PALUBA

Izvor: www.blic.rs Marko R. Petrović    | 09. 07. 2014.


Najaktivnije strane obaveštajne službe u Srbiji su ruski FSB, austrijska HNA i hrvatska SOA, tvrde dobro obavešteni sagovornici „Blica“.

Prisutne su i službe drugih zemalja, poput nemačkog BND-a i izraelskog Mosada i, naravno, sveprisutnih CIA, NSA i MI 6, koje često koriste usluge manjih agencija prijateljskih zemalja.

Broj stranih agenata, naravno, nije moguće utvrditi. Osim “klasičnih špijuna”, i onih koji u Srbiji borave kao razni atašei pri ambasadama, mnoge inostrane firme preko svojih sektora bezbednosti deluju kao produžene ruke obaveštajnih službi zemalja iz kojih dolaze.

- Generalno, kada god kompanije iz neke zemlje ulažu u Srbiju, pojačana je i aktivnost obaveštajnih agencija iz tih država. Naročito kada je reč o strateškim ulaganjima, kao što su ulaganja u NIS, gasovod „Južni tok“ - ocenjuje Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Upravo to bi mogao da bude slučaj i sa Crnom Gorom, kojoj je, prema pisanju AP-a, odložen prijem u NATO zbog sumnji da u crnogorskim obaveštajnim službama rade ruski agenti. Jedan zvaničnik NATO, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za agenciju AP da je procena da je između 25 i 50 agenata crnogorskih obaveštajaca povezano sa Rusijom.

- Već su pokrenute mere za neutralisanje njihovih aktivnosti, ali one zahtevaju vreme da bi bile uspešne - rekao je ovaj NATO zvaničnik.
 
Problem, prema Petrovićevim rečima, može da bude u tome što Crna Gora, kao i Srbija, sa EU i NATO ima potpisane sporazume o razmeni bezbednosnih podataka, pa u Briselu strahuju da bi nešto od podataka preko Podgorice moglo da završi u Moskvi. To, naravno, kako kaže, ne bi mogao da bude neki strogo poverljiv dokument, ali u NATO svakako ne žele da olakšavaju posao agentima FSB.

Kada je o Srbiji reč, osim FSB i HNA, koje se uglavnom bave zaštitom kapitala koji dolazi iz Rusije, odnosno Austrije, vrlo je aktivna i hrvatska SOA, koja se naročito interesuje za stanje u Vojsci Srbije. Mosad se, s druge strane, koncentrisao na delovanje u BiH, Sandžaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji, pre svega zbog toga što tu deluju ekstremni islamisti.

I zapadne službe, ali i ruske, danas posebno prate i položaj Srbije u ukrajinskoj krizi, pa nije nemoguće da tu dođe do određenih preklapanja između agenata suprotstavljenih strana.

Jedan od nekadašnjih visokih funkcionera Vojnobezbednosne agencije, koji je želeo da ostane anoniman, navodi da je u Srbiji prilično aktivna i crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost. ANB, naime, prema njegovim rečima, prati i kretanje crnogorskih kriminalaca po Srbiji, ali istovremeno prati i sve one za koje sumnja da rade protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

*Šta rade najaktivnije službe
-Hrvati - Interesuje ih tržište Srbije i prate dešavanja u Vojsci Srbije
-Austrijanci - Vode računa o velikom broju firmi iz Austrije koje su došle u Srbiju
-Rusi - Zanimaju se za strateška ulaganja svojih kompanija
-Crnogorci - Prate one koji rade protiv crnogorskog premijera Đukanovića

FSB	SIS	CIA
Federalna služba bezbednosti, Rusija Osnovana: 1995. godine Direktor: Aleksandar Vasiljevič Bortnikov, od 2008. godine Zaposlenih: 200.000 - 300.000 Naslednik čuvenog KGB-a, u čijoj je nadležnosti kontraobaveštajna delatnost, bezbednost graničnog pojasa, kontraterorizam i nadgledanje. Sedište je u Moskvi, na trgu Lubjanka, u nekadašnjem sedištu KGB-a.	Tajna obaveštajna služba, poznatija kao MI6, Velika Britanija Osnovana: 1909. godine Direktor: Ser Džon Sojers, poznatiji kao C (Si), od 2009. godine Zaposlenih: 3.200 SIS, poznatiji kao MI6, od “Military Intelligence, Section 6”, što je korišteno kao skraćenica tokom Prvog svetskog rata. Postojanje MI6 nije zvanično potvrđeno sve do 1994. godine.	Centralna obaveštajna agencija, SAD Osnovana: 1947. godine Direktor: Džon O. Brenan, od 2013. godine Zaposlenih: Više od 20.000 CIA je naslednik OSS, koja je osnovana 1942. godine kao agencija koja je analizirala sve strateške informacije. Posle rata je raspuštena, ali je već 1947. formirana CIA.
HNA	BND	MOSAD
Austrija Osnovana: 1956. godine Direktor: Alfred Šac, od 1990. godine Zaposlenih: 300 - 450 U nadležnosti HNA nalazi se jedan od najvećih prislušnih centara u Evropi - Kenigsvart. Izgrađen je u neposrednoj blizini Bratislave u Volfštalu. Centri poput ovog, samo manji, podignuti su kasnije i u drugim delovima Austrije.	Nemačka Osnovana: 1956. godine Zaposlenih: 6.500 Direktor: Gerhard Šindler, od 2011. godine Sedište agencije je u Berlinu, a drugi centar po važnosti se nalazi u Pulahu, pored Minhena.	Institut za obaveštajne i specijalne operacije, Izrael Osnovan: 1947. godine Zaposlenih: 1.200 Direktor: Tamir Pardo, od 2011. godine Glavni posao Mosada je prikupljanje informacija koje se tiču bezbednosti Izraela, ali i planiranje i izvođenje specijalnih operacija van granica Izraela.
SOA	ANB
Sigurnosno - obavještajna agencija, Hrvatska Osnovana: 2006. godine Zaposlenih: 1.000 Direktor: Dragan Lozančić, od 2012. godine Nastala je spajanjem Protuobavještajne agecnije (POA) i Obavještajne agencije (OA). Sedište joj je u Zagrebu, a ima još 10 regionalnih centara, i oko 300 lokacija u inostranstvu. Agencija je direktno potčinjena kancelariji nemačkog kancelara.	Agencija za nacionanu bezbjednost, Crna Gora Osnovana: 2005. godine Zaposlenih: 308 Direktor: Boro Vučinić, od 2012. godine Naslednica Službe državne bezbednosti MUP-a Crne Gore.

Stvarno me interesuje, šta to ima u Srbiji a da nije već svima poznato?

Hrvatska SOA je direktno potčinjena Njemačkom kancelaru ?  ;D :klap

To mi je bilo dovoljno da prestanem čitati ostatak teksta...dobro da nije napisao, dirketno svetom Rimskom papi...

A što se tiče djelatnosti obavještajnih službi, pa naravno da ih ima, nema države u kojoj strane obavještajne službe ne djeluju. Samo što su u nekima uspiješnije, a u nekima manje uspiješne ovisno o snazi i načinu djelovanja kontraobavještajnih službi.


Inače, evo jedan članak obajavljen na indexu sada već pred kraj davne 2008. godine

http://www.index.hr/


Dakle, blic nije otkrio toplu vodu...

U nedostatku pravih vijesti plasiraju se intrigantni članci. Ljudi to rado čitaju i stvore neku svoju sliku o ugroženosti države u kojoj žive. Ugroženi su sa svih strana. Susjedi su opasni jer ih pomažu strane velike sile. Što rade naši protuobavještajci? Što radi Vlada? I tako stvore nestvarnu sliku o vlastitoj državi i svijetu u kojem žive. Člankopisac je plasirao članak koji podriva moral nacije i napravio je medvjeđu uslugu sigurnosnom sustavu. U kulturnim državama takvog bi novinara obisili o prvi  borić.

Управо тако Бродарски.  Баци се "коска" (сада се то модерно каже "спинује"), а онда се од стране других, тзв. стручњака ово распреда данима и поставља питања које си већ навео. То сигурно није у функцији стварне бриге за заштитом од шпијунаже. Нема везе што се напишу глупости као навод да је СОА потчињена канцеларији немачког канцелара. Кога баш занимају тачни подаци. Па текст читају лаици. Занимљиво да за немачку БНД не пише коме је потчињена. Ваљда кабинету Јосиповића  :D?

Такође, подаци о бројном стању служби су крајње релативни и произвољни. Руска ФСБ је преувеличана, а ЦИА смањена да не може бити мања. Заправо може бити да је већа јер обухвата и обавештајну и контраобавештајну делатност, као и још  неке послове као што је обезбеђење председника и најзначајнијих установа, што у САД ради посебне служба, у највећој мери ФБИ који се у овом чланку не "третира", али и неке друге.

Наравно да је шпијунажа малтене уобичајена делатност држава. Ништа неуобичаено. Наравно да постоји и контрашпијунажа коју спроводи свака земља штитећи се од офанзивне шпијунаже. И она дејствује, па и у Србији. По мом суду сасвим добро. 

Већина вероватно не зна да  се обавештајци при амбасадама, барем оних највећих држава и не крију. При амбасадама постоје званични представници разних обавештајно-безбедносних служби за које знају и са којима сарађују службе домаћина. Нешто као Алекса Жунић (то је онај "срески шпијун" из нушићевог "Сумњивог лица" који, на опаску да шпијуни немају визит карту, одговара да откако је има сви му сами дојављују интригантне податке) али на међународном нивоу. Наравно, они су то због остваривања сарадње и неких заједничких интереса, али... Нушић је то одавно уочио, а  треба и зарадити плату 8).

Ako neka država opremi obaveštajnu službu druge države, zašto ova druga ne bi ono što prikupi prosledila prvoj državi?

А ти мислиш да се то баш тако и ради? Даш им опрему па им кажеш "шпијунирајте за нас". Не иде то баш тако. Мало ће која то баш и допустити. Овде изузимам Авганистан и делимично Ирак и сличне земље.  А у случају Ирака се баш показује да то "не иде баш тако".  Ем су оперативно били слаби (лоша обука, лош квалитет људи), ем баш и нису показали верност америма након њиховог одласка.

Најважнији ресурс код обавештајних и контраобавештајних служби су људи, не техника. Наравно да се кроз процес обучавања може остварити  утицај (приликом школовања обавештајаца у иностранству, или кроз утицај инструктора који се шаљу у земљу домаћина), али не увек и не више од онога што земље са солидном контраобавештајном службом допуштају. Уосталом свака обавештајна служба жели да оствари утицај на противничку. То је уобичајено и да кажем нормално. Идеал је да на место њеног шефа доведеш свог човека.

Iračani su operativno i kadrovski bili vrlo jaki! Međutim, ovaj fijasko je posledica unutarpolitičkih razmirica u Iraku. Što se balkanskih službi tiće, to je smejurija. Većina špijuna su uglavnom na mestu prvog sekretara ambasada za politička pitanja. Uz to je da mora da bude oženjen, i da govori jezik zemlje prijema. Kod nas su takvi kadrovi deficitarni. Što se SOA tiče, njih sigurno zanimaju tržišna kretanja u Srbiji, ali VS i ne baš, jer već sve znaju o njoj, uostalom 50-70% ovih iz VSOA HV-a je proisteklo iz JNA. Isto važi i za ostale zemlje ex-YU. Ništa posebno nema da se sazna.
@Mika Mitrović: sve ozbiljne obaveštajne službe razvijaju svoje sopstvene sisteme, jer je nabavka sredstava iz inistrantva veoma riskantna, uvek ostaje neki back-door, gde strana ugovorna strana ima tačan uvid šta vas zanima, i kako određena služba funkcioniše. Izenadili bi ste se kada bi videli spisak najefikasnijih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi na svetu. Među njima su Singapur i Estonija, na primer.

A otkuda je taj spisak, tko ga je sastavio i na ćemu se temelji?

Ovakav spisak je mogao da napravi ko hoće. Logično je da se obaveštajne agencija sa spiska nalaze u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, cg, BiH,
Makedoniji, i pocelom Balkanu. Ovaj "stručnjak" je napisao članak za "nepismene" čitaoce, one koji se "prime" kada pročitaju ovakvu vest na prvoj strani. A sve spada u redovan rad obaveštajaca koji se ovde obavlja decenijama.

Na potrebi da se napiše nešto eksluzivno, eto na čemu! Gluposti!

To je jasno, ali krivo ste me razmjeli. Mislio sam na spisak najefikasnijih obavještajnih i kontraobavještajnih službi kojeg spomnje Erdenet.

U Srbiji vršljaju strani protuobavještajci? Sigurno rade svoj posao strani obavještajci raznih profila. Od vojnih do industrijskih, prikupljaju i obrađuju podatke. Šalju dnevna, mjesečna, tromjesečna i po potrebi izvanredna izvješća svojoj središnjici. Srpski protuobavještajci ih znaju u glavu a oni nepoznati ubrzo se otkriju. Većina stranih obavještajaca je najavljena pri svojim veleposlanstvima i konzulatima. Uobičajena praksa u tim krugovima.
Ako neki protuobavještajac kruži po Srbiji on je djelatnik  agencije koja je pod Vladom Srbije, Vojskom Srbije ili MUP-a. Njegov posao je nadziranje stranih protuobavještajaca i njihovog rada. Uz to ide i ostalo što nam serviraju po serijama, filmovima i romanima.

Deduction my dear Watson! ;D
Po kriterijumu veličine zemlje i raspolživih sredstava, i tehnologije i ljudskih resursa na raspolaganju.
Za Singapur je prilično jasno, iako su VRLO tajnoviti! Preko 30% internet svetskog saobraćaja prolazi kroz - čvrorište u Singapuru! Vlasnik zemljišta - Ministarstvo odbrane Singapura! ;D Drugo, preko državnog ivesticionog fonda TEMASEK imaju udeo u Belgacomu, najvećem telekomunikcaijskom operateru u Belgiji, a preko državnog SingTela imaju austrlijski Optus (druga najveća telekomunikaciona firma u Australiji), 35% udela u Telkomselu u Indoneziji (najveći mobilni operater), i operatere u Tajlandu, na Filipinima, Šri Lanci, kao i udeo u Bharti Airtelu u Indiji. Imaju i špijunski satelit. Para k'o blata, zaključke izvuci sam! ;D
Što se Estonaca tiče, pa oni su izmislili Skype i Kazaa, i o njima se izuzetno malo zna, ali kod njih se nalazi NATO Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence. Valjda to dovoljno govori o njima.  

   Samo pisanje na ovakav način i to za račun lista čiji je većinski vlasnik Nemac već na neki način predstavlja obaveštajnu aktivnost i to diverzionu da bi se skrenula pažnja javnosti sa sebe. Kako to da je tek ovlaš pomenuta BND a nikako njena ispostava u vidu slovenačke SOV-e koja dobrano vršlja u korist stranih ulagača. Takođe, masoni koji su ispostava francuske lože, a koji takođe rade za francusku službu  nisu ni pomenuti. Baš me interesuje ko li je naručio ovaj članak ...

Takođe i od supruge dotičnog se očekuje da poznaje jezik zemlje domaćina. Uostalom, abrovi sa pijace i iz komšiluka umeju biti jako tačni. Nevolja je što ovi najčešće nemaju normalan komšiluk (stanuju u elitnim krajevima) niti mogu ići na pijacu (to drugi rade za njih). Preventivna bezbednosna zaštita 8). Šalu na stranu (ovo za poznavanje jezika zmelje domaćina za supruge nije šala), sve više se oni legalno prijavljuju kao atašei ili oficiri za vezu baš za bezbednosne , protivterorističke i sl. poslove. Imaju regulisan status diplomatskog službenika, dogovrene kontakte i veze sa organima nadležnih službi zemlje domaćina. Rade legalno. Kao u ostalom i vojni izaslanici, zapravo slično njima. Barem je tako u balkanskim zemljama.

Špijunaže naravno ima među neprijateljima, potenicjlanim neprijateljima, ali i među prijateljima. Najnovija afera sa američkim "špijuniranjem" Nemaca, je lep primer za to. Uostalom, kao i u životu. Svako od nas voli da zna komšijske tajne, makar mu nizašta služile.


Znači, Rusi tamo ne mogu ništa? A Kaspersky 8)?

Cenim da je ova tema o obaveštajnom radu interesantna i da bi mogli da malo promenimo naslov obzirom da ga je diskusija "prevazišla" i proširila na "zonu obaveštajnog interesovanja".

Pisaćom mašinom protiv američke špijunaže
Tanjug   15.07.2014.

Predsedavajući komisije Bundestaga za istraživanje američke špijunske afere Patrik Zenzburg je, u borbi protiv špijunaže, najavio neobičnu meru - umesto kompujtera povratak pisaće mašine i time izazvao brojne kritike i komentare da je to "smešno", "apsurdno", ili "bizarno".

[attachment=1]

U "Morgenmagazinu" nemačke televizije ARD Zenzburg je rekao da se razmišlja o upotrebi pisaće mašine.
- Da li ste razmišljali o uvođenju pisaćih mašina - pitala je novinarka ARD očito, poluironično, na šta je Zenzburg rekao da jesu i to ne o električnim mašinama, a na njen komentar "stvarno", dodao "nije šala".
- Dobra stara pisaća mašina kao Ultima Ratio u borbi protiv globalnog nadglednja - čovek može sumnjičavo vrteti glavom, ali ni ne mora - ocenjuju danas nemački mediji Zenzburgovu ideju. Zenzburg je zahtevao da se svi elektronski aprati komuniciranja provere, što važi za mobilne telefone, ali i za kompjutere, tablete, laptopove. Nemačka vlada je ovih dana, posle saznanja da je i službenik Ministarstva odbrane špijunirao u korist Amerike, naložila da kontakt-agent CIA napusti Berlin, što se dogodilo po prvi put u posleratnoj istoriji zemlje, ukazuju nemački mediji. Američko-nemački odnosi su zbog špijuniranja došli u krizu, ocenjuju analitičari. U uskovitlanim odnosima vezanim za američku špijunažu u Nemačkoj, koja opterećuje bilateralne odnose i u kojoj su pale i ozbiljne reči ministra finansija Volfganga Šojblea, najstarijeg člana vlade, o američkoj "gluposti", "nad kojom čovek može zaplakati". Nemačko državno tuzilaštvo vodi istragu protiv agenta nemačke Savezne obaveštajne službe i protiv službenika nemačkog Ministarstva odbrane, koji su osumnjičeni da su špijunirali u korist Amerike. Kancelar Angela Merkel je, u vezi sa američkom špijunažom koja opterećuje odnose Berlina i Vašingtona, izrazila sumnju da će Amerika, posle najnovijeg slučaja, obustaviti špijuniranje Nemačke. Ona je ocenila da "nije potpuno jednostavno ubediti Amerikance da rad obaveštajne službe....sada potpuno preokrenu...". Merkelova je, u tradicionalnom letnjem intervjuu televiziji ZDF na pitanje da li očekuje promene u osnosima sa Amerikom, izjavila da to ne može da prognozira.
- To ne mogu unapred da kažem. Nadam se, naravno, da će se nešto promeniti - rekla je Merkelova i dodala da ipak želi da se očuva saradnja izmedju obaveštajnih službi.
- Nemačka profitira od saradnje, kada se radi o terorizmu i drugim stvarima - rekla je Merkelova i kao pogrešne odbacila spekulacije o tome da je Kancelarska služba naložila nemačkim sigurnosnim službama da do daljnjeg na minimum svedu saradnju sa Amerikancima.
- Mi želimo tu partnersku saradnju, ali imamo i druge predstave u to spada da nema medjusobnog špijuniranja - rekla je Merkelova i ukazala da se tajne službe 21. veka moraju skoncentrisati na važne stvari, misleći, pri tom, navode mediji - na krizna žarišta u svetu. Ona je, takodje, odbila spkulacije o prekidanju pregovora izmedju Evropske unije i Amerike o potisivanju ugovora o slobodnoj zoni trgovine zbog špijunske afere.
- Sporazum je u nemačkom interesu....kao izvozna nacija, mi ćemo profitirati, ako dobijemo sporazum.... - rekla je Merkelova.

Izvor: www.blic.rs

Ovo za znanje domicilnog jezika je vrlo vazno i na kraju na neki nacin uvazava domacina (iako bi se ovo i moglo drukcije protumaciti  ;D ). Znam pouzdano jednu zemlju koja tome ne pridaje nekog znacaja. Ne priprema, pa bas skoro nikoga za takve poslove (u smislu poznavanja jezika). A vjerojatno ga ne savladaju ni tokom boravka.

Uostalom, ne govore ga (uglavnom) ni prve osobe veleposlanstava.

Davno sam vec spomenuo - nema ambasade na ovome bijelome svijetu gdje Amerikanci ili Englezi nemaju prva lica ambasada koja, a koja, moze se reci, perfektno, ne govore domicilni jezil. To govori o profesionalnom pristupu! Svaki put kada slusam kako govore koristeci se biranim rijecima uz pravilno koristenje padeza (uz mali akcent) - divim se tom ustroju i ujedno - sramim......  

(Daleko je Sunce  ;) )

Ima takvih zemalja koliko ti duša poželi! Iz mog ličnog polu-diplomatskog iskustva, u regionu su najbolji Bugari i Mađari. Mada ni Rumuni ne zaostaju. Ne treba zaboraviti da je u nekim mestima poželjno znati jezik zemlje prijema, ali da ga ne treba javno govoriti. 

Rusi su izuzetno napredni, nema šta, uvek su i bili! Kadrove imaju, tehnologiju imaju, a imaju i FENOMENALNE lingviste. Za njih se ne brinem. ;)

Naravno, za njih i Amerikance ja ne brinem. Oni su sami sebi dovoljni i u ovoj oblasti.

Amerikanci su se malo zaigrali i kroz globalno praćenje svega i svačega u etru u sajber prostoru počeli su da, u cilju provere onoga što snimaju, vrbuju (ilegalno) i agente među savezničkim osobljem i savezničkim službama. Nemci su ih ulovili. Sada će se i drugi saveznici malo preslišati pa će i oni pronaći ponekog američkog doušnika. Biće malo ljutnje, ali će vremenom sve leći, do daljnjeg.

Šta rade služebe kad uprate stranog obavještajca, filuju ga friziranim podatcima ili ga zamole da napusti zemlju po hitnom postupku ili ? Šta je najčešća prakasa?

Prije nekoliko godina radio sam neki tenk u nekoj dalekoj zemlji gdje ima izuzetno malo "Jugovića". I kažu ovi naši da ćemo ići na ručak kod Gordane iz Beograda i njenog muža Džinksa. I išli smo nekoliko puta na ručak, večeru, imali su bazen u kući, pa na kupanje i nakon nekih mjesec dana razgovora na čistom beogradskom akcentu bez i jedne jedine greške u bilo kojem dijelu razgovora ili druženja, gospodin Džinks, a sa kojim sam desetak dana razgovarao na srpskom i mislio da je negdje iz okoline Beograda prema Novom Sadu zapita svoju ženu Gordanu na španskom "kako se kaže na srpskom..." i ja shvatim da on nije negdje iz okoline Beograda. Apsolutno čisto i bez i jedne jedine greške u izgovoru.
Ambasador Urugvaja koji je učio jezik u svakoj zemlji u kojoj je bio na službi. Do savršenstva. A bio je i ambasador u Beogradu.

Idemo vozom iz Mongolije prema Pekingu. Ide voz jako dugo. I ja i jedan pukovnik se naslonili na prozor voza. Iza nas prolaz ispred kupea i prolaze Kinezi. I jedan Kinez prolazi dva tri puta iza nas i uvijek malo zastane kad prolazi.  Pogledam ga ja i izleti mi "Dobar dan". A Kinez na čistom srpskom "Dobar dan". Bez i jedne greške u  razgovoru i akcentu smo pričali pola sata. Kao tu je slučajno u vozu.

Imam prijatelja, bivšeg ministra. Pita on (tad je još bio ministar) mene kako možemo da razgovaramo, a da nas ne prisluškuju. Kažem ja njemu. Dva tri sprata ispod zemlje, u sobi sa olovnim zidovima, baršunasto platno na zidu, lampa na petrolej, tipa fenjer, jedan drugome pišemo na tabli kredom,  a kreda ne smije da škripi, itd, itd.
E tako sam "pričao" juče u .... ambasadi u Sarajevu. Baš takva prostorija.

Nakon svake posjete dragih i uvaženih prijatelja iz prijateljskih zemalja u zgradu Predsjednika, Parlamenta ili Vlade RS nastupa "ekipa za čiščenje". Dragi i uvaženi prijatelji često "zaborave" razne elektronske uređaje prilikom posjeta ovih zgrada. Treba to da se očisti. Iza posjete amerikanaca uvijek nešto ostane. U zgradi (predajnik)  ili u travnjaku ispred zgrade (repetitor). Zaboravni neki ljudi. Kako i nebi bili kad su ti uređaji jako, jako mali. A sve dolaze neki pomoćnici i savjetnici ambasadora u goste, ali zaboravni neki ljudi.

I takvih primjera mogu da navedem bezbroj.

Vlado

Kad pominješ to zaboravljanje predmeta, nekidan smo baš komentrisali one zaboravljene terence na parkingu ispred tvoje firem.

Onda palubarce prate na svakom koraku? Pripaziću da mi neka baba u pomidoru ne stavi elektronsku bubu.

Što se tiče praćenja Palubaraca obavješten sam od "prijatelja" iz okruženja, a čiji je posao obrada informacija, da se moji tekstovi na Palubi analiziraju i ...

Prije nekoliko godina na parkingu pored zgrade Vlade RS primjetim jedan naobičan detalj (antenu) na jednom bijelom Land Roveru zatamnjenih stakala. Zavirim nekako unutra, a auto puno opreme Rode Švarc. IMSI catcher. Uređaj za prisluškivanje mobilnih telefona. Stojao je tu taj auto jako dugo. Nakon što su teroristi u Bugojnu iza policijske stanice aktivirali auto pun eksploziva  taj dio parkinga Vlade RS je zatvoren za korištenje.

Sada na drugom dijelu parkinga, a koji vidim sa prozora firme vidim nekoliko auta koji ne idu sa parkinga. Slična namjena. Kao što postoji izreka "Svaka država ima vojsku, svoju ili tuđu", to vrijedi i za ove službe. Čija su ta auta i koliko IMSI uređaja prođe moj telefon dok ne dođe do prave bazne stanice, nikad neću znati. Koliko tih uređaja ima na parkingu, koliko obavještajnih službi ima u BiH, državnih, privatnih, entitetskih, partijskih, njihovih, itd, malo ko može izbrojati. Zajednički je parking Vlade RS i firme u kojoj radim.

Sav internet saobračaj u RS se prati. Oprema za to je u banjalučkom naselju Lauš, ulica prije crkve desno. U zgradi MTel-a. Tu se mogu snimati svi mobilni i fiksni telefoni, sav internet, sva elektronska pošta, analizirati ko šta gleda na TV-u, ako ima MTel-ovu kablovsku itd. Dio opreme za nadzor je u centru grada, u Pošti, odatle se prosljeđuje u ovu zgradu, a odatle u MUP.

Može se prišlukivati i snimati sav internet saobraćaj, FB, Skype, Viber, svi internet komunikatori, mesendžeri, svi sms-ovi, mms-ovi, razgovori...  Oprema za ovo je uglavnom iz Izraela, a da li u toj opremi ima neka rupica za prosljeđivanje podataka u Izrael znaju samo ovi iz Izraela.

Vlado

Koliko je to bezbjedno vidi se po prošlogodišnjem spisku prisluškivanih telefona objavljenim u Nezavisniom novinama.

Vidiš to ti je lukavo. Stara škola. (KGB što no kaže Izet)... ;D
A ja se pitam koga vraga, stalno kad odem u poslugu, evo istih baba, kao nešto kupuju. Kad ono prate
me kao Palubarca. Odsad ću slati ženu. Samo neznam kako ću izaći sa parkitranim autima ispod kuće.
Ima ih gomila već godinama niko ih ne pomiče. To isto mora da su neki špijuni.. 8)

http://www.youtube.com/watch?v=E2_Yc_uYsgo

marsel dikov sa nemačkog instituta za bezbednost za „blic“
"Amerika je otišla predaleko"
Nemanja Vlačo | 16. 07. 2014. - 17:24h  | Foto: Profimedia.rs | Komentara: 5

Špijunske afere i pad međusobnog poverenja dve države neće dovesti do prekida odnosa, ali mogu da ugroze sporazume koje SAD imaju ili pripremaju sa EU.

Marsel Dikov, koji se bavi tehnološkom bezbednošću u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne odnose, kaže za „Blic“ da se radi o velikom problemu pošto je u okviru afere vlada u Berlinu proterala iz Nemačke šefa CIA za tu zemlju.
- Pozadina cele priče je masovno špijuniranje, o kojem smo saznali zahvaljujući informacijama koje je obelodanio Edvard Snouden, bivši saradnik američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA). U poslednjih godinu dana opalo je poverenje između Nemačke i SAD, a pogotovo nakon onoga što se desilo poslednjih nedelja. Mislim da Nemačka nema interesa u prekidu saradnje sa Amerikom, ali je proterivanje bio jasan signal da su SAD otišle predaleko - navodi Dikov. On naglašava da se Angela Merkel, nemačka kancelarka, još nije izjasnila o pisanju štampe da je naložila domaćim obaveštajnim službama ograničenje na najnužniju meru saradnje sa američkim partnerskim službama.
- Možda je bila zaokupljena fudbalom i proslavom titule prvaka sveta. Šalu na stranu, nema indikacija da se ograničenje zaista dešava, ali ako je to pisanje tačno, mislim da se radi o političkom signalu - smatra Dikov. On dodaje da je Nemačka u EU veliki igrač i da zvaničnici iz Berlina već šalju signale o posledicama prisluškivanja.
- Hajko Mas, nemački ministar pravde, upozorio je da je za stupanje na snagu Transatlantskog partnerstva u trgovini i investicijama između SAD i EU neophodan minimum podrške nemačke javnosti. Fokus je i na Evropskom parlamentu jer će njegovi poslanici glasati o tom sporazumu između Evropske komisije i partnera u SAD, a poznato je da su evroparlamentarci ukazali na američko prisluškivanje kao na veliki problem - kaže Dikov i dodaje da problema može biti i sa sporazumom o finansijskim transakcijama, kao i sa sporazumom o zaštiti podataka, koji je važniji za američke kompanije.

Hronologija

-Hladni vetrovi između Vašingtona i Berlina počeli su da duvaju prošlog proleća, pošto je Snouden obelodanio prisluškivanje telefona Merkelove, i to uz navodnu umešanost američke ambasade u nemačkoj prestonici.
-Početkom ovog meseca uhapšen je 31-godišnji agent nemačke spoljne obaveštajne službe BND kao dupli agent CIA. On je priznao da je pre dve godine američkim tajnim službama nudio svoje usluge i da je za 25.000 evra isporučio više od 200 dokumenata.
-Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je Džona Emersona, ambasadora SAD, i tražilo da pomogne u „brzom razjašnjenju“ slučaja baš na 4. jul, najveći američki praznik.
-Nakon prošlonedeljnog proterivanja lokalnog šefa CIA, nemačko Savezno tužilaštvo otvorilo je istragu, drugu za nekoliko dana, zbog sumnje da je neimenovana osoba koja radi za Ministarstvo odbrane u Berlinu tajni agent SAD.

Izvor: www.blic.rs

Bez obzira na činjenicu da se obavlja masovno praćenje svih elektronskih komunikacija ja lično, a i većina običnih građana ne trebamo biti i verujem da većinom i nismo zabrinuti. Zato ne bih paničio i podlegao strahi (histeriji) od tajnog praćenja, snimanja  i sl. Zašto bi mene neko pratio, snimao i sl. Da li ja radim protiv države? Da li ja radim nešto nelegalno, protivzakoniti? Ako je odgovor na oba pitanja "ne" baš me briga za tajne službe i šta prikupljaju o meni. Možda mi i ponude posao kao časnom i poštenom čoveku 8).

Od kada je sveta i veka čovek je želeo da zna šta o njemu misli komišija (bolje rečeno komšinica), pa se to prenelo na rodove, plemena, države, nacije, paktove (blokove), korporacije i td. i sl. Države i korporacije (firme) prikupljaju podatke zbog mogući opasnosti kojima mogu biti izložene . Na osnovu prikupljenih  informacija žele da urade pravovrmene procene i tako smanje rizike koje te opasnoti proizvode(kako se to kaže "risk menadžment"). Što više informacija to je tačnost procena veća. Reklo bi se da je to uredu, legitimno i možda i legalno. Sigurno je da se masovnim prikupčljanjem informacija dobijaju i one nepotrebne, u suštini bezvredne, najčešće o običnim ljudima, "slučajnim prilaznicima", "umešačima" koji su se sticajem raznih okolnosti našli na nišanu prikupljača. Prave obaveštjne službe te informacija odbacuju, čak i kada ih skladišti ("zlu ne trebalo"). Saznanje da neko o nama (meni) možda ima neke informacije kod većini budi odbrambeni refleks i pitanje "zašto me prate (prisluškuju, snimaju i sl.)"? Kod većine proradi odbrambeni mehanizam, ali i savest u smislu "šta sam ono zgrešio". A nema toga koji nije bar malkice "grešan". I svaki grešnik se plaši da se za njegov greh ne sazna. Neko je varao ženu (muža), neko je podvalio, neko je slagao, neko je ogovarao, a neko je heto ubit, neko je ubio, neko sprema atentat, bombaški napad, prevrat... I sad se svako od nas plaši da će to neko zloupotrebiti.

Da li se običan čovek koji je napravio "sitan" greh treba plašiti državnih službi, pa i korporativnih službi? Apsolutno ne. Nemaju oni vremena ljudi i sredstva da se "zamajavaju" sa takvim stvarima, čak i kada ih po definiciji skladište. Većina ih je pod kakavom takvom kontrolom. Mnogi prave famu od obaveštajnih službi i njihovog tajnog rada, najčešće zarad svoje koristi, promocije ili zataškavanja svojih stvarnih i ne baš sitnih  "greha".

Sa druge strane treba da se više plaši "špijuna amatera" koji to rade iz zezanja, štosa (sada nije problem kupiti takvu opremu na bivljaku, preko oglasa i sl.), sitnog intersa i koji će te naše sitne "grehe" da koriste radi ismevanja, ucene, obaranja internet sajta, rušenja ili zaposedanja računara i sl. Ako se tako nešto oseti ne treba se libiti i prijavti slučaj policiji.

Još nešto često. Često se poteže pitanje "tajnih dosijea" koje su komunističke službe pravile u svoje vreme. Mnoge političke ličnosti traže otvaranje, predaju i uništavanje sopstvenih dosije. Oni koji to traže najčešće to traže zbog onoga istinitog što piše u tim dosijeima, a ne zbog lažnih izveštaja, pakovanja ili raskrinkavanja nelegalnog rada tih službi.

Uzevši u obzir tvoj VES, radna mjesta i iskustvo poželjna si meta za praćenje. Kad te uhvate ocidiće te ko spužvu. Čuvaj se poznatih i nepoznatih, finanaca, žandara i minjaj pravce kretanja. Kreći se u nepravilnim vremenskim razmacima izbjegavajući neosvjetljena i pusta mjesta.

Vidim, moj si čovik. Imenujem te za glavnog u Šibenskom akvatoriju... ;D
Nadam se da ovo nisu snimili.

 :laugh: :laugh:
Naš čovjek u Havani  :) :)

Sve snimaju, sve vidu i ništa im ne može pobići. Kao tebi nekad. ;D

POZADINA PUTINOVA POSJETA KUBI Rusi kod Castra otvaraju svoju najveću špijunsku bazu

Rusi su iz Lourdesa mogli presretati komunikacije iz većih dijelova SAD-a. Zatvorena je 2001. godine

Moskva i Havana postigle su dogovor o ponovnom otvaranju vojne baze SIGINT u Lourdesu na Kubi, nekad najvećeg špijunskog centra izvan Rusije, koji je zatvoren 2001. godine zbog financijskih problema i pritiska Sjedinjenih Država.

Baza je nekad bila dom tisućama ruskih vojnika i obavještajaca čiji je zadatak bio presretanje američkih komunikacija, kao i pružanje ključnih informacija ruskoj mornarici na zapadnoj hemisferi.

Rusi razmatraju otvaranje baze u Lourdesu još od 2004. godine, a ruski predsjednik Vladimir Putin sklopio je dogovor s kubanskim kolegom Raulom Castrom prilikom prošlotjednog posjeta otočkoj državi.

Baza u Lourdesu, predgrađu Havane, udaljena svega 250 kilometara od Sjedinjenih Država, otvorena je 1967. godine. Na vrhuncu Hladnog rata bila je najveći ruski obavještajni centar izvan teritorija matične države, s oko 3000 zaposlenih.

Rusi su iz Lourdesa mogli presretati komunikacije iz većih dijelova SAD-a, kao i razgovore između svemirskih postrojenja na Floridi i astronauta na svemirskim misijama.

Raul Castro, tada kubanski ministar obrane, 1993. godine se hvalio da Rusi preko Lourdesa presreću oko 75 posto svih komunikacija na teritoriju Sjedinjenih Država. Iako je taj postotak sigurno preuveličan, Castro vjerojatno nije mnogo pretjerao s brojkama.

Raspadom SSSR-a obujam zaposlenih u bazi je smanjen, ali je ona i dalje nastavila s operacijama. Kad je Rusiju 1998. godine pogodila velika financijska kriza, Moskva je sve teže pronalazila sredstva za financiranje zastarjelih postrojenja, uključujući i bazu u Lourdesu.

Za vrijeme Sovjetskog Saveza Rusi nisu Kubancima plaćali rentu za bazu, ali to se promijenilo 1992. godine. Tada je Moskva Havani počela isplaćivati stotine milijuna dolara za troškove održavanja baze.

Posljednji udarac stigao je u srpnju 2000., kad je Američki kongres izglasao Sporazum o povjerenju i suradnji SAD-a i Rusije, zakon koji Washingtonu brani bilo kakav rebalans ili oprost duga Moskvi ako se baza u Lourdesu ne zatvori.

Moskva je to i učinila 2001. Iste godine Rusi su zatvorili i vojnu bazu Cam Rahn u Vijetnamu.
[attachment=2]
Zasad nisu poznati nikakvi detalji oko otvaranja baze u Lourdesu, koja je trenutno dom odsjeka kubanskog Sveučilišta informacijskih znanosti.

Jedna od glavnih vijesti nakon Putinovog posjeta Havani jest i ta da će Rusija otpisati Kubi većinu duga. (Rijec je o cca USD 32 milijardi)

[attachment=3]

http://www.jutarnji.hr/prijeti-novi-hladni-rat-rusi-na-kubi-opet-otvaraju-najvecu-spijunsku-bazu-/1206732/

-----------------

http://www.globalsecurity.org/intell/world/cuba/lourdes-imagery.htm

Trazim (za Dzumbu  ;) ) one slike Lore; raketni camci poslije raketne vjezbe peru se 1/2 milje zapadno od Lore, sovjetski transp. brod u Lori,......

Nakon svega ovoga sto citam, dolazi mi na pamet jedino da mi je to neki spijun zdipio.  :D

Snimljeno starim Kodakom, a kroz dalekozor Bausch & Lomb, 7 x 50.  ;)

Ovo sve oko Lore mi baš nije jasno. Može li više teksta i slika ako ima.

Ćiro, evo ti snimke "obavještajne službe" od pre nekoliko dana. Slika prikazuje moje nekadašnje radno mjesto (a tamo su bili, među ostalim, i djelovi za tvoj "Baklan"). Zgrada u daljini , između dvije dizalice, iza nje je vojni zatvor, desno - mala kućica gdje je bio jedan dio pješadijske municije.....Slikano sa Olimpusom - bez dvogleda ;)

Pa gde je slika, ništa nevidim ili ne razumijem. Ili tako rade špijuni, da "malci" ništa nevide... ;D
Evo sad vidim. Neš ti špijuna, bljak,,, :P

E, ali dobro oko vidi,. da je na nekom prozorima još uvjek stiropor, koji sam postavio ja, da sunce ne sprži osjetliva MT sredstva!

Znači, špijunčina zaključuje iz toga, da su tamo još uvijek dijelovi za Baklan. Vidi se da nisam za taj posao  ;)

Ne, djelova za Baklan nema odavno. Sve je to bilo lijepo spakovano u tipskim sanducima i originalnoj ruskoj ambalaži, a dalje je T.11.

Ciro, negdje sam na nekom topiku postavio par fotografija Lore (sada ih ne mogu pronaci); bilo je toga jos.....
Snimljeno sredinom sezdesetih. Kad nadjem - postavljam opet.

Tu ima toliko inkriminirajućih detalja od kojih se može složiti lijepi mozaik. Sva srića da SDB i KOS nisu saznali za takve pubertetske poduhvate. Slabo bi se proveja ili bi čak brzo napredova na ljestvici suradnika. Zavisi kako bi se postavija kod informativnog razgovora. Do istražnog suca ne bi ima prilike doći. ;D

Kao da "Paluba" i njeni članovi nisu pod prismotrom ,znaju nas već u dušu, sjećam se kad su osvanule slike sa Korešnice na forumu sutradan je već katanac bija na kapiji ;) Ćiro je bio spomenuo također u jednoj od tema da su na Trsteniku bile nekakvi obavještajci gdje je danas "DUZS" , biće da su prisluškivali dotijednu telefonsku vezu šta vojnih šta civilnih lica po zgradama...

Jedan od razloga zašto ne koristim LinkedIn, a koristim lažni profil na FB, isključivo da špijuniram koelge sa FB-a. ;D I zato se nisam logovao na Palubu neko vreme, da se Vlasi ne dosete. ;D
Za ove ovde ze me iskreno zabole.

Pa sigurno je da Palubu prate i kontrolišu šta se piše, mnoge institucije. Pogledajte koliko ovde ima vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima
koji bi ako počnu da pričaju i objavljuju svoja znanja i saznanja iz poslednjih nekoliko decenija, mogli ozbiljno da uzdrmaju
trenutno važeće istine u nekoliko država.

Mislim da ipak mi sebi pridajemo preveliku važnost. Špijune interesuje sadašnjost i budućnost, Prošlost je
prošlst i njima malo znači. A mi smo uglavnom prošlost. Nema više JRM, JNA i tome slično.
Naravno da oni čitaju Palubu, kao i sve tiskovine koje svakodnevno izlaze. I to im je između ostalog posao.

A što se tiče prisluškivanja, običan čovjek pa i mi sa Palube, možemo biti spokojni. Takvi njih ne zanimaju.
Prisluškuju se odabrani, na osnovu sijaset prethodni informacija. Kad bi oni pratili i prisliškivali svo stanovništvo
pa gde bi stigli. To male zemlje nemogu sebi priuštiti... :jok

Sveto pismo govori iz tebe Ćiro. Koga više zanima što je bilo? Negdje davno sam pročitao da se prislušni uređaji aktiviraju na bilo koju od 400 pohranjenih riječi. Snime taj razgovor za daljnju raščlambu. Laže li članak lažem i ja.

Ne nelažeš. Na takav način se vrlo lako prisluškuju mobilne i satelitske veze. Ali poslije je selekcija krvav posao.
I naravno tu je 99,9% "smeća".

Nisam do sad cuo za "fonetsko" prisluskivanje na osnovu odabranih izraza.
Mislim da je to dosta komplicirano ali na ovaj nacin se prati email i internet promet prakticki na citavoj kugli.

poz.

Ukljucivanje aparature na bazi pojedinih rijeci nije nova stvar.....

Sa pravom opremom puno toga se može videti, šta je u zraku. Istotako znam da je u BiH puno više toga nego u okolnim zemljama.

LPB

Zaboravio sam dodati da se, vjerovatno i to jako, prati SMS i MMS promet.
Premda kad razmisljam o tome vjerovatno se to izvodi statisticki (jedna od sto poruka npr.) zbog ogromnog obima ovog prometa. Osim kad se pracenje izvodi za usko odredjeno podrucje.


Da to odavno postoji ali mislim da bi to dovelo do velikog broja gersaka/laznih uzbuna.
Sjetimo se one price sa foruma o komandi desno/livo i mogucnosti zabune.

Naravno uz vrhunsku opremu se puno toga moze ali vjerovatno za usko podrucje ili jezik.

poz.

Ovdje nitko nikog ne prati, jedna Paluba i većina običnih vojnih foruma ne predstavlja sigurnosnu prijetnju po bilo koju državu ili pojedinca pa da za tim bude potrebe. Ovo ipak nije nacional-šovinistički forum kao što je recimo onaj stormfront i slični forumu gdje vlada zakon mržnje, rasizma itd. Mi ovdje ne vršimo planove kako ćemo izvršiti terorističke napade, orobit banku, dić u zrak zgrade vlade i tako dalje. Nema se ovdje koga šta špijunirat i pratit, sitne smo ribe koje samo svoje slobodno vrijeme troše na normalno razglabanje o oružju, viđenju političke situacije u svijetu itd, ali utjecaj na ništa nitko od nas nema.

Evo mene mogu da špijuniraju pa da vide kako tu i tamo pročitam playboy, pa poigram call of duty, napišem poneki tekstić o Ukrajini ili naoružanju, kako čitam stripove, online knjige, tako da što se mene tiče, samo naprijed.  :pilot

Dokle god ni jedan od korisnika ne otkriva neke tajne vezane za posao kojim se bavi (naravno ako radi u sigurnosnim strukturama), nema straha od ičeg, sve je ovo zezancija i ništa više.

Na ova dva komentara, samo ću staviti smjali :) (nije ciničan, možda malo ironičan, ali ne sa namerom da Vas uvredim, nadam se da mi nećete uzeti za zlo).
I nadam se da mi nećete uzeti za zlo i shvatiti me zašto Vam taj smajli ne mogu obrazložiti činjenicama.
Napisaću da smo itekako zanimljivi čak i Pentagonu. I što Čiro kaže, nema razloga "čist" korisnik ničega da se boji, može sasvim spokojno da piše, sasvim sigurno ga niko neće dirati.
Na kraju krajeva, ne diraju ni ove koje rade punom parom. :) I neka rade, čak i to je jedna vrsta priznanja Palubi kao uspešnom forumu koji se bavi vojnom tematikom.

Ипак да себи пуну не дижемо цену. Сугурно да безбедносне службе свих земаља у окружењу прате овакве форуме. "Не се знаје", што би се рекло. Може да затреба, а може некад да се неко и "излане". У сваком случају нисмо им у фокусу шта год ко од нас мислио. И нема ту ништа ни необично, ни лоше. Уосталом никад није лоше ослушнути "глас народа". Чујеш тамо "ово", онамо "оно" па закључиш нешто треће ::). Умеју и оперативци да забушавају, па уместо да оду на терен и мало се муче, мало "врте" Интернет а онда напишу: "након свеобухватног оперативног рада (истраге) и сагледавања информација из више различитих извора закључили смо..." А шефу мило што има добре оперативце :'(

Ako se prati sms, onda se prati preko točno određenog broja, ili se traži određene reči. Inače u mnoštvu sms koji ide preko mreže u gomili se teško nađe interesatne stvari.

Skoro sve obavještajne  službe na Balkanu preko 90% svojih podataka crpe sa palube a ostalo iz drugih izvora. :angel:

Pa o tome se radi, imaju razvijene programe koji prolistavaju poruke i traze zadane izraze.
Pojedinacno pracenje broja je druga prica, to je klasicno prisluskivanje.

poz.

Šta je sa obaveštajnim službama, odnosno njihovim eksponentima, koji angažovanjem na internet portalima ispipavaju javno mnjenje, pecaju informacije i slično? Ima li ih na Palubi? ;D

Ja ne vjerujem u takve teorije. Ako ćemo logički razmišljat, šta neko ima od toga da npr na jednoj Palubi preda svoje mišljenje o Ukrajinu, Marsu ili Veneri ? kako će to da utječe na javnost i na promjenu stanja na terenu ? koga to uopće zanima ? obavještajci se bave konkretnim materijalima , prikupljanjem informacija o stanju vojne industrije druge države, o stanju ekonomije, kontrašpijunaži, vojnim snagama drugih država, odnosima susjednih država sa drugim državama itd. Ja bi reko da je ovo balkanski paranoidni sindrom nekog špijuniranja. I ko bi te ljude uopće plaćao ? zašto da netko plaća nekog da bi on na Palubi ili nekom drugom forumu pisao kako on smatra da su za rat u Ukrajini krivi Ukrajinci, a ne Rusi ili obrnuto ? koga to uopće briga ?

Angažiranje raznih dnevnih novina u smislu ciljanog pisanja ima smisla, ali angažiranje Radeta ili Bojnika da pišu slažu li se oni sa Rusima ili Ukrajincima, to nema smisla...

Ne moraš da veruješ, tvoje pravo. Ja lično verujem. Verujem u to da ima likova koji ciljano proturaju svoju priču ovde, prate kako se reaguje na takvu priču i sl. A ima i pecanja za informacije, pošto smo poznati po slaboj bezbednosnoj kulturi.

Stvar se može raditi na dva mesta. Ili na "kako smo nekad zvali centrali" ili po zraku. Sa tim da u prvom slučaju operater zna da se to radi, dok u drugom ne, ali je potrebno biti u blizini željenog telefona.

[attachment=1]

Uglavnom treba profi oprema.

U svakom slučaju, neka je Bog  u pomoći analitici. Kako prolazi vrme, službe teže da prate sve. Samim tim, prikupljaju sve više i više materijala, koji neko treba da obradi i odvoji žito od kukolja. Tu stupa analitika, koja će ako se ovako nastavi - početi sa masovnim samoubistvima. A inače, dan i dalje ima 24 časova, iako bi neki želeli da ima više. ;)

Nekad je na radio uređajima  pisalo '' neprijatelj prisluškuje ''. Sad bi na kompiću mogli napisati '' pripazi što pišeš ''.

Зато су такве какве су. :angel:

Шалу на страну. Разни стручни часописи, дневне и периодичне новине, медији праве фаму о могућностима технике и технологије. Када гледате рекламе за обични систем видео-надзора слике су увек кристално јасне. Када га купите, инсталирате и погледате слику, посебно снимке видеће те да то није баш тако. Људи подлежу таквој психози, али и обавештајци (јер и они су људи), посебно под притиском шефова. И њима се чини да је техника свемоћна и често свемогућа. Нарочити када се нешто путем ње и добије. То доводи до тога да се људски чинилац, пре свега мислим на организацију која управља оперативцима, а преко њих и сарадницима ("доушницима") на терену, гурне у други план.

Постоје нека правила обавештајног рада при чему се оцењује вредност извора информација и саме информација, па тек онда доноси закључак о некоме или нечему. Такође, један податак и није податак. Једна податак није информација. Информацију чине само обрађени подаци. Обрада је сложен процес који захтева и људски (стручни и тимски рад). Понекад је потребна је потврда из више извора.  Ова правила најчешће и даље важе за информације које прикупљају или достављају људи. За технику то врло често не важи. Све или скоро све прикупљено техничким средствима се сматра поузданим, тачним, истинитим. Врло често се и не обрађује. Када кажем обрађује, не мислим само на одвајање небитних од битних информација из масе прикупљених, већ комплетан процес оцене вредности извора, самих података, укључујући и поређење са другим релевантним информацијама, па и утврђивање смисла и контекста добијених података.

Srećom, i nemamo bog zna šta ni da krijemo! ;D Što neko reče "zaostalost je naša prednost"! ;D

Sigurno ih ima, i deluju! Tj. čitaju. Što se propagande tiče, ne verujem. Tu su glavna "bojišta" Wikipedia, ugledni časopisi i novine, kao i razni akademski članci, posebno oni iz oblasti međunarodnih odnosa i istorije.

Nije problem to odakle crpe informacije, već jednostavno nemaju kadrove koji bi to mogli kvalitatno da obrade, tj. da iz gomile podataka naprave dobru analizu. A čak i kada bi i to uspeli, kome bi ih dali? Obaveštajne službe služe da bi ljudi na vlasti donosili adekvatne odluke na vreme. A kakvi su naši nosioci vlasti? Pa njima ni mutant Jamesa Bonda i Chucka Norrisa ne bi pomogao! ;D

Заставниче, хвала на помоћи. Ја сам  то написао само мало "изокола". Главни проблем сваке обавештајне службе је аналитика. Врло често је сугестивна. Пише шефу оно што наручи или што сама служба процени да он жели да чује. Томе доприносе  бројни, лако доступни, подаци добијени масовним прикупљањем техничким средствима, као и масовни подаци из јавних извора (из медија, са Интернета, са "Палубе" ::)) који се увек могу приказати као аргументи (иду у прилог урађеној анализи) или као оправдање за промашаје.

Nisam domač oko te teme, ali kako razmišljam (a i netko spomenuo, zar ne Dzumba ;)), nije največi problem informacija a ni analitikaa, največi problem je to napraviti u vremenu, dok je podatak još aktualan.

Па то је увек важно. Шта ће ти историјски (временски потрошен) податак? Обавештајцима они не користе пуно.
За стратегијске обавештајне процене потребно време је дуже, па је и временска димензија обавештајних информација (података) дужа. Обнављање (узроковано променом стања на које се подаци односи) је дуже. За тактичке ситуације, временска димензија обавештајних података понекад (у борби) није дужа од пола сата, а врло често ни пар минута.

tzv. pravovremenost

Izgleda da do sada niko na forumu uopšte nije ni spomenio obavještajnu službu koja je djelvala pri Saveznom sekretarijatu inostranih poslova SFRJ. Služba se zvala SID (Služba za informacije i dokumentaciju).

Očito da nije bila toliko eksponirana kao SDB i KOS.

Ako ima neko neka podijeli sa nama ostalima svoja saznanja...

Врло је велико питање да ли је та служба била посебна и "самостална". Она је само користила капацитет дипломатских представништава за легалан обавештајни рад, што је и иначе делатност сваке дипломатске службе. Мислим да се она више бавила аналитиком, односно да из дипломатских извора и извештаја (који су се сливали у СМИП) прикупи одређене податке или усмери дипломате да их прибаве. Тешко да је она радила "оперативно" у смислу да је имала "своју" мрежи информатора, агената и сл.

Ministar vanjskih poslova Srbije Ivan Mrkić najavio je ponovno uspostavljanje diplomatsko-obavještajne služba Srbije koja je baštinila SID Jugoslavije osnovan krajem 40-ih godina prošlog vijeka. Meta SID-a, svojevrsne civilne obavještajne službe Jugoslavije, između ostalih je bila i emigracija.

Kako javljaju beogradski mediji a prenosi Anadolija, Mrkić je kazao kako će na taj način biti stvoren pouzdan kanal informisanja za najviše državno rukovodstvo.Šef srbijanske diplomatije je u povodu najave obnavljanja Službe za istraživanje i dokumentaciju(SID) Ministarstva spoljnih poslova Srbije istakao da je najvažnije da kanal komuniciranja bude pouzdan, kao i da izvor informacija uvijek bude zaštićen.
 
“Pravovremena saznanja veoma su važna za ispunjavanje spoljnopolitičkih ciljeva jedne države”, poručio je Mrkić i podsjetio da je Služba za istraživanje i dokumentaciju (SID) osnovana 1949. godine, a prestala s radom 2007. godine, kada je zakonom izostavljena iz obaveštajnog sistema.
 
“Kroz ta­kvu vr­stu slu­žbe, Ti­to je pr­vi u ce­lom sve­tu znao da je Ben Bela pao. Na­dam se da će SID bi­ti usta­no­vljen do kra­ja go­di­ne. O naj­de­li­kat­ni­jim stva­ri­ma ne mo­že­te da pri­ča­te SMS-om, te­le­fo­nom, mej­lom. Ne po­sto­ji ozbilj­no mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va ko­je ne­ma SID, od­no­sno ta­ko­zva­nu slu­žbu za in­for­mi­sa­nje i do­ku­men­ta­ci­ju”, pojasnio je Mrkić, ukazavši da to ni­je agen­tu­ra, kao što ne­ki naj­če­šće sla­bo obaviješteni, kako je rekao, po­gre­šno za­mi­šlja­ju ne­ke spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce ko­je kao "Džejms Bon­do­vi je­zde svije­tom i ko zna šta ra­de".
 
Mrkić je pojasnio da je riječ o naj­ra­fi­ni­ra­ni­joj in­for­ma­tiv­noj ili tač­ni­je in­for­ma­tič­koj dje­lat­no­sti.
“On­da bi po­je­din­ci mo­gli da vr­lo struk­tu­ri­sa­no i si­stem­ski re­še­no ja­vlja­ju ovoj usta­no­vi naj­de­li­kat­ni­je in­for­ma­ci­je ko­je ne sme­ju da bu­du pred­met bič­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, jer bi ti­me ugro­zi­li ugled ove ze­mlje, ali i sve slu­žbe u ni­zu”, izjavio je Mrkić u intervjuu za beogradski dnevni list „Po­li­ti­ka".
 
Odgovorajući na pitanje novinara da li je to dio ideje o objedinjavanju SID-a, Vojno-obajveštajne agencije (VOA) i dio Bezbjednosno-informativne agencije (BIA), Mrkić je odgovorio da će se opre­dije­li­ti za onu varijantu ko­ja či­ta­vom dr­žav­nom apa­ra­tu naj­vi­še od­go­va­ra.
 
“Po­la­zi se od po­ten­ci­ja­la svih slu­žbi, ka­dro­va, ko­li­ko ima­mo sna­ge. A bit­no je da ono što je po­sto­ja­lo bu­de re­sta­u­ri­sa­no. Cilj je da naj­u­ži vrh dr­ža­ve bu­de što bo­lje in­for­mi­san, da zna­ju i da pra­te te­me od iz­u­zet­nog zna­ča­ja, a či­je raz­ma­tra­nje ne sme da bu­de kom­pro­mi­to­va­no op­štom pri­čom”, podvukao je srbijanski šef dipomatije i naveo da “za efi­ka­snu, po­u­zda­nu, ne­tra­čer­sku di­plo­ma­ti­ju u si­ste­mu treba postojati i taj seg­ment”.
 
Ministar inostranih poslova je rekao da od 2007. godine, kada je uki­nu­t ka­nal SID, Srbija ne može da funkcioniše u pu­nom di­plo­mat­skom ka­pa­ci­te­tu.
 
“Mi smo u ne­kim pe­ri­o­di­ma bi­li šam­pi­o­ni, mo­gli su u vre­me blo­ko­va od nas da ču­ju ne­što i Mo­skva i Va­šing­ton. Vr­lo smo od­luč­ni da ofor­mi­mo ja­ku dr­ža­vu Sr­bi­ju i ni­šta što že­li­mo da uči­ni­mo ne­će­mo ra­di­ti na šte­tu drugih dr­ža­va”, poručio je šef srbijanske diplomatije.
 
Među jugoslovenskom emigracijom nakon Drugog svjetskog rata, pored UDBA-e koja im je bila strah i trepet, bila je poznata i Služba za istraživanje i dokumentaciju saveznog sekretarijata za inostrane poslove (SID SSIP-a) sa sjedištem u Beogradu, koja je prema podacima hrvatskih sigurnosnih službi u Hrvatskoj također imala prilično aktivnu mrežu suradnika.
 
Kako je svojevremeno pisao "Nacional", SID je 80-ak posto svojih potencijala usmjeravao prema prikupljanju podataka o djelovanju emigracije s područja Jugoslavije, a od toga je najznačajniji dio otpadao na podatke o ustaškoj emigraciji. SID je zapravo bio jugoslavenska civilna obavještajna služba, čije se djelovanje odvijalo iz centrale u Beogradu i operativaca raspoređenih po jugoslavenskim ambasadama i konzulatima.
 
SID je nastao pod nazivom Služba za istraživanje i dokumentaciju (SID) u sastavu Sekretarijata vanjskih poslova. Služba za istraživanje i dokumentaciju (SID) Saveznog sekretarijata za vanjske poslove SFRJ zakonski je bila definirana kao dio sustava državne sigurnosti; bila je to obavještajna, ali i protuobavještajna služba.
 
Djelovala je preko jugoslavenskih diplomatsko konzularnih predstavništava. Primarni zadatak SID-a je bio kroz operativni rad, pribavlja informacije političkog, sigurnosnog i ekonomskog karaktera koje se tiču bivše SFRJ i da s tim upozna najuži vrh države. Nije se radilo o klasičnim tajnim agentima već osobama koje su bile ugrađene u svako diplomatsko predstavništvo SFRJ u inozemstvu i za njih su većinom znali predstavnici tajnih službi zemlje domaćina. Uglavnom su to bili atašei za kulturu, gospodarstvo, politički tajnici veleposlanstva i tome slično.
 
SID je utemeljio Edvard Kardelj i njegovi obavještajci su bili diplomate Maksimilijan Baće, Antun Vratuša, Zdenko Sveta, Edo Brajnik, Faik i Raif Dizdarević, Veljko i Arso Milatović, Aleš Bebler, Milivoje Maksić, Branko Mikašinović, Cvijetin Mijatović, Josip Vrhovec, Janko Smole, te Borisav Jović. Kako su kazali "Nacionalovi" sugovornici obavještajna diplomatska služba SID radila je jako dobro sve do raspada Jugoslavije, kad počinje i njeno urušavanje.
 
Između ostalih, ovu službu su obilato koristili Slobodan Milošević i Milan Milutinović, a velika je uloga SID-a u iznošenju novca na Kipar i ostale zemlje u vreme sankcija. Podatak da je dugogodišnji šef ove službe odmah otišao za veleposlanika na Kipar govori sam za sebe. SID je od 1992-94. vodio Zoran Janačković, a kasnije veleposlanik u Skopju. Zatim na čelo SID-a dolazi Petar Janković, koji je rukovodio Službom do 1999. godine. Janković potom odlazi na mjesto veleposlanika na Kipar.

Izvor : SB

Богами врућа вијест!
Мркић није министар "само" од 2014. године.

Top vruće i hladne vijesti su u drugim temama...ovdje je riječ o SID-u i saznanjima o istom bez obzira od kada datira podatak/informacija...

A evo kolega Рашо ukoliko nekome nedostaje vrućih top vijesti, jedne upravo stigla sa fronta  :klap

Прочитао сам све што је овде изнето у вези прикупљања података, и додао бих пар ствари.

Прегледање СМС/ММС порука је тривијално јер су мобилни оператери у обавези да све поруке чувају две године, а ако је уз неки број придружено име лица, тада је период чувања 5 година. Све те поруке су обичан текст који се лако компримује и архивира, тако да период чувања порука може бити знатно дужи. У нормалном раду, све те поруке се уписују у обичну релациону SQL базу над којом је могуће извршити упите који проналазе жељени садржај без икаквих проблема, чак и тип мобилног телефона који је послао поруку.

На теми о криптографији сам навео да SS7 протокол који се користи у 3G/4G мрежама има безбедносне пропусте који се могу употребити за пресретање и бележење саобраћаја, као и за утврђивање локације уређаја.

Зато и влада велико интересовање за куповину СВИХ телекомуникација.

У уводном посту се наводи да службе, по потреби, на својој територији прате, прислушкују, снимају, лоцирају и тако даље, лица за која су исте заинтересоване, и да је то регулисано законом. Друга је ствар кад се таквим активностима баве стране службе.

Ситуација са комуникацијама преко интернета је још гора јер је интернет екстериторијалан.

Приметио сам да се у више наврата наводи да таква систематска присмотра не може штетити особи која не крши законе, те да им ништа не смета ако се неко њима бави.

То није баш тако.

Горе поменуто закључивање је слично размишљању да вас неће напасти медвед у шуми зато што ви нећете (не можете) да нападнете медведа и нисте ни заинтересовани за то. Ако је медвед заинтересован да вас нападне неће вас питати какав је ваш став по том питању.


Друго размишљање је засновано на сопственој безначајности у догађајима и процесима великих размера, које је такође погрешно. Веома, веома погрешно.

Раније се 90% обавештајних података могло прикупити из јавно доступних извора, а сада је то највероватније 99%, управо због интернета.

Што се тиче овог сајта, исти се налази на серверу у Немачкој, који је власништво америчке компаније из Остина, Тексас, САД, а концентрација бивших а активних војних лица је толика да овај сајт "сија". А можда и не надгледају сајт већ само ископирају целу партицију диска са сервера, с времена на време.


Промена је почела током 90-их, а да би се мало тема "разбистрила" осврнућу се на разумевање и концептуализацију прелаза у информатичку цивилизацију. Оно што ће вама бити најближе је помињање војно-индустријског комплекса који се претворио у војно-информациони комплекс, а и једно и друго су само пахуљица на врху леденог брега. Афера Викиликс и Асанж, Сноуден, Панама, Хилари Клинтон и њена неспособност да користи сигурне комуникације, обавештење за фрау Меркел да извесна енглеска банка прекида пословни са истом јер не жели да учествује у корупцији су новинске занимљивости које се не би ни сазнале да није било активности обавештајних служби, било припремом какве операције било објављивањем шкакљивих информација.

Службе раде свој посао, а поред њихових уобичајених активности, то је и оно што им неко наложи да раде.

У 21. веку је дошло до нове концентрације институционализоване моћи у облику војно-информационог комплекса као израза конвергенције интереса и праксе између технолошких гиганата и обавештајних гиганата. Као што је једна од дефиниција фашизма спој крупног капитала и државног управљања где се не зна линија разграничења, тако се у овоме може препознати својеврсни еквивалент. Војно-информациони комплекс развија технике и технологије употребе доступних података у средства масовне присмотре, као следећи корак еволуције војно-индустријског комплекса на који је упозоравао Ајзенхауер.


Где престају Гугл и Фејсбук а почиње НСА?

У светлу нове институционалне конфигурације наивно је и глупо очекивати ће велике технолошке компаније бранити интересе својих корисника у погледу приватности. Подједнако је очигледно да обавештајна заједница не мари за то, чак намерно подржава и регулише технолошке компаније које им обезбеђују податке прикупљене на начин који подразумева да прави власници информација никада и не знају где су заиста завршиле. Технологија је само Тројански коњ који прати ове нове облике скривене и неконтролисане моћи, а парадигма надзора се издиже из конвергенције избора глобалних корпорација и политичких стремљења, те је у том погледу технологија само камуфлажа која кориснике доводи у заблуду.

Да би неко имао сигурне комуникације мора сам да развије цео систем сигурности од почетка до краја без иједне карике која потиче од неког другог.

Неко је поменуо параноју, али то је способност повезивања наизглед неповезаних чињеница, што уме да буде веома корисно.

Свет се променио, сада се појављују изрази као "техономија", "инфо-цивилизација" и томе слично.

Препоручио бих вам да погледате филм THX-1138 који детаљно приказује све поменуте концепте много пре њиховог настанка.

Шта се добија када се укрсте огромна обавештајна служба и огромна технолошка корпорација?

Одговор је Гугл. Одговор је Фејсбук.

Постоје два начина на које можемо анализирати активност Гугла, на чисто технички начин и чисто суштински начин. Технички део би био сувишан у оквиру теме која се бави обавештајним службама, јер се ради о средствима и самим методама прикупљања података, а не бих да ми опет неко пребаци како се правим важан.

Сложићете се да су скоро све обавештајне службе под контролом државе или какве државне институције. Постоје и приватне обавештајне службе као што је INTERTEL које заступају интересе оног ко их унајми за неку операцију.

Многи упозоравају на неовлашћено прислушкивања, надзор и праћење становништва, али не успевају да до краја артикулишу своје ставове, било због погрешног начина закључивања, било због недостатка критичних информација потребних за исправно закључивање.

Сложићете се и да је основни мотив скоро свих људских активности неки интерес. Што је већа активност, већи је интерес у питању.

Државна контрола је ситница према ономе што планира Гугл, који ствара потпуно нову врсту капитализма, систематски усмерену логику акумулације коју треба назвати капитализам надзора. Заиста, Гугл ствара један својеврсни паноптикон, где су сви под присмотром.

Бентам сугурно није могао ни да наслути до које мере ће бити разрађена његова идеја затвора која подразумева да објекат посматрања никада не зна када је посматран а када није, па се увек понаша тако као да је посматран. Сада наше градове претварају у паноптиконе, а нас у објекте посматрања, што је само корак од тоталитаризма. Иначе, Паноптес је биће из грчке митологије, див са стотину очију (или камера) који је све видео.

Гугл је пре неколико година постао највреднија корпорација. Иако се кратко задржао на првом месту, указао је на утицај које може имати на животе људи који долазе у контакт са Интернетом, а то су скоро сви, јер је Гугл инкубатор нове подврсте капитализма у којем се профит ствара из једносмерног надзора над корисницима и модификацијама понашања корисника, што је јако опасно.

"То су опасне мисли младићу..." - Петар Божовић, инспектор Бешевић у филму "Црни Бомбардер"

Овај нови капитализам надзора је незамислив као концепт ван недодирљивих високих технолошких кругова дигиталног универзума чији је потпис Интернет и његови наследници. Да, биће тога још.

Већина људи исправно схвата да постоје две групе људи који су стално надгледани, прва група је сачињена од људи које надгледају на основу судске одлуке, а друга група су сви остали.

Неки ће рећи да је ова тврдња потпуно исправна, други ће бити забринути да би то могло постати стварност, а неки ће мислити да је то смешно. Али, то није тврдња неког из Силиконске Долине (не мислим на сплавове), или неког из НСА, већ из једног аутоосигурања, које захтева сталну телеметрију кретања аутомобила, а тражи и контролу над возилом. Гуглов аутомобил без возача је социолошки експеримент у том правцу. Голф двојка у шупи је РР, нека га.

Стога, очита је тежња за скупљањем података свих врста, где се ко налази, шта ради, шта мисли, шта каже, како се осећа, какве су емоционалне реакције на неки приказани садржај, у каквом је стању нечије возило, и све се то користи да би поменуте корпорације створиле нове милијарде долара. Ти подаци се скупљају и већ почињу да се користе за динамичку модификацију понашања људи, рецимо возача у реално времену кроз активирање разних казни, скок цене осигурања возила у реалном времену, новчана казна, забрана вожње у одређеном делу дана или ноћи, гашење мотора итд. и кроз активирање разних награда, пад цене осигурања у реалном времену, попусти, поени за које се касније могу добити разне повољности. Ауто осигурања почињу да остварују профит продајом овако прикупљених података на исти начин на који Гугл остварује профит продајом података које скупља кроз свој интернет претраживач.

Ради се о трговини информацијама.

Који је интерес обавештајне службе као што је НСА у сарадњи са Гуглом и Фејсбуком?

НСА је определила огромна средства и ресурсе за SIGINT, а посебан значај придаје анализи електронске поште и надзору мобилне телефоније, а сам процес се описује као тривијалан. Скупљени подаци се смештају у огромне кластере, у објектне базе података које могу да "прогутају" све, слике, писма, документе, аудио, видео итд. Посебни процеси великом брзином анализирају скупљене податке, остварују корелације, траже правилности, рутине, и неправилности, односно одступања од уобичајеног, много брже него што би то људи урадили, и даје полупроизвод одређене врсте за даљу обраду. Све што кажете, напишете или урадите, некако стигне у Ћопову воденицу. Чак су развили и посебне програмске језике, окружења, неуронске мреже за претрагу, препознавање, слова, речи, лица, таблица и свега што вам може пасти на памет.

С друге стране, НСА активно саботира употребну вредност алгоритама за енкрипцију јер тако себи олакшава посао, али умеју да буду и јако забринути ако се појави неки нови метод енкрипције који не могу да разбију, а реакције се граниче са понашањем љутог и размаженог детета коме је повређена и увређена његова егоцентрична личност. С тим, да је ово "дете" изузетно опасно.

НСА скупља податке о понашању људи, појединаца у глобалном паноптикону. Насилни утицај на понашање људи је толико јак да се не може заобићи или избећи концептом приватности. Ово је друга врста изазова која угрожава егзистенцијални и политички канон модерног либералног уређења дефинисаног на принципима слободног избора, како је било до сада вековима и хиљадама година. Овде се пре свега мисли на концепте и принципе који обухватају, али нису ограничени, право на апсолутну заштиту људске личности и идеала друштвене једнакости, развој идентитета, самосталности, морала, инегритета личности, поштења, поштовања уговора и договора, испуњавање обећања и преузетих обавеза, општеприхваћених норми и правила, политичког интегритета друштва и на крају, будућности суверенитета државе.

Ово, у комбинацији са спровођењем модификација понашања субјеката паноптикона, може имати веома опасне последице.

Раније, предуслов за победу у рату је било уништавање способности противника да води офанзивне операције, затим се то променило да се уништи морал и воља за борбом у редовима противничке војске, а кроз модификације понашања и индуковане промене у друштву циљ је померен на то да потенцијални противник и нема војску, већ само полицију коју је лако контролисати. А чим нема војске, нема ни суверенитета, па самим тим ни државе.

Уопште није у питању да ли је оно што ви пишете, причате, радите прикупљено од стране неке службе, већ је питање колико пута?

Извињавам се ако сам нашироко и надугачко писао, али ово је најкраће могуће.

Да не буде да обичан свет нема никакве користи од обавештајних служби.

Чича Бошко, Бог да му душу прости, био један изузетно занимљив човек. После 1945. једно кратко време је био у затвору, али су га комунисти пустили, те је Бошко дипломирао машинство, и чим је уграбио прву прилику, побегне у Француску. Рачунао је да ће као дипломирани машински инжењер лако наћи посао, а испоставило се да то није баш тако просто.

На крају је отишао на разговор у Дасо, фабрику камиона. Кад су га упитали за квалификације и образовање, Бошко је као из топа испалио: "Ја сам Доктор!"

То није збунило француског службеника, који је онако са висине изјавио да немају потребу за медицинском особљем, и на крају, радозналост, упита какав је доктор испред њега, на шта Бошко објасни да је он доктор за машинство. Покаже диплому, индекс, и приме га на пробни рад, који је подразумевао да Бошко направи алат за пресу којим би се правио неки део камиона али у једном комаду, методом хладне деформације метала. Оно што Бошко није знао је да они нису ни очекивали да Бошко успе у решавању тог проблема јер ни њихови најбољи инжењери нису успели да реше тај проблем, те да су планирали да га отпусте након очекиваног неуспеха. Међутим, Бошку је идеја за решење пала на памет док се возио аутобусом и посматрао задњи крај једне францускиње. Углавном, направи Бошко алат, и на изненађење француских инжењера, преса избаци жељени део у једном комаду једним притиском пресе.

Бошко је провео наредних неколико година у фабрици у Марсељу, а затим је прешао у фабрику авиона где је радио на пројектима Конкорда и Миража, и то у делу развоја млазних мотора.

Нејасно је остало зашто се Бошко срео са једним нашим човеком на стадиону Олимпика у Марсељу и зашто му је овај дао велику своту новца, није хтео да објашњава ту епизоду, али су Бошка упратили и морао је да напусти Француску.

Провео је неко време у Београду, имао је довољно новца, али примети он да га прати један човек. Случајно примети. За њега би било боље да је примећивао такве ствари док је био у Француској, али шта је ту је. Реши Бошко да му побегне и успе да га се отресе, а онда уђе у неку кафану. Убрзо, стиже и његов пратилац, мало ознојен и задихан, и такође седе за неки сто одакле је могао да види Бошка. Бошку би мало криво, јер је овај само радио свој посао, па му приђе и пита га да ли је слободно да седне за његов сто, и одмах га пита због чега он њега прати. Испостави се да су знали да је Бошко радио за Дасо, али у разговору, пита овај Бошка шта је он то тамо тачно правио, и кад је Бошко имао тешкоћа да објасни како то изгледа, на крају рече: "То је као бокал, само нема дно!"

Овај одмах упита Бошка да ли он уме да направи бокал и џезву, на шта се Бошко насмеја и рече да то није неки посебан проблем. Ствар је била у томе да је пријатељ овог контраобавештајца био директор фабрике судова "Металац" из Горњег Милановца, и да нису имали ни знање ни алате да направе лаворе, шерпе, лонце, бокале и слично, а да су користили неке чешке машине од пре рата. Тамо вамо, на крају Бошко направи линију за производњу бокала, а кад је прва тура бокала изашла из пећи за печење емајла, директор зграби један бокал и испече дланове, а "Металац" је од тада правио све квалитетније посуђе.

Ето, да не би тог контраобавештајца не би било ни "Металца" а ни квалитетних шерпи.

На почетку, међу првим постовима су поменути и масони, једно од тајних друштава.

Познато је да неке службе посматрају припадност одређеним друштвима као позитивну карактеристику, а друге као негативну.

Ако је припадник службе истовремено и члан тајног друштва, при чему је и у тајном друштву положио заклетву на слепу послушност, чији је тај човек и за кога заиста ради?

Највише за себе, као и увек.

Као пропали професор могу ти рећи да си одлично написао есеј о опасностима информатичког доба, 10+. Можда би  требао да га, чак и за овакве "стручне" форуме, мало поједноставиш, али све што си написао је на месту и едукативно.

Ипак, ако овај твој есеј читам са лаичким знањем ("памећу") онда бих након читања више био уплашен за своју безбедност него што бих заиста извукао неку објективну поуку која би променила, у безбедносном смислу, моје понашање. Свако време има своје "савремене" технологије које, мање или више "носе" безбедносне опасности. Информационо доба носи опасност "више" јер се она односи на срж, суштину четири основна садржаја борбе (људи, средство, простор и време) - информацију. Зато је информација постала пети и најважнији садржај борбе (оружане и сваке друге). Информација је знање. Ко влада знањем, ко зна и уме да то искористи тај ће и победити било у оружаном сукобу, било да освоји девојку :). Опасност отицања, давања, предавања, отимања и ... информација постоји, али као што то постоји постоји и одбрана, заштита. Опрезност и креативност (домишљатост) су  природна својстава човека која су му омогућила да опстане. Све што је човек смислио, осмислио и направио човек може и да "поквари". И обрнуто, што је покварио да поправи. Као у оној твојој анегдотској причи са Бошком.  Дакле, у наступу и објашњавању овог феномена ја не бих пренаглашавао опасност од злоупотребе информација, ("плашио" људе) посебно оних које се прикупљају или остављају (стварају) преко Интернета или телекомуникационих система. Увек постоји одбрана (и заштита и ДСЗ, наравно :D). Као и свака одбрана касни за нападом, али постоји довољно јака да се одбрани.

Ја волим да као пример наведем Талибане и ИСИЛ. Нису ни они имуни на информатичко доба. Користе и Интернет и Гугл и Фејсбук и савремене телекомуникације, истина знатно мање него сила која их је стисла и... они се успешно бране. Имају губитака (убише им тако Бин Ладена), али опстају. Не радујем се томе, али желим да кажем да и поред свег технологије и свих метода обавештајног рада они успевају да се одрже, па и да узврате ударац. Дакле, нису баш ти савремени шпијунски системи засновани на иформационим технологијама свемоћни. Можемо се одбранити.

А то што нам се сервер налази у Немачкој, што га и они "бекапују" и што су нас (ме) идентификовали нимало не забрињава. Да будем "пластичан":нико не зна шта је у мојој глави и какве све будалаштине умем и могу да смислим. Чак ни ја.

Захваљујем на оцени.

Што се тиче самог текста, није постојала намера да икога плашим, већ само жеља да расветлим неке мање познате аспекте активности обавештајних служби, и у шта су се претвориле, бар неки делови.

Све што се односило на НСА, односи се на целу групу "Five eyes" , али и на остале службе које су повезане преко Centrix мреже размене података. (Сад сам "окинуо" бар два тригера.)

Иако је тема о обавештајним службама, исте се баве људима и њиховим активностима, па је потребно ту материју сагледати и из тог угла.

Као пример паноптикона без претеране употребе технологија издвојио бих Штази, службу Демократске Републике Немачке, која је веома ефикасно створила атмосферу општег присуства сарадника те службе у којој су људи сумњали чак и на чланове својих породица, па су неки мислили да сви шпијунирају и потказују све. Када су отворене архиве, испоставило се да их је далеко мање, а да је највећи број сарадника Штазија био у Западној Немачкој и то најчешће међу високо рангираним члановима друштва.

Ово је било једно благо скретање пажње на последице личне неодговорности током употребе информационих технологија. Фејсбук је убедљиво најгори, јер заиста утиче на психу корисника и неприметно мења систем вредности који је "важећи", а самим тим и критеријуме нормалности и прихватљивог понашања, а ту су младе особе најугроженије.

Моја генерација је у основној школи умела да расклопи и склопи пушку, разликује дефанзивне и офанзивне ручне бомбе, правила разлику између пасивних и ИЦ нишана, знала основе АБХ заштите, а касније је дошао М53, М56, М59 и тако даље. Данас, ови не знају да отворе конзерву ако нема онај прстен отварач, а они који хоће у војску морају да пишу посебан захтев па да чекају одговор. Посматрано кроз такав временски интервал, промене су шокантне, али су се десиле постепено.

Једноставно речено, постојала је култура која се бавила безбедносним аспектима друштва. Сада постоји само безлична маса која је сведена на то да буде вођена инстинктима (!!) уместо да одлучује својим интелектом, у илузији анонимности коју им пружа интернет. Већина и даље посматра интернет као неку врсту телевизора са тастатуром потпуно несвесна да управо средство које користе за приступ разним садржајима неко други користи да прецизно утврди, ко, када, одакле, зашто и како приступа некој адреси.

И раније су службе утицале на стварање одређеног става по питањима од значаја кроз средства информисања, односно медије, а сада се то дешава масовно, непрекидно, и циљано и алгоритамски прилагођено појединцу на основу емотивних реакција током активности на интернету, који је у том случају несвесна мета таквог напада, јер ако долази до промене ставова, вредности, начина размишљања, па чак и самог трошења времена које је ненадокнадив ресурс живота појединца, онда је то инвазивна активност и може се тумачити као напад.

Као илустрацију овога, навешћу тренутну расправу у вези нуклеарног наоружања Велике Британије и изградње два носача авиона величине класе Нимиц и попуна прескупим F-35 авионима. Противници те набавке наводе да је далеко важније те милијарде долара усмерити у друге сегменте безбедности и активности, а једна од љих је сајбер ратовање. У овом случају, употребио бих старински назив, специјални рат јер боље описује та дејства.


С друге стране, службе државе која је под таквим утицајем не могу да заштите своје становништво од таквих инвазивних дејстава јер управо то исто становништво само себе и доводи у ту ситуацију, осим у случају када се систематски ради на контрамерама. Када би сви користили PGP за енкрипцију електронске поште у НСА би искочили сви осигурачи. Наравно, то је скоро неизводљив сценарио јер су компјутери доступни и онима који суштински и не знају како да их користе. Као да је неко детету дао ручну бомбу.

Не мора човек да буде уплашен, довољно је да буде мало опрезан, а чим је опрезан, значи да мисли о последицама својих поступака.


Што се тиче Талибана и ИСИС, американци су сами све замесили да би имали шта да решавају, а у ствари онај ко је на позицији моћи и може да контролише токове финансирања неке групе или организације суштински има контролу над том групом или организацијом. Опет морам да се вратим у детињство и подсетим да су нас као децу учили о постојању латентних жаришта сукоба која се повремено и по потреби, или боље рећи, према диктату интереса, споља активирају.

Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се лупају.

Када је у питању масовно прикупљање података о свему и о свакоме онда се обавештајне службе (и појединци и групе које се тиме баве) суочавају у основи са два проблема. Огроман број информација захтева озбиљнији обраду података зашта су потребни посебни алати (софтверски алати о чему је Даковић већ говорио) чије је резултат већа могућност грешака.

Други проблем јесте да и противник може, а често то и чини, сам пласира информације, креира виртуелне људе, ситуације, догађаје..., односно ако говоримо о војним активностима, спроводи се оперативно маскирање користећи и Интернет и средства масовног комуницирања и друга средства. Добар пример за примену тих мера  је ангажовање војних снага Русије у Сирији или употреба крстарећих ракета са бродова из Каспијског језера. Није да се о томе није знало, али су обим и начин ангажовања, ефикасност, односно борбена способност остали тајна до тренутка употребе. "Запад" је доживео и стратегијско и тактичко изненађење и поред свих оних активности које редовно предузима, посебно према Русији. Фалила им је она компонента "људи на терену", "наши у њиховим редовима. Превише су се ослонили на електронику.

Најважнији чинилац је свакако био и остао човек. Као што је Даковић поменуо, раније се у оквиру ОНО и ДСЗ спроводила нека едукација о могућим опасностима која је за то време била примерена. Нажалост такве опште обуке нема. Данас је вероватно потребна другачија обука која ће обезбедити подизање свести становништва од опасности из "виртуелног" и "клоуд" простора, али не тако да га начини бауком већ да се предоче реалне опасности и користи. Нешто слично као кад људе учимо руковању оружјем. Не плашимо их али им реално предочимо шта се може десити ако су неопрезни. Тако и за Интернет и све друго што представља "опасност".

Што се тиче рачунарске обраде података у великим кластерима, резултат је неки "полупроизвод" који садржи појединачне елементе уз који је придружена вероватноћа да елемент одговара почетном захтеву претраге. Тај сирови резултат претраге проверавају људи, и сасвим је могуће, према теорији аутомата, подметнути какву "отровну гљиву", "магичну печурку" и тако скренути аналитичаре на неки слепи колосек на којем ће изгубити време. Рачунари су само алат, као чекић или ашов, нису решење. Све што ураде рачунари, може се урадити и "на оловку", једина разлика је потребно време за обраду и број људи који се тиме бави.

Свест о војној димензији информационих технологија још увек није широко присутна. Не треба се плашити технологије, већ злоупотребе технологије.

Али, да се мало вратимо у опипљивије ствари.

Дешава се да нека служба неће или не може да се бави неком ситуацијом, иако би ангажовање такве професионалне службе било потребно, пожељно и пре свега, очекивано, и онда се нека минимална истинита информација пласира у средину за коју је пласирана информација од виталног значаја, као нека врста неформалног упозорења на долазеће штеточине.

Зависно од средине, долази и до реакције. Није свако дрво за свиралу.

Дешава се да на основу пружене истините информације, мотивисани и упорни "аматери" изврну стране професионалце на поставу и поред тога што их спрече у њиховим намерама, нанесу им и огромну штету, јер "аматери" не знају када је доста, немају никакав "кодекс" понашања, не постоји контрола и надзор над њиховим активностима, немају никакву утврђену процедуру, не зна се како размишљају, нико не може ни да наслути о коме се ради (чак ни онај ко је пласирао минималну истиниту информацију), и на крају, "аматери" не желе само да даље скупљају податке о штеточини већ на све начине нападају чак и оне који су у могућој посредној вези са штеточином, и настављају да их прате све заједно, годинама, јер постају нека врста хобија за "аматере".

А хоби је трајна активност.

Највећа победа "аматера" и највећи пораз штеточине је када штеточина дође, буквално, на ноге "аматеру" и званично се представи ко је и шта је и пита каква сазнања "аматери" поседују и да ли може да их добије, а онда, уместо каквог дигиталног носиоца информација, добију петнаестак килограма папира.

Све лепо, ситно, уредно, преведено са више језика, и све одштампано ћирилицом.






 

Пар слајдова, надам се да су читљиви.

Не иде.

Овај сајт има неко ограничење од 2 мегабајта за придружене садржаје.

Лепо кажем да не ваља.

Хтео сам да поставим пар докумената једне службе о некој другој служби коју су водили аматери, шнајдер, несвршени студент права, пропали студент агрономије, апотекарски помоћник пред пензијом и један теолог, при чему је једина заједничка особина тих људи била крволочност и свирепост, а то је био и "квалитет" којим се напредовало у служби. (Додуше, нису ни они боље прошли.)

Тек је 70-их година од тога настала служба која се могла назвати безбедносном а не идеолошком каква је била.

Штета. Документи су историјска грађа, настали крајем 40-их, декласификовани 22. јуна 1999. године.

Овде се сваке године појаве неки који траже свој досије и дижу велику галаму. Кад су толико добри и фини, одакле им досије код службе безбедности?

Све њих то мучи зато што тамо пише само оно што су они радили па би да се некако домогну тога.

Нормално, то се не даје на увид јавности, иначе би било великог зла.

Посебно за оног што му повремено плаћамо тамо неки доручак уз молитву некоме.

Sve je to super, i grafikoni i analize i milioni sati i dolara uloženih u sisteme/sustave ali...

prošeta se jedan mladić po imenu Edward Snowden i čikica William Assange i  čitava tzv. nacionalna sigurnost ode u... :rtfm :rtfm

 :super

По мом скромном мишљењу, то "прошета се један" не држи воду, а ево и зашто.

Да сад не тражим тачне скраћенице и називе, написаћу укратко.

Да би особа уопште могла да уђе у простор који је назначен као поверљив, мора да добије дозволу и статус који немају везе са чином те особе. Затим, не може из тог простора ништа да изнесе, а ако унесе било какав носилац информација, макар и празан, исти носилац информацију самим проласком кроз врата и сам постаје поверљив, односно тајна.

Приступ информацијама се добија по потреби. Ако је потребно да нешто зна, добиће приступ, иначе ако није потребно да зна, може да буде и генерал са овлашћењима за приступ строго поверљивим документима, али неће сазнати.

Службе не држе своје тајне на промаји.

Менинг (шта год да је сад) је из чворишта приступио серверима и употребио обичну команду wget, све лепо снимио на дискове и изнео на врата кроз која не може ништа да се изнесе и све то дао неком другом. Мађионичар, шта ли?

Сноуден је урадио нешто слично, па је скакутао од аеродрома до аеродрома са дисковима и нико га није уловио. Информација путује брже од авиона, а овај је провео неко време на аеродрому у Хонг Конгу и отишао даље.

Ни један ни други нису изнели неке посебне тајне, све је то било махом познато, али су на основу та два случаја донели низ закона, аката, правилника, процедура, и што је најважније, то су искористили као разлог за даље развијање и усавршавање свог паноптикона.

Једноставно, њима је по принципима хегелијанске дијалектике дозвољено да побегну са тим подацима, да би се изазвао "проблем", подигла прашина и захтевало "решење", и сад ти коју су им дозволили да се удаље могу да раде шта им падне на памет.

Не треба бити наиван.

Koliko sam pratio dosta kompromitirajućeg materijala je bilo, ne znam koja bi to vlada, organizacija ili služba dozvolila u tolikoj količini i obimu...ali hajde neka bude tako, nego ovo drugo....

Šta to ovi koji su "dozvolili" da se sve to iznese rade sada Snowdenu, Assangeu ili nekom trećem ?

Нема ту ништа посебно тајно. Кад им је потребно да нешто заврше и добију законско покриће за планиране активности, употребе ове као поштапалицу.

Асанж и Сноуден су сада од важности само за новинаре.

Што се тиче компромитовања, компромитовани су и без ове двојице.

Па сад ако ћемо поштено ни у једној служби (обавештајно-безбедносној) нема нешто баш пуно "тајног", нешто што неко други већ не зна. И онај што иде на доручак зна шта то они имају о њему. За њега, то што службе имају о њему, није тајна. Зато се и брине.

Кад се нешто из тих служби изнесе скоро увек се знало нешто о том ("процурелом") садржају. Међутим, аналитички обрађене информације, као и извори - људи и начин на који се до нечега дошло, би требало бити права тајна. Не знам шта Сноуден поседује и шта је Менинг заиста изнео, али бих ипак рекао да су оно искористили "рупу" у систему. А сваки систем, ма колико био савршен има "рупе". Најчешће зато што у њему раде људи са све манама које имају и други људи.

Слажем се да се и преко пребега и "изнетих" ("исцурелих") информација обавља  оперативно маскирање, вара противна страна. Зато су оне службе које примају такве информације увек скептичне. Већина "добро обавештених" новинара најчешће добија усмерене (плански припремљене) информације које пласира као своје. Мислим да сам негде већ писао о томе.

И још нешто. Ипак је умеће кад "дунстери" и тотални аматери направе професионалну службу. Они су од "ништа" направили "нешто". И зато им ипак треба скинути капу. И свака служба је управљана владајућом идеологијом. Ако је нема служба "пукне". Опасно је ако је примарно управљана личним интересима, посебно ако су ти интереси криминални или подстакнути криминалом (од криминалаца).

Обично нека служба учествује у стварању нове службе, иначе то не иде како треба.

У случају ОЗНЕ служба која их је створила и обучила је НКВД, па су и наследили методе од НКВД-а.

Не кажем да су МИ-6, Абвер и ОСС били бољи, али мислим да су били мање брутални, и мање су били усмерени против локалне популације.

Идеологија или Закон, питање је сад. Ако је основа идеологија, онда је све што није у складу са том идеологијем одређено да буде нападнуто и уништено, а ако је основа Закон онда се поступа по њему.

Лично сам против идеологија, и једина дефиниција идеологије коју сам колико толико прихватао као исправну је она која сматра да је идеологије искривљена колективна свест и средство поробљавања људи.

Ствари постају јасније када се прочита сувопарна анализа рада и метода ОЗНЕ коју је урадио ОСС. То сам хтео да поставим, само "одабране стране" а не цео документ од 300 и кусур страна, управо зато што потпуно одговара овој теми.

Наравно, исто се може урадити и за МИ-6, ЦИА/ОСС, Абвер, Штази и тако даље.

Испада да су се једино службе озбиљно бавиле тајним друштвима, а изгледа да је модел функционисања служби управо потекао из неке сличне средине.

Наравно, то је тема за истраживање и за једну занимљиву књигу.

Мислим да грешиш када је у питању НКВД као главни узор ОЗНЕ. Они који су створили ОЗНУ (Крцун и Ранковић), Москву једва да су видели. Руских инструктора после рата (до 1948) понајмање је било у ОЗНИ. Уосталом кратко су и били. Главни узор, у админастративно-техничком смислу им је била специјална полиција (или како се већ звала) Краљевине. Код формирања аналитике више су користили предратне чиновнике. После се ишло мало у свет, посебно онај "западни" па су се отуда скупљала и преносила искуства.

А што се тиче бруталности, не буди наиван, ни ОСС ни МИ-6 нису "цвећке". Па оно што данас примењује ЦИА је превазишло НКВД.

Neću se mnogo petljati u debatu samo mala digresija po pitanju zadnjeg posta koliko je uticaja imala/nije imala Moskva i NKVD na OZN-u i osnivače iste.

Još 1943. godine osnovan je Glavni obavještajni centar (GOC), osnovao ga je po ovlaštenju J.B. Tita i vrhovne komande izvjesni Dalibor Jakaž agent Kominterne inače školovan u Moskvi. Sredinom 1944. godine GOC se integrira u OZN-u a Dalibor Jakaž zauzima glavno mjesto OZN-e za inostranstvo sa sjedištem u Beogradu.

Onda ide ono već svima nama poznato...1946. godine OZN-a se dijeli na UDB-u kojom upravlja A. Ranković i KOS-om na čelu sa pukovnikom J. Šašićem.

Могуће је да грешим и да нисам имао добар извор по питању модела по којем је формирана ОЗНА.

Оно на шта нисам указао је да је ОЗНА била инструмент идеологије која је захтевала стварање новог обрасца човека који потпуно одговара тој идеологији. То што је ОЗНА деловала против наоружаних група је нешто очекивано, али то што је радила са цивилним становништвом не може имати оправдање. Нећу улазити у детаље, али се не разликује много од режима Црвених Кмера у Кампучији, и управо то сам чуо од професора марксизма.

Каква је то гадост била, тај марксизам, још су и науку некакву од тога саставили.

У том погледу ОЗНА је управо тај насилни елемент те идеологије која је силом наметана.

Методи које користи ЦИА су најсличнији методима које је имала тајна полиција Пиночеа, у колонији Дигнидад, а који су пренети у Чиле из нацистичке Немачке и САД.

Може се размотрити и оно што је радила ЦИА која је спроводила разне експерименте над становништвом које је наводно штитила, и ту се види још једна особина тих служби. Никада нису оно за шта се издају и представљају један центар моћи за који никада није сигурно под чијом је контролом.

И наравно, најгора могућа варијанта је када је нека служба криминализована и под контролом криминалних кругова.

Тема контроле над безбедносним службама је право врзино коло.

Ne mešaj ideologiju/veru sa načinom izvođenja. Ni kriščanska vera ni islam ne uče ništa loše, ali je pitanje kako jih izvode i zloupotrebljavaju.

Veliku rolu u svemu što se tiče OZN-e je imao Hrvatski komunista Ivan Krajačić-Stevo klasični NKVD kadar koji je ustvari bio prvi načelnik OZN-e a onda poslije njega kada je prebačen na dužnost Ministra unutrašnjih poslova Hrvatske OZN-u je preuzeo Ranković.

Krajačića opravdano smatraju glavnim krivcem smrti generala NKVD-a Mustafe Golubića kojeg su mučki ubili gestapovci 1941. godine kojeg  im je cinkao Krajačić a pravdao je se tim da je to bilo u svrhu zaštite J.B. Tita, također se smatra glavnim organizatorom dovođenja Jovanke Broz u Užičku 15 njenog "namještanja" Titu što je i uspjelo pa sve do samog skidanja A. Rankovića odnosno afere prisluškivanja J.B. Tita kojeg koliko se može vidjeti iz do sada dostupnih dokumenata nije nikada ni bilo.

Činjenica je da I.S. Krajačić je bio alfa i omega mnogim poratnim situacijama koje su uticale na tok istorije posljednje Jugoslavije.

Jednostavnije rečeno, to je prava Ruska škola  ;D ;D

Нисам љубитељ ни поменутих религија, али кад су већ поменуте, имају једну заједничку црту са марксизмом.

Религије, као и марксизам, траже од човека да им верује. Док се у случају религија то зове вера, у случају марксизма то је свест. У ствари, марксизам је замена религије са свим функцијама религије осим Бога.

Али, овако ћемо скренути у метафизику и филозофију. Мени не смета, али то није у оквиру теме.

Procitah sve sto je Veselin napisao i moram reci da mu ne mogu dati 10+ vec nekih 8. ili 9-. Zasto?

Tacno je to da se sve ovo sto  mi pisemo ovde prati i belezi negde, sto spolja sto u nasoj drzavi, ali opet ovo sve moze da bude mamac za KOS, UDBU, CIA ili MI6. Kako? Danas hvala bogu internet postoji i u autobusima. Dovoljno je doneti nekakvo racunalo i odatle kucati. Menjas pozicije, niko ne moze da te otkrije ko si sta si okle si. Druga stvar ti mozes ovde da pises sta oces, da stvoris lazni profil i utisak o sebi, da ljudi pomisle svasta, a da si zapravo u realnom svetu nesto sasvim trece. I sta cemo onda?

Druga stvar to sto su ranije ljudi pohadjali casove ONO i DSZ ne znaci da smo bili jaci i bezbedniji. U svakom slucaju upotrebna vrednost tih ljudi je demonstrirana 90-tih.

Treca stvar... Odnosi se na Dzumbu. Islamska drzava moze da padne za jedno prepodne samo da to Amerika hoce. Ko ih placa? Ko ih naoruzava? Ko ih trpi? Vodja pobegao iz americkog zatvora... Prica za malu decu. Koriste internet jer znaju da mogu. Prave glave tome ne prilaze.

Nije problem vojno poraziti ISIS, problem je zatuči ideju.

Део активности обавештајних служби који се односи на злоупотребу информационих технологија и пројектоване циљеве се не односи само на пуко "шпијунирање" и лов на неке ретке, посебне, лажне или ко зна какве, већ се управо ради о обичним људима који свакодневно користе мобилне телефоне и рачунаре, кредитне картице, пролазе кроз разне скенере са RFID документима (спалите их у микроталасној) итд.

Поменуо сам "филовање" градова камерама које никад нису "активне" кад треба, осим што служе да вам пошаљу казну на кућну адресу. Међутим, тим камерама се приступа преко бежичних мрежних протокола и развијена је читава платформа која препознаје лица, спрегнута управо са Фејсбуком.

То је паноптикон.

Колико је људи спремно и способно да се ухвати у коштац са таквим системом? Колико је спремно да ризикује? И на крају, колико их је свесно да све то постоји и да се користи?

На крају, службе увек рачунају на људску љењост. Да би им неко стално измицао мора да поседује дисциплину, да је потпуно технички образован и да схвата како све то функционише. То је нешто слично како размишља полиција, ретки су они који не праве грешке. И у праву су.

Чињеница да је су ти које службе "лове" најчешће неки заиста непостојећи људи, односно, постоје у информационом простору али не постоје као праве особе. Измишљени су да би служили као оправдање за постојање паноптикона.

Знате ли да имају читав батаљон који свакодневно игра игрице? Додуше, видео сам и целу бригаду у црвеним женским ципелама. Можда носе и чипкасте розе гаће. Или маскирне чипкасте гаће. Шта ћу, не разумем такву војску, заостао сам.

Уопште није битна оцена, не полажем ја испит, већ је важно схватање и разумевање стварности.

Обавештајна служба не може успешно функционисати ако не постоји нека идеја водиља, неки виши циљ. Посао је веома често прљав и раде се ствари које би у другим околностима биле далеко од моралног. На нижем нивоу људе је могуће купити, али за мало више од тога нужно је да људи верују у оно шта раде.

ИСИС је осим што је производ милитантног вехабијског ислама, копија секте Старца са Планине, учења које је у планине Памира стигло са универзитета у Каиру након појаве пророка Алија (чули сте за Алавите).

Оно што је карактеристично за ту секту је да су се ту обучавале убице, асасини.

Погодан питомац је био одабран, и уведен у стање сна неким опијатским средством, најчешће опијумом.

Такав би се пробудио у башти пуној цвећа, фонтана и голих жена, и ту би провео неко време, након чега би му опет дали успављујуће средство.

Када би се пробудио, објаснили би му да га је вођа секте на кратко послао у Рај, а да се тамо стиже тако што испуњава наређења.

Од тога потиче прича о 72 девице и 10 000 година са њима.

Људи, замислите да морате да проведете 10 000 година са 72 жене а нема шансе да побегнете?

Далеко било.

А сам израз, асасин, је искривљена права реч која се користила за те убице. Хашашини.

Хашишари.

Држали су их у покорности и под контролом опијумом и хашишом.

"Друже Тито, сад је вриме тропа,
нема више ни шита ни допа."

Узгред, доласком ЦИА на подручје Авганистана, производња опијума је нагло скочила, тако да 98% хероинске базе потиче из Авганистана. Немам сад тачне бројке, али се то транспортује до потрошача. Знате и сами како се транспортује, ни то више није тајна. Цена злата на берзи у Хонг Конгу је била посредно "везана" за цену хероина.

Ето, дођосмо до још једне обавештајне службе и њиховог деловања.

Наравно, лако је уништити трговину хероином. Довољно је пресећи ланац снабдевања анхидридом сирћетне киселине за чију производњу је ипак потребна права хемијска индустрија.

Подсетићу на успешну акцију када је из Вишеграда упућена велика пошиљка те супстанце, из фабрике "Терпентин" коју је полиција након обавештења зауставила.

Наравно, не помиње се извор информације.

Треба се сетити и опијумских ратова, Источно Индијске компаније и њихових власника који су напретком технологија почели да раде са хероином.

У праву је Џумба, гадно је кад су службе криминализоване.

Виши циљ који је довољан је заштита оних за које си преузео одговорност.

Не треба ти ништа више. Све остало је изговор за разне злочине.

Bozo13

isto to bi mogli da kazemo za nacionalsocijalizam i fasizam, ali to ne znaci je trebalo odustati od borbe protiv Hitlera i njegovih satelita. Koliko danas drzava javno ili tajno bastini ove ideje? Koliko se judi javno ili tajno deklarisu kao fasisti?

ISIS moze da se demolira, ali ne postoji volja. Zapadu i Izraelu ne odgovara da dzihadisti nestanu. Mule i hodze stalno pricaju o ratu protiv nevernika, a Tel Aviv niko ni da pipne vec se ubijaju izmedju sebe.

7. stranica većim dijelom teško gradivo a o 8. stranici da i ne govorim ;D, od demagogija pa do filozofija životnih i Američkih satelita  :klap.

Spustite malo loptu, tenzije i sve ostalo po pitanju špijunaže...

Evo kao je to izgledalo ne tako davne 1946. godine  :klap

Изгледа да су западне службе имале разгранату мрежу у СФРЈ.

Све их је занимало.

Мање више познато.

torpedo011

Јел ти то мене подучаваш? Мој став око ИСИЛ и ко стоји иза њега је одавно, од првог поста на ту тему познат. Ти или не читаш или нећеш да читаш шта пишем.

Па сад да ће пасти за једно поподне је можда мало превише оптимистички речено. У конкретном случају проблем је када се "марионета" (лутка којом се управља канапама) откачи па почне сама да "лута". И још добије своју "свест".  "Луткар" би хтео да је врати али има само две могућности: или да је пусти да иде својим путем или да је уништи. Жао му да згази свој труд, а са друге стране још не види шта ће му "марионета" урадити ако је не уништи. Или види али се нада да ће штету правити само другима.

Da, dokument Američke obavještajne službe iz 60-tih godina (nakon 40 godina skinuta oznaka tajnosti sa istog) koja govori o vjerskim (ne)slobodama na teritoriji SFRJ. Ne znam ni šta su drugo mogli očekivati u jednoj komunističkoj zemlji a na kraju krajeva ni taj isti "zapad" nije ništa bio bolji s obzirom da su imali tzv. crne knjige u kojima su bili registrovani pripadnici komunističke partije-komunisti na njihovom teritoriju i samim tim obilježeni kao naveći državni neprijatelji.

Evo jednog dokumenta iz 80 tih godina SFRJ koji pokazuje kako je to izgledalo kod nas...

Приказани документ који се односи на католичку цркву у Љубушком јесте пример деловања безбедносне службе, али се не може подвести под прогон припадника одређене религије, већ се односио на употребу религије као медијума за пласирање визуелне информације са циљем изазивања циљаних асоцијација код припадника одређене верске заједнице.

Поменути случај је протумачен од стране УДБ као покушај ширења пропаганде, и то је било исправно тумачење јер је година 1982. одмах након "необичне" активности око наводне "госпе" (за коју је Ватикан комисијски утврдио да је превара) одмах преко брда у општини Читлук.

Ne znam baš, u dokumentu se niti jednig trena ne spominje ni "ukazanje Gospe" niti šta bilo slično, također se dokument ne odnosi na neke zabrane iskazivanja vjere i tome slično nego se isključivo skreće pažnja na sviće koje stoje na stalku na kojem je grb šahovnica i traka crven-bijeli-plavi što je tada naravno asociralo na ustašku emigraciju. Uostalom na kraju spisa se i traži dopuštenje da se svijeće i grbovi zaplijene-oduzmu bez ikakvih ostalih represivnih mjera.

Указање "госпе" сам ја повезао, а вероватно и многи други, јер је временско растојање између два поменута догађаја веома мало, а географско растојање између две локације, такође, веома мало, па се може сматрати да је велики део присутних у поменутој цркви био и у брдима око Читлука на пикнику.

У оба догађаја постоје елементи манипулације над припадницима једне верске заједнице.

Не ради се о верским неслободама и забранама, него је служба радила свој посао. Упозорили су виновника и однели те свећњаке.

Ако је став познат онда га поновите јасно и гласно.

Исламска држава може да падне за једно преподне. Само да се заврне славина којом тече оружје, новац и гориво. Не би знали шта би их снашло. Ја не знам само докле ће овај циркус да гостује на Блиском истоку и докле ће невин народ да страда?

Проблем терористичких исламистичких организација је присутан дуже време, још од доба крсташких ратова, и уопште није једноставан за анализу. Једино их је најезда Монгола скоро уништила, али је тај "вирус" некако преживео. И у прошлости, као и данас, такве организације никада нису постојале без подршке из "сенке", те је краћа дискусија о ДАЕШ-у у склопу ове теме.

Ситуација у Сирији сасвим сигурно привлачи највише пажње и то због војног ангажовања РФ на подручју Блиског Истока, али ДАЕШ је присутан и у Либији, Нигерији, Јемену и другим муслиманским земљама, али и земљама које имају значајну муслиманску мањину (већину). Терористички напади у Бриселу и Паризу су само потврда претпоставке да су терористи присутни у земљама ЕУ. Моленбек у Белгији је подручје у који полиција не улази, а таквих квартова има у свим већим градовима у Француској. Немачка је препуна.

Да одмах кажем, нисам исламофоб или ксенофоб, већ само реалан. Ако грешком уђете у такво ризично подручје и западнете у невољу, нико вам неће помоћи. Ако сте сами, сигурно ћете запасти у невољу. Имао бих пар препорука, ако баш морате да уђете у такво подручје.

Један од начина ширења мреже ДАЕШ-а је врбовање присталица преко Интернета, и то спада у психолошке операције. То неки религиозни фанатик не може успешно да уради. Начин на који шаљу слику о себи говори сам за себе, као да је преписан из приручника за специјално ратовање извесне прогресивне, напредне, дивне, демократске земље. Прочитао сам приручник до пола, па бацио, смучило ми се. Располажу професионално написаним приручницима. Метод контроле над припадницима организације је вишеслојан и веома чврст.

Само из ових неколико реченица се може закључити да се дешава један велики процес за чије сагледавање треба направити корак уназад. Канали финансирања терориста се обављају преко хавале и хаваладара. Хавала у преводу значи померање, мрдање, а ја бих рекао муљање и мућкање. Тако човек који хоће да пошаље новац некоме, оде код локалног муљатора, да му новац и плати његову услугу, а од овога добије нумерички код који прослеђује особи која треба да добије паре. Та друга особа са тим нумеричким кодом одлази код свог локалног муљатора где добија новац. Муљатори накнадно између себе поравнавају рачуне на разне начине.

За темпларски ред се често говори да су први успоставили систем токова новца, али они су у ствари примењивали хавалу коју су научили на Блиском Истоку. И још којешта, али то излази из оквира ове теме.

САД врло успешно саботирају борбу против ДАЕШ-а јер им је потребно неко страшило, "за по кући". Прво су били Јапанци, па затим Совјети, па онда ми, а сада су ове алибабе.

Саудијска Арабија и Турска више не могу да крију своју активну улогу у подржавању ДАЕШ-а, али опет смо заборавили Либију.

Италији, Француској, Британији и Немачкој одговара ДАЕШ у Либији. Свима поменутима одговара ДАЕШ у Нигерији, Боко Харам.

Нико ништа не ради без интереса, а интерес поменутих земаља је пљачка. Свега чега се дочепају. Пре свега их интересују ресурси.

То само значи да безбедносне службе тих земаља активно раде да се процес пљачке продужи, а повремени терористички напади у њиховим земљама се уклапају у њихове планове.

Сада ће неко рећи да сам написао глупост, али ко год тако помисли, нека пружи доказ да те државе воде људи који раде у интересу становништва тих држава а не наднационалних ентитета којима служе.

Није се марионета откачила од луткара, већ су им Руси мало потпалили играчку и очепили их ту и тамо. Игра се укрупњава.

Верујем да је вама много занимљивија расправа да ли САА има Штору на тенковима и да ли су терористи добили Џавелине. Много наоружања је терористима стигло управо са простора бивше СФРЈ. Знате вероватно о чему причам.

Много је важније зашто неко улаже напоре да опрема и обучава те дивљаке и бандите. Америчке службе су "потрошиле" 500 000 000 долара да опреме и обуче 5 (!) бораца против терориста. Ако мени дају 201 милион, послаћу им 200 бораца, свима по милион и ствар у реду. 10% сад, остатак после три месеца. Цврц. Лоповска посла. Ставили неког генерала црнца да се не примети кад поцрвени кад лаже. Практично решење, ја се не бих тога сетио. А и одакле ми црнац генерал...

Читав циркус са избеглицама је део тог великог процеса.

Мени је тај модус операнди потпуно познат, као да је потпис. Све је то виђено кроз историју.

Пустињско ратовање је нужда, а решавање проблема је на другом месту.

Све те развијене земље имају неке огромне дугове. А као, стандард. Коме тачно дугују и ко је прави власник тог дуга? Чије су те хиљаде милијарди долара и како мисли да их наплати кад нема толико новца?

ДАЕШ је једно од помоћних средстава за успостављање глобалне контроле.

Али, што онај каза, ћераћемо се још.

Познато је да се одређени концепти најлакше пласирају преко визуелних импресија.

Погледајте филм "Things to come" из 1936. године и биће вам јасније.

Филм приказује тзв. стогодишњи план. Имају неку чудну потребу да најављују планове, као боксер који "телефонира".

Ми смо им два пута убацили шрафцигер у машину и не воле нас ни мало.

Meni je ova dokument smešan (ja san Srbin pravoslavac). Neko iz SDB šalje informaciju da se u crkvi pojavljuju simboli koji
se nalaze na zvaničnoj zastavi i grbu Socijalističke Republike Hrvatske? Čini mi se da je ovo "zaludan pop i jariće krsti" , morali su da
opravdaju svoje postojanje i pisali ovakve gluposti. Da li je na sveći u crkvi trebala da bude i petokraka pa da ne bude sumnjivo?.
Da je ta služba ozbiljno radila posao za koji je bila plaćena (debelim parama i privilegijama) kasniji razlaz bi bio mnogo manje
krvav i bolan. Ako je uopšte morao da bude takav. Ovo je samo izmišljanje problema gde ga nema i zasejavanje semena koje
je kasnije proklijalo kao zlo.[attachment=1][attachment=2]

Naravno da svako ima pravo na svoje mišljenje i stav, meni lično ovaj dokument-izvještaj-informacija ili kako god za to vrijeme i situaciju nije smiješna nego sastavni dio rada tadašnje službe kojoj su se znali prioriteti a u to vrijeme jedan od glavnih prioriteta je bilo potkopavanje režima i sistema tadašnje SFRJ od strane domaće emigracije bilo "U", "Č" ili neke nišnaeste. Službene grbove i obilježja ne možemo dovoditi u istu ravan sa obilježjima koje se spominu u ovom dokumentu, na kraju krajeva u kojoj je to bogomoljci u SFRJ bio izvješen bilo kakav državni ili (para)državni simbol, crkve i džamije su imale pravo da rade potpuno normalno svoj "posao", naglašavam normalnojer sve što nije u tom domenu spadalo je podrivanje Ustavnog poretka i rad protiv države i trenirano je ravnopravno sa svim ostalim vidovima podrivanja države što za mene je potpuno u redu.
 Ja se sjećam vrlo dobro kada sam imao nekih 10 tak godina i malo više, da sam sa svojom tetkom (majčinom sestrom) a samo želim naglasiti da mi je otac i majka bili članovi SK-a, otac dugo godina radio u Republičkom organu a nekoliko godina uoči rane smrti u Saveznom organu a majka u prosvjeti, ovo naglašavam da sam ja kao njihov sin sa majčinom sestrom dakle svojom tetkom kontinuirano kao dječak išao na molitve (konfesiju ne želim navoditi jer smatram da je to potpuno nevažno) i nikada, naglašavam nikada niti otac niti majka nisu imali nikakvih problema na poslu sa tom činjenicom i pored toga što smo živjeli u jednoj manjoj sredini-gradiću od nekoliko hiljada stanovnika gdje je se znalo apsolutn sve o svakome.

Samo želim reći da i služba u to vrijeme nije se bavila lovom na vještice (bar u BiH) nego je radila za tadašnje vrijeme prilično ozbiljno a da su bili nešto extra plaćeni to po meni ne stoji jer SDB-ovci su bili sastavni dio SUP-a i imali su plate koje su bile Zakonski regulisane uostalom kao i svoj tadašnjoj radničkoj klasi i radnicima u SFRJ kojima nisu kasnile plate i nisu imali kao danas problema sa zdravstvenim i mirovinskim osiguranjem ali to je već off tpc.

Teza da treba kriviti Službe bezbjednosti u SFRJ za raspad bivše države potpuno su meni smiješne jer raspad te iste države su konstruisali i planirali mnogo mnogo veći igrači od nas običnih smrtnika i pripadnika SDB-a.

Na kraju krajeva, mnogi su smatrali KGB neprikosnovenim čuvarom SSSR-a pa šta se desi...u roku od 24 sata sruši se i željezna zavjesa-Zid u Berlinu i sa njim i SSSR ode u...istoriju

Да ли да се направим невешт или не?

Тај Стипе који је одузео свећњаке је био сигурно радознао како је једна религија постала везана за или територију или неку националну групу, па је хтео поближе да погледа то што се није видело на слици. Или има нека посебна религија ту, а посебна рецимо, у Италији? А је ли била и петокрака на свећи?

А Стипе је радија свој поса како триба и није бија шемпијаст.

Да је неки Јован одузео те свеће па и да растежемо причу.

Из докумената која су постала доступна може се закључити да је присуство и деловање западних обавештајних служби у том периоду било концентрисано на територију СР Словеније, СР Хрватске и СР БиХ. Сетите се да је у сваком моменту у иностранству било од 300 000 до 600 000 војних обвезника, што је само отежавало посао службе.

Јел ја то теби треба да се исповедим? Да ти ниси мало некултуран? Узми ти благо мени, мало си млађи од мене па ће ти бити лакше, па прочитај шта сам писао у тој теми о ИСИЛ-у и рату о Сирији, па онда причај приче.

Читао сам ја то. Ту сте рекли да је ИД под заштитом Турске, НАТО и САД. Више пута. Овде стоји другачије. Делује као да сте променили став.

То ти погрешно читаш. Потпуно је јасно ко је "створио" ИСИЛ и Ал Каиду  и ко покушава да управља са њим. То се посебно види око игре са Ал Нусром (филијала Ал Каиде) и захтева да се не бомбардује простор око Алепа.

Али, ја не мислим да су ствари у пракси тако поједостављене као што их ти и још понеко представља. Ја не мислим да је неко у САД планирао бомбашки напад у Паризу, нити све оно што чини ИСИЛ и Ал Каида. Не, то су урадили ови из ИСИЛ-а самостално. То и остало што ИСИЛ чини је продукти покушаја да се неко игра "специјалног ратовања" а да томе није дорастао. Ја то волим да опишем речима - "како мали Ђокица замишља специјалце" (овде специјално ратовање). Очигледно је да генерација руководилаца и оперативаца ЦИА и осталих служби, али пре свега политичара (јер они све аминују) није дорасла ономе што је замислила да раде. Они су се "преиграли". И сад, уместо да изађу из те игре (како год знају), они се још више упетљавају новим комбиновањем. Нажалост, све то ће се мање обити о главу САД  (као што је то већ неко написао) али хоће европским државама, пре свега онима у ЕУ, али ни нас неће заобићи.

Мишљења се разликују у неким детаљима.

Када год се нешто деси, прво ми падне на памет коме то одговара, ко од тога има користи, па тек онда покушам да дођем до закључка.

Догађај "911" (број полиције) је донео много новца корпорацијама које су снабдевале америчку војску током агресија на државе које нису биле умешане у догађај.

Догађаји у Мадриду и Лондону су за последицу имали елиминисање било каквог противљења учешћа Британије и других европских држава у тим војним акцијама против других суверених држава.

Недавни догађаји у Француској и Белгији имали су за последицу милитаризацију полиције у тим земљама, још један корак ка тоталитарном друштву.

Пре неколико дана, на граници између Украјине и Пољске је од стране СБУ ухапшен француски држављанин са мањим арсеналом (пушке, муниција, експлозиви), који су наводно били намењени терористичким нападима током предстојећег европског првенства у фудбалу, а и раније је шпекулисано да се може десити какав напад на навијаче.

Тачно је да је Украјина у расулу и да се у ратном подручју може набавити све од војне опреме и пешадијског наоружања, чак и бацач граната са постољем, али је необично да све то прелази толико растојање кад је терористима много ближе неко друго место где могу слично томе да набаве.

Колико год терористи изазивају страх то три пута ефикасније раде телевизије и новине, и онда могу без проблема да држе војску на улицама и траже аусвајс.

Процес који се одвија има за циљ да покаже и докаже да су националне државе неефикасне и неспособне, иако је то последица европских интеграција јер више нису суверене, те да наведе на "закључак" да је укидање таквих држава исправно и да све треба да замени какав наднационални систем управљања.

Сигурно ће се десити неки инцидент мањег обима који ће медији надувати колико год буду могли.

Да ли ће нас заобићи тај вртлог обмана и подвала? Прилично сам сигуран да хоће, али то не значи да ми нећемо трпети последице тих дешавања.

А службе?

Службе не могу ништа да ураде у случајевима када неки догађај планира нека много моћнија организација од службе која чува своју "територију".

Сад, ја `вако мис`им, а мож` бит` и да нисам у праву.

Мени се чини да си се погрешно изразио. Ове државе имају "оружану полицију" или жандармерију. Они су војска (припадници жандармерије су војна лица) која обавља полицијске задатке. Дакле, нема потребе да милитаризују полицију када је већ имају.

Мени није јасно како је могуће да су терористи извршили напад у Паризу и Бриселу без помоћи ''изнутра''.

Што се тиче Алкаиде зна се да ју је створила Америка. Бин Ладен је био њихов човек кога су потпомагали да се бори против СССР-а. ИСИЛ... одакле им америчко наоружање?

Тачно је то да није све чисто као суза па ни у овом случају, али опет не мислим да су ИД/ИСИЛ и сл. организације добрим и пресудним делом контролисане од стране САД.

Сад, где је граница на којој полиција постаје "милитаризована"?

То је тачка у којој обична цивилна полиција постаје стајаћа војска и употребљава војно наоружање, војну опрему и средства, војна возила итд. Ако се број припадника жандармерије у Француској увећа три пута, онда је у току процес милитаризације полиције.

Можда ја и прецењујем способности безбедносних служби, али узмимо следећу хипотезу у обзир.

Рецимо да сам ја терориста који хоће да изврши неки терористички напад и касније се ухвати у коштац са 72 девице.

Потребна су ми средства, експлозив, детонатори, мало електронике, мало оружја, мало муниције. То подразумева постојање логистике, или дуготрајан и ризичан процес прикупљања потребних ствари са листе за куповину.

Службе, све и без изузетака, имају озлоглашену особину да користе сараднике из криминогених средина. То је чињеница. Касније се и ратосиљају таквих спољних сарадника. такође, без много изузетака.

Куповина не долази у обзир, сувише људи, превише трагова и контаката, и обична полиција постаје озбиљан ризик у тој работи.

Значи, логистика је неопходна, а то опет није ништа малено. Мора постојати више људи у ланцу, и иако се ради о затвореној групи, остају трагови. Није лако прошверцовати оружје и експлозив.

Е сад, најважнија ствар. Мета. Увек страдају обични људи, а никада неки богаташи или политичари.

Зашто нису напали нешто у Ници, у Монаку, на Азурној обали рецимо, а не неки лумпен пролетеријат (прекаријат) на концерту који звучи као судар камиона пуног свиња и камиона пуног стаклених чаша?

Али, извршиоци тих терористичких акција увек нападају лумпен пролетаријат, неку сиротињу, а мете добијају од својих контролора.

Сви претпостављају да су етика и морални принципи основа на којој се заснива скоро све, или бар тако негде пише, и аутоматски одбацују једноставне и вероватне претпоставке управо зато што те претпоставке подразумевају да је "нешто труло у држави Данској".

Најпознатији пример је прелазак са брзог на одложено деловање НОРАД-а  9. септембра и извођење вежбе у истом временском периоду када се дешавају напади.

Лондон, 7. јул, током извођења антитерористичке вежбе долази до низа синхронизованих терористичких напада.

Како баш да два пута погоде да се поклопи вежба са терористичким нападом? И једном је много.

У Паризу, оружје и муниција из БиХ. 6 бојевих комплета је скоро цео сандук. Кабасто, а и аповке су кабасте, нису биле АБ2. А имали су и ручне бомбе.

Ухапсе осумњичене па их пусте. Ваљда да их прате, шта ли?

Можда ја не знам како се то ради, али све то делује килаво. Једноставно не могу да прихватим као чињеницу да су неки имигранти-туристи способнији од обавештајних служби са огромним ресурсима.

Или су запослени у ДСТ и њима слични неспособни? А са друге стране, огроман прилив разних имиграната при чему новинари проналазе припаднике терористичких организација.

Не, то се не уклапа у ту слику.

Али, није то први пут. Талас тероризма у Европи током 70-их и 80-их је био подржан од стране западних безбедносних служби да би се терористичке групе са додељеном им марксистичком идеологијом приказале као опасност од комунизма и оправдала централизација НАТО пакта.

Алдо Моро је био против тога и као председник утицајне Демохришћанске странке желео да издвоји Италију из НАТО пакта, па су га отеле и убиле Црвене Бригаде.

Не, службе знају свој посао, а како га раде, то је већ друга прича.

Сви сте приметили да ИСИС-ДАЕШ терористи возе Тојоте. Огроман број тих камионета. Скоро сви исте боје. Необично. А новији модели, нису неке канте.

И онда, репортажа, и брадати терориста маше прстом и нешто галами, а у позадини камионет, и на вратима реклама, водоинсталатер из Тексаса.

Човек заменио возило, а старо оставио лизинг компанији, која је касније и продала то возило. Нико није ни фарбао возило, остала прва фарба а и реклама.

Из Тексаса па у Сирију?

Прала ноге па пала у реци...

Nema tu nista neobično u vezi preprodaje polovnih automobila na Bliskom istoku. Vise me zanimaju kanali kojim se prodaju nove Toyote isil-u .Koliko čujem od nekih poznanika...pre nekoliko meseci u Srbiji je bila ogromna potražnja polovnih cisterni za naftne derivate . Naravno za turskog kupca  ;)

Тај рад. Одакле им та кола у Сирији где људи између осталог возе заставине моделе? Нисам видео да је неко монтирао 12.7 на полија.

Ко има Националну географију на српском нек гледа сада. Има емисија о Асанжу и генерацији икс. Наводно премијера.

Е, Даковићу, овде си пао... Кец ко врата. Можда си се "песнички" изразио, односно желео да будеш уверљив, али ово ти је нетачно. Ако је тако како кажеш Француска би, само у Жанадармерији имала око 360000 људи. А нема. Нема ни заједно са полицијом. Ја мало знам о криптографији, чак и о обавештајним службама, али ово (око војне полиције и жандармеријских формација) мало више од већине.

Ово што ћу написати, нема везе са претходно написаном критиком Даковићу. Односи се пре свега на заступнике теорија завере, којих, видим има и овде. Завера наравно има, али су оне најчешће (као и рат) хаотично кретање које неко покушава да усмери. У животу, па ни у заверама нема праве линије. Постоји неки правац, али има пуно "шеврдања",а некад све измакне контроли па од "завере" остане само хаос.

У науци и сваком озбиљном раду (писању) се прво поставе хипотезе, па на основу њих обави истраживање, изводе (прикупљају) докази (искључиво проверени) па се хипотеза потврди и одбаци. Наравно, ово што ми радимо је далеко од науке, али неких сличних правила морамо се држати. Дакле, можемо износити различите ставове, али и прихватати ставове других јер најчешће сами нисмо били учесници догађај нити тај посао радили. Зато ми смета што неки a priori утврде, одреди резултат, без потврђених истраживања, личног искуства (из онога о чему дискутују), без озбиљних доказа, а онда мене који сам понегде и понешто радио из те области, наравно и остале, убеђују како је то било. И још се љуте ако им кажеш да није тако, да се то тако не ради. Ја заиста немам вољу да објашњавам појединцима који све знају, умеју и мене као неког ко има искуства у неком послу убеђују како се нешто у том послу ради, понекад чак и како је било и како треба да се ради. Кад неко никад није имао никакву одговорност, кад од његове одлуке нису зависиле судбине других онда је лако тврдити - "ови немају појма".

Чек' мало.

Оно што сам ја написао је пример логичке импликације, где се наводи потребан и довољан услов (а) да би закључак (б) био тачан.

Заиста нисам проверавао бројно стање жандармерије у Француској, већ сам навео хипотетички пример како се може закључити да постоји неки процес промене. Могао сам написати и два, пет или десет пута, свеједно. Критеријум би могао да буде и замена патролних кола оклопним колима или транспортерима. А могла би да буде и нека друга земља, не знам што се ухватих Француске.

За неке ствари би било јако тешко приказати доказе на овом форуму, поново прикупити информације и сложити их у неку форму која би била "читљива", чак и кад бих имао довољно времена за такво формирање аргумената. Трудим се да не "лутам" и да заснивам своје ставове на информацијама које увек покушавам да унакрсно проверим, ако је могуће.

Оно на шта је желим да укажем је да се ништа не дешава случајно.

Можда нека моја интерпретација није добра, или нека формулација није довољно прецизна. На крају ово је већим делом писано ad hoc, али је, такође, и већим делом утемељено на информацијама и документима.

Узмимо пример, америчка улога у оснивању терористичких исламских организација. То је прво била претпоставка, а затим утврђена чињеница, па ћу, чим нађем мало времена, поставити садржаје који описују како је то почело током 80-их, колико је коштало, ко је био умешан и упетљан и тако даље.

Али они нису први који то раде.

Тешко је писати кратко, посебно о нечему што временски јако дуго траје.

А опет, могу себи дозволити луксуз употребе логичке индукције. Ако неко више пута уради исту ствар са истим циљем, онда је оправдано сумњати да је опет то урадио.

И далеко од тога да ћу ја рећи како неко нема појма о ономе што ради.

Једино што ћу урадити је да укажем на могућност извођења паралелних закључака на основу доступних сазнања. На крају, не размишљају сви људи на исти начин. Бар не би требало.

То што сам написао није се односило на тебе. На тебе се односио онај део око жандармерије. Узео си лош пример је Французи у бити нису мењали ништа када је у питању жандармерија и полиција. Они имају објективно мање специјалаца него наша полиција, са све жандармеријом (коју код нас доживљавају као "специјалце" иако то не би требала бити). Кад је у питању борба против тероризма, пре свега исламског корена, проблем су, као и свугде, квалитетни обавештајни (безбедносни) подаци.

Ето, постова раније си поменуо у негативном контексту како су наше безбедносне службе имале сараднике (доушнике) међу криминалцима. Искрено и ја сам сам имао такав став као млад официр док ми једном један мој шеф, на сличну примедбу није рекао: "јел, а коју бих корист имао од тебе када би ми био сарадник? шта би ми рекао? шта ти знаш кави се напади и криминална дела спремају и ко их спрема? не, мени треба доушник који ће ми то рећи, а то могу само они међу криминалцима". И то је заиста тако. Но, проблем је како доћи до тих извора (или како ћеш их убацити тамо), колико они заиста тачно могу да ти пренесу нешто (познају ли они то о чему причају)  колико ћеш им веровати ( и они теби) јер се зна да кад те открију ту лете главе само тако. Проблем је и одржавање веза (јер као и што сам знаш може се све пратити па то чине и криминалне структуре), брзина преношења и обрада информација.

Ко не зна, обавештајни (безбедносни) податак је само онај који је обрађен, који је прошао проверу и верификацију и доведен у контекст са осталима. Све остало је само непроверена информација. Истина, сада много тога раде "машине", али проблеми са "изворима" које сам само овде само поменуо остају и даље. Тешко је радити са људима јер су различити (паметни-глупи, храбри-кукавице, образовани-необразовани итд и сл.) Зато се "запад" доста окренуо "техници", посебно овим информационим технологијама запостављајући "људску обавештајни службу". Е, то је по мом суду један од главних разлога лоших резултата у идентификацији намера и правовременом спречавању терористичких аката.

Додајмо то у разна правна ограничења (које безбедносне службе, уз све злоупотребе ипак морају поштовати), људска права и све друго што ограничава државу али не и криминалце и терористе.

Прво, да напишем у чему се слажем са претходно изнетим.

Техника и информационе технологије су само алат који скупља информације, од којих човек мора нешто да "пробере". Тај који то ради мора да буде упућен у психологију, да буде верзиран у употреби информационих технологија и да има ум ловца. Ово задње је можда најважније. Може да буде "вук" или "мачак", али овај други више користи "кликере" јер није јак. Технологије су само средство праћења и ништа више, тако да су западне обавештајне службе гомила воајера, осим оног скрајнутог дела који се држи старих метода. Једноставно нема довољно "мачора" који лове "пацове".

Е сад ово о криминалцима.

То да криминалци имају неку способност праћења и прикупљања информација не стоји. Они имају личност која је слична пацову. Крију то што раде, не верују ником, плашљиви су, страшно се плаше полиције (какве год), и главно средство им је подмићивање. Зато бих ја сваком војнику и полицајцу дао три пута већу плату (а укинуо тамо неке шараде). Добро, јесте да сам и ја од тог хлеба порастао, али је неопходно подржати и чувати интегритет војника и полицајаца, иначе имамо ово што имамо. Све има цену, али само код оног ко продаје. Сада свако кривично дело има цену. Е зато сам помињао плате.

Ту се стално неке паре муљају, нема више ни срамоте ни стида. А и људскости је све мање.

Шта радити, осим да укључим веш машину.

Сад питање.

Коју корист има народ, друштво и држава од криминалца који маше легитимацијом безбедносне службе?

Има тога, а има и горе од тога, кад онај са легитимацијом постане криминалац. Како то да сви знамо руте транспорта којечега, а често и курире, а не зна онај чије је посао да зна? Или се прави да не зна? Или јави кад је погодно да саобраћајци улове неког безвезњаковића?  Како то да је настала изрека "тона прође, грам никако" или слично томе, за оружје, "спао сандук, војник никако"? Оно јес' треба неко и да избаци сандук из камиона.

Давно ми је један из КОС-а рекао да је разлика између врхунског обавештајца и врхунског криминалца само легитимација и ништа више. Дуго сам ја о томе размишљао, а и опет се често тога сетим.

Знате ли да криминалци и даље негују култ братства и јединства? Сарађују у сваком погледу, са свима из свих социјалистичких република и аутономних покрајина (једна је посебно омиљена) а највише воле да се спријатеље са војним лицима, посебно магационерима или интедантима. Чиме би трговали иначе? Трговали би они и минобацачима, него не умеју да их користе.

А ја не могу да нађем ашов и чизме.

Али немају и не могу имати обавештајне способности, само упозорења и информације од праве службе. Проблем је корупција. Често помислим да би нека варијанта латиноамеричких "одреда" била корисна, али овде возе багере и дозере са фантомкама.

Шта ћеш, судбина.

Проблем је врста узвратне услуге коју криминалци добијају од безбедносних служби које онда паралишу рад јавне безбедности. Врзино коло. Тако и настају криминални кланови, да не улазим у детаље. Била би то нека врста плеоназма. Проблем је и постојање те узвратне услуге. А и неке се паре муљају тамо вамо.

Не мислите ваљда да би гомила егоцентричних, полуписмених, грамзивих створова који су давили мачиће док су били мали, могла да створи било какву ефикасну организацију без туђе помоћи? Нико од њих није изучавао организационе науке. Чиме ли осигуравају комуникацију? Па они једва да новине прочитају, али никад Политику, то је тешко штиво. А чик да проба да удави одраслог мачка или баци одраслог ротвајлера у реку. То су кукавице. Плашљивци. Ко год мисли да криминалци немају страх, дебело је погрешио. Храбрији је врабац кад ти једе из руке.

Опет мала дигресија, а у вези страха. Страх осећају сви, осим психопата који су стварно оштећени. Наводно, криминалци су опасни и не плаше се. Није тачно. Они и не знају да користе страх оних који не умеју да га контролишу. Онај ко уме да контролише страх је храбар. Из личног искуства, једном сам се стварно уплашио, толико да ми се тресла блуза на леђима, и било ми је страшно хладно. Да ли је то трајало десет секунди или минут, не знам. Удахнуо сам и пошао где се мора ићи. Страх је остао негде иза пошто нема ноге. Опасан је човек који свесно прекорачи преко свог страха да уради шта је наумио. Или шта се мора урадити. Или баш кад немаш никаквог избора. Да не идем у неке тачке и чланове са бројевима.

Убио нам се пилот јер није могао да враћа кредит кад су му смањили плату, неком одлуком неког бирократе којем је наредио ММФ. Душа ме заболела. А где би та служба? Ваљда неко и о тим пилотима мисли. А пилот није макар ко. Боље да изгори авион него да изгубимо пилота. Прво са људске стране, имам озбиљне примедбе, а онда, чиста рачуница, зна ли ко колико тај пилот кошта, да се одабере, одшколује, обучи, па је још имао и учешће у борбеним дејствима. А његов колега, маше никлованим магнумом пијан к'о чеп и покушава да дохвати стриптизету. Али, он се дружи са сарадницима службе. Не кажем ја да је Галеб лош авион, али покојник је био бољи човек. Поштење га ограничило, ишао на посао аутобусом. А онда дође амерички курсиста поручник да обучава наше мајоре и потпуковнике како се командује четом и батаљоном. Било у новинама пре неколико дана, непријатељ нас нервира. Срамота. То је као кад би мој пас дозволио да му командује комшијска пудлица. Прво би мене поп****, па онда остало са том пудлицом. Не знам да ли је официре била срамота, али мене јесте кад сам то прочитао. А ви како год 'оћете.

Велиш, у негативном контексту? Јашта! Треба мотком (са одређеним атрибутима) дејствовати по тим криминализованим и пенетрираним службама. К'о да је гоблен, не знаш више колико рупа има, где све цури и за чије паре раде. Како рече онај, што мање знаш то си мање несрећан. Истина. Суштина је болно једноставна, ако неко почне са релативизацијом закона и норми, добиће хаос са свим принадлежностима које таква ситуација собом носи.

Лете главе само тако? Чије? Кад? Како? Свака држава може да реши проблем криминалитета за једну ноћ. Тад је тишина, али може и преко дана ако хоће. Све мислим, уплашиће се држава од криминалаца. Ко кога плаши и ко кога лаже? Шта кажеш, кад те открију? Па то је банда, није то јединица посебне намене. Савим је могуће да се неки плаше шта би ти криминалци открили иследницима. Или се и иследници плаше? Кажу ђавоља посла, а Ђаво се у то није ни мешао, чиста клевета и ксенофобија.

Да, да, људска права ограничавају државу у борби против криминала? Је ли могуће, као да новине читам, мало фали да поверујем. Ал' фали. То мож' да прође у неком предавању жутокљунцима. А где је правни основ те гадне симбиозе са криминогеном средином? Зар онда службе не постају нека врста генератора криминала пошто ефективно штите криминалце сараднике од јавне безбедности а на директну штету читавог друштва?

Ево, не могу се чудом начудити. Али све поменуто спада у деловање обавештајних служби.

Све осим специјалног рата, рекло би се. Можда је употребљени термин анахронизам, можда сам и ја анахронизам, али још увек не нађох бољу одредницу за то. А волим да употребљавам и аорист. Можда је и то анахронизам.

А Француска и њихови жандари, ђаво да их носи све заједно ако нема преча посла. Заслужили су шта год да им се деси, а дешава им се. И горе ће. Де Гол је давно умро, а давно су требали којешта да промене, али сад им је касно. Али ако они имају мање људства у тој жандармерији него ми, а имају једно три пута више тих жандара него ми војске, официра и службеника војних, па колико ми имамо пандура? Можда сам и ја неки пандур него не знам да ли да тражим заостале плате и накнаду за минули рад? Да нису укинули минули рад? Стварно сам заостао. Можда сам и у пензији. Морам да питам Ђуру.

Што се тиче милитаризације полиције, кад видех јединицу са дугим цевима како "обезбеђују" "периметар" око пољског цвећа, прво ми паде на памет ко напада и како ја немам пушку. А они у пуној опреми испуњавају диктат спинованих медија, фиктивно "обезбеђују" зграде и ефективно плаше бабе које иду са цегерима. Па нисмо ми американци, има ли ко нормалан? Што не машу "цевкама" тамо где се рачуна? Добре су им рукавице. Не клиза ништа, али зебу прсти. Можда им се зноје дланови. Од баба. Или цегера.                       


Психолошки рат против баба.

"Не ваља то, братац." - Љуба Тадић као мајор Курсула у филму "Марш на Дрину"   

А криминалца си досад видео само у филмовима о суперхеројима?

Ja ću lakšim tonom :-), vidim Veseline da dosta baratate ovom materijom, možete mi reći svoje mišljenje koje bi bile osnovne razlike između lica koji je "operativna veza" i lica koji je "saradnik" ?

Пре свега морам да кажем да ја нисам полицајац, те да је могуће да не користим термине на исправан начин или у исправном контексту. Покушаћу да одговорим на питање колико је то у мојој моћи. Приметио сам да што више знам, сазнање да у ствари не знам ништа постаје све доминантније.

Шта би била оперативна веза? Доушник, информатор који доставља информације контролору. Контролор бира доушника према подручју и процени какве информације може да добије од доушника, према окружењу у којем се доушник креће и према везама доушника у том окружењу. Доушник свесно прослеђује информације контролору. Та оперативна веза може служити и за нека друга сазнања, при чему контролор може да добије податке о некој уској области, или та веза може служити за присмотру, снимање и томе слично.

Тако бих ту оперативну везу поделио у три подврсте, доушник, саветник и ово задње би могао бити неки посматрач, "шпијун". Можда има још нека подврста оперативне везе.

Сарадник и оперативна веза имају сличности али имају и разлике, при чему је очигледно да сарадник има већи степен сигурности и поверљивости, и у нивоу учешћа у некој активности.

Оперативна веза је у позицији да у свом непосредном окружењу сазна информације од значаја за контролора, али најчешће није у позицији да сазна чему ти подаци служе. Проток информација је једносмеран, од оперативне везе ка контролору.

Сарадник је много важнији, постоји двосмерни проток информација, учествује у оперативним активностима, и сарадник је обично "везан" за своју средину и поставља се тамо где би од њега била највећа корист, што ближе објекту интересовања. Сарадник ће документовати своја сазнања из окружења у којем се креће, те даје много квалитетније информације од оперативне везе. За сарадника је обично везано и неко "покриће", прича, као објашњење његовог присуства.

Вероватно се и сарадници могу поделити у подврсте према средини у којој се налазе, према служби и према активностима, али мислим да би ово било довољно као приближан одговор у вези разлика оперативне везе и сарадника.

Као мала и забавна илустрација рада служби могла би послужити комедија Бранислава Нушића, "Сумњиво лице".

Службу представља Јеротије Пантић, оперативну везу Алекса Жунић, а Жика и Милисав су сарадници, при чему Јеротију помаже Јоса пандур.

Ванвременски комад, писан за време династије Обреновић, па остаде необјављен преко 40 година, управо због тога што је свих 40 година био актуелан. И данас је актуелан, као и остали Нушићеви позоришни комади.

А где сам ја то написао? Обавештајци би требало да имају способност праћења и прикупљања информација. Криминалци су мета. Они су извор информација а да би то били постају "доушници". Криминалци имају информације које полицији требају да би их хапсила и обезбедила доказе који на суду вреде. Криминалци нису и не требају бити део полиције обавештајних и безбедносних служби. Они си њихов предмет рада.

То што су неки криминалци имали службене легитимације (не само у Србији већ изгледа на простору целе бивше СФРЈ) је доказ да су службе биле криминализоване. Некада се криминалац плашио полицајаца и био снисходљив пред њим. Потом се ситуација окренула па су и полицајци (безбедњаци, обавештајци) полицајци постајали доушници криминалцима пи тако и сами постајали криминалци. Ипак, пре свега под утицајем политике. Криминализована политика производи криминализацију друштва. Оно чега сам се увек гнушао јесте криминализација политике, власти, па и полицијских и безбедносних служби.


Овде си једино погодио да је Јеротије "служба", односно шеф службе. Алекса је оперативац на терену а не "веза". Жика и Милисав су полицијски (срески) чиновници и не могу бити сарадници. Сарадник је "наш човек у њиховим редовима". Да не би било забуне у то време полиција у данашњем смислу није постојала нити се "власт" спроводила на начин као сада. Сву власт је оличавао срески капетан који је био потчињен министру унутрашњих дела. Срески капетан је био све и свја.



Можда воле да се спријатеље са војним лицима, али још више са онима који стварају и знају шифре којима се штите везе, како би могли да прате војна и друга лица и тако лакше обављају послове.

Prije par dana malo sam klasificirao i slagao svu tu papirologiju koju skupljam pa sam naišao između ostalog i na jedan dokument iz perioda SFRJ u kojem se spominju ta dva pojma.

Da, koliko sam i ja sa svojim skromnim koeficijentom intiligencije primjetio da je "operativna veza" da kažemo niži status od statusa "saradnik". Na net-u baš i nema mnogo o tome (u ovim specifičnim okolnostima) pa sam zato to ovdje i pokrenuo.

Evo podijeliti ću to i sa Vama pa možete pogledati dokument ako Vas naravno zanima.

Кад се говори о војној криптографији, наши шифранти потписују да чувају државну тајну, и њих нећете видети да било где дискутују о криптографији - из простог разлога јер им се не иде у затвор.
Самим тим је и целокупна дискусија о војној криптографији потпуно аматерска.

A шта веле њихови шифранти?

Ево, поново прочитах "Сумњиво лице", и да, тачно је, Алекса је сарадник, оперативна веза су кафеџија и собарица из хотела "Европа" (да неком не падне на "памет" да забрани комад?), а што се тиче среских писара, делује ми да је то нешто помешано, и полицајац и "порезник" и саучесник и шта ти ја знам.

Ама све ми се чини или да је тај Нушић био видовит или да се ништа није променило век и по.

Наравно, Нушић је био "видовит". Већина Нушићевих комедија спада у категорију "комедија нарави". А, као што сам раније другде писао друштвена свест се врло, врло споро мења. Данашња друштвена свест, посебно "политичке елите" је скоро иста као пре 120 година. Ко није читао нека прочита Нушићеву комедији "Народни посланик". Верна слика данашњих избора и начина агитовања.

Није ово тема међутим, можда се сам сетим, а можда ме неко и подсетити, да у некој пригодној или посебној теми објасним полицијски систем, боље речено начин управљања (унутрашњим) државним апаратом у Краљевини Србији. У најкраћем, државни апарат, па и полицијски систем какав данас познајемо, у Србији је практично заживео тек од 20-тих година пролог века.

"Оперативна веза" је лице преко кога лице из обавештајне или безбедносне службе (односно њен представник "оперативац") добија информације из окружења које је предмет обавештајног (безбедносно) интересовања. То лице је најчешће свесно тога ко је оперативац и шта тражи и свесно му даје те податке. То ради из убеђења или због новца или неке друге користи. Ове што раде из материјалног интереса или користи обично зовемо "доушници". Оперативац усмерава оперативну везу шта и како да ради. "Веза" функционише док постоји оперативни интерес (траје "акција") или док је то лице само не прекине.

Варијација "оперативне везе" су личне и пријатељске везе. Ради се о томе да класичну "оперативну везу" обавештајац тражи по службеној дужности (по задатку) и нађе (на разне начине). Личне и пријатељске везе су лица до којих је он дошао изван службе а та лица могу имати занимљиве информације које му и дају кроз лични контакт (свесно или несвесно). Ова веста везе је врло честа и из њих се добија доста података које су по квалитету доста упитне, али умеју бити и врло корисне.

Оперативној вези се не верује по систему "здраво за готово". Добар оперативац ће своју везу више пута проверити на разне начине. Ако то не ради врло лако се може десити да он сам постане извор информација супротној страни или неко преко кога се пласирају дезинформације.

Преко оперативних веза, посебно оних које непосредно раде и окружењу (групи, систему) који је предмет рада, често се примењује "оперативно комбиновање" ("ко коме смести" ;))

Danima ide mnogo toga u vezi obavještajnih službi ali da ne bude "političkih konotacija" evo članak u vezi sa naslovom topika:

 "Novosti" saznaju: Špijun iz MUP "pao" u Zemunu
P. V. - D. M. | 26. oktobar 2016. 08:27 | Komentara: 37

Kako su srpski obaveštajci otkrili "krticu" koja je mesecima radila za CIA? "Ulovljen" dok je agentu u parku predavao tajne podatke. Amerikanac se maskirao u haustoru. Stefanović: Informacije su odavane mesecima.


VISOKI funkcioner Uprave kriminalističke policije koji je odavao poverljive službene podatke iz MUP-a agentima CIA upao je u klopku naših bezbednjaka u jednom zemunskom parku - saznaju "Novosti".

Prema našim informacijama, on je "pao" pošto je tajne informacije prosledio američkom obaveštajcu koji se potom, u obližnjem haustoru, presvukao, stavio periku i promenio lični izgled!

Izvori "Novosti" tvrde da je pomenuti funkcioner u ulozi špijuna Amerikancima odavao poverljive informacije iz kabineta ministra Nebojše Stefanovića, prosleđivao im je i sve operativne obrade UKP-a o tome koga policija po zakonu prisluškuje i prati, a bezbednjake SAD izveštavao je čak i o brojevima tablica službenih vozila iz kojih su operativci "držali na oku" one koje nadziru.

Ovaj gotovo filmski zaplet koji je razotkrila BIA u saradnji s policijom otvorila je Pandorinu kutiju o delovanju stranih službi velikih sila u Srbiji, o čemu je bez dlake na jeziku upozorio javnost i premijer Aleksandar Vučić.

Ministar Stefanović potvrdio je da je visoki funkcioner UKP-a protiv kog se vodi krivični postupak duže vreme sarađivao sa obaveštajcima jedne zapadne službe:

- Ne mogu da otkrivam ime osobe, niti mogu da dajem više detalja iz istrage. Ta osoba je u rukama naših istražnih organa, dalje postupanje zavisi od tužioca. Odavanje informacija stranim obaveštajcima trajalo je mesecima. To ne može da se preseče za jedan ili dva dana. A akcija može da se izvede tek kada imate dovoljno konkretnih dokaza.

Stefanović je rekao i da je to prvi put u istoriji da se u MUP-u na ovakav način preseca takva aktivnost.

- Ne mogu da kažem da li se pre deset, sedam ili pet godina dešavalo nešto slično, ali očigledno da tadašnje strukture nisu bile kadre da se obračunaju ili otkriju ovakvo delovanje.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je povodom informacija o stranim obaveštajnim agentima koji deluju u Srbiji da veruje u rad državnih institucija i da pruža punu podršku premijeru Vučiću i službama bezbednosti.

- Čule su se sve informacije od premijera. Poznato je da se aktuelna vlada bori protiv kriminala i korupcije i da je i to jedan od uslova za stvaranje normalne demokratske države.

Špijunska afera zaokupila je i opoziciju. Poslanik DS-a Balša Božović najavio je da će ta stranka tražiti procenu bezbednosti u Srbiji, kao i da se utvrdi odgovornost nadležnih i sazna istina o hapšenjima naših državljana u Crnoj Gori.

- Tražićemo da se sazna istina o tome ko je organizovao i šta je organizovao, da li su naše službe znale da neko organizuje terorističke akte u susednoj državi ili nisu znale. Ovo je veoma ozbiljna tema i veoma alarmantna situacija, a za građane Srbije vrlo uznemirujuća.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović uputio je zahtev predsednici Skupštine Maji Gojković da organizuje sednicu parlamenta na kojoj bi se razgovaralo o bezbednosnoj situaciji u zemlji i koja može i da bude zatvorena za javnost.

- Ko su ljudi koji su naoružani iz Srbije planirali terorističke akcije u Crnoj Gori, koja je strana obaveštajna služba njima dala takvu logistiku da su oni u svakoj sekundi znali gde se nalazi predsednik crnogorske vlade? - pitao je Jovanović.

Predsednik Nove stranke Zoran Živković ocenio je da su poruke premijera Vučića, posle sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, predstavljale rijaliti šou.

- Ponovo se ide ka stvaranju kulta ličnosti Aleksandra Vladimiroviča Vučića, koji treba malo da liči na Putina a malo na neke autokrate iz naše prošlosti, i da na taj način pokaže građanima da ima neko da brine o njima. On nije rekao ni jednu jedinu činjenicu.


SKOT NIŠTA NE ZNA

"Novosti" su od ambasada EU, SAD, Velike Britanije, Nemačke i Rusije zatražile komentar na tvrdnje premijera Vučića da je pojačano delovanje stranih službi i sa Istoka i sa Zapada i da je naša zemlja uspela da ih neutrališe.

U Delegaciji EU su ostali bez komentara, dok nam je u Ambasadi SAD rečeno da oni ne komentarišu pitanja koja mogu da se odnose na bezbednosne ili obaveštajne službe.

- Čuo sam šta je rekao Vučić, ali ništa ne znam o detaljima. Nemam komentar - kazao je američki ambasador Kajl Skot.

I evo novosti koje vjrovatno ovdje pripadaju:

Danas: Nekoliko ruskih državljana proterano iz Srbije

Beograd -- Nekoliko ruskih državljana proterano je i Srbije zbog učešća u pripremama terorističkih akcija u Crnoj Gori, piše Danas.
Izvor: Beta sreda, 26.10.2016. | 23:49


Dnevnik u sutrašnjem izdanju navodi, pozivajući se na izvore u krugovim bliskih vrhu srpskih vlasti, da nije poznato li je zbog tog poteza srpskih vlasti sekretara ruskog Saveta bebednosti Nikolaja Patrušev posetio Beograd.

Danas navodi i da na Andrićevom vencu nije uspeo da dobije komentar najpre optužbe koje je izneo premijer Aleksandar Vučić "o elementu inostranosti" u izazivanju nereda u Crnoj Gori kao ni o tome da li je predsednik Srbije obavešten o proterivanju ruskih državljana iz Srbije.

Izvori iz vrha vlasti su naveli, kako pronosi beogradski dnevnik, da je ceo postupak državnih organa usmeren na ruske državljane već okončan i da su oni proterani iz Srbije.

"Spekulacije da je juče u Beogradu boravio Petrušev kako bi odveo proterane, ni na koji način nismo uspeli da proverimo, kao ni da li njegov dolazak spada u kontramere Moskve", navodi Danas.

Pojedini izvori sa poltiče scene smatrajuda događaji nisu ni u kakvoj direktnoj vezi i da Kremlj samo pokazuje moć i prisustvo u ovom delu regiona.

Razlozog za posetu visokog ruskog zvaničnika Beogradu, profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić vidi u nedavnim dešavanjima u Crnoj Gori.

On je za Betu ocenio je da je sekretar Saveta bezbednosti Rusije u poseti Beogradu zbog svega što se dešavalo u Crnoj Gori.

"O razlozima posete možemo samo da nagađamo, ali mislim, sa velikom sigurnošću, da je došao zbog slučaja sa Crnom Gorom a ne zbog potpisivanja nekog memoranduma", rekao je Dragišić za agenciju Betu.

Dragišić je ocenio i da je poseta visokog ruskog obaveštajca sigurno veoma interesantna i "našim zapadnim prijateljima" i da ne mora apriori da negativno utiče na odnose Srbije i Zapada.

"Poseta sigurno neće ostati bez ođeka na Zapadu, ali može da bude i dobra i loša po odnose Srbije sa partnerima, što zavisi od toga o čemu su se srpski zvaničnici dogovoril s Petruševim", rekao je Dragišić.

Visoki ruski zvaničnik danas je razgovarao s predsednikom Tomislavom Nikolićem, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i ministarom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanoviće, a sutra će se sastati s premijerom Aleksandrom Vučićem.

Vučić je, u ponedeljak uveče, posle sastanka Biroa za koordinaciju službi bezbednosti rekao da je u Srbiji povećano dejstvo i broj pripadnika stranih obaveštajnih službi i sa istoka i sa zapada.

On je rekao i da su na teritoriji Srbije pripremane nelegalne aktivnosti u Crnoj Gori i da ima nepobitne dokaz da su u Srbiji postojale grupe ljudi koje su pratile premijera Crne Gore Mila Đukanovića.

Patrušev je posle sastanak sa Stefanovićem predložio da sledeće godine bude potpisan memorandum o uzajamnom razumevanju Saveta bezbednosti Rusije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da bi se uspostavila redovna komunikacija bezbednosnih službi dve zemlje.

Predsedništvo Srbije je saopštilo da je Nikolić s Patruševom razgovarao o modelima vojno-tehničke saradnje dve zemlje.

[attachment=1]

-----------------
Ne bih komentarisao jer u inf.sredstvima imate dosta toga a moj stav i onako nije bitan.

Poz.

I evo da dodam i možda "omjetajuće" mišljenje ali mi se ne može zamjeriti da se ne radi o "političkoj a ne vojničkoj" temi.
Sinoć je bila "emisija" na RTS-u sa stručnjakom,koji je bio rukovodilac službe negdje od 1990 do 2000-te,koji takođe navodi da ovi događaji nisu standardni i da je toga mnogo čudnog i u objavljivanju i postupanju zadnjih(navedenih na topiku)događajima.
Bio je tu i Lazanski i Radić kao komentatori i još neki.
Navode svi da je otkriveni Popara u nekom zagonetnom statusu,jer niti je uhapšen niti ne postoji jasno označen kao okrivljeni a "oblaćen je".
Ne mogu uspostaviti niti vezu između uhapšenih u CG,"otkrivenih" u Srbiji,sa prislušnim uređajima,navodnim kriminogenim osobama sa elementima "inostranog",do toga da je ranije bilo "zvaničnih" odavanja podataka za potrebe Haškog suda,preko snimaka koje je radila Norveška služba,jer mi nismo "imali" fin.sredstava za to(Norveška je NATO), i još niz toga,do nejasnog odgovora AV u vezi protjerivanja "ruskih" državljana i posjete ovog "ruskog" za bezbjednost. Ima još niz toga no zbog dužine prkidam.

Poz.

Циљ сваке контраобавештајне службе (службе безбедности) није да хапси већ да прати и спречи да обавештајна служба супротне (или "треће") стране "уради" нешто. Када се открију неке ствари, често се не прибегава хапшењу већ се дипломатским путем или преко постојећих веза између служби, њима предоче подаци да су "ухваћени у штети" и да би било добро да "батале работу" или ће бити хапшења а тиме и политичке и друге штете. Дакле, хапшење је последња радња која се чини кад се баш мора.

У томе "свету" (послу) постоји неки неписани обавештајно-безбедносни "фер-плеј" да се са ухваћеним оперативцима супротне стране поступа коректно (без неког малтретирања, мучења и сл.). Најчешће се замоле (преко њихових шефова) се да напусте територију земље. Њиховој амбасади се предоче докази и све се мање-више заврши у тишини. Дакле, ово око Руса и њихових људи највероватније је тако ишло. Исто тако ће изгледа бити (ако већ и није било) и са Американцима. А шта ће бити са овим нашим "доушницима". Е, то је већ теже питање. не верујем да ће бити изведени на суд. Ако и буду то ће бити због неког другог, прозаичног разлога јер обично већ имају другог путера по глави.

I ako ovo nije baš pametno evo što od jutros ide kao udarna vijest:

Новости: Вучић одлази са чела Бироа за координацију служби безбедности

понедељак, 31. окт 2016, 23:17 -> 23:41

Извор: Бета

Премијер Александар Вучић поднеће оставку на место шефа Бироа за координацију служби безбедности, зато што га безбедносне службе нису увериле да "држе конце у својим рукама", пишу "Вечерње новости".

Вечерње новости у издању од уторка наводе да ће Александар Вучић о том кораку наредних дана обавестити председника Србије и да је "запањујуће" то што су му безбедносне службе од момента откривања оружја испричале пет верзија тог случаја.

Вучић је у Хамбургу рекао да се плаши да ће државни органи тешко открити ко су особе које су оставиле оружје у близини његове породичне куће у Јајинцима код Београда.

"Верујем службама и држави Србији, али плашим се да ћемо тешко открити ко су лица која су ту донела то оружје и у које сврхе је то било донето", рекао је Вучић и додао да случај изгледа компликовано да би био лако решен.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да су вештачењем оружја и муниције пронађених у близини Вучићеве породичне куће у Јајинцима код Београда идентификовани парцијални ДНК трагови најмање три особе.

Стефановић је рекао да нису сви трагови нађени и на оружју и на муницији, а да су неки нађени једни преко других, па је тешко изоловати један ДНК који би могао да се користи за упоређивање, а да се у разговору са стручњацима дошло до закључка да је мало вероватно да је неко донео то наоружање у шуму у Јајинцима само да би га ту одложио.

У близини Вучићеве породичне куће у Јајинцима код Београда, у суботу су откривени сандуци с оружјем: ракетни бацач "зоља", четири ручне бомбе, 100 комада муниције калибра 7,62 милиметра, четири или пет метака за аутоматско оружје и 15 метака непознатог калибра.
----------------------
I evo manje pametno moje "glasno" razmišljanje.
Sjetite se prije kratkog vremena je isti tvrdio da ima povjerenje u naše službe.Ne znam koliko su zadnji događaji "iscenirani" a koliko treba da posluže za ličnu promociju i još tko zna što.
Osobno mislim da te službe ne rade u zaštitu države i da su se samo"prilagođavale" promjenama odnosno "otaljavale" posao.Trebalo ih je "dodirnuti" još mnogo ranije jer te službe kad bi radile zbog zaštite države,imaju tu moć da mogu smjeniti i najvećeg rukovodioca,ako procjene da a on radi protuv "države".Sad ako su razlozi samo zadnji događaji, mogu biti potvrda da one ne podržavaju njegovu ličnu promociju a ne države.Dakle mislim da su promjene trebale biti daleko ranije,pa i u skorije vreme,jer ovi "scenariji" ustvari pokazuju nestručnu i možda čak antidržavnu namjeru u tko zna koje još svrhe.Jednostavno mislim da je ovo izvedeno veoma diletantski, a da su "revizije" potrebne,što sada ne vjerujem da je racionalno,s obzirom kako se izvodi.

Poz.

Izvinjavam se što ću na dalje manje učestvovati na forumu.Moram sam da pripremam zimnicu,jer sam po procjeni moje porodice "jedini" sposoban za to i to,nije zbog nivoa povećanja penzije( i "preveliko" je) nego zbog luksuza,što želim da ona bude "prirodna i ekoliška".
Vidim da je otkriveno na NBG arsenal oružja strašne razorne moći.Jes da se nezna ni dali je garža bila blindirana  i čija je i ona i ukradeni reno itd.Zato se zna da je to sigurno u vezi sa ovim u Jajincima a potvrdit će se pošto je to drugi dio parcijalnog DNK
Imao sam zgodnu komšinicu koja je takođe imala RENO i uvjek kad je sretnem ja je pitam:jel ti TU-RENO,a sad tek vidim koliko je to bilo "opasno".
Da ne dužim,unuk me često pita kad će nova godina (valjda zbog deda mraza i poklona),pošto je on petogodišnjak pa ne shvata baš najbolje brojeve, jer bi mu bilo nerazumljivi ovi problemi sa RTB,azotarom,savamalom itd..kažem mu:još jedno dva tri antentata,može i ubistva pop pjevačice ili osoblja ambasade i sad će to.

Poz.

Што би рекли ,,False flag"!

Можда некоме буде интересантан овај прилог:
https://www.youtube.com/watch?v=fJuFJkqlyNo

Pogledao sam ovaj interesantan prilog.Ima tu vjerovatno dosta istine ali za mene i "ponešta" sumnje.
Pošto ne vjerujem da sam mogu bilo čemu doprinjeti,sem za razumevanje životu običnog čovjeka,što ne znam čemu služi,evo nekoliko mojih zapažanja,pa "tko razume shvatit će".

Svaka služba koja se ne zasniva na naučno provjerljivim rezultatima je "tajna",jer neznamo koliko ona služi "narodu i državi" a koliko određenoj vladajućoj grupi (koja može biti i kriminalna).
Čovjek je možda i slučajno dospio na određenu funkciju (nacionalno-plemensku i sl.) ali najvjerovatnije kao još jedan "radnik" po zadatku.
Vjerujem da je možda uspio da uspostavi "vezu" sa francuskom službom i da ima tu zasluga slanjem određenih podataka ali se treba zapitati koliko su njegove a koliko tih ljudi iz francuske obavj.službe.
Vidimo da se njegov rad (podaci)nije "uzimao" u obzir jer ga nisu smatrali baš važnim.Razlozi zašto je to tako ne bih da nagađam,ali recimo i za Slobu je išlo da je Američki čovjek(školovan tamo,iz ratova T11,i pregovora gdje Holbruk kaže da je on veoma koproduktivan,do toga da je on čovjek "mira" i kljućni čovjek u SRJ i balkanu, itd.).
Moguće da je on uzimao "važnije" podatke SAD u obzir a ne francuske.
Na kraju ( pošto sam predug),mislim da sve službe u svjetu su prešle na "interese" vladajuće grupe a ne naroda,pa treba razlikovati da one imaju povjerenje u podatke često i pogrešne,od onih ljudi koji ih odabiraju,imajući povjerenje u te ljude a ne na sekundarne operativce sa terena.
Ovo se javlja i kao "negtativno" jer se u ljude ne može imati potpuno povjerenje,pošto su "kvarljiva roba",zato imamo ovaj haos u svjetu i Asanža i dr. koji nam daju i druge podatke.
Zadnje,nisam siguran,da i ovaj čovjek nema i koji interes,da ovo iznosi javno.

Poz.

Кад ли ће да отворе архиве УДБ-е Србије:
TAJNI ARHIVI Kako je UDBA švercovala drogu sa italijanskom mafijom

NIN/Rado Pezdir/Branislav Krivokapić | 09. 10. 2016 - 12:30h
| Komentara: 55
Zbog nedostatka novca početkom šezdesetih godina prošlog veka, Udba prelazi na najprofitabilnije prljave poslove: šverc narkotika, cigareta, zlata, kafe i alkohola. Odluka o tome doneta je 1961. na najvišem nivou, piše novi NIN.

Foto: Muzej istorije Jugoslavije / Privatna arhiva
pin on pinterestshare it
Ima neke simbolike u tome što ovdašnje televizijske stanice u svojim programskim šemama svako malo vrte serijal Frensisa Forda Kopole o porodici Korleone. Saradnja ovdašnjih službi bezbednosti sa italijanskom mafijom dugog je veka. Iako je njujorški mafijaški bos Don Vito Đenoveze još za vreme Drugog svetskog rata snabdevao Nemačku heroinom, trasom koja je iz Italije išla preko Jugoslavije, prvi pisani trag o petljanju Udbe sa italijanskom mafijom potiče iz 1946. U Arhivu Slovenije postoji dokument iz kog se vidi da je te godine prilikom posete Napulju jugoslovenski ministar za spoljnu trgovinu Nikola Petrović dogovorio posao otkupa 46 tona semena konoplje (lat. Cannabis). U dokumentu ne piše ko je prodavac, ali mogla je to biti samo mafija, budući da je bilo kakva trgovina konopljom i njenim derivatima u Italiji bila zabranjena. Pošto u budžetu FNRJ nije bilo novca, Petrović je dobio na raspolaganje kontingent od 40 miliona cigareta koji je ilegalno prebačen u Trst gde je uličnom prodajom sakupljan novac za otkup semena konoplje. Tih godina Trst je bio glavna ulazna baza za narkotike koji su iz centralne Azije, preko Turske i Jugoslavije, putovali u Italiju gde ih je preuzimao legendarni Laki Lučijano. Zbog nedostatka novca početkom šezdesetih godina prošlog veka Udba prelazi na najprofitabilnije prljave poslove: šverc narkotika, cigareta, zlata, kafe i alkohola.

U biznisu sa Udbom
bio je i Laki
Lučijano
Foto: Profimedia
U biznisu sa Udbom bio je i Laki Lučijano
pin on pinterestshare it
Odluka o tome doneta je sredinom 1961. na najvišem nivou, a šef saveznog SUP-a Svetislav Stefanović Ćeća za organizaciju ilegalnih poslova ovlastio je Rada Radovića i Slavka Bartu, a za investitora izabran je partner iz Švajcarske - Italijan Etore Ćićelero, u to vreme najjači švercer Evrope, specijalizovan za prevoz ilegalnih artikala, cigareta, kafe i zlata, od Bejruta preko Grčke, a nakon sklapanja posla sa Udbom, preko Jugoslavije za Italiju. Prema informaciji koju je 4. maja 1964. za saveznog sekretara za unutrašnje poslove Vojina Lukića sačinio Rade Radević, transport cigareta u Italiju obavljan je kamionima austrijske registracije koji su prevozili rezanu građu. Kada bi šoferi ostavili kamione na parking placu luke Rijeka i otišli na spavanje, udbaši su uzimali kamione, čije su ključeve posedovali, stavljali cigarete ispod građe i vraćali kamione na parking. Cigarete koje su iz Švajcarske, kao tranzit preko riječke luke, išle za Grčku, Udbin brod „Punat“ bi tajno istovario, pa su one, umesto u Grčkoj, završavale u Udbinom skladištu u mestu Bakar. Sa ovim poslovima, piše u dokumentu koji se čuva u Arhivu Slovenije, bili su upoznati pojedini rukovodioci preduzeća „Velebit“ i skladišta u Bakru, kao i posada broda „Punat“. Takođe, u ekipi je bilo i 12 posebno odabranih osuđenika s Golog otoka koji su obavljali poslove utovara materijala za Goli otok i sa otoka u vagone za unutrašnjost. Pregovori oko transporta alkohola za Nemačku i zlata za Indiju, piše u dokumentu, još nisu okončani, dok se nabavka morfijuma koju vrši SUP Makedonije, po nalogu Eda Brajnika, nekad desne ruke Aleksandra Rankovića, obavlja po planu. Na svim ovim poslovima Udba je zaradila četvrt miliona dolara, potrošivši taj novac na nabavku tehničke opreme za službu, a do prekida je došlo u jesen 1964. kada je savezni SUP, zbog prašine koju su na međunarodnoj sceni podigle Italija i Austrija, odlučio da prekine sa ilegalnim aktivnostima.

Suban i Kijeza

Ipak, posle pada Aleksandra Rankovića, reformisana Udba, sada SDB, nastavila je saradnju i učvršćivanje veza sa mafijom, a prvi pripadnik italijanskog podzemlja koji postaje saradnik KOS i SDB bio je Ernesto Luiđi Ćićareli, u Jugoslaviji poznat kao Đino Kijeza. U Informaciji o odnosima između Kijeze i pukovnika JNA Janka Kodelija, koju je sa oznakom „strogo poverljivo“ 1973. u Ljubljani sačinila SDB Slovenije, piše da je Kijeza trgovački putnik koji se služi lažnim imenima - Anđelo Negrini i Luiđi Kijeza, a predstavlja kao ovlašćeni predstavnik za Jugoslaviju, Istočnu i deo Zapadne Evrope, panamske kompanije „Silver Coast Shipping“ sa sedištem u Veneciji. U Italiji je više puta osuđivan zbog šverca i klasičnog kriminala, da bi 1967. prebegao u Jugoslaviju. U bekstvu mu je pomogao Mario Suban, Slovenac iz Trsta, provereni saradnik Udbe specijalizovan za šverc robe koju je italijanska mafija transportovala za Istočnu Nemačku. Ubrzo su Suban i Kijeza postali vodeća imena jugoslovenskog državnog šverca.

Prema informaciji slovenačke SDB, Kijeza je u Seči, naselju u opštini Piran, držao čamac, opremljen radarom, toki-vokijem i radio-stanicama, a robu je skrivao u skladištu kompanije „Droga“. Sistem šverca bio je jednostavan: iz skladišta većih jugoslovenskih trgovinskih preduzeća u Kijezin magacin ilegalno su prebacivani cigarete i alkohol. U dogovorenom trenutku iz Piranskog zaliva povukli bi se policijski i vojni čamci, pa su Kijeza, Suban i njihovi saradnici bez teškoća predavali robu pripadnicima italijanske mafije. Leđa su im čuvali šefovi na jugoslovenskoj granici - Silvo Gorenc, nekadašnji prvi čovek slovenačke i jugoslovenske SDB, i potpukovnik JNA Josip Andrišević sa kojim je Kijezu upoznao pukovnik Janko Kodeli. U znak zahvalnosti Kijeza je Kodeliju i njegovoj supruzi plaćao letovanja u hotelu „Metropol“ u Portorožu i bungalovima u Savudriji, te izdašno pomogao izgradnju kuće u Ljubljani.

Iz izveštaja operativca slovenačke SDB Ivana Barana iz 1969. vidi se da Kijeza ima veze sa direktorom kazina u hotelu „Jugoslavija“ Mariom Bruconeom i licima sklonim švercu, između ostalih i sa Slobodanom Batom Todorovićem iz Smedereva. Nakon hapšenja, Kijeza je na saslušanju avgusta 1973. izjavio da ga je Kodeli angažovao kako bi preko prijatelja, koji je kao geometar radio u NATO bazi u Veroni, prikupljao podatke o NATO-u, te da mu je ovaj dostavio skice NATO baza u blizini Fođe, Servija i Riminija. Iako su protiv njega postojali brojni dokazi, Kijeza je nakon intervencije pukovnika Kodelija uz kauciju pušten iz zatvora.

Istražni sudija Okružnog suda u Kopru Štrukelj, koji se jako angažovao da Kijezinu ekipu privede pravdi, izjavio je da mu je Kijezin advokat doslovce rekao: „Najebaćete, jer iza njega stoji Armija“, te da mu je pukovnik Kodeli u poverenju poručio da je Kijeza saradnik obaveštajne službe JNA i da ga treba osloboditi. I tako je stvar zataškana, a Kijeza i mafija nastavili su da sarađuju sa SDB ulazeći u nove poslove. Već u drugoj polovini sedamdesetih godina, gotovo sve jugoslovenske kockarnice bile su pod kontrolom Italijana. Osim Kijezinog druga Marija Bruconea, koji je vodio kazino u beogradskom hotelu „Jugoslavija“, slično se dešava i ostalim kockarnicama, naročito u Istri i Sloveniji.

Kockarnice

Osnovana je i interna banka u kojoj su kockarnice mogle da pozajme novac, a zauzvrat su toj banci morale da uplaćuju 20 do 30 odsto svih prihoda. Tako prikupljen novac iz kockarnica fiktivnim kreditima je prebacivan u Tršćansku kreditnu banku koju je držala slovenačka Udba, odatle u ofšor-preduzeća u Panami, a nakon pranja u Švajcarsku, odakle su ga izvlačili bosovi SDB. Posao se širio pa su Kijeza i SDB uspostavili saradnju sa bosom venecijanske mafije Feličeom Manijerom i Stefanom Kararom, jednim od visokorangiranih Sicilijanaca. Prema dokumentima u Arhivu Slovenije, saradnja se nije zadržala samo na kockarnicama, već je mafija investirala u izgradnju dalmatinskih marina i u druge poslove sa nekretninama.

Koliko se secam , dosta toga vezano za poslove tajne policije u razdoblju od 1945–2002 , opisano je u tomu " Ubij bliznjeg svog" ( 4 knjige) autora Marka Lopusine.Koliko su verodostojne te informacije , zaista ne znam, ali je zanimljivo u svakom slucaju...

Jedan od neobičnih  automata Kalašnikov, koji je koristila 9. uprava službenika KGB , obezbeđivala visoko rukovodstvo SSSR-a. Komplet "Eskort" AK-74U- automat-kofer (Комплект «Эскорт» автомат-чемодан AK-74У) napravljen je krajem 70-ih.

https://www.youtube.com/watch?v=2GwCtqxaeDg

http://ibankcoin.com/zeropointnow/2017/10/27/jfk-file-findings-second-shooter-uk-tipoff-cia-media-infiltration-and-lbj-fingered-in-coup/#sthash.RYaYm9nk.dpbs (http://ibankcoin.com/zeropointnow/2017/10/27/jfk-file-findings-second-shooter-uk-tipoff-cia-media-infiltration-and-lbj-fingered-in-coup/#sthash.RYaYm9nk.dpbs)

Ли Харви Освалд (ни)је убио Кенедија. Први метак га је погодио спреда.

Nemačka uvela master studije za buduće špijune


Agenti nemačkih tajnih službi će se od ove godine obrazovati na fakultetima, piše Dojče vele, navodeći da je cilj da se poboljša saradnja među službama.



Dojče vele navodi slučaj jedne 29-godišnjakinje, koja ne sme da kaže svoje pravo ime, jer je tajnovitost deo njenog posla, pa se predstavila kao Luiza.
 
Luiza radi u Nemačkoj tajnoj službi za inostranstvo - BND, a početkom godine je, zajedno sa 50 drugih studenata, upisala master, do sada jedinstven u Nemačkoj - "Inteligence and Security Studies", što jednostavnije rečeno, znači da će postati magistar špijunaže.
 
Ona je tokom desetogodišnje karijere, još pre master-studija, radila odgovorne poslove, takođe u oblasti međunarodnog terorizma. U dvogodišnjim studijama Luiza i drugi studenti imaće različite mogućnosti: neće joj predavati samo pravnici koji bi trebalo da joj ukažu na to gde su granice obaveštajnog rada, već su tu i psiholozi, istoričari, eksperti za islam ili naučnici koji se bave istraživanjem ekstremizma.
 
Spektar tema je širok. Na primer, jedna nastavna jedinica se bavi društvenim medijima, poput Fejsbuka i Tvitera, kako bi na taj način mogli pravovremeno da otkriju krizne situacije. Na jednom drugom modulu se obučavaju za kontroverzni odnos sa tzv. V-ljudima (ljudi od poverenja), osobama od kojih tajne službe dobijaju informacije sa desno-ekstremističke i islamističke scene.
 
Tajne službe naime, svesno vrbuju ove ekstremiste i plaćaju ih kako bi dobili informacije sa tih scena i na taj način sprečili moguće napade. Ali, u skandalu nastalom nakon što je ubijen istaknuti političar Valter Lubke, za čije se ubistvo okrivljuju ekstremni desničari, posumnjalo se u njihovu pouzdanost i kritikovala saradnja tajnih službi sa V-ljudima.
 
Sada se, međutim, nadaju da će se uvođenjem ovih studija ta saradnja profesionalizovati. Naime, sada su psiholozi ti koji treba da ocene kada se "ljudima od poverenja" može a kada ne može verovati.
 
Dok je u Nemačkoj to novina, u drugim zemljama, na primer Velikoj Britaniji i SAD, već godinama postoji mogućnost da se studira špijunaža - na primer na Kraljevskom koledžu u Londonu.
 
"Jedan od glavnih razloga za to je što dugi niz godina skoro da nije bilo dodirnih tačaka između nauke i tajnih službi", kaže profesor Jan-Hendrik Ditrih, jedan od rukovodilaca programa. Dodaje da nauka postavlja pitanja, kritikuje, analizira, a s obzirom na raniju relativno strogu izolaciju tajnih službi od spoljnog sveta, kaže da je to bilo nespojivo.
 
Tajne službe su u međuvremenu u Nemačkoj postale transparentnije. Time je porasla i spremnost na dijalog.
 
"I možda se došlo do zaključka da bi naučne ekspertize mogle biti korisne za obaveštajni rad", kaže Ditrih.
 
Ideja se pre četiri godine rodila u kabinetu kancelara. U svakom slučaju nisu želeli da kopiraju studije koje postoje u anglosakonskom prostoru. U Nemačkoj bi trebalo da se osete pozvanim prvo saradnici tajnih i bezbednosnih službi. Naime, studije su pre svih namenjene saradnicima BND, ali i saradnicima Službe za zaštitu ustavnog poretka, vojne tajne službe i Bundesvera. Ubuduće bi trebalo da se omogući studiranje i službenicima Bundestaga, ministarstava, Savezne službe za kriminal i Savezne službe za IT bezbednost.
 
S obzirom da se za studentkinju Luizu otvaraju mogućnosti povezivanja i izvan BND, njen profesor u tome vidi šansu da se prosleđuju podaci, jer buduće rukovodeće snage u tajnim službama bi morale da znaju "gde su granice". Upravo obrada kompleksnog "slučaja nacionalsocijalističkog podzemlja" je pokazala koliko je važno razumevanje među službama.
 
Dugoročno se čak planira da bi na ovom fakultetu mogli da studiraju i pripadnici inostranih borbenih snaga ili preduzetnici. U svakom slučaju oni neće moći da pohađaju sve studijske programe. Pojedini programi će sigurno biti mogući samo za studente bezbednosnih službi.
 
"Ovaj studijski program u ovom obimu je jedinstven u Evropi. Jer, pokušaj da se svi bezbednosni akteri stave pod jednu kapu, na drugim mestima često propadne zbog egoizma pojedinih resora", kazao je Ditrih.
 
On naglašava da su svi predavači nezavisni.
 
"Uticaj spolja bi bio atak na slobodu nastave. Jer, nezavisnost je od suštinske važnosti za naučnike. U protivnom ne mogu da normalno funkcionišu", kazao je on.
 
To su prihvatili i njihovi budući klijenti, jer znaju da im više koristi nezavisna naučna ekspertiza od pukih predavanja.


Autor: Dojče vele (https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/218351/Nemacka-uvela-master-studije-za-buduce-spijune.html)

Nemačke tajne službe objavljuju oglase i u javnom prevozu


Nemačke tajne službe oglase kojima traže IT radnike, naučnike i druge saradnike obajvljuju i u javnom prevozu, fitnes klubovima i drugim sličnim mestima u nadi da će tako doći do najjboljih kandidata, piše Dojče vele (Deutshe Welle).

Metro nije samo sredstvo javnog prevoza već i mesto neobičnih ponuda za posao. "U tajnosti činiti dobro" - slogan je kojim Savezna ustanova za zaštitu ustavnog poretka (tajna služba) vrbuje suradnike, a slično zvuči i poruka Savezne kriminalisticke službe -"Činiti pravu stvar".

U potrazi za saradnicima u berlinskoj podzemnoj željeznici mogu se videti i oglasi Ministarstva spoljih poslova.

I ono traži IT stručnjake uz poziv "Diplomatija i digitalno - Vaša IT karijera u Ministarstvu spoljnih poslova".

Nemačke tajne službe za inostranstvo imaju više od 30 praznih radnih mesta, od čega je oko polovina za kompjuterske stručnjake. A savezna policija bi ove godine trebalo da zaposli 2.150 ljudi. Da bi se našlo dovoljno ljudi za popunjavanje svih pozicijia, kriterijimi su sniženi, navodi Dojče vele.

Dopušteno je više pravopisnih grešaka nego ranije, a kod testiranja telesne spremnosti izbačeni su skokovi u dalj i sklekovi, a uvedeno trčanje štafete.

Gotovo sve državne i javne ustanove, a ne samo policija, traže IT stručnjake. I to ne samo za borbu protiv sajber kriminala i internet bezbednost nego i za društvene mreže i medije, kaže za DW kriminolog na Visokoj policijskoj školi pokrajine Brandenburg Tomas-Gabrijel Ridiger.

- Naći odgovarajuće ljude za nepopunjena radna mesta je velik izazov i na saveznom i na pokrajinskom nivou - kaže Ridiger, koji nedostatak stručnjaka u IT oblsti objašnjava činjenicom da je nemačko društvo prekasno počelo da se prilagođava digitalizaciji.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/traze-najbolje-kandidate-dojce-vele-nemacke-tajne-sluzbe-objavljuju-oglase-i-u-javnom/chxljc6)

То само указује на проблем регрутовања за ове службе. Није то само немачка специфичност. Слично је и у већини других земаља. Специјалисти и стручњаци разних врста, посебно из области ИТ и електронике, боље пролазе (у савком погледу) и цивилним фирмама.