PALUBA

Jedan model tenka T-35.

Teški jurišni tenk T-32 pojavio se 1931.god., bio je projektiran tako da se probojnim formacijama pruži veću snagu nego što je mogao dati srednji tenk T-28. Baziran na Vickersovu projektu “Independent” iz 1925.god., imao je pet kupola – središnju uzdignutu za glavno naoružanje od 16,5 kalibarskog topa 76,2mm i mitraljeza 7,62mm, dvije pomoćne kupole u kojima se nalazio po jedan top od 37mm velike početne brzine zrna i koaksijalno postavljen mitraljez, te još dvije kupole s mitraljezima. Oklop je imao najveću debljinu od 25mm. Tenk je bio težak 44,3 tone, a motor M171 od 345KS davao mu je brzinu od 28km/h.

Godine 1935. Pojavio se poboljšani T-35 na kojem je nepouzdana hidraulička transmisija tenka T-32 zamijenjena konvencionalnijom, mehaničkom. Ostale karakteristike tenka bile su zadržane, ali s vješanjem s osam kotača sa svake strane, grupiranih u parove i zaštićenih bočnim oklopom od 10mm. Maksimalna debljina oklopa na tijelu tenka povećana je na 30mm i na tenk je postavljen jači motor V-12 M17M od 500KS. Naoružanje je bilo isto kao na T-32, ali su topovi od 45mm počeli zamenjivati oruđa od 37mm iz 1935.god. Nekoliko je tenkova  dobilo plamenobacače umjesto prednjih kupola s mitraljezima. Neki su T-35 dobili radio-uređaj,  kao komandna vozila, a mnogo kasnije proizvedena vozila imala su zavarenu konstrukciju s oklopom od 50mm i umjesto prijašnjih cilindričnih kupola dobila su preoblikovane konične.

TT podaci T-35

-Težina: 45t
-Posada: 10
-Naoružanje: 1x PS-3(L/16,5) od 76,2mm s 96 granata, 2xM32(L/46) od 45mm s 220 granata, 5xmitraljez DT od 7,62mm s 10.000 metaka
-Oklop: 11-30mm
-Motor: M17M, V-12 ,hlađen tekućinom, benzinski, 500KS
-Brzina: 30km/h
-Akcioni radijus: 151km
-Savlađivanje rovova: 4,6m
-Okomita prepreka: 1,2m
-Dubina gaza: 1,2m
-Ukupna dužina: 9,6m
-Širina: 3,2m
-Visina: 3,42m

Tih čudovišta od 44,3t do 49,2t nije proizvedeno više od 30, a njihova je borbena vrijednost bila ograničena, jer je mnoštvo oružja sprečavalo svaku koherentniju kontrolu vatre. S nekih su tenkova zbog toga skinute dvije kupole s mitraljezima. Debljina okopa  je bila premala za takvo vozilo. T-35 zadavao je i mehaničke probleme, jer upravljenje kvačilom i kočnicom nije odgovaralo tenku takve težine. Akcioni radijus bio je također ograničen, pa su svi T-35 koji su naletjeli na Nijemce 1941.god. bili zarobljeni, ili zato što su bili onesposobljeni, ili što su ostali bez goriva. Ni jedno od tih žalostno jalovih i vrlo nepraktičnih vozila nije stvarno upotrijebljeno u borbi.
(Drugi svjetski rat – tenkovi)

T-35

T-35

Loše, bolje rečeno očajno, stanje oklopnih jedinica RKKA krajem 20-ih godina prošlog veka je dovelo do hitne potrebe za nabavkom novih vozila. Problem se ogledao u konstruktorskim biroima, koji su bezidejno lutali i nudili brojne modifikacije domaćih tanketa i tenka T-18, a s druge strane nisu ni pokušavali da konstruišu novo vozilo. Zbog nedostatka ideja, Sovjeti su se odlučili na put u V.Britaniju, koja je tada bila vodeća sila po pitanju razvoja oklopnih vozila, kako bi se pokušala kupovina licence za poznati Vikersov tenk od 6 tona. Po dolasku u V.Britaniju sovjetima za oko zapadaju i dva veća vozila, srednji tenk sa tri kupole Vikers A6 od 16 tona i teški tenk sa 5 kupola Vikers A1E1 Indipendent. Impresionirani ovim vozilima, sovjeti su pominjali čak i kupovinu nekoliko komada, ali su britanci zacepili ogromnu cenu, koju ovi nisu bili spremni da plate. Sve u svemu sovjeti su odlučili da u svojim fabrikama naprave svoje verzije ovih vozila, tako da je na osnovu tenaka A6 nastao T-28, dok je na osnovu A1E1 nastao T-35.

Razvoj

Po povratku u SSSR zadatak konstruisanja teškog tenka preuzima na sebe biro OKMO ( Opitno Konstruktorsko i Mehaničko Odeljenje) u okviru fabrike Boljševik iz Lenjingrada. Za konstruisanje novog vozila oformljen je tim konstruktora sa nemačkim inžinjerom Edvardom Groteom na čelu. Ovaj tim je takođe radio i na konstruisanju teškog višekupolnog tenka TG. Prema njihovim planovima, iz marta 1930 godine,novo vozilo je trebalo da ima 4 kupole i masu od 100 tona. Glavno naoružanje ovog vozila je trebalo da čini poljski top M1910 kalibra 107 mm, dok su za pomoćno naoružanje bili predviđeni mitraljezi. Po završetku izrade prototipa tenka TG, se odustalo od njegovog daljeg razvoja, a uskoro konstruktorski tim napušta Grote, a zamenjuje ga njegov dotadašnji pomoćnik Nikolaj Vsevoldovič Barikov. Timu se uskoro pridružuju inžinjeri M.P.Zigelj, B.A.Andrihevič, J.M.Gakelj i J.V.Obuhov. Novi tim uskoro dobija dopis od strane UMM ( Uprava Mehanizacije i Motorizacije) RKKA: “Do 01. avgusta 1932. godine završiti konstruisanje novog vozila mase 35 tona na osnovu nesupelog prototipa vozila TG”. Na osnovu preporučene mase vozila od 35 tona, projekat dobija i zvaničnu oznaku T-35.

[attachment=1]

Tim odmah počinje sa pripremama i maksimalno koristi dokumentaciju za TG, kao i potrebnu dokumentaciju sa ispitivanja nemačkih vozila poznatih pod imenom Grosstraktor I, II i III u Kubanu. Takođe se koristi i sva dokumentacija koju je prikupio Ginzburg sa puta u V.Britaniju. Zahvaljujući svemu ovome radovi su napredovali velikom brzinom, tako da je prvi prototip T-35-1 završen 20. avgusta 1932. godine, a 01. septembra je već prikazan komisiji. Vozilo je imalo masu od 42 tone, dužinu od 9,72 metra, širinu od 3,2 metra i visinu od 3,4 metra. Ovako veliki gabariti su bili neophodni da bi moglo da se smesti traženo naoružanje koje se sastojalo do topa PS-3 kalibra 76,2mm ( na prototipu se nalazila njegova maketa, pošto se oruđe još uvek nalazilo u fazi konstruisanja), dva topa  PS-2 Obr.1930 kalibra 37 mm i tri mitraljeza Degtjarev DT kalibra 7,62 mm. Pogonsku grupu je činio motor M-17 sa 500 KS. Komisija je u principu bila zadovoljna sa performansama prvog prototipa, ali je ukazala i na sledeće nedostatke: prevelika mas vozila, preslab motor za vozilo te mase, previše komplikovana transmisija i pneumatski sistem upravljanja koji su bili nepodesni za masovnu proizvodnju. Osim toga naložena je unifikacija kupola sa kupolama teškog tenka T-28. Drugi prototip, pod oznakom T-35-2 se pojavio pred komisijom u aprilu 1933. godine, i od prvog prototipa se razlikovao po novoj kupoli, ista kao na tenkovima T-28, ugrađen je novi motor i delimično je izmenjen hodni deo.

[attachment=2]

Komisija je ovaj prototip ocenila povoljnije nego prvi, ali nije dala konačnu odluku o njegovom usvajanju za serijsku proizvodnju. Istovremeno sa razvojem prototipa T-35-2 razvijana je i konačna verzija pod oznakom T-35A, koja je kasnije usvojena kao obrazac za serijsku proizvodnju. Ova verzija se razlikovala od prototipova po novom hodnom delu, izmenjenom obliku tela vozila, po novim srednjim kupolama u kojima su se nalazili topovi 20-K kalibra 45 mm i novim kupolama za mitraljeze. Ova verzija je konačno usvojena i UMM je, 11. avgusta 1933. godine,  naručio izradu prvih primeraka u Harkovskom zavodu za izradu parnih mašina Kominterna ( Харьковски паровозостроительни завод имени Коминтерна).

[attachment=3]

Konstrukcija

Tenk T-35 je pretstavljao jedinstveni teški višekupolni tenk tog doba.

Telo

Telo tenka je bilo kutijastog oblika, napravljeno od valjanih čeličnih ploča debljine 10 do 50 mm, međusobno spojenih varenjem i zakovicama. S prednje strane je debljina oklopa iznosila od 20 do 50 mm, donja kosa ploča 20 mm, prednja ploča 30 mm, gornja kosa ploča 20 mm i gornja ploča 50 mm. Debljina oklopa sa strane je bila 20 mm a na to treba dodati i ploču koja je, kao i kod tenka T-28, zaklanjala i štitila hodni deo, a bila je debljine 10 mm. Pod je bio zaštićen oklopom debljine 10 do 20 mm, a pokrov sa oklopom od 10 mm. Zadnja strana tenka je imala oklopnu zaštitu debljine 20 mm. Iznutra je telo vozila bilo podeljeno na 5 odeljenja: Odeljenje prednjih kupola i vozača, odeljenje glavne kupole, odeljenje zadnjih kupola, motorno odeljenje i odeljenje transmisije.

[attachment=4]

Kupole

Tenk je imao 5 kupola, jednu glavnu, dve manje sa dopunskim artiljerijskim naoružanjem i još dve manje mitraljeske. Glavna kupola je bila indentična glavnoj kupoli sa tenka T-28. Kupola je bila eliptičnog oblika i napravljena od oklopnih ploča debljine 15 do 20 mm. Krov kupole je bio napravljen od dva sloja čeličnih ploča između kojih se nalazio sloj talasastog čeličnog lima, a na samom krovu se nalazila i zavarena čelična petokraka. Sektor dejstva glavne kupole po pravcu je iznosio 360°, dok je po visini glavni top mogao da se pomera od -5° do +25° ( prema nekim drugim izvorima elevacija je bila od -7 do +23 stepena). Kupole sa dopunskim artiljerijskim naoružanjem su bile izrađene od valjanih čeličnih ploča debljine  15 do 20mm. Zbog nestandardnog razmeštaja, ove kupole su imale sledeće polje dejstva: prednja kupola 63° levo i 128° desno ( ukupno 191°), zadnja kupola 63° levo i 121° desno ( ukupno 184°). Po visini su oruđa mogla da dejstvuju od -8° do +23°. Male mitraljeske kupole su takođe bile indentične mitraljeskim kupolama sa tenka T-28. Ove kupolice su bile izrađene od valjanih čeličnih ploča debljine 15 do 20 mm. One su imale polje dejstva od 200° prednja i 188° zadnja kupola.

[attachment=5]

Pogon i transmisija

Kao i kod tenka T-28 pogon se sastojao od jednog modifikovanog avionskog benzinskog motora V-12 sa vodenim hlađenjem Mikulin M-17. Snaga motora je bila 400 KS pri 1.450 o/m, a prilikom modernizaciji 1936-37 godine, motori su modifikovani, tako da su pojačani na 580 KS. Vozila su imala tri rezervoara za benzin, dva kapaciteta 320 i jedan kapaciteta 270 litara, koji su bili raspoređeni duž zidova transmisionog odeljenja. Ukupno je nošeno 910 litara goriva, što je bilo dovoljno da vozilo pređe 150km po putu. Motori su koristili dve vrste benzina B-70 i KB-70. Podmazivanje motora je bilo obezbeđeno pomoću klipnih uljanih pumpi, koje su kasnije zamenjene zupčastim pumpama. Hlađenje motora je obezbeđeno sa dva hladnjaka kapacitetea po 100 litara vode sa prinudnim protokom, a hladnjaci su se nalazili u motornom odeljenju, po jedan sa svake strane. Voda u hladnjacima je bila rshlađivana pomoću dva ventilatora vezana za motor. Masa suvog motora je bila 553 kg, a paljenje magnetom. Transmisija je bila sa frikcionim menjačem, koji je snagu prenosio na zadnje točkove dok su prednji bili lenjivci. Menjač je imao prinos od četiri stepena za vožnju napred i jedan stepen za vožnju unazad. Električno snabdevanje vozila je bilo obezbeđeni preko generatora snage 1 Kw. Do 1934 godine vozila su koristila struju od 12V, da bi to kasnije bilo zamenjeno strujom od 24V. Za noćna gađanja su služila dva reflektora. Za davanje zvučnih signala je korištena vibraciona sirena tipa ZET.

Hodni deo

Hodni deo je bio sistema Krup,i imao je 8 oslonih točkova, obloženih gumom. Ovi točkovi su se nalazili prikačeni na balans štanglama, koje su jednim krajem bile vezane šarkom za telo vozila, dok su drugim krajem bile, takođe šarkom, vezane za amortizere. S gornje strane gusenicu je pridržavalo 6 manjih točkova. Pogonski točak sa zupčanikom se nalazio pozadi, dok je lenjivac bio napred.

[attachment=1]

Naoružanje

Glavno naoružanje tenka je činio top KT-28 kalibra 76,2mm. Ovo oruđe je bilo namenjeno uništavanju bunkera i nezaklonjenih vozila i pešadije. Za glavni top je nošeno ukupno 96 granata i to 48 trenutnih i 48 šrapnela. Pomoćno artiljerijsko su činila dva topa 20-K kalibra 45 mm, koji su prvenstveno bili namenjeni borbi protiv neprijateljskih tenkova, a zatim i fortifikacijskih objekata. Ova oruđa su nastala modifikacijom protivtenkovskih topova 19-K za ugradnju u oklopna vozila.

[attachment=2]

To su bila savremena poluautomatska oruđa sa klinastim vertikalnim poluautomatskim zatvaračem kod oruđa Obr.1932, koji je zamenjen inercijalnim zatvaračen kod oruđa Obr.1932/34. Dužina cevi je bila 46 kalibara, što je zrnima davalo veliku početnu brzinu. Probojnost sa pancirnim zrnima B-240, BR-24 i BR-240SP je iznosila 43 mm oklopa pri uglu od 90° na 500 metara daljine, dok je upotrebom potkalibarnog zrna BR-240P probojnost rasla na 66 mm pri istim uslovima. Osim pancirnih topovi su koristili i trenutne granate O-240 i šrapnele Šć-240 ( Щ-240). Kod gađanja trenutnim granatama, zbog slabijeg barutnog punjenja, nije radila automatika zatvarača. Za ova oruđa je u svakom tenku nošeno po 226 granata, i to 113 pancirnih i 113 trenutnih. Osim artiljerijskog naoružanja svaki tenk je imao 6 mitraljeza DT kalibra 7,62 mm. Dva mitraljeza su se nalazila u glavnoj kupoli, jedan s prednje desne strane, a drugi sa zadnje  strane i taj mitraljez je mogao da se skine i postavi na postolje za gađanje aviona P-40. Dva mitraljeza su se nalazila u malim kupolama i u svakoj kupoli sa topovima kalibra 45 mm se nalazio po jedan spregnuti mitraljez. Za mitraljeze je nošeno ukupno 10.080 metaka, koji su se nalazili u 160 diskova sa po 63 metka svaki.

[attachment=3]

Ostala oprema

Za osmatranje iz vozila, komandir je raspolagao sa panoramskim periskopom PTK, dok su ostali članovi posade na raspolaganju imali proreze, zaštićene tripleks staklom. Za nišanjenje artiljerijom su korištena 3 periskopska nišana PT-1 Obr.1932 sa uvećanjem od 2,5x i vidnim poljem od 26° i 3 teleskopska nišana TOP Obr.1930 sa uvećanjem od 2,5x i vidnim poljem od 15°.

[attachment=4]

[attachment=5]

Na prvim tenkovima za međusobnu komunikacijku posade su korišteni uređaji Safar, dok je kasnije uveden sistem TPU-6. U ovaj sistem je bilo uvezano 6 članova posade, komandir, vozač i nišandžije u svakoj od pomoćnih kupola. Za komunikaciju sa komandom i drugim vozilima korištena je radio stanica 71-TK, koja je kasnije zamenjena sa radio stanicom 71-TK-2. Kako se ova radio stanica pokazala kao loša i nesigurna, uskoro je i ona zamenjena novim radio stanicama 71-TK-3.

Posada

Posada vozila se sastojala od 9 do 11 članova, u zavisnosti od serije vozila, ali je uobičajeno bilo 10 ljudi u posadi. U glavnoj kupoli su se nalazila tri člana posade, komandir/nišandžija, mitraljezac i punilac/radista. Kod kasnijih serija je uveden i četvrti član nišandžija, koji je rasteretio komandira. U artiljerijskim kupolama su se nalazila po dva člana posade, nišandžija i mitraljezac. U mitraljeskim kupolama se nalazio po jedan mitraljezac. Vozač se nalazio sasvim napred u malenoj kabini, odakle je imao veoma malo vidno polje, tako da je umnogome zavisio od komandira i ostalih članova koji su ga navodili prilikom vožnje.

Serijska proizvodnja

Prva vozila su ušla u sastav oklopnih jedinica RKKA tokom 1934 , a proizvodnja je trajala do 1939 godine, kada je i poslednja partija od 10 vozila isporučena. Proizvodnja po godinama je išla sledećim tempom:

Godina	1932	1933	1934	1935	1936	1937	1938	1939	Ukupno
T-35-1	1	/	/	/	/	/	/	/	1
T-35-2	/	1	/	/	/	/	/	/	1
T-35A	/	/	10	7	15	10	11	6	59

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Modifikacije

Tokom prvih godina ekspoatacije, uvidelo se da je postojeća pogonska grupa isuviše slaba, tako da se 1936/37 godine krenulo sa modifikacijama motora M17. Ovaj posao je uspešno završen, tako da je snaga motora povećana sa 400 na 580 konja, s tim što je moglo da se izvuče i celih 650 u slučaju nužde. Ovako modifikovani motor je dobio novu oznaku M17L. Istovremeno je odlučeno da se izvrši vodonepropusno zaptivanje tela tenmka, kako bi bio u stanju da savlađuje vodene prepreke gaženjem.Potom je predložena modifikacija tenkova zamenom oruđa KT-28 novim oruđima L10, koji su imali bolje rezultate pri gađanju oklopnih ciljeva, ali se kasnije odustalo od ove ideje jer su vozila već imala dva protivtenkovska topa 20-K.

[attachment=4]

Tokom ekspoatacije se takođe dolo do saznanja da je rad komandira veoma otežan, jer je morao da komanduje vozaču, a isto tako da usaglasi vatru 4 kupole i još bude nišandžija u glavnoj kupoli. Zbog toga se pokušalo sa interesantnim rešenjem tokom 1935 godine, kada je osmišljen sistem za upravljanje vatrom TPUAO ( танковый прибор управления артиллерийским огнём). Kod ovog sistema se pokušalo sa centralizovanjem upravljanja vatrom, ako kod ratnih brodova. U tu svrhu je na jednu kupolu ugrađena mala kupolica sa brodskim daljinomerom od 9 stopa firme “Barr & Stroud”, koji su nabavljeni još pre revolucije. Tokom ispitivanja ovog sistema, 1936 godine, uvidelo se veliko poboljšanje pri upravljanju vatrom, ali i potreba da se uvede dodatni član posade sa specijalnim obrazovanjem i iskustvom u korišćenju ovog sistema. Osim toga uređaj se pokazao ka ne baš pouzdan i često se kvario. Osim toga glavešine RKKA su bile mišljenja da je ovaj uređaj kvario i vizuelni izgled vozila, te se od toga odustalo. Tokom 1938 godine se pokušalo još jednom sa ovom idejom, koja je konačno odbijena zbog visoke cene uređaja i sumnje u njegovu vrednost u modernom pokretnom ratu. Na osnovu iskustava protivtenkovske borbe u Španskom građanskom ratu, od inžinjera je zahtevano da poboljšaju oklopnu zaštitu. Kako je vozilo već imalo masu od 50 tona, nije dolazilo u obzir postavljanje dodatnih oklopnih ploča, tako da su inžinjeri došli do zaključka da bi najbolje bilo iskositi oklopne ploče kupola, i time povećati mogućnost rikošetiranja zrna od oklop. Odlučeno je da se opet iskoristi konusna glavna kupola razvijana za tenk T-28. Ostale četiri kupole su takođe dobile konusni oblik, s tim što je na mitraljeskim kupolama ugrađena i okrugla blenda mitraljeza. Kako su već počele da se javljaju kritike i pitanja svrhe ovih velikih tenkova u modernom ratu, donesena je konačnma odluka da se prestane sa proizvodnjom ovih vozila. U skladu s tim je proizvedeno još samo 10 tenkova s akonusnim kupolama, a inžinjeri su iskoristili ovo, te su povećali debljinu oklopa s prednje strane tela na 70 mm i s prednje strane kupole na 30 mm.

[attachment=5]

Serijski brojevi tenkova T-35A

1934	1935	1936	1937	1938	1939
148-11	339-30	220-25	0197-1	0197-2	744-62*
148-19	339-48	220-27	0197-6	0197-7	744-63*
148-22	339-75	220-28	0217-35	0200-0	744-64*
148-25	339-78	220-29	196-94	0200-4	744-65*
148-30	288-11	288-43	196-95	0200-8	744-66*
148-31	288-14	288-65	196-96	0200-5	744-67*
148-39	288-41	288-74	988-15	0200-9	-
148-40	-	0183-3	988-16	234-34*	-
148-41	-	0183-5	988-17	234-35*	-
148-50	-	0183-7	988-18	234-42*	-
-	-	537-70	-	744-61*	-
-	-	537-80	-	-	-
-	-	537-90	-	-	-
-	-	715-61	-	-	-
-	-	715-62	-	-	-
10	7	15	10	11	6

*sa zvezdicom su označena vozila koja su imala konusne kupole

Vozila na osnovi T-35

SU-14 i SU-14-1 Eksperimentala vozila sa ugrađenom haubicom 203 mm B-4 ili obalskim topom 152 mm BR-2. Vozila su imala kombinovane delove T-28 i T-35.

T-112 Predstavlja razvoj tenka T-28 sa podvozom i vešanjem tenka T-35. Projekat nije otišao dalje od crteža.

Mirnodopska služba

Od 1933 godine, tenkovi T-35 su počeli da ulaze u sastav 5. teške tenkovske brigade, da bi tokom 1936 godine bili prebačeni u rezervu vrhovne komande. Va vozila nisu učestvovala u Zimskom ratu protiv finske, a čak su i na vežbama i manevrima retko korištena. Izgleda da je čitav njihov raison d'être, bio prikazivanje moći na paradama u SSSR-u.

[attachment=1]

Ratni put

Na početku rata 48 vozila je bilo raspoređeno u 67. i 68. tenkovskom puku, 34. tenkovske divizije Kijevskog vojnog okruga. Preostalih 11 vozila se nalazilo u učilištima ili remontu: 2 vozila u VAAM ( ?), 3 vozila u 2.Saratovskom BTU ( 2-е Саратовское бронетанковое училище), 1 vozilo u Kazanjskom BTKUTS ( Казанское бронетанковое училище имени Верховного Совета Татарской ССР) i 5 vozila je bilo na remontu u zavodu Br.183. Prototip T-35-2 se nalazio u muzeju u Kubinki, dok se za t-35-1 pretpostavlja da je bio u sastavu LBTKUKS ( Ленинградские броне-танковые курсы усовершенствования командного состава РККА имени тов. Бубнова).

[attachment=2]

34. tenkovska divizija se nalazila u reonu Rave Ruske i nije se proslavila upotrebom ovih vozila, jer je izgubila svih 48 komada u prvim danima rata. Od tih 48 , 7 je uništeno u borbama, 6 su nemci zarobili dok su bili u divizijskoj radionici na popravci, dok je ostalih 35 napušteno od strane svojih posada zbog kvarova i nedostatka goriva. Poslednja bitka u kojoj su učestvovali ovi tenkovi je bila bitka kod Moskve, kada su dva vozila branila prilaze gradu. Nemački vojnici su obožavali da se fotografišu pored ovih kotrljajućih bunkera, tako da danas postoji ogromna kolekcija fotografija napuštenih vozila. Nemci su dva zarobljena primerka transportovali, uz velike muke zbog gabarita samih vozila, u nemačku i to jedno vozilo na tenkovski poligon u Kumersdorfu, dok je drugi prebačen na ispitni poligon u Zosenu. Sudbina vozila iz Kumersdorfa je nepoznata, dok je vozilo iz Zosena korišteno od strane nemaca tokom Berlinske bitke, u kojoj je i uništeno protiv tenkovskom vatrom.

[attachment=3]

Muzejski primerci

Danas postoji jedan sačuvan primerak ovog vozila ( Т-35 Br.0197-7 iz 1938. godine), koji se nalazi u muzeju oklopnih jedinica u Kubinki. Tenk je u voznom stanju.

http://www.youtube.com/watch?v=T2C5yek0jto

tip: teški tenk
težine: 50 t
posada: 9-11 članova
dužina: 9,72 m
širina: 3,2 m
visina: 3,43 m
klirens: 0,53 m
naoružanje: 1x76,2 mm KT-28 sa 96 granata, 2x45 mm 20-K sa 226 granata, 6x7,62 mm DT sa 10.080 metaka
oklop: donja kosa ploča 20 mm, gornja vozačeva ploča 50 mm, prednja kosa ploča 20 mm, prednja ploča 30 mm, stranice 20+10 mm, zadnji deo 20 mm, pokrov 10 mm, pod 10-20 mm, kupole prednji deo, stranice i zadnji deo 20 mm, blenda topa i mitraljeza 20 mm, krov kupole  10-15 mm.
motor: jedan avionski, vodom hlađeni V-12, benzinski motor Mikulim M-17L sa 580 KS
brzina: 29 km/h na putu, 14 km/h van puta
radijus: 150 km po putu, 90 km van puta
savlađivanje rova: 3,5 m
okomita prepreka: 1,2 m
uspon: 20°
gaz: 1 m

[attachment=4]

[attachment=5]

Odlično Motorista, kao u najbolja vremena :klap


Naleteo sam na spisak uništenih T-35. Seriske se ne slažu, ali su dosta blizu (recimo 200-4 je u obema listama, dok je na jednoj listi 183-6, a na drugoj je 183-5 ili 183-7).





Gubitci T-35, raport komandanta 8-mog mehaniziranog korpusa, 10.7.1941



67th Tank Regiment:

Vehicle(s)	Date	Place, cause
183-6	9.7.1941	Volochisk town, failure of sides brakes
183-16	29.6.1941	20 km far Lvov, failure of gear-box
744-65	9.7.1941	between Tarnopol and Volochisk, failure of gear-box
234-35	30.6.1941	Ivankovtzy village, fallen into river
238-69	30.6.1941	between Buek and Krasne, failure of gear-box
288-43	26.6.1941	Grudek town, failure of main friction clutch
200-5	8.7.1941	Zlochuv town, failure of gear-box
234-42	3.7.1941	Zapytov town, failure of main friction clutch
537-70	30.6.1941	between Ozhidev and Olesno, failure of gear-box
744-62	26.6.1941	Grudek town, failure of main friction clutch, run out of ammo
744-67	2.7.1941	Zhidin town, crankshaft injury
744-66	9.7.1941	Byaozheno village, failure of main friction clutch
196-75	9.7.1941	Dzerdzune village, failure of main friction clutch, accumulators are depleted
197-1	25.6.1941	20 km eastfar of Grudek town, failure of main friction clutch
744-64, 196-95, 330-75	-	left in Grudek town because were immobilized due to rebuilding.

68th Tank Regiment:

Vehicle(s)	Date	Place, cause
200-4, 196-94, 148-50	24.6.1941	left in Sadovaya Vishnya because were immobilized due to rebuilding. All vehicles have been blown up by their crews, optic and armament have been taken away
220-29, 213-35	25.6.1941	sunk in swamps, abandoned
200-8	26.6.1941	failure of crankshaft, optic and armament have been taken away, vehicle have been abandoned
220-27, 537-80	24.6.1941	near Grudek town, failure of gear-box and transmission, machine-guns and ammunition have been taken away and buried, vehicles have been abandoned
988-17, 183-16	29.6.1941	near Lvov, vehicles have been abandoned due to rebuilding, optic and armament have been taken away
288-11	29.6.1941	near Lvov, fallen from bridge and burned with his crew
200-9, 339-30, 744-61	30.6.1941	abandoned due to failure of transmission, 200-9 has been knocked out by enemy and burned, optic and armament have been taken away from all vehicles
399-48	30.6.1941	near Belo-Kamenka, has been knocked out by enemy
183-3	30.6.1941	near Belo-Kamenka, abandoned due to engine failure, ammunition and armament have been taken away and buried
148-39	30.6.1941	near Verba, knocked out
482-5	29.6.1941	Zapit' town, failure of transmission
288-74	1.7.1941	near Tarnopol, failure of transmission, knocked out by crew
196-96	2.7.1941	near Tarnopol, failure of transmission, abandoned, optic and armament have been leaved
148-22	1.7.1941	abandoned in wood near Sosovo village due to failure of gear-box, machine-guns have been taken away, optic has been buried
288-14	28.6.1941	near Zapit' village, lost without a trace
220-25	30.6.1941	Ptich'e village, knocked out during attack
744-63	1.7.1941	abandoned in route from Zlochuv to Tarnopol due to engine failure, machine-guns have been taken away
988-15	1.7.1941	abandoned in Zlochuv town due to failure of gear-box, optic, armament and ammunition have been taken away
715-61	-	15 km far from Lvov, abandoned due to failure of gear-box, machine-guns have been taken away
988-16	30.6.1941	Ptich'e village, knocked out during attack
715-62	29.6.1941	Lvov city, abandoned due to failure of cooling system, machine-guns have been taken away
339-68	30.6.1941	failure of side clutch, hit by enemy and burned near Brodu town
200-0	-	Ptich'e village, knocked out during attack

Zanimljivo koliko jih je izgubljeno zbog kvarova (failure)

Zbog opšte mehaničke složenosti, ovi tenkovi su najčešće napuštani upravo zbog kvarova. Poslednji i klasični primer "višekupolne kopnene oklopnjače", sa svim manama koje iz toga proizlaze.

Na svakom drugom kvacilo ili menjac,znaci da je bio slab prenos!

Na T-34 je najčešći kvar bio na "ciklon" vazdušnom filteru, koji je bio "tako dobar", da po rečima Amerikanaca, "ni neprijatelj ne bi napravio gori". I tenkovi KV bili su poznati po katastrofalno lošoj transmisiji. Sama ideja je bila dobra, ali je kvalitet sirovina i njihove obrade bio neprihvatljiv. Tek su mašine dobijene iz SAD po lend lizu omogućile poboljšanje kvaliteta. To je činjenica koju u sovjetskim izvorima nigde nećete naći, a ona je neopozivo tačna. Te su mašine korišćene do kraja pedesetih godina, dok SSSR nije obezbedio sopstvenu proizvodnju npr. precizno rezanih zupčanika, na svojim mašinama. Za osvajanje potrebnih marki čelika takođe je bilo potrebno nekoliko godina.

Кумборе,
који је извор за ово?
Мислим да сам раније читао на једном руском сајту резултате тог америчког испитивање где наводе лош филтер, али и коментар да ни амерички филтер у том периоду није био пуно бољи.

Izvor je ispitivanje T-34 na američkom poligonu gde im je sad i tenkovski muzej. Ne mogu sad navesti tačno, mrzi me da tražim, ali tako jeste. Mehanički su Shermani, iako uopšte uzev mnogo lošiji tenkovi od T-34, bili mnogo preciznije izrađeni, udobniji za posadu, a imali su i stabilizator topa u jednoj ravni.

Imali ste Njemaček tenkova savremenike T-34 i šermana koji su bili "ekstra" precizno odrađeni neki na dosta većem tehnološkom nivou, a to je za sobom povlačilo visoku cijenu izrade i dugotrajan proces same izrade. Na kraju je II SR dobio kvantitet, a ne kvalitet tenka.

Blagodarim. :)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Овде је текст са испитивања на руском:
http://www.battlefield.ru/t34-kv1-aberdeen-evaluation.html

Текст са Википедије наводи да је оригинални филтер (Помон) касније замењен бољим верзијама:

Овде је и занимљив коментар зашто су американци имали примедбе на филтер ваздуха - нису га чистили по спецификацији:
http://tankarchives.blogspot.com/2013/04/aberdeen-t-34-and-kv-1-test.html

Jedan od napuštenih i od nemaca zarobljenih tenkova T-35.


[attachment=1]

Verzija sa konusnim kupolama.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

SU-14
Eksperimentalno vozilo sa ugrađenom haubicom 203 mm B-4
[attachment=1]


SU 14-1
Eksperimentalno vozilo sa ugrađenim obalskim topom 152 mm BR-2
[attachment=2]

[attachment=1]

https://www.youtube.com/watch?v=CW6PsbfBiRw

Svašta su Rusi radili i smišljali. A ponešto su i napravili u opitnim primercima.

Спор, непоуздан, али изузетно импресивног изгледа — T–35.


Користећи планове из 1930. године, руски инжењери успели су да створе реплику једног од најимпресивнијих совјетских тенкова у историји — чувено оклопно возило Т–35.
Т–35 је пројектован тридесетих година двадесетог века.


https://www.youtube.com/watch?v=zgghC6LeLO0

Налазио се у наоружању совјетске 5. самосталне тешке тенковске бригаде стациониране у Moскви која је често учествовала у војним парадама у периоду од 1935. до 1940. године.

SU-14
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

SU-14-1
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]

Prototip prvog T-35 sa maketom oružja PS-3 na paradi u Moskvi 7.novembra 1932.

[attachment=1]

Tenkovi T-35, snimak sa prvomajske parade.



https://youtu.be/MlmTV-pEvJA

https://youtu.be/QFuvbgR6ows


https://youtu.be/iQDQEnwkDFc

https://youtu.be/BntQHMwza3I

Tenk T-35, Ukrajina, zima 1941. godine.



[attachment=1]

https://youtu.be/Mg-QDEVOeOE

https://www.youtube.com/watch?v=F5FHj6tSR6k

https://youtu.be/HM3VUWAWbjk

https://youtu.be/n4nThGg3JZs

T-35



[attachment=1]