PALUBA

U vrijeme nastajanja (kraj 60-tih) tog sovjetskog strateškog bombardera, glavni cilj konstruktorima bio je, veliki dolet, velika brzina i letenje na svim visinama. Jedino na taj način bilo se je moguće obranit od, onda već dosta modernih, sistema protuzračne obrane.Zahtjevi su bili dolet oko 5.000km sa teretom od 20.000kg, brzina na velikoj visini dva macha, na manjoj visini više od jednog macha.

Namjena mu je dvostruka, udari na važne ciljeve na europskom bojištu i na velike ciljeve na moru (nosače aviona, bojne brodove, krstarice). Konstruktori su se poslužili  američkom idejom o promjenljivim položajem krila. Krila su mogla biti u pet položaja (od 20° do 65°). Kod poljetanja i sljetanja  bila su u položaju 20°, kod potrebe po većem doletu bila su u položaju 30°, kod velikih nadzvučnih brzina bila su na 65°.
Prvi bombarder Tu-22MO poletio je već 1969.godine, serijska proizvodnja počela je sa oznakom M1 (backfire-C). Pošto serija Tu-22M1 nije ispunila sva očekivanja, slijedila je nadogradnja – serija Tu-22M2 (backfire-B) sa turboventilatorskim pogonom. Ova serija  ispunila je očekivanja,  do 1983.godine su ih proizveli preko 200kom. (do 1997 497kom)

Sljedeća verzija bila je Tu-22M3 (backfire-C), promjenili  su mu presjek uvodnika zraka (slični su kao kod lovaca MiG-25) i za 5° povećali strelicu krila. Pored tih vanjskih promjena, ugrađen je radar za pračenje terena  i nišanski radar. Bitni elektronski dijelov  bili su navigacijski sistem, komunikacijski sistem, sistem za odkrivanje, zahvat i praćenje ciljeva. Ovi sistemi  omogućili su mu djelovanje noću i u svim vremenskim prilikama.  Iako su bili opremljenji sa modernim sistemima za elektronska protudjelovanja i mamcima, za njihovu zaštitu bili su namijenjeni lovci Su-27. Najvažniji ciljevi Tu-22 bili su američki nosači aviona, za njihovo uništenje bile su namjenjene rakete zrak-brod  AS-4”kitchen”. Mogli su nositi i  taktičko nuklearno  oružje, te obavljati i izviđačke zadatke.

Dugo godina  vrijedili su za najvažnije oružje za zaštitu SSSR-a. Upotrebljeni su u akciji u Afganistanu, kao i u napadu na pobunjenike u Čečeniji. U naoružanju su vojske Ukraine, Bjelorusije, po nekim podacima i Irana. Za tu vrstu aviona zainteresirana je i Kina, koja će navjerovatnije dobit najnoviju verziju T-22M4 (razvoj od 1990.godine) koji bi trebali biti naoružani krstarečim raketama. Modernizacija  tih aviona predviđa automatizirani sistem praćenja konfiguracije terena, što je pilotima u Čečeniji naviše nedostajalo.
 
Tip:Všenamjenski strateški bombarder srednjeg dometa
Motor: dva turbo ventilacijska Kuznecov NK-25 sa po 140kN potiska uz dodatno izgaranje (250kN)
Raspon krila 20°: 34,28m
Raspon krila 65°: 23,30m
Površina krila 20°: 183,8m²
Površina krila 65°: 175,8m²
Dužina: 42,46m
Visina: 11,08m
Težina prazan: 54.000kg
Max. polenta težina: 124.000kg
Gorivo unutrašnje: 5.550kg
Max. brzina visoko: 2.300km/h
Krstareča brzina: 900km/h
Sljetna brzina: 370km/h
Poletna brzina: 285km/h
Plafon: 14.000m
Potrebna dužina piste: 2.100m
Dolet 5.500km
Naoružanje: 24.000kg; rakete zrak-zemja 3xH-22 (nuklearna bojeva glava 305kt); 3xH-15(nuklearna bojeva glava 350kt);6x do 10xRKV-500B/KSR (nuklearna bojeva glava 350kt); bombe do 12xFAB400 ili 8xFAB-1500 ili 2xFAB-3000; precizno vođene bombe; topGŠ kal.23mm u repnoj kupoli
(podaci revija Obramba” 2002.g.)

Slike

http://youtu.be/o-osnXmmAlo

http://youtu.be/5s3c9gTzefM

Uključite zvuk.  :)

http://youtu.be/z-MHEiOUK6c

Tupoljevi blizu finskih voda.

[attachment=1]

ovi su penzionisani:
[attachment=1]

A evo kako je otprilike tekao razvoj ovog znamenitog aviona koji je i doveo do pojave američkog B-1 i B-1B. Mada su svi backfirei od 45-0, do 45-02 spolja veoma slični, u toku desetak godina stalno je usavršavana konstrukcija aviona, njegova oprema i naoružanje, kako bi se najzad došlo do današnjeg Tu-22M3 (izdelie 45-03). Nisam proveravao, ali izgleda da Rusija zadržava negde između 60 i 70 aviona treće modifikacije, a najveći deo biće modernizovan da bi se sačekalo uvođenje aviona PAK-DA za desetak godina.

Koliko se sjećam,prva USA/NATO oznaka je bila Backfire Tu 26,a Tu22je bila oznaka starije letjelice,sa dvamotora na vrhu repa aviona[attachment=1][attachment=2] Tu22 Badger,ali  sovjeti su ih malo prešli pasu Backfire krstili kao modifikaciju ''badgera''

Ipak mala ispravka NATO koda. Badger (jazavac) je TU-16, dok je izvorni TU-22 imao kod Blinder (slepac). Da, prva oznaka na zapadu za backfirea bila je TU-26, a tek kasnije je promenjena na TU-22M. Iako je TU-22 bio prvi sovjetski nadzvučni bombarder, nikada nije bio omiljen, bio je nestabilan i težak za letenje, imao je veliki procenat kvarova i katastrofa.

Zar nije oznaka Tu-22 ostala samo zbog ograničenja u nekim sporazumima SAD-SSSR?

Možda, ali ja nemam nikakve podatke o tome, a ne mogu ih izmišljati.

Jeste zbog sporazuma SALT II (http://en.wikipedia.org/wiki/Strategic_Arms_Limitation_Talks)

Неколико свјежих лијепих фотографија...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]

Svi na 2015. godinu zadržani u VVS Rusije Tu-22M su verzije Tu-22M3, oko 70 operativnih. Postupno se svi modernizuju da bi služili dalje, verovatno do 2025-2030. Trebalo bi da ga zameni PAK-DA. U međuvremenu, izgleda da se ne planira prebacivanje nijednog u Siriju.

Repni top i kupola na Tu-22M3 - UCF-9K-502M

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Rastavljen top
[attachment=1]

punjenje redenika
[attachment=2]

Učinak na cilju
[attachment=3]

Evo nekoliko slika:
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1]

Na nekom sajmu, verovatno početkom 90-tih ...


[attachment=1]

[attachment=2]

Ruski strateški bombarder je prilikom poljetanja (16.06.) sletio sa piste. Članovi posade su povrijeđenoi.....

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
21.06.2016.

Ruski bombnik Tu-22M3 pri vzletu zdrsel s steze

NESREČA RUSKEGA BOMBNIKA OB ZAHODNI MEJI

Ruski strateški bombnik Tu-22M3 je pred dnevi (16.6.2016) med vzletom na letališču Ostrov zdrsel s steze, člani posadke so pri tem utrpeli nekaj poškodb. Nesreča se je zgodila v Pskovski regiji, ki meji na Estonijo, Litvo in Belorusijo.

Na prizorišče nesreče bombnik Tu-22M3 backfire-C je prišla posebna komisija Ruskih letalskih sil, da bi proučila vzroke nesreče, o samem incidentu pa niso poročali. Po navedbah Ruskih letalskih sil je strateški bombnik Tu-22M3  na repu nosil oznako – rdečo številko 10 in registracijo RF-94146, bil pa je eden iz serije v Kazanski letalski družbi (KAPO) v Gorbunovu nadgrajenih Tu-22 backfire. Bombnike so nadgradili v obratih, nekdaj znanih kot Konstrukcijski biro Tupoljeva, v okviru večmilijardnega programa posodobitve ruske oborožitve.

Tu-22M3 backfire-C je strateški bombnik – nosilec manevrirnih raket z velikim bojnim radijem in nosilnostjo. V enem samem naletu backfire-C lahko deluje proti vsaj ducatu ciljev.

Украјински из састава 185-ог тешког бомбардерског авиопука.

Пребазирање ваздухоплова из састава 260-ог тешког бомбардерског авиопука са аеродрома Стриј на аеродром Прилуки 1993. године.

https://youtu.be/crVOh5e_2Ss

Fotografija agencije Kyodo, a u stvari fotografija načinjena iz "lovca presretača" japanskih vazdušno odbrambenih snaga, verovatno početkom 80-tih ...

Ovaj izgleda kao neka od ranijih verzija Tu-22? (45-0, 45-1)


[attachment=1]


[attachment=2]

Tu-22M1 ili M2.

[attachment=1]

Музеј у Кијеву. На фотографији се виде и Ту-22М2 и Ту-134.

[attachment=1]

Kako se ova modernizacija radi biće to faktički i praktično novi avion za RV Rusije :pilot

На слици у склапању слева су ТУ-22М3 у модернизацији. Препознају се по другачијим, скошеним уводницима за тада нове моторе. Моторе вероватно неће мењати на нови модел, али ће електронска опрема бити потпуно замењена, а асортиман у/с знатно проширен. Не знам колико ће од 60-70 постојећих М3 реално проћи модернизацију. Нафта расте, буџет је пројектован на цену 40$ барел, а сад је "Уралс" нафта реално у "futures" тренутно око 55$, мада је Брент скупљи. "Уралс" није "брент", прљавији је и лошији, мада је експлоатација јефтина јер је нафта врло плитко. Гувернерка ЦБ Елвира Нагбиулина ипак пушта рубљу да помало слаби, што погодује извозу. Можда је то и последица смањене буџетске зависности од нафте, што је јако добра вест, ако је тачна. Једном је курс морао поћи реално, јер је нпр. 2001. $ био 29 руб., а 2005. 31 рубљу. За пет година је пораст курса био рецимо 7%, а инфлација далеко више од тога.

Прва два слева су М2, а ТУ-134 је "ЛЛ", летећа лабораторија за нови радар и ИНС - информациони и нападни систем.

https://youtu.be/1f5lnMtUn04

на овом руском линку (http://naukatehnika.com/modernizacziya-vsego-parka-tu-22m3-vozdushno-kosmicheskix-sil-rossii.html), нешто више о модернизацији

...


[attachment=1]

Ту-22М3 из састава 185 ТБАП-а фотографисан 1993. изнад Полтаве. Совјeстке ознаке још увек стоје на авиону. Исте године генерал Морозов доноси наредбу да се поставе трозупци и жуто-плаву кругови како би се уједначиле све ознаке на свим ваздухопловима и другим борбеним средствима.

[attachment=1]

[attachment=1]


[attachment=2]
 

15.мај 2018.
ТАСС

[attachment=1]

Руски модернизовани стратегијски бомбардер Тупољев Ту-22М3М, са новим суперсоничним крстарећим ракетама Х-32, ће током октобра бити уведен у наоружање оружаних снага Руске Федерације.

Према постојећим плановима, први Ту-22М3М ће полетети током августа ове године. Авион је добио нову авионику, нове нишанске справе и систем навигације, као и нове радио уређаје. Поред тога, авион је добио и нове моторе, модела НК-25.

Очекује се да се модернизација спроведе на 20 до 30 примерака Ту-22М3.

Ракета Х-32 се развија већ дуже време. Мислим да је коначан тренутак да уђе у оператину употребу.

Предњи кокпит: место пилота и копилота

[attachment=1]

Задњи кокпит: место навигатора и послужиоца наоружања.

[attachment=2]

Ту-22М1 није никада ушао у оперативну употребу. Мислим да се ипак ради о М2.

Tu-22M sa raketama H-22 Burja.

[attachment=1]

https://youtu.be/-zeU7xox-_I

https://youtu.be/9Ewx7SystJw

В Иркутской области прошли учения летчиков дальней авиации. В них задействовали эскадрилью бомбардировщиков Ту-22м3 из десяти самолетов, истребители Су-30см, а также расчеты зенитных ракетных комплексов С-300 различной модификации и радиолокационных станций.


https://youtu.be/zdGUvqJ3AH8

https://youtu.be/hl-Y0rHPMss

https://youtu.be/fwb6CTfGdHI

https://youtu.be/9VP9njLVQOs

https://youtu.be/OQKCk5AW_Hw

https://youtu.be/0mU_uDa4RYQ

https://youtu.be/Kn27mJFjYBQ

https://youtu.be/CsQeYGeV9AA

https://youtu.be/vrlyN2GRAyM

https://youtu.be/Y92yRzR0ZLY

https://youtu.be/arMywL9SC8M

https://youtu.be/JJR6mLIGZYM

„Tupoljevi“ probili odbranu „protivnika“ i zadali uzvratni udar


Posade bombardera dugog dometa Tu-22M3 izvršili su zadatke izvlačenja vazduhoplovnih snaga „sa nišana“ uslovnog protivnika i probijanje protivvazduhoplovne odbrane, prenosi televizija „Zvezda“.

U okviru letačkih i taktičkih vojnih vežbi posada eskadrile aviona dugog dometa simulirala je uzvratni vazdušni napad.

Prema rečima komandanta vazduhoplovnog puka koji je rukovodio manevrima, u vojnim vežbama su učestvovali mladi oficiri koji su prvi put realizovali ovakve vrste zadataka.

„Posebna pažnja je posvećena kvalitetu izvođenja letačke misije, kao i radu inženjerijskog i tehničkog osoblja koje je pripremalo vazduhoplovnu tehniku za ponovno poletanje“, rekao je pukovnik Vadim Belosljudcev, prenosi pres-služba Ministarstva odbrane Rusije.

Prethodno napravljene fotografije i snimci terena iz vazduha kao i velike mape predstojećih akcija pomogli su da se područje prilično precizno prouči.

Vežbe su održane u Kaluškoj oblasti u bazi vazduhoplovnog puka dugog dometa u skladu sa planom vojne obuke.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103201124894271-tupoljevi-probili-odbranu-protivnika-i-zadali-uzvratni-udar-video/)



https://youtu.be/gyNRH6bK1gc

https://youtu.be/KmJveMZGWK4

https://youtu.be/mpin2mmiOBY

https://youtu.be/1AUDgGWycz4

https://youtu.be/4czXHaaKi6w

https://youtu.be/w_nbyYVVDRo

https://youtu.be/DaMuAn1fDkM

Bombarderi Tu-22M3 "napadaju" blizu granice sa Avganistanom

Četiri dalekometna bombardera Tu-22M3 bombardovala su "pobunjenike" u blizini avganistanske granice. Let je izveden tokom rusko-uzbekistanskih vežbi u Uzbekistanu u blizini avganistanske granice. Bombarderi su poleteli sa aerodroma u Saratovskoj oblasti i napali simulirane kampove militanata i skladišta municije na poligonu Termez. Pokrivala su ih dva uzbekistanska lovca MiG-29.

https://www.youtube.com/watch?v=88AIWqspzY0

Krenuo da bombarduje Ukrajinu; Strateški nuklearni bombarder prinudno sleteo na civilni aerodrom

Bombarder Tupoljev Tu-22M Backfire ruskog vazduhoplovstva prinudno je sleteo na civilni aerodrom Pulkovo.

Bombarder Tupoljev Tu-22M Backfire, koji je među najvažnijim strateškim vojnim vazdušnim platformama Rusije prinudno je sleteo.

Iako je objavljeno da je Tu-22M3 prinudno sleteo na Pulkovo zbog nepovoljnih vremenskih uslova, detalji u vezi sletanja nisu objavljeni.

Kako prenose mediji, krstareće rakete dugog dometa Kh-22 takođe su bile na Tu-22M koji je sleteo na aerodrom Pulkova. Navodi se da je avion učestvovao u "operaciji" koju je organizovala Rusija u Ukrajini.

Sudeći prema informacijama sa društvenih mreža, incident se desio 6. marta.

Saopšteno je da sletanje nije uticalo na civilni saobraćaj na trgu.

[attachment=1]

Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=03&dd=08&nav_category=78&nav_id=2300033)

Inače, aeodrom Pulkova, nalazi se 23 km od centra Sankt Petersburga....

Mene je ovaj avion zbunjivao, isti naziv a dva različita aviona.Ako nekog zanima šta sam saznao može da pročita sledeće.

Nakon Tu 16 razmišljalo se o naprednom bombarderu koji leti brzo i daleko.
Prvo je bio “prijekat 97” koji je imao dva motora VD-5 sa maksimalnim potiskom od 13000kg .Spolja je ličio na Tu 16 ali je imao zakošenija  krila.Odlučeno je da se krene u stvaranje trosedog naprednog bombardera koji leti brže od zvuka pod nazivom Tu 98.Savet ministara je 1954g tražio da može da leti do 1200km/h pri maksimalnom radu motora bez forsaža.Da može poneti do 5000kg tereta i bez dopunskih rezevoara da preleti 2300km.Po planu prototip treba da poleti u junu 1956g.

Avion je bio gotov juna 1955g ali nije imao motore.Predvidjeni AL-7F (6500kg bez forsaža) još nije bio završen.Tek krajem sledeće godine je izvršen prvi let.Tokom ispitivanja postigli su brzinu od 1238km/h na visin od 12000m,ali je uvrdjeno da su kanali za vazduh predugački i ne daju dovoljno vazduha motorima da razviju punu snagu.Zato je dalji rad prekinut i okrenuli su se novom avionu.

[attachment=1]
1956g  Prototip Tu 98 

Sredinom 1954g se krenulo stvaranje dva aviona koja se najviše razlikuju po motorima.Avion nazvan 105 sa motorima Dobrinina VD-5F  i drugi 106 sa jačim motorima   Dobrinina i Mikulina  AM 15.Trebalo je da ,po planu, polete 1957g.A onda su se pojavili novi, jači motori .

Model 105 je sa  novim motorima  VD 7M ( od 16500kg potiska)  ,po proračunima ,razvijao 1500km/h. Mogao bi da ponese 3000kg bombi(ili drugog naoružanja) na daljinu od 6000km(ako leti ispod brzine zvuka) .Za odbranu je predvidjen top 23 mm koji je fiksiran i puca napred i dva ista topa u repu.Razmišljalo se i o tureli na krovu trupa sa istim oružijem.

Konstruktorima je savetovano je da motori budu u korenu krila,ali oni su imali ideju da ih stave na kraju trupa i to sa spoljne strane.Tako je usus vazduha meksimalno skraćen i eventualna zamena motora je laka.Avion je bio čistih linija sa „čistim „ krilom ,trougao sa što manjim otporom,posada –pilot ,bombarder i radista –strelac.Posada je zaštićena oklopom i imaju katapultirajuća sedišta.


Dugotrajan razvoj motora VD 7M  je zadržavao ispitivanje aviona,a kasnije su zbog njih bile brojne havarije.Motori su stigli tek 1957g ,i to ne oba u isto vreme,pa je prvi let bio tek u leto 1958g.Tokom ispitivanja doživeo je havariju i nije popravljan.

[attachment=2]
Crtež modela 105 i 106 zadnje verzije sa motorima NK-6

Model 106 je radjen zajedno sa 105.On je trebalo da ima slične letne karakteristike kao 105,ali drugačiji motor.Perpektivni AM-15 turboreaktivni motor sa forsažom.Medjutim taj motor nikad nije završen pa je predvidjen NK-6 sa kojim bi mogao da razvije do 1800km/h na visini od 11000m.Sve ostalo je trebalo da bude kao na modelu 105.Onda se razmišljalo o motoru NK-10 sa kojim bi mogao da ide i preko 2000km/h. Motor NK-10 nikad nije završen,a na kraju je postao sličan modelu 105 pa je rad na njemu prekinut 1962g.

Na modelu  105 je dalje radjeno- povećana je  brzina  i  mogućnost da nosi krilate rakete u trupu.Zbog toga su nastupile promene -prvo promenjen je stajni trap i njegovo uvlačenje,promenjena su krila,odustali su od topa napred i turele na trupu.U repu je dobio jedan top umesto dva i nišani sa radiolokacionim  radarom  „ Argon 2“ i TV kamerom.Prvi let je imao krajem 1959g .Nazvan je Tu 22A.

[attachment=3]

Iako je prototip doživeo havariju krenulo se u serisku proizvodnju pod nazivom Tu-22.Prvi je poleteo juna 1960g.Najveća razlika u odnosu na prototip su bile  horizintalne repne površine koje  se cele pomeraju  i imali su poboljšane motore VD 7M sa resursom od 50 časova.Prvi je napravljen u zavodu N⁰22 u varijanti bombardera kao nulta serija.Prilikom ispitivanja brzo su se pokazli nedostaci ,previše tvrdo vešanje,flater krila na velikim brzinama itd.

1961g je planirano  da  pored vezije bombardera naprave i 30 izvidjača(Tu 22R),ali zavod je napravio sedam bombardera i pet izvidjača ,stim da avione doteraju što bolje prema rezultatima  ispitivanjima.Kada je prva serija počela da leti ,otkriveni su problemi sa  upravljačkim  površinama ,kao i kontrolom motora.Nastale su izmene u konstrukciji koje su izvršene i na gotovim avionima.

Avione su predali vojsci na ispitivanje gde su otkrivene mnoge greške.Naredjeno je  Tupoljevom birou da avion srede ili će sve da bude otkazano.Naredni period je bio intezivno ispitivanje aviona po svim parametrima.Dokazano je da avion nije ispunio nijedan od zadatih uslova( brzina,dolet ,težina...).Napravljen je nov model Tu 22 R izvidjač bombarder. Nastavljena su pobiljšanja i nove havarije i gubitka pilota.1961g  Rusi su ga nazvali „Šilo“.


Izvidjač-bombarder Tu 22R

Prva modifikacija je bila izvidjač bombarder Tu 22 R .Njegova uloga je pre svega radio i foto izvidjanje vojno-industriskih objekata,aerodroma,pozicija raketa,vojne pomorske baze i luke i drugih vojnih objekata u dalekoj pozadini neprijatelja,nad morem ,danju i noću i u složenim meteo uslovima.

Mogao je da vrši  radio pretrage, radarsko izvidjanje, i fotosnimanje .U trupu su bile različite foto kamere i kamera na noćno snimanje.Imao je radio stanicu za vezu sa komandom dometa 3000km,interfonom u avionu,radiokompasom,sistem za slepo sletanje,sistem za odbranu od neprijateljskih radara,stanice za ometanje,optičkim i televiziskim nišanom za bombardovanje.

Prvi Tu 22R je nastao prepravkom 13-og  seriskog aviona bombardera i poleteoje 1961g.Posle 24 letova na kojima su ispitivali sisteme eksplodirao je motor i avion je izgoreo.Sa drugim ,koji je poleteo početkom,1962g, su uspeli da razviju brzinu (sa forsažom) 1,38 Mah ,a bez forsaža 0,96Mah.Avion je lako mogao da postane bombarder,zamenom opreme za izvidjanje sa bombama.

Tokom 1961g u zavodu N⁰22 je napravljeno pet Tu 22R.Sa ovim prvim seriskim je bilo problema,defekti sa konstrukcijom,greške pilota,na jednom se avion na brzini većoj od zvuka kretao gore dole(tada je to bio čest problem) i pilot se katapultirao. Na seriskim je treći član posade radista-strelac (nazvan operator) je pored svog osnovnog rada imao i mnoge druge zadatke tokom leta.

Do 1965g konstruktori su uklonili greške i modernizovali Tu 22R.Dobio je novi motor RD 7 M2.Na  brzinama manjim od zvuka , krilca imaju svoju ulogu,a na većim brzinama oni se fiksiraju i njihovu ulogu preuzimaju spoljna zakrilca na krilu.Dobio je mekši stajni trap.Dužina leta je rešena dopunom goriva u letu.1962/63 su  dva aviona prepravili  tako da primaju gorivo preko cevi na nosu.Dobili su naziv Tu 22 RD(D- дозаправки)

Na jedom od letova u toku ispitivanja ,sa dva punjenja goriva ostali su u vazduhu skoro 10 h.1965g je počela seriska prozvodnja Tu 22 RD ,sve starije su prepravili na ovu verziju ,ali sa manjim rezervoarima.Sa svim ovim poboljšanima su dostigli brzinu od 1640km/h.Oni koji su imali mogućnost elektronskog izvidjanja imali su oznaku Tu 22 RK i Tu 22 RDK.

[attachment=4]

Od 1970-1980g radili su na kontejnerima(sistem Profil) koji se montiraju u prostor za bombe i imaju različite izvidjačke zadatke,radioelektronsko,infracrveno,bočno snimanje i sistem kamera za dnevno i noćno snimanje.Takvi su dobili oznaku Tu 22RDM,a mitraljez u repu je zamenjen sa stanicom za aktivno ometanje. Napravljeno je oko 130 svih modela Tu 22R ,od toga je 40 pripalo Baltičkoj i Crnomorskoj floti,a ostali su pripali avijaciji za daleke letove.

Sledeći model je nazvan ometač -Tu 22P

Služio je za ometanje na kopnu i moru radara za rano upozorenje,i za navodjenje raketa i lovaca u odbrani aviona dok nose rakete i to u svim vremenskim uslovima.

Prvi je napravljen 1962g,i to prepravkom trećeg aviona iz pete serije bombardera Tu 22 sa tada novim kopleksom elektronske opreme za ometanje(kasnije unapredjena).Kontejneri sa opremom su bili unutar tupa.Imao je i radar za bombardovanje,ali i za otkrivanje aviona u letu,iznad zemlje ili mora.Razlikovao se od bombardera i izvidjača po brojniim antenama po trupi i krilima.

Ispitivanja su nastavljena tokom 1963/64g gde su radili na otklanjanju nedostatka.Ustanovljeno je da je avion teži u odnosu na izvidjača. Potom su predati vojsci,koji su tražili da nosi raketu za radio ometanje(krilata raketa) i da se oprema aviona usavrši.Bilo je i drugih problema,na primer da bi se programirao sistem APP22(koji je bio u avionu) bilo je potrebno sedam časova rada. A rad tog sistema  je smetao sistemima u avionu. Kada su dobili sistem za punjenje u vazduhu imali su oznaku Tu 22PD.

[attachment=1]

Najviše se strahovalo i najduže  je ispitivano uticaj jakog ektromagnetnog generatora(za svu opremu) na uredjaje u avionu,ali se ispostavilo da nije bilo značajnih uticaja sem na radio stanicu.Nastavljeno je usavršavanje aviona ali i uredjaja za ometanje pa su nastale verzije Tu 22P-1 do Tu22P-7.Na kraju su dobili opremu za individualnu zaštitu koja se nalazila u repu na mestu gde je bio top.Ovu opremu su dobili i Tu 22K i Tu 22P. Ukupno je napravljeno oko 50 aviona ove verzije.

[attachment=2]
Gornja slika – u trup su ugradjivali kontejnere za razne namene
Donja slika – seriski Tu 22PD  snimljen 1992g,na repu se vidi uredjaj za elektronsku odbranu aviona


Školsko trenažna verzija Tu 22U

Projekat je počeo 1961g a prvi avion je nastao prepravkom Tu 22R sledeće godine.Iza kabine učenika je dodata kabina instruktora,sa karakterističnim podignutim poklopcem kabine.On nije imao top u zadnjem delu trupa i imao je izmenjenu opremu u kabini .Sedišta su bila nova sa novim sistemom za izbacivanje.

[attachment=3]

Fabrička ispitivanja su trajala do 1963g kada je predat avijaciji na ispitivanje,a fabrika je radila na drugom avionu (N⁰602).Vojska ga je ispitivala do 1965g ,sa preporukom da bude naoružan.U to vreme je dobio sistem za punjenje u vazduhu i jače motore RD-7M2 i novu oznaku Tu 22 UD

[attachment=4]

Sa ovim avionom je bila samo jedna nesreća 1968g ,kada se odvalio deo repa usled velikih vibracija.Tada su svi prošli remont,a napravljeno je ukupno 46 primeraka.

Raketonosac Tu 22K

Tokom 1960g U SSSR-u se radilo na avionima koji bi nosili protivbrodsku raketu K-10S.Kada je planiran Tu 22 razmišljalo se da on nosi takvu raketu (ракетоносный комплекс) kao Tu 22K-10.Za njega su raketu poboljšali kao K 10P koja bi letela do 300km brzinom do 3000km/h,dok bi strelasta krila zamenili trouglastim.Ta nova raketa bi nosila naziv X-22.

Ona bi trebala da ometa  radio-kontrast ciljeva  na suvom i vodi kao i pokretne mete.Tu 22K je trebalo da bude bombarder ili raketonosac,da može da leti do 1600km/h na daljinu od 6000km,i da ponese 3000kg tereta.Maksimalna nosivost je bila do 9000kg,bombu do 3000kg je nosio u trupu ,a veće od 5000kg ili 9000kg na gredi nosaču pod trupom.

Prvi je napravljen 1961g sa motorima RD-7M(iako je predvidjen jači) koji je imao prepravljen  deo za bombe ,tako da može da primi raketu X-22 polu uklopljenu.Vratanca dela za bombe su se ,kada nosi krilatu raketu,preklapale na unutra,a za bombe su se zatvarale normalno.Dobio je novi radar i još neku opremu,i ultraljubičasto osvetlenje na instrumenima je zamenjeno sa crveno belom.

Imao je centralni navigacioni kompjuter CNVU –B-1a ,koji je obezbedjivao kontinuirano poziciju aviona,sa stalnom proverom putanje,izračunato skretanje zbog vetra,pretio zadatu putanju i dostavljanje podataka optičkom nišanu radi utvrdjivanja momenta bacanja bombe.

[attachment=1]

U toku 1961g napravljen je još jedan raketonosac i oba su poslužila za ispitivanje.Izvršili su 40 poletanja i šest puta su lansirali raketu,na suvozemne i vodene ciljeve .Seriska proizvodnja je počela 1964g ,paralelno sa izvidjačem-bombarderom.U medjuvremenu je avion usavršen kao i ostali modeli pa je mogao,bez rakete,da leti brzinom od 1600km/h.

1962g je radjeno na raketi X-22P koja neće samo da ometa rad radara već i da ih uništava.Avion koji ga nosi imao je oznaku Tu 22KP. Raketa je  lansirana sa daljine do 500km(za veće ciljeve ,veličine krstarice) sa visine od 10000-14000 metara .Verovatnoća pogadjanja cilja ne sme biti manja od 80%.

Bilo je predloga da se na cev za dopunu goriva(oznaka aviona Tu 22 KDP) postavi ometač radara(ometanje 200-500km zavisino  od  jačine radara),ali je to kasnije odbačeno,jer ometa dopunu goriva u letu.Bilo je još predloga ,a jedan je bio da se avion u niskom letu (50-200m) provuče ispod neprijateljskih radara i lansira raketu.Ovo poslednje je probano( uz  negodovanjem pilota) ali sa ručnim upravljanjem.

Raznim dodacima i poboljšanima se došlo do aviona sa lošim karakteristikama za uzletanje i sletanje.Predlog je bio da se ugradi jedan motor ispod trupa ,drugi da se oduva granični sloj na zakrilcama sa vazduhom iz motora,ili  da se ugrade startne rakete.Ali od pokušaja se nije  išlo dalje .Od sredine šezdesetih se razmatralo da Tu 22K bude presretač  malih ciljeva na velikoj visini pa čak i kosmičkih ciljeva.Napravljeno je oko 100 Tu 22K ,prepravkom bombardera Tu 22.


[attachment=2]
Antena na vrhu cevi za dopunu goriva je bila samo na dva aviona.Oslonac repa je noga koja podupire ceo zadni deo aviona na stajanci.

Avion Tu 22 svih modifikacije je napravljeno 311,a seriska prpizvodnja je završena 1976g ,skoro u istovreme kada je počela proizvodnja Tu 22M.

Tu 22M

Pojavom Tu 16 nastao je tehnološki skok za to vreme,ali već pedesetih se razmišljalo o novom savremnijem bombarderu za daleke letove,koji bi bio napredniji  od Tu 16.

Probalo se sa Tu 22,ali je on u suštini bio dalji razvoj Tu 16 i nije doneo očekivani napredak.Trebalo je konstruisati nov avion koji bi imao dobre letne karaktrtistike na svim brzinama-ispod ,do brzine zvuka i preko brzine  zvuka ,ali da se sa njim može lako i bezbedno uzleteti ,leteti i sleteti.Došlo se na ideju o avionu sa promenjivom geometrijim krila.

Avion sa ovakvim krilima bi bio teži,jer sam mehanizam pokretanja krila ima neku težinu.Ispitali su nemački plan za avion sa takvim krilima  Me 1101 ,koji je uspešno rešio većinu problema.Ovaj sistem su i Amerikanci koristili za svoj F-111.Tako je biro Tupoljeva predložio plan za presretača „148“ i nosača raketa „145“


Avion 145 (ili Tu 145)

Inženjeri biroa su dobili zadatak temeljne  promene aviona Tu 22,pa je  dobio ouznaku Tu 22M kao njegova verzija,iako će se ispostaviti da je ovo potpuno nov avion.Krenuli su od Tu 22 i dodali su pokretna krila,što je uslovilo da promene ceo avion .U rad se uključio i CAGI koji je radio na krilima.On je predložio da motore stave u trup i da motori  dobijaju vazduh od usisnika koji bi bili sa strane na trupu.

Ova promena je zahtevala potpunu promenu razmeštaja agregata i uredjaja u trupu,i uveden je drugi pilot,  zbog dalekih letova .Kabina je uvećana i sedišta su drugačije postavljena,piloti su sedeli jedan pored drugog u prednjem delu,a u iza njih , na isti način navigator i operator.Krila su mogla da zauzmu položaj 20⁰,30⁰,50⁰ i 60⁰(maksimalno 65⁰) sa automatskim ili ručnim upravljanjem.Krila su imala fiksni dao i rotirajuće konzole.

[attachment=1]
Gore Tu 145 prva verzija ,dole konačna verzija.


Krilo se sastoji iz centoplana ,sredneg i pokretnog dela,ima tri sekcije predkrilaca na pokretnom delu,tri zakrilca na pokretnom delu i jedan na nepokretnom delu krila.Postoje tri vanjska spojlera i jedan unutrašnji.Ovi vanjski su na pokretnom delu krila i služe za okretanje po osi(nema krilca na krilima),a unutrašnji služe kao vazdušne kočnice.U centoplanu se nalazi mehanizam za pokretanje krila i noge stajnog trapa.

[attachment=2]

Verikalne repne površine imaju nepokretan i pokretan deo.Horizontalne repne površine se cele rotiraju i mogu da rade suprotno,u tom slučaju imaju ulogu krilaca.Stajni trap je tipa tricikl,na glavnoj stajnom trapu ima šest točkova,koji se uvlače u trup.Za sletanje je imao kočioni padobran.Sa svim ovim izmenama nastao je nov avion,a ne poboljšanje  starog.

Dobili su zadatak da naprave raketonosca (Tu 22KM) ,koji će nositi raketu ,sa brzinom zvuka ,do 2500km ili podzvučnom brzinom 7000km,i da za uzletanje i sletanje  treba pistu do 1600m.Kada su počeli sa radom avion je trebalo da nosi jednu raketu ili 3 Tone (maksimalno 11Tona) bombi,ali stalno je traženo nešto novo ,pa je na kraju traženo da nosi tri rakete ili maksimalno 24 Tone tereta.

Maketa je napravljena 1967g i odmah je traženo da krene manja  serija Tu 22 M0,koja bi imala opremu i naoružanje kao predhodnik Tu 22.Prvi je napravljen 1969g u Kazani sa motorom NK-144-22,koji je poleteo 30 avgusta iste godine.Odmah po poletanju nastali su problemi sa krilima,jedan od zakrilaca se nije podigao.Posada je to nekako rešila,kada se pojavio problem pri sletanju,jedan od predkrilaca nije izašao jer mehanizam nije imao dovoljno snage da ga izvuče.

[attachment=3]
Tu 22M0 prototip

A onda je naglo iskočio,što je dovelo do propinjanja aviona ,pa spuštanja nosa ka zemlji.Piloti su odmah uvukli svu opremu za sletanje(sem točkova) i krenuli u krug oko aerodroma.Sleteli su ,ali sa brzinom od 380km/h,što je za 100km više nego što je planirano.Avion je popravljen i opet je leteo i ispitivanja su nastavljena.

I dalje je bilo svakakvih problema sa avionom ,a jedan se zamalo nije završio katastofom.Na visini od 8000m je proban  let sa jednim motorom,ali se ubrzo zaustavio  i drugi.Svi pokušaji pilota da ih pokrenu u vazduhu nisu uspeli,pa su rešili da se spuste bez motora.Pri jednom od poslednjih pokušaja na 1000m se pokrenuo  desni motor ,pa su uspešno sleteli.

Pored ovog ,u ovoj seriji je napravljeno još pet aviona 1970/71g sa kojima su vršena brojna ispitivanja,motora,upravljivosti ,nošenje bombi i raketa.Sa jednim je dosegnuta brzina od 2 Mah na 13000m visine,ali kasnije je brzina bila ograničena.Do kraja 1972g napravljeno je devet aviona,jedan je poslužio za statička ispitivanja ,a pet je poslato avijaciji za daleke letove.

Ispitivanja su pokazala da avion zahteva dalje usavršavanje letnih karakteristika i savremenu opremu u kabini.Sa jednom raketom X-22M može da preleti preko 4000km, a sa brzinom zvuka 1530km/h do 2600km.Masa aviona je bila 121 Tona i imao je motor NK-144-22.Tek su poslednja dva iz ove serije dobila topove u zadnjem delu trupa.Do 2012g preživela su tri iz ove prve serije-Br 001 u muzeju u Kijevu,jedam u Moninu i jedan u Irkutskom tehničkom učilištu.

Daljom modernizacijom se došlo do Tu 22M1.Ojačana su sva opterećena mesta na avionu ,masa aviona je smanjena  za 3 Ton.,aerodinamika aviona je poboljšana,doteran je ulaz vazduha –postao je kockastiji,sa novim „klinovima“ u njima.Krila su bila duža za pola metra,promenjena zakrilca,izmenjeni uredjaji u krilu.Ugao krila ograničili na 60⁰(maksimalan 65⁰),dobio je nov automatski sistem za upravljanje.

[attachment=4]

1970g je počela gradnja Tu 22M1,ali je zahtevano da se odmah počne njegova modernizacija .Prvi let Tu 22M1 je bio jula 1971g,i dok su trajala ispitivanja,odlučeno je da se krene u serisku proizvodnju.Planiran je poboljšani motor NK 144 22 sa smanjenom potrošnjom goriva,ili sa jačim motorom (23000kg).Sa njim će moći da dosegne  brzinu do 2300km/h i to sa raketom pod trupom.Planirano je da ova serija ima topove u repu.

Do kraja 1972g u Kazani je napravljeno deset Tu 22M1. Ispitivanja su trajala do 1975g ,na kojima su bili razni kvarovi ali nije bilo havarije.Pet aviona je predato avijaciji a ostali su služili za ispitivanje i usavršavanje raznih sistema. Tu 22 M1 dalje nije radjen jer se ispostavilo da su mu karakteristike manje od zadatih.Do 2012g dva aviona ove modifukacije su preživela u muzejima.

@kosta1961

Odlični prilozi!  :klap :klap

Tu22M2

Planirano je da 1973g ova verzija zameni Tu 22M1.Motor je trebalo da bude NK-22(22000kg) sa manjom potrošnjim goriva,stim da se kasnije zameni sa još jačim NK-25.Trebalo je smanjiti težinu za 1500kg i poboljšati aerodinamiku.To je trebalo da bude avion sa savremenom avionikom,bombarder ,raketonosac koji može da obavlja više zadataka.

[attachment=1]
 Tu 22M2 sa skinutom cevi za dopunu goriva u letu.

Treba da ima novi navigacioni sistem NK-45,automatsko upravljanje ABSU-145M,novi radasko-nišanski sistem i dr.Mogao je da ponese do tri rakete X-22 za različite namene.Promena u bombardera se vrši u jedinicama i tada  može poneti raznih bombi do 24Tone.Sa jednom raketom,ako leti ispod brzine zvuka ima dolet 6000km,brzinom zvuka do 2000km,maksimalna brzina 2000km/h,dužina piste pri uzletanju do 2500m.


[attachment=2]
Tu 22 M2  , gore- spreman za let,vide se otvoreni poklopci kabine, dole –maksimalno skupljena i raširena krila

Prvi let je imao maja 1973g.Nakon prvih ispitivanja ustanovljeno je da su njegove performanse skoro iste kao na Tu 22M1.Tokom 1976g je  prvi avion predate avijaciji.Proizvodio se do  1983g.i ukupno je napravljeno 211 aviona.Ovi seriski predati vojsci su imali performanse:
Težina praznog – 66,5T  , maksimalna poletna težina – 122T  , maksimalna brzina – 1660km/h , maksimalan dolet(podvučna brzina) – 5100km  , maksimalan dolet(nadvučna brzina) – 1600km, trčanje pri sletanju 2300m. Ima dva seriska TRDDF NK-22 motora snage 20T.Naoružan je raketama tipa X-22M obično sa dve maksimalno tri,ili 3T bombi ,maksimalno 24T.U repu ima top GŠ-23 sa1200 granata.

 Tu 22 M3
Početkom 1974g je doneta odluka da se u Tu 22M2 stavi jači motor NK-25,ali i da se poboljša konstrukcija i aerodinamika.Zadatak je završen 1976g ,a avion je pored motora postao nešto lakši i sa poboljšanim ekspatacionim karakteristikama.

[attachment=3]

Ovog puta nije  bio fokus  na njegovim letnim karakteristikama,već na sposobnosti da nosi nove rakete i bombe i usavršavanje nišansko –navigacione sisteme.Nakon ovoga nastao je novi avijaciono-raketni sistem pa je jedno vreme nosio oznaku Tu 32.

[attachment=4]

Pored novog motora ,dobio je nove horizontalne „klinove“ u usisu,povećali su otklon krila na 65⁰,dobio je duži nos i drugačiju cev za punjenje goriva.Inače po ugovoru sa SAD , Tu 22M nije smeo da ima ovu cev.U repu je ostao top ,smanili su težinu stajnog trapa tako što su promenili točkove,olakšali su verikalac i smanjili kormilo pravca,centoplan je iz jednog dela,u konstrukciji se koristi titan i nove izolacioni material  i dr.Sve ovo treba da učini da avion bude lakši za 2300kg.

Prvi Tu 22M3 je poleteo juna 1977g a sledeće godine je puštena seriska proizvodnja.Do 1990g napravljeno je 270 aviona.Ispitivanja su pokazala da je ova modifikacija znatno bolja od predhodne.Brzina se povećala,radijus  se povećao u proseku 30%. Sumirana bojeva efikasnost se povećala 2,2 puta u odnosu na Tu 22M2.

Osamdesetih godina su trajala ispitivanja i u fabrici i u jedinicama avijacije , tako da je formalno primljen u naoružanje  tek 1989g

Tu 22M3 može da obavlja zadatke –
Uništenje vojno-industriskih objekata u dalekoj pozadini neprijatelja
Uništenje  objekata i operativno-strategiske grupe, ljudstvo,avijaciju i PVO.
Izolacija reona bojevih dejstva i udarnih snaga protivnika i strategiske rezerve.
Uništenje brodova i ostalih plovnih sredstava protivnika
Učešće u operacijama na frontu i moru
Izvodjenje izvidjanja sa ometanjem radio i radarskih signala i aerofotosnimanje
Ometanje aktivno i pasivno neprijateljske avione u navodjenju i ometanje radiosignala navodjenih letelica.


[attachment=3]
Gore –može da nosi krilatu raketu X -22M delimično uklopljenu u trup,ili pod krilima.
Dole – na nosačima može poneti različite bombe ,za odbranu u repu ima top GŠ 23

Tu 22M3 može da nosi vodjenu raketu „vazduh zemlja“ tipa X-22 različitih sistema navodjenja i opremljena različitim bojevim glavama.Na avion se može okačiti  na nosač u avionu(tovarnom prostoru) ili na dva nosača pod krilima.Može poneti do deset raketa X-15 u unutrašnjosti aviona i na četiri nosača pod krilima.Na ove nosače se mogu staviti bombe kalibra 100,250,500 ,1500 i 3000kg.Maksimalna težina bombi 24 Tone.

Za zaštitu od napada iz zadnje sfere ima top GŠ-23,radarski nišan PRS-4KM ,televiziski nišan TP-1KM i računski blok VB-157A-5.Njegovu bezbednost u letu obezbedjuje reativno mali radarski i infracrveni potpis.To omogućava konstrukcija letelice,konstrukcija motora,optimizacija antensko-navigacionog i nišanskog sistema.

Ima sistem radio-elektronskog protivdejstva „Ural-M“ i sistem pasivnih smetnji APP-22MS.U bojevi koplet topa moguće je dodati municiju sa IC i radio mamce.Preživljavanje aviona obezbedjuje neutralni gas u rezervoarima,protivpožarni sistem u delovima aviona,i dupliranjem mnogih važnih delova aviona.Sedišta za posadu mogu da se katapulitiraju  na zemlji kao i na maksimalnoj dosegnutoj visini .


Izvidjač  Tu 22M3R

On je završen 1985g kao zamena za stariji  Tu 22R. Pored svojih visokih letnih karakteristika dobio je i novu savremenu opremu za izvidjanje,što je obećavalo veću efikasnost u izvršavanju zadataka.Seriska proizvodjna je počela 1989g pod nazivom Tu 22MR.

[attachment=1]

Verzija Tu 22MP
Još 1970g se razmišljalo o zameni Tu 22PD  sa savremenijim Tu 22M.Napravljen je jedan na osnovu seriskog Tu 22M2,sa oznakom Tu 22MP.Ispitan je ali nije predvidjena seriska prizvodnja jer nije bilo napretka u opremi za ometanje,i nije predat avijaciji.

Neostvarene modifikacije

Jedan od predloga  je bio da se na Tu 22M3 stave  motori  NK-32,što bi mu poboljšalo letne karateristike i bio bi unificiran sa Tu 160.Uzeli su jedan seriski(N⁰4504) i prepravili gondole motora,ali do toga ipak nije došlo.Avion je dalje poslužio za ispitivanje nove opreme i naoružanje.Kasnije 1992g je jedan seriski postao leteća laboratorija Tu 22 MLL

Verzija 45

Konstrukioni biro Tupoljeva je 1972g predložio radikalne izmene i modernizaciju na avionu,sa novom oznakom „45M“,Trebalo je da ima dva NK-25 motora ,ali bi izgledom podsećao na američki izvidjač SR -71.Nosio bi dve rakete X-45.Rukovodstvo fabrike Tupoljev je bilo kategoriči protiv jer bi to bio potpuno nov avion,a ne modernizacija postojećih.

[attachment=2]


Radilo se i na presretaču koji bi napadao aviona na velikoj udaljenosti,avione za radio detekciju i navodjenje,napad na transportne avione i da je sposoban da sam izvrši udare po zemlji.No, to je bilo vraćanje na ideju Tu -148 ali sa krilima promenjive geometrije.

Bilo je i drugih predloga koji su se odnosili na modernizaciju  motora,opreme i savremenog naoružanja,sa oznakam a Tu 22M4 i Tu 22M5.Početkom 2000g biro Tupoljeva je predložio da se na osnovu Tu 22M3 napravi „aviaciono-kosmički „ sistem  “Skif“.Tokom 2012g se razmatralo dalje usavršavanje aviona,elekrtronske opreme i naoružanja.

Srušio se ruski vojni avion FOTO/VIDEO

Ruski vojni avion, bombarder Tu-22M3, srušio u okrugu Krasnogvardejsk, u južnom ruskom regionu Stavropolj, a piloti su se katapultirali, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Prema preliminarnim informacijama, uzrok nesreće je tehnički kvar, prenosi RIA Novosti.

Troje od četvoro pilota je pronađeno, dok se za četvrtim traga.
"Avion se srušio u okrugu Krasnogvardejski. Prema preliminarnim izveštajima, na tlu nije načinjena nikakva šteta, a piloti su se katapultirali", naveo gubernator Stavropolja Vladimir Vladimirov na Telegramu.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://www.b92.net/info/svet/15107/srusio-se-ruski-vojni-avion-fotovideo/vest)