PALUBA

Sukob Filipinske vojske sa pripadnicima Islamskog oslobodilačkog fronta Moro


27.10.2008

Jedan vojnik i najmanje 13 muslimanskih pobunjenika poginulo je danas u napadu vojske na položaj pripadnika Islamskog oslobodilačkog fronta Moro (MILF) na jugu Filipina.

Major filipinske vojske Randolf Kabangbang izjavio je novinarima da su u dvočasovnom okršaju u blizini grada Mamasapano, na ostrvu Mindanao, ranjena četiri vojnika i četiri pobunjenika. On je dodao da je okršaj bio žestok i da su morale da reaguju i vazduhoplovne snage.

Kabangbang je rekao da su vojnici u blizini jednog bunkera, koji je pogođen bombom, pronašli 13 raskomadanih tela.

Sedmorica ubijenih pobunjenika su identifikovana i reč je o sledbenicima izvesnog komandanta Abdulaha, preneo je Rojters.

Sukobi vladinih snaga i pobunjenika su se pojačali sredinom avgusta pošto je filipinski Vrhovni sud sprečio potpisivanje sporazuma između vlade i MILF kojim bi se proširila postojeća autonomija muslimanske oblasti i garantovala veća politička, socijalna i ekonomska prava.

MILF ima 11.000 pripadnika, a već 40 godina bori se za nezavisnu muslimansku državu na jugu zemlje. U sukobima je do sada poginulo više od 120.000 ljudi.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

U Napadu Filipinske vojke ubijeno 19 pobunjenika


01.11.2008

U napadu filipinske vojske na muslimanske separatiste poginulo je 19 pobunjenika, saopštili su danas vojni izvori u toj zemlji.

Vojska je izvela akciju protiv islamista na južnom ostrvu Mindanao, odgovarajući na napad pripadnika Islamskog oslobodilačkog fronta Moro (MILF) čija meta je bio vojni punkt u blizini mesta Datu Pijang, saopštio je portparol vojske, prenela je agencija Ansa.

U napadu pobunjenika iz redova MILF ranjena su tri filipinska vojnika, dodao je portparol.

MILF je islamistička pobunjenička grupa povezana sa Al Kaidom, a njihova baza se nalazi na ostrvu Mindanao.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Znam da je vest ne baš vesele prirode, ali ja sam se valjao od smeha zbog ovog MILF ;D :) ;D :) ;D :)

Bane,Bane....Stari perverznjaku ;D

Filipini: Sukobi s pobunjenicima


17.03.2009

Najmanje devet osoba je poginulo u sukobima filipinskih snaga i muslimanskih pobunjenika,
koji dva meseca drže troje službenika Crvenog krsta na ostrvu Holo.

U okršaju, u blizini mesta Indanan na ostrvu Holo poginulo je šest pobunjenika i tri vojnika, a najmanje 19 pripadnika filipinskih snaga je ranjeno. Portparol vojske Gaudensio Pangilinan izjavio je da sukobi nisu izbili u pokušaju spasavanja taoca, već kada su otmičari pokušali da probiju vojni kordon.

Radnici Crvenog krsta - Švajcarac Andreas Noter, Italijan Eugenio Vagni i Filipinka Mari Lakaba - oteti su 15. januara posle posete jednom zatvoru na ostrvu Holo.

Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je da je sa otetim radnicima poslednji put imao kontakt u sredu i da su oni zvučali smireno. Veruje se da je lider otmičara ranjen u jučerašnjem sukobu sa filipinskim snagama, preneo je Rojters.

Pripadnici islamističke grupe Abu Sajaf tražili su da se, u zamenu za oslobađanje taoca, vojnici povuku iz njihovih oblasti. Lokalni listovi su naveli da su otmičari, takođe, tražili i milion dolara.

Istovremeno, veći deo šest provincija na južnom filipinskom ostrvu Mindanao ostao je bez struje pošto su, kako se sumnja, pripadnici Islamskog oslobodilačkog fronta Moro sinoć digli u vazduh glavnu trafo stanicu.
 
Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Napad na vojni konvoj


13.06.2009.

Muslimanski ekstremisti, povezani sa regionalnom militantnom grupom Džemom Islamijom, napali su danas na jugu Filipina vojni konvoj i ubili pet vojnika, a ranili 11, saopštili su zvaničnici.

Nekoliko desetina vojnika i grupa policajaca vraćali su se u bazu na južnom filipinskom ostrvu Holo kada su pripadnici Abu Sajafa otvorili vatru na njihov konvoj u blizini grada Parang, izjavio je novinarima portparol marinaca Edgard Arevalo.
 
Arevalo je naveo da je u okršaju, koji je trajao 30 minuta, ubijeno pet vojnika, a ranjeno 10 marinaca i jedan policajac, preneo je Rojters.

Prema njegovim rečima, žrtava i ranjenih ima i na strani pobunjenika, ali njihov broj za sada nije poznat.
Napad je usledio dva dana nakon što su bezbednosne snage napale bazu Abu Sajafa u obližnjem mestu Indanan, ubivši osam ekstremista.

Pripadnici Abu Sajafa drže skoro šest meseci kao taoca radnika Crvenog krsta, Italijana Eugenija Vanjija.
Vanji je kidnapovan, zajedno sa još dvoje kolega koji su kasnije oslobođeni, na ostrvu Holo 15. januara.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Filipini: Najmanje 45 poginulih u sukobima vojske i gerilaca


13.08.2009

Najmanje 45 ljudi je ubijeno u žestokom okršaju filipinske vojske i muslimanskih
gerilaca na južnom ostrvu Basilan, saopštili su vojni zvaničnici.

Najmanje 23 vojnika i 22 pobunjenika su ubijena u napadu snaga bezbednosti na kamp pobunjenika grupe Abu Sajaf u unutrašnjosti južnog ostrva Basilan, rekao je general Rustiko Guero novinarima.

„Pokrenuli smo odlučujuću operaciju na kamp za obučavanje Abu Sajafa na Basilanu, ali smo se susreli sa velikim otporom”, rekao je filipinski vojni zvaničnik.

Drugi izvori su preneli da je borba trajala punih osam časova, sve dok jedan broj gerilaca nije uspeo da pobegne u deo ostrva sa gustom šumom.

Kontraadmiral Aleksander Pama, komandant vojske na Basilanu, rekao je da se procenjuje da je bar 40 ekstremista ubijeno, ali da su, zasad, otkrivena 22 tela.

„Ono što je mnogo važnije jeste da smo uništili njihov kamp za obučavanje i fabriku u kojoj su pravili improvizovane eksplozivne naprave”, rekao je Pama agenciji Rojters.

Abu Sajaf, jedna od najmanjih, ali i najopasnijih ekstremističkih grupa koje se bore za nezavisnost južnih muslimanskih oblasti od te pretežno katoličke države, ima 350 sledbenika koji se u najvećem broju nalaze na Basilanu i ostrvu Jolo.

Grupa je povezana sa Džema islamijom, panazijskom grupom koja je odgovorna za napade u Indoneziji, uključujući i dva bombaška napada na Baliju 2002. i dva napada na hotele u Džakarti prošlog meseca.

Grupa Abu Sajaf je odgovorna za najteži napad ekstremista na Filipinima u kome je 2004. potonuo trajekt sa 100 ljudi.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Filipinski vojnici ubili 19 pobunjenika


21.09.2009

Filipinski vojnici zauzeli su glavnu bazu grupe Abu Sajaf na ostrvu Holo i
tom prilikom ubili 19 pobunjenika, saopštio je vojni zvaničnik Bel Dolorfino.

Stotine vojnika potpmognutih avijacijom borili su se više od šst sati u nedelju sa oko 200 pripadnika Abu Sajafa u blizini mesta Indanan.

„Naši vojnici su tražili istaknutog vođu Abu Sajafa i tom prilikom 'nabasali' su na glavnu bazu pobunjenika”, rekao je Dolorfino dodajući da je u okršaju ranjeno pet filipinskih vojnika.

Prema negovim rečima, vojnici su zauzeli bazu pobunjenika posle drugog vazdužnog udara, preneo je Rojters.

Na ostrvu Holu nalazi se uporište pobunjenika Abu Sajafa koju smatraju najmanjom ali i najopasnijom ekstremističkom grupom na Filipinima.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Filipini: U bombaškim napadima i sukobima 15 poginulih


13.04.2010.

Najmanje 15 ljudi danas je poginulo, a više od 12 povređeno, u nizu bombaških napada i oružanih sukoba između snaga bezbednosti i muslimanskih pobunjenika iz pokreta Abu Sajaf u glavnom gradu provincije Basilan Isabela, na jugu Filipina, saopštio je general filipinske vojske Ben Dolorfino.
 
_{Napadi su počeli aktiviranjem više bombi na ostrvu Basilan}
[attachment=1]

On je rekao da je šest civila poginulo u prvoj eksploziji bombe postavljene pored sportskog terena, a očevici kažu da su na mestu eksplozije videli spaljeno telo u vozilu koje je gorelo.

Zatim je došlo do oružanog sukoba između vojnika i pobunjenika u vojnim i policijskim uniformama, koji su, bežeći, uzeli nekoliko talaca, o čijoj sudbini se, za sada ništa ne zna javile su agencije.

U ovoj razmeni vatre poginula su četiri pripadnika snaga bezbednosti i pet pobunjenika, pet pobunjenika je uhapšeno, a povređena su dva vojnika i dva policajca.

U drugoj eksploziji, koja se dogodila u blizini katoličke katedrale, povređeno je 13 civila, dok su treću bombu, koja je bila postavljena pored stanice mini-busa pune ljudi, slučajno aktivirali sami vojnici.

Drugi sukob izbio je jedan kilometar dalje od tog mesta, kada su pobunjenici prošli kroz policijski kontrolni punkt.

"To su bili pripadnici Abu Sajafa u vojnim i policijskim uniformama. Na osnovu prvih procena, zaključili smo da su oni imali nameru da kidnapuju nekog i da su eksplozije služile za skretanje pažnje, ali naše snage su brzo odgovorile i osujetile njihov plan", rekao je Dolorfino novinarima.

Policija veruje da je u današnjim sukobima ubijen Benzar Indama, brat jednog od lidera Abu Sajafa na ostrvu Basilan.

Snage bezbednosti na ostrvu su u punoj pripravnosti, firme su zatvorene, a prevoz trajektom do grada Zamboanga na ostrvu Mindanao prekinut je zbog ovih napada.

"Naši marinci drže grad pod kontrolom, mada operacije još traju. Marinci su opkolili grad i molimo ljude da ostanu mirni", rekao je mornarički general-major Huanćo Saban.

Muslimanski pobunjenici se već decenijama bore za otcepljenje teritorije nastanjene pretežno muslimanima od ostatka Filipina, ostrvske države gde je većina stanovništva rimokatoličke veroispovesti.

U provinciji Basilan, 880 kilometara južno od filipinske prestonice Manile, formirane su organizacije Abu Sajaf, saveznik terorističke mreže Al Kaida, i Islamski oslobodilački front Moro, koji je sa vladom postigao sporazum o prekidu vatre dok traju pregovori o autonomiji.

Ofanzive snaga bezbednosti, koje podržavaju Sjedinjene Američke Države, znatno su oslabile Abu Sajaf, koji ima više od 390 boraca, ali filipinska vlada i dalje smatra da ta organizacija predstavlja veliku pretnju po bezbednost zemlje.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Vir: Defender
http://www.defender.hr/


Filipini namjeravaju nabaviti raketni sustav PZO od Izraela
 
Datum objave:
18.06.2013

Filipinsko ministarstvo obrane razmatra mogućnost nabave izraelskog raketnog sustava PZO kojeg bi razmjestili u Južnom kineskom moru, prenosi filipinski Daily Inquirer filipinski. Ako bi se nabava ostvarila, to bi bio prvi filipinski raketni sustav PZO. Vlada je raspravljala o takvoj mogućnosti nekoliko puta, ali odluka još nije donesena, rekao je glasnogovornik vlade. Filipini i Kina su upleteni u teritorijalnom spor na području Južnog kineskog mora, koje Filipini nazivaju Zapadnim filipinskim morem.

Pobunjenici još drže 150 talaca

Filipinska vojska okružila je šest sela gdje se krije blizu tristo napadača Nacionalnog oslobodilačkog fronta Moro.

Najmanje sto pedeset osoba na Filipinima već drugi dan su taoci pobunjenika koji žele nezavisnu muslimansku regiju.

Vojska tvrdi da šalje pojačanje ka južnom lučkom gradu Zamboanga.

Filipinska vojska okružila je šest sela gdje se krije blizu tristo napadača Nacionalnog oslobodilačkog fronta Moro.

Gradonačelnica Zamboange, grada na jugu zemlje, kaže da su stotinu i sedamdeset osoba taoci, i napadači ih koriste kao živi štit.

Osmero mrtvih

Nhurain Ilamado, evakuisani građanin, otkriva: "Bili smo kod vrata i mogli smo da čujemo pucnjavu spolja, tako da smo odlučili da odemo u kuhinju, ali kada smo stigli tamo, obrušio se plafon."

Obračun je počeo u ponedeljak kad je vojska uhapsila pet uniformisanih i naoružnih članova Nacionalnog fronta Moro u predgrađu Zamboange. Najmanje osmero osoba je poginulo u oružanom sukobu.

Mar Roxas iz Ministarstva unutrašnjih poslova, kaže: "Opkolili smo njihove snage i stabilizovali situaciju. Zaustavljeni su i izolovani. Neće nauditi drugim dijelovima grada Zamboange."

Više od hiljadu stanovnika napustilo je svoje domove. Nacionalni Front Moro želi nezavisnu muslimansku provinciju na jugu ove, uglavnom rimokatoličke, zemlje.

Pobuna duga 42 godine

Grupa je pokrenula ovaj napad kad je Vlada trebalo da nastavi mirovne pregovore s drugom grupom pod nazivom Moro islamski front za oslobođenje.

Nacionalni front se osjetio izostavljenim iz pregovora. Pobuna traje već 42 godine, a odnijela je više od 150 hiljada života.

Oni koji su uspeli da pobjegnu od borbe sklonili su se na sportski stadion - drugi su noć proveli spavajući na ulicama.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/pobunjenici-jos-drze-150-talaca

Desetine mrtvih u sukobima na Filipinima

Broj žrtava sukoba između filipinskih snaga sigurnosti i pobunjenika, koji traju od prošle sedmice, popeo se danas na 99, saopćila je vojska.

Trojica vojnika i 30 pobunjenika Moro Nacionalnog oslobodilačkog fronta ubijeni su tokom žestokih okršaja u posljednja 24 sata, rekao je glasnogovornik vojske, prenijela je agencija AFP.

Prema novim podacima vojske, ubijeno je 86 pobunjenika, deveterica vojnika i četvero civila.

Muslimanski pobunjenici okupirali su nekoliko priobalnih sela u gradu Zamboang na jugu zemlje.

Borba za nezavisnost ili autonomiju

Okršaj je počeo kada su vojnici spriječili pokušaj pobunjenika koji su brodom došli sa okolnih otoka da uđu u Zamboangu i da postave svoju zastavu na Gradskoj skupštini.

Muslimanski pobunjenici se od 1970. godine prošlog stoljeća bore za nezavisnost ili autonomiju na jugu uglavnom katoličkih Filipina.

Procjenjuje se da je u tim borbama poginulo blizu 150.000 ljudi.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/desetine-mrtvih-u-sukobima-u-filipinama-0

U oružanom sukobu 113 mrtvih


20.09.2013

U oružanom sukobu u gradu Zamboanga na jugu Filipina, do sada je poginulo 113 ljudi, rekli su danas izvori u filipinskoj vojsci.

[attachment=1]

Među ubijenima, 92 su navodni pripadnici Nacionalnog oslobodilačkog fronta Moro (NOFM), a ostale žrtve su 10 vojnika, tri policajca i osmoro civila. U sukobima su ranjene najmanje 172 osobe, a u taj broj nisu uključeni pripadnici NOFM-a.

Vojska navodi da je zarobila ili prihvatila predaju 111 pripadnika ove oružane formacije. Agencija Frans-pres procenjuje da NOFM u Zamboangi i dalje drži dvadesetak civila kao taoce.

Do sukoba je došlo kada je oko 200 pripadnika NOFM došlo u Zamboangu navodno da propagira nezavisnost te oblasti od filipinskih vlasti.

Međutim, njima se suprotstavila vojska pa je došlo do okršaja. U međuvremenu, naoružana formacija je uzela građane za taoce i koristi ih kao živi štit u sukobima sa vojskom.

Beta (http://www.beta.rs)

Filipini: Pobunjenici upali u grad Madsajap


23.09.2013.

Grupa muslimanskih pobunjenika Nacionalnog oslobodilačkog fronta Moro (MNLF) upala je danas u grad Madsajap i zarobila nekoliko talaca tokom sukoba sa filipinskom vojskom kada je jedan vojnik ubijen i još jedan ranjen.

Pri povlačenju pobunjenici su, podeljeni u nekoliko grupa, zarobili i odveli četiri nastavnika i 11 seljaka, od koji su neki kasnije pušteni, rekao je regionalni portparol vojske pukovnik Dikson Hermoso, prenela je agencija AP.
   
Od 9. septembra pobunjenici su izvršili napade na nekoliko sela i sukobi su ušli u treću nedelju mada nema jasni informacija da su današnji napadi u Zamboanga sitiju i Midsajapu u provinciji Severni Katabato povezani, navodi se na lokalnom sajtu GMA Njus.
   
U južnom gradu Zamboanga siti druga grupa pobunjenika odvela je više od 100 civila od kojih 20 i dalje, kao taoce, drži 40 pobunjenika koji se kriju u dva primorska zaseoka oko grada.
 
Nije poznato da li su ova dva napada povezana, dodaje američka agencija.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Filipini: Ektremisti ubili 16 ljudi


28.07.2014

Filipinska vojska saopštila je da su pripadnici ekstremističke organizacije "Abu Sajaf" na jugu zemlje ubili najmanje 16 osoba, među kojima je bilo žena i dece.
 
Ekstremisti su napali seljane koji su u dva kombija putovali u posetu rođacima na završetku ramazanskog posta, prenela je agencija AP.

Napad je izvršen u selu Talipao u većinski muslimanskoj filipinskoj provinciji Sulu, gde su militanti opstali u svojim kampovima u dužungli, uprkos višegodišnjoj ofanzivi koju je filipinska vojska sprovela uz podršku SAD.

To je jedan od najkrvavijih napada grupe "Abu Sajif" poslednjih godina.

Tanjug (http://www.tanjug.rs)

U vojnoj operaciji na Filipinima ubijeno 56 islamskih ekstremista
Tanjug   09.03.2015.

Filipinska vojska je, u operaciji protiv terorista, ubila 56 islamskih ekstremista, među kojima je jedan koji je opisan kao "stranac"i 21 osoba je ranjena.

U operaciji protiv ustanika poginula su o četiri filipinska vojnika. Vojska je prošlog meseca pokrenula operaciju protiv Bangsamoro boraca za slobodu islama (BIFT) u močvarnom poljoprivrednom regionu na ostrvu Mindanao gde se islamski pobunjenici decenijama bore za nezavisnost. Poslednja racija usledila je posle velike antiterorističke operacije u januaru kada su Filipinci ubili malezijskog ekstremistu Zulkfli bin Hira, jednog od najtraženijih ljudi u Aziji, a smrtno je stradalo 44 filipinskih komandosa. Neki filipinski parlamentarci doveli su u pitanje učešće američke vojske koja je, navodno, odigrala ključnu ulogu u operaciji na ostrvu Mindanao - oblasti sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Postoje izveštaji koji govore da su američke bespilotne letilice nadletale područje u vreme operacije. Predsednik filipinskog Senata Frenklin Drilon - moćan pripadnik vladajuće Liberalne stranke i jedan je od najmanje pet senatora, koji su otvorili pitanje učešća Amerikanaca u operaciji, upitao je da li je FBI unapred znao za ovu operaciju. Drilon je dodao da je komandant filipinske policijske jedinice komandosa Getulio Napenas izgubio posao zbog te "afere". Amerikancima nije dozvoljeno da učestvuju u borbeni operacijama na Filipinima.

Izvor: www.blic.rs

Na internetu od jutros kruže fotografije i izveštaji iz grada Marawi, gde je islamistička grupa Maute (Dawlah Islamiya Philippines) izgleda zauzela grad, zapalila policijsku stanicu i oslobodila zatvorenike iz zatvora.

Po fotografijama i izveštajima, istakli su ISIS zastavu u zauzetom gradu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

Biće posla za Duartea ....

Duterte uveo ratno stanje na ostrvu Mindanao


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte danas je uveo ratno stanje na južnom ostrvu Mindanao, gde se snage bezbednosti bore protiv ekstremista povezanih sa Islamskom državom, saopštio je njegov portparol.

Na čitavom ostrvu je uvedeno ratno stanje, rekao je portparol Ernesto Abela na pres brifingu koji je prenosila nacionalna tv, preneo je AFP.Ta odluka je saopštena u trenutku kada se predsednik Filipina nalazi u zvaničnoj poseti Moskvi.

Duterte je nešto ranije izjavio da je jedan od prioriteta njegovog puta u Moskvu nabavka ruskih precizno navođenih bombi, koje bi koristio u borbi protiv islamskih ekstremista na jugu Filipina.

studiob.rs (http://studiob.rs/duterte-uveo-ratno-stanje-na-ostrvu-mindanao/)

Nekoliko fotki od pre neki dan ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


I sveže od danas, kada je Filipinska vojska je ušla u Marawi ...


[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

https://youtu.be/1GrvmkSuymo

Duarte, šampion političke nekorektnosti  :laugh:



Avijacija bombarduje ekstremiste, civilima bele zastave spasavaju živu glavu


[attachment=1]


Avioni filipinske vojske gađali su danas pozicije ekstremista na jugu zemlje, kako bi preuzeli kontrolu nad Maravijem koji drže naoružani pripadnici grupe povezane sa Islamskom državom.

Kako se navodi, civili koji su ostali u gradu, masu belim zastavama sa prozora kuća kako bi pokazali da nisu borci. Prema rečima portparola vojske, vladine snage se trude da očiste grad od ekstremista.

Maravi, u kome živi oko 200.000 stanovnika, od utorka je pod okupacijom ekstremista pod vođstvom Isnilona Hapilona, koji je na listi najtraženijih ekstremista. Isnilon je pobegao, a borci koji su mu lojalni preuzeli su delove grada, pri čemu su spaljivali građevine i uzimali taoce.

Na jugu zemlje, na celom području ostrva Mindanao, predsednik države Rodrigo Duterte proglasio je vanredno stanje. Duterte je naveo da su islamisti planirali osnovanje kalifata širom tog dela Filipina u kojem živi 20 miliona i da je jedini način za njihovo uništenje bilo uvođenje ratnog stanja.


Krivicu za silovanje preuzima na sebe

Filipinski predsednik Rodrigo Duterte danas se "našalio" da vojnici u toj zemlji mogu da siluju do tri žene ako žele, dok je pripadnike vojske uveravao da ih u potpunosti podržava u skladu sa ratnim stanjem koji je uveo na filipinskom ostrvu Mindanao, prenosi AFP.


[attachment=2]

Agencija navodi da je Duterte, kojeg naziva osobom sklonom psovkama primerenim ulici, to izjavio tokom govora u vojnoj bazi koji je imao za cilj podizanje duha trupama suočenim sa, ako je Duterte ocenio, sve brže rastućom pretnjom islamističkog terorizma.

"Za ovo ratno stanje i sve njegove posledice ja i samo ja ću biti odgovoran. Vi samo radite svoj posao. Ja ću da se bavim ostalim. Ja ću da idem u zatvor umesto vas. Ako silujete tri (žene), reći ću da sam ja to uradio", rekao je predsednik Filipina.


izvor (http://www.kurir.rs/planeta/)

Uništiću ih, ne zanima me šta misle Vrhovni sud i Kongres


Predsednik Filipina Rodrigo Duterte rekao je da će ignorisati Vrhovni sud i Kongres prilikom primene ratnog stanja na jugu Filipina uprkos tome što, prema Ustavu, te dve institucije imaju nadzor nad tom odlukom.

Duterte je u utorak u regionu Mindano, gde živi 20 miliona ljudi proglasio ratno stanje posle sukoba sa džihadistima, koji su pokušali da osnuju kalifat u ime terorističke Islamske države.

"Dok policija i oružane snage ne kažu da su FIlipini bezbedni, ratno stanje će trajati. Neću slušati druge. Vrhovni sud, Kongres, oni nisu ovde", rekao je Duterte. Prema Ustavu iz 1987. godine, Kongres mora da odobri deklaraciju ratnog stanja i ograničava ga na 60 dana, a takođe moze da donese odluku o njegovoj legalnosti.

"Vrhovni sud će reći da će proveriti legalnost predsednikove odluke. Zašto, ja ne znam. Nisu vojnici, ne znaju št ase dešava na terenu", navodi se u saopštenju objavljenom danas. Dan pošto je proglasio ratno stanje, Duterte je devet godina vojne vladavine pod Markosom opisao kao "veoma dobre", rekavši da će on biti sličan. Predsednik je odobrio pretrage i hapšenja bez naloga, navodi AFP.

"Tokom ratnog stanja, vaši komandiri i vi možete da uhapsite bilo koju osovu i pretražite njihvovu kuću. Više nije potreban nalog", rekao je Duterte u petak prilikom obraćanjha trupama. Glavna sudija Vrhovnog suda, Marija Lurdes Sereno, izrazila je svoju zabrinutost povodom ratnog stanja.


Više od 2.000 civila zarobljeno između vojske i islamista

Na filipinskom ostrvu Mindanao u gradu Maravi 2.000 preplašenih civila nalazi se u središtu borbe između islamističkih ekstremista i vojske. Nakon skoro nedelju dana borbe, poginulo je skoro 100 osoba, javlja AFP.

"Slali su nam poruke, zvali dežurne službe tražeći od nas da pošaljemo ekipe za spasavanje, ali ne možemo samo da dođemo u oblasti koje su nam nedostižne", rekao je portparol provincijskog komiteta za odgovore na vanredne situacije Zia Alonto Adiong. Većina stanovnika od 200.000 koliko ih je bilo, pobegla je zbog sukoba u toj oblasti, međutim 2.000 stanovnika je ostalo zarobljeno u oblastima koje su pod kontrolom ekstremista, naveo je Alonto Adiong.

"Oni žele da odu. Plaše se za svoju bezbednost. Nekima nestaju zalihe hrane. Plaše se da će biti upucani, pogođeni u vazdušnim napadima", rekao je on. Kako je Rojters prethodno preneo, predsednik Filipina Rodrigo Duterte je u utorak u regionu Mindanao proglasio ratno stanje, nakon sukoba sa ekstremistima, koji su navodno pokušali da osnuju kalifat u ime Islamske države. On je ranije danas rekao da će ignorisati Vrhovni sud i Kongres prilikom primene ratnog stanja na jugu Tajlanda, uprkos tome što prema Ustavu, te dve institucije imaju nadzor nad tom odlukom.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/)

Izgleda da je filipinska vojska ozbiljno shvatila Duartea, priča se o stotinama mrtvih terorista. Marwi je u plamenu ...


[attachment=1]

[attachment=2]

Pre će biti stotine mrtvih civila.

Сада ћемо сазнати каква је војска Филипина,а и какви су ови из Иламске државе, филијала Филипини.

Mislim, da će Duterte ostaviti slobodne ruke vojsci. Još samo da kopira koji zakon iz Japana...

У то не сумњам, него ме занима колико је оперативно способна Филипинска војска. Са једне стране мотивисани исламисти, са друге стране је мени непозната (у оперативном, борбеном смислу) војна сила. Видећемо.

Читам нешто, Дуерте је у марту изјавио да све америчке специјалне јединице, које се налазе на тлу Филипина, морају да напусте државу до нове године.Такође се прекида и заједничка патрола америчке и филипинске армије у зони од 12 нм око филипинских острва, и најављује сарадња са кинеским граничним јединицама.С друге стране , спор са Кином у вези неколико острва у Јужном кинеском мору, може се решити и на тај начин што би их Филипини дали у закуп кинезима на дужи временски период, о томе се воде преговори. Ово се америма сигурно није допало, па је изгледа брже боље почела игранка са том филипинском филијалом ИД...

То што кажеш није искључено. Међутим, муслиманска побуна на острву Миндонао и осталим јужним острвима око њега траје већ више деценија различитим интензитетом. И раније су муслимански побуњеници заузимали градове. Пре ће бити да је ово само нови чин старе трагедије без неког битнијеге америчког утицаја.

Oh fuck, what now?  :laugh:


[attachment=1]

izvor (https://www.thesun.co.uk/news/3702217/manila-hotel-shooting-attack-philippines-pasay-city-resorts-world-latest-updates/)

Значи нема зезања. Нападаш противника на његовом терену...

Nije baš sve tako kako su na početku javili, ali nije ni da nema žrtava: u dimu se podavilo najmanje 36 osoba.

http://www.bbc.com/news/world-asia-40129016

Српски допринос филипинским напорима у борби против исламиста...

[attachment=1]

Где нађе овај видео снимак из кога је извучена ова фотографија?

Suzbijena muslimanska pobuna na Filipinima
Beta   29.07.2017.

Filipinska vojska je saopštila da je još samo oko 60 ekstremista aktivno u borbama u gradu Maraviju, u kojem su muslimanski pobunjenici povezani s Islamskom državom započeli pobunu sredinom maja.

U dvomesečnim borbama za taj grad na jugu Filipina, gde je decenijama uporište muslimanskih separatista, poginulo je 630 ljudi, od čega 470 pobunjenika. Portparol filipinske vojske Restituto Padilja rekao je danas da vlasti veruju da se većina pobunjeničkih lidera s preostalom grupom boraca, u oblasti manjoj od jednog kvadratnog kilometra. Filipinska vojska i policija uhapsile su 59 osumnjičenih da su planirali da se pridruže ekstremistima u Maraviju. Sukobi su u tom gradu počeli 23. maja, kada je vojska upala u skrovište terorista u potrazi za Isnilonom Hapilonom, koji je na listi najtraženijih terorista u SAD. Ekstremisti su potom zauzeli gradsku većnicu, bolnicu i zatvor, zapalili katoličku crkvu, koledž i nekoliko kuća i oteli jednog sveštenika i više vernika. Filipinski predsednik Rodrigo Duterte uveo je sutradan vanredno stanje na jugu zemlje, a borbe za grad Maravi su nastavljene. Duterte je prošle nedelje dobio odobrenje parlamenta da produži vanredno stanje na jugu zemlje kako bi se okončao sukob sa islamističkim ekstremistima, što je najveća kriza otkako je prošle godine postao predsednik.

Izvor: www.blic.rs

Филипинска војска је имала релативно добро искуство са побуњеничког герилом, али се изгледа нису најбоље снашли код оваквог отвореног и оштрог напада на један релативно већи град. Изгледа да нису били припремљени за уличне борбе.

Мислим да је у питању покушај да се колатерална штета смањи на минимум.

На основу чега то судиш?

Duterte proglasio Maravi oslobođenim, ali borbe još traju


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte proglasio je oslobodjenim od "terorističkog uticaja" grad Maravi u kojem se danas povremeno čuju pucnji i eksplozije.

Kako prenose agencije, vladine snage bore sei dalje protiv preostale male grupe islamskih ekstremista. Vojska Filipina juče je u borbama ubila dva ključna lidera ekstremista i očekuje da je njihov potpuni poraz blizu, pošto ih je ostalo još između 20 i 30, u oblasti površine dva hektara.

[attachment=1]

Borbe u Maraviju vode se od 23. maja, kada su ekstremisti okupirali delove tog grada na jugu zemlje. Portparol filipinske vojske Restituto Padilja rekao je da 20 do 30 preostalih ekstremista drži kao taoce oko 20 ljudi, među kojima ima žena i dece.

Duterte je danas posetio grad razoren borbama i proglasio njegovo oslobođenje u kratkom govoru u ruiniranom školskom kampu, udaljenom svega kilometar od mesta gde se još vode borbe. "Dame i gospodo, proglašavam grad Maravi oslobodjenim od terorističkog uticaja", rekao je predsednik Filipina.

Komandant vojske Eduardo Ano rekao je za Asošiejted pres da Duterteova izjava znači da je pretnja ekstremista, koji su pet meseci kontrolisali delove Maravija, suštinski okončana. "Oni su bez vođa i nemaju više organizaciju. Čarki ipak još ima", rekoa je Ano.

Maravi, islamski centar u većinski katoličkoj zemlji, uništen je u petomesečnim borbama između vladinih snaga i pobunjenika povezanih s Islamskom državom, u kojima je poginulo više od 1.000 ljudi, od čega oko 800 ekstremista.

Filipinske vlasti juče su potvrdile da su u borbama ubijena dva ključna lidera ekstremista, a jedan od njih je Isnilon Hapilon, koji je na listi najtraženijih terorista američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=17&nav_category=78&nav_id=1315011)

Богами, то је дуго трајало, а изгледа трајаће још или ће опет негде избити...

Džihadisti napali Filipine


Kod vojnog kontrolnog punkta na jugu Filipina danas je eksplodirala bomba u jednom kombiju, pri čemu je poginulo 11 osoba, među kojima četiri civila, uključujući majku sa detetom.

[attachment=1]

Za ovaj napad zvaničnici su okrivili ekstremiste povezane sa Islamskom državom.

Poginuli su i bombaš samoubica, jedan vojnik i pet pripadnika paravojnih snaga, dok je sedam osoba ranjeno, rekao je portparol filipinske vojske.

Eksplozija se dogodila na ostrvu Basilanu ubrzo pošto su vojnici zaustavili vozilo i počeli da razgovaraju sa vozačem, koji je u kombiju bio sam i verovatno detonirao bombu, saopštila je vojska.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3094685/dzihadisti-napali-filipine-majka-s-detetom-i-jos-9-poginulo-u-bombaskom-napadu)

Islamistički napad na uličnom festivalu


Dve osobe su poginule, a 37 povređeno u eksploziji ručno napravljene bombe na lokalnom uličnom festivalu u mestu Sulan na jugu Filipina, saopštili su danas zvaničnici.

[attachment=1]


Eksplozija se dogodila ispred tezge sa odećom, pored puta u Isulanu u pokrajini Sultan Kudarat, gde se održavao festival, prenosi Rojters. Kako je saopštila, policija za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad i istraga je u toku.

Portparol Šeste pešačke divizije Arvin Enčinas izjavio je da se za napad sumnjiči oružana grupa Bangsamoro, koja je otvoreno pokazala privrženost takozvanoj Islamskoj državi.
 
AP prenosi da su posetioci festivala primetili muškarca koji je ostavio torbu pored štanda gde se dogodila eksplozija, kao i da su snage bezbednosti jurule zog muškarca, ali da je on uspeo da pobegne na motoru.
 
Prema izjavama svedoka, muškarac je pre nego što je ostavio torbu pored tezge nuidio prolaznicima voće da ne bi bio sumnjiv.

Zvaničnici su rekli da je među povređenima najmanje jedna osoba u kritičnom stanju.
 
Kako se navodi, provincija Sultan Kudarat se nalazi na drugom najvećem ostrvu Filipina, Mindanao, čiji su delovi pogođeni višedecenijskim pobunama maoističkih i separatističkih grupa, što je dovelo do pojave bandita i uticaja ID.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3111087/islamisti-aktivirali-bombu-na-filipnskom-festivalu-postavlili-paklenu-napravu-ispod-tezge-poginulo-dvoje-povredjeno-37-video)

Novi napad islamista na Filipinima


U bombaškom napadu muslimanskih ekstremista na jugu Filipina, drugom u gradu Isulan za manje od nedelju dana, poginula je jedna osoba, dok je 15 ljudi ranjeno.

Napadač je detonirao bombu ručne proizvodnje nedaleko od Internet kafea u gradu Isulan u provinciji Sultan Kudarat, rekao je regionalni vojni komandant brigadni general Kirilito Sobejana. U gradu koji je blokiran, pojačano je prisustvo filipinskih bezbednosnih snaga, prenosi AP.

"Privremeno smo blokirali Isulan. Ne želimo da osumnjičei pobegnu. Verujemo da je još uvek u gradu", rekao je Sobejana novinarima.

Tri ranjene osobe su u teškom stanju prevežene u bolnicu.

Pre samo nekoliko dana u istom gradu se dogodio još jedan bombaški napad kada je poginulo troje, a ranjeno 35 ljudi.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3113743/novi-napad-islamista-na-filipinima-aktivirali-bombu-kod-internet-kafea-jedan-poginuo-15-ranjenih-video)

Duterte najavio "vodove smrti" koji će ubijati pobunjenike


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte objavio je svoj plan da stvori "vod smrti" za borbu protiv komunističkih pobunjenika.

On je to rekao dok je predstavljao predlog za borbu protiv takozvanih vrabaca - malih jedinica Nove narodne vojske, odnosno vojne organizacije Komunističke partije Filipina.

"Jedina stvar koja nedostaje je moja lična jedinica vrabaca. To je njihova jedina prednost. Tako da ću formirati moju ličnu jedinicu vrabac. Duterteov vod smrti protiv vrabaca", rekao je filipinski predsednik, prenosi Dojče vele.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=11&dd=29&nav_category=78&nav_id=1475141)

Duterte nudi 59.000 dolara za glavu lidera komunističkih pobunjenika


Predsednik Filipina Rodrigo Duterte je ponudio nagradu od 59.000 dolara za glavu lidera komunističkih pobunjenika odgovornih za prošlonedeljnu smrt četvorice policajaca.

Policajci su ubijeni 18. jula u oblasti Negros Orijental, navodi AP.

Pobunjenici su preuzeli odgovornost za napad, ali su demantovali tvrdnje da su policajci bili izloženi mučenju.

Duterte je poručio da mu treba samo glava vođe ubica, jer bi celo telo moglo biti iskorišteno na sahrani radi pridobijanja simpatija javnosti.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a502680/Duterte-nudi-59.000-dolara-za-glavu-lidera-komunistickih-pobunjenika.html)

Ова вест је већ објављена али још у новембру 2018. године. Изгледа да је новинарима на порталу "Б92" зафалило материјала за портал па узимају старе вести...
http://www.nspm.rs/hronika/rodrigo-duterte-najavio-formiranje-vodova-smrti-za-borbu-protiv-komunistickih-pobunjenika.html

Vojska ubila 14 ekstremista na Filipinima


Filipinska vojska ubila je najmanje 14 muslimanskih ekstremista povezanih sa ID tokom ofanzive u južnoj pokrajini u kojoj je ubijeno i četvoro vojnika.

Regionalni komandant rekao je i da je više ekstremista povredjeno u borbama kod gradova Ampatuan i Datu Hofer. U borbama je ranjeno i 10 vojnika, dodao je on, prenosi AP.

Takođe je odbacio navode Islamske države da su ekstremisti ubili 43 vojnika koristeći eksploziv.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=03&dd=07&nav_category=78&nav_id=1663719)

https://youtu.be/taVNwuvIbj8

U eksplozijama bombi na Filipinima pet poginulih i 17 ranjenih


Danas su u gradu Džolo na jugu Filipina odjeknule eksplozije bombi u kojima je poginulo najmanje pet, a ranjeno 17 pripadnika vojske i civila.

Vojni izvori navode da su petorica vojnika izgubila živote u prvoj eksploziji, bez dodatnih detalja o napadu, preneo je AP.

Za sada niko nije preuzeo odgovornost za ovaj akt teororizma, ali se smatra da su napad izveli ekstremisti Abu Sajafa jer je ova teroristička grupa i ranije izvodila terorističke akcije u regionima u kojima je aktivno prisutna.

Filipinska vojska već nekoliko meseci je u ofanzivi protiv pripadnika ove organizacije koja je sledbenik Islamske države, a koju su SAD stavile na crnu listu zbog prethodnih terorističkih akcija.

Osim podmetanja bombi, pripadnici Abu Sajafa i njihov lider, do nedavno odmetnuti Abduldžihad Susukan, redovno su kidnapovali i ubijali taoce među kojima su bili i Filipinci, i turisti iz inostranstva.

Susukan je trenutno u zatvoru gde čeka na suđenje zbog optužbi za veliki broj ubistava.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=24&nav_category=78&nav_id=1723421)

Najmanje 10 žrtava i više od 40 povređenih u napadu na Filipinima
Tanjug 24.08.2020.

U ekplozijama bombi u gradu Džolo na jugu Filipina poginulo je najmanje 10 vojnika i civila, a ranjeno gotovo 40 vojnika, policajaca i civila, uprkos veoma strogim merama koje su prethodno bile uvedene zbog strahovanja od napada islamskih ekstremista, pripadnika organizacije Abu Sajaf.

Predstavnik vojske saopštio je da su najmanje pet vojnika i četiri civila poginuli u prvom napadu, kada je eksplodirala bomba postavljena na motociklu ispred prodavnice, u blizini dva parkirana vojna kamiona. Druga eksplozija dogodila se u blizini prve, sat vremena kasnije, a u njoj su stradali napadač i jedan vojnik, prenosi AP. Na pijaci je navodno pronađena treća bomba koja nije eksplodirala.

Niko nije preuzeo odgovornost za napad, ali vojska je za bombaške napade okrivila borce Abu Sajafa, jer je ova grupa i ranije izvodila slične akcije u regijama u kojima je prisutna. Osim podmetanja bombi, pripadnici Abu Sajafa i njihov lider, do nedavno odmetnuti Abduldžihad Susukan, redovno su kidnapovali i ubijali taoce među kojima su bili i Filipinci i turisti iz inostranstva. Susukan je trenutno u zatvoru, gde čeka na suđenje zbog optužbi za veliki broj ubistava.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/2QRVodEXguE

Filipinski predsednik: Prihvatam odgovornost, spreman sam i na zatvor


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte kaže da prihvata odgovornost za hiljade ubistava počinjenih tokom policijskih operacija suzbijanja droge.

Kako kaže, spreman je i da ide u zatvor.

Policija je prijavila skoro 6.000 ubistava ljudi osumnjičenih za povezanost sa drogom otkako je on stupio na dužnost sredinom 2016. godine, ali organizacije za ljudska prava sumnjaju da je broj žrtava daleko veći, prenosi AP.

"Možete me smatrati odgovornim za sve, za svaku smrt koja se dogodila u rata protiv droga", rekao je Duterte.

On je naveo da će, "ako služi svojoj zemlji odlaskom u zatvor", rado to učiniti.

Rekao je, međutim, da njega ne treba okriviti za ubistva povezana sa drogom koja se nisu dogodila tokom policijskih operacija, navodeći da su ih možda počinile bande.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda ispituje najmanje dve žalbe za zločine protiv čovečnosti i masovna ubistva u vezi sa Duterteovom kampanjom, koji će utvrditi da li postoji dovoljno dokaza za otvaranje potpune istrage.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=10&dd=20&nav_category=78&nav_id=1750450)

Rat protiv droge ili sistematski napad na civile?
IZVOR: TANJUG SREDA, 15.09.2021.

Hag -- MeđunarodnIi krivični sud odobrio je zahtev za otvaranje zvanične istrage o mogućim zločinima protiv čovečnosti koje je počinila filipinska vlada.

U saopštenju, sud je naveo da je na osnovu materijala koji su mu dostavljeni procenio da se kampanja takozvanog "rata protiv droge" filipinske vlade ne može smatrati legitimnom operacijom sprovođenja zakona, već da je predstavljala sistematski napad na civile. Tokom svog letošnjeg obraćanja filipinski predsednik Rodrigo Duterte izjavio je da je borba protiv droge u toj zemlji daleko od završetka, više od pet godina nakon što je započeo brutalni rat protiv trgovine narkoticima u kome je ubijeno hiljade ljudi i pokrenute optužbe za mogući zločin protiv čovečnosti.

U junu je tužilac Međunarodnog krivičnog suda zatražio odobrenje suda da pokrene formalnu istragu u vezi sa mogućim zločinima protiv čovečnosti i masovnim ubistvima pocinjenim tokom Duterteove kampanje protiv droge.

Izvor: www.b92.net

Duterteu ne pada na pamet da sarađuje


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte neće sarađivati s Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) u istrazi o ratu protiv droge koju vodi njegova vlada.

To je potvrdio i advokat filipinskog šefa države, a ta izjava je data dan pošto je MKS dao odobrenje za sprovođenje istrage o kampanji filipinske vlade protiv trgovine drogom obeleženom hiljadama ubijenih od strane snaga bezbednosti.

Sud je ocenio da postoji "razumna osnova" da se govori o zločinima protiv čovečnosti kao i da se akcije u borbi protiv droge ne mogu smatrati legitimnim policijskim operacijama.

Glavni predsednikov pravni savetnk Salvador Panelo potvrdio je za lokalni radio da njegova zemlja ne priznaje taj sud od kada se povukla 2019. iz Rimskog statuta, osnivačkog teksta Međunarodnog krivičnog suda.

"Vlada će zabraniti ulazak na svoju teritoriju svakom članu tog suda koji dolazi da prikupi informacije i dokaze", upozorio je pravni savetnik.

Predsednik Duterte je više puta kritikovao taj sud zadužen za procesuiranje ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, i rekao da nikad neće sa njim sarađivati.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=09&dd=16&nav_category=78&nav_id=1923504)

Duterte upozorava: Odgovaraće svako ko je delovao izvan granica
SVET Autor: Tanjug 22. sep. 2021

Predsednik Filipina Rodrigo Duterte izjavio je da će se svako za koga se utvrdi da je u njegovoj kampanji borbe protiv ilegalnih droga "delovao izvan granica" smatrati odgovornim prema nacionalnim zakonima.

Duterte je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija rekao da je naložio filipinskom Ministarstvu pravde i policiji da preispitaju sprovođenje te kampanje, u kojoj je ubijeno više od 6.100 sumnjivih trgovaca drogom i korisnika otkako je on u junu 2016. godine stupio na vlast, prenosi agencija Rojters.

„Oni za koje se utvrdi da su tokom operacija postupili van granica zakona biće odgovorni pred našim zakonima“, rekao je Duterte u video obraćanju na godišnjem skupu. Duterte, međutim, nije spomenuo formalnu istragu o mogućim zločinima protiv čovečnosti, koju su prošle nedelje odobrile sudije Međunarodnog krivičnog suda, ali se čcini da, kako ocenjuje Rojters, odbija spoljno mešanje u pitanja ljudskih prava.

„Nedavno smo sa Ujedinjenim nacijama finalizovali naš Zajednički program o ljudskim pravima. Ovo je model za konstruktivno angažovanje između suverenih država članica i Ujedinjenih nacija“, rekao je predsednik Filipina. „Smislena promena, da bi bila trajna, mora doći iznutra. Nametanje nečije volje – bez obzira koliko plemenita ta namera bila – nikada nije uspelo u prošlosti. A neće ni u budućnosti“, dodao je on.

Duterteova vlada je prošle nedelje saopštila da neće sarađivati sa Međunarodnim krivičnim sudom niti će dozvoliti bilo kakvim istražiteljima da uđu na Filipine. Duterte i njegovi šefovi policije tvrde su da su ubistva počinjena u samoodbrani i da Međunarodni krivični sud nema pravo da se meša u unutrašnja pitanja zemlje. Grupe za zaštitu ljudskih prava smatraju da je Duterte lično podsticao smrtonosno nasilje u ratu protiv droga i optužuju policiju za ubistvo nenaoružanih osumnjičenih lica.

Izvor: www.nova.rs

Filipinski predsednik Rodrigo Duterte objavio povlačenje iz politike


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte objavio je danas da se povlači iz politike na kraju mandata i da neće učestvovati u trci za potpredsednika zemlje.

Senator Bong Go iz Duterteove PDP-Laban partije rekao je da će se kandidovati umesto njega za mesto potpredsednika zemlje i u prisustvu Dutertea ispunio kandidaturu u centru Izborne komisije. Prema ustavu filipinski predsednici ograničeni su na jedan šestogodišnji mandat i protivnici su rekli da će preispitati pred Vrhovnim sudom legalnost Duterteove najavljene namere da se kandiduje za potpredsednika.

Duterte je preuzeo dužnost 2016. godine i pokrenuo veliku operaciju za suzbijanje ilegalnih tokova droge u kojoj je ubijeno više od 6.000 uglavnom sitnih prestupnika, što je zabrinulo zapadne vlade i grupe za odbranu ljudskih prava.

Do sada su samo tri potencijalna kandidata objavila nameru da se kandiduju za predsednika, a najpoznatiji među njima je senator i bivši bokserski šampion Meni Pakijao.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=02&nav_category=78&nav_id=1931246)

Duterte spremio naslednicu?


Sara Duterte-Karpio, kćerka filipinskog predsednika Rodriga Dutertea, kandidovaće se za predsednika na izborima naredne godine, javili su danas lokalni mediji.

Duterte-Karpio je gradonačelnik Davaoa, trećeg po veličini grada na Filipinima, i juče je podnela kandidaturu za novi mandat na ovu funkciju.

Ona je prethodno rekla da se neće kandidovati za državnu funkciju naredne godine.

Duterte je u intervjuu za medijsku kuću "ABS-CBN", neposredno pre objave da se povlači iz politike, potvrdio da je otvoren put za kandidaturu njegove kćerke.

Iz kancelarije Duterte-Karpio nisu želeli da komentarišu medijske izveštaje.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=03&nav_category=78&nav_id=1931523)

Filipini: 154 policajca pod sumnjom zbog krivičnih dela


Preliminarna istraga filipinske vlade utvrdila je da bi 154 policajca mogla da budu krivično gonjena.

Oni bi mogli da budu gonjeni zbog dela koja su počinili tokom rata predsednika Rodriga Dutertea protiv droge.

Otkrića, koja je objavilo sekretar ministarstva pravde Menardo Gevara dolaze nekoliko nedelja nakon što je Međunarodni krivični sud (IČ) odobrio istragu o ubistvima hiljada dilera droge, otkako je Duterte preuzeo dužnost 2016. godine, podseća Rojters.

Vlada je navela da neće sarađivati sa međunarodnim sudskim organima jer Filipini imaju pravni sistem koji funkcioniše.

Pojedini aktivisti za ljudska prava, međutim, kažu da je bilo sistematskog zataškavanja i egzekucija hiljada zavisnika i dilera, a koje nisu procesuirane.

Policija je negirala da je radila bilo šta nezakonito i navodi da je ubijala u samoodbrani.

Gevara kaže da su policija i pravosuđe pregledali 52 slučaja gde su osumnjičeni ubijeni u, kako je policija navela, operacijama protiv droge, i ti predmeti će biti predati državnim istražiocima na dalju obradu.

On je rekao da će se pregledati još više od 100 slučajeva.

Rojters dodaje da je zvanično ubijeno 6.200 ljudi osumnjičenih za trgovinu drogom u akcijama u kojima su se osumnjičeni opirali hapšenju.

Aktivisti kažu da je još nekoliko hiljada ljudi, uglavnom konzumenata ili malih dilera, ubijeno u naseljima, kao i da su ih likvidirali misteriozni napadači, a policija je negirala da ima veze sa tim ubistvima.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=04&nav_category=78&nav_id=1932268)

Duterte se povlači iz politike, a ovo su svi mogući razlozi zašto to čini


Rodrigo Duterte iznenadio je mnoge kad je objavio da se povlači iz politike, ali je ovakav njegov potez dočekan sa razumljivim skepticizmom. Analitičari ukazuju da je predsednik Filipoina time utro put svojoj ćerki da se kandiduje za šefa države, u vreme kad je Međunarodni krivični sud odobrio istragu navoda o zločinima protiv čovečnosti tokom krvavog Duterteovog rata protiv droge.

Duterte, poznat po autoritarnom stilu vladavine čiji je gorepomenuti rat možda najbolji primer, je u subotu rekao da poništava svoju odluku da uđe u trku za potpredsednika na izborima u ostrvskoj državi sledeće godine.

- Danas objavljujem da se povlačim iz politike - rekao je Duterte, koji se pojavio u pratnji senatora Kristofera Goa iz vladajuće partije PDB-Laban kako bi registrovao Goovu kandidaturu za potpredsednika.


Zaobilaženje Ustava

Duterteov mandat okončaće se u junu, a pozicijom potpredsednika zadržao bi uticaj u politici zemlje. On ne može da se kandiduje za novi predsednički mandat jer je Ustavom predviđen samo jedan šestogodišnji mandat na toj funkciji.

Stoga su njegovi kritičari unazad sumnjali da je trka za potpredsednika bila način da zaobiđe filipinski Ustav. Kao drugi čovek države mogao bi se vratiti u fotelju prvog, ukoliko mu njegov naslednik prepusti kancelariju usled ostavke, smrti ili drugog razloga, piše “Jahu njuz”.

Nakon što se Duterte iznenada povukao, mnogi su posumnjali da u pitanju nije iznenadna svest o političkoj klimi u zemlji – anketa SWS sprovedena od 23-26. juna pokazala je da je njegovu kandidaturu podržava svega 39 odsto stanovnika. Iako je tri četvrtine stanovnika zadovoljno njegovim učinkom u junu, popularnost mu je opala za 21 odsto u odnosu na rekordnu iz novembra 2020.

Predsednikom je zadovoljno 75 odsto Filipinaca, 13 odsto je nezadovoljno dok je 12% neodlučno.


Otvorio vrata ćerki

Mnogi smatraju da je Duterte (76), u stvari, odlučio da se povuče kako bi utro put svojoj ćerci Sari Duterte-Karpio da se kandiduje za predsednika. Sam Duterte je u intervjuu za medijsku kuću ABS-CBN, neposredno pre objave da se povlači iz politike, potvrdio da je otvoren put za kandidaturu njegove ćerke, prenela je Srna.

Sara Karpio je inače gradonačelnica Davaoa, trećeg najvećeg grada na Filipinima, a na toj funkciji je zamenila svog oca. Kako piše Rojters, Karpio je rekla da ne traži tu ulogu i da je u subotu podnela zahtev za reizbor na mestu gradonačelnice, ali da je obično na vrhu anketa i da će verovatno postati favorit.

Iako je ona prošlog meseca rekla da se neće kandidovati za višu funkciju - jer se sa ocem saglasila da će samo jedno od njih učestvovati na izborima – lokalni mediji su u nedelju preneli da će ući u trku za predsednika, dok iz njene kancelarije nisu komentarisali te navode.

Duterte je početkom godine takođe ocenio da "posao predsednika nije za žene" zbog njihovih emocionalnih razlika sa muškarcima i odbacio spekulacije da će ga ćerka naslediti.

- To je tužna priča - rekao je Duterte.

Filipini su već imali dve predsednice, Gloriju Makapagal Arojo i Korason Akuino, a Duterte je uprkos svojim seksističkim i uvredljivim izjavama izuzetno popularan među ženskim glasačima.

Ipak, analitičari su skeptični po pitanju Sare Karpio. Ukazuju da su promene i dalje moguće, kao što je bilo 2015. kad je Duterte ušao u predsedničku trku u poslednjem trenutku i odneo pobedu.

Rojters navodi da se većina Filipinaca protiv njegovoj kandidaturi za potpredsednika jer smatraju da time krši duh Ustava, koji ima strogo ograničen mandat za predsednika upravo zato da se spreči zloupotreba vlasti.


Odbrana od sudskog gonjenja

Analitičari ukazuju da je predsedniku sada ključno da ima lojalnog naslednika kako bi ga izolovao od potencijalne pravne bitke – kod kuće ili pred Međunarodnim krivičnim sudom – zbog više od 6.100 ubijenih dilera i korisnika droge u “legitimnoj policijskom operaciji” u okviru rata protiv droge, otkako je Duterte ušao u kancelariju u junu 2016. Duterteov portparol je u nakon odluke haškog suda o pokretanju istrage rekao da će predsednik “radije umreti nego da se suoči sa bilo kakvim međunarodnim sudovima”.

Grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da je policija po kratkom postupku pogubila osumnjičene, što policija negira i tvrdi da su delovali u samoodbrani tokom akcija.

- Uzeo bih njegovu (Duterteovu) najavu (o povlačenju) sa dosta soli… Ako pretpostavimo da će se zaista povući, to ne znači da neće dobiti zaštitu od MKS za kojom žudi – rekao je Rojtersu Karlos Konde, istraživač Hjuman rajts voča iz Njujorka.

Duterte, poznat po svom okretanju ka Kini a od SAD, tradicionalnog saveznika Filipina, zadržao je svoju popularnost iako ga optužuju za autoritarizam i netolerisanje drugačijih mišljenja. Aktivistkinja i advokat za ljudska prava Neri Kolmenares takođe je sa skepsom dočekala Duterteovu izjavu o povlačenju, ukazujući da će on “i dalje diktirati svojoj političkoj mašineriji”.

- Nažalost po njega, neće biti pošteđen odgovornosti. Povlačenje iz politike neće ga spasti zatvorske kazne – istakla je Kolmenares.

Više od 60 miliona Filipinaca će glasati u maju za novog predsednika, potpredsednika i više od 18.000 poslanika i zvaničnika lokalnih vlada. Politički posmatrači su dugo sumnjali da bi Duterte mogao da iznenadi nekim potezom, kao što bi bila kandidatura njegove ćerke.

Mar Masanguid, koji je podržao Duterteovu kampanju 2016. a sada je osnovao grupu da podrži njegovu ćerku, rekao je da se “u politici sve može dogoditi”.

Karpio je rekla da se dogovorila s ocem da će samo jednu od njih ući u trku za nacionalnu funkciju 2022, međutim odluka njenog oca o povlačenju znači da joj je put sada čist.

- To omogućava Sari Duterte da se trka. Ona gleda kroz očevu shemu, ili je to drama da se svi zbune – rekao je Antonio La Vinja, profesor Univerziteta Ateneo de Manila.

Kako navodi Rojters, kandidati imaju vremena da se registruju do petka, ali su povlačenja i zamene dozvoljeni do 15. novembra. Drugim rečima – sa Duterteom sve je moguće.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/sta-se-krije-iza-diktatorove-najave-duterte-se-povlaci-iz-politike-a-ovo-su-svi/lq9v8sp)

Filipini: Sin diktatora Markosa se kandiduje za predsednika


Sin nekadašnjeg predsednika Filipina Ferdinanda Markosa objavio je danas da će se kandidovati za predsednika, čime je okončao spekulacije o njegovim političkim ambicijama, ali je istovremeno izazvao gnev medju porodicama žrtava tokom brutalne ere vladavine njegovog predsednika uz pomoć vojske, preneo je Rojters.

Ferdinand Markos junior, jedini sin, kako piše britanska novinska agencija, bivšeg diktatora koji je vladao Filipinima skoro dve decenije dok nije svrgnut sa vlasti, ponudio je ujedinjujući tip liderstva za koji kaže da bi mogao da oporavi zemlju posle krize izazvane pandemijom kovida.

"Priključite mi se u ovom plemenitom cilju i uspećemo, rekao je Markos.

On je četvrti političar koji je potvrdio da će se kandidovati za predsednika umesto odlazećeg Rodriga Duertea, koji nema pravo da se ponovo kandiduje.

Politička karijera Markosa juniora (64) traje već tri decenije - bio je provincijski guverner, kongresmen i senator - otkako se njegova porodica vratila iz egzila nakon bekstva 1986. godne.

Markus senior preminuo je na Havajima 1989. godine u 72. godini.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/filipini-sin-diktatora-markosa-se-kandiduje-za-predsednika/t88x4kd)

Pod lupom vlasti policijska ubistava zbog droge na Filipinima
SVET Autor: Tanjug 20. okt. 2021

Ministarstvo pravde Filipina razmotriće hiljade ubistava tokom kampanje protiv droge predsednika Rodriga Dutertea, rekao je njegov saradnik nakon što je obelodanio detalje prve serije slučajeva, za koje se tvrdi da ukazuju na zloupotrebe od strane policije.

Ministarstvo pravde objavilo je danas detalje o 52 ubistva koje je počinila policija tokom petogodišnje, krvave kampanje koja izaziva sumnju u zvaničnu verziju nacionalne policije – da su hiljade žrtava bili trgovci drogom koji su se opirali hapšenju, prenosi Rojters. Filipini su bili izloženi pritisku Ujedinjenih nacija da se istraže navodi o sistematskim ubistvima lica osumnjičenih za posedovanje narkotika, a i Međunarodni krivični sud je nedavno najavio da će istražiti Duterteovu krvavu kampanju.

Na pitanje izveštača Rojtersa da li će Filipini proširiti istragu o Duterteovom ratu protiv narkotika, ministar pravde Menardo Gevara je potvrdio da će ministarstvo pravde, ukoliko vreme i resursi to budu dozvolili, „razmotriti hiljade slučajeva“.

Objavljivanje detalja o akcijama policije protiv osumnjičenih za posedovanje narkotika predstavlja retko viđeno priznanje jedne države da je moglo doći do zloupotreba tu borbi protiv droge. Visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašle pozvala je Filipine da objave podatke o pomenuta 52 slučaja kao osnovu za ocenu rada policije.

Izvor: www.nova.rs

Preuzimam odgovornost za krvavi rat protiv droge, nikada mi neće suditi u Hagu
Novosti online 21. 10. 2021.

PREDSEDNIK Filipina Rodrigo Duterte izjavio je da preuzima odgovornost za krvavi rat zbog droge u kome je u toj zemlji ubijeno na hiljade ljudi, ali da mu nikada neće suditi Međunarodni krivični sud.

Rodrigo Duterte je rekao da ako će neko ići u zatvor to će biti on, prenosi Rojters.

- Preuzimam punu odgovornost - izjavio je Duterte.

Predsednik Filipina je to rekao dan nakon što je ministarstvo pravde te zemlje saopštilo da će izvršiti reviziju na hiljade ubistava posle objavljivanja detalja o prvoj serija slučajeva koja je ukazivala na "prljavu igru" u desetinama operacija policije u kojoj je bilo ubijenih.

Filipini su se našli pod pritiskom UN-a da istraže navode o sistematskim ubistvima osumnjičenih za trgovinu drogom i Međunarodnog krivičnog suda koji je saopštio da će će ispitati Duterteovu kampanju protiv droge. Policija je ubila više od 6.000 ljudi u akcijama suzbijanja trgovine drogom, ali aktivisti kažu da su misteriozni naoružani ljudi ubili na hiljade korisnika i trgovce drogom. Filipinska policija je negirala te navode. Duterte, kome mandat ističe sledeće godine, rekao je da će se suočiti samo sa filipinskim sudom za sve navodne zločine.

- Ponoviću ono što sam već rekao, ako uništite moju zemlju i uništavaš mlade tako što ih snabdevaš drogom, uništavate budućnost. Ako uništite zemlju, ubiću vas - rekao je Duterte.

Izvor. www.novosti.rs

Filipinske snage ubile ključnog pobunjeničkog komandanta


Filipinske snage ubile su ključnog pobunjeničkog komunističkog komandanta, a vojska je saopštila da je izvršena dobro planirana akcija u teško pristupačnom južnom regionu zemlje.

Pobunjenici tvrde da je Horhe Madlos, poznat po ratnom imenu Ka Oris, ubijen iz zasede. On je decenijama bio vodeća ličnost i portparol komunističkih boraca u južnim planinskim oblastima Filipina.

Ministar odbrane Delfin Lorenzana rekao je danas da su vladine snage ubile Madlosa juče u provinciji Bukidnon i dodao da je ovo veliki udarac za pobunjeničku grupu "Nova narodna armija".

Regionalni vojni komandant general major Romero Broner izjavio je da su seljani obavestili vojsku da 30 pobunjenika vode razgovore sa stanovnicima jednog zabačenog sela blizu grada Impasung Ong.

Izvršen je vazdušni udar u toj oblasti, a potom je usledila kopnena operacija. Nakon borbe koja je trajala manje od sat vremena, pronađena su tela Madlosa (72) i njegovog medicinskog pomoćnika, zajedno sa njihovim oružjem.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/filipinske-snage-ubile-kljucnog-pobunjenickog-komandanta/8p60l15)

Ništa od političke penzije? Duterteov pomoćnik kandidat za predsedenika


Dugogodišnji pomoćnik filipinskog lidera Rodriga Dutertea, senator Kristofer "Bong" Go, podneo je danas svoju kandidaturu za predsednika i povukao svoju prethodnu prijavu za potpredsednika, izjavio je danas jedan zvaničnik njegove stranke.

Melvin Matibag, generalni sekretar vladajuće stranke PDP-Laban, objavio je Goovu odluku u trenutku dok je senator podnosio prijavu nadležnom telu, u pratnji Dutertea, prenosi Rojters.

U međuvremenu, filipinski predsednik Rodrigo Duterte (76) odlučio je u ponedeljak da se kandiduje za potpredsednika na izborima 2022. godine, izvestili su danas lokalni mediji citirajući njegovog sekretara za komunikacije.

Njemu je, pošto mu iduće godine ističe šestogodišnji mandat, ustavom zabranjeno da se ponovo kandiduje za predsednika.

Sekretar za komunikacije predsedničkog kabineta za komunikacije Martin Andanar, na koga se pozivaju GMA Nevs i CNN Filipini, potvrdio je da će se Duterte kanidovati za potpredsednika do 15. novembra, što je krajnji rok za promenu kandidata, ali izveštač Rojtersa nije mogao odmah da potvrdi ove navode.

Podsetimo, Duterte je ranije rekao da nakon isteka mandata ide u političku penziju, a njegova ćerka Sara Duterte podnela je kandidaturu za potpredsednika zemlje za izbore 2022. godine. A ako se ispostave navodi sekretara filipinskog lidera, u trku za potpredsednika bili bi otac i ćerka.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/cerka-ili-on-za-potpredsednika-nista-od-politicke-penzije-duterteov-pomocnik-kandidat/c1jgt55)

Како изгледа све ће остати у овиру фамилије... 8)

Duterte kao pravi tata


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte nadmetaće se na izborima sledeće nedelje za mesto u Senatu, izjavio je danas njegov glavni pomoćnik.

Tako je stavljena tačka na spekulacije da će se kandidovati za potpredsednika kao protivkandidat sopstvenoj ćerki.

Duterteov najbliži pomoćnik Kristofer "Bong" Go, senator koji se kandiduje za predsednika, potvrdio je Rojtersu izveštaj da će se Duterte boriti za mesto u Senatu na izborima 2022. godine. Duterte nema pravo da se ponovo kandiduje za predsednika, ali može da se kandiduje za druge funkcije.

Kako se navodi, Goova izjava je u suprotnosti sa rečima Duterteovog šefa za komunikacije, koji je rekao da će se predsednik kandidovati za potpredsednika i da će izazvati ćerku Saru Duterte-Karpio koja se bori za istu funkciju.
 
Portparol predsednika, Hari Rok, odbacio je takvu tvrdnju ranije danas.

Na Filipinima, predsednik i potpredsednik se biraju na odvojenim izborima.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=15&nav_category=78&nav_id=2056822)

Filipini: Naoružani napadači na motoru ubili gradonačelnika


Naoružani napadači na motoru ubili su gradonačelnika jednog, a ranili gradonačelnika drugog filipinskog grada, saopštila je danas policija.

U napadu je ubijen njihov vozač, a telohranitelj ranjen.

U saopštenju se navodi, da su najmanje dvojica naoružanih muškaraca ubila gradonačelnika Barke, Darusalama Lajida, i ranili gradonačelnika Akbara, Aliha Salija, prenosi agencija AP.

Telohranitelj dvojice gradonačelnika je takođe ranjen, a nastradao je i vozač koji je došao po njih, dodaje se u saopštenju policije.
 
Istražitelji pokušavaju da identifikuju dvojicu naoružanih napadača i dvojicu pomagača koji su pobegli na motorima, kao i da utvrde njihov motiv napada.

Moguće je da je motiv napada, kako se navodi, političko rivalstvo.

Oba gradonačelnika su se navodno kandidovala na izborima 9. maja iduće godine.

Filipinski izbori su u prošlosti bili obeleženi krvavim sukobima i optužbama za prevare, posebno u ruralnim regionima.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211206/filipini-naoruzani-napadaci-na-motoru-ubili-gradonacelnika-1132222907.html)

Napadač sa motora ubio dopisnika Rojtersa sa Filipina


Naoružani napadač iz vatrenog oružja ubio je novinara koji je gledao TV u prodavnici u filipinskom gradu Kalbajog, saopštili su danas policija i zvaničnici ovog grada.

Hesus Malabanan, 58-godišnji dopisnik "Manila Standard", preminuo je tokom prevoza u bolnicu, navodi se u saopštenju, prenosi agencija AP.

Napad su u sredu uveče izvela dvojica muškaraca na motoru, od kojih je jedan vatrenim oružjem pucao novinaru u glavu. Navodi se da su osumnjičeni pobegli i da je u toku policijski uviđaj kako bi se identifikovali motivi ovog ubistva.

Ubijeni novinar je godinama radio i kao dopisnik Rojtersa.

Nezavisne nevladine organizacije i novinari s Filipina oštro su osudili ovo ubistvo, a to je učinio i predsednik Rodrigo Duterte, koji je obećao da će ubice biti uhapšene.

Za vreme Dutertea i njegovih prethodnika ubijeno je ili napadnuto na desetine novinara.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/napadac-sa-motora-ubio-novinara-dopisnik-rojtersa-sa-filipina-upucan-u-glavu-dok-je/3qxhbqv)

Duterte povukao kandidaturu za senatorske izbore


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte povukao je kandidaturu za senatorske izbore 2022. godine, saopštila je izborna komisija.

„Predsednik je povukao kandidaturu“, navela je komisija i podsetila da je Duterte pre tačno mesec dana podneo kandidaturu za senatorske izbore.

Pošto Ustav ne dozvoljava Duterteu (76) da se ponovo kandiduje za predsednika, njegova kandidatura za senatora ocenjena je kao manevar za ostanak u politici.

Kružile su priče da će Duterteova ćerka da se kandiduje za predsedničke izbore kako bi zaštitila oca od mogućeg sudskog gonjenja zbog njegovog obračuna sa švercerima droge.

Međutim, Sara Duterte-Karpio predala je kandidaturu za mesto potpredsednika Filipina.


izvor (https://rs.n1info.com/svet/duterte-povukao-kandidaturu-za-senatorske-izbore/)

Bajden pozvao novog predsednika Filipina Markosa! Čestitam na ubedljivoj pobedi


Predsednik SAD Džo Bajden pozvao je danas Ferdinanda Markosa mladjeg i čestitao mu na, kako izgleda, ubedljivoj pobedi na filipinskim predsedničkim izborima, rekao je ambasador Manile u Vašingtonu.

Bajden je medju prvim svetskim vodjama koji je priznao izborni trijumf Markosa mladjeg, sina bivšeg svrgnutog diktatora, čija kandidatura je zabrinula aktiviste za odbranu ljudskih prava i demokratske grupe i organizacije koje se zalažu za demokratiju.

"Predsednik Bajden mu je preneo da se Vašington raduje da radi sa njim i naveo zajedničku istoriju dugogodišnjih saveznika", rekao je za AP filipinski ambasador Hose Manuel Romulades, dodajući da su Bajden i Markos razgovarali "više od deset minuta".

Markos mladji osvojio je više od 31 milion glasova, prema nezvaničnim podacima, na izborima održanim u ponedeljak, i predvidja se da će to biti jedna od najsnažnijih podrški za nekog filipinskog predsednika u poslednjih nekoliko godina.

Markos mladji naveo je snažne odnose izmedju Manile i Vašingtona i rekao da će njegova administracija raditi na tome da nastavi nadgradnju tih odnosa.

Pozvao je Bajdena na svoju inauguraciju 30. juna, ali je američki predsednik ; rekao da je zauzet rešavanjem mnogih hitnih pitanja zbog kojih će možda morati da ostane u SAD, ali da će poslati visoku delegaciju, rekao je filipinski ambasador za AP.

Ferdinand Markos mladji proglasio je juče pobedu na predsedničkim izborima. Markosov portparol preneo je da je novoizabrani predsednik obećao da će biti lider "svih Filipinaca".


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3931473/duerte-otisao-u-proslost-bajden-pozvao-novog-predsednika-filipina-markosa-cestitam-na-ubedljivoj-pobedi)

Sin zbačenog diktatora inaugurisan za predsednika Filipina


Ferdinand Markos Mlađi, sin zbačenog diktatora, položio je u četvrtak zakletvu za predsednika Filipina.

Kongres je prošlog meseca proglasio njegovu ubedljivu pobedu, a nova potpredsednica će biti ćerka odlazećeg predsednika Sara Duterte.

Aktivisti i oni koji su živeli u vreme diktature njegovog oca Ferdinanda Markosa protestovali su zbog inauguracije, koja je danas održana na stepeništu Nacionalnog muzeja u Manili.

Oni navode da je za sve koji su preživeli torturu tokom diktature ovo "noćna mora".

Hiljade policajaca, od kojih neki nose opremu za razbijanje demonstracija raspoređeno je oko mesta gde je održana svečanost. Filipini zbog pandemije korona virusa prolaze kroz najtežu recesiju od Drugog svetskog rata praćeno nezaposlenošću i nedostatkom hrane.

Filipini su među pandemijom najpogođenijim državama u Aziji - umrlo je oko 60.000 ljudi. Kriza će, očekuje se, biti dodatno produbljena zbog rata u Ukrajini.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=30&nav_category=78&nav_id=2178287)

Nisam nasao temu o desavanjima u Juznom kineskom moru, ali Kinezi blokirali brod sa zalihama za filipinske vojnike sto su na onom nasukanom brodu:

https://www.msn.com/en-gb/news/world/philippines-coast-guard-ship-and-supply-boat-hit-by-chinese-vessels/ar-AA1iDHv6