)...

Pravoslavni Eskimi su sibirski Inuiti, Evenki, Eveni (nije isto), Jukagiri, Čukči i slični. Inuiti u Kanadi nisu pravoslavci, na Aljasci postoji mala grupa pravoslavnih Inuita, ali većina nije. Sibirski inuiti i ostali narodi Severa skoro su pokršteni, negde krajem XIX veka. Doskora su bili šamanisti.

претпоставио сам да су руски држављани у питању,али опет нисам знао...

Vremenske epohe ili ere

Pošto je godina suviše glomazna za svakodnevnu potrebu merenja vremena, podeljena je na mesece i nedelje. Godina je vezana za kretanje Zemlje oko Sunca (revolucija), a mesec je vezan za okretanje Meseca oko Zemlje, što traje nešto kraće od naših kalendarskih 30–dnevnih meseci.

Sedmice ili nedelje, nisu vezane za neki prirodni ritam, već je ciklus od sedam dana bio proizvoljno odabran. U Rimu je bila "osmica" – osmodnevni ciklus, sve do vladavine cara Konstantina.

Međutim, za duže periode merenja ljudske istorije, ispostavilo se da je godina suviše kratka, pa su stoga uvedena stoleća ili vekovi (periodi od 100 godina) i milenijumi (periodi od 1000 godina). Ove jedinice su matematičke prirode i pogodne su za računanje vremena u dugačkim intervalima. S druge strane, značajni istorijski događaji se odvijaju u ritmu koji sa gledišta matematike nisu u pravilnim razmacima. Pošto takvi događaji sudbonosno utiču na živote ljudi i njihove životne zajednice, često su spontano računali godine od takvih događaja, uzimajući ih kao početke pojedinih epoha ili era.

Evo samo nekih:
- Julijanska (Scaligerova) era – počinje od 1. januara 4713 p.n.e. i traje 7980 godina.
- Hebrejska era – od biblijskog nastanka Sveta 3761 p.n.e. Obeležava se sa Anno Mundi (AM).
- Era Maja – počela 12. avgusta 3113 p.n.e.
- Kineska era – od 2698 p.n.e. Vreme se računa u ciklusima od 60 lunarnih godina, od kojih je svaka kraća za 11 dana od solarne godine.
- Avramova era– od 1. oktobra 2016 p.n.e.
- Indikciona era – Korišćena od strane rimskih katolika od VII veka do 1087. godine. Počinjala 1. septembra.
- Era Olimpijada – od Prve Olimpijade održane 13. jula 776 p.n.e. pa do 263. Olimpijade održane 396 n.e.
- Era od osnivanja Rima – od 21. aprila 753 p.n.e. pa sve dok nije prihvaćeno računanje od rođenja Isusa Hrista.
- Era Nabonassara – od 26. februara 747 p.n.e., zasnovana na Ptolomejevim proračunima.
- Era Aleksandra Makedonskog – od 12. novembra 324 p.n.e.
- Julijanska era – od 1. januara 45 p.n.e. (od uvođenja julijanskog kalendara)
- Španska ili Cezarova era – od 1. januara 39 p.n.e.
- Avgustova era – od 2. septembra 31 p.n.e. (od stupanja na carski presto Oktavijana Avgusta), ustanovljena u čast pobede u bici kod Akcijuma,
   protiv Antonija i Kleopatre.
- Egipatska godina – od 29. avgusta 26 p.n.e. U čast reformi egipatskog kalendara od imperatora Avgusta.
- Indijska Saka era – od 21. marta 79 n.e.
- Dioklecijanova era – (Diocletian, rimski car rođen u Solinu kod Splita, 284 – 305 AD), od 29. avgusta 284 n.e.
- Era Hidžre (muslimanska era) – od 28. juni 622 n.e. Od Muhamedovog odlaska iz Meke u Medinu.
- Persijska era – od 16. juna 632 n.e. i tako dalje.

Erama se nazivaju različiti načini u izboru početka računanja godina. Izbor početne, nulte godine kalendara puno puta se menjao kroz istoriju.

U staroj Grčkoj se koristila Era Olimpijada.Olimpijada je predstavljala ciklus od 4 godine, između dve Olimpijade, a vreme se računalo od prve Olimpijade koja je održana 1. jula 776. godine pre Hrista. Erom Ab urbe condita koristili su se rimski istoričari. Po njoj su godine brojane „Od osnivanja grada (Rima)“, koje se po Varonu dogodilo 21. aprila 753., a po Katonu 21. maja 752. godine pre Hrista. U svakodnevnom životu Rimljani su koristili Konzulsku eru (Annus consularis), koja je godine računala po godinama vladanja Rimskih konzula. Carsku eru je uveo Justinijan I 537. godine, a brojala je godine prema godinama vladanja Romejskih Careva, počevši od datuma njihovog krunisanja. Po uzoru na nju kasnije je nastala Papska era (prema godinama vladavine Rimskih papa). U Vizantiji je od 7. veka u upotrebi bila Carigradska (Vizantijska) era, nazvana još i Era „Ab Orbe condito „(„Od stvaranja Sveta“). Za njen početak uzet je 1. septembar 5.508. godine pre Hrista, kada je, po tadašnjim proračunima, Bog stvorio Svet. Po ovoj eri su datovani svi srpski srednjovekovni dokumenti, pa je njeno poznavanje neophodno za izučavanje ovog perioda naše istorije. Njoj je slična Aleksandrijska (Starohrišćanska) era, ali je ona stvaranje Sveta pomerala na 5.503. godinu pre Hrista.

Jevrejska era je za početnu godinu uzimala 3.760. godinu pre Hrista, kao godinu stvaranja Sveta. Po njoj se Nova godina ( Roš ašana ) slavi u sptembru mesecu. Islamska ( Muslimanska) era računa vreme prema «seobi» (hidžretu) Muhameda iz Meke u Medinu, pa se najčešće i zove Hidžretska era i počinje u petak 16. jula 622. godine.

Hrišćanska era (Aera vulgaris) čiji je začetnik opat Dionisije Mali (Dionisius Exiguus), kakvu mi danas koristimo, broji godine po datumu Hristovog rođenja. Dionisije je utvrdio da se Hrist rodio 1.januara 754. godine po Varonovoj Ab urbe condita eri. Iako se prevario u datumu, a možda i u godini, Svet i danas koristi njegovu podelu vremena na dve ere označene terminima „Pre Hrista“ (Ante Christum natum,skr. a.Chr.n., Pre Hristova rođenja) i „Godina Gospodnja“ (Anno Domini). U vreme komunizma, kod nas su ovi termini potiskivani terminima Stara era, tj. Pre nove ere i Nova era.

Hrišćanska era prihvaćena je prvo u Italiji u 6. veku.


Najznačajnija epoha za nas je Nova era, tj. period od Hristova rođenja. Vrlo često umesto reči era nailazimo na upotrebu termina kao što su: Stari vek, Srednji vek, Novi vek, koji se odnose na vreme od više stoleća, a ne na jedan vek.

Na primer, Stari vek kao era se računa od prvih pisanih spomenika, pa do pada Zapadnog rimskog carstva 476. godine.

Srednji vek se odnosi na istorijski period od pada Zapadnog rimskog carstva 476. godine, pa do pada Carigrada pod tursku vlast 1453. godine ili po nekima, do pronalaska Amerike 1492. godine, odnosno do početka crkvenih reformacija 1517. godine.

Novi vek se smatra da počinje od XV veka, pa do Francuske revolucije 1789. godine.

Moderno ili savremeno doba je istorijski period od Francuske revolucije pa do danas.

Iz potrebe da se naglasi razvoj pojedinih grana privrede, upotrebljavaju se termini kao na primer, era vazdušnog saobraćaja, čiji se počeci vezuju za prve letove braće Wright 1903. godine, ili era železnica, vezano za razvoj prvih železnica 1803. godine, zatim atomsko doba, opet vezano za pronalazak atomske energije i upotrebu prve atomske bombe 6. avgusta 1945. nad Hirošimom. Zatim, era elektronike, vezana za pronalazak elektronske cevi, kosmička era, vezana za prvi let čoveka u kosmos, Jurija Gagarina 1961. ili po drugima kada je 1969. prvi put čovek stupio na Mesečevo tlo.
Svi ti izrazi koji se odnose na neko proteklo vreme od više godina, kao era, epoha, razdoblje, period, doba i tome slično nisu neke precizne vremenske jedinice već opisni intervali vremena, često ustanovljeni u čast nekog vladara ili pak tehnološkog pronalaska.
Zato se tim periodima vremena, iako im je poznat početak, najčešće ne zna tačno do kada su trajali, jer su u međuvremenu dolazili drugi koji su ih potiskivali u istoriju ili zaborav. U danjašnje doba kome smo svedoci, mnogi od takvih perioda se poklapaju. Danas jednovremeno egzistira i kosmička i atomska i elektronska i ko zna koje još ere, što niukoliko ne ometa tačno računanje proteklog vremena izraženo u godinama, stolećima i milenijumima.

NULTA GODINA

Ovo je dve hiljade cetrnaesta godina. Sigurno je jedna bila prva godina pre nove ere i jedna prva godina nove ere. A da li je postojala nulta godina izmedju njih?
Astronomi su uveli konvenciju da godine p.n.e. (kod anglosaksonaca oznaka je BCE – pre nove ere) imaju negativan ( – ) predznak. Da bi izbegli prazninu između 1. godine i –1. godine, tu gde bi trebalo da bude "nulta" godina (0. godina), naucnici su uradili sledece:

1.   n.e. = 1. godina
1. p.n.e. = 0. godine
2. p.n.e. = – 1. godina
3. p.n.e. = – 2. godina,
itd.
2.   Pravilo da je "nulta godina" prestupna vazi i za julijanski i za gregorijanski kalendar, dok za "negativne" godine vaze ista pravila kao i za "pozitivne".

Prva godina nove ere bila je godina 1, tj. 1. februara 1. n.e. bilo je proteklo 0 godina i 1 mesec u novoj eri, odnosno 31. decembra 1. p.n.e. slijedio je 1. januar 1. n.e.

Zapravo je verovatno "nulta godina" nastala kao posledica razvoja matematike. Jer je, posmatrajuci brojnu osu bilo logicno da postoji nula ako su pre toga postojale "negativne" godine tj. godine pre nove ere. No, Nula ne moze biti redni broj, pa stoga "nulta godina" ne postoji.

Jednog dana je 31. decembar 1. godine p.n.e. a sutra je 1. januar 1. n.e. - NEMA NULE! Beba kad se rodi ima 0 godina, ali je ona tada u prvoj godini zivota.

No, istorijski dokumenti ukazuju na oprecan zakljucak. Hriscani veruju da je vreme jednosmeran linearan proces, u kome je pocetna tacaka – pocetak stvaranja sveta, a krajnja tacka drugi dolazak Hrista.
Razni narodi i civilizacije su datirali vreme pocev od znacajnijih dogadjaja. Tako su bez obzira na vrstu kalendara pocela odbrojavanja godina po erama. Era ( lat.) u hronologiji predstavlja nacin i pocetak racunanja godina i vremena od izvesnog vaznog dogadjaja po kome je i sam nacin racunanja dobio naziv.

Bilo je raznih Era u upotrebi.
- vizantijska, racunata od 01.09 5508. god. pre nove ere ( poznata kao crkvena Nova godina u pravoslavnim crkvama, naznacena u svakom godisnjem kalendaru SPC po julijankom kalendaru)
- aleksandrijska ( nova) racunata od 01.09.5494. god. pre nove ere;
- budisticka era ( godina Budine smrti)
- Era olimpijada racunata od 08.07.776. god. pre nove ere;
- Hriscanska, racunata od godine Hristovog rodjenja, 754.godine od osnivanja Rima

Usvajanjem hriscanske ere od predpostavljenog datuma ovaplocenja Bogocoveka Isusa Hrista pocelo je odbrojavanje godine posle Hrista ( AD) ili posle nove ere.

U ranijoj ( prvobitnoj) upotrebi hriscanske ere, godine su oznacene kao BC (pre Hrista) ili AD ( posle Hrista – leta Gospodnjeg). Medjutim kako su skoro sve nehriscanske drzave usvojile hriscansku eru, godine se danas oznacavaju kao godine pre nove ere i godine posle nove ere.

Naravno nova era je pocela otelotvorenjem Isusa Hrista. Taj datum je predlozio Dionisije Mali, skitski kaludjer koji je ziveo u Rimu, na zahtev pape Ivana I, 525. god.
On je predlozio: da je Isus Hristos roden 25. decembra 754. godine od osnivanja Rima, sto je i usvojeno.

Mada je Dionisijev sistem bio izvor sleda AD ( leta gospodnjeg) koji sada upotreblajvamo, on je koriscen skoro dvesta godina. VS ( "pre Hrista") se proteze od Hristovog rodjenja unatrag. U opstu upotrebu je usao tek u drugoj polovini sedamnaestog veka, a neke drzave su ga usvojile tek u XX veku.

No pitanje nulte godine nosi problematiku u istoriografiji kako drugih tako i srpskog naroda narocito u srednjem veku.

Srpski istoricari su brojali godine prema vizantijskoj eri, koja je zapoceta 01.09.5508.god. pre nove ere, ali hronoloska zbrka nastaje, od kada datiranje vremena pocinje prema hriscanskoj eri, narocito za vreme dinastije Nemanjica.

Episkop Nikolaj Velimirovic pise u knjizi « Prolog» da je Sinan pasa spalio mosti Sv. Save " na Vracaru u Beogradu, 27. aprila 1595. godine" dok arhimandrit Justin Popovic u svom kapitalnom delu " Zitije Svetih za januar" pise: " I u subotu 27. aprila 1594. godine Sinan pasa spali telo Svetog Save u Beogradu, na Vrcaru."

Razni istoricari su ispravljali datume i u rukopisima Sv. Save. Jedni su pisali da se Sv. Simeon Mirotocivi ( Stefan Nemanja) upokojio 13.februara 1199.godine, a drugi 13.februara 1200.godine.
Za Svetog Savu su jedni pisali da se predstavio Gospodu 14.01.1235.godine, a drugi 14.01 1236. godine. Prosto je neverovatno da se dva srpska crkvena velikodostojnika ne slazu ni oko godine spaljivanja mostiju Svetoga Save na beogradskom Vracaru.

Ako se razmotri datiranje i drugih dogadjaja srpske istorije, zakljucak se namece da je krivac nulta godina, koju su pojeli istoricari i hronicari.

Dilemu razresavaju spisi Svetog Save i Petra II Petrovica Njegosa.

Sv. Sava je na Karejskoj isposnici na Svetoj Gori uklesao u kameni nadvratnik tekst:" Zbog toga pisah i potpisah svoj rukopis, 6707 ( = 1199) godine. ( jer je znao da ce razni " pametnjakovici" ispravljati njegove tekstove). Na osnovu navedenog natpisa moze se zakljuciti da je Sv. Sava racunao hriscansku eru od 5508.godine ( 6707 – 1199= 5508).

Njegos u jedinoj sacuvanoj "Biljeznici" na str. 174. pise: "Era od sotvorenija svijeta pocinje 1-ga septembra 5508 god(ine) pr(ije) Hr(ista)".

Po cemu se vidi da je nulta godina postojala, ali ovu cinjenicu istoricari ne uvazavaju. No, ako se prihvata matematicki aksiom o osi realnih brojeva koja mora da ima i nultu godinu, jasno je uocljiva greska istoricara i hronicara, namerna ili slucajna, no ni danas ne priznaju 0 ( nultu) godinu.

Godinu nultu koriste neki budisticki i hinduisticki lunarni kalendari.

Dva sata iz Praga, Za prvoga brine (prve dvije slike) Unesco, a za drugog bi mogli i "Hajdukovci" pošto je na gostioni u kojoj je formiran "Hajduk" gostiona kod Fleka!

У средњевековној Србији године су се рачунале по цариградској ери, према којој је од створења света до Христовог рођења протекло 5508 (ако је између 1. I и 31. VIII), односно 5509 година (ако је између 1. IX и 31. XII).  У Србији је била позната и антиохијска ера, према којој од створења света до Христовог рођења има 5500 година. Такође било је у употреби и мартовско датирање, према коме је нова година почињала 1. марта.
Календар који је користио Свети Сава, познат нам је из писма из Свете Горе српском двору кога обавештава да је његов отац Стефан Немања, монах Симеон представљен Богу, тринаестог дана љутог сечка (фебруара) ≠SΨИ, дакле 6708. године. Кад се од 6708. год. одузмемо 5508, добије 1200, - година смрти Стефана Немање.

нула је тачка преласка између -1 и 1. нема дужину. зато нулта година не постоји.

египћани су имали још једну занимљиву временску одредницу - сотисову периоду. наиме, египћани су време рачунали од изласка сиријуса, који се поклапао са почетком поплава нила. то је у почетку било добро, али како је њихова година била фиксирана на 365 дана (а траје скоро четврт дана дуже), то се дан изласка сиријуса сваке 4 године померао за цео дан. после 4х365 година, "прошетавши" кроз цео календар, он би се вратио на своје старо место.  римљани су забележили да су 19.јула 139. египћани славили крај треће и почетак четврте сотисове периоде. тад је египатски календар достигао 3*1460 = 4380 година, па ако одузмемо оних 139 година испада да је почетак египатсаког календара 19. јула 4241. то би био најстарији датум историје и неки историчари сматрали су га почетним даном светске историје, тј даном који одваја историју од праисторије. међутим, вероватније је да је то било 1460 година касније. ( према м.миланковић, историја асртономске науке...)

Najpoznatiji javni casovnici

Čovek je od davnina imao potrebu da prati i da zna koje je tačno vreme. Vremenom su javne površine počele da bivaju ukrašene satovima na kojima je svaki meštanin imao priliku da sebe obogati informacijom o tačnom vremenu.

Prvi poznati javni satovi nalazili su se na engleskim i francuskim katedralama: 1284. sat na katedrali u Eksiteru, 1286. na londonskom St. Paulu, a 1292. na katedrali u Kanterberiju i Sensu. U narednom veku njihov broj se višestruko povećava, šire se u Nemačku, Italiju, Belgiju, Švedsku, Švajcarsku itd. U 15. veku, kada se u životu grada smanjuje dominacija sakralnih a povećava uloga profanih zgrada, satovi se, osim u crkvene, postavljaju i u opštinske tornjeve ili posebno građene gradske zvonike. Najstariji poznati javni sat u susednoj Hrvatskoj je onaj koji je 1390. postavljen na jugozapadni toranj Kneževa dvora, ondašnji Kaštel u Dubrovniku. Prvi poznati javni satovi nalazili su se na engleskim i francuskim katedralama Od 1478. s gradskog zvonika pune sate izbijaju slavni bronzani zelenci. U 15. veku javne satove imaju i Korčula, Hvar, Split i Trogir. Ti rani satovi imaju prvenstveno funkciju pokazivanja (relativno) tačnog vremena i zvučnog obeležavanja određenih vremenskih intervala, dok je njihova oblikovna, odnosno dekorativna komponenta zanemariva.

Javni, gradski ili stubni, sve su prefiksi za sat koji se instalira na javnoj površini (raskrsnicama, skverovima duž ulica,setalištima i pešačkim zonama,parkovima,dvorištima objekata...) pa se otuda odomaćio izraz Javni Sat. Javni sat može biti dvostrani, trostrani ili četvorostrani, sa osvetljenjem, prečnikom brojčanika 50, 60, 80 ili 100cm...

U svetskim metropolama i većim gradovima javni satovi su simboli i prepoznatljivi detalji svakog od njih, a pored praktične vrednosti i ukazivanja na protok vremena (neki od njih nisu sto posto precizni), uglavnom predstavljaju i prava umetnička dela.

London's Big Ben
 
Big Ben (engl. Clock Tower, Palace of Westminster; Big Ben) je najveća kula zvonik sa satom na svetu. Nalazi se u Londonu. Smešten je na severoistočnom kraju Vestminsterske palate (zvanicni naziv je Saint Stephen's Tower). Naziv Big Ben se univerzalno odnosi na kulu. Međutim, zvanično se odnosi na naziv glavnog zvona unutar zvonika. Ovo zvono broji časove i teži 13 tona. Smatra se da je naziv dobilo u čast Bendžamina Hola, koji je bio zadužen za izgradnju, ili u čast boksera Ben Kanta, veoma popularnog 1858, godine kada je zvono liveno. Zvono je u početku nosilo naziv Veliko Zvono.
[attachment=1]
Kula zvonik sa satom je podignuta kao deo nove Vestminsterske palate, jer je stara izgorela u požaru u noći 22. oktobra 1834. godine. Big Ben je igrađen u neogotičkom stilu a njegova visina je 96,3 metara. Prvih 61 metar kule je izgrađen od opeke obložene kamenom.
[attachment=2]
Sat i brojke dizajnirao je Avgustus Pugil. Lica sata postavljena su u metalni okvir 7 metra u prečniku, podržavan sa 312 komada opal stakla. Kazaljka koja pokazuje časove dugačka je 2,7 metra, a kazaljka koja pokazuje minute 4,3 metra.
[attachment=3]
Mehanizam satova je bio završen 1854. godine, ali sama kula je bila gotova tek četiri godine kasnije 1858. godine. Satovi su ušli u upotrebu 7. septembra 1859. godine. Sat je dobio ime po Ser Bendžaminu Holu, koji je 1858. godine bio na mestu ministra rada u engleskoj vladi. Te godine je zvono ovog sata prvi put odzvonilo 12 časova. Od tada do danas, sat pokazuje vreme gotovo bez greške. To je rezultat izuzetno kompleksne gradnje i strukture ovog sata. Sat svetli noću u danima kada Parlament zaseda, u suprotnom svetle samo kazaljke na njemu.
[attachment=4]
Na bazi svakog od satova pozlaćenim slovima na latinskom jeziku piše: „DOMINE SALVAM FAC REGINAM NOSTRAM VICTORIAM PRIMAM“, što u prevodu znači: „Bože, čuvaj našu kraljicu Viktoriju“.

Kula ima satove na sve četiri strane i kao takva, bila je najveća na svetu sve do igradnje Alen-Bredlijeve sahat kule u Milvokiju, Viskonsin.

Iako u centru Londona, pored brojnih drugih velikih znamenitosti Londona, ovo moderno svetsko čudo se izdvaja svojim konzervativnim izgledom, modernim zračenjem i srednjevekovnom gordošću.Big Ben je jedan od najpoznatijih simbola Londona.

http://www.youtube.com/watch?v=-w6tK4jCH6w
http://www.youtube.com/watch?v=uTPKE5Jw0JI

Kremaljski sat – prvi javni sat na svetu
    
Spasiteljska kula (рус. Спасская башня) je glavna od dvadeset kula, sa prolazom na istočnom zidu moskovskog Kremlja koji izlazi na Crveni trg.
[attachment=1]
Spasiteljevu kulu sagradio je 1491. godine italijanski arhitekta Pjetro Antonio Solari. U početku se zvala Frolovska kula po Crkvi Frola i Lavra u Kremlju (danas je više nema). Današnji naziv kule potiče od ikone Spasitelja Nerukotvornog, koja je bila postavljena iznad kapije sa unutrašnje strane zida 1658. godine (uklonjena 1917.), a na zidu je bila naslikana ikona Spasitelja Smolenskog, koja je nastala u 16. veku na spoljašnjem zidu kule (premazana 1937, restaurisana 2010. godine). Spasiteljeva kula je bila prva na kojoj je izgrađen krov u gotičkom stilu, a izradili su ga od 1624. do 1625. godine arhitekte Bažen Ogurcov i Kristofer Galovej (škotski arhitekta i urar). Prema istorijskim podacima, sat na kuli se pojavio između 1491. i 1585. godine. Obično se naziva Kremaljski sat (rus. Кремлёвские куранты).

Kremaljski sat je prvi javni sat na svetu. Napravio ga je monah Lazar Srbin Hilandarac. Srpsko- ruski odnosi imaju mnogovekovnu tradiciju i počinju negde od vremena XIII-XV veka, kada se Rusija nalazila pod tatarsko mongolskom vlašću. Srpski vladari su podržavali ruski manastir Pantelejmon na Svetoj Gori, a time samim i pravoslavnu veru i kulturu vizantijskih korena u Rusiji. Srpski religiozni prosvetitelji, kao Pahomin (Srbin), su obnovili ruski letopisni žanr, ispravljali bogosluzbene knjige i crkvene obrede, a Camblak je postao rodonačelnik stila ruske duhovne i žitejne literature.

Do početka proslog veka prvo su bila masovna seljenja Srba u Rusiju. Srbi su služili u Ruskoj armiji, uticali na rusku kulturu, imali svoj uticaj na izgradnju ruske državnosti (posebno za vreme Petra Velikog).

Rusija je u to vreme bila prisutna na prostorima Srbije, pomažući borbu protiv Turaka, finansijskim ulaganjima u manastire i obrazovne centre, izdavanjem duhovne literature .

Posle Oktobarske revolucije i građanskog rata u Rusiji, smer u srpsko-ruskim odnosima se premesta na suprotnu stranu. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prima, po skromnim računicama, oko 200 000 Ruskih izbeglica. Većina njih je, posle, otputovala u Evropu i Ameriku, da bi se ta cifra zaustavila na negde oko 40 000 ljudi. I takav broj izbeglica je za Srbiju predstavljao veliko opterećenje. No, nezavisno od svih teškoća, za rusku emigraciju su stvoreni svi uslovi za njihov život i rad.

Prvi sat na Kremlju – Kremaljski sat, jedan od najprepoznatljivijih njegovih simbola, montirao je srpski monah sa Sv Gore – po imenu Lazar-Srbin, sa Afonske gore (ili Svеtе Gоrе Аtоs, nadimak Srbin je dobio po tome što je rođen u Srbiji) Hilandarac.

Srpski monah Lazar je 1404 godine, na poziv Velikog kneza Vasilija Dmitrieviča (sina poznatog kneza Dmitrija Donskog), u blizini hrama Blagovešćenskog sabora, ili popularnije, hrama Vasilija Blaženoga, ugradio prvi Moskovski sat na vratima Kremlja. Pretpostavlja se da je Lazara Srbina Hilandarca preporučio Moskovskom knezu sam Despot Stefan.Mehanizam tog sedevra sata je predstavljao tri tega, pored kazaljki, koji su pokretali čekiće za otkucavanje četvrtina časova, što je u to vreme bila retkost. Jedan od čekića je bio u rukama čovekove figure čiji su zamasi otkucavali pune sate .

Sam “ciferblat” je imao crkvenoslovenska slova, koji su označavali brojeve: A-1, B-2, Г-3…

Sat je ostavio takav utisak na Moskovskog kneza, da nije požalio da plati ogromnu svotu novca majstoru iz Srbije. To je bio sat među prvima u Evropi i smatrao se čudom toga vremena. O tome svedoče i moskovski letopisi, a i minijatura iz 16 veka, na kojoj monah Lazar pokazuje tek izgrađeni sat casovnik knezu Vasiliju Dmitrieviču.

Sat je radio bez prekida punih 217 godina.

Izvor: http://www.bastabalkana.com/2014/02/kremaljski-sat-je-napravio-srbin-lazar-srbin-hilandarac

Casovnik Svetog Marka u Veneciji

Torre dell'orologio (Toranj sa satom, Sahat kula) nalazi se na Trgu svetog Marka u Veneciji, odmah do zgrade Procuratie Vecchie. Na tom objektu nalazi se najpoznatiji sat u gradu (zvan Torre dell'Mori). U središnjem delu zgrade, kroz prva dva sprata vodi veliki prolaz na glavnu trgovačku ulicu - Merceria, koja od verskog centra (Trga sv. Marka) vodi do trgovačkog centra grada Rialta.
[attachment=1]
Toranj sa satom izgrađen je da pokaže bogatstvo Mletačke republike i grada Venecije, ali i da bude pomoć mornarima na Canalu Grande oko rasporeda svojih vožnji.
[attachment=2]
Zgradu je projektovao Mauro Codussi, izgrađena je između 1496. i 1499.godine. Ima pet vertikalnih niša, od kojih je središnja sa satom najšira. U ovoj niši je široki prolaz visok dve etaže, iznad koje je veliki sat. Iznad sata, na slijedećoj etaži, je balkon s kipom Majke Božje s detetom, a iznad njih, etaža s balkonom i mermernom statuom krilatog lava (simbolom sv.Marka) na plavoj pozadini noćnog neba osutog zlatnim zvijezdama. Na samom vrhu su dve bronzane stautue Mora (maora) koji simbolično prikazuju mitološke gigante. Oni na pun sat udaraju u veliko bronzano zvono u sredini.

Satni mehanizam iz 1499.godine tokom vekova je više puta restauriran, on pokreće veliki mehanizam koji se sastoji od nekoliko koncentričnih brojčanika. Najudaljeniji spoljni prikazuje brojeve od 1 do 24 (Rimski brojevi), kazaljka sa prikazom punog sata je simbolički prikaz nasmejanog sunca. Manji unutrašnji brojčanik prikazuje dvanaest pozlaćenih znakova zodijaka, na plavoj emajliranoj pozadini. Unutarnji brojčanik prikazuje Mesečeve mene i sunce.

Mehanizam pokreće i figure na balkonu iznad sata, gde je niša s Majkom Božjom i malim Isusom između dva panoa; levi pokazuje tačni sat u rimskim brojevima, a drugi desni minute u arapskim brojevima. Samo na dan Bogojavljenja 6. januara, satni mehanizam pokreće kipove Sveta tri kralja koji prođu kao svečana procesija ispred scene.

Praški Orloj
 
Najstariji astronomski sat, (koji još uvijek radi), pozanat kao Praški Orloj, nalazi na katedrali Lund u Starom mestu na Starogradskom trgu, jednom od najljepših trgova Praga.
[attachment=1]
Katedrala Lund je izgrađena 1338. godine kao jedna od najupečatljivijih građevina u Pragu. Mehanički sat i astronomski brojčanik, konstruisao je 1410. godine kraljevski sajdzija Mikulas iz Kadana zajedno s Jan Šindelom, profesorom matematike i astronomije s Univerziteta Charles. Interesantno je da je njegov tvorac je posle toga oslepljen kako ne bi mogao da napavi isti.Kasnije, verovatno oko 1490.godine na sat je dodan i kalendar kada je ukrašena i fasada sa gotskim sklupturama. Do 17. veka astronomski sat je bio glavni izvor stanovnicima Praga, gde su mogli ocitati vreme.U XVIII veku sat je dobio pokretne figure a likove 12 apostola nakon velike popravke 1865-1866. Godine, kada je poprimio konačan izgled.

Donji deo sata pokazuje kretanje Sunca i Meseca, kao i dane, godine, mesece, zodijački krug i položaj planeta oko Zemlje. U krugu oko centra se nalaze 12 malih meseca koji pokazuju znakove Zodijaka i periode za agrikulturu. Na gornjoj strani sata sa svake strane su po dvije skulpture koje predstavljaju 4 slabe tačke čoveka: Sujeta, Škrtost, Smrt i Pohlepa. Na svaki puni sat Smrt zazvoni na jedno zvono i preokrene peščani sat i tada na gornjem delu iz plavih prozora izlaze figure12 Apostola koji se kreću u krug čiji kraj najave zvona sa vrha katedrale.

Osnova sata je crni uokvireni krug sa obojenom pozadinom. Pozadinu brojčanika predstavlja Zemlja i pogled na nebo. Plavi krug u sredini površine predstavlja Zemlju a gornja jasna plava površina pozadine je nebo iznad horizonta. Crna i crvena površina predstavljaju deo neba koji je ispod horizonta. Tokom dana se Sunce nalazi iznad plave površine a po noći se pomera na crnu površinu.

U levom delu je napisano aurora a ortus (Istok) - izlazak Sunca, Na desnom delu je napisano occasus (Zapad) a crepusculum –sumrak. Brojčanik koji pokazuje koliko je sati tokom dana čine zlatni rimski brojevi na rubu plavog kruga. Pokazivac vremena je zlatna kazaljka - simbol Sunca.

Unutar crnog kruga se nalazi krug sa zodijakom koji se samostalno okreće. Sunce se okreće oko kruga zodijaka i spojeno je za kazaljku sa zlatnom rukom, pa zajedno pokazuju vreme na tri načina:
-pozicija zlatne ruke iznad rimskih brojeva pokazuje praško vreme (srednje- evropsko vrijeme)
-pozicija Sunca iznad iskrivljenih zlatnih linija pokazuje planetarno vreme
-pozicija zlatne ruke iznad arapskih brojeva pokazuje staro češko vreme.

Na kalendaru su pokazane alegorije meseca. Sličice meseca su okarakterisane tematikom sa sela. U gornjem delu kalendara se nalazi pozlaćena strela. Kako se kalendar okreće, strela pokazuje uvek tekući dan, datum, crkveni praznik, mesec i horopski znak.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Izmirska sahat kula
 
Izmirska sahat kula (тур. Izmir Saat Kulesi) je istorijska sahat kula, koja se nalazi na trgu Konak u distriktu Konak u Izmiru, u Turskoj.

[attachment=3]
Sahat kulu je projektovao levantsko-francuski arhitekta, Remon Šarl Per, a izgrađena je 1901. godine u znak 25. godišnjice dospeća na tron Abdula Hamida II (vladao 1876–1909).
Sam sat je bio poklon od nemačkog cara Vilhelma II (vladao 1888–1918). Ukrašen je u stilu otomanske arhitekture. U okviru kule, koja je visoka 25 metara, nalaze se i četiri fontane, koje su postavljene kružno oko osnove, dok su stubovi inspirisani severnoafričkim temama.

Sahat kula se nalazila na reversu novčanice od 500 lira između 1983. i 1989. godine.

[attachment=1][attachment=2]

http://www.aclforum.net/bilgi-hazinesi/349046-resimlerle-izmir-saat-kulesi-ici.html

Metropolitan Life Insurance Company Tower
 
Toranj-kula Mitropoliten životnog osiguranja je oblakoder i spomenik, koji se nalazi na Menhetnu, u blizini raskrsnice sa istočne 23. ulici, preko puta Madison Skuare Parkirajte na Menhetnu, Njujork. Zgrada je dizajnirana u skladu sa zvonikom bazilike Svetog Marka u Veneciji. Izgradnja je završena 1909, a do 2005.godine služila je kao sedište osiguravajućeg društva Metropolitan Life Insurance Compani. To je bio najviša zgrada na svetu za tri godine, sve do 1913, kada je premašena od strane Voolvorth zgrade. Zgrada je istorijski spomenik SAD i Njujorku.
 
[attachment=1]

Toranj je poceo da se zida 1893.godine. Namera je bila da se kula zavrsi i uvede u upotrebu 1905.g., ali je gradnja kasnila cetiri godine. Кula ima četiri sata sa prečnikom od 8 metara, koji se nalazi od 25. do 27. sprata. Minutna kazaljka teska je pola tone. Prvobitno je bila kula obložena mermerom ali rekonstrukcijom 1964.g. za to je korišćen krečnjak. Rekonstrukcijom su uklonjeni stari renesansni detalji cime je zgrada dobila moderan izgled. Većina originalne detalja je uklonjen. U 2002.g. je završena rekonstrukcija nakon čega je zgrada dobila i noćno osvetljenje.

[attachment=2][attachment=3]

Palata kulture i nauke u Varsavi
 
Palata kulture i nauke (Polish: Pałac Кulturi i nauki, takođe skraćeno PКiN) u Varšavi je najviša zgrada u Poljskoj, osma najviša zgrada u Evropskoj uniji. Zgrada je prvobitno poznata kao Staljinova Palata kulture i nauke (Pałac Кulturi i nauki imienia Jozefa Stalina), ali u toku destalinization je ukinuta posvećenost Staljinu. Trenutno je 187. najviša zgrada na svetu.

[attachment=1]

Izgradnja je počela 1952 , a trajala je do 1955.godine. Kula je izgrađena  prema sovjetskim planovima, od strane 3500 radnika iz Sovjetskog Saveza, od kojih 16 poginulo u nesrećama tokom gradnje. Arhitektura zgrade je usko povezana sa nekoliko sličnih solitera izgrađenih u Sovjetskom Savezu iz istog perioda, pre svega sa državnim univerzitetom u Moskvi.

Četiri sata, precnika 6,3 – metara, su dodata na vrh zgrade neposredno pred proslavu milenijuma 2000.godine.  U to vreme je to bila najviša Sat kula u svetu (ubrzo ju je nadmasio NTT DoCoMo Ioiogi Building , na koju sat je dodat 2002.g., da bi ista zgrada bila preteknuta od strane Makkah Clock Roial Tover u 2012.g.

[attachment=2][attachment=3]

http://en.wikipedia.org/wiki/Palace_of_Culture_and_Science,_Warsaw

Prikazao sam par najpoznatijih javnih casovnika u svetu. Koga interesuje vise moze da pogleda na: http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_clocks

Prikazan je spisak satova koji su dostigli nivo uglednih i značajnih zbog njihovog istorijskog značaja, preciznosti, izuzetne umetničke ili arhitektonske vrednosti i lepote.

Najpoznatiji javni casovnici na nasim prostorima!

http://www.svetsatova.com/forum/f64/najlep%C5%A1i-javni-satovi-8946.html



Sat – Kula na Petrovaradinu u Novom Sadu
 
Sat – Kula na petrovaradinskoj tvrđavi se nalazi na Bastionu svetog Luja, a svojevremeno je napravljen u Francuskoj u Alzasu. Kao poklon Petrovaradinu u 18. veku od strane carice Marije Terezije, postaje zaštitni znak ove tvrđave i grada Novog Sada. Sat ima brojčanike crne boje postavljene na sve četiri strane tornja, a koji imaju prečnik 2,5m. Markeri su ispisani rimskim brojevima, kao sto je pravilo na hrišćanskim crkvama. Za njega je takođe karakteristično da mala kazaljka pokazuje minute, dok velika pokazuje sate. Ovaj neobičan slučaj oko podele kazaljki je navodno postavljen zbog ribara koji su plovili rekom oko tvrđave, a takođe i zbog smene straže i vojničkog reda. Navodi se da je njima ovakav raspored kazaljki olakšavao očitavanje vremena iz daleka. Sat na petrovaradinskoj tvrđavi se navija ručno i zvoni pune sate, a sugrađani ga često nazivaju i “pijanisat”, jer kako kažu, kada je hladno on kasni, a kada je toplo vreme on po malo žuri.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Sahat – Kula na Kalemegdanu u Beogradu
 
Sahat – Kula spada u najznačajnija i najočuvanija znamenja Gognjeg grada na Kalemegdanu.

[attachment=1]

Izdiže se iznad kapije koja je upravo po ovoj kuli dobila i naziv. Sahat kula je visoka 27,5m sa satom i nastala je u period od 1740. do 1789. sa na sebi naglašenim elementima baroka. Gradnja je počela 1740. godine za vreme austrougarske uprave kod vođstvom venecijanskog graditelja Andrea Kornara. Dovršena je 1789. godine tada već pod turskom vlašću, ali pod vođstvom istog graditelja. Stari satni mehanizam, izrađen početkom 20. veka, je uklonjen sa kule, a 2003. je zamenjen novim. Zvono na satu je izradila livnica zvona Pantelić (tzv. “Livnica”) iz Zemuna. Satni mehanizam je zamenjen novim elektronski kontrolisanim koji otkucava na svakih četvrt sata.
Sahat kula je jedan od malobrojnih objekata na Beogradskoj tvrđavi koji nije pretrpeo značajnija oštećenja, te i danas čuva sva autentična arhitektonska i stilska obeležja.

[attachment=2][attachment=3]

Datum izracunavanja Uskrsa


Uskrs je glavni, prvi i najstariji hriscanski praznik.Kao i svi pokretni praznici, ne menja dan, ali menja datum kada se slavi, koji se na osnovu astronomskih merenja odredjuje posebnim proracunima. Prema popularnom tumacenju uvek pada u prvu nedelju posle punog meseca iza prolecne ravnodnevice, tako da se datum njegovog praznovanja pomera u intervalu od pet nedelja. Najranije moze da bude 22. marta po julijanskom ili 4. aprila po gregorijanskom kalendaru, a najkasnije pada 25. aprila, odnsno 8. maja. To prakticno znaci da se ne moze praznovati pre Blagovesti, niti posle Djurdjevdana, pri cemu se u pravoslavnoj tradiciji smatra neprihvatljivim da se Uskrs slavi pre ili sa jevrejskom Pashom, sto se u zapadnoj tradiciji ponekad dogadja .


Uspomenu na Hristovu smrt i Njegovo slavno i pobedonosno vaskrsenje iz mrtvih, hriscani slave jos od apostolskog vremena, ali nejedinstveno: hriscani iz Judejstva slave sa jevrejskim praznikom Pashe - 14. nisana, ostali hriscani u nedelju posle toga dana. Godisnje obelezavanje Hristove smrti i vaskrsenja koje je dobilo ime Pasha pojavilo se krajem 1. veka. Pasha je grcka rec za Pesah, mada su neki stariji pisci smatrali da ona potice od grckog glagola "patiti". Prvobitno se godisnjica Hristovog raspeca obelezavala na dan pripreme za Pesah, 14. nisan (mart-april) po jevrejskom lunarnom kalendaru i to prema datiranju raspeca u cetvrtom jevandjelju. Taj dan mogao je pasti bilo kad u sedmici. U prvobitnom obelezavanju praznika to je bio postan dan koji se uvece zavrsavao pashalanim obedom, kojim se proslavljalo vaskrsenje. Rasprave vezane za datum praznovanja Uskrsa trajale su sve do Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine, kada je kao dan za obelezavanje Uskrsa utvrdjena prva nedelja posle prvog punog meseca ".U godini Hristove smrti jevrejska pasha padala je u petak i subotu. U petak 14. nisana (koji, kao i danas, po crkvenom racunanju vremena pocinje u cetvrtak uvece), Hristos je bio razapet. U subotu bio je u grobu, a u rano jutro u nedelju je vaskrsao. Zato su dogadjaji Stradanja, Smrti i Vaskrsenja Gospodnjeg neraskidivo vezani sa judejskom Pashom koja se ravna prema mesecevim menama.

 Vec u 5. veku prihvacen je obicaj da se Sveta pasha slavi posle Pashe judejske", argumenti su Pravoslavne crkve, koja se poziva na odluke Nikejskog sabora, kao i na pravila Treceg vaseljenskog sabora po prolecnoj ravnodnevici. Datum proslave Uskrsa i danas se odredjuje na ovaj nacin, ali su mnogobrojne promene unutar same Crkve: Veliki raskol 1054. godine, gregorijanska reforma kalendara u 16. veku i praksa periodicnog uskladjivanja lunarnih ciklusa na Zapadu, dovele do razlika u proracunima izmedju Istocnih, pravoslavnih crkava i crkava na Zapadu, mada se datumi proslave Uskrsa ponekad popudaraju, kao sto je to bio slucaj 2001, ili kao sto ce se dogoditi ove 2004. godine kada ce sve hriscanske crkve praznik Hristovog Vaskrsenja proslaviti 11. aprila. Ceo pravoslavni svet Uskrs slavi jednistveno, istog dana, mada su neke pomesne Pravoslavne crkve presle na gregorijanski kalendar i po njemu slave Bozic.

Izracunavanje datuma Uskrsa moguce je uz pomoc tzv. pashalnih elemenata. Kako je to komplikovan posao, pravljene su u celom srednjem veku pashalne tablice u tu svrhu, a komputisti, koji su se bavili izracunavanjem datuma Uskrsa i i pravljenjem tablica, bili su veoma cenjeni. Tim se poslom na pocetku XIV veka bavio i monah Siluan, "silan razumom i krepak u reci", a njegove su pashalije hvaljene kao "velije i divno slozenije", kao dokaz "sile premudrosti i hitrosti (vestine)". Pashalije je sastavljao i vojvoda zetski Durad Crnojevic i stampane su u njegovom Psaltiru (1494), odakle su u sledeca dva veka vise puta prepisivane.
 U nasem vremenu uputstvo za izracunavanje Uskrsa dao je Ljubomir Stojanovic (Zbornik za istoriju, jezik i knjizevnost srpskog naroda, SA 1926, XIV), a prakticne tablice su objavili: M. Purkovic (Bogoslovlje, 1932), R. Dragicevic (u istom casopisu), M. Milenkovic (Pravoslavna Misao, 1968), J. Stipisic (Pomocne povjesne znanosti u teoriji i praksi, Zagreb, 1972) i drugi.

U izvornim racunima odredeno je da je Uskrs u nedelju koja prati prvi ''crkveni'' pun Mesec posle martovske ravnodnevice. Ovo ne treba mesati sa popularnim pojmom da Uskrs pada u prvu nedelju posle punog Meseca koji prati prolecnu ravnodnevicu. Crkveni pun Mesec nije isto sto i astronomski pun Mesec - on se zasniva na tabelama koje ne uzimaju u obzir kompleksnost kretanja Meseca. Kao rezultat, datum crkvenog punog Meseca moze znatno da se razlikuje od stvarnog punog Meseca. Prema crkvenim tablicama crkveni pun Mesec je definisan kao cetrnaesti dan tablica meseca, dok dan 1. odgovara crkvenom mladom Mesecu. Tablice se zasnivaju na Metonovom ciklusu, u kome 235 srednjih sinodickih meseci traje 6939.688 dana. Posto je devetnaest Gregorijanskih godina 6939.6075 dana, trenuci mesecevih mena ce se ponoviti skoro istog datuma devetnaest godina kasnije. U julijanskom kalendaru datumi Uskrsa se ciklicno ponavljaju svakih 532 = 19 * 28 godine. Taj broj je ustvari proizvod sledecih brojeva:

broja 19, koji se naziva Metonov ciklus ili ciklus Zlatnog broja,
broja 28, koji se naziva lunarni ciklus

U gregorijanskom kalendaru, datumi Uskrsa se ponavljaju svakih 5.700.000 godina - prakticno nikad. Taj broj je proizvod sledecih brojeva:
broja 19, koji se naziva Metonov ciklus ili ciklus Zlatnog broja,
broja 400, gregorijanskog ekvivalenta solarnom ciklusu,
broja 25, ciklus koriscen za proracun epakta,
broja 30, broj mogucih razlicitih vrednosti epakta.
Od kako je ustanovljen (od oktobra 1582. godine), prvi kompletan ciklus gregorijanskog kalendara od 400 godina, zavrsio se oktobra 1982. godine.

Sat na zgradi Glavne zeleznicke stanice Beograd


Železnička stanica Beograd–Glavna je glavna beogradska železnička stanica. Građena je između 1882. i 1885. po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića, ima status spomenika kulture od velikog značaja.

Zgrada je izgrađena po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja. Mesto gde je stanica izgrađena zvalo se Ciganska bara i kasnije Bara Venecija. Prvi voz sa ove stanice krenuo je ka Zemunu 20. avgusta (1. septembra) 1884. godine. Prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović, na putu ka Beču. Svečanom otvaranju stanice prisustvovalo je više od 200 inostranih zvanica i više hiljada građana. Prva kompozicija ka Nišu krenula je tri dana kasnije, dok je prva redovna linija krenula je prema Nišu 3./15. septembra.
U vreme građenja zgrada je predstavljala jedno od najmonumentalnijih zdanja i simbola tadašnje kraljevske prestonice. Jedna je od prvih železničkih stanica u Srbiji, čiji je projekat obuhvatao specifičan arhitektonski program i sadržaje prilagođene evropskim tehničkim dostignućima. Oblikovana je u duhu akademizma kao reprezentativno zdanje, razuđene osnove. Arhitektonskom kompozicijom dominira središnji klasicistički rizalit glavnog ulaza, nadvišen trougaonim timpanonom.

Sat na Gradskoj kući u Subotici
 
Gradska kuća je najveća i najlepša građevina grada Subotica.

[attachment=1]

Izgrađena je za dve godine, odnosno od 1908-1910. godine, dok su unutrašnji radovi završeni do 1912. godine. Kao najgledaniji detalj Gradske kuće možemo istaći sat na tornju, odnosno četiri sata postavljena na sve četiri strane sveta. Satni mehanizam je napravljen u Budimpešti. Brojčanik satova ima prečnik od 2,20 m, dok velika kazaljka ima dužinu 1,6m, a mala 1,1m. Na konkursu za izradu satova učestvovao je i jedan Subotičanin koji je živeo u Njujorku, a koji je hteo da satni mehanizam izradi besplatno i da se postavi sat isti kao na njujorškom Metropoliten bildingu. Časovnik je trebalo da otkucava svakih 15 minuta i svaki pun sat, šta bi se dodatno obeležavalo svetlosnim znacima – četvrt crvenim, a pun sat zelenim svetlom. Međutim, a možemo reći i nažalost, njegov predlog je odbijen.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Sat na Staroj upravnoj zgradi Zastave u Kragujevcu
 
[attachment=1]

Stara upravna zgrada Zastave se nalazi u centru grada Kragujevca. Spada u zaštićene spomenike kulture i zgrađena je polovinom treće decenije 20. veka prema projektima belgijskih arhitekata, i predstavlja jednu od dve kragujevačke gradske palate. Zdanje koje se popularno zove „kod sata“ je deo starog „Zastavinog“ industrijskog kompleksa, pod nazivom „Knežev arsenal“, ubraja se među najlepša zdanja u centru Šumadije.

[attachment=2]

Divna građevina, i lepo održavana.

Sat na niškoj Palati pravde
 
[attachment=1]

Sat na niškoj Palati pravde je postavljen 1910. godine, na zdanju koje je svojevremeno bilo Justicijanov hram i u kome je živeo Srez niški. Na pomenutom časovniku su kazaljke pomenuto zastajkivale, ali su radnici (domar i vozač) u niškom sudu ustanovili da je reč o kvaru na jednom od satnih zupčanika. Zupčanik je izradio jedan aleksinački zanatljija koji ne želi publicitet, ali je poznato da je materijal koštao 5000 dinara, dok je rad bio besplatan. Trenutno, sat star više od 100 godina radi i njega zajedno sa zgradom Nišlije smatraju simbolom svog grada.

[attachment=2][attachment=3]

Gradski toranj u Kotoru

[attachment=2]
 
Toranj za sat je jedan od bitnijih simbola grada Kotora. Zauzima centralno mjesto na Trgu od oružja, nasuprot glavnim gradskim vratima. To je trospratno robustno zdanje zidano tehnikom ''bunjato'', masivnim kamenim kvaderima udubljenih ivica. Toranj je nastao 1602. godine, za vrijeme mletačkog providura Antonija Grimaldija, ali se pretpostavlja da građevina nije bila završena u vrijeme potresa 1667. godine, pošto se Kula tada znatno nakrivila prema zapadu i moru. Kasnije su uslijedili pokušaji da se daljim zidanjem ispravi ovaj nedostatak. Međutim, toranj se nakon katastrofalnog zemljotresa 1979. godine ponovo iskrivio. Toranj za sat je građen jednim dijelom u zrelom baroknom stilu, dok sjevernu i istočnu fasadu karakteriše gotički stil. Ispod Tornja od sata nalazi se Stub srama. Jedan od načina kažnjavanja karakterističnih za Kotor je bilo postavljanje okrivljenog ispred stuba srama, kako bi svi građani saznali za njegov prestup.

Toranj ima prizemlje, dva sprata i otvorenu lođu u kojoj je smješten satni mehanizam. Spratovi su naglašeni horizontalnim vijencima. Dvije fasade, južna i zapadna, su vidljive, dok su druge dvije utopljene u susjedne zgrade. Na drugom spratu su dva okrugla brojčanika.

[attachment=1]
Izvor: http://www.kotor.biz/zasto-kotor/toranj-za-sat

Sahat kula u Baru
 
Stari Bar je grad sa više od 2500 godina postojanja. Turcu su osvajili Bar 1571. god, bez borbe i rušenja. Tokom tri veka Bar živi kao značajna uredjena varoš sa dobrim prihodima od trgovine i poljoprivrede (maslinarstva). Od značajnijih objekata u gradu Turci su, izuzev akvadukta, podigli barutanu, veliki hamam i sahat-kulu. Knjaz Nikola Petrović i Crnogorci oslobadjaju Bar 1878. god. Polusrušeni grad od tada prestaje da živi a život se polako seli na morsku obalu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
http://starigradbar.blogspot.com/

Sat kula u Herceg Novom
 
Sat kula (Sahat kula, Gradski toranj) nalazi se sa zapadne strane Gornjeg grada. Podignuta 1667. godine po naredbi Sultana Mahmuda. Za vreme turske vlasti ovo su bila glavna gradska vrata koja su imala pokretni drveni most, iznad prokopa, kojim je tekao potok ka moru. U prolazu kroz Sat kulu nalazi se skulptura majke Božije (nazvana "CRNA BOGORODICA", jer je radjena od nagorelog drveta, i spomen obeležje osnivaču Tvrtku I Kotromaniću, koje je u vidu bareljefa izradio Afran Hozić, iz Sarajeva.

Stari gradski sat na ovoj kuli 1995. godine zamijenjen je novim – električnim.

[attachment=1][attachment=2]

http://www.hercegnovi.me

Sat Kula u Bitolju

[attachment=1]
 
Sahat kula je jedan od prepoznatljivih simbola Bitolja.
Ne zna se tačno kada je kula sa satom sagrađena. Pisani izvori iz 16. veka pominju sat kulu, ali nije sa sigurnošću utvrđeno da li se radi o istoj građevini. Mnogi veruju da je zdanje izgrađeno u isto vreme kada i crkva Sv. Dimitrija Solunskog, tačnije 1830. Prema legendi, kula je građena kada su otomanske vlasti u gradu, odnosno Turci, išli po svim okolnim selima i sakupili oko 60.000 jaja od kojih su napravili malter. Ovom smešom i kamenjem sagradili su kulu čiji čvrsti zidovi stoje i danas neoštećeni.

Kula ima osnovu u obliku kvadrata i visoka je oko 30 metara. Na vrhu se nalazi terasa oivičena kovanom ogradom. Sat je smešten na najvišem od tri nivoa kule. Tokom Drugog svetskog rata je originalni sat zamenjen modernim.

Saat kula, kako je Bitoljčani sa ponosom nazivaju, za mnoge je i simbol grada Bitolja. Kula se nalazi u parku, omiljenom sastajalištu mladih. Ona je takođe mesto gde sugrađani tokom Badnje večeri čekaju Božić i zatim pale sveće za zdravlje duž travnjaka i šetališta.

[attachment=2][attachment=3]

Izvor: http://www.pogodak.rs/putovanja/bitolj/
http://www.androidvodic.com/info_bitolj_istorijska-nasledja_sahat-kula-4f8cc5dd6d4cb#Sahat+kula+Bitolj

Banjalučka sahat-kula
 
[attachment=1]

Banjalučka sahat-kula se nalazila u banjalučkoj čaršiji, u neposrednoj blizini Ferhadije džamije i bila je nacionalni je spomenik Bosne i Hercegovine. Spadala je u značajne objekte i predstavljala je specifičan javni objekt grada Banjaluke. Najvjerovatnije je nastala u 16. vijeku, odnosno u vrijeme uspostavljanja Bosanskoga pašaluka u Banjoj Luci za vrijeme Ferhat-paše Sokolovića.

Bila jednoprostoran objekt i u podnožju je imala četvornu osnovicu dimenzija 3,20x3,30 m. Zidovi su bili neobično masivni. Imala je oblik tornja koji se postepeno sužavao do visine 14,40 m, odakle je započinjao vertikalni dio novoizgrađenog dela nakon potresa 1969.godine. Visina sahat-kule iznosila je 18,89 m, a bila je završena četverovodnim šatorastim krovom. Sahat-kula je bila zidana kamenom vapnencom, delomično priklesanim blokovima u živom krecu. Sahat-kula je u prvo vreme otkucavala sate a la turca. Do početka drugog svetskog rata na sahat-kuli je postojalo zvono koje je odbijalo satove. Zvono je bilo iz 1501. godine.

Sahat-kula je od svog nastanka doživljavala čitav niz promena, kako u svom izgledu, tako i u dimenzijama, posebno visini. Većina izmena je nastala u toku 19. veka, kada su gornji delovi objekta ozidani opekom. Visina je povecana na 22 m i u svom vrhu je dobila jedan polukružni otvor, a pored ukrasnog venca ispod strehe pojavili su se dekorativni elementi izvedeni u malteru.

Sahat-kula je srušena 1993. godine.

[attachment=2]

http://bs.wikipedia.org/wiki/Banjalu%C4%8Dka_sahat-kula

Sarajevska sahat-kula

[attachment=1]
 
Sarajevska sahat-kula je jedna od najviših, a zbog svoje vitkosti, jedna i od najlepših u Bosni i Hercegovini. Sagrađena je u 17. veku, a obnavljana je posle požara 1697. godine. Graditelj kule je Gazi Husref-beg. Kula ima 76 drvenih stepenika, poredanih u kvadratnom nizu.

U pohodu princa Eugena Savijskog, Sahat kula je zapaljena, a renovirana je 1762. godine. Poslije austrougarske okupacije dozidan je gornji dio kule. Prilikom dozidavanja, postavljen je novi sat, kojeg su iz Londona doneli sarajevski trgovci Hašimaga Glođo i Mehaga Hadžikapetanović.

Kazaljke i brojevi na sva četiri brojčanika sata marke „Gillete & Bland Croydon“, su pozlaćeni, a stari turski sat premešten je prvo na drvenu sahat kulu na Vratniku, a nakon njenog rušenja u Vratničku džamiju.

Sat na Sahat kuli je jedini javni sat u svetu koji meri lunarno vreme, nazvano “a la turca” (vreme po kojem se ravnaju islamske molitve). Smena dana i noći prema ovom satu se dešava u momentu zalaska sunca. Kada sat na kuli počne otkucavati ponoć, na minaretu Begove džamije se pale kandila.

Sahat kula je do danas izgubila uveliko svoju namenu, ali kako je jedina koja meri lunarno vrijeme, a i poseduje dugogodišnju tradiciju, još uvek se održava.

[attachment=2][attachment=3]

http://bascarsija.info/bascarsija/vazni-objekti/sahat-kula

Sahat kula Skoplje

[attachment=1]
 
Poznati toranj sa satom ili Sahat kula se ne nalazi se starom bazaru, ali je unutar komleksa džamije Sulatan Murata, na suprotnoj strani pijace, preko puta glavne ulice koja ide od centra grada prema starom Skoplju. Smeštena je na obronku brda i poseduje dominantnu poziciju u starom delu grada. Tačan datum izgradnje nije poznat, ali se predpostavlja da je kula izgrađena između 1566 i 1573 godine kao prva sat kula u otomanskoj imperiji.

Sahat kula je zanimljiv spomenik kulture, a zbog svoje funkcije, za vreme svog postojanja privlačila je veliku pažnju među građanima. Na žalost sahat kula u Skoplju danas ne funkcioniše.

[attachment=2][attachment=3]

http://www.androidvodic.com/info_skoplje_spomenici_sahat-kula-4f8ca1f705d9f

Hrvatska

16. novembra davne 1920. godine postavljen je prvi javni sat u Zagrebu. Nalazio se na Trgu bana Jelačića, kao što je i danas slučaj. Moda javnih gradskih satova došla je u Hrvatsku iz Beča. Prvi gradski satovi u Zagrebu, uključivši navedeni na Trgu bana Jelačića, bili su i fizički uvezeni iz Beča. Prvi zagrebački urar koji je bio zadužen za održavanje tih satova bio je, po za sada dostupnim podacima, Mirko Novak.

Zanimljivo je da su čak i stubovi za zagrebačke javne satove bili izliveni po uzoru na bečke. Od Mirka Novaka održavanje satova preuzeo je Mate Barač, a od njega obitelj Lebarović – koja se tim poslom i danas bavi. Njihovo se prezime i danas može videti na zagrebačkim gradskim satovima, jer su zaduženi za njihovo održavanje.

Zanimljiv je i podatak da su nekad na Trgu bana Jelačić postojala dva sata. Jedan je bio na današnjem mestu, a drugi na ulazu u Prašku ulicu.

[attachment=1][attachment=2]

MILANKOVICEVA REFORMA JULIJANSKOG KALENDARA



Kalendar su nacin i propisi prema kojima se za potrebe gradjanskog zivota kombinuju i rasporedjuju vremene jedinice nizeg reda, tj. dan i mesec u jedinicama viseg reda ( godina, vek itd.) kako bi se odredjene periodne pojave u prirodi, vezane za zemljino heliocentricno kretanje, sto je moguce tacnije desavale u iste datume svake godine.
Prvi kalendar zasnovan na naucnoj osnovi uveo je Julije Cezar 46. godine pre nove ere po savetima Aleksandrijskog astronoma Sozigena i njime zamenio pogresan rimski kalendar. Novi kalendar, nazvan julijanski, imao je za osnovu Suncevu tropsku godinu nepromenljivog trajanja, od 365,25 dana ili 365 dana i 6 casova.Pocetak godinee prenesen sa 1. marta na 1. januar. Da bi se ovakav kalendar odrzao u skladu sa prirodnom (Suncevom) godinom, bilo je propisano da iza svake tri proste godine od 365 dana, cetvrta bude prestupna tj. od 366 dana. Medjutim izmedju trajanja julijanske i Sunceve postoji razlika od 78/10 000 dana tj. 11. minuta i 14 sekundi. Zbog te razlike prolecna ravnodnevica je 1582. godine bila 11 marta umesto 21. marta. Da bi kalendar doveo u sklad sa Suncevom godinom, papa Gregorije 13 je izvrsio reformu julijanskog kalendara i u praksu uveo danas vazeci gregorijanski kalendar.

Dana 1.maja 1923. godine u Carigradu, ekumenski patrijarh Meletios IV Metaxakis, sazvao je Sabor predstavnika svih pravoslavnih crkava i drzava. Srpska pravoslavna crkva je takode dobila poziv da posalje svoje predstavnike na taj Sabor. Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca a u ime crkve, zastupao je mitropolit crnogorsko–primorski Gavrilo Dozic, a kraljevsku vladu dr prof. Milutin Milankovic, kao predstavnik nase nauke. Glavni razlog za sazivanje je bio reforma vec zastarelog julijanskog kalendara i njegovo usaglazavanje sa gregorijanskom. Prof. Milankovic je skupu predlozio genijalno rezenje za oba problema. Kao posledica toga, Sabor je na kraju doneo zakljucke o kalendaru sadrzane u 10 tacaka:

1. Trinaest dana treba oduzeti od julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u racunanju vremena od ekumenskog Sabora odrzanog u Nikeji 325. godine.

2. Crkveni praznici koji padaju u dane izmedu 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slavice se svi 14. oktobra, ako nadlezni svestenik ne predlozi drugacije.

3. Svi meseci u godini imace isti broj dana i u buduce kao i do tada. Februar ce imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.

4. Kao i ranije i dalje ce postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna ce biti svaka cetvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka. Izuzetak od pravila su one sekularne (vekovne) godine opisane u tacki (5).

5. Sekularne ili godine stoleca (one koje se zavrsavaju sa 00 na kraju) bice prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim recima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta ce godina biti prestupna. Ostale su proste. 2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.

6. Fiksni svetovni praznici zadrzace datume koje su imali do tada.

7. Pokretni praznici zavisice od datuma Uskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Uskrs ce se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolece ravnodnevice.

8. Uskrsnji pun Mesec bice odreden astronomskim proracunom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu.

9. Ekumenski patrijarh zahtevace od Petrograda, Atine, Beograda i Bukuresta da izracunaju dugorocnu tabelu kada pada Uskrs i duzni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.

10. Ova reforma julijanskog kalendara ne moze ni na koji nacin biti smetnja (prepreka) za kasnije promene koje mogu biti ucinjene od svih hriscanskih crkava.


Moze se izracunati da je prosecna duzina Milankoviceve godine sada: 365 dana i 218/900 dana, a to je: 365,24222 dana, sto je veoma blizu prosecne vrednosti trajanja tropske godine, koje kao sto smo rekli, iznosi 365,24219 dana. Razlika izmedu Milankoviceve i tropske godine iznosi svega 2 sekunde godisnje. Da bi se razlika akumulirala do jednog dana, potrebno je 86.400 : 2 = 43.200 godina! Zbog toga je to do danas najtacniji kalendar u ljudskoj istoriji. Izostavljanje 13 dana u oktobru nije sprovedeno u pravoslavnim zemljama i crkvama tako da je i dalje ostalo racunanje datuma po starom julijanskom kalendaru, sa razlikom od 13 dana prema gregorijanskom.

Мени тако омиљено место, нарочито после пијаце, кад не знам куд ћу, хоћу л` одмах кући у Кумбор, или се још прошетати, сладолед олизати, или пиво попити. А обично сам у кратке панталоне, те нисам подобан баш у цркву улазити.

Viteže Kojo - ovaj topic o merenju vremena zaista zaslužuje sve pohvale!

Dao si nam nova saznanja, o kojima možemo bistriti danima.

Jedino mi nije jasno (verovatno mi je promaklo) da li je letnje ili zimsko računanje vremena, pravo astronomsko vreme?

Meni lično, pošto volim malo duže da spavam, ovo letnje računanje vremena nikako ne odgovara. Ne mogu nikako da se naviknem na njega - sve do zadnjeg vikenda u oktobru. Kako god okreneš - časovnici uvek pokazuju sat više od mog unutrašnjeg sata: i doručak i ručak i večera su mi prerano. Prerano se ide na spavanje, prerano se mora ustati - sve mi je nekako prerano .... Nikako mi ne ide da gledam u Sunce, posle 8 uveče (u junu i julu).

Ne mogu da objasnim zašto, ali priviknuti se ne mogu, i uvek jedva čekam kraj oktobra, da se časovnici vrate sat unazad!

Evo delimicnog odgovora za kolegu LOVCA !

Pomeranje sata - Letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena (engl. Summer time или Daylight saving time (DST)) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.

Letnje ukazno vreme se u većini zemalja koristi u regionima između tropsko-ekvatorskog regiona i polarnih područja, zbog većeg uticaja na dužinu obdanice za vreme leta i zime. Sve evropske zemlje koriste letnje ukazno vreme: Zapadnoevropsko letnje vreme, Srednjoevropsko letnje vreme, Istočnoevropsko letnje vreme, Moskovsko letnje vreme; od uobičajne zone preko zime, npr. Srednjoevropsko vreme.

Datum kada počinje računanje letnjeg vremena je različit od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje od poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu, i završava se poslednje nedelje u oktobru. Od 2007. godine i SAD na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu. Američke države Havaji i Arizona ne prelaze na letnje vreme. Od 2002, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru (CEST).

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.

E, sad zasto i kako je pocelo pomeranje sata:

Cela ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko 7 sati, sredinom leta se tako „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.

Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson (1867–1946), entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Кraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856–1915).

Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još uvek spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena.

Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio neke liberalne poslanike u engleskom parlamentu, a za njegovu ideju se zagrejao i budući engleski premijer Vinston Čerčil. Međutim, nastradavši u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao da ukazno vreme bude ozakonjeno. No, njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. prva zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme (daylight saving time). Ono se ne koristi u Кini, Japanu, Južnoj Кoreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. No, u većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže „zadrži“.

Zbog pomeranja sata popodneva imaju više dnevnog svetla nego prepodneva, ljudi svoje aktivnosti obavljaju po danu pun sat duže. Neke analize u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje.

Zanimljivo je i da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje za oko jedan odsto. Neka lokalna istraživanja pokazuju da je taj procenat i veći, što se objašnjava dužim periodom bolje vidljivosti.Uz to, manje energije se troši na osvetljenje i grejanje, čime se tokom dužeg perioda, a prema istraživanju američkog ministarstva energije (DOE), postižu energetske uštede između 0,5 i 1 odsto.

Кako se takav efekat ne bi izgubio zimi, kad sunce ponovo počne ranije da zalazi, svuda je do sada bilo ustaljeno i da se potom, u zimskim mesecima, sve vrati na prirodno, zimsko računanje vremena.

Ako sam dobro shvatio: zimsko računanje vremena je prirodno - astronomsko vreme, a letnje računanje je ljudski ''izum'' radi uštede energije.

Negde sam pročitao da Srbija nema ni koristi (uštede su zanemarljive), a ni štete od letnjeg pomeranja sata, ali se uklopila u sistem zbog zemalja u okruženju.

Imajući na umu tzv. ''evropsko radno vreme'' (početak radnog vremena u 8 - 9 sati ujutro, a kraj u kasno poslepodne), koje se postepeno uvodi kod nas, zaista ne vidim nikakve koristi od pomeranja časovnika.

Nekada, radno vreme je počinjalo u 7 ujutro, ili još ranije - tada bi se moglo računati na neku uštedu.

Sećam se, početkom osamdesetih godina, još nismo počeli pomerati časovnike - u letnjim mesecima nam je početak radnog vremena pomerano na 6 sati (umesto u 7, kako je bilo zimi). Međutim, to je prekinuto kada je počelo letnje računanje vremena.   

имам је питање: где су завршили ти силни сатни механизми који су поскидани да разних кула и торњева? као неко ко се занима за сатове, јако бих волео да их "проштудирам" ;)

Rusija je od 2011. godine ostala u režimu "letnjeg" računanja vremena.Kazaljke časovnika su u Rusiji prvi put sezonski pomerene 1. jula 1917, u skladu sa dekretom tadašnje Privremene vlade .
Odlučili su se na ovaj korak jer je prilagođavanje pomeranju kazaljki povezano sa stresom i obolevanjem ljudi.Na pozitivnu stranu takve odluke ukazuju i Danci. Island je za sada jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.Dok su sa druge strane na udaru berza i ruske  kompanije koje posluju sa ostatkom sveta gde se vreme pomera (preko 70 zemalja,uglavnom severne hemisfere) i moraju individualno da regulišu tajming radnog vremena.Međutim ,postoje i takve kompanije koje su naterale strane partnere da se prilagode njihovom "letnjem" vremenu tokom čitave godine .

Da nastavim temu o merenju vremena....!

Merenje vremena kroz istoriju: Satovi nekad i sad

Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka. U principu, potrebno je znati osnovne fizičke procese koji se ponavljaju s određenom učestalošću i način da se izmeri koliko taj proces traje. Kao što se godišnja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje protoka određenih dužih perioda vremena, tako se i kraći periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta.

Časovnika ima u kućama i kancelarijama, mali se nose na ruci; veliki se nalaze na javnim mestima, npr: na železničkim stanicama ili crkvama. Mali satovi se često nalaze u uglu računarskih displeja ili na mobilnim telefonima.
Najvažnija namena sata nije uvek da „pokazuje“ vreme. On se koristi da „kontroliše“ ili upozorava na određene događaje, npr: alarmni časovnik (budilnik), sat na video uređajima.

Praktično svi računari zavise od tačnog vremenskog signala da bi se odvijali sinhronizovani procesi. Neki računari takođe pokazuju vreme i datum i služe kao alarmi, pokretači određenih procedura i događaja ili jednostavno pokazuju vreme.

Sunčani časovnik

Sunčani časovnik je časovnik koji meri vreme prema položaju sunca. Najuobičajeniji oblik sata, baca senku na ravnu površinu na kojoj su obeleženi sati. Pošto se položaj sunca menja, menja se i vreme koje senka pokazuje. Sunčani satovi mogu da se prilagode svakoj površini na koju fiksirani objekt baca senku. Sunčani satovi pokazuju samo dnevno solarno vreme.

Sunčani satovi su poznati još od starog Egipta, a razvile su ih i druge kulture, Kinezi, Antički Grci i Rimljani. Vrsta sunčanog sata s pokazivečem (gnomon) opisana je jos u u Starom Zavetu. Smatra se da je matematičar i astronom Teodosije iz Bitinije izumeo univerzalni sunčani sat koji je mogao da se koristi bilo gde na svetu. Francuski astronom Orons Fine konstruisao je sunčani sat od slonovače 1524. Italijanski astronom Đovani Padovani objavio je raspravu o sunčanim satovima 1570, u koju je uvrstio i uputstva za proizvodnju i postavljanje zidnih (vertikalnih) i horizontalnih sunčanih satova. Delo Đuzepea Bjankanija Constructio instrumenti ad horologia solaria raspravlja o tome kako se pravi savršeni sunčani sat, s detaljnim ilustracija.

Prvi sunčani časovnici pravljeni su u Egiptu, u obliku ogromnog kamenog obeliska sa špicem na vrhu, postavljenog na trgu ispred hrama koji je služio za poštovanje kulta boga Sunca. Do danas je sačuvan visoki obelisk na Trgu Sv. Petra u Rimu, visok 35,5 m. koji je iz Heliopolisa dopremio car Kaligula, 38. g.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Na kraju 5.veka p.n.e. Grk Aleksandar, iz Mileta, koji je učio astronomiju u Egiptu, prvi je gradio obeliske (gnomone)  za merenje vremena upravljajući se prema Suncu. Anaksimandar, koji je učio od Vavilonaca, 547. g.p.n.e. u Sparti je postavio prvi sunčani sat.

Prvi grčki sunčani satovi napravljeni su na ostrvu Dodekanezu, gde su ih doneli Haldejci. Na sunčanim satovima radio je i astronom Eudoks, iz Knida (408-356. g.p.n.e). Aristarh, sa Samosa (320-250. g.p.n.e), uradio je pločaste, kružne sunčane satove sa polukružnim skalama, podeljene na pet nejednako dugačkih delova (sati).

U Rim, sunčani satovi donešeni su iz Grčke. Rimski vojskovođa Papirius Kursor je 293. g.p.n.e. postavio sunčani sat na hramu Gvirinova. Trideset godina kasnije, konzul Marius Valerius Mesala, sa Sicilije, dopremio je sunčane satove i postavio ih na rimskom Forumu. Oko 250. g.p.n.e. u Rimu su se pojavili prenosivi sunčani satovi u obliku pločica, pravljeni od bronze ili slonovače. Na površini sata bilo je označeno sedam vodoravnih i uspravnih krugova a ispod njih 12 meseci. Sa strane je postavljen šiljak koji je obavljao ulogu gnomona. Poznati rimski arhitekta i graditelj Marko Vitruvije Polion, u svom spisu “Arhitektura” opisuje 13 vrsta sunčanih satova.

Epohu modernih sunčanih satova otvorilo je otkriće iz 1431. g. prema kom se Sunčeva senka kretala u smeru Zemljine ose. To je podrazumevalo da je ploču – polos, sunčanog sata na koju pada senka, potrebno postaviti pod uglom od 150. Na ovaj način cele godine se mogla primenjivati ista dužina senke, bez obzira na promenljivu visinu Sunca. Sunčane satove sa polosom spominje rukopis Teodorika Rufika iz 1447.

Obični sunčani satovi ne mogu biti precizni kao drugi satovi. Postoji razlika od 15 minuta tokom godine, poznata kao 'ujednačavanje vremena', jer je orbita Zemlje malo eliptična i njena osa je nagnuta prema ravni orbite. Kvalitetan sunčani sat ima stalno postavljenu ploču, koja se podešava bar jednom mesečno.

Sunčani satovi su mogli pokazivati tačno vreme samo pod uslovom da su bili postavljeni na tačnoj geografskoj širini mesta merenja, tačnog kalendarskog datuma i ugla deklinacije Sunca u trenutku merenja vremena.

Zvezdani sat

Stari astronomi utvrdili su da se merenje vremena može odrediti samo u uočavanju i poređenju položaja i kretanja zvezda i planeta. Zato su prva pomagala za merenje vremena bili zvezdani satovi – astrolab koji je prvi opisao grčki astronom i matematičar Ptolomej.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
U opisu se kaže da su to dva prstena koji predstavljaju ekliptiku i ekvator, s okretnom osom. Astrolabom su određivani položaj Sunca, njegova visina iznad horizonta, izlazak i zalazak Sunca, dužina dana i noći. Otkriće načina određivanja vremena merenjem visine zvezda pripisivano je Grku Hiparhu, 2.vek p.n.e. Od Grka, ovaj metod preuzeli su Arapi koji su svojim astrolabom merili vreme sa greškom od 1 do 2 minuta. Mnogi su astronomi, metodom visine, merili vreme sve do 17. veka. Među njima i Tiho Brahe koji je dostigao tačnost merenja s razlikom od samo nekoliko sekundi.

Vodeni sat

Prilikom oblačnog vremena, nepogoda i drugih promena, Sunce je zaklonjeno pa je bilo nemoguće meriti vreme. Zato je stvorena veštačka jedinica vremena – određena količina materije koja prolazi kroz uređaj za merenje. Za materiju za proticanje upotrebljavana je voda. Merenje vremena proticanjem vode poznavali su Egipćani i narodi Bliskog istoka, Indije i Kine. Bile su to polukružne činije sa obeleženom skalom u njoj i malim otvorom na dnu. Činija je potapana i voda ju je kroz otvor punila a na obeleženoj skali je praćeno vreme.

Egipatski dvorjanin Amenmhet, velikodostojnik 18. dinastije, izmislio je oko 1500. godine pre naše ere vodeni časovnik – klepsidru. Snižavanjem nivoa vode u posudi usled njenog stalnog isticanja pokazivala se mera proteklog vremena. Ovakvi časovnici bili su naročito korisni sveštenicima, koji su morali da znaju vreme u toku noći da bi rituali i prinošenje žrtava mogli da se odigraju tačno na vreme. Najstariji takav časovnik potiče iz vremena vladavine Amenhotepa II, a pronađen je u delovima u hramu boga Amona u Karnaku 1905. godine.

[attachment=1]
[attachment=2][attachment=3]
Vodeni časovnici postali su standardni za pokazivanje vremena po celom drevnom svetu, a u Kini su uvedeni u upotrebu u šestom veku pre naše ere. Bili su uobičajeni u Atini, gde su pronađeni ostaci gradskog sata napravljenog oko 350. godine pre naše ere. Rad ovog sata kontrolisao je plovak koji je tonuo, dok je sićušni otvor na dnu omogućavao da voda polako ističe. Plovak je verovatno bio s drškom koja je pomerala i kazaljku. Stepen pritiska na oznake koje vode do dna ukazuje na činjenicu da je rezervoar morao da se puni svakog dana.

Grčki svet imao je kompleksnije vodene časovnike, kao što je onaj koji je napravio pronalazač Ktesibije iz Aleksandrije oko 270. godine pre naše ere. Oticanje vode iz ovog sata, precizno kontrolisano slavinom, pokretalo je sve vrste automata, od zvonjave zvona i pokretnih lutaka do ptica koje pevaju. Atinska Kula vetrova, koju je početkom prvog veka pre naše ere izgradio astronom Andronik, imala je na vrhu sunčani sat, a u unutrašnjosti komplikovan vodeni sat koji je pokazivao vreme, dok je rotirajući disk prikazivao kretanje zvezda i dnevni prolazak Sunca kroz konstelacije.

Kasnije su u islamskom svetu izrađivani fantastični vodeni satovi. Emisari kalifa Haruna al Rašida poslali su Karlu Velikom jedan naročito lep primerak. Arapski inženjeri su tokom 11. veka u Toledu, u Španiji, konstruisali nekoliko masivnih vodenih satova koji su se sastojali od dva suda koja su se postepeno punila kako se Mesec dizao, a onda praznili kako je on nestajao. Oni su bili toliko vešto napravljeni da su radili više od sto godina bez ikakvih doterivanja.
U Indiji su bili poznati vodeni satovi pod nazivom jala–jantra, 300. g. p.n.e. Bili su to satovi za isticanje vode, sa otvorom na dnu. Oko 650. g.p.n.e. vodene satove pravili su i Asirci. Empedoklo iz Agriganta je 450. g.p.n.e. vodenim časovnicima određivao trajanje sudskih procesa.

Sveće za merenje vremena

Početkom 13.veka uvedeni su i satovi sveće. Bile su to sveće sa obeleženom skalom. Sagorevanjem, pokazivale su vreme i ujedno osvetljavale prostorije. Dužina ovih sveća bila je oko 1 m. Nekada su na stranicama sveća bili pričvršćeni ekseri ili metalne kuglice koji su pri topljenju voska postupno otpadali a njihov udarac na metalnu zdelu na kojoj stoji sveća bio je zvučni signal o vremenu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Uljani satovi

Uljani satovi su imali ulje koje je trajalo 6 sati. Iznad je bio stakleni cilindar koji je sa spoljne strane bio graviran. (sl.11) Nivo ulja u posudi i njegova potrošnja određivali su vreme. Nastali su oko 300 g. i trajali sve do 20.veka.

[attachment=4]

Peščani sat

Peščani sat, poznat i kao peščanik, spada među najstarije uređaje za merenje vremena. Poreklo peščanog sata obavijeno je velom tajne. Prema nekim izvorima moguće je da su bili poznati u drevnoj Grčkoj i Rimu, premda se pouzdano zna samo to da je u ovim državama tehnologija proizvodnje stakla bila poznata, a sve ostalo su pretpostavke. Postoje mišljenja da su Grci poznavali ove satove u trećem veku p.n.e. i da su se koristili u rimskom senatu kako bi se merilo vreme koje pripada govorniku koji bi se obratio skupu. U osmom veku pojavio se u Evropi, a pretpostavlja se da ga je uveo francuski monah po imenu Luitprand.

[attachment=1][attachment=2]

Sastoji se od dve staklene posude gde se nalazi pesak, koje povezuje uzana cev, a obično je na nekakvom postolju ili ramu. Princip rada je veoma jednostavan. Kada se peščani sat okrene tako da pesak bude u gornjoj posudi, on kroz cev pada u donju posudu i na osnovu peska koji je istekao u nju meri se proteklo vreme. Heron Aleksandrijski, navodi primenu peska, prosa ili semena gorušice kao materijala za presipanje iz posude u posudu. Mana ovih presipnih satova je kratko trajanje i stalno prevrtanje posude. Oblik posuda peščanog sata je oblika kupe zbog eliminisanja pritiska materije na otvor na dnu i skretanja težine sile na bokove posude. Osim toga, njihova preciznost zavisi od više faktora, kao što su kvalitet peska, veličina posuda, širina cevi kroz koju pada pesak i druge mehaničke prepreke koje mogu uticati na brzinu padanja peska.

[attachment=3][attachment=4]

Prvi sačuvani zapis o peščanim satovima datira iz 1345. godine, kada je Thomas de Stetham, koji je radio na brodu La George, uputio pisanu porudžbinu za šesnaest peščanih satova iz Flandrije. Iz 1380. godine, datira i zapis o ostavštini francuskog kralja Šarla V, koji je posedovao i jedan veliki peščani sat. Zanimljivo je spomenuti i to da su se u pomorstvu ovi satovi pokazali pouzdanijim od drugih uređaja za merenje vremena, a pomagali su i pri navigaciji. Inače, bili su relativno veliki i teški, ali će se njihove dimenzije kasnije smanjiti. Poznato je i da je čuveni moreplovac Magelan imao osamnaest ovakvih satova na brodu, a jedan član posade se brinuo o njima. Kao referentna tačka koristilo se podne, kada je sunce u zenitu.

Peščani sat je bio popularan i u životu na kopnu, gde se koristio za merenje vremena u drugim situacijama. Mogao se naći u kućama, raznim institucijama, crkvama i na ostalim mestima, a njime su se merilo trajanje raznih prilika i situacija, kao npr. trajanje crkvene propovedi, vreme pauze u toku rada, ali i za kuvanje pojedinih jela.

Upotreba peščanih satova počinje da opada početkom šesnaestog veka, kada su počeli da se pojavljuju mehanički satovi. Zbog svog izgleda, ali i praktične namene u mnogim prilikama, peščani satovi su se i dalje koristili, bilo za merenje vremena ili kao ukras, a postoje i dan-danas. Peščani sat ima i simboličku vrednost. Još od davnina pokazuje kontrast između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, ili najčešće, ukazuje na prolaznost života i vremena. Ovaj simbol se koristio i na gusarskim zastavama, kako bi protivniku stavio do znanja da su mu dani odbrojani, dok su ga u Engleskoj stavljali u kovčege pokojnika ili urezivali na nadgrobne spomenike.

Izvor: http://www.svetsatova.com/forum/content/510-pe%C5%A1%C4%8Dani-satovi.html

Mehanički satovi

Mehanički sat je uređaj koji koristi menanički mehanizam koji meri protok vremena. Pokrece ga opruga koja se mora periodično navijati kako bi satu osigurala potrebnu pokretačku energiju. Sila se prenosi putem niza zupčanika koji napajaju balansni točkić koji oscilira napred-nazad konstantnom brzinom. Svakim pokretom nemirnice mehanička poluga pokreće zupčanike u jednom smeru što pomiče kazaljke sata unapred konstantnom brzinom. Iz toga razloga svaki mehanički sat proizvodi specifični zvuk "kucanja".

Najstariji nepotvrđeni izveštaji kazuju da je pronalazak mehaničkog sata pripisan papi Silvestru II (999-1003.) koji se, kao redovnik Gerbert Aurilaca (950-1003.) za vreme studija, upoznao sa principom rada arapskih vodenih satova. Razvoj mehaničkih satova počinje od 13.veka, proizvodnjom tornjevskih satova, počevši od engleskog Vestminstera 1288. zatim sata crkve u Kenterberiju 1292. pa dalje u Firenci, Kanu, Modeni, Padovi, Brižu, Doveru, Strazburu, Nirnbergu, Parizu, Bazelu, Pragu… Najstariji opis i nacrt mehaničkog sata objavio je profesor medicine i astronomije Đovani de Dondi Palaco del Kapitano, 1364. u Padovi. Razvoj mehaničkih tornjevskih satova trajao je pet vekova.

Glavni i gotovo jedini materijal tornjevskih satova bilo je gvožđe, od kog su izrađivani ne samo delovi ramske konstrukcije već i osovine, zupčanici, vretena, tegovi i ostali delovi. Sve ovo su radili kovači i bravari koji su bili i prvi časovničari velikih satova. Kovačka tehnika je bitno uticala na elemente mehanizma, klinaste spojeve delova okvira, osiguranje zupčanika poprečnim klinovima na osovini protiv osnog pomeranja… Spojevi su zakivani ili zavarivani u vatri. Nosivi vertikalni stubovi sata prvobitno su pratili vertikalu tornja crkve ali su poprečne grede postavljane pod uglom od 450. Vremenom, satni mehanizam je dobijao razne dekoracije i ornamentiku, figure koje su obaveštavale stanovništvo o vremenu, koje su se šetale, udarale u zvono…

Svaki mehanicki sat sastoji se od sledecih 5 konstruktivnofunkcionalnih celina: pogonski mehanizam, prenosni mehanizam,podsistem za prikazivanje vremena, regulator hoda i oscilator.

Pre pojave mehaničkih satova, po gradovima su danju i noću telali oglašavali protekle sate. Sa pojavom tornjevskih satova, ulogu glasnika vremena preuzeo je mehanizam za zvonjenje. Zvuk sata sa tornja crkve, gradske kuće ili parlamenta obaveštavao je stanovništvo o tačnom vremenu. Kako su se gradovi širili, saopštavanje tačnog vremena bilo je teško uskladiti. Tu ulogu, u mnogim gradovima Evrope vremenom su preuzele astronomske opservatorije. Jednom dnevno, u podne, ispaljivanjem topovskih granata ili podizanje zastave na vrh tornja opservatorije, stanovništvo je obaveštavano o tačnom vremenu.

Mnogi javni, toranjski i crkveni časovnici poseduju stare mehanizme koji se, kao istorijsko tehničke znamenitosti, povremenorepariraju i održavaju u funkcionalnom stanju. Pominjemo samo neke: Veliki časovnik na kuli Svetog Spasa u Moskvi, Veliki Vestminsterski časovnik na kuli Svetog Stefana u Londonu (Big Ben), Časovnik Svetog Marka u Veneciji, Astronomski časovnik u Pragu (Praški Orloj) i mnogi drugi. U Beogradu su najpoznatiji časovnici Sahat kule i Saborne crkve,a u Novom Sadu – časovnik Petrovaradinske tvrđave.

Zidni satovi sa tegom

Na prelazu iz 14. u 15.vek, sve se više izrađuju kućni zidni satovi, isključivo od metala sa tegovima. Zidni satovi sa tegom bili su omiljeni i kasnije, kada je uveden pogon oprugom. Oko 1600. u engleskim časovničarskim radionicama nastali su zidni satovi – fenjeri, prvo gvozdeni a kasnije bronzani. Naziv sata je bio izveden iz oblika ormarića (sličan starom fenjeru) gde je smešten satni mehanizam. Brojčanik je bio ukrašen gravirama.
Sve do kraja 17.veka, fenjerasti satovi su imali jednu kazaljku, koja je pokazivala sate, a od 18.veka dve kazaljke. Fenjerasti satovi su stajali na zidu a tegovi koji su ga pokretali visili su ispod. U 16.veku u Nemačkoj su se pojavili okrugli, tanjirasti satovi.

 [attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Od 18.veka satovi poprimaju najraznoraznije likovne izraze i strukture, figuralne i svirajuće automate, slike, reljefe, njihalice, raznorazne verske, građanske i vladarske motive. Razvojem „stojećih“ zidnih satova razvija se i umetnički oblik kućišta. Metal se zadržao u izradi satnog mehanizma a kutija je rađena od drveta sa drvorezom, duborezom, intarzijom i inkrustaracijom. Pored hrasta, božikovine i zelenike, korišćeni su skupoceni mahagoni iz Indije, svetliji mahagoni sa Kube i crveni iz Hondurasa.

Pogon na tegove davao je vrlo ujednačenu pokretačku snagu, pa je u kombinaciji tog već od ranije poznatog pogona i novoizumljenog oscilatora omogućena izrada za ono vreme vrlo tačnih merača vremena. Zbog dužine lanaca, odnosno užadi o koje su obešeni tegovi, zbog dužine samog klatna i zaštite od prašine, oblik izduženog ormarića činio se kao najbolje oblikovno rešenje za smeštaj nove vrste satnog mehanizma. Istovremeno počinju da se izrađuju i satovi manjih dimenzija ugrađeni u zastakljen ormarić, koji su se postavljali na kamin ili komodu, a poznati su pod nazivom tabernakl satovi. Pogon zidnim satovima daju tegovi, a prednja ploča, većinom od gvozdenog lima, služi kao podloga za oslikavanje, čime sat dobija i umetničku dimenziju. Najsofisticiraniji oblik tadašnjeg kućnog sata ostvaren je u engleskom „lantern clocku“, koji, kako mu samo ime kaže, liči na fenjer odnosno svetiljku.

Zidni satovi sa klatnom

Značajan razvoj u preciznosti javio se 1657.godine s pronalaskom sata s klatnom. Još ranije je Galilej imao ideju da iskoristi njihajuće klatno za pokretanje satnog mehanizma. Kristijan Hajgens se, međutim, smatra pronalazačem. On je napravio matematičku formulu odnosa dužine klatna i vremena i dao da se prvi takav sat napravi. Za sajdzije je vrlo bitno klatno sa malim otklonom, koji zbog energiziranja sata moze malo I da se menja. Vreme klacenja zavisilo je od duzine klatna pa je tako konstruisano “sekundno” i “polusekundno” klatno. Uvodjenjem klatna Hajgens je svoje satove doveo do “zavidnih 10 sekundi na 24 casa”!

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]
Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smeštanje sata s klatnom. Engleski sajdžija Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. Otprilike u isto vreme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla.

Podni satovi

Za period od 1660. do sredine 18. veka karakteristična su dva tipa kućnog sata – podni i tabernakl. Ova činjenica ne isključuje postojanje i drugih tipova kućnog sata kao što su mali, stoni časovnici s horizontalnim brojčanikom, zidni satovi u obliku tanjira, zidni s pogonom na tegove s gvozdenim ili drvenim mehanizmom, tzv. pendule satovi koji su se obično postavljali na zidne konzole, satovi s kratkom prednjom njihalicom, itd. Međutim, upravo su dva navedena tipa sata dominirala u baroknom enterijeru. To su ujedno novi tipovi časovnika, nepoznati u prethodnom periodu. Podni satovi izrađuju se i danas, ali su baš u doba baroka doživeli najveću proizvodnju i bili su nosilac svih inovacija mehanizma, materijala za izradu kućišta, tehnika ukrašavanja. Prostrane dvorane nameštene masivnim, luksuznim komadima nameštaja zahtevale su isto tako velike satove. Zbog toga je visina podnih satova redovno premašivala dva metra i dostizala gabarit ormara.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]
Najraniji podni satovi bili su relativno mali, visoki tek oko metar i po, arhitektonski koncipirani i izrađeni od eboniziranog drva. Kad su počeli da se izrađuju satovi koji bi mogli funkcionisati jedan, tri ili čak šest meseci s jednim navijanjem, bilo je potrebno izraditi znatno više kućište da bi dužina užeta odnosno lanca o koje su bili obešeni tegovi mogla biti veća. Kolika je bila prihvaćenost podnog sata u 18. veku govori i činjenica da su se onovremeni zidni satovi s četvrtastim ukrasnim pločama često prilagođavali i umetali u visoka kućišta. Kod podnih satova bilo je praktičnije navijanje preko osovina na brojčaniku, što je uslovilo postavljanje mehanizama za hod i izbijanje jedan pored drugog. Kao što smo videli, satovi koji su u početku bili malobrojni, postavljeni na javne građevine kako bi mogli koristiti velikom broju stanovnika, s vremenom sve više postaju predmeti za kućnu upotrebu.

Kaminski i stoni satovi

Najraniji stoni i kaminski satovi koji su preživeli do danas su satovi iz sredine 16. veka iz metalurških gradova Nirnberga i Augzburga. Neki od ovih satova imali su samo jednu kazaljku. Brojač sati je bio podeljen na četiri jednaka dela, tako da je sat mogao da pokazuje vreme od 15 minuta.

Džepni i satovi na privesku

 [attachment=1][attachment=2]
U 15.veku počinju da se izrađuju satovi na privesku sa pogonom na oprugu. Najveće radionice otvaraju se u Nirnbergu u Nemačkoj, u Bezansonu u Francuskoj, u Parizu, Londonu, Augsburgu, Amsterdamu, Briselu, Hagu. U Nirnbergu je najverovatnije izrađen prvi lični sat. Naime, taj nemački grad, uz Augzburg, je bio vodeći zlatarski i časovničarski centar.

Ti takozvani samohodni satovi (oralogia selbgeend), to jest satovi s pogonom na oprugu, postali su očigledno vrlo cenjeni, jer je u periodu od 1521. do 1525. nirnberško gradsko veće čak sedam takvih časovnika(od kojih je tri izradio Peter Henlajn) poklonilo stranim zvaničnicima. U narednih petnaest godina samo su dva ili tri takva sata darovana, što svedoči o činjenici da su u ovom periodu već postali poznati širem krugu i više se nisu smatrali ekskluzivnim poklonom. Najverovatnija teza o poreklu ličnog sata je ona koja kaže da je nastao smanjivanjem dimenzija stonog časovnika, čime je omogućeno njegovo nošenje na lancu oko vrata. Prvi lični satovi imali su oblik cilindra, oblik koji je proizašao iz onovremenskih stonih časovnika. Pored takvih, izrađivali su se i satovi u obliku kugle. Kad su dimenzije takvog sata smanjene na oko 6 cm prečnika i 2 do 3 cm visine, dodata mu je mala karika koja je omogućavala da se okači na lanac i tako nosi. Sredinom 16. veka bilo je u modi da muškarci nose satove koji otkucavaju, valjkastih kućišta, na lancu ili traci oko vrata.
Materijal od koga su pravljeni prvi lični satovi najčešće je bila neka legura bakra, na primer bronza ili mesing, koja se pozlaćivala. Ovo korišćenje relativno jeftinog materijala uzrokovano je verovatno činjenicom da su prvi časovničari pripadali cehu bravara, pa su imali neka ograničenja u upotrebi plemenitih metala koja je nametao ceh zlatara.

O mogućoj ranoj proizvodnji džepnih satova u Italiji govori pismo koje je 1462. Bartolomeo Manfredi uputio markizu Ludoviku Gonzagi u kome se spominje “orologetto”. Nije, međutim, sigurno da li je tu reč o džepnom satu.
Prvi zvanicni proizvodjac dzepnih satova bio je bravar Peter Henlajn (1510.g.) ali danas nijedan njegov sat nije sacuvan.
 
[attachment=1][attachment=2]
Najstariji sacuvani dzepni casovnici poticu iz 1550. godine i poznatiji su kao "nirnberska jaja". Naime, džepni sat nije predstavljao neki novi pronalazak, nego se najverovatnije razvio smanjivanjem dimenzija stonog, odnosno putnog časovnika rađenog u obliku plitkog valjka (bubnja). Pored takvih, izrađivali su se i satovi u obliku kugle. Časovnici su se u prvoj polovini 16. veka katkad ugrađivali u bočice za mirise u obliku nara ili mošusne kugle koje su se nosile na lancu oko vrata ili na krunici. U drugoj polovini 16. veka skoro u potpunosti prevladava cilindrični oblik, naročito u Nemačkoj, dok je najraniji sačuvani francuski lični sat, koji je 1551. izradio časovničar Žak de la Gard (spominje se između 1551. i 1565. godine), sferičan. Ni ostali francuski satovi iz tog vremena nemaju cilindričan oblik, nego su okrugli ili ovalni, a jedan je u obliku tulipana.

Kasnije, pored razvoja mehanizma, sat dobija oblike primenjene umetnosti. Izgledom i oblikovanjem satova bave se slikari, vajari, graveri, zlatari, staklari. Razvijaju se nove tehnike pozlate, pečenja emajla, glazure itd.
[attachment=3]
Na ranu upotrebu plemenitih metala upućuje i činjenica da su karakteristike ličnog sata kao merača vremena u prvo vreme bile sigurno manje značajne od njegovog značaja kao umetničkog ili ukrasnog predmeta. Ti satovi spominju se u inventarima zajedno s nakitom, a ne sa naučnim instrumentima. Bili su očigledno nova igračka za bogataše, a bejahu vredni i kao “dvorski dar”, ponekad čak umetnuti u prsten, kao sat iz 1585. koji se nalazi u riznici minhenske rezidencije. Džepni satovi 16. veka imali su većinom poklopac na šarku s otvorima kroz koje su se mogle iščitavati oznake za sate. Brojčanik je najčešće imao spoljni prsten s brojevima od I do XII i unutrašnji s brojevima od 13 do 24, da bi se prilagodio označavanju časova u Italiji, Češkoj i jugozapadnoj Nemačkoj. Uz ivicu brojčanika nekih satova, naročito nemačkih, bila su kružna ispupčenja koja su omogućavala očitavanje tačnog vremena u mraku. Brojčanik je ukrašavan graviranjem. Kazaljka je bila čelična i pažljivo oblikovana.

U ovom periodu sat je bio na svim evropskim dvorovima nov, vrlo zanimljiv, luksuzan predmet. Ta je moda potrajala u većem delu 17. veka, otprilike do 1675.godine. Te godine je holandski matematičar, astronom i teorijski fizičar Kristijan Hajgens van Zulihem (1629-1695) izradio prvi sat sa spiralnom oprugom.
 
Time je uveden pravi oscilator, nešto poput klatna u velikim satovima, koji je omogućio znatno povećanje preciznosti sata kao merača vremena.Time sat postaje prvenstveno upotrebni, a tek potom dekorativni predmet, pa će dobiti i dodatne funkcije. Istovremeno, satovi uveliko počinju da se nose u džepu, a ne više kao ranije obešeni na lanac oko vrata.

Dzepne satove su nosila otmena gospoda uz lepo odijelo sa specijalno sivenim dzepom (koji je sluzio samo za sat), izglancane cipele, stapom , zajedno sa sesirom, ili cilindrom (koji su bili obavezni u to vreme i ne nosenje istih smatralo se nekulturom). Prefinjenim pokretom sat se vadio iz dzepa i smatrao se simbolom otmenosti. Srebrnim ili zlatnim lancicem pricvrscivao se za prsluk, rever ili omcu za kais. Na poklopcu sata, cesto je bio ugraviran simbol oruzja, grb kluba ili drustva kom se pripadalo. Džepni satovi su po pravilu imali oblik ovala, izduženog osmougla ili kugle, u modu su ušli časovnici neobičnih oblika. Skupocena kućišta često su zahtevala spoljašnje kućište kako bi se očuvala, bilo pri nošenju, bilo u vreme kad satovi nisu bili u upotrebi. Spoljašnja, zaštitna kućišta većinom su se izrađivala od kože ukrašene zlatnim ili srebrnim nitnama ili od kornjačevine, a nisu retka ni ona od kože morskog psa, poznate pod nazivom šagren.

[attachment=4]

KRALJICA SATOVA

[attachment=1]

1827. godine,  švajcarski časovničar Abraham-Louis Breguet je nakon 45 godina rada završio svoje životno delo – najveću komplikaciju satnog mehanizma. Marie-Antoinette ili Kraljica, kako se ovaj neverovatni merni instrument još naziva, je poručen 1782. za kraljicu lično, od strane njenog obožavatelja (najverovatnije oficira njene garde). Marija Antoaneta nije dočekala da vidi ovo remek-delo, jer je pogubljena 34 godine pre završetka izrade. Sat je u svom sklopu nosio svaku mernu funkciju koja je u to vreme bila poznata: časovnik, minutni ripiter, večiti kalendar, termometar, hronograf i indikator raspoložive radne energije. Kraljica je bila čuvana u sklopu kolekcije satova L.A. Mayer instituta za islamsku umetnost u Jerusalimu, sve dok 1983. nije ukradena zajedno sa 106 drugih vrednih mehanizama.

Stručnjaci jedne od najstarijih časovničarskih manufaktura i naslednici Breguet-ovog umeća su 2005. pokušali da naprave repliku na osnovu prvobitnih nacrta i fotografija, a možda slika ove lepotice najbolje govori u ime besprekorne veštine i estetskog sklada. Svega dve godine kasnije, originalni sat je pronađen i vraćen kolekciji.

Izvor: http://www.youtube.com/watch?v=bgcgsx3Ia5k

Sat budilnik

[attachment=2]
Budilnik ili alarmni sat je časovnik napravljen da emituje zvučni alarm u određeno vreme. Prvenstvena funkcija ovih satova je da bude ljude iz sna ujutru, ali se koriste i kao podsetnici u druge svrhe. Da bi se zaustavio zvuk, potrebno je pritisnuti određeno dugme ili kazaljku na satu, a neki se zaustavljaju automatski posle nekoliko minuta, ako se ne isključe. Klasičan analogni alarmni sat ima dodatno dugme kojim se određuje vreme u koje se alarm aktivira.
            

Prvi "budilnik "napravio je 1787. časovničar Levi Hačins. On je živeo u Novoj Engleskoj, gde su se ljudi budili sa izlaskom sunca. Zimi, u tom delu SAD, sunce izlazi kasnije. Pošto je bio savestan i vredan mladić, ova promena vremena ga je mučila jer nije mogao da se probudi u četiri sata kako je sam sebi odredio. I – smislio je da spoji mehanizam sata i alarmno zvono. Napravio je veliki zidni sat i u njega smestio veliko zvono. U određeno vreme satni mehanizam je aktivirao zvono. Od tada pa do kraja života (živeo je 94 godine), Hačins je svakog jutra ustajao u četiri sata uz zvonjavu sata.

U mehaničkim alarmnim satovima sa zvonom, opruga okreće zupčanik koji aktivira bat na zvonu napred-nazad između dva zvona ili unutar samog zvona.

Sat s kukavicom
http://www.svetsatova.com/forum/f135/satovi-sa-kukavicom-8980.html

Sat s kukavicom je sat s klatnom, koji odbrojava sate koristeći zvuke i zvižduke koji imitiraju glas ptice kukavice uz dodatni zvuk žičanog gonga.

Satovi sa kukavicom su nastali u oblasti Švarcvalda otprilike u 17. veku. Dugo se smatralo da je izumitelj sata sa kukavicom 1738.g. bio Franz Anton Ketterer. Keterer je osmislio sistem zvukova i zvižduka koji imititaju kukavicu i dodao ih standardnom holandskom satu. Međutim, Nemačko udruženje kolekcionara satova je nedavno objavilo da ne podržava tu tezu. Za sada nema dokaza kom majstoru bi se pripisao izum ove vrste satova, ali je sigurno da su izmišljeni i usavršavani u oblasti Švarcvalda. Kasnije je sat dobio oblik kućice za ptice ili krletke.
       
[attachment=1]
Način izrade ovog sata je konvencionalan. Većina je napravljena od rustične kućice za ptice ili kaveza. Sat visi na zidu, a smešten je u drvenom kućištu, često dekorisanom lišćem; ponekad se dodaju jeleni i druge životinje. Ptičica se pojavljuje kroz vratanca dok sat otkucava i nestaje iza vrata kad se odbrojavanje završi.
Ptičica je često tako napravljena da može da se pokreće dok sat otkucava. Neki satovi imaju i muzičku kutiju koja svira neku melodiju pre nego što počne da se odbrojava puni sat ili pola sata. Muzički satovi s kukavicom imaju i druge automatizovane delove koji se pokreću dok muzika svira. Satovi se gotovo uvek pokreću pomoću tegova; samo mali broj satova se navija oprugom.

U tradicionalnom satu sa kukavicom, čuveni ku-ku zvuk proizvodi sistem koji se sastoji od meha pokretanog zupčanicima i dva drvena piska koja naizmenično proizvode različite tonove. Sat snagu crpi iz dva ili tri tega u obliku šišarki, a regulatorni mehanizam je klatno. Rezerva snage može biti jedan ili čitavih osam dana. Jedan teg obično služi kao izvor snage za pokretanje samog mehanizma sata, dok drugi obezbeđuje energiju za pokretanje automatske ptičice. Satovi koji se pored pijukanja ptičice oglašavaju i muzikom, poseduju i treći teg koji daje snagu muzičkom mehanizmu. Postoje dva specifična stila “ku-ku” satova. “Bahnhäusleuhr”- kućica pored pruge i “Jagdstück” – otprilike: “lovački stil”, koji podrazumeva bogate ručno rađene rezbarije lovačkih motiva.

Centar njihove proizvodnje dugo je bio u regionu Švarcvalda, na području Triberga i Nojštata.  Postoji čak i asocijacija (Verein die Schwarzwalduhr - VDS) koja radi na promociji, i očuvanju izvornog stila i načina proizvodnje “ku-ku” satova. Ovo udruženje u tom cilju izdaje sertifikate o autentičnosti i akredituje proizvođače. Sertifikati se izdaju samo mehaničkim satovima koji su u potpunosti izrađeni od drveta (osim mehanizama, naravno), čiji su svi vitalni delovi proizvedeni u Švarcvaldu i koji zadovoljavaju stepen kvaliteta propisan od strane udruženja. Svaki sat proizveden na propisan način i u fabrici koja je članica udruženja, nosi pečat (nalepnicu) kvaliteta.

Poslednjih godina se prodaju kvarcni satovi s kukavicom koje napaja baterija, i koji proizvode zvuke elektronskim putem. Tegovi se obično prave u obliku šišarke. Klatno je često izrezbareno u obliku lista. Brojčanik je mali s rimskim brojevima. Ovi modeli ne smeju nositi nalepnicu VDS-a.

[attachment=2][attachment=3]

Rucni sat

[attachment=2]
Oko 1500. godine nemački bravar Peter Henlajn zamenio je teške i velike mehaničke delove manjim i lakšim i zahvaljujući tome počeo je da pravi satove koji su bili znatno manji od dotadašnjih i jednostavniji za nošenje. Doduše, na njima se nije moglo precizno odrediti vreme kao danas jer su imali samo malu kazaljku, odnosno kazaljku koja je pokazivala časove. Za tačnije merenje vremena ljudi su morali da čekaju desetine godina, jer je velika kazaljka, ona koja pokazuje minute, izumljena tek krajem 16. stoleća.

Prvi rucni satovi, satovi koji se nose na zglobu ruke, pravljeni su krajem XIX veka. To su bile narukvice za dame koje su usput pokazivale i tacno vrijeme. Rucni satovi su prozvani Trake za ruku i bili su rezervisani samo za zene, smatrali su se vise prolaznim hirom, nego ozbiljnim satom. Prava gospoda koja su nosila dzepne satove, u to vreme su izjavila da bi radije nosili suknje nego rucne satove.

Istoričari nisu sigurni ko se prvi dosetio da mehaničkom satu doda narukvicu i „premesti” ga iz džepa na ruku, kako bi se lakše upotrebljavao. Većina se slaže da je prvi pravi ručni sat nastao u Švajcarskoj, u radionici časovničara Žaket-Dro i Leše u Ženevi, 1790. godine, ali ne zato što su to smatrali za praktičnu stvar već za ukras. Tokom celog 19.veka ručni satovi su bili isključivo ukrasi za ženske ruke. Najpoznatiji ženski sat tog vremena izrađen je za Napoleonovu suprugu Žozefinu napravljen je 1806. godine.

 [attachment=1]
Napoleonova žena Žozefina nosila je ručni sat načinjen od zlata i optočen biserima i smaragdima

Ove sprave za merenje vremena preselile su se vremenom iz džepova muških sakoa i ženskih tašnica na ručne zglobove.

Dok su se gospoda ponosno šetala noseći svoje džepne časovnike, vojnici, kojima su brzina i usklađenost tokom napada bili od presudne važnosti, shvatili da je koriscenje dzepnog sata u tim trenucima bilo neprakticno da usred bitke traže sat po džepovima, pa su ga kožnim trakama vezivali oko ruke. Smatra se da su se toga prvi dosetili nemački vojnici, krajem 19. veka. Prve ručne satove za muškarce naručila je nemačka vojna komanda 1880. za svoje artiljerijske oficire. Tada je napravljena i prva serijska proizvodnja od 200 satova.
U Drugom burskom ratu (1899–1902) britanska vojska je, kako se veruje, pobedila zahvaljujući, pored ostalog, i tome što su njeni vojnici, za razliku od brojčano nadmoćnog neprijatelja, imali ručne satove koji su im omogućili da sinhronizuju pokrete svojih trupa.

Vojnički časovnici stalno su usavršavani. Njihovi brojčanici, koji u početku nisu imali nikakvu zaštitu, prvo su prekriveni staklom, koje je zatim zaštićeno poklopcem od metala sa rupicama, dok su ostali satovi radili bez ikakve zaštite, pa je oštećenje ovakvih satova bilo često.
 
[attachment=5]
U široku upotrebu ušli su tek posle Prvog svetskog rata, kada su se saveznički vojnici vratili kući, donoseći ove časovnike sa sobom, kao „uspomene iz rata”.Prvi sat za muškarce je nastao tako što je brazilski pilot Alberto Santos Domont, 1904. godine, pitao svog prijatelja čuvenog francuskog juvelira Luja Kartijea da mu napravi sat koji će nositi na ruci i istovremeno pilotirati i kontrolisati vreme, koji bi mu istovremeno omogućio da meri svoje performanse u letu, a da su mu istovremeno obe ruke na komandama. U proleće 1904. na avionu tipa “14 BIS” Brazilac Alberto Santos Dimon preleteo je 200 m brzinom od 41,2 km/čas. Bio je to prvi zvanični svetski rekord u brzini leta. Dimon je to prvi čovek koji je vreme merio gledajući na ručni sat.

Ubrzo su počeli komercijalno da se proizvode i ručni satovi za muškarce, a prvi je nazvan po pomenutom pilotu Albertu Santosu Dimonu. Vremenom su osvojili stanovnike mnogobrojnih zemalja sveta i stekli veliku popularnost. Ove časovnike proslavio je Hans Vilsdorf, osnivač kompanije Roleks, koji je mnogo ulagao u njihovu tačnost i pouzdanost, a napravio je i prvi potpuno vodootporan sat.

Vremenom su bile sve manje, ali i preciznije, a ubrzo posle Drugog svetskog rata čuvene kompanije počele su da se takmiče u proizvodnji novih, modernijih satova. Danas ima raznovrsnih časovnika, malih i velikih, okruglih, elipsastih ili četvrtastih, jednostavnih i skupocenih, za decu, tinejdžere i odrasle, i svi se koriste u jednu svrhu – da pokazuju tačno vreme.

Početkom 20. veka, satovi se prave od sve boljih materijala, koriste se precizniji i kvalitetniji mehanizmi. Satovi nisu samo pokazatelj vremena, već i znak prestiža, statusa i simbol moći. Prave se i kao nakit, privezak, modni detalj, granice ne postoje kad je maštovitost u pitanju. Danas, što se tiče dizajna, vrste materijala, mehanizma - samo nebo je limit.
[attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Prvi električni ručni sat na svetu - 1957.

Hamilton Electric 500 bio je osobito zanimljiv jer ga nije trebalo navijati, za razliku od tadašnjih mehaničkih satova.

[attachment=3]

Polovinom prošlog stoleća, tačnije 1953. godine, pojavili su se prvi elektronski satovi koji su radili na baterije i potisnuli su dotadašnje, mehaničke. Proizvela ga je američka tvrtka Hamilton Watch Company, iz grada Lancastera u Pennsylvaniji (taj je grad tijekom kratkog vremenskog razdoblja bio de facto glavni grad SAD-a). Prvi model električnog sata zvao se Hamilton Electric 500, a bio je u to vrijeme zanimljiv jer ga nije trebalo navijati. I ako ga je pokretala struja iz malene baterije, vremenske razmake taj sat nije računao pomoću kristala kvarca, nego pomoću mehaničkih oscilatora, slično kao satovi na navijanje. Isto tako, marketing prvog elektricnog sata pokazao se vazniji od tehnickih problema koji su ga pratili…!

[attachment=1][attachment=2]

U decenijama koje su usledile, na tržištu su se pojavljivali ručni časovnici sa najraznovrsnijim dodacima, od štoperice do alarma, a počeli su da se proizvode i vodootporni satovi. Danas se mogu kupiti i časovnici koji pokazuju vremena u različitim delovima sveta, kao i oni digitalni, koji pokazuju tačno vreme brojevima.

Era kvarcnih satova

Mehanički sat, iako razvijen do savršenstva, ne može da zadovolji potrebe tačnosti i navođenja ostalih uređaja, pa naučnici konstruišu potpuno nov uređaj za merenje vremena vrlo velike tačnosti, koji može da služi i kao tajmer nizu povezanih aparata. Za tu konstrukciju koristi se kvarcni kristalni oscilator i integralno kolo, i električna struja kao izvor energije. Posle primene u svemirskim istraživanjima, nova tehnologija počinje da se koristi i u proizvodnji predmeta za svakodnevnu upotrebu. Osamdesetih godina prošlog veka kvarcni satovi preovlađuju na tržištu. Budući da imaju bateriju, nije ih potrebno navijati, izuzetno su tačni, a neki modeli imaju čitav niz raznih funkcija kao što su alarm, hronograf, telefonski imenik, barometar, dubinomer, visinomer, kompas, GMT, radio-podešavanje vremena i slično.

Fenomen merenja vremena pomoću oscilacija kvarca nije bio nov, međutim, nepremostivi problemi su bili minijaturizacija i napajanje energijom koje bi moglo biti "spakovano" u kućište ručnog sata. Krajem šezdesetih, Švajcarci i Seiko su bili rame uz rame u kvarcnoj trci. Iako su Švajcarci prvi predstavili prototip, Seiko je uspeo da pobedi u trci. Dan koji je promenio istoriju je 25. decembar 1969 godine. Tada je na tržište stigao Astron, prvi ručni kvarcni sat na svetu.

[attachment=2][attachment=1]      

Koncept kvarcnog merenja vremena ima mnogo dužu predistoriju koja seže čak u 19. vek, do Pjera Kirija.

Kiri je 1880, otkrio fenomen piezo-elektriciteta, osobine pojedinih kristala da generišu elektricitet kada se podvrgnu pritisku. Važilo je i obrnuto, kada bi se električna struja propustila kroz kristal kvarca, on bi se deformisao i vibrirao. Početkom XX veka, radio komunikacija i telefonija su bile u snažnom zamahu. U ovim oblastima tražio se način održavanja stabilnih frekvencija. Obavljajući istraživanja sa tim ciljem, Kanađanin Warren Marrison iz Belove telefonske laboratorije koristeći kvarcne kristale uspeo je da napravi prvi kvarcni sat. Taj sat je bio ogroman (ispunjavao je čitavu prostoriju) i nepodesan za komercijalnu upotrebu, ali je bio izuzetno precizan. Uskoro su se kvarcni satovi počeli koristiti u naučnim laboratorijama i opservatorijama. Pored minijaturizacije ogroman problem naučnicima predstavljalo je stabilno napajanje energijom dovoljno malih dimenzija. Prve minijaturne baterije razvio je Semjuel Ruben tokom Drugog svetskog rata. Proizvodila ih je kompanija PR Mallory ali one nisu bile sigurane zbog „curenja“, niti su mogle pokretati sat duže od godinu dana. Firma National Carbide uspela je da razvije baterije pogodne za ručne satove. Prvi sat koji je koristio ovu novostvorenu bateriju bio je Hamilton 500, električni sat lansiran na tržište SAD 1957. godine. Hamilton 500 jeste predstavljao prodor u dobrom pravcu, ali je ostao na pola puta. Kod njega je glavna opruga zamenjena baterijom, ali je regulatorni mehanizam ostao isti kao na mehaničkim satovima.

Problemi minijaturizacije komponenata i napajanja električnom energijom bili su rešeni, međutim, problem je bio usavršavanje oscilatora koji bi zamenio klasični regulatorni sklop mehaničkih satova.
Inženjer Max Hetzel smislio je da bi se oscilacije zvučne viljuške mogle iskoristiti kao regulatorni mehanizam sata. Ovaj princip je primenjen u Bulovi Akutron (Bulova Accutron). Prototip se pojavio još 1955, ali je tržište ugledao tek 1960. godine.
   
[attachment=1][attachment=2]
Umesto poznatog kuckanja, Bulova Akutron je proizvodila specifičan hučeći zvuk. Sat je predstavljao korak od sedam milja u povećanju preciznosti. Njegovi rezultati bili su 5 do 6 puta bolji od rezultata najboljih mehaničkih satova toga vremena. Iako je bio veliki korak napred u preciznosti, Akutron je usled konstrukcionih specifičnosti bio vrlo osetljiv na udare i snažne zvukove.

Princip rada kvarcnih satova

 [attachment=1]

Srce mehaničkog sata je regulatorni mehanizam sastavljen od balanse i zaprečnog sklopa koji kontrolišu brzinu kojom se oslobađa energija glavne opruge. Ova tačno određena količina energije se putem prenosnog sklopa zupčanika prenosi na kazaljke koje se pomeraju u tačno određenim razmacima i pokazuju vreme. Kod kvarcnog sata ulogu regulatornog mehanizma preuzima kvarcni oscilator. Kada se izloži električnoj struji kvarcni oscilator vibrira preciznom frekvencijom. Električno kolo broji ove oscilacije i redukuje ih na jedan puls svake sekunde. Ovaj puls se može pomoću još jednog strujnog kola preneti na LCD. Kod analognih satova, mikro-elektromotor (Stepping motor) pretvara puls u kružno kretanje koje pokreće kazaljke.

Kvarcna tehnologija je predstavljala ozbiljan izazov jer je zahtevala potpuno nove veštine u odnosu na veštine potrebne za izradu mehaničkih časovnika. Neophodni su bili stručnjaci mnogih specijalnosti. Inženjeri elektronike, hemijski inženjeri, fizičari, kao i mnogi drugi morali su raditi zajedno na ovom zadatku.

Seiko Astron, prvi kvarcni ručni sat na svetu stigao je na tržište 25. decembra 1969. godine i označio simboličnu prekretnicu i pomeranje odnosa snaga u svetskoj časovničarskoj industriji. Proizveden je u limitiranoj seriji od 100 primeraka i koštao je vrtoglavih 450.000¥ (Otprilike koliko je koštala Tojota Korola). Četri meseca kasnije, u vreme sajma u Bazelu, švajcarski proizvođači su predstavili svoje kvarcne satove zasnovane na istraživanjima CEH-a i Beta 21 mehanizmu. Kvarca trka se nastavila vrtoglavom brzinom.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]
Kvarcni satovi su danas u najsiroj upotrebi i godinama pokazuju veoma tacno vreme.

Treca revilucija

Atomski ili cezijumski satovi oznacili su, sredinom pedesetih godina XX veka, trecu revoluciju u istoriji casovnicarstva. Nazivaju se i cezijumski jer rade na bazi mlaza atoma cezijuma. To su cisto laboratorijumski satovi, pravi uredjaji i nema ih u sirokoj upotrebi. Postali su neizbezan inventor meteoroloskih I astronomskih laboratorija.

Atomski sat je vrsta sata koji koristi standardnu rezonantnu frekvenciju atoma kao brojač. Rani atomski satovi bili su mejzeri (aparati koji proizvode koherentne elektromagnetne talase) s dodatnom opremom. Današnji najbolji standardi atomske frekvencije (ili satovi) su zasnovani na mnogo naprednijoj fizici koja uključuje hladne atome i atomske izvore.

Prvi atomski sat napravljen je 1949. u američkom Nacionalnom birou za standarde (NBS). Prvi precizan atomski sat, zasnovan na promenama atoma cezijuma-133, napravio je Luis Esen 1955.g. u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji u Velikoj Britaniji. Od tada, njegova izrada je toliko napredovala, da se smatra jednim od najpreciznijih uređaja, koje je čovek napravio u svojoj istoriji. Najnovija generacija atomskih satova ima najveću grešku od 1 sekunde u 30 milijuna godina.

Mnoga istraživanja usmerena su da se naprave manji, jeftiniji, precizniji i pouzdaniji satovi. Ovi ciljevi su često međusobno sukobljeni. Danas postoji više vrsta atomskih satova, ali svi rade na sličan način. Najveća razlika među njima se odnosi na element koji koriste kao sredstvo otkrivanja promene energetskih nivoa.

U avgustu 2004. godine naučnici američkog nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST javnosti su predstavili atomski sat FOCS-1 sa integralnim kolom koji je bio 100 puta manji od ostalih. 2008. fizičari iz NIST-a (engl. National Institute of Standards and Technology) su prikazali kvantni sat, koji se zasniva na pojedinim ionima berilija i aluminija. To je najtačniji sat do tada, s najvećom greškom od 1 sekunde u milijardu godina. 2010. ista grupa fizičara je prikazali novi, još tačniji sat, koji se zasniva na pojedinim ionima magnezija i aluminija, i koji je dvostruko tačniji od predhodnog.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

круг сунца, циклус од 28 година. Година од стварања света (5508 + год. од Христовог рођења) дели се са 28, те је остатак круг сунца. Уколико је остатак 0, круг сунца је 28. Ако се рачуна само од Христовог рођења, броју година треба додати 20 и делити на исти начин.

круг месеца, циклус од 19 година. Годину од стварања света треба поделити са 19 и остатак ће дати круг месеца. Ако је остатак 0, круг месеца је 19. Уколико се деле само године од Христовог рођења, треба им претходно додати 17.

Džepni satovi s namenom

Od početka časovničarstva satovi su se radili s nekom namenom.Tako su se prvo ugrađivali veliki satovi na tornjevima i zvonicima uz pomoć zvona koji su zvonjavom oglašavali tačno vreme.
Tako su i džepni satovi od početka imali svoju namenu.Prvi satovi većinom su bili samo za aristokraciju i one dubljeg džepa jer svaki od tih satova bio je malo umetničko delo za sebe, a kao takav koštao je mnogo, pa se za njega trebalo izdvojiti puno novca. Da bi se pojačao kič kod tih satova kućišta su većinom bila od plemenitih metala poput zlata i srebra. Za one još dubljeg džepa bili su tu satovi s komplikacijama...

[attachment=1][attachment=2]               
 
1850-ih je vreme kad se polako počinju otvarati male fabrike satova, do kraja veka industrija džepnih satova već je bila velika.To je vreme kad je sat počinjao biti dostupan i onima iz srednjeg sloja, čak i za one obične ljude (jer je počela proizvodnja satova s raznim kvalitetama mehanizma, od vrlo jeftinih satova s jeftinim mehanizmima pa sve do satova koji su stajali bogatstvo).
To je vreme kad su se počeli proizvoditi satovi za korisnu namenu, pre svega, železničarski satovi, koji su morali biti tačni i kvalitetni ali ne preskupi. Amerikanci Waltham, Elgin, Illinois, Hamilton i ostali proizvodili su železničarske satove koji su bili napravljeni po standardima koje im je željeznica postavila.

[attachment=3][attachment=4]


Izvor: http://www.svetsatova.com/forum/f79/d%C5%BEepni-satovi-s-namjenom-9335-2.html

Jedan od najatraktivnijih modela bio je Hamilton 992 kalibra Elinvar.
 
[attachment=1]
Džepni satovi bili su popularni dugi niz godina 20 veka,a u prvom sv. ratu zbog potreba počeli su se prvi manji džepni satovi prerađivati u ručne satove a vrlo brzo su se počeli proizvoditi i prvi ručni satovi zvani trench satovi.
Za džepne satove vreme pred drugi sv.rat bilo je jako važno i vreme rata, jer je tada za vojsku bilo naručivano mnogo satova. Posle toga polako džepni satovi postaju višak, samo pojedinci ih nose na odela, američka industrija satova u to vreme propada, dok se švicarska drži polako prelazeći na ručne satove, džepni satovi nakon toga ostaju samo za prestiž.

U našim krajevima železnice su naručivale satove od poznatih proizvođača poput Longinesa, Zenitha, Omege, Eterne i ostalih.U prvo vreme kod tih satova kućišta i ciferi bili su prilično slični (skoro i isti jer su bili standardnih mera) samo su na ciferu imali oznaku proizvođača i po tome različit mehanizam.

Satovi železnice Kraljevine Jugoslavije
[attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Izvor: http://www.svetsatova.com/forum/f79/d%C5%BEepni-satovi-s-namjenom-9335-2.html    

JOS O SATOVIMA...

Parking-metar satovi
http://www.svetsatova.com/forum/f134/parking-metar-satovi-9523.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Parking_meter

Napomene: fotografije i tekst nisu autorski.

Kao što je druga polovina 19. veka karakteristična po razvoju železnice tako je početak 20. veka obeležio nagli razvoj automobilske industrije. Razvoj železničkog i automobilskog transporta verovatno je najvidljiviji u SAD. Velika zemlja , mnogoljudna, velika rastojanja , industrijalizacija a sve začinjeno sa dovoljno kapitala , predstavlja recept za nagli razvoj transporta. Razvoj američke automobilske industrije vezuje se za početak 20. veka. Kompanija „Ford Motor Company“ osnovana je 1903. godine , doduše treba reći da je Henry Ford pre toga ( 1899. god. ) zajedno sa još dva suvlasnika, osnovao Detroit Automobile Company . Kompanija GM osnovana je 1908. godine , itd. . Tržište željno svega i novonastala, brzorastuća grana industrije, dovode do toga da su automobili u američkim gradovima već u prve dve decenije postali masovna pojava. Kerry Segrave u knjizi „Parking Cars in America , 1910-1945“ navodi da su do 1920. godine saobraćajne gužve postale svakodnevnica. Razloga za to je više. Jedan od njih je besplatan parking. Vozači su često imali običaj da satima a nekada i danima drže parkirane automobile na jednom mestu i to bez obzira na to da li je u pitanju centar grada ili predgrađe. Nisu postojali instrumenti ili regulative koje bi to regulisale odnosno ubrzale saobraćaj. Na ulici je bilo potpuno normalno videti više parkiranih automobila nego onih u pokretu.

Saobraćajne gužve nastale zato što i razvoj saobraćaja, pre svega broj automobila i kamiona , nije pratio adekvatan razvoj saobraćajne infrastrukture. Sve u svemu, saobraćajne gužve postale su neminovnost. U centru gotovo svakog grada u SAD privatni preduzetnici – piljarnice, zanatlije itd. beleže značajan pad prometa. Razlog za to su zakrčeni parkinzi koji onda dovode i do saobraćajnih gužvi zbog kojih niti roba niti klijenti ( mušterije ) nisu mogli normalno dolaziti. Nesnosne gužve dovele su do toga da je u nekim gradovima ( LA, Cincinnati, Philadelphia ) u potpunosti zabranjeno parkiranje u centralnim gradskim zonama. Naravno ni to nije bilo rešenje, došlo je do javnih protesta te se neko dosetio, da bi trebalo udariti po novčaniku. To je dovelo do toga da je potpuna zabrana parkiranja u centralnim ( poslovnim ) gradskim zonama zamenjena ograničenim vremenom parkiranja. Policajci pozornici su kredom obeležavali gume na automobilima i na taj način razdvajali platiše i neplatiše. Kao što se vidi sistem nije bio efikasan.

Patent za parkin metar podneo je Roger V. Babson, 30. avgusta 1928.godine. Carl Magee i Gerald Hale ( pominje se i profesor H.G. Thuesen ) su dizajnirali prvi parking-metar. Prvi parking-metri postavljani su u Oklahoma City-ju 16.6.1935. godine od strane kompanije „Park-O-Meter“ čiji su vlasnici bili Magee i Hale. Prema dostupnim podacima, besplatno su postavili prvih 200 parking-metara znajući da će im se uloženi novac brzo vratiti kroz naplatu parkinga. Cena parkinga iznosila je jedan cent za jedan sat parkiranja.

Industrijska proizvodnja je počela 1936, a proširena je do sredine 1980-ih. Prvi modeli su zasnovani na upotrebi novčića, koji aktivira mehanizam sa  pokazivačem  (zastavicom) za istek plaćenog perioda. Ova konfiguracija je trajala više od 40 godina, sa samo nekoliko promena u spoljašnjem dizajnu. U mnogim gradovima, svi parking metri su dizajnirani da koriste samo jedan tip novčića. Sredinom 1980-ih je uvedena digitalna verzija, mehanički delovi  zamenjeni su sa elektronskim komponentama.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Reakcije vozača bile su u rasponu od ismevanja pa do besa. Mnogi su novotariju smatrali ne-američkom, smatrali su da su povređena prava pojednica na slobodno korišćenje javnih ulica. Neki su je nazvali kombinacijom alarmnog sata i slot mašine koja služi da izvuče novac od vozača koji i onako plaćaju dovoljno dažbina. Uređaj bio je toliko omražen da su ga vozači nazvali „The Black Maria“ . U suštini parking-metri su ručno navijani tajmeri čiji se mehanizam aktivira ubacivanjem novčića i koji zatim odbrojava, recimo, 60 minuta. Mnogo godina kasnije ( 80-tih ) pojavili su se parking-metri na baterije ( nema navijanja ) a proces merenja takođe počinje nakon ubacivanja novčića. Ubrzo, po postavljanju prvih parking-metara, smanjile su se saobraćajne gužve , promet u prodavnicama u centru grada počeo je rasti te su preduzetnici iz ostalih delova grada tražili da se i ispred njihovih radnji postave parking-metri. Parking-metri su se pokazali kao višefunkcionalno rešenje. Rešavali su problem parkiranja a samim tim i problem saobraćajnih gužvi a ujedno su punili gradsku kasu. Epidemija parking-metar raširila se po celoj SAD.

Parking-metri su poslužili kao inspiracija za satove. Pojavili su se ručni i džepni satovi pod imenom „minu stop“ , „min stop“ , ili jednostavno „parking metre“ . U pitanju su satovi koji su pored sata , minuta i sekundi imali 60-minutni brojač ( tajmer ). Vozači su ovaj 60-minutni brojač mogli koristiti kako bi pratili kada im ističe vreme za parking ali mogao se koristiti i za razne druge stvari. Obzirom da su parking-metar satovi proizvođeni uglavnom tokom 60-tih danas se vrlo retko sreću.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Satovi u automobilima

Još od samih početaka razvoja auto-industrije, ljudi su počeli da dorađuju svoje automobile. I jedna od prvih prepravki bila je upravo ugradnja sata. Prvi satovi u automobilima bili su prerađeni džepni primerci.
U početku su satovi stavljani u kožne futrole i tako postavljani na kontrolnu tablu, volan, ili pregradu za odlaganje stvari. U periodu između 1920-1930-ih godina, većina ozbiljnih proizvođača automobila počela je da ugrađuje satove u svoje modele. U narednoj deceniji dolazi do razvoja električnih satova, ovaj trend se nastavlja tokom 1950-ih, kada su mehanički satovi u potpunosti napušteni.

Brojni evropski i američki proizvođači pravili su satove za automobile. Najpoznatiji među njima su Jaeger, Longines, Omega, Waltham, Chelsea. Rezerva snage kod skupljih modela iznosila je čak osam dana, dok je kod jeftinijih obično iznosila 36 časova. Ovi satovi morali su biti izuzetno izdžljivi i otporni na vibracije, i temperaturne promene. Najcenjiji su bili Jaeger hronometri, ugrađivani u Franklin, Bugatti i Duesenberg automobile.

Proizvođač satova Heuer je 1911. godine napravio prvi hronograf za automobil, ali i upotrebu u avionima. Dve velike kazaljke pokazivale su vreme, kao na klasičnom satu. Podbrojčanik, sa setom malih kazaljki na poziciji „12h“, merio je vreme puta (do 12 časova). Vreme se podešavalo putem krunice, na kojoj se nalazio i taster za upravljanje hronografom.

U današnje vreme, postoji veliki broj saradnji između proizvođača automobila i satova. Uglavnom se radi o proizvodnji ručnih satova za određeni brend automobila, ali određene saradnje su otišle korak dalje. Treba spomenuti Mercedes-Benz, koji u određene luksuznije modele ugrađuje IWC sat. Tu je i Bentley, sa Breitling satovima u svojim modelima.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

http://www.svetsatova.com/forum/f143/

Formula 1 – Satovi

[attachment=1]

Sa svakim startom nove sezone Formule 1 sve oči su uprte u oficijelnog čuvara vremena najbržeg cirkusa na svetu. Tokom godina mnogi proitvođači satova su bili uključeni u Formulu 1, bilo kao zvanični čuvari vremena ili kao partneri pojedinih timova.

Neli od najznačajnijih partnera F1 tokom prethodnih godina:

Tag Heuer
Jedna od najduže proizvođenih kolekcija u F1 je bila Tag Heuer Formula 1 kolekcija. 1980-ih ova kolekcija je počela kao kolekcija kvarcnih satova.

[attachment=4][attachment=5]

Hublot
Prethodni čuvar vremena F1 je bio Hublot, i tokom tog perioda u kompaniji su predstavili nekoliko limitiranih kolekcija posvećenih određenim trkama i timovima.

[attachment=2]

IWC
Ovaj proizvođač je jedan od "mlađih" u F1. "Oživeli" sun eke istorijske modele iz svoje Ingenieur kolekcije. Takođe su bili sponzor Mercedes AMG Petronas Formula 1 tima.

[attachment=3]

Svakako da ima još proizvođača satova koji su učestvovali ili učestvuju u F1, ali ovo su neki od najznačajnijih.



http://www.svetsatova.com/forum/f143/

Medicinski/Doktorski satovi

[attachment=1]

Medicinski satovi su oni koji nude brz i jednostavan nacin, za lekara ili medicinsku sestru da tacno ocitaju puls pacijenta. Brojcanik medicinskog casovnika poseduje puls skalu, na samom brojcaniku, a ponekad na bezelu. Na vecini modela kad sekundara dodje na poziciju 12h, pocinje brojanje pulsa. U zavisnosti od baze koja je 15 ili 30 otkucaja pocinje se brojanje, i kad se stigne do tog broja, na skali se ocitava broj otkucaja u minutu. Prilicno jednostavno, ali u neku ruku genijalno.

ARISTO
Ovaj Aristo je odlican primer dobro osmisljenog casovnika, koji se moze nositi i svaki dan. Cist beli brojcanik i upadljiva svetlo crvena sekundara, cine ovaj sat lako citljivim. Aristo sat  ima dve puls skale, sto omogucava lekaru manje od 30 sekundi za pocetak merenja pulsa.

[attachment=2]

Baume Mercier medicinski hronograf
Ovaj sat je nastao 1950-ih. Hronograf omogucava merenje pulsa u svakom trenutku (nema potrebe da se ceka da sekundara dodje na 6h ili 12h).

[attachment=3]

Medicinski/Doktorski satovi

Slava medicinski sat

[attachment=1]

Ovaj sat proizveden je 1980-ih u Rusiji (Tadasnji CCCP).
Ovi satovi su dosta retki. Postoje sa mehanickim i kvarnim mehanizmima. Crni markeri za vreme, cine kontrast crvenim markerima za puls. Puls markeri su ispisani cirilicom i latinicom. Slava takodje poseduje dve puls skale na 6h i 12h.

Ball Trainmaster Doktorski hronograf

[attachment=2]

U pitanju je hronograf model sa bazom od 15 otkucaja, nakon cega se pristupa direktnom ocitavanju pulsa. Posto je u pitanju hronograf omogucen je pocetak merenja pulsa svakog trenutka, odnosno startovanjem stoperice.

Omega medicinski hronograf

[attachment=3]

1950-ih Omega je takodje napravila svoj medicinski hronograf cija je baza bila 15 otkucaja.

Satovi Kraljevine Jugoslavije
http://www.svetsatova.com/forum/f134/satovi-kraljevine-yugoslavije-7622.html

ŽELEZNIČARSKI SATOVI

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Precizno merenje vremena bilo je vrlo važno, a i još uvek je bitno za funkcioniranje bilo kojeg železničkog sistema. Od samih početaka železnice, železničke kompanije su naručivale izradu preciznih satova za službenike železnica. U Kraljevini Jugoslaviji železnica je bila prva koja je dobila satove. Bili su to pouzdani, kvalitetni i robusni satovi koji i dan danas dobro služe. Nedostatak kod satova je bio taj što je uvek postojala mogućnost od pada sata koji je doprinosio kvarovima, mnogo je više štetila promena temperature, zato su mnogi ciferi (ciferi su svi bili keramički-emajlirani) danas oštećeni, ali zato su mehanizmi još uvijek gotovo u punom sjaju pa i nakon skoro stotinak godina.
Kućišta su bila jednaka-standardizovana za sve proizvođače. Zelezničarski satovi su bili Omega, Zenith, Longines, Eterna, Leonidas, Tissot...

ŽELEZNIČARSKI SATOVI

BRODSKI SAT

Brodski džepni sat s oznakom Kraljevine Jugoslavije i brodom.Pretpostavka je da je sat pripadao nekom brodskom službeniku. Sat lep i raritetan.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

SATOVI VOJNE AKADEMIJE

Prvi ručni sat koji je bio poklon sat oficirima u Vojnoj akademiji Kraljevine Jugoslavije bio je Longines. Čak piše i klasa kojoj je pripadao.
Džepni satovi Vojne akademije bili su jednakih proizvođača kao i železničarski satovi, jednakih kućišta i mehanizama, osim gravure na zadnjem poklopcu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Na poklopcu brodskog džepnog sata je neka opasna oklopnjača. Naravno, nema veze sa stvarnošću, ali odlično je kao simbolika RM.

Vojni satovi drugog svetskog rata

Izvor: http://www.svetsatova.com/forum/f142/vojni-satovi-drugog-svetskog-rata-4481.html

Nemacka

Jedna od prvih stvari koju je novopridošla vlast (1933 god.) u Nemačkoj uradila jeste revizija odnosno poništenje Versajskog mirovnog ugovora iz 1919 godine. To je učinjeno 1935 god. kada je donet zakon koji je omogućio stvaranje velike stajaće vojske. Transformacijom Reichswehr-a u Wehrmacht drastično je povećan broj pripadnika, njihova opremljenost i organizovanost. Sa tehničko-tehnološkim napretkom određeni rodovi vojske ili njeni delovi dobili su na posebnom značaju. Tu se pre svega misli na podmorničke snage, ratno vazduhoplovstvo, oklopno-mehanizovane jedinice, specijalne male borbene timove (tzv komandosi) i timovi borbenih ronilaca ( tzv kampfschwimmer). Upotreba ovih snaga u taktici ratovanja poznatijoj kao „Blitzkrieg“ zahtevala je brzinu, sinhronizaciju i preciznost. Tu na scenu nastupaju vojni časovnici, pravljeni da zadovolje najstrožije kriterijume po pitanju izdržljivosti, tačnosti, robusnosti. Ovi satovi su masovno pravljeni za sve veće armije koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu.

Nemačka vlada je za potrebe svoje vojske naručila veliku količinu satova od švajcarskih i nemačkih proizvođača. U pitanju su satovi koji su najčešće imali čelične ušrafljujuće poklopce, otpornost na udarce, vodootpornost i kućišta koja su najčešće bila niklovana. Treba reći da su za razliku od švajcarskih satova, nemački satovi uglavnom imali poklopce kućišta koji se nisu zavrtali, tzv „snap-on case back“ . Prečnik satova je bio oko 34 mm, takođe kazaljke i brojevi na brojčaniku su premazani radijumom. Mnogi satovi Vermahta (Wehrmacht) su karakteristični po oznakama koje se nalaze na poklopcu kućišta. Oznaka D se najčešće može sresti na poklopcu kućišta satova pravljenih za Vermaht. D je skraćenica od od Dienstuhr što znači „službeni sat” (service watch). Druga najčešća oznaka je H koja se odnosi na Heer, što znači vojska( misli se na kopnenu vojsku ne i na vazduhoplovne i pomorske snage). Dakle oznaka DH-Dienstuhr Heer, koja se najčešće sreće, znači službeni sat kopnene vojske.

[attachment=1][attachment=2]

Pregled oznaka koje se mogu naći na satovima pravljenim za Vermaht:
DH- Dienstuhr Heer-službeni sat kopnene vojske
D-Dienstuhr Luftwaffe-službeni sat vazdušnih snaga
RLM-Reichsluftfahrtministerium-službeni sat ministarstva vojnog vazduhoplovstva
KM-Kriegsmarine-sat pomorskih snaga

[attachment=3][attachment=4][attachment=5]
Bitno je napomenuti da su navedene oznake imali samo satovi koji su uvoženi, uglavnom iz Švajcarske, dok nemački satovi nisu koristili navedene oznake. Razlog zašto su švajcarski satovi imali te oznake je da bi se lakše pratila uvozna i ugovorna dokumentacija tj sprečile bilo kakve zloupotrebe. Nemački proizvođači nisu koristili te oznake jer su bili strogo kontrolisani od strane nemačke vlade. S obzirom da je sat bio i deo opreme vojnika (nije svaki nemački vojnik nosio službeni vojni sat) svaki sat je imao svoju knjižicu. Serijski broj sata, koji se nalazio na poklopcu kućišta, morao se poklapati sa brojem u knjižici. Na primer pilotima Luftwaffe su pre svakog leta izdavani službeni satovi koji su morali biti vraćeni po povratku sa misije. Satovi su bili suviše vredni da bi se koristili za svakodnevno nošenje. Logistička jedinica koja izdavala satove bila je zadužena za njihovo održavanje, servisiranje i podešavanje. Isto tako svaki je vojnik pri razduživanju morao vratiti službeni sat, koji je s obzirom na ogromne potrebe Vermahta, reizdavan. Isto tako da bi se zadovoljile narastajuće potrebe kopnene vojske (Heer), vojne avijacije (Luftwaffe) i mornarice (Kriegsmarine) u periodu pre Drugog svetskog rata često se dešavalo da se džepni satovi pretvaraju u ručne satove tako što bi se pridodale (navarile) ušice kaiša. Takvi satovi su bili znatno veći od standardnih službenih satova.

Satovi pravljeni za nemačke oružane snage u Drugom svetskom ratu:

-Dogma (švajcarski sat pravljen za Wehrmacht),
[attachment=1]

-Doxa (švajcarski sat pravljen za Luftwaffe, džepni sat prepravljen u ručni),
[attachment=2]

-Helma (švajcarki sat pravljen za Wehrmacht),
[attachment=3]

-Invicta (švajcarski sat pravljen za Luftwaffe, sat je iz džepnog prepravljen u ručni),
[attachment=4]

-Moeris ( švajcarski sat pravljen za Kriegsmarine, sat je iz džepnog prerađen u ručni),
[attachment=5]

Satovi pravljeni za nemačke oružane snage u Drugom svetskom ratu:

-Longines ( švajcarski sat pravljen za Luftwaffe),
[attachment=1]

-Tritona ( švajcarski sat pravljen za žene u nemačkoj vojsci),
[attachment=2]

-Laco, aviator ( švajcarski sat pravljen za Luftwaffe),
[attachment=3]

-Tissot ( švajcarski sat pravljen za Luftwaffe),
[attachment=4]

-Wagner ( nemački sat pravljen za Wehrmacht),
[attachment=5]

Satovi pravljeni za nemačke oružane snage u Drugom svetskom ratu:

-Silvana ( švajcarski sat pravljen za Wehrmacht),
[attachment=1]

-Arsa ( švajcarski sat pravljen za Wehrmacht, džepni sat pretvoren u ručni),
[attachment=2]

-Grana (švajcarski sat pravljen za Wehrmacht),
[attachment=3]

-Leonidas ( švajcarski sat pravljen za Wehrmacht),
[attachment=4]

-Alpina korišten u mornarici ( Kriegsmarine ),
Prikazan u postu 110.

-Zentra korišten u mornarici ( Kriegsmarine ),
[attachment=5]

Reč o B-Uhr satovima.Samo pet proizvođača proizvodila je ove pilotske satove za nemačke pilote. To su satovi veličine preko 5 centimetara koji su se nosili preko kožne jakne s jako preglednim ciferom i velokom krunicom da se može nameštati i s rukavicama te iluminacijom na ciferu i kazaljkama za lakše snalaženje u mraku. Satovi su su imali centralnu sekundaru.
Proizvođači su:Stowa,IWC,Lange&Sohne,Laco,Wempe.
[attachment=1][attachment=2]

Reč o KM satovima koje je koristila mornarica.Prepoznatljivi su po slovima KM koje su imali upisane na ciferima.Satovi koje su koristili dolazili su iz Švicarskih i Njemačkih tvornica a imena proizvođača su:Marc Favre,Alpina,Siegerin,Berg,Bidlingmaier,Wagner,Par a,Speck,Zentra.
[attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Vitez Koja - treba te proglasiti Vitezom Palube za ovaj topic!

Svaka ti čast - mislim da ni jedan topic na Palubi nije obrađen ovako temeljito. Odradio si posao perfektno.

Verujem da mnogi palubarci dele moje mišljenje.

Ništa za dodati, samo čitam i uživam. :klap

чак и ја који се помало бакћем са сатовима не налазим ништа паметно да додам :klap :klap :klap чекамо наставак, тема ронилачки и "свемирски" сатови  ;)

Hvala na cestitkama!
Tema jos nije gotova, imam jos pripremljenog materijala. Ima jos prica i satova iz vremena II sv. rata, pilotski, ronilacki... pa poratni period... stoperice... ima toga dosta.
Ali da nebih zatrpao temu, prikazivacu materijal sukcesivno... deo po deo...

Evo, da odrzim nivo teme...

Ivo Lola Ribar (Zagreb, 23. april 1916 — Glamočko polje, 27. novembar 1943), pravnik i student filozofije, jedan od organizatora i predvodnika omladinskog i studentskog revolucionarnog pokreta u Jugoslaviji, sekretar CK SKOJ i predsednik USAOJ, član Vrhovnog štaba NOV i POJ i narodni heroj Jugoslavije.

[attachment=1]
Oktobra 1943. godine Ivo Lola Ribar je odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ određen za šefa Prve vojne misije NOV i POJ, koja je trebala da otputuje u Kairo, u Štab savezničke komande za Bliski istok, kao prvi opunomoćeni predstavnik Nove Jugoslavije. U trenutku kada se spremao da poleti avionom u Kairo, 27. novembra 1943. godine, neposredno pre poletanja, na aerodromu na Glamočkom polju pogođen je bombom iz neprijateljskog aviona i na licu mesta poginuo.

Pronasao sam podatak da je ovaj sat na ruci imao Ivo Lola Ribar u momentu pogibije.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Britanija

Početkom Drugog svetskog rata britanska vlada (ministarstvo rata) sklopilo je ugovore sa 17 švajcarskih proizvođača satova sa ciljem da svoje oružane snage snabde kvalitetnim, preciznim i robusnim satovima. Satovima koji su stizali prvih godina rata nosili su oznaku ATP. Postoje dva tumačenja ove oznake.Po jednom ATP je akronim od Army Trade Pattern, po drugom skraćenica od Army Timepiece (WW2). U oba slučaja svodi se na isto-službeni vojni sat britanske vojske iz WW2. Satovi sa oznakom ATP su uglavnom imali mehanizme sa 15 rubina , srebrne ili bele brojčanike i kazaljke koje svetle u mraku. Nakon nekoliko godina rata u britansku vojsku počeli su da pristižu satovi koji su na poklopcu kućišta imali oznaku WWW, što je akronim od waterproof wrist watch. Proizvođači koji su isporučivali ove satove su Buren, Vartex, Timor, Record, Omega, Lemania, Longines, IWC, Grana, Eterna,Cyma i Jeager LeCoultre. Strelica na poklopcu kućišta i brojčaniku označava da je u pitanju državno vlasništvo.

Na poklopcu kućišta mnogih satova pravljenih za potrebe britanske vojske tokom Drugog svetskog rata nalazi se utisnut natpis Bravingtons. Bravington nije proizvođač satova nego londonski juvelir preko koga su nabavljani satovi, posrednik.

Treba reći da su u upotrebi bili i satovi sa oznakom GSTP što je skraćenica od “ General Service Timepiece“ ili službeni sat.

Satovi ATP pravljeni za britanske oružane snage u Drugom svetskom ratu:

- Cortbert ATP,
[attachment=1]
- Cyma ATP,
[attachment=2]
- Ebel ATP,
[attachment=3]
- Enicar ATP,
[attachment=4]
- Grana ATP,
[attachment=5]

Satovi ATP pravljeni za britanske oružane snage u Drugom svetskom ratu:

- Lemania ATP,
[attachment=1]
- Record ATP,
[attachment=2]
- Timor ATP,
[attachment=3]
- Unitas ATP,
[attachment=4]
- Moeris ATP.
[attachment=5]

Satovi WWW pravljeni za britanske oružane snage u Drugom svetskom ratu:

- Buren ( švajcarski sat pravljen za britansku vojsku),

- Cyma (švajcarski sat pravljen za britansku vojsku),

- IWC Mark X Flieger ( švajcarski sat pravljen za RAF),

- Omega ( švajcarski sat pravljen za britansku vojsku),

- Record (švajcarski sat pravljen za britansku vojsku).

Satovi GSTP pravljeni za britanske oružane snage u Drugom svetskom ratu:

- Helvetia ( švajcarski sat pravljen za britansku vojsku, sat je iz džepnog prepravljen u ručni),
[attachment=1]
- Moeris ( švajcarski sat pravljen za britansku vojsku , sat je iz džepnog prerađen u ručni),
[attachment=2]
- Doxa (švajcarski sat pravljen za britansku vojsku , sat je iz džepnog prerađen u ručni ),
[attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Sjedinjene Američke Države

Američki proizvođači koji su snabdevali američke oružane snage tokom Drugog svetskog rata su Elgin, Bulova, Waltham i Hamilton (Hamilton je i decenijama po završetku rata bio zvanični snabdevač američke vojske). U ranim fazama rata vojsci su izdavani satovi bez oznaka. Satovi iz tog perioda nisu bili vodootporni  s obzirom da su imali tzv snap back case , nego samo otporni na prašinu. Takođe satovi iz tog perioda nisu imali kućišta od nerđajućeg čelika . Godine 1940., The Ordnance Department, što je nešto kao odeljenje za logističku podršku, je objavilo spisak zahteva koje vojni satovi moraju ispuniti. Na priloženoj fotografiji može se videti spisak slovnih oznaka , sastavljen od strane logističkog odeljenja , koje su služile da se predstave neke osnovne tehničke karakteristike vojnih satova satova, kako ručnih tako i džepnih. Ove oznake se nalaze na poklopcu kućišta sata.

Tokom Drugog svetskog rata Hamilton je snabdevao američku vojsku, mornaricu i marince, a  određenu količinu satova proizvodio za saveznike tako da su njegovi satovi bili deo opreme kraljevske kanadske avijacije (RCAF-Royal Canadian Air Force). Jedan deo satova je isporučen i u Sovjetski savez.
Američki vojni satovi su imali mogućnost zaustavljanja sekundare, tzv “hack feature“. Kod nekih satova bi se pri zaustavljanju sata,dakle izvlačenju krunice, sekundara vraćala na poziciju broj 12, što je omogućavalo brzu i laku sinhronizaciju satova. Satovi su uglavnom imali pamučne kaiševe maslinasto zelene boje. Svi satovi pravljeni za američku vojsku tokom Drugog svetskog rata pravljeni su prema A-11 propisanom standardu. Elgin,Waltham i Bulova su sve svoje satove proizvedene od 1941 god. proizvodili u skladu sa ovim standardom. Jedino Hamilton nije proizvodio prema ovom standardu ali i Hamilton-ovi satovi su vrlo slični satovima ostalih američkih proizvođača.

Standard A-11 je između ostalog podrazumevao:
• crni brojčanik i bele kazaljke
• mehanizam-ručni navijač sa mogućnošću zaustavljanja sekundare
• satnu skalu od 1 do 12
• skalu za minute i sekunde sa numeričkim oznakama koje počinju od 10 (tj 10,20,30,...,60 )
• kazaljka za sate i minute istog oblika ( ne i veličine) itd

Neki satovi su bili vodootporni a neki samo otporni na prašinu (dustproof) , takođe pojedini modeli su imali i nazubljen (žljebast) prsten oko stakla koji je bio fiksan.
Pojedine norme postavljene A-11 standardom se i danas primenjuju kada su u pitanju službeni satovi američke vojske, kao na primer :satna skala od 1do 12, isti oblik kazaljke za prikaz sati i minuta, dnevno odstupanje od +,- 30 sekundi na dnevnoj temperaturi za mehaničke satove.
Iako su Elgin, Bulova i Waltham proizvodili vojne satove u skladu sa A-11 standardom, postojale su određene, ne toliko bitne, razlike u mehanizmima. Ono što se razlikovalo je broj rubina i prečnik mehanizma. Bilo kako bilo A-11 standard je ispunio svoj osnovni cilj a to je masovna proizvodnja visokokvalitetnih i jeftinih mehanizama.

Prikaz satova pravljenih za američke oružane snage u Drugom svetskom ratu:

- Elgin ( američki sat pravljen za američko ratno vazduhoplovstvo),
[attachment=1]
- Elgin (američki sat pravljen za američku vojsku),
[attachment=2]
- Hamilton ( američki sat pravljen za američku vojsku ),
[attachment=3][attachment=4]

Satovi pravljeni za američke oružane snage u Drugom svetskom ratu:

- Waltham ( američki sat pravljen za američku vojsku),
[attachment=1][attachment=2]
- Bulova- tipičan izgled sata pravljenog po A-11 standardu ( američki sat pravljen za američku vojsku ),
[attachment=3]
- Waltham ( američki sat koji je slat Rusima, kao pomoć u Drugom svetskom ratu, u okviru programa „lend and lease“ ).
[attachment=4]

Postoji jedna interesantna i na žalost tužna priča koja se odnosi na vojne satove iz Drugog svetskog rata i njihovu luminaciju, a koji su pravljeni za potrebe americke vojske u II svetskom ratu.

Za osvetljenje ( luminaciju ) kazaljki i markera brojčanika najčešće se koristio radijum. Radijum je radioaktivan element samim tim i kancerogen. Za nanošenje radijuma na kazaljke i brojčanike bile su po pravilu angažovane žene i to često one koje su radile u industriji igračaka gde im je posao bio bojenje igračaka. Dakle taj posao nanošenja radijuma je tretiran kao ženski posao. Međutim suština problema je u tome što pri rukovanju radijumom nije poštovan minimum bezbednosnih mera. Žene su radijum nanosile četkicom čiji vrh su često lizale kako bi vrh četkice bio što tanji i samim tim nanošenje radijuma preciznije. Tako je unošen radijum u organizam. Dešavalo se da žene farbaju nokte ili čak zube zbog tog „interesantnog“ efekta sijanja u mraku. Radijum je u organizam dospevao na dva načina, gutanjem i udisanjem. Mnoge žene koje su radile ovaj posao su umrle od različitih oblika kancera, neke verovatno nisu ni doživele da vide kraj rata. To su tihe žrtve Drugog svetskog rata.

Da dopunim jos neku rec o B-Uhr satovima:
Izvor: http://stility.com/b-uhr-satovi/


Avijacija kao grana vojne industrije u Prvom svetskom ratu nije igrala gotovo nikakvu ulogu, ali zahvaljujući razvoju tehnologije u međuratnim godinama, upravo su avioni bili vinovnici najvećih razaranja u istoriji civilizacije. Po završetku sukoba, ratno vazduhoplovstvo je, bez obzira na stranu, za sobom ostavilo milione poginulih i porušene gradove. Sa takvim činjeničnim stanjem, slobodno se može reći da je jedina dobra stvar proizašla iz Drugog svetskog rata stvaranje B-Uhr satova.

Obavezan deo uniforme svakog pilota bio je i ručni sat, takozvani navigatorski, korišćen uz mape, kompase i sekstante za izračunavanje svih vitalnih podataka u toku jednog leta. Kada je rat 1939. godine izbio, Nemačka je pokrenula proizvodnju vojničkih satova, ali je za pilotske izabrano samo pet kompanija koje su bile dovoljno kvalitetne za njihov razvoj. U početku, jedino je manufaktura A. Lange & Söhne bila zadužena za proizvodnju B-Uhr satova, ali pošto je njihov naručeni broj premašivao mogućnosti kompanije, International Watch Company, Laco, Wempe i Stowa su se pridružili njihovoj proizvodnji. Naziv B-Uhr izveden je od Beobachtungs-Uhr, izraza slobodno prevedenog kao osmatrački satovi.

Sa dizajnerske strane, oni su morali da ispune nekoliko uslova, a to su bile lako čitljive arapske brojke, centralna sekundara, velike krunice u obliku dijamanta ili lukovice koje bi omogućavale podešavanje sata u debelim kožnim rukavicama i dugački kaiševi, za njihovo nošenje preko pilotskih jakni. Prepoznatljiv element dizajna bio je i trougao sa dva kruga koji se nalazio na markeru od 12 sati, koji je u uslovima noćnog letenja označavao gornju stranu sata. Propisano antimagnetsko kućište i činjenica da su tadašnji mehanizmi najvećeg kvaliteta imali između 42 i 46mm u prečniku doveli su do toga da kućišta B-Uhr satova budu ogromna, sa 55mm prečnika. Postojala su dva modela, jedan sa velikim ciferom koji je označavao minute odnosno sekunde i centralno postavljenim podbrojčanikom sa satima. D drugi, poznatiji, na ciferu je imao samo oznake za sate, a oba modela su bila na ručno navijanje.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Originalno je za Luftwaffe napravljeno oko 1200 jedinica, a mnoge kompanije danas proizvode modele inspirisane njima. Najveća razlika u odnosu na originalne B-Uhr satove je veličina, danas smanjena na one ugodnije za svakodnevnu upotrebu, ali i korišćenje automatskih mehanizama. Stowa kao prvobitni proizvođač u svojoj ponudi ima satove inspirisane originalnim pilotskim, a IWC je po završetku rata otišao korak dalje, te nastavio sa razvojem osnovnog koncepta i njegovim plasiranjem na tržište luksuznih satova. Kompanija iz Šafhauzena samim tim je zaslužna za današnje široko prihvatanje B-Uhr satova koji su zahvaljujući IWCu izažli iz niše satova za kolekcionare militarije. Njihov crni cifer sa belim luminiscentnim kazaljkama i markerima danas se smatra osnovom razvoja gotovo svakog pilotskog sata, a njihovom spartanskom šarmu, bez obzira na prošlost, retko ko može da odoli.

 Par slicica savremenih B-Uhr satova:

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Naravno, ima jos puno modela...

Ispada da je švajcarska precizna urarska industrija snabdevala ručnim satovima i nemce i britance u toku WW2!

Zaista, vrlo interesantno.

Čudi me da i jedni i drugi nisu naručivali po neki identičan ali uspeli model!?

S obzirom da su svi oni deponovali zlato i novac u swiss bankama,mislim na (nemce, britance,francuze,italijane,amere,ruse,...) nije čudno da su naručivali i satove od njih.Zanimljivije je to što je većina bankarske i časovničarske industrije u vlasništvu naturalizovanih Jevreja sa raznih strana sveta.I da su bez obzira na progon sunarodnika od strane fašističke Nemačke,i dalje  sarađivali sa Hitlerom  ;)

Casovnicarstvo je velika industrija. Velike pare se tu okrecu, a na pare niko nije imun!!!

Francuska
Izvor: http://www.svetsatova.com/forum/f142/satovi-francuskih-oru%C5%BEanih-snaga-pilotski-satovi-type-20-i-type-21-a-6076.html

Nakon Drugog svetskog rata francuske oružane snage imale su potrebu za kvalitetnim hronografima tj satovima koji su označeni kao „Type 20 i Type 21“ ( mnogo je više modela sa natpisom Type 20 na brojčaniku ). Prema jednom izvoru ove satove proizvodili su: Auricoste, Breguet, Vixa i Dodane . Navodno su neki Dodane satovi na brojčaniku nosili natpis „Airain“ . Prema drugom izvoru ove satove proizvodili su: Breguet, Vixa, Boullier, Auricoste, Dodane, i Airain.
Satovi Type 20 i Type 21 bili su namenjeni francuskom ratnom vazduhoplovstvu , francuskoj ratnoj mornarici i letačkom test centru ( CEV ). Najbitnija karakteristika satova „Type 20“ i „Type 21“ jeste „flyback“ funkcija hronografa. Hronograf se startuje pritiskom gornjeg tastera a zatim se , kada je potrebno, pritiskom donjeg tastera hronograf zaustavlja, resetuje ( vraća u početni položaj ) i pokreće novi ciklus merenja. Dakle jednim pritiskom donjeg tastera obavljaju se tri funkcije ( zaustavljanje-vraćanje u početni položaj- restartovanje ). U vreme kada se prelazilo sa klipnih na mlazne avione, kada su brzine postale ozbiljne samim tim navigacija otežana, u vreme kada nije postojala savremena elektronska navigacija ova „flyback“ funkcija je bila od presudnog značaja. U toku leta postoje deonice – rute ( ili kurs ) a svaka ima vreme trajanja . Krećući se određenom, unapred definisanom, brzinom i merenjem protoka vremena pilot zna kada je vreme za promenu kursa. Recimo pilot zna da treba da leti na nekom kursu tri minuta i 10 sekundi pri brzini od recimo 1000 km na sat i da onda skrene na neki novi kurs. Dakle kada započne nova deonica ( kurs ) pilot startuje hronograf i meri novi vremenski interval ( ovo je pojednostavljeno objašnjenje ali suština je ta ). Veoma je bitno da se prilikom startovanja hronografa izgubi tj utroši što manje sekundi. Zato je bitna „flyback“ funkcija jer pilotu štedi vreme čineći navigaciju preciznijom.

Pored „flyback“ funkcije postoji još nekoliko uslova koje su ovi satovi morali ispuniti:

•dnevno odstupanje ne veće od +,- 8 sekundi
•rezerva snage veća od 35 sati
•mogućnost da se rukuje hronografom ( start, stop, reset, restart ) bar 300 puta bez ikakvih problema
•takođe ove satove odlikuje : crni brojčank, arapski brojevi, preglednost, nema datuma, prečnik kućišta oko 38 mm, rotirajući prsten, mehanizam ručni navijač, kazaljke i brojevi na brojčaniku svetle u mraku ( najverovatnije tritijum ), neki modeli imali su dva a neki tri podbrojčanika.

Na poklopcima kućiša ovih satova stoji niz ugraviranih oznaka koje počinju sa FG a zatim datum. FG ( Fin de Garantie ) označava kraj garancije tj posle naznačenog datuma sat treba ponovo servisirati. Na nekim poklopcima može se videti i ugravirano slovo P koje označava Pechoin radionicu u Parizu koja je bila pod ugovorom sa francuskom vojskom a koja je servisira letačke merače vremena.

Satovi za francuske oruzane snage:

Breguet

Jedna od kompanija koja je izrađivala satove za francuske oružane snage jeste Breguet. Breguet je razvio sat Breguet Type 20 početkom 50-tih. Godine 1954. Breguet je dobio odobrenje da snabdeva francusko vojno vazduhoplovstvo, mornaričko vojno vazduhoplovstvo i CEV ( letački test centar ) . Breguet Type 20 imaju čelična kućišta i ušrafljujući poklopac.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Satovi za francuske oruzane snage:

Vixa

Kompanija Vixa osnovana je početkom 50-tih godina . Kao deo ratne odštete koju je Nemačka plaćala Francuskoj po završetku Drugog svetskog rata isporučivani su i Vixa Type 20 satovi. Proizvodnja Vixa Type 20 , počinje 1954. godine. Prečnik satova Vixa Type 20 je 39 mm, imaju čelična kućišta i ušrafljujući poklopac. Vixa je snabdevala i CEV. Vixa je proizvela između 4 i 5 hiljada ovih satova i po pitanju izgleda postoje neke minimalne razlike.

[attachment=1][attachment=2]

Satovi za francuske oruzane snage:

Auricoste

Kada su u pitanju merači vremena kompanija Auricoste, zajedno sa Patek Philippe , učestvovala je u opremenju francuskih ratnih brodova. Opremljeno je nekoliko nosača aviona ( 60-tih godina ) , računajući i i najmoderniji Šarl de Gol , kao i drugih ratnih brodova računajući i nuklearne podmornice. Na taj način uspostavljena je izuzetno uspešna saradnja između Auricoste i mornarice. Auricoste se uključila u proizvodnju satova Type 20 za pilote francuskog ratnog vazduhoplovstva i francuske mornarice kao i za CEV isporučivši više od 2000 hronografa.

[attachment=1][attachment=2]

Satovi za francuske oruzane snage:

Dodane

Alphonse Dodane je osnivač kompanije Dodane koja je osnovana 1857. godine.Kompanija je između ostalog proizvodila hronografe za borbene avione koje je proizvodila kompanija Dassault ( Mirage, Rafale... ). U kasnijim godinama kompanija postaje zvanični snabdevač Nato ( 70-tih ) i dobija RAQ2 sertifikat. Dodane je sarađivao sa mnogim vazduhoplovnim kompanijama u Francuskoj i van nje. Konstantno usavršavanje i ovladavanje elektronikom dovodi do toga da se Dodane instrumenti oznake Type 211 nalaze na komandnoj tabli francusko-nemačkog helikoptera Tigar, borbenim avionima Mirage 2000 i Rafale.

Dodane je proizvodio modele Type 20 i Type 21 u periodu od 1960. god. do 1980. god. Ukupno je proizvedeno oko 5000 komada ( jedna manja količina za Nato).

Sovjetski savez

Po završetku revolucije, u Sovjetskom Savezu je trebalo uraditi mnogo toga. U želji da se smanji zavisnost od uvoza, vlast rešava da razvije mnoge privredne grane i proizvodnju izvesnih proizvoda, među koje spadaju i satovi. Satova je bilo malo na tržištu, a postojeći su bili iz uvoza, a doslovno su plaćali zlatom. Vlastima je postalo jasno da nešto moraju učiniti kako bi zadovoljili i vojne i civilne potrebe za satovima.

Krajem 1927. godine Savet za rad i odbranu (Совет Труда и Обороны) donosi odluku da se započne sa proizvodnjom satova, koji bi bili precizni, pouzdani i kvalitetni, pa je iste godine kupljena i oprema za proizvodnju od amerčke fabrike Dueber Hamptden, premda neki izvori spominju i Ansonia Clock Company. Fabrika je izgrađena u veoma kratkom roku – temelj je postavljen u februaru 1930. godine, a zgrada je bila gotova u junu, dok je postavljanje opreme završeno polovinom septembra. Već u novembru iste godine predstavljeno je i prvih pedeset satova.

U to doba naziv fabrike je bio Prva državna fabrika satova (Первый государственный часовой завод, skr. 1ГЧЗ), a nešto kasnije dobija ime Prva moskovska fabrika satova (Первый Московский часовой завод, skr. 1МЧЗ). Imenu fabrike je 1935. godine dodato i ime državnog i političkog delatnika Sergeja Mironoviča Kirova (Сергей Миронович Киров) koji je ubijen godinu dana ranije, zbog čega se na nekim satovima i pojavljuje им. Кирова ili Кировские. Satovi koji su se javili na početku bili su džepni (sa 7 ili 15 rubina, kao i muški (7 rubina) i ženski (15 rubina), a samo su ženski bili namenjeni širem tržištu, dok su prethodni bili za razne državne institucije i vojsku. Koliko se može videti sa slika dostupnih na internetu, bilo je satova sa delovima drugih proizvođača, ili čak kompletnih mehanizama, premda ih je u nekim slučajevima potpisivala sovjetska fabrika.

[attachment=1]
Osim ovih satova, prouzvodili su se i satovi drugih namena, kao npr. za navigaciju, avionski, automobilski i slično. Pomenuta fabrika počinje da proizvodi štoperice 1932. godine.

U prilog brzom razvoju ove fabrike, ali i sovjetske industrije satova uopšte, može se navesti i podatak da je pomoć stranih stručnjaka, pre svega američkih i nemačkih, bila potrebna u samo prve dve godine postojanja, da bi zatim domaći stručnjaci preuzeli sve poslove, a gotovo odmah po osnivanju 1MČZ počinje i izvoz.

Kako su se prilike u Evropi i svetu pogoršavale usled kriza i izvesnosti izbijanja II svetskog rata, 1MČZ se uključuje u proizvodnju svega onoga što je potrebno za rat. Iz bezbednosnih razloga, fabrika je još 1941. godine premeštena u Zlatoust. Osim primarne delatnosti, u koju spadaju razne vrste satova namenjenih oružanim snagama, uključujući i ručne pilotske 1MČZ učestvuje i u izradi municije i nekih delova za čuvene ’kaćuše’ – mobilne višecevne bacače raketa, koje su Nemci poetično nazivali Staljinovim orguljama (Stalinorgel). Zanimljivo je spomenuti i to da je prvi od čuvenih ’komandiraca’ proizveden 1940. u ovoj fabrici, premda se vezuje za Vostok, što već spada u drugu temu. Oko dve godine pred kraj rata, fabrika počinje da se vraća i civilnoj proizvodnji, a polako se priprema i izrada novog brenda – Poljot.


Kada je nacistička Nemačka napala Sovjetski Savez juna 1941. godine, Sovjeti su masovno počeli da premeštaju svoja vitalna industrijska postrojenja na istok. Tako je došao i red na izmeštanje pogona Druge moskovske fabrike satova. Deo pogona je premešten u grad Čistopolj na obali reke Kama u Tatarstanu, 800 km istočno od Moskve. Fabrika u Čistopolju radila je pod nazivom Peta fabrika satova . Fabrika je većinom, ako ne i isključivo, radila za potrebe vojske. Navodno je, između ostalog, proizvodlila satove za čuveni sovjetski tenk T-34. Godine 1943. fabrika proizvodi muški sat K-43. Godine 1949. fabrika proizvodi muški sat K-26 „Pobeda“ kao i zidne, ulične i brodske satove.

[attachment=2][attachment=3]

Satovi Vostok

Godine 1950. fabrika počinje izgradnju novih industrijskih zgrada. Koliko je velik i značajan ovaj proizvođač satova govori i podatak da je u jednom periodu zapošljavao 4000 radnika, imao je svoj institut sa 800 studenata, medicinski centar i supermarket. Godine 1952. fabrika počinje proizvodnju sata po imenu „Kama“ , koji je otporan na šok-udar i vodootporan. Godine 1957, počinje proizvodnja visoko preciznih satova: K28 „East“, „Mir“ , „Volna“ , „Saturn“ , „Cosmos“ , sa centralnom ili izdvojenom sekundarom.

Vostok satovi:

Godine 1962. fabrika je nagrađena zlatnom medaljom na sajmu u Lajpcigu. Te iste godine razvijen je sat pod nazivom „Komandirskie“ i fabrika postaje zvanični snabdevač Ministarstva Odbrane Sovjetskog Saveza ( negde se pominje i 1965. kao godina kada je fabrika postala zvanični snabdevač ).

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Godine 1968. počinje proizvodnja modela pod nazivom Amfibija ( Амфибия ). S obzirom da je 2006-2007. god. Vostok na tržište izbacio jubilarni model Amfibija 1967 u čast 40 godina postojanja ovog slavnog sata, verovatno da je prva Amfibija razvijena još 1967 godine. Takođe te 1968. godine fabrika počinje da posluje pod imenom Fabrika satova Vostok ili Vostok a u čast Sovjetskom svemirskom programu. Tokom 1972. god. fabrika Vostok izvozi svoje proizvode u 54 zemlje a 1980. fabrika počinje proizvodnju dubinometara ( water-meters), manometara, tahografa... Te iste godine fabrika ulazi pod nadležnost Ministarstva za radioindustriju. Tri godine kasnije ( 1989 .godine ) fabrika prelazi na samofinansiranje a već 1992 podpada pod nadležnost Republike Tatarstan.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Devedesete i prva decenija 2000-tih predstavlja veoma buran period za ovog velikog proizvođača satova. S jedne strane započela je proizvodnja , između ostalog, novih Komandirskih i Amfibija ( kao što je već rečeno predstavljena je nova Amfibija 1967 ). Zatim „Vostok Watch Maker Inc.“ i „ Koliz Ltd“ 2004. godine osnivaju firmu „Koliz Vostok Co.Ltd“ ( sa sedištem u Litvaniji ) koja je proizvođač sve više traženih Vostok Europe satova ( u koje se mahom ugrađuju Vostok mehanizmi) a opet sa druge strane taj časovničarski gigant sve više posrće. Pre svega završna obrada nije na nivou kao u vreme SSSR-a, to se pre svega odnosi na hromirana kućišta ( recimo Komandirski). Videti nošen, očuvan Vostok Komandirski iz perioda SSSR nije tako teško ali videti nošen, očuvan Komandirski iz recimo sredine 90-tih je već malo teže.

Do bankrota firme dolazi 2010. godine a proizvodnja, navodno, nije ni tada stala. Ironično, kako to u životu obično biva, uporedo sa posrtanjem ovog proizvođača, raste broj zaljubljenika i kolekcionara starih Vostok satova. To se pre svega odnosi na modele Komandirski i Amfibija.

[attachment=1][attachment=2]

Satovi Poljot

Kao sto je vec receno: Kako su se prilike u Evropi i svetu pogoršavale usled kriza i izvesnosti izbijanja II svetskog rata, 1MČZ se uključuje u proizvodnju svega onoga što je potrebno za rat.  Fabrika je 1941. godine premeštena u Zlatoust. Osim primarne delatnosti, u koju spadaju razne vrste satova namenjenih oružanim snagama, 1MČZ učestvuje i u izradi municije i nekih delova za čuvene ’kaćuše’ – mobilne višecevne bacače raketa. Prvi od čuvenih satova  ’komandiraca’ proizveden je 1940. u ovoj fabrici. Oko dve godine pred kraj rata, fabrika počinje da se vraća i civilnoj proizvodnji, a polako se priprema i izrada novog brenda – Poljot.

Sledeću prekretnicu u razvoju ove fabrike označilo je i danas poznato ime – Šturmanskie (Штурманские), koji se pojavljuje 1949. godine, a bio je namenjen isključivo oficirima i nije se mogao naći na slobodnom tržištu. Sam naziv potiče od reči штурман, što u prevodu znači ’navigator’. U njima je bio mehanizam sa 15 rubina, a omogućavao je zaustavljanje sekundare. Ovaj sat će kasnije proslaviti Jurij Gagarin, na čijoj će ruci poleteti u svemir (12. april 1961.).

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
1MČZ u međuvremenu postiže mnogobrojne uspehe – broj izvezenih satove se broji u milionima, izvoz dostiže i 80%, satovi se probijaju i na tržištima zemalja koje ne pripadaju istočnom bloku, a pojavljuje se i novi brend Rodina (Родина – ’otadžbina’), popularni ’zvonari’, poneki hronograf... za svakoga po neki zanimljiv primerak.

[attachment=4]

Prvi sat na kome piše Poljot (Полёт – 'uzlet, uzletanje, poletanje') pojavio se 1960. godine, a u njemu je kuckao mehanizam 2414 od 17 rubina.

Najzaniljiviji period u razvoju ovog brenda traje od 1960. godine, kada se naziv Poljot prvi put javlja, pa sve do kraha Sovjetskog Saveza.

Razvivši se u periodu Hladnog rata, kada je trebalo pokazati mogućnost oslanjanja na sopstveno znanje i resurse, sovjetska časovničarska industrija prikuplja znanja zapadne časovničarske industrije, ali se trudi i da se pokaže kao dostojan takmac. Prvi mehanizam koji se našao u satu sa natpisom Poljot imao je oznaku 2414, ali mu se uskoro pridružuju i 2200, 2209, 2409, 2414, 2415, 2612 (tzv. zvonar) i mnogi drugi. Dizajn satova je često bio inspirisan zapadnim modelima, ali su se sovjetski stručnjaci trudili da im daju nekakav nacionalni pečat i da ih učine bar malo fancy, ukoliko ovaj izraz ide uz sovjetske satove. Orijentisanost ka izvozu se može videti na prvi pogled – mnogi modeli su potpisani latinicom i imaju engleske oznake. Lingvistima može biti zanimljiv i način na koji se piše poljot – umesto da koriste standardnu transliteraciju (prebacivanje slova iz pisma A u pismo B, pri čemu bi brend bio poznat kao Polet), Sovjeti rešavaju da približe izgovor, pa zbog toga i danas imamo oblik Poljot.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Japan
 
Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, ne smemo zaboraviti na još jednu značajnu silu – Japan. Japanske vojne satove je proizvodio i danas prisutni i nadaleko čuveni Seiko. Seikovi satovi bili su prečnika 49mm, a zasnivali su se na mehanizmu za džepne satove Seikosha. I jedna zanimljivost – mnogi japanski vojni piloti nosili su satove oko vrata. Naravno, u pitanju su bili džepni satovi, a mana je bila što se kao takvi nisu mogli koristiti za navigaciju. Doduše, bilo je i ručnih satova, koji su, bili u privatnom vlasništvu i bez vojnih oznaka.

Na slici se vidi jedan takav, koji potiče iz fabrike Seikosha. Prečnik mu je bio oko 50mm, a pokretao ga je mehanizam od 17 rubina. I ovi satovi su se odlikovali velikom krunicom, crnim ciferom i kožnom narukvicom, a imali su i arapske brojeve. Doduše, mana im je bila slaba otpornost na udarce. Bilo je i satova sa belim brojčanikom, a na njima se vidi i poznati natpis „Seiko.“

Jos malo o Japanu...

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

NAJVAZNIJI MEHANICKI SATOVI

Mehanički satovi (za razliku od onih koje pokreće baterija) stvaraju utisak kao da nosimo nešto živo na ruci. S WatchTimea prenosim pregled devet najvažnijih mehaničkih satova:

The Pearl Star (1794)

Pearl Star je jedan od prvih satova koji može da produžava kazaljke. Smatra se da ga je napravio Vilijam Entoni iz Londona. Ovaj džepni sat ima kućište izduženog oblika s kazaljkama koje se automatski razvlace-izduzuju. Kada označavaju podne, potpuno su izdužene do vrha kućišta, a kad se nalaze na 19:15, automatski se smanjuju i ne dodiruju ivice kućišta.
 
[attachment=1][attachment=2]

Wandering Hours (1800)

Wandering Hours je jedan od prvih digitalnih satova s jedinstvenim sistemom kazaljki za pokazivanje vremena. U to doba je bilo važno napraviti digitalni sat koji pokazuje časove i minute pomoću rotirajućih brojeva umesto kazaljki. Peren Frer iz Švajcarske napravio je 1800. zanimljivu varijaciju na ovu temu. Tri kazaljke okružuju centralnu osovinu, a na vrhu svake nalaze se po četiri manje kazaljke koje se pokreću s promenom sata. Dok je sat zatvoren, izgleda kao običan, ali unutra je prava šuma zupčanika i kazaljki.
 
[attachment=3][attachment=4]

...

Oyster Perpetual (1910)

Rolexov Oyster je prvi vodootporni sat. Roleks je spojio dve jednostavne tehnologije kako bi stvorio nešto što niko nije mogao pretpostaviti da bi moglo da mu zatreba, a danas je neizostavno. Večno kretanje sata osmislio je Luj Perle sredinom osamnaestog veka, a usavršio ga je Rolex. Mali teg navija sat u skladu s pomeranjem ruke, rezultirajući večnim kretanjem bez potrebe za svakodnevnim navijanjem. Druga inovacija je krunica koja je pričvršćena tako da štiti unutrašnjost sata od vode. Ove časovnike su reklamirali potapajući ih u akvarijume u radnjama širom sveta. Rolex je od tada sinonim za ronilačke satove.

[attachment=1][attachment=2]
 
Packard (1923)

Nastao kao rezultat opklade, Packard je jedan od prvih ultrakomplikovanih satova. Džejms Vord Pakard, poznati američki proizvođač automobila, hteo je da poseduje najkomplikovaniji sat na svetu. Poslao je porudžbinu Patek Philippeu, a oni su mu 1916. napravili sat sa 16 komplikacija, uključujući zvezdanu mapu koja je pokazivala nebo iznad njegove kuće u Vorenu u Ohaju.

[attachment=3][attachment=4]

...

Graves (1933)

Ovo čudo od sata je punih pedeset godina kao krunu nosilo epitet komplikacije. Kako Pakard ne bi bio bolji od njega, Henri Grejvs je od Pateka naručio sat s komplikacijama. Kao rezultat je nastao ovaj sat, nazvan Graves Complication, koji ima 24 komplikacije i koji je prodat 1999. za 11 miliona dolara, postavši tako najskuplji sat na svetu.

[attachment=1][attachment=2]
 
Royal Oak (1973)

Zbog ovog sata su čelik, titanijum i keramika postali popularni materijali. Firma Audemars Piguet je nastala u Francuskoj 1854. i godinama su izrađivali satove visokog časovničarstva za ekskluzivnu klijentelu. Dok su se njegovi susedi u Švajcarskoj fokusirali na plemenite metale, dragulje i sjaj, Piguet je 1972. zaposlio dizajnera Žeralda Đentu koji je prvi napravio luksuzni sat od nerđajućeg čelika. Royal Oak je u proseku koštao oko 2000 dolara, te je prošao kroz razne promene tokom godina, uključujući seriju Outdoor Survivor, čija je cena dostizala 42 000 dolara, a izgledao je kao sat koji bi Neo iz Matrixa poželeo da nosi. Međutim, jedno je ostalo zauvek - osmougaona struktura kućišta Royal Oaka.

[attachment=3]
 
Caliber 89 (1989)
Ovo je najkomplikovaniji sat na svetu. Ovaj ogromni časovnik trenutno se nalazi u Patek Philipeovom muzeju u Ženevi. Napravljen je za 150. godišnjicu kuće, 1988. godine. Ima 33 komplikacije i veliki je otprilike kao hokejski pak. Iako bi ga danas i prosečan časovnik nadmašio u tačnosti, mogućnost da vam mehanički sat pravi astrološke karte, kalendare i da zvoni, podseća nas na svu magiju i fascinaciju mehaničkog mehanizma. Jedino što bi mu mogli zameriti je da ga treba svakodnevno navijati.

[attachment=4][attachment=5]
 

...

Breguetov Reveil du Tsar (2003)

 Ovaj model je jedan od najelegantnijih kompleksnih satova na tržištu. Pariski časovničar Brege je 1813. napravio komplikovani džepni sat za ruskog cara Aleksandra. Časovnik je uključivao pendometar koji je merio korake njegove vojske u maršu. Brege je 2003, sada smešten u Švajcarskoj, napravio komplikovani ručni sat baziran na originalu. Nova verzija uključuje minijaturni alarm, mnogostruke retrogradne kazaljke i indikatore vremenskih zona.

[attachment=1][attachment=2]
 
LeCoultreov Gyrotourbillon (2006)

 JLC-ov Gyrotourbillon je prvi sat koji koristi svemirsku tehnologiju pomoću koje je usavršen izum nastao u 18. veku. Časovničar Abraham-Luj Brege je napravio prvi tourbillon – na francuskom vrtlog – tokom Francuske revolucije, kako bi nadoknadio efekat gravitacije na kolu nemirnice, malog zupčanika u mehanizmu, koji odmerava sekunde. Tourbillon pomera kolo nemirnice na jednoj osovini tokom dana, obezbeđujući da jedna strana točkića ne bude pokrenuta više od druge. Jaeger-LeCoultre je želeo da poboljša mehanizam pa je stvorio gyrotourbillon, trodimenzionalni točkić koji se rotira poput sićušne planete na prednjoj strani sata. Koristeći se modernim inženjerskim tehnologijama i trista godina starim izumom, JLC je napravio jedan od najimpresivnijih mehaničkih mehanizama na svetu. Unutar sata se nalazi minijaturna kugla koja rotira na svim osama baš kao neka minijaturna planeta.

[attachment=3][attachment=4]

Pilotski satovi

Za razvoj pilotskih satova najbitniji je 20. vek, odnosno mnoštvo događaja i dostignuća usled kojih su se ovi satovi usavršavali. Razvoj avijacije, povećana potreba za prekomorskom plovidbom, koja podrazumeva navigaciju, dva svetska rata i razvoj nauke i tehnike mogu se izdvojiti kao najbitniji.

Smatra se da je prvi pilotski sat izradio čuveni francuski proizvođač Cartier, a po narudžbini Alberta Santosa-Dumonta, pionira brazilske avijacije. Prema navodima ove danas velike kompanije, Santos-Dumont je 1906. godine izazvao veliko divljenje kada je prvi put javno pogledao na svoj ručni sat. A sve je počelo od njegove želje da zna koje je vreme ne gubeći kontrolu nad tada čudesnom „letećom spravom“.

Među prvima koji otkrivaju preimućstvo ručnog sata nad džepnim, osim pilotâ, bili su mornarički i artiljerijski oficiri. Kada je 20. vek stupio u svoju drugu deceniju, nastupio je jedan od najtezih sukoba u istoriji čovečanstva – Prvi svetski rat. Tokom nekoliko izuzetno teških godina, razne vojske su primetile važnost ručnog sata, pa su se po završetku rata mnogi vojnici vraćali sa zaniljivim suvenirom na ruci. Taj suvenir je bio ručni sat. Iako se ručni sat pojavio ranije, do kraja ovog rata je uglavnom bio više modni detalj, nego sprava za merenje vremena. Međutim, zahvaljujući vojničkom „suveniru“, ručni sat je postajao sve popularniji, a mnogi su nastojali da od sprave za merenje vremena načine i nešto više. Kao preteče vojnih satova mogu se spomenuti i neki satovi u privatnom vlasništvu sa ugraviranim natpisima koji asociraju na rat, ili na kojima je jasno naznačeno da su korišćeni u ratu (npr. „Božić 1916. na ratištu) i slično.

U periodu između dva svetska rata načinjeno je više bitnih koraka u razvoju ovih satova. Jedno od najznačajnijih imena je američki mornarički oficir i pronalazač Philip Van Horn Weems. Kao vrstan poznavalac navigacije, Weems je zaslužan za tzv. second-setting watch. Brojčanik ovog sata mogao se okretati, a Weems je ga zamislio tako da olakša usklađivanje vremena sa onim koje daje radio-signal. Prema raspoloživim podacima, izum datira iz 1927. godine, a petentiran je dve godien kasnije. Inače, čuveni proizvođać Longines je proslavio ovaj sat. Weemsov izum je s vremenom razvijan, kako bi omogućio pilotima da što preciznije obavljaju zadatke.

[attachment=1][attachment=2]

Za dalji razvoj ovih satova značajan je i jedan od najčuvenijih pilota – Čarls Lindberg, zahvaljujući kome je nastao i tzv. hour angle sat. Ovaj sat se zasnivao na dostignućima Weemsovog i takođe je posedovao obrtni brojčanik, ali je bezel sada bio slobodan i pomagao je pri proračunima geografske dužine pomoću griničkog časovnog ugla, a bio je veličine 48mm, baš kao i Weemsov. I ponovo, razvoj ovog sata omogućio je Longines, proizvevši prvi primerak 1932. godine.

[attachment=1][attachment=2]

Drugi svetski rat je povećao potrebe za ovakvim satovima, a tada se u širokoj upotrebi među zaraćenim armijama javlja sve više modela raznih proizvođača. Kada govorimo o ovom periodu, svakako bi trebalo da pomenemo i nemačku industriju satova. Vlada ove zemlje kupuje satne mehanizme i angažuje pet fabrika za izradu satova, u prvom redu A.Lange & Söhne, ali se u ovom poslu javljaju i IWC, Laco, Patek Philippe, Vacheron & Constantin, Stowa i Wempe. Pojavljuju se i nemačke verzije pilotskih satova, koji su bili poznati kao B-uhr (od nem. Beobachtungs-uhr, što bi se grubo moglo prevesti kao ’osmatrački sat’). Ovi satovi su najčešće imali prečnik od 55mm, a među zajedničke karakteristike se mogu ubrojati i arapski brojevi, centralna sekundara koja se može zaustaviti radi usklađivanja vremena, velika krunica koja se lako mogla okretati i u rukavicama, kao i dugačka narukvica od debele kože, koja je morala biti takva kako bi se sat mogao nositi oko debele pilotske jakne. Nitne, koje i danas postoje, koristili su se za podešavanje narukvice, koja je morala odgovarati različitim veličinama ručnog zgloba. Osim navedenog, za ove satove je karakterističan i trougao sa dve tačkice na poziciji 12, a služio je tome da bi olakšao preglednost tokom noćnog leta. Naravno, i ovaj sat je mogao poslužiti kao solarni kompas, olakšavajući time orijentaciju u vremenu i prostoru. Dalje, ovaj period donosi i dva brojčanika na pilotskim satovima – mali, na kome se čitaju sati, i veliki, sa minutima. Konačno, ne smemo zaboraviti ni otpornost ovih satova na magnetna polja, koje je predstavljalo opasnost pri navigaciji. Osim pomenutih satova, nemačke snage su imale i nešto ronilačkih satova koje je izradio Rolex (Kampf-Schwimmer), a uglavnom nisu imali vojne oznake.

[attachment=2][attachment=1]

Britanske i američke snage su imale nekoliko vrsta sličnih satova. Kao jedan od poznatijih možemo pomenuti A-11, ali ne onaj Weemsov. Iako je prečnik ovih satova bio je oko 31mm, bili su veoma čitljivi. Najpoznatije fabrike koje se uključuju u proizvodnju satova za američku i britansku vojsku su Elgin, Waltham, Bulova i Hamilton.

Osim pomenutih proizvođača, satove za potrebe vojski obeju strana radili su i Omega, Panerai, Minerva, Wittnauer, Zenith i mnogi drugi.

Japanske vojne satove je proizvodio i danas prisutni i nadaleko čuveni Seiko. Seikovi satovi bili su prečnika 49mm, a zasnivali su se na mehanizmu za džepne satove Seikosha. Ovde se može spomenuti i jedna zanimljivost – mnogi japanski vojni piloti nosili su satove oko vrata. Naravno, u pitanju su bili džepni satovi, a mana je bila što se kao takvi nisu mogli koristiti za navigaciju. Doduše, bilo je i ručnih satova, koji su bili u privatnom vlasništvu i bez vojnih oznaka. Prečnik mu je bio oko 50mm, a pokretao ga je mehanizam od 17 rubina. I ovi satovi su se odlikovali velikom krunicom, crnim ciferom i kožnom narukvicom, a imali su i arapske brojeve. Doduše, mana im je bila slaba otpornost na udarce. Bilo je i satova sa belim brojčanikom, a na njima se vidi i poznati natpis „Seiko.“

[attachment=1]

Termin “pilotski sat” trebalo bi uzeti kao opšti termin, jer su satovi bili veoma bitni za ono što je zajedničko mornarici i avijaciji, tj. za navigaciju. Zbog toga bi možda trebalo, zarad preciznih rasprava, govoriti o navigacijskim satovima.


Pilotski satovi 30-ih bili su promera oko 4 centimetra bez krunice koja je isto bila velika (da su piloti lakše mogli nameštati vreme). Veličina sata bila je bitna zbog preglednosti sata,crni cifer i iluminirane brojke i kazaljke pomagale su pilotima da se mogu i u mraku orijentisati koliko je sati. Još jedna vrlo bitna karakteristika ovih pilot satova bila je i pomična luneta s trokutićem koja je bila od velike važnosti radi označavanja kada je let počeo (prema tome pilot je znao koliko goriva ima avion i koliko vremena sme biti u vazduhu).

Helvetie satove koristili su nemački piloti:
[attachment=1][attachment=2]

Pilotski satovi Lanco i Longines Čeških jedinica:
[attachment=1][attachment=2]

Jos neki modeli pilotskih satova:

Marvin:
[attachment=1]

Olma:
 [attachment=2]

[attachment=3][attachment=4]

Tavannes:
[attachment=1]

Technos:
[attachment=2]

Union Soleura:
[attachment=3]

Pilotski satovi se proizvode i danas, a nose ih ljudi koji pripadaju najrazličitijim profesijama. Satovi koji se zaista koriste u ovakve svrhe se neprekidno usavršavaju, a zahvaljujući razvoju industrije satova, imaju mnoge korisne funkcije, kao što su štoperica, razne vrste tajmera, alarm (obično vibracioni), prikaz vremena u formatu 24 sata, istovremeni prikaz vremena u više časovnih zona i mnoštvo drugih funkcija. Osim funkcija koje nekada doslovno život znače, ovi satovi su danas i modni detalji, statusni simbol, kao i deo kolekcija mnogih ljubitelja.

Pripremajuci materijal o pilotskim satovima, pokusao sam da dodjem do podatka, koje sluzbene satove su nosili piloti JNA. Nazalost u tome nisam uspeo previse. Voleo bih da neko sa Palube ili uopste, a ko poznaje ovu problematiku vise o tome napise. Proucavajuci materijale, dosao sam do toga da nisam ni siguran da li je uopšte postojao službeni pilotski sat! Šta su pojedinci nosili, sta su smatrali za dobar i njima praktican sat, koje su im funkcije sata, koji su nosili bili bitni prilikom samog leta… to je stvar licnog ukusa.

Moja razmisljanja su: Službeni vojni sat bi morao imati neku oznaku, službeni broj ili neku drugu nomenklaturu. Uz takav sat bi morala biti nekakva dokumentacija, papir, servisna knjizica ili sta drugo… Ako su i bili sluzbeni satovi, kome su oni sledovali? Svakom pilotu ili odredjenim pilotima? Da li sat pripadao samo dok se izvrsavao zadatak (pa se posle leta vraćao logističkoj jedinici) ili ga je lice posedovalo sve vreme dok je imalo status aktivnog pilota? Takodje, ako su postojali sluzbeni pilotski satovi, ko se brinuo o njihovoj tacnosti, ispitivanju, servisiranju, odrzavanju…? Moj stav je da sve to mora biti precizno odredjeno kada su službeni satovi u pitanju.

Prikazacu ono sto sam ja nasao, a navodno su bili sluzbeni pilotski satovi.

Bretling Pluton Navitimer 2100:
[attachment=1]

Hauer 1550 Sg:
[attachment=2]

Zenith Pilot 143-6:
[attachment=3]

Citizen SkyHawk:
[attachment=4]

Rodana:
[attachment=5]

AKTUELNI PILOTSKI SATOVI:

Hamilton Khaki X-Patrol

Hamilton Khaki serija satova stekla je veliku popularnost kod kupaca širom sveta zbog izuzetnog kvaliteta i modernog dizajna satova ali i povoljnih cena. Hamilton Khaki X-Patrol pilotski sat predstavljen je povodom obeležavanja 120. godišnjice ovog proizvođača. Hamilton Khaki X-Patrol pilotski sat ima čelično kućište prečnika 42mm unutar kojeg se nalazi mehanički satni mehanizam sa hronograf komplikacijom. Kućište ima deklarisanu vodootpornost od 100 metara i safirno staklo koje prekriva brojčanik na kojem se ističe jedna zanimljiva funkcija. Skala koja se nalazi na samom obodu brojčanika predstavlja zapravo konverzijsku tablicu. Pomoću ove skale, koja će verovatno biti od velike koristi ljudima koji često putuju sa jednog kontinenta na drugi, moguće je vršiti konverziju različitih mernih jedinica iz metričnog u imperijalni odnosno anglo-saksonski sistem.

[attachment=1][attachment=2]

http://www.youtube.com/watch?v=2slAJjtrWog


IWC Top Gun pilotski sat

Svajcarski proizvođač satova IWC Schaffhausen ponudio je trzistu IWC Top Gun pilotski sat koji ima prečnik od 46mm i kućište izrađeno od crne keramike. Unutar kućišta nalazi se mehanički samonavijajući mehanizam. Sat pripada IWC Top Gun seriji koja je napravljena u čast elitne i čuvene škole za mornaričke vojne pilote.

[attachment=3]

http://www.youtube.com/watch?v=ZJ9I8o8r__Y

Zenith Pilot Montre D’Aeronef Type 20

Zenith Pilot Montre D’Aeronef Type 20 je pilotski sat klasičnog dizajna sa titanijumskim kućištem prečnika od 57.5mm u limitiranom izdanju od 250 primeraka. Unutar gabaritnog kućišta nalazi se mehanički satni mehanizam, koji se navija uz pomoć velike krunice, radi na 18000 otkucaja u satu i ima autonomiju rada od 48 časova. Ovaj satni mehanizam je prvobitno dizajniran za džepne satove i datira iz perioda 60-tih godina prošlog veka. Kazaljke su izrađene od od crnog satiniziranog rutenijuma a zajedno sa satnim markerima poseduju SuperLuminova SLN C1 premaz kako bi se vreme na satu moglo što lakše očitati u lošim svetlosnim uslovima.

[attachment=4]

http://www.youtube.com/watch?v=Wbb3nO3RoeE

AKTUELNI PILOTSKI SATOVI:

Bell & Ross pilotski satovi

Kolekcija pilotskih satova kompanije BELL & ROSS je direktno inspirisana instrumentima iz avionskog kokpita. Radi se o tri modela iz ove kolekcije: BR01 HORIZON, BR01 ALTIMETER i BR01 TURN COORDINATOR.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

http://www.youtube.com/watch?v=OOlr80V-ubQ


Seiko Pilotski Ručni Sat SNAB71P1

Seiko Pilotski Ručni Sat sa Hronografom, Alarmom i Kožnom Narukvicom SNAB71P1 izrađen od vrhunskih materijala velike čvrstoće koji se teško oštećuju i grebu, a ne uzazivaju alergijske reakcije. Iako se radi o satu koji analogno prikazuje vreme, poseduje gotovo sve funkcije koje ima digitalni sat. Pored prikaza vremena, prikazuje datum, moguće ga je koristiti kao štopericu, a tu je i alarm koji poseduje ograničenje na sat i minut. Sat je vodootporan do dubine od 100 metara, a dimenzije su mu 51.5 x 11 mm.

[attachment=4]


http://www.youtube.com/watch?v=138Bna2wDf4

Breitling Navitimer Blue Sky

Da bi proslavio 60. rođendan svoga modela Navitimer, omiljenog među pilotima i ljubiteljima vazduhoplovstva, Breitling je ponudio poseban limitirani model, Navitimer Blue Sky, uradjen samo u 500 primeraka.

[attachment=5]

http://www.youtube.com/watch?v=2X49sdLY3BA

колико ја знам били су у питању неки модели зенита (50тих), брајтлинга (60тих), таг хоера (70тих) и ситизен блу енџел (почетак 90тих). за таг хоер и брајтлинг знам да су на поклопцу имали угравиран знак јрв (лично видо). обзиром да је наш мајстор у школи купио скоро један такав на пијаци за неке смешне паре, замолићу га да ми га донесе да га усликам (ако га није продао или дао неком). онда ћемо лако да установимо има ли још каквих посебних ознака. ко и како их је добијао не знам тачно, али знам да су неки пилоти задржали те сатове и пошто су отишли у пензију. тако да је могуће да су их добијали у трајно власништво, уз обавезу да их сами одржавају.

Ugraviran znak RV i PVO na poklopcu sata.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

то је то :klap мислим да сем тога никакву другу ознаку нема по чему би се разликовао од "цивилних верзија"

RONILACKI SATOVI
Izvor: http://www.svetsatova.com/forum/f71/istorija-ronila%C4%8Dkih-satova-4325.html



Razvoj ronilačkih satova počeo je između dva rata. Omega je napravila prvi industrijski proizveden sat namenjen komercijalnoj upotrebi. Sat je predstavljen 1932. god. Naziv modela je Omega “Marine”. Posle brojnih testiranja u Swiss Laboratory of Horology u Neuchatel-u maju 1937. godine sat je dobio sertifikat da je sposoban da podnese pritisak od 13,5 atm što je jednako dubini od 135 metara tj 443 ft.

[attachment=1][attachment=2]

Za potrebe italijanske mornarice 1936. god. Panerai je proizvodio model “Radiomir” sa Rolex-ovim mehanizmom. Vodootpornost satova je iznosila 30 m. Nemački ronioci (kampfschwimmer) nosili su vodootporne Rolex-e koje je pokretao mehanizam preuzet iz džepnih satova.

[attachment=3][attachment=4]

Godine 1952. francuski mornarički oficir po imenu Robert Maloubier pokušao je da pronađe odgovarajući sat za francusku jedinicu elitnih ronilaca-plivača(Nageurs de Combat). Kako nije pronašao ništa odgovarajuće, obratio se proizvođaču satova Blancpain. Maloubier je sastavio spisak zahteva koje sat mora ispuniti. Blancpain je 1953. svetu predstavio svoj model Fifty Fathoms, prvi serijski proizvođen, mehanički ronilački sat. Nekoliko armija sveta je opremilo svoje ronioce ovim satom,USA (Navy SEALS), France (Les Nageurs Combat), Germany (Bundesmarine) i Izrael. Takođe Blancpain su nosili i mnogi istraživači, avanturisti... Blancpain je opremio i ekipu Žaka Kustoa (Jacques Cousteau) prilikom snimanja filma “The Silent World“.
Uz određene izmene sat je proizvođen sve do 1971. godine kada je proizvodnja stala. Za to vreme proizvedeno je oko 150000 komada ovog sata.

[attachment=1][attachment=2]

Rolex je svoj model „Submariner” proizveo 1953. god. a predstavio ga na sajmu u Bazelu 1954. godine. Cena očuvanog Submarinera iz tog perioda se kreće između 25000$ i 30000$. Prvi Submariner nije imao “cathedral“ ili “Mercedes” kazaljke po kojima su kasniji modeli postali prepoznatljivi. Vodootpornost je iznosila 100 m. Vodootpornost druge generacije Submarinera iznosila je 200 m.

Submariner sa oznakom 1680 je prvi model koji je imao datum kao dodatnu funkciju tj komplikaciju. Model je proizvođen od 1965.-1980. godine. Vodootpornost je iznosila 200 m. Model je imao akrilno staklo sa uvećavajućom lupom iznad datuma (na poziciji broja tri). Podvarijanta ovog modela nosila je oznaku 16800 (1979.-1989.). Taj model je imao safirno staklo i vodootpornost od 300 m. Svetsku slavu Rolex Submariner-u doneo James Bond film Dr. No (1962.) u kome Šon Koneri nosi taj sat.

Sredinom 60-tih Urs Eschele jedan od rukovodilaca u Doxa-i došao je na ideju da bi s obzirom na popularizaciju ronjenja, kako profesionalnog tako i amaterskog, trebalo proizvesti adekvatan sat. Termin ronilački sat (diver’s watch) u to vreme još nije postojao. Sat bi trebao da bude izdržljiv, lak za čitanje, lak za rukovanje. Godine 1964. Eschle je okupio grupu inžinjera i ronilaca, među kojima je bio i Claude Wesly prvi čovek koji je proveo 7 dana bez prekida na dubini od 33 ft = 10 m, takođe je bio i Kustoov saradnik u mnogim misijama. Da bi učinili kazaljke što vidljivijim pod vodom odlučeno je da se premažu tritijumom. Kako bi utvrdili koju boju koristiti za brojčanik odlučeno je da uradi testiranje u jezeru Neuchatel. Zagađena voda jezera bila je podesna za ovakvu vrstu testiranja. Boje koje su testirane su: tirkizna, narandžasta, crvena, žuta i još neke. Boja za koju su se složili inžinjeri i još važnije ronioci da ima najbolju vidljivost na dubini od 30 m je narandžasta. Svesni činjenice da sat možda neće biti prihvaćen od strane većine zbog “drečave“ boje brojčanika, odlučili su da uvaže razultate sopstvenih testova, jer ovo je ipak ronilački sat i njihova bi trebalo da je poslednja. Sat je predstavljen na sajmu u Bazelu 1966 godine. Naziv modela je Doxa Sub 300 T. Broj 300 označava vodootpornost a slovo T se odnosi na tritijum. Sledeće godine sat je pušten u prodaju. Sat je ušao u legendu. Doxa Sub 300 T je prvi sat sa narandžastim brojčanikom, boja koju danas mnogi proizvođači koriste, prvi sat sa „no decompresion“ tabelom na rotirajućem prstenu i prvi model sa ventilom za ispuštanje helijuma. Nesreća tog sata je što se pojavio otprilike u vreme kada je počinjala era kvarcnih satova. Robustan sat dimenzija 43x45x13 sa 17 rubina, automatik koji je imao vodootpornost od 990 ft (300 m) i koji je mogao bez problema da radi na -76 stepani nije izdržao napad jeftinih,preciznih kavrcnih satova iz Japana. Doxa je ugašena, proizvodnja je stala. Proizvodnja se obnavlja 2002 godine.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Kao što je već napisano 60-tih ronjenje doživljava ekspanziju. Nije samo vojska bila zainteresovana za ronjenje već i razni rekreativni i profesionalni ronioci kao i naftno-transportne kompanije. U to vreme jedna od najvećih kompanija koja je pružala usluge profesionalnih ronilaca trećim licima je Comex. Omega je kao i drugi prepoznala narastajuću potrebu za ronilačkim satovima te je u saradnji sa Comex-om i Jacques Cousteau započela razvoj sopstvenog ronilačkog sata. Posle 4 godine intenzivnih istraživanja i razvoja, 1970. godine sat je ugledao svetlost dana. Naziv modela je Omega Seamaster Professional 600 m/2000 ft. S obzirom na prisustvo Francuza u istraživačko–razvojnom timu sat je dobio nadimak PloProf, što je izvedenica od francuskih reči PLOnguer PROFessionnel (profesionalni ronilac).
U vreme kada se pojavio to je bio veoma skup sat, duplo skuplji od Rolex Submariner-a, stoga nije bio prihvatljiv za ronioce amatere. To je razlog zašto je danas veoma redak.

[attachment=4]

S obzirom da je proizvodnja ronilačkih satova predstavljala stvar prestiža i ogledalo tehničko tehnološkog napretka, Seiko nije hteo da zaostaje za velikim igračima. Inžinjeri Seika su se bacilli na posao i kao krajnji rezultat 1965. godine predstavljen je prvi Seiko ronilački sat. Oznaka tog modela je 62MAS-010, vodootpornost sata iznosila je 150 m. Dva godine kasnije, dakle 1967. Seiko je predstavio novi model, udvostručivši mu vodootpornost (300 m). Godine 1968. Seiko lansira još jedan model koji je koristio isti automatski mehanizam kao i Grand Seiko.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Izbacivši za kratko vreme velik broj modela u Seiku, naizgled, nisu imali razloga za brigu. Onda je usledio šok zbog kojeg Seiko nije lansirao nijedan novi model narednih nekoliko godina. Naime Seiko inžinjeri su primili pismo od profesionalnog ronioca iz grada Kure, prefektura Hirošima. U tom pismu ronilac se žalio da staklo na Seiko ronilačkim satovima često puca kod izrona, takođe je tvrdio da satovi nisu otporni na šok tj na udar (shockproof) i da često otkazuju prilikom udara u stenu i da su sve u svemu neprihvatljivi za profesionalne ronioce. Seiko je ovo shvatio veoma ozbiljno i formiran je tim čiji će jedini zadatak biti dizajn profesionalnih ronilačkih satova.
Tek posle 7 godina tj 1975. godine Seiko je predstavio svoj novi model Seiko „Professional 600 m diver’s watch”. To je bio prvi sat čije kućište je bilo napravljeno od titanijuma i prvi sat sa gumenim kaišem, koji je imao 3 rebrasta ispupčenja sa obe strane. S obzirom da je na velikim dubinama visok pritisak gumena odela i kaiševi sa skupljaju, rebra na kaišu upravo služe da se smanji pritisak na osovinice kaiša, savijanje, oštećenje ili ispadanje iste. Taj model imao je kućište u koje nije mogao prodreti helijum  tako da nije bio potreban ventil za ispuštanje helijuma,koji su neki švajcarski proizvođači postavljali na svoje modele.

[attachment=4]

Ronilački satovi u SAD

U toku Drugog Svetskog rata američki ronioci su nosili 32 mm široke Hamiltone, model Hamilton See Bees Diving, vodootpornosti do 50 m. Sat je imao ogroman poklopac krunice na zavrtanje koji je štitio sat od prodora vode. Zbog svog oblika dobio je nadimak “canteen watch”. Godine 1949. proizvođač Elgin je neznatno modifikovao sat i kao takav sat je ostao u službi do sredine 50-tih.

[attachment=1]

Američka mornarica je 1957. godine zahtevala bolji i moderniji sat. Sat je morao biti većeg prečnika, sa rotirajućim prstenom, odgovarajućom luminacijom i akrilnim staklom. U to vreme američka vojska je u velikoj meri favorizovala domaće kompanije tako da je izbor pao na Bulova Watch Company. Bulova je u to vreme već imala saradnju sa američkom vojnom avijacijom, praveći satove za njihove pilote. Takođe veliki doprinos da ta kompanija bude izabrana dao je američki general u penziji Omar Bradley koji je bio izvršni director odeljenja za istraživanje i razvoj.

Početkom 1958. god, Bulovin sat je poslat na testiranja u centar za mornaričko testiranje ronilačke opreme u Vašingtonu DC (Navy Experimental Diving Unit). Testirana su tri sata na dubini od 392 ft. Nijedan sat nije prošao test.Bulova je napravila određena unapređenja i u maju 1958. god. poslala nova tri sata na testiranja. Sva tri sata su prošla testiranja.

[attachment=2]

Nakon toga mornarica je testirala Rolex Submariner (raniju verziju koja nije imala zaštitnike krunice) i Blancpain Fifty Fathom i Enicar. Navodno rezultati sa terena su pokazali nedovoljnu vodootprnost Rolex Submariner-a, vodootpornost Blancpain Fifty Fathom-a se u izveštaju ne pominje. Ono što se pominje jeste da Bulovinu sekundaru, koja je suviše uska samim tim i nepregledna treba zameniti sekundarom nalik na model Fifty Fathom i razmak između ušica kaiša treba proširiti sa 16 mm na 20 mm kao kod švajcarskih modela. Bulova je odustala od projekta,nije pokušala da modifikuje svoj dizajn tako da odgovara novim specifikacijama. Bulova je odustala od trke ali vlasnik male kompanije za distribuciju satova Allen V. Tornek nije. Tornek je bio jedini uvoznik Blancpain satova za SAD. Blancpain-ov model Fifty Fathom se u to vreme prodavao više nego dobro. Tornek je ugovorio posao po kome je Blancpain trebao da napravi ronilački sat za američku mornaricu. Sat je pravljen u Švajcarskoj ali američka mornarica je između ostalog zahtevala da se ugrađuju i američki delovi. Sat sa kojim su se Tornek i Blancpain pojavili razlikovao se od Fifty Fathom-a. Imao je znatno deblje kućište, rotirajući prsten i kraće ušice kaiša. Novi sat se pojavio pod imenom Tornek-Reyville TR-900 .

[attachment=3]

U period 1964.-1965. oko hiljadu modela TR-900 je isporučeno mornaričkim ronilačkim timovima (Navy UDT frogman teams) i izviđačkim timovima američkih marinaca (Marine recon units). Mnogi satovi su prošli kroz Vijetnamski rat.

Zlatuost Watch Factory

Zlatoust 191 CHS Vodolaz (vodolaz je ruska reč za ronioca koji roni pod teškom ronilačkom opremom krećući se kroz vodu više hodanjem nego plivanjem) je ronilački sat, koji se proizvodio 50-tih, 60-tih i u prvoj polovini 70-tih godina prošlog veka u fabrici Zlatoust na Uralu. Sat je specifičan po mnogo čemu. To je najveći ručni sat ikada napravljen. Prečnik sata bez krunice je 60 mm a sa krunicom 76 mm. Sat je težak 250 grama. Sat je ručni navijač, razmak između ušica kaiša je 24 mm, osovinica kaiša je fiksna dakle sa ušicama čini jednu celinu. Sat je dizajniran tako da obezbedi siguran rad u trajanju od bar sat vremena na dubini do 700 m (mada ima podataka da može da podnese i veću dubinu tj prirtisak). Kućište je pravljeno od nerđajućeg čelika. Sat je naravno pravljen za potrebe sovjetske mornarice. Najneverovatniji podatak jeste da je radijumova so korištena za premazivanje (bojenje) markera i kazaljki a sve u cilju postizanja što bolje lumunacije. Međutim radijumova so je radioaktivan material. Navodno su satovi pokazivali popriličnu radioaktivnost (uzeti sa rezervom).

[attachment=1][attachment=2]

Tako velik sat nije bio udoban za nositi. Nošen je preko ronilačkog odela i ako je brojčanik bio okrenut ka napolju onda ja nivo radijacije koja dopire da ronioca zanemarljiv. Za bolje razumevanje pogledati sliku.

 [attachment=3]

Proizvodnja ovog sata prestala je polovinom sedamdesetih a do tada je već postao legendaran u SSSR-u a ostatku sveta priča o sovjetskim roniocima koji nose radioaktivne satove bila neverovatna i zastrašujuća.

Ronilacki satovi Francuske

Izvor: http://www.svetsatova.com/forum/f71/satovi-francuskih-oru%C5%BEanih-snaga-ii-deo-ronila%C4%8Dki-satovi-6762.html

Francuska mornarica je za razliku od oružanih snaga SAD i UK kupovala satove na tržištu tj nije imala definisane vojne standarde na osnovu kojih bi odabrani proizvođač satova proizvodio satove za vojne potrebe. Dakle uzimali su ono što je bilo ponuđeno na tržištu pritom vodeći računa da se zadovolji određeni nivo kvaliteta. Francuska mornarica je kupovala satove  od proizvođača Doxa, Zenith, Longines, Hauer itd.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Da vidimo i kazemo koju o satovima vodecih drzavnika sveta...


Satovi Josipa Broza Tita

[attachment=3]
Stvari pronađene u ostavi Predsedništva SFRJ, u trezoru Narodne banke Srbije u Beogradu, u javnosti poznatije kao Titov sef, popisane su i dostavljene naslednicima doživotnog predsednika Jugoslavije, ali i porodici Кarađorđević, jer su pronađeni predmeti za koje se veruje da su pripadali članovima ove dinastije.

Sedam decenija po okončanju Drugog svetskog rata, kada je Кarađorđeviće na čelu države zamenio režim Josipa Broza Tita, njihovi naslednici su jednoglasni u zahtevu da se utvrdi šta je Brozova imovina koja će biti predmet ostavinske rasprave, a šta imovina Кarađorđevića, te da se njihove stvari vrate porodici.
 
Međutim, iako je sačinjen dugo čekani izveštaj komisije koja je otvarala Titov sef, zastupnici Brozovih i Кarađorđevića tvrde da su dobili konfuzan izveštaj u kojem se ne vidi šta je konkretno pronađeno, a nisu dostavljene ni fotografije ni precizan opis pronađenih predmeta.

Na listi stvari Josipa Broza Tita iz njegova sefa u Narodnoj banci Srbije nalazi se kolekcija novčića, nakit, satovi. Pominju se vredni satovi iz vreće br. 8. Neki od njih imaju Titov potpis, a drugi, kao jedan "lonžin“, krunu i potpis kralja Aleksandra. Džepni sat ima na poklopcu ugraviranu krunu, a naknadno je ugravirana posveta "Od JBT“. Među satovima su i tri vredna sa ruskog dvora.

Marvin sat Josipa Broza Tita:
[attachment=1][attachment=2]
Poznato je da je Josip Broz Tito odvek cenio kvalitet i originalnost,a kao dokaz tome je i ovaj zlatni Marvin sat koji i dan danas radi besprekorno.


Ručni sat Patek Philippe iz 1950. godine, sa potpisom Josipa Broza Tita:

Zlatni ručni sat "Patek Filip" (Patek Philippe) iz 1950. godine, sa potpisom Josipa Broza Tita, prodat je na Internet aukciji po ceni od 760.000 dinara, kolekcionaru iz Beograda. Skupoceni sat, sa kaišem od krokodilske kože, optočen 18-karatnim zlatom, Tito je skinuo sa ruke i poklonio jednom oficiru državne bezbednosti, a njegova porodica, koja ga je dala na aukciju, zadržala je anonimnost.
 
[attachment=4]
„Patek Filip” pripada četvorci najpoznatijih svetskih ručno rađenih skupocenih časovnika i polaže pravo na ženevski žig – dokaz da je konstruisan u Ženevi, kolevci švajcarskih satova. Nosile su ga krunisane glave, državnici, bankari. Među istorijskim velikanima, po njemu su merili vreme Dostojevski, kralj Milan Obrenović…

Postojala je obostrana ljubav između Josipa Broza i „patek filipa”: prema ranijim tvrdnjama Tito je imao nekoliko satova koje nikome nije davao u ruku, a kamoli ih poklanjao. Jedan od njih je bio „debeli patek”, njegov omiljeni sat, koji poslednjih godina života nije skidao sa ruke.
Opet, prema zagriženim ljubiteljima časovničarske mitologije, Tito je najčešće nosio „šafhauzen”, zatim „patek filip” sa zlatnom uskom narukvicom, koji nije bio preterano skup, ali mu je bio drag. Treći omiljeni sat bio je zlatni „roleks” sa brilijantima, poslednji ručni sat koji je Tito nosio pred smrt. Međutim, ova tri sata iz zbirke pokojnog predsednika SFRJ ukradena su u pljački u Muzeju istorije Jugoslavije 2005.godine i nikada nisu pronađena. Kao ni satovi koje je Tito dobijao od stranih državnika, među njima se nalazio dar diktatora Bokase s kazaljkama od brilijanata, kućištem od poludragog kamena citrina i postoljem od gorskog kristala. Nestao je tada i sat s pokazivačem datuma letova sovjetskih satelita, dar ruskih astronauta, kao i zlatni „roleks“ ukrašen brilijantima. Ukraden je jedan od najskupocenijih ručnih satova na svetu, prototip kalibra 1591 manufakture „Patek Filip” iz 1944. godine, broj registracije 864.471, u kućištu od 18-karatnog zlata, opremljen večnim kalendarom – bio je u Titovom vlasništvu od 1945. godine do potkraj njegovog života. Prvi model te vrste opremljen centralnom sekundarom i lunarnom fazom (indikacija mesečevih mena). Činjenica da je njegov prvi vlasnik bio upravo maršal Tito digla je cenu u astronomske visine. Prodat je u čuvenoj aukcijskoj kući „Filips”, u Ženevi, 12. novembra 2001. godine za sumu od 3.083.500 švajcarskih franaka, po tadašnjem kursu – 1.911.700 američkih dolara. Statističari su izračunali – to je bila četvrta rekordna suma koja je ikada plaćena za jedan ručni sat ove marke.

Poslednji sat poručen za Tita:
„Šafhauzen” je bio poslednji sat koji je poručen za Tita. Šef njegovog kabineta poslao je pismo fabrici i zamolio ih za savet koji model da kupe Titu za 85. rođendan. Rukovodioci fabrike su tada rešili da mu poklone model „da vinči”, mehanički sat opremljen večitim kalendarom. U pismu fabrici, Tito je napisao da je to najbolji sat koji je u životu imao.

[attachment=5]

Satovi Baraka Obame

Američki predsjednik Barak Obama nosi sat “Tag hauer” serije 1500 koji je star 15 godina. Njegova vrednost je minimalnih 600 evra.
[attachment=1][attachment=2]

Ovaj časovnik je proizveden 1998. godine što ga čini prilično starim, ali možemo predpostaviti da budi neke lepe uspomene na ruci američkog predsednika, kad ga toliko dugo nosi. Barak Obama je veran Tag Haueru. Samo jednom, i to 2007. godine, odlučio ga je zamjeniti drugim časovnikom i to onim koji je dobio na dar od Tajne službe.
Radi se o satu koji je dostupan u četiri različite veličine i to: Velikoj, srednjoj, Unisex i ženskoj opciji. Sat koji nosi Barak Obame je najveća verzija. Interesantno je i to da je jedan od retkih na tržištu koji se nudi u boji granita, što u kombinaciji sa jarko žutim detaljima daje mladalački efekat.

Obama je za 14 godina, koliko je ovaj sat u njegovom vlasništvu, izmenio samo jedan mali detalj. Umesto tradicionalnog metalnog kaiša, koji je bio u ponudi uz ovaj model, Obama se odlučio za kožnu varijantu.
[attachment=3]
U odnosu na satove nekih drugih državnika i slavnih ličnosti, ovde se ne radi o luksuznom primerku. Sat je koštao 600 dolara, a cena mu, dok se proizvodio, nije značajno varirala. Tek u kasnijim godinama cena je pala za 50 dolara.
 
Posljednja varijanta je predstavljena tek 2000. godine, a pokazala se kao pun pogodak, jer je ovaj časovnik u zenskoj opciji postao jako interesantan i damama.

[attachment=4]

Nakon inaguracije za predsednika, 20.januara 2009.godine, Barak Obama je dobio novi model Jorg Gray JG 6500 Vulcain Watch: the Anniversary Heart.
         
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
To je specijalno izdanje sata u znak secanja na 150.-tu godisnjicu svajcarskog proizvodjaca. Od 1953.godine, svaki novi americki predsednik se predstavljao sa satom navedene svajcarske firme. Tradicija je pocela sa predsednikom Hari Trumanom, koji je nosio Vulcain Cricket Watch.

[attachment=4][attachment=5]

Sat Indire Gandi


[attachment=1]
Rucni sat Janata poznate Indijske manufakture iz perioda 1960 godine,sa mehanizmom HMT sa 17 jewels kamencica,kais od vestacke koze sirine 18mm. Promer sata je 35mm bez krune.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]
http://www.youtube.com/watch?v=DWg9CufWvxA

Satovi Vladimira Putina


[attachment=5]
Na internetu je postaviljen snimak koji se sastoji od slika na kojima Putin nosi skupe satove. Ističe se da Putinova kolekcija satova vredi najmanje 541.000 evra.

Putin, koji satove nosi na desnoj ruci, uslikan je sa časovnikom kompanije „Patek Filip“ pod nazivom „večiti kalendar“, koji košta 48.000 evra. Ruski predsednik je takođe uslikan sa satom „leman akva lang grand dejt“ kompanije „Blanpen“, koji košta 8.400 evra. Primerak firme „A. Lange und zene“, koji je optočen safirima i platinom, mogao bi da bude najskuplji iz kolekcije. Njegova vrednost je procenjena na 400.000 dolara.

Patek Philippe Perpetual Calendat (Approx. $60,000),

[attachment=1]
http://www.youtube.com/watch?v=MQSXLbeAugI

Breguet marine (Approx. $15,000),
 
[attachment=2]
http://www.youtube.com/watch?v=xaTAr6xiDbI


Blancpain Leman Aqua Lung Grande Date (Approx. $10,500),
 
[attachment=3]
http://www.youtube.com/watch?v=bBTwx2xm06o


Blancpain Leman Flyback (Approx. $10,000)
 
[attachment=4]
http://www.youtube.com/watch?v=3svpJXs20-M

Sat Dmitrija Medvedeva


[attachment=1]

Franck Muller Mariner Chronograph 8080 CC AT MAR
    
[attachment=2]
Kreiran 2008.godine od strane Francka Mullera. Mariner linija je po uzoru na uspešne Kazablanka Chronograph kolekcije. Karakteristični morski simboli poput plave ruže vetrova i kompas su pažljivo postavljeni za dramatičan efekat na novom crnom ili belom Cintre Curvek obliku brojčanika. Boja mora, sadržana na skelet brojevima i rukama, odmah evocira osećaj marine, lpja je posluzila kao inspiracija za  ovu kolekciju satova. Mariner prikazuje sate i minute, sekunde u polozaju 9 sati a dani u 6 sati. Hronograf funkcija je sadržanu u centralnoj sekundari, dok je 30-minutni brojač je postavljen na 3 sata. Robusni oblik naglasen je moćnom krunom, naglašavaju tako još jednom dinamičan karakter ove linije. Ova kolekcija je dostupna u tri modela: čelik, zlato, platina i PVD " sve crne verzije ". Sportski oblik ovog inovativnog časovnika cini gumeni kais, koji se može zameniti elegantno ručno ušivenim aligator kaišem.

[attachment=3]

http://www.youtube.com/watch?v=H4aHQYCCT4s

Francuski predsednik Fransoa Holand

[attachment=1]

Moj omiljeni merač vremena
[attachment=1][attachment=2]

и ја сам из исте "фирме" ;) мада због алергије на никл најчешће носим амфибију која је од челика.

Satovi Berluskonija

Berluskonijevu ruku krasi “Konstantin vakeron”, koji je vrijedan 540 hiljada dolara.

[attachment=1]

Vacheron Constantin Patrimony Minute Repeater Perpetual Calendar
 
[attachment=2]

Vacheron Constantin Patrimoni Minute Repeater Perpetual Calendar se proizvedio 60 godina, od 1946 do 2006. Prekid proizvodnje je izazvao šok na tržištu satova.
Ovaj sat je od platine, sat ima najglasniji, najživlji i najlepši ton tokom rada!. Sat od platine, poseduje široke papučice koje samo Vacheron koristi. Prednji kristal je safir kristal a nazad je akril. Akrilni kristali dozvoljavaju da ton zvučati više čisto i glasnije. Postoje četiri tastera za podešavanje kalendara. Dimenzije kućišta su prečnik od 37 mm debljine 10,5 mm.  Na kalendaru se prikazuje: dan, datum, mesec, godina prestupna, MoonPhase i starost Meseca. Pokretanje sata vrsi Vacheron Constantin Caliber 1755 sa 30 dragulja, prilagođen za pet pozicija temperature. Repetitor čekić i gongovi se mogu cuti, kada se aktivira repetitor. Кaiš je crni krokodil Vacheron kaiš sa kopčom Tang od platine.
[attachment=3][attachment=4]
http://www.youtube.com/watch?v=KkvXgMEiPPw

Nicolas Sarkozy

[attachment=1]

Rolex Daytona Cosmograph
 [attachment=2]

Rolex Chronograph model (prethodnik Daytone), prodavao se u periodu od 1955. do 1961. godine. Godišnja proizvodnja nije prelazila 500 primeraka. Mehanizam je bio ručno navijani. Početkom šezdesetih godina, tačnije 1963. godine, kompanija Rolex, natpis 'Chronograph' zamenjuje natpisom 'Cosmograph'.

Pomenuti model, prečnika kućišta 37mm, proizvodio se u tri verzije. Najjeftinija je bila ''čelična'' verzija, zatim su postojale skuplje irade u kućištima izrađenim od 14k i 18k zlata i tahometarskom skalom na koroni. Na brojčaniku ovog modela se prvi put našao natpis Daytona. Samo godinu dana kasnije, kompanija menja natpis Daytona, u Rolex Le Mans Chronograph. Danas su Le Mans primerci izuzetno retki.

Sredinom šezdesetih godina izlazi redizajnirana verzija Rolex Cosmograph Daytona u kućištu istog prečnika i sa ušrafljujućim tasterima za funkciju hronografa.

Postoji jako puno špekulacija zašto je Rolex odustao od natpisa 'Le Mans Chronograph'. Prema nekima, kompanija nije uspela da dobije autorska prava, dok prema drugoj teoriji, koja je možda i prihvatljivija, ime Daytona je zadržano u čast velikog trkača Malkolma Kembela, prvog ambasadora brenda, koji je na stazi Daytona Beach oborio nekoliko svetskih brzinskih rekorda. Takođe, iako je trka ''24 časa Lemana'' prestižnija i starija od trke ''Daytona 500'', u vreme posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su doživele privredni bum, paralelno sa rastom političkog uticaja u svetu. Logična posledica svega, je da bi naziv ‘Daytona’ postigao veći uspeh na rastućem, za kompaniju Rolex, ciljnom američkom tržištu. Takođe davne 1955. godine, Rolex je sada već poznati Submariner model, preimenovao u 'Skin Diver', a vrlo kratko je nosio i naziv 'Sub-Aqua'.

Godine 1970., Daytona je pretrpela još jedan blagi redizajn, a sat je pokretao novi mehanizam, Caliber 727. Sat se proizvodio sa minimalnim izmenama sve do 1988. godine, kada su izašla dva nova modela, sada sa prečnikom od 40mm. Najveća novina se nije mogla videti golim okom. Postojeći Caliber 727 je zamenjem novim mehanizmom, Caliber 4030, koji se zasnivao na čuvenom Zenith El Primero 400 automatskom mehanizmu.

U proizvodnji je ostao sve do 2000. godine. Tri godine kasnije, Rolex je proizveo limitiranu seriju Daytone od svega 10 primeraka sa brojčanikom plave boje i tahometarskom skalom izgraviranom do 400. Na Baselworld-u 1997. godine, predstavljen je model u kućištu od 18k belog zlata na kožnoj narukvici. Takođe su predstavljena još dva modela sa brojčanicima, satnim markerima i koronom, ukrašenim dijamantima.


Girard-Perregaux 1966 Annual Calendar Equation of Time

[attachment=3][attachment=4]   

Girard-Perregauk 1966 modeli odaju počast brenda velikom tradicijom, kombinujući časovnike sa elegantnim stilom. Tačno na tom duhu, Girard-Perregaux 1966 Annual Calendar Equation of Time
poseduje originalni mehanizam: kalibar GP033M0. Veoma praktičan godišnji kalendar, koji u ovom slučaju označava datum i mesec, automatski broji različite dužine meseci, tako da je samo jedna korekcija potrebna tokom godine, svakog 28. februara, osim za prestupne godine. Sa svojim pokazivacima ukazuje na razliku između realnog solarnom vremenu i srednje vreme ili civilnog vremena. U stvari, trajanje solarnog dana varira iz dana u dan, zbog eliptičnog oblika Zemljine orbite. Ovaj astronomski komplikacija zasnovana je na genijalnom mehanizmu, uključujući godišnji diska sa eliptičnom reprodukcijom kretanja Zemlje oko Sunca.

Da bi se poboljšao tehnički kvalitet modela, Girard-Perregauk ga je opremio sa varijabilnom Microvar inercijom ravnoteže?? Na svom obodu kombinuje šest podesivih zavrtnja i dva inercijalna bloka, koji se koriste za podešavanje balansa i ravnoteže sata tokom kretanja vlasnika. Ovaj ekskluzivni razvoj daje povećanu preciznost i veću stabilnost. Diskrecija preovlađuje od strane brojčanika, sa naglaskom na originalan i veoma čitljiv displej. Osvetljen od ružičastog zlata u precniku 40 milimetara, brojčanik fokusira na jasnost i savršenu čitljivost funkcije.

Sat Mila Djukanovica
 
[attachment=1]

Crnogorski politicar Milo Đukanović nosi platinasti sat švajcarskog brenda ”Breguet Tourbillon” koji po procenama pisanih medija košta oko 106.076 eura.
[attachment=2]
Predstavništvo kompanije “Breguet Tourbillon” u Londonu, saopstilo je da se radi o “Classique Grandes Complications” kolekciji, s identifikacijskim brojem 3657BA/12/9V6. Radi se o ručno rađenom satu, koji je dostupan u dve varijante –  od žutog zlata, koji košta 94.574 eura, i od platine, čija je cena 106.076 eura. Vodootporan je na dubini od 30 metara.

Zaštitni znak švajcarske firme je istoimeni mehanizam koji je napravio njen osnivač Abraham Louis Breger oko 1795. godine, koji se ugrađuje u sat da bi eliminisao uticaj zemljine teže na preciznost merenja vremena.

http://www.youtube.com/watch?v=LC2koEsep68

Sat Ane Sarapove

Na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 2012.godine u Londonu, teniserka Ana Sarapova je imala tu cast da bude prva zena barjaktar koja je nosila rusku zastavu u istoriji ruske olimpijske delegacije. 
 
[attachment=1]
Kao promoter TAG Heuera tom prilikom na ruci je nosila njihov model TAG Heuer F1 Pave Ms.
 
[attachment=2]
TAG Heuer F1 Pave Ms je od nerđajućeg čelika, prečnika 37 mm, sa 84 dijamanata Vesselton Shine na njemu.

Zanimljivi su ovi ruski satovi. Proizvodi ih "Moskovski Prvi zavod" - poznatiji kao Poljot, blizu metroa Proletarska (ljubičasta linija), gde imaju sjajnu fabričku radnju.. Pratio sam nekoliko godina kako im se povećava asortiman satova, pa i cene. Ipak, za oko 500$ može se kupiti odličan mehanički automatic sat, mada ima i jeftinije, već od 100$, ali samo kvarcni.

STOPERICE

[attachment=1]

Za precizno merenje vremena koriste se hronometri (štoperice). Hronometar-štoperica je dovoljno precizan sat koji  se koristio kao prenosivi „vremenski standard“.Stoperica je satni mehanizam, koji pokreće dve kazaljke. Velikom kazaljkom očitavaju se sekunde i delovi sekunde (ukoliko postoji raspodela), a malom kazaljkom minute. Puštanje hronometra u rad, zaustavljanje i vraćanje kazaljki u početni položaj vrši se pritiskom na točkić pomoću kojeg se hronometar navija. Štoperica omogućava merenje vremena i tačnost na sekundu. Meri vreme od 0 i u svakom se trenutku može znati izmereno vreme, može se zaustaviti ili vratiti na nulu. Merenje može biti popraćeno zvučnim signalima.

[attachment=2]

Danas u svetu postoji puno proizvodjaca stoperica, poznatih i manje poznatih robnih marki, pa cu predstaviti par svetski poznatih.

Tag Heuer

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

http://www.youtube.com/watch?v=83FUQbM2Vy0
http://www.youtube.com/watch?v=Td_EVDMjxG8

Longines

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Omega

Kada je "Omega" prvi put merila vreme na Olimpijskim igrama, 1932. u Los Anđelesu, imala je jednog tehničara i 30 štoperica. Za igre u Berlinu 1936. godine, tvorac satova Pol-Luj Ginjar poneo je kofer sa 185 hronografa. "Omega" je svoj posao na Igrama u Pekingu obavila uz pomoć 175 kilometara kablova i optičkih vlakana, kao i 420 tona opreme, uključujući i transpondere u patikama i Dži-pi-es (GPS) sistem da bi merila vreme na 302 takmičenja.
 [attachment=1]
Na Igrama 1932. godine, zvanični rezultati objavljivani su sa desetim delom sekunde. Stoti deo sekunde prvi put je zabeležen 1952, čime je nagoveštena era kvarca i elektronike. Stvari su se mnogo promenile od tada.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

http://www.youtube.com/watch?v=jFJvp4oKfZw

Transponder je mala, laka elektronska naprava, koja može da prima i šalje radio signale. "Omega" je 1968. godine donela revoluciju u takmičenjima u bazenu tako što je uvela tehnologiju reagovanja na dodir, čime je rešen problem beleženja vremena kada su plivači dirali zid na kraju trke. Naravno, biti precizan ne znači uvek biti popularan. Sportisti koji su diskvalifikovani iz raznih razloga često svoj bes istresaju na merače vremena. "Omega" je na Igrama 1984. godine uvela nove detektore pogrešnih startova, uprkos burnoj reakciji pošto su neki sportisti diskvalifikovani sa Igara Komonvelta 1982. gde je sistem prvi put upotrebljen.

Bar vecini nas je prva stoperica koja je dospela u ruke bila je sojetske proizvodnje, pa cu nesto vise o njima reci.


SOVJETSKE STOPERICE

Napomena: Ovaj fenomenalan materijal (a ja prilagodio tekst i fotografije) je preuzet sa http://www.svetsatova.com/forum/f143/sovjetske-%C5%A1toperice-zlatoust-fabrika-satova-druga-moskovska-fabrika-satova-7430.html.

Sovjetske štoperice Zlatoust fabrike satova

Zlatoust je osnovan 1754. godine zbog izgradnje železare a status grada dobija 1865. godine. Grad je od svog osnivanja poznat po obradi metala i predmeta od čelika. Pored satova, po kome je poznata ova fabrika, drugi proizvod  su mehaničke štoperice, koje se proizvode decenijama, verovatno koliko i fabrika postoji.

Jedna od prvih štoperica napravljanih u Sovjetskom savezu od strane Prve državne fabrike satova 1ГЧЗ. Konkretna štoperica izrađena je u Lenjingradu.
 
[attachment=1]

Stoperica Prve moskovske fabrike satova –Kirova. Kako je ta fabrika poslužila za osnivanje Zlatoust fabrike satova, može se reći da je ova štoperica preteča štoperica po kojima će Zlatoust fabrika satova postati prepoznatljiva.

[attachment=2]
 


Na nekim štopericama na brojčaniku stoji natpis Zlatoust, a na nekima Agat. Agat je brend u okviru Zlatousta i to još iz sovjetskih vremena.
Kada su u pitanju štoperice Zlatoust fabrike satova treba naglasiti nekoliko osnovnih činjenica. Ukoliko na brojčaniku vidite natpis Златоустовский часовой завод, latinični ili ćirilični natpis Agat ili ukoliko na brojčaniku nema nikakvih natpisa nego je nacrtana mala štoperica, ispred sebe imate štopericu Zlatoust fabrike satova.
[attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Svaka sekunda podeljena je na pet delova (1/5 tj 0,2 sek. ) i štoperica maksimalno može da izmeri 29 min, 59 sek i 4 petinke ( četri peta dela sekunde ). U potpunosti navijene ove štoperice mogu raditi 8 sati. Prečnik ovih štoperica je oko 50 mm, a debljina oko 14 mm. Staklo je akrilno. Prvi pritisak na krunicu pokreće štopericu, drugi klik zaustavlja merenje a trećim pritiskom vrši se resetovanje tj vraćanje svih kazaljki u početni položaj.
Prikazane stoperice uglavnom imaju hromirano kućište, međutim Zlatoust fabrika satova svoje štoperice neretko je ubacivala i u plastična kućišta.

http://www.youtube.com/watch?v=WX-iiwue6yk


Neke štoperice , nosile su oznake ili obeležja velikih događaja.
[attachment=1]
 

Kasnije su se pojavile štoperice sa novim mehanizmom ( 16 rubina ). Od prethodnih štoperica ove se razlikuju po nekoliko osnova. Prvo to je mehanizam, drugo to je merna skala ( ove štoperice mere 59 min, 59 sek i 4 petinke ) i treće to je prisustvo dodatnog tastera. Krunica pored navijanja ima i start-stop funkciju a tasterom se vrši resetovanje. To znači da se proces merenja može zaustaviti i ponovo nastaviti tamo gde smo stali tzv. resume funkcija. Predhodne stoperice nemaju mogućnost zaustavljanja a zatim nastavljanja procesa merenja, nego se mora izvršiti resetovanje pa krenuti iz početka. Kućište ovih štoperica je od hromiranog mesinga. Dimenzije su 55mm x 18 mm x 76 mm.

[attachment=1][attachment=2]

Agat ( Zlatoust ) vodootporna štoperica.

[attachment=1][attachment=2]
Ova štoperica spada među ređe i interesantnije. Vodootporna je do 30 m. Verovatno se sa njom ne može roniti niti bi roniocu bila od koristi ( zbog nedostatka osvetljenje-luminacije ) ali s obzirom na dihtung, ušrafljujući poklopac verovatno nije osetljiva na vlagu i moguće je da se sa njom može plivati.

   
Agat medicinska štoperica.

[attachment=3]
Ovakvu štopericu Zlatoust fabrika satova i danas proizvodi. Pored protoka vremena ova štoperica meri i puls i broj udisaja.

   
Zlatoust mornarička štoperica.

[attachment=4][attachment=5]
Ova štoperica spada među ređe jer joj je i namena specifična. Ovakve štoperice koristili su operateri na sonaru u podmornicama i na brodovima. Štoperica meri „samo“ 6 sekundi (svaka sekunda podeljena je na 10 delova ) i ima dve skale. Na crvenoj skali očitavaju se sekunde a na crnoj daljina izražena u kablovima ( rus. Кабель ). Jedna nautička milja ima 1852 m ili 10 kabela tako da jedan kabel ima tačno 185,2 m. Ovom štopericom meri se vreme koje je potrebno akustičnom talasu sonara da se vrati a sve sa ciljem kako bi se utvrdila udaljenost objekta. Ovom štopericom može se utvrditi maksimalana udaljenost od 4630 m ( 25 x 185,2 m ).  Slične štoperice samo sa skalom u jardima proizvodila je Lemania, Precista itd .

     

Stoperice sportskim sudijama.
Na minutnom podbrojčaniku prisutna je šrafura između 45. i 60. minuta što ukazuje sudiji da počinje nadoknada vremena ( fudbal ). Mehanizam koji se nalazi u štoperici omogućuje zaustavljanje i nastavljanje procesa merenja npr. kod prekida-faula.

[attachment=1][attachment=2]   


Agat stoperica saobraćajne policije SSSR.
Jedna specifična štoperica. Na njoj se ne očitava vreme nego brzina. Koristila ju je saobraćajna policija Sovjetskog saveza.

 [attachment=3][attachment=4]   

Slava (Druga moskovska fabrika satova- Второй Московский часовой завод tj 2MЧЗ )

Godine 1924. država je osnovala preduzeće ( fabriku) precizne mehanike Гострест Точная Механическая Обработка ili skraćeno Гострест Точмех .Ta fabrika postaje, 1930. godine , Druga državna fabrika satova. Tokom 30-tih fabrika razvija proizvodnju ručnih satova, alarma, zidnih satova, automobilskih satova, džepnih satova i šahovskih satova. Početkom Drugog svetskog rata ( 1941. ) fabrika je evakuisana u Čistopolj ( čime se stvaraju temelji fabrike satova kasnije poznate pod imenomVostok ), 800 km od Moskve, i proizvodnja se podređuje vojnim potrebama. Fabrika se vraća nazad u Moskvu 1944. godine a 1945. godine menja naziva u Druga moskovska fabrika satova - 2MЧЗ . Fabrika 50-tih godina dobija naziv Slava a satove je izvozila ne samo u zemlje Varšavskog pakta, nego i u zemlje zapadne evrope kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka.

Slava  “rattrappante” ili “split second” štoperica

Štoperica ima dve skale. Na manjoj skali mere se minute ( podeoci su na svaka pola minuta ) a na većoj skali mere se sekunde (sekunde su podeljene na 10 delova 1/10 tj 0,1 sek. ). Veća skala ima 30 sekundi što znači da je potrebno da velika kazaljka prođe dva puna kruga da bi prošao jedan minut. Štoperica meri 29 min, 59 sek i 9 desetinki ( devet desetih delova sekunde ).
 [attachment=1]
Preko krunice vrši se navijanje, a takođe pritiskom na krunicu obavlja se start-stop funkcija. Levim tasterom obavlja se start-stop funkcija crvene kazaljke kojom se meri prolazno vreme. Resetovanje svih kazaljki obavlja se desnim tasterom. Osnovna karakteristika ove štoperice jeste u tome što može da izmeri bar dva prolazna vremena. To znači da se pritiskom na krunicu startuje štoperica ( sve tri kazaljke ). Pritiskom levog taster zaustavlja se crvena kazaljka ( to je prvo prolazno vreme ), ostale kazaljke nastavljaju da rade. Ponovnim pritiskom levog taster crvena kazaljka sustiže crnu kazaljku tako da ponovnim pritiskom levog taster možemo izmeriti još jedno prolazno vreme itd. Na taj način može se izmeriti velik broj prolaznih vremena. Drugim pritiskom krunice štoperica se zaustavlja ( sve kazaljke staju ) a pritiskom desnog taster sve kazaljke se resetuju.

http://www.youtube.com/watch?v=tvtkrSsrKiI
http://www.youtube.com/watch?v=KntaLAqnNuw

Slava vodootporn “split second” štoperica.

Razlike su u masivnijim tasterima, natpisu na brojčaniku koji ukazuje na vodootpornost , dihtungu, material kućišta je nerđajući čelik a ne hromirani mesing. Postoji i verzija sa plastičnim kućištem.
[attachment=1][attachment=2]   
Ova štoperica ima tri skale. Minutna skala ima 60 minuta , skala sa sekundama ima 60 sekundi ( svaka sekunda podeljena je na 5 delova ) i treća skala sa stotinkama ( 1/100 tj 0,01 sek ). Upravljanje ovom štopericom je isto kao kod prethodne . Interesantno je da ove štoperice nemaju oznaku proizvođača na brojčaniku. Brojčanik je i ovako relativno nepregledan tako da se verovatno htela izbeći dodatna nepreglednost.
 [attachment=3]

Štoperica sa stotinkama.

Brojčanik stoperice ima dve skale. Manja skala pokazuje sekunde, ukupno 60 sekundi a veća skala predstavlja stotinke ( 1/100 tj 0,01 sek. ). Maksimalno meri 59 sekundi i 99 stotinki. Pretpostavka je da stoperica koja meri tako kratak vremenski interval verovatno nije imala široku primenu. Verovatno je korištena u atletskim sprinterskim disciplinama, naučnim eksperimentima ili mozda prilikom artiljerijskih gađanja. Stoperica radi na 50 Hz zbog čega se ne čuje ono karakteristično tika-taka nego zujanje kao kod insekta.
 [attachment=2] 

Vojna štoperica ( заказ мо ссср )

Proizvođač je Druga moskovska fabrika satova - 2 МЧЗ.
[attachment=1]

Digitalni hronometar (štoperica) takođe služi za precizno merenje vremena, ali nema satni već elektronski mehanizam. Napajanje se vrši pomoću baterije, a rezultat merenja se očitava sa ekrana izražen u digitalnom obliku.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

http://www.youtube.com/watch?v=4-QEZY7u8yw

Digitalni tajmeri
[attachment=5]
Digitalni tajmer za odbrojavanje vremena se u danasnje vreme koriste na sprortskim terenima, stadionima, halama, dvoranama, kako bi vreme trajanja neke aktivnosti bilo prisutno vecem broju osoba. Obicno se podaci o vremenu prikazuju sa dve cifre  (minuti 2 broja, sekunde 2 broja, stotinke 2 broja). Vreme na tajmerima se moze meriti unapred i unazad. Na tajmeru se pomoću daljinskog upravljaca podese parametri a zatim se startuje odbrojavanje (napred-nazad). Ako se želi zaustaviti odbrojavanje, nastaviti dalje, odnosno izvrsiti reset na pocetno stanje jednostavno pritisnemo taster na daljinskom upravljacu. Kad tajmer odbroji vreme, na kraju se tajmer moze podesiti da isto blinka ili se aktivira sirena. Prednost je sto ae vrednost podešenog vremena pamti i kad je tajmer isključen iz napajanja.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]


http://www.youtube.com/watch?v=3qus_nGn0F4

За књаза Милоша Обреновића накит је радио јувелир Свобода из Беча. У Архиву Србије налазе се документа из којих се може видети да је Књаз наручио седам златних сатова у Бечу.
Један од њих сачуван је до данас и изложен је у Историјском музеју Србије.
[attachment=1]

Citajuci postove u ovom interesantnom topiku zapazio sam da je razmatranje sedmice kao jedinice vremena manje od meseca, a vece od dana, nekako zapostavljeno. Naime, receno je da su Rimljani u svom kalendaru imali osmodnevnu nedelju, a Jevreji sedmodnevnu. To je poznata stvar. Medjutim, da li je poznato kada su Rimljani preuzeli od Jevreja sedmicni interval vremana i kako su ga oni inplementirali u svoj kalendar posto znamo da je kod njih nedelja pocinjala sa danom koji su oni nazivali Saturnov dan, kasnije su taj dan zamenili sa Suncevim danom pa je taj dan postao prvi? Sa druge strane Jevreji za radne dane u sedmici nemaju nazive nego ih oznacavaju rednim brojevima. Za sedmi dan imaju naziv i to je dan odmora koji se u Svetom Pismu naziva Sabat (Subota). Da li postoje neki istorijski dokumenti koji daju odgovore na ta pitanja?

http://www.blic.rs/riznica/istorije/casovnik-koji-je-promenio-znacenje-vremena/s9cmd3m

Treba mi info za ovaj sat. Zna li neko kada i kome su poklanjani ili su bili u slobodnoj prodaji , ko ih je proizvodio,...

[attachment=1]

е јбг дај слику машине па да видимо. личи на цилиндер са 10 рубина, али док се не види можемо само да нагађамо.

Ako ovo može da pomogne. Sat je u vlasništvu moje prijateljice i prosledila mi je još ovo

:[attachment=1]

[attachment=2]

Mуслиманска (хиџретска) година


Mуслимани (Турци) рачунају време и броје своје године по месечним месецима и месечним годинама, не доводећи их ни у какву везу с хришћанским, сунчаним годинама. За почетак муслиманског (или исламског) календара узима се Хиџра, пресељење посланика Мухамеда из Меке у Медину 622. године (по грегоријанском календару).
Месечни је месец време од једне месечне мене до друге и има 29 дана, 12 сати, 44 минута и 3 секунди, а месечна година има 12 оваких, месечних месеца 354 дана, 8 сати, 48 минута и 36 секунди.
У једној својој обичној години муслимани броје 354 дана, те им је зато, обична њихова година, краћа од праве месечне године за 8 сати, 48 минута и 36 секунди.
Сунчана је година време за које земља једанпут обиђе око Сунца и има 365 дана, 8 сати, 48 минута и 46 секунди.
У једној обичној својој години хришћани броје 365 дана, те им је зато ова краћа од праве сунчане године за 5 сати, 48 минута и 48 секунди.
Права месечна година краћа је од праве сунчане године за 10 дана, 21 сат и 2 секунде.
Обична муслиманска (турска) година краћа је од обичне хришћанске године за 11 дана, а због месечних мена и преступних муслиманских, и преступних хришћанских година, 10, 11 или 12 дана.
Због тога се, свака нова, муслиманска година, упоређена с хришћанском годином, помера унапред за 10, 11 или 12 дана према хришћанској новој години.
Зато се муслимански исти месеци, њихове нове године, исти празници, рођендани и бајрами, померају из једног годишњег времена у друго и прелазе из лета у пролеће па у зиму и у јесен, док после овога не почну падати опет у лето.
Као што ми додајемо свакој нашој четвртој години по један дан због оних 5 сати, 48 минута и 48 секунди, за колико је права сунчана година дужа од наше обичне године, јер то износи за 4 године од прилике 1 дан, да би остали тако, што ближе правој сунчаној години, имамо због тога преступне године, и муслимани додају тако исто, свакој групи од њихових 30 година, по 11 дана, због оних 8 сати, 48 минута и 36 секунди, за колико је права месечна година дужа од њихове обичне године, јер то износи за 30 муслиманских година од прилике 11 дана, да би остали са својом годинoм што ближе правој месечној години, те тако и зато и они имају своје преступне године.
Обичне и преступне своје године муслимани су распоредили у периоде времена од својих 30 година тако, да су им 1, 3, 4, 6, 8, 9, 11, 12, 14, 15, 17, 19, 20, 22, 23, 25, 27, 28 и 30 година, обичне просте године, које имају 354 дана, а 2, 5, 7, 10, 13, 15, 18, 21, 24, 26 и 29 година, преступне године које имају 355 дана.
Према овоме, период времена у коме се сваке 4 године нашег рачунања, понавља додовање једног дана свакој нашој преступној години, износи код нас 1461 дан, док код муслимана њихов период времена од 30 година у коме се додаје 11 дана и то свакој другој или трећој години по 1 дан, износи 10631 дан.
Као што се код нашег рачунања година зна да је свака наша година преступна, које је број, делим с бројем 4 без остатка (без разломка у пуном броју количника), тако се и код муслимана ово зна, по деоби броја њихове године с бројем 30, само што код њих бројитељи (од ¹/₃₀ до ²⁹/₃₀) у разломцима количника, показују према бројевима како су распоређене муслиманске године у сваком периоду времена од 30 година на просте и на преступне, да ли је муслиманска година обична - проста или преступна. Разуме се да при овоме, цео број у количнику и кад нема уза никаквог разломка, код сваке 30 муслиманске године, показује да је та година обична – проста.
Тако је 1304, муслиманска (турска) година (1304 : 4 = 43 ¹⁴/₃₀) обична година, као што је и 1305 (1305 : 30 = 43 ¹⁵/₃₀), док је 1306 (1306 : 30 = 43 ¹⁶/₃₀) преступна, јер брејеви 14 и 15 у остатку или у бројитељима разломака у количницима (43 ¹⁴/₃₀ и 43 ¹⁵/₃₀) показују, у распореду од 30 муслиманских година на обичне и преступне године, а број 16, у бројитељу разломка у количнику 43 ¹⁶/₃₀ показује преступну годину.
По количницима и по бројитељима у разломцима, који иду уз целе бројеве количника, по деоби броја какве муслиманске године с бројем 30, зна се још за годину о којој је реч, у коме је периоду од 30 муслиманских година од почетка муслиманског рачунања година и која је она по реду у своме периоду од 30 година, при чему цео број у количнику показује број минулих периода а бројитељи у разломцима редни број година у првом периоду за овима. Разуме се да и овде количник у целоме броју и кад нема уза њ никаквог разломка, показује последњу (30) годину сваке периоде од 30 муслиманских година.
Тако су 1304, 1305 и 1306 турска година у 44 периоду од 30 година 14, 15 и 16 година по реду од почетка те 44 периоде, док ће 1320 турска година, бити последња у том периоду, пошто је бој 1320 делим с бројем 30 без остатка (1320 : 30 = 44) т. ј. без икаквог разломка уз цео број (44) количника.
Дванаест месеци у једној муслиманској години имају по 30 и по 29 дана, и то: беспарни, по реду од првога, дакле 1, 3, 5, 7, 9 и 11 по 30, а парни т. ј. 2, 4, 6, 8, 10 и 12 по 29 дана и зову се по реду од првог : Мухарем (30 дана), Сафер (29 дана), Реби-ул-Евел (30), Реби-ул-Ахир (29), Џемази–ул–Евел (30), Џемази-ул-Ахир (29), Реџеб (30), Шабан (29), Рамазан (30), Шевал (29), Зилxиде (30) и Зилxиџе (29 дана).
Зилxиџе, последњи месец у муслиманској години, има у преступним годинама, 30 дана, и то је онај 1 дан, који муслимани додају свакој својој преступној години, онако што ми додајемо нашем месецу фебруару 29-ти дан у нашим преступним годинама.
Муслимани су почели да броје своје године (Хиџрет) од сеобе њихова пророка Мухамеда из Меке у Медину а то је од нашег 16. јула 622. године, те смо ми зато с нашим рачунањем година од Христова рођења, старији од муслиманског (турског) рачунања за 227016 дана или 621 годину, 6 месеци и 15 дана.