PALUBA

Geografski položaj slivne površine Dunava
Dunav je najveća reka srednje i jugoistočne evrope, u evropi je od njega duža samo volga a u svetu još 25 reka. Dužina mu iznosi 2857km, kroz zemlje bivše SFRJ protiče 588km što čini 20.5% njegove ukupne dužine. Ukupna slivna površina je 817 000km2 od čega u zemljama bivše SFRJ 176 980 km2. Na teritoriju Srbije (a i Hrvatske) ulazi 8km severno od Bezdana na 143km a napušta je na tromeđi granica sa Rumunijom i Bugarskom kod ušća reke Timok na 845km.
Dunavski basen se prostire u granicama između 42*05’ i 50*25’ geografske širine i 29*47’ i 8*07’ geografske dužine.  Svojim tokom od izvora ispod planine Švarcvald teče uglavnom prema istoku do grada Vac-a u Mađarskoj, odavde naglo skreće prema jugu do Vukovara. Od Vukovara, pod uticajem ogranka Fruške Gore, uzima pravac istok sve do ušća reke Tise pod čijim uticajem skreće ka jugoistoku. Ovaj tok se nastavlja do ušća reke Save a onda se pod njenim uticajem ponovo nastavlja ka istoku sve do ulaza u Đertapsku klisuru u kojoj do ulaska u Vlašku niziju više puta menja tok. Ulaskom u Đerdapsku klisuru, dužine 96.5km Dunav razdvaja Karpatske i Rodopske krečnjačke mase a sama dolina je nastala delovanjem više činilaca. Klisura je sastavljena od više manjih klisura i kotlina tako da je ona kompozitna a dobila je ime koje potiče od presijske reči ’’girdap’’ što znači vir ili vrtlog, reč su preuzeli turci gao ’’Gerdap’’ što takođe znači vir.
Dalji tok je ponovo prema jugoistoku do Svištova gde uzima pravac severositok do Černe vode odakle nastavlja severno do Galca pa ponovo ka istoku do ušća u Crno More. Dunav se u crno more uliva deltom koja je nastala kao posledica male razlike između plime i oseke crnog mora i velikog taloženja reke jer taj talog more nije uspelo svojom prenosnom snagom da odnese u dubinu. Vremenom je reka zasula ušće i produžila svoje korito u morestvarajući današnji oblik delte pa se u more uliva preko tri rukavca – Kilija, Sveti Đorđe i Sulina, od kojih se kanalisana Sulina koristi za rečni saobraćaj.
Vodosabirna površina dunavskog sliva obuhvata na severu i severozapadu istočne padine Švarcvalda, južne padine Švapske Jure, jugozapadne delove češko-moravskih planina i predvorje karpata. Na jugu i jugozapadu obuhvata istočne Alpe, Julijske Alpe, Dinarske planine, severno albanske planine, severne padine Balkanskih planina i zapadno područje Dobrudžskog masiva.

Podela na sektore sa geografskog i nautičkog gledišta
Reka Dunav deli se na tri sektora koji se kasnije dele na više manjih podsektora koji iako nisu striktno razgraničeni imaju posebne karakteristike i specifičnosti u uslovima polovidbe što je i uslovilo ovakvu podelu.
*Gornji Dunav je od izvora Donaušingena (2587km) do Komorana (1767km), dužine 1090km, zbog specifičnosti plovnih uslova deli se na 5 manjih podsetktora:
- Ulm (2588km) - Regensburg (2379km)
- Regensburg (2379km)  - Pasava (2226km)
- Pasava (2226km)-Linc (2135km)
- Linc (2135km) - Beč (1927km)
- Beč (1927km) – Komoran (1767km)
*Srednji Dunav Komoran (1767km) – Prahovo (860km) deli se na tri velika podsektora:
- Komoran (1767km) – Budimpešta (1647km)
- Budimpešta (1647km) – Beograd (1170km)
- Beograd (1170km) – Prahovo (860km)
*Donji Dunavdeli se takođe na tri glavna podsektora
- Prahovo (860km) – Đurđevo (493km)
- Đurđevo (493km) – Braila (170km)
- Braila (170) – Sulina (0km)

Hranjenje reke Dunav i njegova hidrografska mreža, hidrološke osobine, meteorološke sobine
Reka Dunav (keltski Danu, latinski Danubuius (u donjem toku Ister), nemački Donau, rumunski Dunarca,slovenski i ruski Dunaj), formira se od dva izvorišna kraka a to su Brega koja izvire na nadmorskoj visini od 1002m i posle 48.5km se sastaje sa manjom, Brigom, kod Donaušingena na nadmorskoj visini od 679km i čine reku Dunav.
Hranjene reke ostvaruje se obilnim atmosferskim padavinama koje se slivaju sa slivne površine oko basena korita reke, topljenjem snega i lednika u visokim alpskim predelima u većem delu leta, obimnim podzemnim i izdanskim vodama, od svojih pritoka koje skupe najviše vode sa njegove slivne površine. Kako je dužina reke velika tako je i karakter njegove ’’ishrane’’ raznovrstan, na gornjem delu preovladava hranjenje atmosferskim padavinama i topljenjem snega a u nižim delovima basena od podzemnih i površinskih voda.
Rečnu mrežu Dunavskog basena čini oko 120 pritoka kojih sa desne strana daju 66% količine  vode dok one sa leve daju 34% iako prve imanju manju slivnu površinu.
Važnije pritoke gornjeg Dunava sa desne strane su Iler, Izar, In, Traun, Ens i Ibs a sa leve Altmil, Nab, Regen, Ilc i češka Morava. Ove pritoke karakteriše alpski režim sa maksimumom kapaciteta leti a minimumom zimi.
Važnije pritoke srednjeg Dunava sa desne strane su Raba, Drava, Sava i Velika Morava a sa leve Vah, Hron, Ipolj i Tisa. Najviši vodostaj ovih reka je na proleće i jesen.
Pritoke donjeg Dunava nemaju veliki uticaj na promenu režima voda zbog veličine korita na ovom delu reke ali od većih treba pomenuti Timok, Iskar, Vit i Jantu sa desne a Žil, Olt, Vedu, Arges Jalomitu, Seref i Prut sa leve.

Pad uzdužnog profila korita reke
Uzdužni pad korita reke veoma je značajan element koji određuje karakter rečnog toka i brzinu strujanja vode. Ukupan pad Dunava od Donaušingena do ušća (Sulina) je 678m a prosečan pad mu je 24cm/km, međutim pad korita reke nije jednak na svim njegovim delovima. Najveći pad je Dunava na plovidbenom delu je gornjem delu Dunava, od Ulma do Genja i iznosi 356m, na srednjem Dunavu, od Komorana do Sipa je 67m a na donjem, od Sipa do Ušća svega 36m

Raspored padavina
Padavine svih oblika, kao štoi je već pomenuto, veoma su značajne za hranjenje celokupne površine Dunava. Njihova količina i raspored  uslovljeni su klimatskim promenama. Količina i oblik padavina određuju i njegov režim u toku godine zbog različitosti reljefa, blizina mora, kretanja vazdušnih masa i drugih uticaja količina i raspored padavina nisu ravnomerni.
Sa količinom padavina od 2000-3000 mm/m2 su istočni Alpi, Julijski Alpi, Dinaridi i severno-albanske planine, od 1000-200mm/m2 imaju oblasti Švarcvalda, Švapske Jure, Bavarskih i Čeških planina.  Srednji tok je nešto siromašniji sa padavinama 400-800 mm/m2 (mada smo svedoci da ovih godina to i nije baš tako) a najsiromašniji deo padavainama je donji tok do 400 mm/m2
Na osnovu podataka do 1990 godine maksimalno izlučivanje padavina je bilo u maju i junu a minimalno u januaru i februaru.

Vetrovi
Ceo sliv reke Dunava je izložen raznovrsnim strujanjima vazdušnih masa svih pravaca kretanja a uticaj ovih kretanja se kasnije odražava i na vrstu i količinu atmosferskih padavina.  Veći deo toka izložen je opštoj cirkulaciji od zapada prema istoku sa čestim ciklonalnim poremećajima koji donose padavine u svim godišnjim dobima. Najjači vetrovi koji duvaju u podunavlju su Košava, severni i severozapadni vetrovi. Košava se oseća na srednjem i donjem Dunavu a često uzrokuje i prekid plovidbe i veće materijalne štete.

Magla i vidljivost
Kondenzovana vodena para, zgusnuta u nižim slojevima atmosfere, naročito u dolinama reka, je magla. Javlja se u svim godišnjim dobima a leti u planinskim predelima. Postoje radijalne, planinske i dolinske magle.
Pri povoljnim meteorološkim uslovima vidljivost na reci Dunav je i čak do 10km, period loše vidljivosti karakterističan je u jesenjem i zimskom periodu, pogotovo u jutarnjim časovima. Ukoliko se magla ne raziđe do 14h trajaće do narednog dana.

Temperatura vazduha i vode i pojava leda
Na gornjem delu Dunava ekstremne temperaturne razlike vazduha kreću se od +17*C do -36*C, na srednjem +37*C do -28*C a na donjem +43*C do -33*C predstavlja i najveću amplitudu temperature od preko 70*C. Naravno, temperatura vode reke u neposrednoj je zavisnosti od temperature vazduha.
Pošto su na celom slivu u zimskom peridu  niske temperature verovatnoća pojave leda se u zavisnosti od područija kreće od 70% do 90% Zbog brojnih brana, okuka i krivina moguće je nagomilavanje leda i stvaranje ledenih čepova. Neke zemlje poseduju brodove – ledolomce koji se angažuju u ovakvim slučajevima da bi se oslobodio plovni put i sprečila šteta koju led može naneti objektima na vodi. Najveći problem led pravi u Đerdapskoj klisuri gde je i pre pravljenja brane teško prolazio.

Saobraćajno-ekonomski značaj reke Dunav
Zemlje bivše SFRJ zbog svog geografskog položaja ii hidrografske mreže imaju veoma povoljne mogućnosti za rečni saobraćaj koji spada u najracionalniji, tj. Najekonomičniji, vid kontinentalnog saobraćajnog sistema. Na žalost ovaj vid saobraćaja kod nas nije u velikoj meri razvijen pa samim tim ni saobraćajni kapaciteti reke Dunav nisu u velikoj meri iskorišćeni.

Dunav od  Regensburga u Nemačkoj protiče ili čini granicu 10 zemalja a to su: Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Moladavija i Ukrajina a ukupne dužine je 2857km.
Dužina plovnog puta po zemljama kroz koje protiče iznosi:
-Nemačka, bez kanalske mreže: 177km
-Austrija: 351 + 7km kanala kroz Beč
-Mađarska: 417km + 80km nacionalnog polovnog puta (rukavci i kanali)
-Srbija: 588km
-Hrvatska: 137km
-Rumunija ima najveću dužinu plovnog puta, 914km, ujedino i najveću prevezenu tonažu na  ovoj reci
-Bugarska: 471km
-Ukrajina134km
-Moldavija ima samo jednu luku koja izlazi na reku.


Kanalom Rajna-Majna-Dunav zemljama srednjeg i donjeg toka Dunava otvaraju se i plovni putevi Francuske, Belgije i Holandije a preko ostale kanalske mreže Nemačke i prema ostalim područijima centralne Evrope.
Uviđajući značaj plovidbenih mogućnosti i saobrasćajnih veza koje pruža reka Dunav, sve podunavske zemlje pristupile su organizovanom prilagođavanju  i obezbeđenju povoljnih gabarita plovnosi svog dela Dunava, ovo znači da je svaka zemlja dužna da obezbedi povoljne gabarite plovnosti prema specifičnosti svoje teritorije i to: Izgradnjom brana i ustava, izvođenjem hidrograđevisnkih regulacionih radova (kanalisanje reka i uklanjanje nanosa), osavremenjivanjem i proširenjem kapaciteta pristaništa.
Na reci Dunav se u privredne svrhe koristi više vrsta plovila. Najzastupljeniji su separatni brodovi ’’samohodke’’ koji u zavisnosti od namene mogu biti korišćeni za prevoz tečnih, čvrstih ili rasutih tereta kao i generalne robe i putnika. Takođe je bitno napomenuti da ovi brodovi zahtevaju veoma mali broj osoblja – Kapetan (brodovođa), strojar i mornar, a nije retkost da na brodu budu i samo dvojica operatera. Brodovi tegljači i tegljenice su ređe zastupljeni zbog pojave modernog sistema potiskivanja tereta ali se remorkeri (tegljači) i dalje koriste kao ispomoć i za pilotažu na određenim delovima gornjeg Dunava. U poslednje vreme sve je veći razvoj brodova motornih potiskivača.Ovi brodovi za razliku od samohodnih brodova zahtevaju veću posadu, takođe svaka potisnica (bar na papiru) mora da ima po jednog mornara a nije retkost da na motornim potiskivačima na dužim plovidbama bude i dupla posada. Primenom modernog sistema potiskivanja u rečnom transportu u mnogome su smanjeni troškovi prevoza, veće je iskorišćenje opterećenja po KW, veće su brzine, fond vremena plovidbe i veća sigurnost.

Plovidbeni uslovi
Gornji tok reke Dunav ima sve karakteristike brdsko-planinske reke, usko i plitko korito sa velikom brzinom protoka vode i velikim brojem oštrih krivina. Na ovom sektoru izgrađeno je 12 ustava sa prevodnicama i niz drugih hidroregulacionih radova ali i pored njih nije moguća neprekidna plovidba.
Srednji tok reke Dunav ima znatno povoljnije uslove plovidbe jer ovde poprima sve karakteristike jedne nizijske reke a jednaki su uslovi i na donjem toku. Na srednjem i donjem toku moguće je maksimalno opterećenje plovila zbog velike širine i dubine plovnog puta.

Pored ekonomskog značaja, Dunav je veliko prirodno i kulturno-istorijsko bogatstvo Srbije. To bogatstvo čine prirodne lepote i retkosti, tekovine različitih vekova, tradicija i kultura. Na centralnom delu Dunava u Srbiji kod Beograda, milenijumima su se sukobljavali i smenjivali različiti narodi, civilizacije i imperije - od neolita do 60-tih godina 19. veka od kada je Beograd ponovo u posedu Srbije.
To govori o njegovom značaju kroz istoriju i njegovoj raznolikosti danas. Svako je ostavio neku trag, a Srbija se trudi da osim sopstvenog kulturno-istorijskog nasleđa, sačuva i pokaže tragove drugih naroda i civilizacija. Zahvaljujući tom bogatstvu i istorijskom nasleđu, broj turista koje privlači Dunav stalno je rastao. Veliki turistički brodovi kruzeri su 2013. godini pristali više od 400 puta u Luku Beograd i tom prilikom dovezli više od 52 000 posetilaca.

Tvrđave

Teritorija celog Balkana, još od neolita, a naročito današnjeg Podunavlja u Srbiji, hiljadama godina bila je stecište različitih kultura, trgovačkih karavana i pohoda vojski na putu ka osvajanju novih teritorija. Svedok tih osvajačkih pohoda jesu i današnji impozantni ostaci tvrđava u srpskom Podunavlju. Na kulturnoj ruti "Tvrđave na Dunavu", kojom se plovi nizvodno od Bačke na severu do Đerdapa na istoku, mogu se videti očuvani ostaci sedam tvrđava koje spadaju u najveće i najpoznatije u Srbiji: Bačka, Petrovaradinska, Beogradska, Smederevska, Ramska, Golubačka i Fetislam.


Petrovaradinska tvrđava
Petrovaradinska tvrđava podignuta je kod Novog Sada, na desnoj obali Dunava, na mestu rimskog Kuzuma i srednjovekovnog Petrikona, čiji su ostaci srušeni 1690. Sagrađena je od 1692. do 1780. na uzvišici iznad Dunava Tvrđava, kao fortifikacioni objekat po sistemu francuskih utvrđenja graditelja Vobana, a prema projektu austrijskih vojnih inženjera Marsiljija, Kajzersfelda i Vamberga.

Beogradska tvrđava
Beogradska tvrđava podignuta je na grebenu iznad ušća Save u Dunav u razdoblju od 2. do 18. veka kao kompleks odbrambenog karaktera. Tvrđava je danas svojevrstan muzej istorije Beograda. Ovu celinu čini sama Beogradska tvrđava, podeljena na Gornji i Donji grad, i park Kalemegdan.

Smederevska tvrđava
Smederevska tvrđava nalazi se na prostranoj zaravni na ušću reke Jezave u Dunav. Podignuta je s ciljem da bude prestonica zemlje i utvrđeni dvor despota Đurđa Brankovića i da zameni Beograd koji je, nakon smrti despota Stefana 1427. godine, vraćen Mađarima. Građena je uz velike napore i predstavlja poslednje veliko ostvarenje srpske vojne arhitekture.

Tvrđava Ram
Nalazi se u blizini današnjeg Požarevca. Prvi put se pominje 1128. u bici vizantijske i ugarske vojske. Vizantija je pobedila, a Turci su kasnije osvojili tvrđavu i ojačali je da bi je prilagodili za bitku vatrenim oružjem. Ova tvrđava, u formi nepravilne zvezde petokrake, izuzetno dobro je očuvana.

Golubačka tvrđava
Ova tvrđava sa devet kula nastala je u 14. veku na litici iznad Đerdapske klisure. Taj izuzetan položaj čini je jednom od najupečatljivijih tvrđava na Dunavu i simbolom Đerdapa. Njome su najpre vladali srpski despoti, a Turci su je osvojili u 15. veku. Danas je veoma popularna i zbog svoje povezanosti sa Lepenskim Virom, dragocenim arheološkim nalazištem.

Bačka tvrđava
Sagrađena je između 1338. i 1342. na reci Mostongi, na jugozapadu Bačke, za vreme vladavine Roberta Anžujskog. Ovo je najbolje očuvana tvrđava iz ugarskog perioda u srednjem veku. Ostaci građevine obuhvataju glavnu donžon kulu i osam pomoćnih kula.

Tvrđava Fetislam
Ovu tvrđavu na Dunavu, blizu današnjeg Kladova, podigli su Turci 1524. Nazvali su je Fetislam, što znači “pobeda Islama” i podelili je na dva dela – Mali grad i Veliki grad. Kako se pretpostavlja, Mali grad je bio artiljerijska baza koju su štitile kružne kule. Na kapijama koje vode u tvrđavu postavljene su mermerne ploče u slavu sultana Mahmuda II.  

Fauna
Ukupno uz Dunav živi više od 300 vrsta ptica. Rijeka se nalazi na jednom od najvažnijih europskih migracijskih putova za ptice, a u podunavlju su i područja važna za prezimljavanje, gniježdenje i odmor mnogih retkih vrsta kao što su velika ušara, vodomar, orao štekavac, crna roda, crna lunja i falco rupicoloides. Parkovi Dunav-Auen, Kopački rit i delta Dunava su posebno zaštićena područja.
Regija Nežiderskog jezera je mesto koje je, posebno zimi, stanište velikog broja životinja, kao što su: siva guska, čigre, veliki ronac, patka batoglavica, močvarice, divlja patka. Ovdje žive i neke retke vrste kao: orao klokotaš i žutokljuni labud. Drugo važno zimsko stanište je Park prirode Kopački rit koji pokriva močvarno netaknuto područje na severozapadu Hrvatske na kojem živi više od 260 vrsta ptica.
U ornitološkom smislu, najvažnije područje je delta Dunava koja je glavno raskrižje migracijskih puteva u Europi. U tom području dodiruju se evropski i azijski životinjski svet. Ovdje živi više od 300 vrsta ptica, između ostalih i pelikani, ždralovi, žličarke, ptice grabljivice i crvenovrata guska.

     Tipične dunavske ribe, od kojih su neke endemične (iz roda mrene) – (lat. Barbus), podust, klenić, klen, deverika, šaran, krupatica, štuke, smuđ, grgeč, jegulje, bolen, mladica, kečiga i som, kao i krkuša te uklija.
Nekim vrstama riba prirodno je stanište pomaknuto zbog ljudskog delovanja. Crnka (Umbra krameri), poznata i pod nazivom ruca, vrsta je štuke za koju se vjerovalo da je izumrla od 1975., ponovno je otkrivena 1992. godine. U delti Dunava živi više od 150 vrsta riba, kao što su: ribe iz roda jesetri, te moruna, šaran i mnoge druge.

Uzduž reke, nalazi se i veliki broj sisara: kuna, obična lasica, jazavac,divlja mačka, dabar i vidre. U delti žive i evropska vidrica, vretica i tekunica. Dunav je stanište i brojnim vodozemcima i gmazovima, kao što su bjelica (smuk), zeleni gušter, zidni gušter, bjelouška, livadni gušter, grčka čančara, barska kornjača, te neke endemske vrste kao podunavski vodenjak. U delti Dunava je najveća raznolikost životinjskog svijeta.


Flora
Među vrstama mekog drveća, koja se često nalaze na aluvijalnim područjima su: bijela topola (Populus alba), bijela joha (Alnus incana), te bijela vrba (Salix alba). Od tvrdog drveća koje raste na aluvijalnom tlu tu su: poljski jasen (Fraxinus angustifolia), koji raste nizvodno od Beča, te brijest i hrast lužnjak. U vodama Dunava nalaze se i rijetke vodene biljke, kao što su Aldrovanda vesiculosa i Aldrovanda utricularia.

Upotreba vode

Voda za piće

Dunav je važan izvor pitke vode za deset miliona ljudi koji žive uzduž reke. U Baden-Württembergu, vodovodno preduzeće koje pitkom vodom opskrbljuje područje između Stuttgarta, Bad Mergentheima, Aalena i okruga Alb-Donau, 30% vode od 30 miliona kubnih metara (2004. godine) čini prerađena dunavska voda. Drugi gradovi kao Ulm ili Passau koriste i veće količine dunavske vode kao vodu za piće.

U Austriji se 99 % vode za piće crpi iz podzemnih izvora, a dunavska vode se koristi samo u periodima velikih vrućina. Slično je i u Mađarskoj gdje 91 % pitke vode čini voda iz podzemnih izvora. Druge zemlje takođe slabo koriste vodu iz Dunava zbog velikog zagađenja. Na srednjem i donjem Dunavu samo mesta na rumunskoj obali koriste ovu vodu za piće, jer je reka na tom području ponovno čista (Drobeta Turnu-Severin i mesta na delti Dunava).

Hidroelektrična energija
Pet dunavskih zemalja koriste Dunav kao značajan izvor energije: Nemačka, Austrija, Slovačka, Srbija i Rumunija. Drugim zemljama nedostaje teritorijalna kontrola za sopstvenu izgradnju (Hrvatska, Bugarska i Moldavija kontroliraju samo jednu obalu reke) ili nemaju političku mogućnost, kao u Mađarskoj gdje je javno mišljenje negativno, ili tok reke jednostavno ne dopušta izgradnju kao u Ukrajini.

U Nemačkoj su prve hidroelektrane izgrađene pred kraj 19. veka na gornjem toku reke, blizu Ulma. Ipak, Dunav veću važnost ima nizvodno, jer je u gornjem dijelu reke tok slab, pa je slaba i energetska iskoristivost.

Stanje u Austriji je potpuno drugačije. Iako je prva hidroelektrana izgrađena tek 1953. godine, Austrija je treća zemlja u Evropi po proizvodnji hidroelektrične energije (posle Islanda i Norveške) a 20% ukupne proizvodnje energije čine elektrane na Dunavu. Negativne posledice ovakve proizvodnje energije su usporavanje toka reke i štetno delovanje na okolne šume. Hidroelektrane stvaraju i barijere ribama i ostalim riječnim organizmima kojima se time ograničava slobono kretanje tj. migracija rekom. Primera radi zbog HE Đerdap dunavske jegulje nema uzvodno od pomenute.

U Slovačkoj je hidroelektrična energija sa 16 % drugi izvor električne energije poslije termoelektrana. Najveći deo ove energije proizvodi centrala Gabčíkovo-Nagymaros, koja je prvobitno trebala biti korišćena u saradnji s Mađarskom, što je kasnije odbačeno.

Danas je najveća hidroelektrična centrala u Evropi hidroelektrana Đerdap, kojom od 1972. upravljaju Srbija i Rumunija.

Преки, врло ти је занимљив овај чланак о Дунаву!

Novi Sad — Direktor „Luke Novi Sad“ Aleksandar Milovančev kaže da je u toj luci u novembru ostvaren apsolutni rekord u količini pretovarene robe od 152.478 tona.

Milovančev je istakao da nikada ranije u istoriji luke nije postignut ovako visok mesečni rezultat, te da je dosadašnji rekord bio 143.315 tona, ostvaren u junu 2012. godine.

„Očekujemo da će konačni rezultat pretovara robe na kraju godine biti veći od 900.000 tona. Do kraja novembra pretovareno je oko 850.000 tona, što je za 100.000 više od ukupnog prošlogodišnjg pretovara koji je iznosio 748.236 tona“, rekao je on.

Kako je naveo, unapređenje i poboljšanje poslovanja „Luke Novi Sad“ rezultat je napora koji su uloženi u poboljšanje uslova rada i povećanja kapaciteta.

Kao posebno značajno Milovančev je naglasio završetak izgradnje novog vertikalnog keja koji je omogućio da treći levak radi punim kapacitetom, da je obala luke obeležena „Dunav-blokovima“, što je po propisima JP „Vodevojvodine“, te da je uvedena nova računarska mreža, opremljen novi teretni ulaz za rasute terete i da je obnovljena i uređena signalizacija i saobraćajnice u krugu same luke.

Milovančev je najavio da će naredne nedelje biti otvoren novi deo luke koji će značajno doprineti smanjenju vremena pretovara robe.

„Biće otvoren novi deo luke u kome je postavljena nova sonda za automatsko uzorkovanje, koja će ubrzati pretovar i omogućiti elminisanje vozila sa eventualno nekvalitetnom robom bez stvaranja gužve“, rekao je Milovančev, dodajući da će to smanjenje vremena pretovara, zahvaljujući pomenutoj sondi, biti značajno.

Dajući primer koliko je veliki rezultat u pretovaru robe ostvaren u novembru, on je pomenuo da je „Luka Beograd“, prema njegovim saznanjima, za celu godinu izvršila pretovar oko 200.000 tona, dok je „Luka Novi Sad“ samo u novembru pretovarila pomenutih 152.478 tona.

Prema njegovim rečima, „Luka Novi Sad“ će i ubuduće poboljšanjem sopstvenih kapaciteta raditi na povećanju pretovara, a ovo je inače i jedina luka u Srbiji koja je ostala u državnom vlasništvu.

Milovančev veruje da će menadžment uspeti da u inostranstvu pronađe zainteresovanog partnera za javno privatno partnerstvo u „Luci Novi Sad“.

Preki čestitam - lepa tema.

Jedna mala ispravka: u tvom 1. postu spominješ na nekoliko mesta grad Komoran.
Greška u kucanju ili u izvoru, odakle si uzeo podatke.
Radi se o gradu Komarno (slovački) odnosno Komarom (mađarski).

Na Vikipediji, piše da je to stariji srpski naziv za taj grad (u njenu je svojevremeno bilo više hiljada Srba; danas ih je tek desetak ali i dalje funkcioniše stara srpska pravoslavna crkva).  I ja se sećam onih dnevnih  izveštaja o vodostanju (posle podnevnih vesti na Radio Beogradu) gde se taj grad nazivao baš tako - Komoran. Dakle cenim da nije pogrešno. Kao što nije pogrešno Istambul nazvati Carigradom, Vienu Bečom i dr..

Kod nas je na primer ''Passau''=''Pasava'', ''Tessaloniki''=''Solun'', ''Wien'' je ''Beč'' i tako dalje ... Ne znam ko je od naših započeo trend preimenovanja gradova al tako je, nije do mene.

EDIT: Nisam pročitao dzumbin post, eto odgovora :)

http://www.youtube.com/watch?v=9IsnKe81Kz4

Sedam priča sa Dunava

1. Svi stanovnici Bačkog Monoštora slave Gospu iz Fatime jer su 13. oktobra 1944. celu noć probdeli uz sveće moleći boga da ih sovjetska vojska zaobiđe

Ne dešava se često da Katolička crkva praznuje događaje iz Drugog svetskog rata, kao što to čini u Bačkom Monoštoru. Ovde je seoska slava 13. oktobar jer su na taj dan 1944. godine vernici svojim molitvama odvratili rusku Crvenu armiju od sela.

Močvara

Monoštor je udaljen 13 kilometara od Sombora, u pravcu severa. Nekad se nalazio uz sam Dunav, dok reka 1902. godine nije skrenuta. Sada ga od velike vode deli močvara, raj za ribolovce i lovce. I Josip Broz Tito voleo je da navrati sa svojom lovačkom svitom... Selo je praktično na ostrvu, sa svih strana okruženo ritovima, kanalima i stalno poplavljenim šumama - u Monoštor se može samo preko jednog od sedam mostova.
Postoji poseban tip čamca „monoštorac“ - uzan i dug, podjednako zašiljen na oba kraja, da ne mora da se okreće između žila stabala... Bez takvih čamaca ne može se ni u seču drva za ogrev, ni da se roba odnese na pijacu... Kuće u selu podignute su oko crkve stare 300 godina, sada proglašene za spomenik kulture od velikog značaja. Upravo u njoj desilo se čudo koje se i dan-danas slavi.
Ratu se te 1944. već jasno video kraj. Rusi su nastupali ka Berlinu u kolonama, od Rumunije do Poljske. Jedinice koje su prelazile preko naše teritorije išle su uz Dunav, i spremale se za odlučujuću bitku kod Batine, na granici prema Mađarskoj. Jedinice ruskog maršala Tolbuhina i partizanskog generala Koste Nađa naišle na žestok otpor hitlerovaca, koji su nastojali da spasu što se spasti može.

Između vojski našao se Bački Monoštor.

Strah

Strah je uhvatio seljane kad se čulo da će vojnici ruske Crvene armije proći pravo kroz njihovo selo. Nije da Monoštorci nisu jedva čekali Hitlerov slom, ali vojska je vojska.
Privlači neprijateljsku paljbu, uzima hranu bez pitanja i, što da se krije, nasrće na čast žena.
Zato je 12. oktobra mesni župnik, koji će kasnije postati subotički biskup, pozvao svu pastvu u crkvu, da zaštitu potraže od boga.
Nekako su, u skladu s ratnim pravilima, zamračili visoke prozore i noć probdeli u molitvi uz voštanice. Sutradan, vojska je prošla i južno i severno od sela, ali kroz selo - niko! Monoštorci su se tada zavetovali da će, dok i poslednji čovek živi u selu, slaviti Gospu iz Fatime, koja pada na 13. oktobar.
Na taj dan služi se misa, a unutrašnjost monošorske crkve za tu priliku se zastire ćilimima, u znak sećanja na zamračenje one ratne godine...

Par svetionika na Dunavu

2. Dve kule u Pančevu dugo su bile atrakcija na rečnoj maršruti, posebno na relaciji između Pančeva i Beograda, a danas su prilično oronule

Svetionici se podižu na obalama, ostrvima i stenama da budu orijentiri plovilima što brode širokim morima, a na rekama - gde se u svakom trenutku vide obale, ili bar najmanje jedna - praktično su suvišni. Zato ih na kontinentu vrlo malo ima, a kad su još sazidani u paru - to predstavlja pravu retkost! Recimo, na čitavom Dunavu postoji jedan par svetionika, i to u Pančevu.

Prvo pristanište

Prvo pristanište u ovom gradu, na Tamišu, napravili su još Turci u 17. veku. Kad su se ovi povukli 1716, preduzimljivi građani podigli su magacine za skladištenje soli koja je niz Tamiš stizala iz rudnika u Rumuniji. Pančevo je bilo vrlo prometan grad - iz Banata su još od tog vremena kroz njegovo pristanište počeli da prolaze brodovi sa žitom i za Beč i za Tursku, a kasnije i svila, pivo, cigle, drvena građa i ljudi. Pa još kad su krenuli parobrodi! Prvi takav brod, s putnicima iz Zemuna, uplovio je 1854. godine, a već pola veka kasnije bilo ih je toliko da su 1909. Pančevci na ušću Tamiša u Dunav morali da podignu svetionike - desni na mestu Forland, levi na Malom ritu - kako bi usmeravali brodove koji su iz pravca Austrije ili Crnog mora uplovljavali.
Sagrađeni su od žute opeke, postavljene na kružnoj podlozi od zemlje ozidane kamenom, a na njihovim vrhovima bile su pokrivene terase sa snažnim lampama.
Hronike beleže da je neko vreme postojala redovna parobrodska linija između Pančeva i Beograda. Subotom i nedeljom, posebno leti, Beograđani su dolazili na izlet i redovno svraćali u letnju baštu pivare na „vajfert“ pivo, slane kiflice i prečansku muziku. Posebna atrakcija pri povratku noću bili su osvetljeni svetionici...
Godinama su kule bile mesto okupljanja brodarskih radnika, koji su u njene opeke urezivali svoje ime i kratke poruke, pa danas nema cigle koja nije ispisana. Jasno se razabiru imena i datumi: 1924. godina, 1927, 1930...

Zaboravljene kule

Kad je pristanište na Tamišu zatvoreno i stara industrijska zona izmeštena, svetionici su izgubili svoju funkciju i na njihovo održavanje svi su zaboravili. Pančevci su godinama čamcima odvozili granitne ploče kojima su osnove svetionika bile popločane, pa ih je voda spirala, i jedan svetionik se nakrivio toliko da mu je pretilo urušavanje. Tek posle 2000. grad je počeo da brine o njima, da bi svoju stogodišnjicu dočekali koliko-toliko obnovljeni. Ali i dalje bez lampi. Jednom, kad bude para, možda će opet zasvetleti...
Nekad su ove kule-svetilje bile više cenjene: u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u ediciji poštanskih markica posvećenoj svetionicima mlade države, pored brojnih s Jadrana, svoje mesto našle su i pančevačke kule.

Izlet do Pančeva

Subotom i nedeljom, posebno leti, Beograđani su dolazili na izlet i redovno svraćali u letnju baštu pivare na „vajfert“ pivo, slane kiflice i prečansku muziku. Posebna atrakcija pri povratku noću bili su ovi osvetljeni svetionici.

3. Radnici „Mostogradnje“ su prilikom pomeranja rimskog spomenika postavili stubove koji nemaju nikakvu funkciju, osim što glume rimski kamen

Spomenik star 2.000 godina morao je da bude premešten da ga ne bi potopilo jezero napravljeno zbog HE „Đerdap“. Sličan poduhvat do tada nije bio zabeležen u istoriji, i o njemu se i danas predaje studentima građevine. Ipak, sve to nije moglo da prođe bez onoga što se zove naša posla!

Izbor

Kad je 1966. godine odlučeno da se Dunav iznad Kladova pregradi branom, znalo se da će izdignuti nivo reke znatno olakšati plovidbu, ali i da će mnoga mesta i spomenici biti potopljeni, između ostalog i rimski put star dve hiljade godina.
Ovo delo rimskih robova bilo je jedinstveno: da bi napali Dakiju, na tlu današnje Rumunije, rimski imperatori su u liticama đerdapskih stena, tik iznad reke, uklesali put. Prvi deo, od Golupca do Milanovca, izgradio je car Tiberije. Dalje niz reku s gradnjom su nastavili Klaudije i Domicijan, a posao je završio Trajan 103. godine. Tome u čast, naredio je da se na steni iznad puta, na kraju klisure Mali kazan, postavi spomen-tabla.
Ovakve table, inače, bile su uobičajene, pa su ih duž Dunava pre njega, na svojim deonicama, postavili i Tiberije i Domicijan. Međutim, kad je počela gradnja hidroelektrane, saopšteno je da para i vremena ima za premeštanje samo jedne od njih, pa je izbor pao na Trajanovu.
U opticaju je bilo nekoliko tehničkih rešenja: podizanje dizalicom s reke, isecanje table na 10 manjih blokova i još štošta, ali na kraju je rešeno da se stena s tablom iseče u jednom komadu i podigne hidrauličnim dizalicama na novu lokaciju - 21,5 metara višu od pređašnje.
Do tada je sličan poduhvat bioe izveden samo u Egiptu, gde su zbog podizanja brane na Nilu kod Asuana, u Abu Simbelu, premešteni hramovi i četiri ogromna kipa Ramzesa II. Egipćani su stene isekli u kamene blokove teške petnaestak tona, preneli ih na novo odredište i tu sastavili. Problem s Trajanovom tablom bio je u tome što je u jednom bloku bila teška čitavih 300 tona!

Bez puta

Ceo posao trajao je od jeseni 1967. do leta 1969. godine, a sa znatiželjom i divljenjem pratili su ga stručnjaci iz celog sveta.
Međutim, nakon preseljenja table, iz razloga do danas nepoznatih, projekat je naglo prekinut, pa nisu izgrađene stepenice sa ogradom do rimskog spomenika. Do potapanja, turisti su do njega dolazili putem u steni, a sad se Trajanova tabla može videti samo - iz čamca. No, to nije sve!
Nakon spektakularnog preseljenja s table nisu uklonjena dva betonska stuba koja su postavili radnici „Mostogradnje“. Ovi stubovi su tokom selidbe osiguravali trougaonu nadstrešnicu, a sada nemaju nikakvu funkciju. Osim što glume rimski kamen, jer posetioci su ubeđeni da su autentični.
Naša posla!

Može biti samo jedna

Na Dunavu su postojale tri table - Trajanova, Tiberijeva i Domicijanova, ali kad je počela izgradnja hidroelektrane „Đerdap“, bilo je novca da se spase samo jedna. Izbor je pao na najmlađu.


4. Parobrod „Car Nikola II“ plovio je kao salonski brod, a u Prvom svetskom ratu potopila ga je posada. Danas plovilo trune

Prvi putnički brod Kraljevine Srbije, sagrađen pre 117 godina, imao je veliku ulogu u pokušaju da se na početku Drugog svetskog rata spasu životi stotina Jevreja. Umesto u nekom muzeju, danas trune pored Dunava u Kladovu.
Savsko pristanište bilo je ukrašeno trobojkama i zimzelenim granama kad je u novembru 1898. godine iz Nemačke u Srbiju prvi put doplovio parobrod „Car Nikola II“.

Turbulentna prošlost

Ponos Prvog povlašćenog parobrodskog društva plovio je kao salonski brod između Šapca na Savi, Beograda i Radujevca, u to vreme značajne luke na Dunavu.
U drugoj godini Prvog svetskog rata potopila ga je sopstvena posada, da ne bi pao u ruke Austrijancima. Nemci su ga, međutim, izvadili, remontovali i dali mu ime „Urfahr“, ali su po ugovoru o miru morali da nam ga vrate 1923.

Kad je Evropi opet zapretio rat, Savez jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije je 1939. godine iznajmio ovaj i još dva naša broda. Zadatak im je bio da oko 1.370 Jevreja sa područja koja je okupirao Treći rajh 14. decembra prihvate na granici s Mađarskom i prevezu niz Dunav do Crnog mora, odakle bi nastavili u Palestinu, koja je tada bila pod britanskom vlašću.
Oko 400 devojaka i mladića ukrcalo se u oktobru na „Kraljicu Mariju“, više od 350 duša, uglavnom mladih bračnih parova, na „Cara Dušana“, dok je „Car Nikola II“ bio namenjen religioznima, koji su zahtevali ritualnu kuhinju.
Britanci su, međutim, odbijali da ovim Jevrejima izdaju ulazne vize, pa se transport 29. decembra zaustavio u Kladovu. Tu je ostao sve do septembra 1940. godine, a putnici su bili srdačno srdačno primljeni od meštana. Kad je u Kladovu, zbog blizine Nemaca u Rumuniji, postalo opasno, nesrećne izbeglice vraćene su u Šabac. Odatle je dve stotine dece bez roditelja uspelo da u dva transportera sa šabačke železničke stanice ode za Palestinu. Ostale su pobili Nemci kad su došli u Srbiju.

Brod potonuo od stida

Posle oslobođenja brod je opet služio kao putnički, ovoga puta prvo pod imenom „Tito“, a zatim kao „Split“, a sedamdesetih godina pretvoren je u restoran i usidren u Beogradu. Budući da su na njemu i kabine s ležajevima za odmor lađara, brzo postaje javna kuća, a štampa o njemu piše kao o „brodu koji je potonuo od stida“.

Od 1992. brod je u brodogradilištu u Kladovu. Na inicijativu Ranka Jakovljevića, kladovskog pravnika i istoričara amatera, na obali Dunava je 2002. podignut spomenik žrtvama iz transporta, delo umetnice jevrejskog porekla Mimi Bihali Vučković iz Zemuna. Zarđala olupina „Cara Nikole“ danas je u kladovskom brodogradilištu, gde trune.

Dva naziva

Parobrod je napravljen u Nemačkoj i poneo je ime „Car Nikola II“, Nemci su ga nazvali „Urfahr“, a posle rata je poneo ime „Tito“, a zatim „Split“.


5. Hitler je naredio da se zaštiti plovidba Dunavom, pa su komandosi Brandenburga napali Kladovo četiri sata pre Beograda

U nedelju 6. aprila 1941, tri sata pre napada nemačke avijacije na jugoslovenske aerodrome i četiri i po sata pre nego što su prve bombe pale na Beograd, prelaskom nemačkih komandosa preko Dunava počeo je Hitlerov napad na Jugoslaviju.

Važnost nafte

Za vođenje ratnih operacija Hitleru je od sudbinske važnosti bilo redovno snabdevanje naftom. Nemačka svoje izvore nije imala, a najbliži su joj bili oni u Rumuniji. Ova nama susedna zemlja u prvoj polovini prošlog veka predstavljala je najvećeg evropskog proizvođača nafte - samo u Ploeštiju, gradu u središnjem delu zemlje, 1939. godine bilo je dvanaest velikih rafinerija. Istog dana kad je Rumunija pristupila Trojnom paktu, 23. novembra 1940, u Ploešti je stigla i nemačka vojna misija da zajedno s rumunskom vojskom čuva naftna polja.
Transport ove strateške sirovine, bez koje su silni tenkovi i avioni bili neupotrebljivi, trebalo je da se obavi Dunavom. A za plovidbu Dunavom bio je vrlo važan Sipski kanal.
Dno ove reke, naime, bilo je prekriveno oštrim grebenima, koji su izazivali vrtloge, pa su za prolazak broda kroz Đerdap podjednako važni bili njegova snaga i - sreća. Zato je do 1896. godine uz obalu usečeno sedam kanala, ukupne dužine 16,9 km, od kojih je najveći bio Sipski, pored sela Sip. Brodovi su kroz ovaj kanal uzvodno vučeni remorkerom, a kasnije lokomotivom.
Svesne strateške uloge Sipskog kanala, i Velika Britanija i Nemačka su mu uoči Drugog svetskog rata u svojim planovima posvetile veliku pažnju. Britanci su planirali da ga zapreče, a Nemci po svaku cenu, zbog transporta nafte iz Rumunije, da ga sačuvaju.

Prvi napad

Hitler je napad na Jugoslaviju naredio 27. marta ujutru, a šest dana kasnije, 2. aprila, nemačkoj vojnoj misiji u Rumuniji naređeno je da „na svaki način zaštiti plovidbu Dunavom“.
Zato su se 6. aprila u dva posle pomoći, četiri i po sata pre nego što su prve bombe pale na Beograd, 54 pripadnika elitnog puka „Brandenburg“ gumenim čamcima iz rumunske Oršave prebacila na našu obalu Dunava, u rejon Sipskog kanala. Jedan njihov deo produžio je ka Kladovu. Tamo je opštinski načelnik, ruski emigrant i nemački špijun Leonid Čudnovski prethodne večeri pozvao na pijanku i druženje sa igračicama oficire koje su bili zaduženi za kanal. Nemci su ih zatekli pijane i pobili.
Zatim su prekinuli telefonsku vezu sa Sipom, a ostali komandosi su bez većih problema zarobili kompletno obezbeđenje Sipskog kanala...
U prvom nemačkom napadu stradalo je 26 pripadnika jugoslovenske vojske.

Čuvanje naftnih polja

Kad je Rumunija 23. novembra 1940. pristupila Trojnom paktu, u Ploešti je stigla i nemačka vojna misija, sastavljena od motorizovane i oklopne divizije i mešovite brigade, da zajedno s rumunskom vojskom čuva naftna polja.


6. Ostrvo Adakale, na kojem su ubijene zloglasne beogradske dahije, završilo pod vodom kad je građena HE „Đerdap“

Na kasnom popodnevnom suncu Dunav je zaista plav. Ta njegova sjajna površina skriva mnoge tajne prošlih vekova.

Tvrđava

Adakale je bilo naseljeno ostrvo na Dunavu, naspram ušća reke Černe na granici prema Rumuniji, nekoliko kilometra nizvodno od Tekije. Neveliko, dugačko manje od dva, i široko tek pola kilometra, imalo je stratešku važnost za sve vojske: onaj ko je gospodario ostrvom gospodario je plovidbom Đerdapom, odnosno Dunavom.
Prvi utvrđeni grad na njemu podigli su Rimljani, a kasnije vojske, sve do Turaka i Austrijanaca, zidale su na njihovim temeljima. U 18. veku Austrijanci su na njemu izgradili kasarnu, bolnicu, crkvu - i tunel ispod reke do utvrđenja na srpskoj obali! Ostrvo je kroz noviju istoriju bilo srpsko, tursko, austrougarsko, a posle završetka Prvog svetskog rata stanovnici su odlučili da se pripoje Rumuniji.
Na Adakale su 1804. godine iz Beograda pobegla četvorica beogradskih dahija - Kučuk Alija, Mula Jusuf, Aganlija i Fočić Mehmed-aga, koji su svojim zulumima izazvali Prvi srpski ustanak. Zapovednik ostrva, neki Redžep-aga, koji ih se i sam bojao, ili je s njima imao neraščišćene račune, javio je to Karađorđu i pozvao ga da ih zajedno napadnu.
Napad je izveo Milenko Stojković, vojvoda srpski, sa 27 svojih i deset aginih Turaka.
Posle osam sati borbe posekao je odmetnute dahije. Glave Kučuk Alije, Fočić Mehmed-age i Mule Jusufa odrali su, i napunjene vunom, odneli u Beograd veziru. Hroničar beleži da vezir „ogrnu Redžep-agu i sedam njegovih izabranih momaka s bundom i bakšiš dade, a Srbljem ništa nije za znak hrabrosti dato“.
Četvrtu dahijsku glavu, Aganlijinu, momci Milenka Stojkovića, perući je od krvi, ispustili su u Dunav.

Sukob s Karađorđem

Milenko je potom nastavio da niže ratničke podvige i skuplja turske udovice i devojke u harem, koji je u jednom trenutku imao 42 „stanarke“. Kad je iz političkog sukoba s Karađorđem izašao poražen, sve svoje ljubavnice uredno je isplatio i zbrinuo, a on preko Dunava odjezdio u Rusiju, da posle uspešne službe ruskom caru na Krimu umre kao „polkovnik“.
Posle pregrađivanja Dunava zbog HE „Đerdap“, ostrvo Adakale je 1971. godine potopljeno.
Zajedno s njim, tek nekoliko zaveslaja niže, pod vodom je nestalo i ostrvo Banu-Gura Vaiji, i s njim i tragovi ljudskih naseobina starih više od 10.000 godina. Radnici na brani proneli su kroz celu bivšu Jugoslaviju - šapatom, zbog tajne policije Udbe - priču o basnoslovnim količinama zlata odnetim sa ostrva neposredno pre njegovog potapanja.

Glave dahija

Napad na dahije izveo je Milenko Stojković, vojvoda srpski, sa 27 svojih i deset Turaka Redžep-age. Posle osam sati borbe posekao je odmetnute dahije. Glave Kučuk Alije, Fočić Mehmed-age i Mule Jusufa odrali su i odneli u Beograd veziru. Četvrtu dahijsku glavu, Aganlijinu, momci Milenka Stojkovića ispustili su u Dunav.


7. Kad je trebalo minirati bogomolju u gradiću na Dunavu, niko to nije hteo da uradi, pa je za taj posao doveden niko drugi do glumac Bata Živojinović

U septembarskim poplavama prošle godine najviše je stradala Tekija. Zla sudbina zadesila je naselje koje je bilo mlađe od polovine svojih stanovnika, jer su sve kuće u njemu sazidane posle 1971. godine.

Promena vodostaja

Kad je te godine zbog hidroelektrane „Đerdap“ Dunav iznad Kladova pregrađen, porast vodostaja osetio se čak kod Novog Sada, i na Savi kod Šapca... Odmah poviše brane bio je potop. I doslovce. Pod Dunavom su u Rumuniji ostali grad Oršava i još devet sela, a na našoj strani Sip, Malo i Veliko Golubinje, Donji Milanovac, Dobra i Tekija. Njihovim stanovnicima domovi su zidani na istom mestu, samo dalje od obale.
Tekija je nekad bila važno mesto, čuveno duž celog toka Dunava u Evropi. Dok brana nije izgrađena i voda se podigla, plovidba kroz Đerdapsku klisuru bila je vrlo opasna zbog grebena, od kojih su neki virili iz vode, a većina bila podvodna i nevidljiva.
Locmani ili locovi bili su kapetani rečne plovidbe koji su grebene i brzake u đerdapskim kazanima znali u prste. Oni su preuzimali komandu nad brodovima između Kladova i Golupca, a sedište im je bilo u Đerdapskoj rečnoj upravi u Tekiji...
Kad je u maju prošle godine ispražnjeno akumulaciono jezero da bi moglo da prihvati prvi poplavni talas koji je krenuo zapadnom Srbijom, u Tekiji se Dunav povukao sto metara od obale. Ukazali su se, prekriveni muljem, ostaci starog sela, i među njima zidovi nekadašnje crkve.
U bunkerima filmskih arhiva još se čuvaju dramatične scene nasilnog preseljenja meštana: uplakane starice pred kordonom milicije, volovske zaprege natovarene pokućstvom...

Hapšenja

Godinu dana trajalo je preseljenje u brdo, a kad je voda naišla, nad rekom se razlegao jauk. Milicija je hapsila najglasnije, a neki su se zaključavali u stare domove i tu, skriveni i od najbližih, čekali vodu da ih udavi. Jedan kafedžija je na sto u dvorišu izneo vino i seo da čeka talas. Kada ga je nadošli Dunav prekrio, na površini reke zaigrale su papirne novčanice koje su isplivale iz kase... Izgradnja hidroelektrane bila je prioritet socijalističkog društva, Tekijanci i ostali uz reku morali su da trpe.
Da bi narodu pokazale da odustajanja nema, vlasti su u Tekiji prvo srušile crkvu. Niko od minera, bili u Savezu komunista ili ne, taj zadatak nije hteo da izvrši, pa su doveli - Batu Živojinovića. Snimao se film „I bog stvori kafansku pevačicu“, i umesto da minira maketu, srušio je pravi zvonik...

Zidovi

Kad je u maju prošle godine ispražnjeno akumulaciono jezero da bi moglo da prihvati prvi poplavni talas koji je krenuo zapadnom Srbijom, u Tekiji se Dunav povukao sto metara od obale. Ukazali su se, prekriveni muljem, ostaci starog sela, i među njima zidovi nekadašnje crkve.

Kad prođeš most kod Sente dođeš li tom cestom u Bački Monoštor? Na tom pravcu ostala su mi u sjećanju mjesta Ada i Čoka. Krajnje odredište taborište kod sela Crna Bara.

Генерално, може, али прво до Бачке Тополе, потом до Сомбора, а онда до Бачког Моноштора. Сомбор се не може заобићи ако ћеш до Бачког Моноштора. Некада давно сам био и у Бачком Моноштору.

Скоро сам пролазио кроз Сенту и Аду (пре месец дана), али нисам сликао сама насеља (сликао сам друго, а те градове можда другом приликом). Пролазио сам и поред те Црне Баре. То је на путу од Чоке ка Кикинди (Мокрину).  

Ево слике Дунава код Бешке (са моста):

[attachment=1]
[attachment=2]

Đerdapska klisura  iz "onih vremena"

Jadna zimska i jedna ljetnja sa Dunava

Dunav i pritoke u ex YU

Па има још притока које нису приказане на овој карти. На пример Велика Морава, Пек и Тимок. Ова карта вероватно приказује унутрашње пловне путеве у бившој нам држави, а не притоке Дунава.

Da, na ovoj karti su prikazane plovne reke u ex YU mada fali kanalisani Begej

Senta, Ada su naselja na Tisi, u istočnoj Bačkoj.
Bački Monoštor je u severo zapadnoj Bačkoj, blizu Dunava. Nekada je naselje bilo na samoj obali Dunava, ali je regulacijom korito reke pomereno prema zapadu, tako da je između Bačkog Monoštora i Dunava močvarno područje i veoma poznato i bogato lovište.

neznam zasto srbija kao drzava nije razvila svoje recnu  flotila po dunav iz razlog da dunav je isto vazan  kao da se izlazi na more

Nije kao da se izlazi na more nego se Dunavom i izlazi na more. Na žalost naše rečno brodarstvo je zapostavljeno i to ga je i uništilo, nije postojala nikakava strategija za razvoj, posle su se tu neke firme privatizovale, neke otišle u stečaj, verovatno političari nisu videli da mogu da se namaknu love i onda nikoga nije ni zanimalo ... a šta smo mogli da imamo. Mi već imamo svu potrebnu infrastrukturu, imamo i brodove, imamo i posade, prevoz rekom je neuporedivo jeftiniji nego prevoz drumskim ili šinskim saobraćaj pa bi tako sav teretni saobraćaj u vojvodini (žito, drva, gvođe, rude itd) mogao da se prevozi ovim putem. Takođe, sve TE su uz reke, ugalj može da im se dovozi rekom. I tako dalje i tako bliže. Elem, rumuni su videli potencijal reke Dunav i pucali ''na veliko'' pa tako imaju manje vozarine i samim tim su isplativiji naručiocu usluge, zato oni plove a 90%naših je na vezu.

pa rumuni koriste najvise reku dunav za transport celi 40 procenti  iz sobrajkaj u dunav se izvodi u Rumunija . Nije bio losa ideja za koristenje reka dunav za transportr stoke kako sto e nafata iz rusija do srbija preku crno more

Gocemk, zdrav razum govori da je to najrentabilnije rešenje. Odgovor na pitanje zašto to nije tako se sam nameće, u ostalom svi znamo kako stvari funkcionušu u ovoj zemlji, ni rečno bordarstvo nije izuzetak.

Naučni skup povodom 120 godina od svečanog otvaranja Sipskog kanala


Istorija plovidbe Đerdapom


Na današnji dan pre ravno 120 godina svečano je otvoren Sipski kanal, a tadašnja svetska štampa je ovo okarakterisala kao događaj od izuzetnog značaja za privredu i saobraćaj zemalja kroz koje protiče Dunav.


[attachment=1]


Građen je u periodu od 1890. do 1896. godine, a prema zvaničnim podacima, izgradnja je stajala oko 10 miliona zlatnih dinara.

Povodom ove godišnjice otvaranja najvažnijeg hidrograđevinskog objekta tokom 19. veka u đerdapskom sektoru Dunava Muzej nauke i tehnike u Beogradu organizuje naučni skup "Istorija plovidbe Đerdapskom klisurom". Danas i sutra 26 učesnika će u 22 referata predstaviti brojne teme u vremenskom rasponu od I veka nove ere i rimske vlasti do postizanja rešenja za sigurnu plovidbu izgradnjom hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Đerdap 1" 1969. godine.

Da podsetimo, na otvaranju Sipskog kanala bili su car Franja Josif, kralj Srbije Aleksandar Obrenović i rumunski kralj Karol I, a austrougarski putopisac, arheolog i etnolog Feliks Kanic je zabeležio: "Tog 27. septembra 1896. godine car Franja Josif u prisustvu kraljeva Srbije i Rumunije objavio je okončanje radova... Parobrod "Franc Josif" otvorio je Sipski kanal uz grmljavinu topova i preko lako zategnutog lanca uplovio u novi kanal..."

Hroničari su zabeležili da je odmah po otvaranju kanala utvrđeno da brzina matice u njegovom uzvodnom delu iznosi oko 18 km/h, što je predstavljalo veliku prepreku za brodove, koji se kreću uzvodno, pa je 1899. godine uvedena dodatna parobrodna vuča. Parobrode su 1916. zamenile lokomotive, jer je u toku I svetskog rata, za brzu evakuaciju uzvodnih transporta kroz đerdapski sektor, nemačka transportna komanda izgradila na obalnom nasipu Sipskog kanala prugu u dužini od 1.800 metara na kojoj su na prevlačenju plovnih objekata radile tri manevarske lokomotive. Nemačke trupe su prilikom povlačenja iz Srbije 1918. godine potpuno razorile zgrade i instalacije lokomotivske vuče i onesposobile lokomotive. Deset godina kasnije Kraljevina SHS obnovila je uništena postrojenja i prugu, a sipska lokomotivska vuča je od 1952. pripala jugoslovenskoj strani na čijoj se teritoriji i nalazila. Sipska lokomotivska vuča koristila je 11 lokomotiva tokom svog trajanja, a dve od tri nemačke trocilindrične parne lokomotive iz serije JD3/J3 30 potopljene su iznad HE "Đerdap I" u današnjoj đerdapskoj akumulaciji.

Od Rimljana do Jugoslavije

Na seminaru će, inače, biti reči o prokopavanju kanala kod Sipa 101. godine, nekim otomanskim dokumentima o delu Dunava od Zemuna do Crnog mora, đerdapskom ribolovu na gardama u vreme Osmanskog carstva, Poreču - naselju đerdapskih kormilara (XVI-XVIII vek), kako su Otomani upravljali đerdapskim sektorom Dunava, Austrijskom dunavskom parobrodskom društvu u prvoj polovini 19. veka, francuskim interesovanjem za Đerdap krajem 19. veka, havarijama putničkih i trgovačkih brodova u đerdapskim kanalima, Sipskoj lokomotivskoj vuči, Đerdapskoj rečnoj upravi, aprilskom ratu 1941. u Đerdapu. U prostorijama Muzeja nauke i tehnike biće predstavljen i materijal iz Zbirke rečnog brodarstva vezan za prokopavanje Sipskog kanala, njegovo svečano otvaranje 27. septembra 1896. godine i kasnije korišćenje.

www.danas.rs

FOTOGRAFIJA koju čuva Zbirka rečnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike prikazuje hidrogliser koji prolazi pored broda koji je u tom trenutku obarao dunavski rekord.

[attachment=1]

Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!

Ima li kormilar mogućnost upravljanja takvom platformom, sem kormilarenja guračem?

Da li postoje neki upravljački elementi na bokovima i na čelu tako spojene platforme ili se sve svodi na umešnost kormilara gurača?

Ovo pitam iz razloga, što u novinama neretko pročitam da svako malo poneki brod udari u novoizgrađeni železničko-putni most u NS (zamena za srušeni Žeželjev most), pa razmišljam kako bi takva jedna platforma od 23.000 t i površine više od hektara prošla tuda?

  http://vahalishipyards.com/

 Možda nešto ovako daje odgovor? Vrabac IV.

Nešto ne radi taj sajt, čim tražim više informacija o vrabac IV, vraća me na početak.

Kile ako si upućen u problematiku, možeš objasniti u par rečenica kako se upravlja sa tolikim platformama spojenih barži. Baš me interesuje.

Hvala unapred.

 Nisam baš toliko upućen. Mi u Vahaliju imamo tu pramčanu sekciju s propulzorom - Vrabac 4 i time se upravlja . Za tako velike sastave nisam siguran u upravljivost. Prevelika je to gomila gvožđa .

https://youtu.be/VjOk4no5qSI

a ja mislim da je u vreme kada je slikana ta fotka sa ogromnim sastavom barži nije bilo nikakve mogućnosti za upravljanje osim guračem. Gurač je bio verovatno "Karađorđe". Voditelj projekta pri njegovoj gradnji bio je inž. Branislav Bilen.

  https://www.facebook.com/ilovenovisad/photos/pcb.10156653810513480/10156653790008480/?type=3&theater

  I onda me ljudi pitaju da li postoji mogućnost da Brodogradilište N. Sad Proradi. KAKO???

Kažu da dolazi voda i da će se stvari uskoro normalizirati.

poz.

Gledam večerašnje vesti; svuda okolo padaju ogromne kiše i sneg. Drava je na granici izlivanja iz korita, cela Austrija i Nemačka su pod pritiskom velikih količina padavina - sve to mora dospeti do Dunava.
Ipak, nije baš uobičajeno da u ovo doba godine korito Dunava bude skoro prazno.
Nešto čudno se događa sa klimom - i to ima duboki uticaj na sve: biljke, životinje, ljude .... :nervoza

http://ciklotron.net/biseri-dunava/

I onda stignu do nas gde plutaju razna go.na i tone smeca!

Snimak iz Jugoslovenske Kinoteke, 1934. Putovanje brodom po Dunavu.




https://youtu.be/0P4mXNEWDJM

U petak je u Beogradu lilo skoro ceo dan! I u martu će biti kiša, ali kraj je hladnom vremenu za par dana, rekao bih. Neka stane kiša za setvu, pa posle neka pada. Pa opet u junu da padne dobra kiša i eto nama `leba.

Momirović: Dunav će, zahvaljujući investicijama, biti plovan kroz celu Srbiju
BIZNIS Autor: FoNet 01. okt. 2021

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je da će, zahvaljujući značajnim investicijama Vlade Srbije, biti omogućena potpuna plovnost kroz celu dužinu rečnog toka Dunava u Srbiji.

„Srbija nema more, ali ima 600 kilometara Dunava, posle 30 godina konačno smo na putu da omogućimo nesmetanu plovnost na celoj dužini Dunava, od ulaska u Srbiju do izlaska na rumunskoj granici“, rekao je Momirović.

Ovi radovi finansirani su 15 odsto iz budžeta Srbije i 85 iz grantova IPA fondova, a ukupna investicija je oko deset miliona evra, kazao je Momirović, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Momirović je napomenuo da su naredni koraci u uređivanju plovnosti Dunava vađenje stare nemačke flote kod Prahova i rešavanje problema kod Šaringradske ade, što će omogućiti pun kapacitet plovidbe rekom.

Radovi na sektoru Futog su obuhvatili polaganje 20.000 metara kvadratnih geotekstila na pozicijama na kojima su građene hidrotehničke građevine, kao i ugradnju 31.000 metara kubnih najkvalitetnijeg sertifikovanog kamena prilikom izgradnje ševrona i neukorenjenog napera. Taj projekat je samo deo ukupnog ulaganja Srbije u vodni saobraćaj, čija je vrednost skoro pola milijarde evra.

Izvor: www.n1info.com

Oj Dunave,Dunave,pregradićemo te.Dokumentarni film o nestanku jednog sveta.Čitajući priloge iz ove teme saznadoh za neustrašivog rušitelja crkvi.Čovek se uči dok je živ a sada mi je jasna kasnija njegova sudbina.U poslednjih trideset godina malo-pomalo prestadoh da budem antiteista delom i zbog ovakvih priča i njhovih epiloga. Elem,evo ga film.  https://www.youtube.com/watch?v=CUkJCAIS6oU

А шта би ми данас радили да нема ХЕ "Ђердап"- 1 и "Ђердап"- 2? Свако време има своје. Ни те централе нису вечите. За 100-200 година када те централе буду рушене неко ће такође веровати да их је требало сачувати. Ко зна шта ће се радити и како ће се добијати струја за 100-200 година.

Nemam ništa protiv HE ali je bilo neophodno demonstrirati silu na taj način da digneš u vazduh crkvu ?Nije to prva potopljena crkva,neke su sada kada su pod vodom atrakcija za ronioce kao ova.https://www.youtube.com/watch?v=hhsBopxpgdg  Osvrnuo sam se na Batinu sudbinu pred kraj života,nekoliko takvih i sličnih primera su "ohladili"  moj ateizam.

Свако то може да тумачи на свој начин, али највероватније је то урађено јер је Дунав пловни пут. Не знам колико је сада језеро на том месту дубоко и да ли га је због висине торња требало или није требало рушити али ценим да је то примарни разлог.

Još jedan kraći snimak stare Tekije.Vidi se pomenuta crkva,nalazi se pod samim brdom.   https://www.youtube.com/watch?v=K7bDRjFbbzI&t=213s

Donji Milanovac pre Potopa.https://www.youtube.com/watch?v=j7KhtDcw8sw

А сада мало о дунавској Атлантиди.Погађате,биће речи,слике и филма о Ади Кале.Мени то није непозната ада,од малена знам да је то место где је Миленко Стојковић погубио дахије те да је касније потопљено вода Ђердапског језера.Али . . . ни у сну нисам могао да замислим шта ћу све открити када сам мало зачепркао по интернету и Поморској енциклопедији !!! Укратко,Ада Кале је била : 1)правно-дипломатски феномен 2)климатолошки феномен 3)историјски феномен 4)етнолошки феномен  !!!   Након громопуцног увода да мало појасним.Зашто је Ада Кале била правно-дипломатски феномен ? Зато што је потпуно заборављена(и османски гарнизон на њој) на Берлинском конгресу ! Тако је остала у саставу Османске Империје а гарнизон је евакуисан у склопу демилитаризације тек 1885-е.У већини прилога које ћу поставити стоји да је Аустро-Угарска преузела управу након Берлинског конгреса али то није тачно.У Поморској Енциклопедији јасно стоји да је заборављена а и сама чињеница да су аскери остали на њој још годинама указује на то као и то да су Аустро-Угари тек 1913-е војно запосели аду а 1923-е је Румунија након Лозанске конференције и спораазума са ТУРСКОМ  дефинитивно преузела.Дакле то је била османска енклава заборављена на Дунаву и када су турски заробљеници превожени Дунавом током Првог балканског рата могли су угледати делове своје државе тамо где се нису надали.

Сада је на реду тачка 2,зашто је била климатолошки феномен ?Ово ми је још увек тешко да појмим али нема сумње,на Ади Кале су расле маслине,чемпреси,смокве уз дуван,руже,винову лозу адакалку(чија су зрна грожђа имала како кажу савременици укус вина) и остало воће и поврће по чему је била чувена али и које је за очекивати у том поднебљу з разлику од прво наведених.Наводно је Јасон управо са Аде Кале маслину пренео у Средоземље.Чемпреси су видљиви и на фотографијама и сликама а неки записи говоре о скоро медитеранској клими на ади ?!За мене је потпуна тајна као је то могуће,могу само изнети претпоставку д је захваљујући томе што је била смештан на "лакат" кривини коју је правио Дунава тамо била поштеђена директног удара кошаве која можда погађала румунску обалу која је знатно нижа од наше.Но,то је само претпоставка.Ево мало са сајта пројекта Растко "1. Имена, положај и далека прошлост
Saan, Ducepratum, Острвски град, Ата/Ада, Острво-тврђава, Ада Кале, Ada-i- Kebir, Оршавско острво, Нова Оршава, Каролина, називи су за острво које се, до 1971. године и потапања за потребе изградње хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап, простирало средином Дунава од 220. до 221, 6 км низводно од Београда, на 4 километара низводно од српске Текије и румунске Оршаве, 2 км низводно од ушћа Черне, 18 км узводно од Турну Северина и 15 км од Кладова. Позиција Аде Кале, како се у време дефинитивног урањања у дубине Дунава звало, а исписивало са Ada Kale, Ada Cale, Adakaleh, Ada Kaleh, Adacale, Ада Кале, Адакале, Адекале, омеђена је 950. и 952. километром дунавског пловног пута (1). Документом из 1738. године потврђено је било постојање острвца Sig /Сиџ/ „на којем нема зграда“, у непосредној близини најистуреније западне тачке великог острва (2). Средином XX столећа по целом ободу Аду Кале додиривао је пешчани спруд, најдужи уз западну границу, око 500 метара, где га је Дунав на крајњој тачки покривао воденим слојем дубоким 3 метра. Југозападно од острва била су три мања засебна подводна спруда, док се један, облика џиновске стопе, простирао уз његов југоисточни обод. Једини спруд изнад водене површине, дужине око 200 метара, лоциран је северозападно, издижући се изнад Дунава свега 25 сантиметара. Најближе тачке острва биле су удаљене 255 метара од румунске стране коју надвисује брег Алион и 315 метара од српске стране са обронцима Мироча. Готово медитеранска клима погодовала је добром прилагођавању неких егзотичних врста биљака, попут маслина, на острву дугом 1780 метара и широком између 400-500 метара које је, гледано из ваздуха, својим обликом између осталог подсећало на какву неман што је главу заронила у дунавске дубине. Отуда бројне легенде о митском боју јунака Новака и аждахе управо у ђердапској регији, као и прича да је баш ово острво постојбина маслине (3). линк https://www.rastko.rs/rastko/delo/12985

Најлакше је појаснити тачку 3,зашто је историјски феномен.Ни мање аде ни згуснутије Историје,познатих људи и догађаја.Опет мало са сајта растко "Постоје мишљења да је цар Трајан приликом Дачко-римског рата 101-102. године своје легије пребацио преко Дунава баш на месту где се налази Ада Кале, начинивши мост од мноштва чамаца, са острвом као средишњом потпором (4). Ако је теза тачна, приказ подухвата на Трајановом стубу у Риму чинио би најранију познату ликовну представу значајног дунавског острва. Најзначајнији археолошки репери у острвској регији су Трајанова табла 13 км узводно и Трајанов мост 22 км низводно од острва." Након Трајана,стратешки значаја мале аде за контролу пловидбе у доњем току Дунава,као и за могућност десанта преко велике реке баш на том месту увидели су сви који су имали амбиције да завладају Подунављем.Ту су Монголи прешли преко залеђеног Дунава,Визигот,Хуни,Словени итд.Ни броја се не зна колико је бојева на води или на обали вођено на пример између аустријске и турске војске.О томе ћемо мало касније.За нас је најзначајније по већ поменутом догађају,погубљењу дахија од стране Миленка Стојковића али и Мађари имају разлога да знају за Аду Кале.Наиме,ту је Лајош Кошут провео неку време након пораза Мађарске револуције 1849-е и ту је закопао круну Светог Штефана да би је сачувао.Ту је и књижевни јунак мени омиљеног Лајоша Зилахија,Адалберт-Дали пробао опијум након што је измакао руским козацима након пораза мађарске револуционарне војске.Историја у којој се преплићу стварност,легенде,митови,срећу стварне личности и књижевни јунаци.Историја од које клецају ноге и застаје дах,зар не ?

Сада мало о тачки 4 па се онда искрцавамо на саму Аду,вођени вештом руком цртача,топографа,сликара и филмаџија.Зашто је етнолошки феномен ?Зато што је такву мешавину народа,култура и обичаја немогуће наћи на једном тако малом месту.На ади дужине 17000-1800 метара а ширине свега 500 метара.На том малом парчету земље,песка и шљунка је свој мир нашао чак и убекистански принц Мишкин баба "U vreo letnji dan, kad sunce zaroni u duboke vode Dunava, Miškin Baba umiva svoju dugu bradu. Zaranja je u sunčev odraz praveći talase. Podiže je polako gledajući u reku a onda naglo protrese bradu i iz nje ispušta vetar. Vetar prevrće vodu, ulazi u nju, luta po njenom dnu i vrati se u svetlo dana zadihan. Na obale vetar ne silazi, samo nad rekom juri. To Miškin Baba traži svoje rajsko ostrvo koje su dunavske vode poklopile pre pola veka.
Miškin Baba, princ iz Buhare poslednji je iz drevne Samanidsko – uzbekistanske dinastije. U svojoj palati okuženoj sa 360 dzamija usnio je čudan san. U kasni noćni sat, u gluho doba kad sve živo na zemlji spava, Alah mu se javio. Zatražio je od njega da napusti tron svojih predaka i krene na put kako bi ljude naučio da sreća leži u dobroti. Na tom putu treba da nadje veliku reku i na njoj ostrvo na kome će naći svoj „šanti,“ tu će prizvati mir u svom umu,u svom govoru i u svom telu. Bio je koliko učen toliko čestit i dobar čovek pa je sa svojih tridesetak godina kad je napustio palatu bio proglašen za svetog čoveka. Opraštajući se od svog dvora i svojih učenih prijatelja, podelio je najveći deo bogatstva sirotinji.
Bila je to 1786g. kad je krenuo da ostvari svoj san.
Na tom dugom putu, na kome su se smenjivala godišnja doba stigao je i do Beograda a za njim i glas Velikog kalifa iz Buhare Sam paši da ga vrati nazad.Paša je odmah naredio da se svih dvanaest kapija zatvori i postave straže. Princ je ipak izašao iz grada i krenuo na obalu Dunava. Bilo je to medju prvim čudima, jedno od mnogobrojnih u njegovom životu, koje je načinio. Videći sveca u njemu, paša ga je pustio da ide putem na koji ga je Alah pozvao. Ribari sa Dunava čije je mreže napunio ulovom pokazujući im mesta gde da ih hvataju dovezli su ga do ostrva Ada Kale. Odeća mu je bila sva u ritama i pokrivena prašinom a bose noge u ranama od dugog puta. Sa lica izgorelog od sunca visila je duga nemarna brada. Zbog takvog izgleda ga ostrvljani prozvaše Miškin – na arapskom jeziku znači odrpan. Sa njim su stigle i priče o njegovoj isceliteljskoj moći koje su prevazilazile nauku medicine tog vremena. Naselio se u delu razrušene tvrdjave kraj mezara. U razgovorima sa stanovnicima pričao im je da sreću nalaze u velikodušnosti i ljubavi za druge ljude čineći dobra dela. Decu je učio da čitaju Kur“an, a snagom svoje molitve lečio je ljude, posebno pomažući ženama da ostvare svoje želje za materinstvom.
Bilo je to ostrvo iz njegovog sna, ostrvo na kome je našao svoj“šanti“ Alah ga je nagradio dugim životom, video je njegova dobra dela. Kad mu se približila smrt u devedesetpetoj godini zamolio je meštane da njegovo telo ne vraćaju u veliku dzamiju Samaidskih kraljeva, već da ga na ostrvu sahrane. Hteo je da i posle smrti pomaže stanovnicima ostrva koji su ga sa iskrenom ljubavi primili. Želju su mu ispunili. Samo jedno Miškin Baba nije predvideo, da će dva, tri veka kasnije ostrvo biti potopljeno. Njegov grob je prenet na ostvo Šimijan na Dunavu, nizvodno od Turn Severina. Na grobu je epitaf u kome piše:“ Neka se raduje njegova putujća duša dok ležeći u grobu iščekuje, bez straha trenutak vaskrsenja,…“ Luta tako Miškin Baba, princ iz Buhare nad vodama Dunava tražeći svoje ostrvo. Ne znam kako da ga umirim i kažem mu da ga nikad više neće naći, da su ga na dno velike reke spustili ljudi kojima je na mestu gde srce stoji, stajao novac."  https://ljubusaci.com/2022/01/29/ada-kale-potopljena-historija/

На ади су живели,осим Турака,и Срби,Румуни,Власи и понеки бегунац од закона непознатог порекла који се ради бољег "маскирања" сместа утапао у домаће становништво.Сво зајено су славили Ђуђевдан(Хидрелез)Нема рата без Турака а изгледа да нема ни Турака без Ђурђевдана.Ево мало о становницима Аде Кале  са сајта клуб путника " Oko Dunava, večite granice svetova, ključala je oduvek previše gusta mešavina naroda i religija da bi iko među njima mogao da povuče jasne linije razgraničenja. Sa turskog popisa "poreskih obveznika za varoš Ade Oršava" iz 1714. godine, žubori čudna poezija imena koja su istovremeno i nacija, vera, zanimanje, osobina, bolest duše: Prvul Bugarče, Stančul Gazibara, Nedeljko Mrzak, Ferenc Fujko, Jovan Boginja, Petre Dugi, Džora Bosiok, Stojo Milko, Petre Ližibure, Jakob Gintuša, Ilija Janoš, Čorka dunđer, Sava pop, Dimitrije bostandžija, Simo terzija, Gina dunđer, Stojan slabouman, Prvul slabouman..."  линк https://www.klubputnika.org/zbirka/putoskop/3966-dunavska-atlantida-kako-je-potonula-ada-kale

Ne mogu se setiti kako se zvao i ko ga je emitovao, ali pre par godina pogledao sam neki domumentarni film o Adi Kale, iz vremena pre potpopa. Nešto poput "Karavana" Milana Kovačevića.

Пређосмо пешчани спруд на прилазу ади и искрцавамо се.Наша ваздушна компонента ће нам омогућити поглед на Аду Кале из птичје перспективе а корисник под надимком Одисеј 68 је то све већ лепо укомпоновао у следећем снимку  https://www.youtube.com/watch?v=3kGrbcpRczQ

Poseta rumunskog kralja  Karola II Adi Kale "КАДА је 4. маја 1931. РУМУНСКИ КРАЉ КАРОЛ ИИ крочио на мало дунавско острво Ада Калех, међу острвљанима се причало да је његов долазак био проречен у сну. Одлуке које је донео након што је тамо провео два сата те летње вечери биле су толико важне да ће његова посета касније бити обележена годишњим фестивалом.Отприлике годину дана након своје владавине, краљ је обилазио то подручје и одлучио да сврати у овај најнеобичнији кутак свог царства. Острво је лежало у региону познатом као Гвоздена врата, где река пролази кроз низ клисура док се спушта низ Карпате. Било је то опасно место за речни саобраћај, а чамци који су путовали узводно морали су да се вуку са обале да би савладали струју. Непосредно изнад првог низа брзака, на кривини реке наспрам града Оршова, стајала је Ада Калех. Острво је било нешто више од уског појаса песковитог тла дугачак око миљу и широк 400 метара у најширем делу. Људи на северној обали реке били су румунски, а на југу српски, али су сами острвљани – којих је било око 680 у време краљеве посете – били Турци. Уоквирене тамним боковима планина које су се уздизале са обе стране Дунава, тополе и кестени Аде Калеха, чемпреси њеног гробља и минарет њене џамије, као да лебде као фатаморгана на површини воде.Краљ – бела војничка униформа која је блистала на сунцу – изашао је из свог чамца око пет сати праћен пратњом трезвеније обучених бирократа, војника и политичара. У то време цветало је цвеће острва, преврћући се преко бедема старе тврђаве по којој је и добило име (ада кале што на турском значи „острвски замак“) и прштало из белих лименки са бензином које су стајале у његовим калдрмисаним улицама. Орушени зидови сијали су у топлој, оштрој светлостиНеколико месеци раније, како су острвљани касније испричали Георгију Лунгулескуу из листа УНИВЕРСУЛ, светац Мискин Баба, чија је гробница стајала у малом парку на источном крају острва, појавио се  Ибрахиму Алију у сну и изговорио ове речи: „Идите својим вођама и реците им да поправе моје светилиште и прекрију мој гроб у дрвену конструкцију попут засвођене куполе џамије. Четири месеца након завршетка радова, на острво ће доћи вођа земље... Покажите му своје куће и своје животе и замолите га да вам врати привилегије без којих не можете живети, а он ће вам их вратити. '

Ове „привилегије“ су биле пореске и царинске олакшице које су острвљани уживали када је Ада Калех била ексклава Отоманског царства и популарно одредиште европских туриста који су крстарили Дунавом. Први светски рат је довео до колапса и туризма и отоманске државе, а када је нова Република Турска уступила острво Румунији 1923. године, старе привилегије нису враћене, а његови становници су потонули у сиромаштво.
Ибрахим Али је три пута сањао исти сан, а тек пошто је запретио да ће се удавити у реци, старији су га послушали и поправка је извршена.Када је краљ стигао, градоначелник Ибрахим Турхан и Али Кадри - власник фабрике цигарета која је била главно пословно предузеће на острву - примили су га и одвели у обилазак њиховог дома. Група је наставила кроз китњасти камени свод главног улаза у тврђаву до села, чије су уске улице биле опточене виновом лозом. Показали су му џамију са огромним тепихом који је био поклон султана Абдулхамида ИИ и који је тежио близу пола тоне. Потом су посетили дом Нијазија Сулејмана, чији је живот представљен као пример марљивости и храбрости са којима су острвљани подносили своје сиромаштво. У Нијазијевој кући острвски угледници су натерали краља да дође у кафе Мока и даље саслуша њихове невоље. Керол је пио кафу припремљену на традиционалан начин у лонцу скуваном на врелом песку, сервирану му у шољици из које је некада пио његов отац краљ Фердинанд. Пошто је чуо њихове молбе, он им је објавио: ’Можете се у миру вратити својим кућама. Од сада ћеш добити назад своје привилегије и сву моју бригу.’То нису биле празне речи. Следећег месеца основано је друштво са ограниченом одговорношћу, Мусулмана, са лиценцом за увоз луксузне робе, укључујући дуван, кафу, шећер, алкохол и цигарете, без пореза. У аранжману који је кодификован у румунском закону, половина профита компаније додељена је за одржавање и модернизацију острва, док је друга половина подељена подједнако као мала субвенција сваком од његових становника, што је еквивалентно око 150 фунти годишње у данашњем новац. У року од три године, приход је искоришћен за изградњу мале електране, а отприлике у исто време изграђена је железничка станица на северној обали реке наспрам острва, а карте из Букурешта биле су доступне у пола цене. У року од четири године, 40.000 до 50.000 туриста посећује Ада Калех годишње. Сваког 4. маја, острвљани су одржавали фестивал на коме су делили приход компаније.

И тако, да смо ту завршили причу, било би много како је светац предвидео када је рекао Ибрахиму Алију да ће се, на крају, 'златна чаша уздићи изнад ваших болова и сви грађани ће добити срећу.' Али такви завршеци постоје само у бајкама."  https://www.thewhitereview.org/feature/ada-kaleh-the-story-of-an-island/

Još jedan izvanredan kratki film o Adi Kale uz prigodnu orijentalnu muziku.Priredio pesnik Denijal Dergić.           
 https://www.youtube.com/watch?v=wWdpvzRgDbk