PALUBA

1360. Engleski kralj Edvard III i francuski kralj Žan le Bon u Kaleu potpisali sporazum kojim je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Englezi dobili deo francuske teritorije, Edvard III se odrekao polaganja prava na francuski presto.

1648. Vestfalskim mirom, koji su zaključili nemački car i vladari Francuske i Švedske, završen Tridesetogodišnji rat. Mirovnim ugovorom potvrđena načela Augsburškog verskog mira, o ravnopravnosti rimokatolika i protestanata, osujećena namera rimsko-nemačkog carstva i pape za hegemoniju u Evropi.

1795. Pruska, Austrija i Rusija izvršile treću podelu Poljske. Poljska prestala da postoji kao nezavisna država.

1912. Pobedom I srpske armije, pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića, nad turskom Vardarskom armijom, pod komandom Zeki-paše, završena Kumanovska bitka u I balkanskom ratu.

1917. Počela bitka kod mesta Kaporeto, u I svetskom ratu, u kojoj su Nemci i Austrijanci naneli težak poraz italijanskoj vojsci i naterali je u bekstvo.

1939. Nacisti u Nemačkoj naredili Jevrejima da nose Davidovu zvezdu.

1944. Avioni SAD u II svetskom ratu, tokom velike vazdušno-pomorske bitke u filipinskom zalivu Lejte, potopili japanski nosač aviona Musaši, jedan od najvećih u svetu.

1945. Stupila na snagu Povelja Ujedinjenih nacija koju je u junu 1945. u San Francisku potpisala 51 zemlja-osnivač svetske organizacije, među njima Jugoslavija.

1970. Kandidat levice Salvador Aljende izabran za predsednika Čilea. Ubijen u septembru 1973. u državnom udaru oficirske hunte koju je predvodio Augusto Pinoče.

2001. U napadu snaga SAD na Kabul ubijena 22 člana pakistanskog militarističkog pokreta Harakat ul Mudžahedini, koji su se borili protiv indijske vlasti u Kašmiru.

2002. U Republici Srpskoj smenjeno i uhapšeno više odgovornih lica zbog afere izvoza oružja i vojne opreme Iraku, koji je pod sankcijama UN. U aferu umešani Vazduhoplovni zavod Orao iz Bijeljine i preduzeće Jugoimport-SDPR iz Beograda, čiji je direktor Jovan Čeković smenjen.

2005. Savet bezbednosti UN odobrio početak pregovora o budućem statusu Kosova. Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija za specijalnog izaslanika UN o pregovorima o statusu Kosova.

2007. Južnokorejska obaveštajna služba priznala je da je 1973. izvela najveću otmicu u istoriji te zemlje, kada je u Tokiju kidnapovala lidera opozicije Kim De Džunga, koji je 1997. izabran za predsednika Južne Koreje. Nobelovu nagradu za mir dobio je 2000. zato što je organizovao istorijski samit sa Severnom Korejom.