PALUBA

Ostalo => Nerasporedjene teme => Topic started by: galeb on November 29, 2014, 09:51:28 am



Title: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 29, 2014, 09:51:28 am
Danas je Dan republike, drugovi palubarci, no… nekad je bio.  I nekad je bilo i sve ovo na donjoj mapi, na koju se često sećam. U jednoj zemlji koje više nema. A nema više ni mnogo od ovih poduzeća.  Pre duže vremena već samo pominjao na Palubi, da bismo mogli imat ovu temu, pa sad sam odlučio da pokrenem.
[attachment=1]
      Poznato je, da je SFRJ za zemlju u razvoju imala poprilično razvijenu industriju, koja je izrasla iz dosta uništene zemlje nakon WW2 i loše razvijene privrede Kraljevine Jugoslavije. Čitao sam kako su posleratne generacije sa dosta entuziazma, dobre volje i vjere u bolju budućnost uspješno gradile iz ništa ili skoro ništa cijele fabrike, ceste, željeznice itd.  Zapravo, fascinantan je bio uspon nakon 2. sv. rata u tom pogledu. Iskreno, nije se radilo posle u samoupravljanju uvijek sve ili svuda baš dobro, bilo je i lošeg rukovodenja, pogrešnih odluka, tehnološke ili organizacione zaostalosti za razvitim svijetom i/ili čak nebrige »radničke klase« u procesu rada ali imali smo i više vrlo uspješnih poduzeća, da ne govorimo kako smo pravili vlastite avione, podmornice, tenkove ili imali svjetsku brodogradnju, licenčnu industriju vozila itd.  Napomenuti bi trebalo i veliko znanja, sposobnih kadrova i kad se htjelo, moglo se, znalo se napraviti mnogo stvari.  Pod crtom ipak je bilo stvari, na koje može se biti ponosni, srednje razvijena industrijska zemlja, kako sam negde našao opis, je pravila i vrlo složene tehnološke produkte a bilo je značajnih uspjeha i na raznim ostalim područjima. JAT je imao 1985 prvi u Evropi flotu 10-ak novih aviona B 737-300. Privredni uspon je bio najjači u periodu 60-70, kad je SFRJ imala visoki stepen privrednog rasta i u svjetskom mjerilu. Onda značajna kriza u 80-im i dalje posle 90, tranzicija, privatizacija, promjena društvenog reda ali to je već druga priča.

  Ja predlažem, da ovde nabrajamo poduzeća i njihova dostignuća, opišemo kako se nekad radilo, slike iz života i rada, slavljenja radnih pobjeda kako se tad reklo, priče ljudi koji su tamo radili, bilo iz prve ruke sudionika dogadjanja, osobnih iskustava ili iz nekih članaka na www ili novina.  Bilo privredno uspješno ili ne – onako kako je to stvarno bilo u konkretnom primjeru. Što se mene tiče, ja se ne bih limitirao samo na tvornice i tehničke produkte, interesantno može bit i sve ostalo osim tehnike:  proizvodnja hrane, tekstila, pivovare, vinarije, gradjevinarstvo, transport, turizam ili šta već…sve je bilo tu, naše je bilo, ipak je to naša istorija. A trešnja na torti su uvijek ljudska iskustva, priče sudionika.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 29, 2014, 09:52:55 am
Za uverturu pored prvih 2 slika i ovaj članak, posudjen iz foruma klix.ba  koji takodjer nešto kaže o onim vremenima:

  ZA Titina vakta i zemana je meni svake godine bilo bolje. Poslije pionirske zakletve se vozim cirom na more a iznad cire prave elektricnu prugu. Nisam ni cetri osnovne zavrsio vec na more iso na struju. Upisem srednju: Tito otvori fakultet u mojoj carsiji. Upisem fakultet: Tito ode u Gadafija i proda mu karavan skolskoborbenih aviona i od tih para ja dobijem stipendiju za skolovanje. Od prve tri cetiri zaostale stipendije zapucam u Trst i Veneciju. Nisam ni znao da postoje i sta su bijeli i zeleni sengeni i vize. U Giovanija u Trstu kupim farmerke. Do Giovanija nabasam na najveci granap gramofonskih ploca i muzickih instrumenata koji sam do tada vidio. Tu kupim plasticne zice za gitaru i polivinil plocu "Made in Japan". Tad je trebaklo vidjet i proputovat pola kontinenta da se dodje do farmerki i dobre muzike.
SA tadasnjom produzimo u Veneciju. Sve od stipendije i love sto smo zaradili na studenstskom servisu.
Naredne godine za raspust zapucamo stopom po Yugi. Mjesec i po dana tutnja i svakojaka devra kojeg su 21 godine mogle izdurat. Uvjezbamo stopiranje za naredne godine kad obadjemo Europu od sjeverne Svabije do Andaluzlije. Vidi nas i Monako i Monte Karlo.
Odmah poceo raditi. Imao 35 minuta biroa-samo da mi ocekicaju radnu knjizicu. Racunski centar i UNIX. Ovaj supak Windows nije ni postojao. CAD-CAM i kompozitne tehnologija. Plata veca svakog mjeseca. Poslije cetiri godine prvi veliki razvojni projekat. Kupac Svabo iz MBB. Sasaro se kad su mi rekli cifru za koji odgovaram. Proptotip uspio i odmah prvi inostrani sluzbeni put: 12 dana Minhena. Tad prvi put skontali kolike smo hadjije u poslu. Sedam dana nas svabe razvaljivale, nisu nam mogli pera odbit. Desetog dana lego poso za radit do penzije. Kooperacija sa AIRBUS.
Kad smo ze vracali sa puta u avionu procitamo da je UPI Sarajevo dobio na tenderu da snadbjeva americku vojsku sa hrenovkama. Americke vojne poguzije rekle da je to najbolja hrenovka na dunjaluku. Mi odmah zalili u avionu i ubjedivali stjuardesu da mora pocet servirat UPI hrenovke u avionima.

ZA dvije godine Svabe u mojoj carsijai napravile najmoderniije postrojenje te vrste u EU. Ugradjena najnovija generacija autokava za proizvodnju komandnih povrsina aviona AIRBUS. Najmanji pogon u SOKO-lu od 62 zaposlena sa menedzmentom i cistacicama obrtali 2.5 miliona DM mjesecno a tek poceli nismo imali ni pola smjene posla dnevno. U radno vrijeme se islo na kurs engleskog. 1993 se trebali ici u Boeing Seattle na specijalizaciju i postdiplomski. Pocelo se odmah sa prosirenjem kapaciteta da bi se moglo proizvoditi za ono sto je nedavno poletilokao najvece letece cudo na dunjaluku. Time se Europa danas ponosi a mogli smo i mi.
Danas je u toj hali je stovariste sa jednim magacionerom i nocnim cuvarom, a pravili se vertikalni repovi i dijelo Aviona AIRBUS A320 i pocela izrada prototipskih elemenata za najveci putnicki avion na svijetu AIRBUS A380.
U Sarajevu su se remontovali Rolls Roys motori. Istina avionski ali ipak RR.
ZA Titina vakta smo "letjeli" u najvecim i naboljim avionima na svijetu - koji tek sad slijecu na piste.
Slicno je bilo mojim prijeteljima sa kojima sam stopirao po Europi u Energoinvestu, Radi Koncari, brodogradilistu u Rijeci, Pretisu, Prvoj Petoljetki, Hepoku, UPI-ju ...


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 29, 2014, 04:46:30 pm
Dalje, konkretno, legenda Jugoslovenske motorne industrije, Tomos Koper, samo o njemu moglo bi se puno pisati i mnogo je zanimivih slika.  Baš ove godine slavi 60 godina postojanja, mada je danas na žalost sjena onog u najboljim vremenima.

Nakon 2. sv. rata tražilo se mogućnosti razvoja nove industrije i ideja je bila, postaviti proizvodnju motocikala na slovenačkom Krasu, odtud i ime: Tomos – Tovarna Motorov Sežana. Oktobra 1954 nakon što je definitivno riješeno pitanje cone B STO, Slovenačka vlada primila je odluku, da će se fabrika graditi u Kopru, gradu, koji je već postajao centar industrije Slovenačkoga Primorja.
   Počelo je s licencom PUCH, prvi direktor Franc Pečar je potpisao licenčni ugovor sa ovom tvrdkom, jer je bilo ustanovljeno, da su njihova vozila ekonomična i robusna za tad još loše puteve. Krajem 1954 pripremili su jedne stare zasilne  prostorije, a sledeće godine krenula je proizvodnja, odmah se krenulo i sa gradnjom nove fabrike, koju je 1959 svećano otvorio Josip Broz Tito.

Navodno je PUCH nudio ugodne licenčne uvjete zbog toga jer su sumnjali u naš uspjeh. Ali Tomos je kasnije mnogo tehničko i tehnološko napredovao, prvim proizvodima sljedio je sve snažniji razvoj i niz novih produkata u njegovom Inštitutu, te veliki uspjehi na mednjunarodnim  trkama u razredu 50 ccm sa potpuno vlastitim razvojem trkačkih modela ekipe stručnjaka pod rukovodenjem entuziasta inž. Janeza Imperla i tvorničkom ekipom trkača.

  Tomos je motorizovao  SFRJ na cestama, moru, rekama i jezerima, u šumama i gorama od Triglava do Gevgelije  a i po cijelom svijetu. Tomosovi proizvodi bili su prisutni na svim kontinentima, najveći trg je bio sve godine SAD, onda Nizozemska, a prodavali se mopedi nekad čak i u Japanu. Pored fabrike u Kopru osnivana je i montažna fabrika Tomos Nederland a neko vreme postojao je i Tomos Gana, te predstavništvo Tomos Gorizia, Italia. Krajem 90-ih počelo se sa proizvodnjom i u Kini, mada navodno ovo nije dobro završilo. Predstavništvo ima naravno i na svom glavnom trgu, SAD.

 Nekad je to bila fabrika sa 2.800 zaposlenika u Kopru, sad neki kažu i 3.500, sa jakim inštitutom, vlastitim razvojem, moćnim tehničkim znanjem inženjera i svih ostalih, ekipom koja je bila sposobna da mnogo uradi, pitanje je samo financija bilo, zbog čega na žalost npr. nije ušao u serijsku proizvodnju 175ccm motocikal, u ono vreme po dizajnu i performansima na nivou i ostalih renomiranih svetskih proizvodjača ali ostalo je kod završenog prototipa.
     Bili su usponi i padci, 1990 velika kriza - stečaj ali se nakon toga išlo dalje, mada nikad više tako snažno kao prije , a 1997 stiže novi vlasnik, Slovenačka privatna korporacija Hidria. U 80-tim je bio zadnji veći razvoj novih modela u periodu SFRJ (sa već postojećim pogonskim motorima ali je na novo razvijen A5 motor koji zamjenjuje stari A3), tad je prije stečaja još bio onaj pravi Razvoj (kao organizaciono odjelenje), koji je posle takodjer reduciran. Medju proizvodima u 80-im bio je i novi Colibri, dizajniran od poznatog Giorgia Giugara, sa poboljšanim motorom A5, koji je izvorno poticao iz Puchove licence, ali sa većim i poboljšanim cilindrom, ugradnjom lamelnog ventila usisavanja, izboljšanim automatskim kvačilom i sa znatno boljim performansama. Moped koji je bio neka prelomnica i sasvim nešto novo u usporedbi sa starim "Automatikom" ali na žalost nije bio uspješan. Bio je preskup i ono što je više interesantno, u SAD i NL bolje su se primili stari dizajni mopeda (sa novim A5 motorom) nego ovaj novi moped by Giugaro design. Nakon stečaja negde u 90-im ukinuta je i proizvodnja vanbrodskih motora, koji su kao i mopedi dostigli dobar sloves ali na žalost otišli su prerano u povijest za uvijek . Inače posle 2000 sljede novi modeli mopeda, novi dizajni, proizveden je kratko vreme i novi motocikal sa 125ccm Yamahinim motorom ali ovde govorimo prvenstveno u razdoblju do 1991.

 Tomos još postoji, danas sklapa limitirane serije mopeda svega 25 ljudi u Kopru a motori (agregati) se proizvode u Indiji, neke komponente dolaze iz Kine, znači i Tomos je na puno ušao u globalizaciju ali je utrpeo i probleme na kvalitetu i pouzdanosti zbog toga, ovo su provjerene informacije. Pre par godina bila je potpuno ukinuta proizvodnja u Kopru jer se htjelo proizvoditi u Turskoj ali ovaj projekat nije uspio, pa se proizvodnja u sadašnjem opsegu vratila u Sloveniju.

Dalje u slikama, od početka 1954 (1959) iz monografije za 20 godina Tomosa (1954 – 1974):
1. zasilne prostorije prije izgradnje nove fabrike
2. i 3. gradnja
4. kompleks Tomos nakon završene izgradnje. Nije tad još bilo nove hale, koja je izgradjena više godina kasnije. Takodjer se ne vidi i treća hala na trećoj lokaciji, gde su se proizvodile pile po licenci Husqvarna. Ovu proizvodnju je onda kupila Husqvarna i nakon kraće vreme zatvorila ju.
5. JBT otvara fabriku




Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 29, 2014, 08:46:41 pm
Inštitut Tomosa. Nekad je imao vlastitu kapiju osim glavne na ulazu u fabriku i nije mogao svaki tek tako ulaziti. U laboratorijama ispitivali su se novi, prototipni proizvodi a i provjeravalo već serijske proizvode, u Razvoju se radilo na novim modelima ili poboljšavalo postoječe a posebna priča je oko trkačkih modela, dok je to postojalo - na žalost posle divnih godina u trkama i EU šampionu 50cc, završilo je to odavno, neki drugi put više o tome. Samo kao jedan primjer sad, imali su motor za utrke sa klipom bez klipnih obruča, oko šatora na utrki u Nemačkoj vrtili su se Japanci, koje je interesiralo kakav je to motor.
    Inštitut je bio potpuno opremljen sa svim potrebnim ispitivnim stanicama i opremom kao što treba motorna proizvodnja da ima. Osim razvoja to je neobhodno i zbog homologiranja proizvoda, t.j. da zadovoljavaju medjunarodne ECE propise (danas u EU su to EEC smjernice) a i specifične propise posamičnih zemalja - tako su recimo Austrija i Švica već pre dugo godina imali mnogo niže dozvoljene granice emisije izduvnih gasova, pa je tako bilo neobhodno konstrukciono riješenje ugradnja oksidacionog katalizatora u izduvni sistem dvotaktnog motora.

   Gornja slika: najveći dio laboratorija ispitivanja motora bio je smješten na levoj strani po slici, u onoj nizki zgradi. Ovde je snimljena i donja slika testiranja automobila. Tu su se ispitivale i pumpe (stabilni motori) i vanbrodski motori. A testi su se izvajali sa tvorničkim vozačima i na cestama. U pozadini iznad ove nizke zgrade je tvornička pista, koja ide za zgradom još malo u desno, gdje je manji zavoj pa onda ide dalje veći dio piste prema levoj strani ove slike, gde ima veći zavoj (već radijus). Oba zavoja imata jaki naklon, tako da je moguće postizati visoke brzine. Desno od ove nizke zgrade bilo je je još mnogo raznih prostorija i kancelarija tehničara, inženjera: mehanička radiona, prototipna i modelarska radiona, razne prostorije sa opremom za mehaničko ispitivanje materiala (negde nakon stečaja ako ne prije testiranje materiala nije više postojalo), kemički laboratorij, idr. U zadnjim godinama (negde posle 2000 ili prije) su sve službe boravile u ovoj zgradi, inače prije je to bio Inštitut a upravna zgrada u obliki krsta bele boje se vidi na sliki DSC03578 (iznad Tita kod otvaranja 1959). Upravna zgrada je bila kasnije rušena i na njezinom mjestu je sad nova Srednja tehnička škola, kovinarske struke a pored nje, na nekadašnjem velikom Tomosovem parkiralištu za radnike, stoji već više od 15 godina hipermarket Mercator.

   Na drugoj slici je testiranje auta Citroen Ami, u donjem dijelu slike je prvi analizator emisije izduvnih gasova marke SCOTT, koji je kasnije bio zamijenjen modernijim japanskim HORIBA, kakve je imao i Nemački Audi Gmbh, s tom  razlikom, da je Tomos imao jednoga, a Audi više od 10 komada.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 29, 2014, 09:38:21 pm
Početki i ekspanzija na medjunarodno tržište.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 30, 2014, 03:07:06 pm
Fabrike po svijetu, TOZD Partizan Subotica za proizvodnju bicikla, strani kupci sa Finske,  defile za 1. maj 1960 u Ljubljani:


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 30, 2014, 03:13:52 pm
Usporedno sa mopedima i većim motociklima Puch, te skuterima u prvom obdoblju sklapalo se i tricikle. Herkul 1959, Ape car (Piaggio) 1974. I automobili Citroen, došao je i Tito, da ih vidi. Navodno je bio zadivljen nad jednostavnostjo i funkcionalnostjo malog 2CV ali vox populi u Kopru kaže, da mu se zaista svidjalo nešto drugo:  Citroen DS (žaba).


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 30, 2014, 03:38:27 pm
Kasnije je ustanovljena firma CIMOS, koja je preuzela saradnju sa Citroenom.
   Na predzadnjoj sliki je Citroen Geri (varianta Dyane) u radnom elementu - ribar natovara kašete sardela. Ovo je snimljeno 1982 u Izoli, u mandraču je još dio nekad velike Delamarisove flote starih ribarica. Nakon par godina od ove slike, ove drvene ribarice polako su nestajale, prodate privatnicima ili možda neke i razhodovane. 1982 stigle su 2 velike ribarice Droga I i II iz bdg u Anconi (IT), te više plastičkih ribarica iz bdg. Vela Luka, Korčula. Od ovih drvenih još danas postoje u Izoli dve, Jež i Zlatoperka, malo za ribolov u zimi i malo za piknike s turistima u ljeto.

Na zadnjoj sliki slavlje Tomosovih ljudi sa razbijanjem šampanjca uz vagon, kad su stigli prvi dijelovi iz Francuske za sklapanje Citroena u Kopru.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Solaris on November 30, 2014, 03:48:59 pm
Zna li netko gdje su se radile "ponice", one bicikle sta su se mogle sklopiti i kocilo se zadnjim kolom preko pedala?

poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Trifko on November 30, 2014, 03:53:16 pm
Ako se ne varam Rog Ljubljana.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Solaris on November 30, 2014, 04:32:03 pm
Je to je to zaboravio, imao sam je davno ali kao i puno toga ...

Tovarna Rog (http://zkahlina.ca/cro/?p=14042)

poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: trpe grozni on November 30, 2014, 08:45:33 pm
Radio ih je i UNIS Sarajevo (http://www.bicycles.unis.ba/), ja sam imao UNIS-ov, a sestra Rogov bicikl.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on December 01, 2014, 06:15:12 am
Je to je to zaboravio, imao sam je davno ali kao i puno toga ...

Tovarna Rog (http://zkahlina.ca/cro/?p=14042)

poz.

Na slici "lokacija tvornice Rog" je sada tzv. "Kulturni centar - urbana kultura....". Na toj slici se vidi i zgrada u kojoj stanujem  :).


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on December 01, 2014, 07:29:40 am
Sada nažalost imamo ovo:
[attachment=1]


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on May 04, 2015, 10:03:09 am
Je li nakon 35 godina došlo vrijeme za realnu i objektivnu ocjenu?
Svakako krajnje je vreme da ljudi progledaju i shvate u kakvoj su državi živeli i koliko su uznapredovali uz novi
svetski poredak.

[attachment=1]

[attachment=2]

Ja nisam Jugonostalgičar samo brojim pare koje su se okretale:

SFRJ dužna : 13,000,000,000,00 $
Države nastale iz SFRJ dužne ukupno > 130,000,000,000,00 $

U vreme SFRJ nismo imali slobodu govora ili bolje bila su ograničena ljudska prava, zato sam moj SFRJ pasoš prodao,
kao 17-to godišnjak u Trstu, za 7,500,00 $ jer sticajem okolnosti i zahvaljujući  Titu diktatoru i okolnostima u svetskoj
geopolitici ja sam mogao da putujem po belom svetu sa svojim đačkim i studentskim džeparcem. Nisam smeo da kažem
ništa protiv Tita i partije ali sam imao besplatno školovanje, stanovanje i uglavnom izvesno zaposlenje. Postojali su zatvori
za političke protivnike ali i za lopove i kriminalce bez obzira koliko se visoko nalazili u društvenoj hijerarhiji.

Sad mogu da je..m majku na glas predesedniku države, predsedniku vlade, svim ministrima i svim poslanicima i da kažem da su svi
iz vlasti i sa one strane šaltera lopovi i neću ići u zatvor, ali ću i dalje knjige za moju decu platiti oko 200 eur po kompletu za  VIII i VI
razred osnovne škole.

Moja deca će završiti osnovno obrazovanje a neće znati za Prešerna, Krležu, Kočića, Kostu Racina i mnoge one
čije smo stihove recitovali i one čije smo citate izgovarali učeći se životu.
Možda će završiti i još poneku školu ali će posao vrlo teško i radiće za mrvice da bi preživeli.

U pavu si @crni metku, vreme je za objektivnu ocenu, hajde molim te, obzirom da mi se čini da si spreman da je ti daš,
napiši i prosvetli nas koji još živimo u prošlosti.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on May 04, 2015, 10:20:34 am
Je li nakon 35 godina došlo vrijeme za realnu i objektivnu ocjenu?

Da, mislim da se može sada podvuč crta i vidit gdje smo. Svatko može sam procijenit (važi za one koji smo živjeli u "onom" vremenu). Vjerovatno se svi nebi složili u ocjeni, ali neka, kažu da je i to demokracija. Pa ni povjesničari se ne mogu složit.... ;)


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mandalina on May 04, 2015, 12:16:50 pm

Ja mislim kako ide ovaj svjet u fizički propast i sociološki kaos danas ako bi juga postojala nebi bilo ništa drukčije.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 04, 2015, 12:59:51 pm

Možda sam već i dosadan sa iznošenjem svojih stavova.Ideja Jugoslavenstva je za mene izuzetno vrijedna ideja.Sigurno da to nije ideja Tita.Moglo bi se tu pisati mnogo toga,ali sam i sam bio za podjele,kad sam video da to može dovesti do ubistava nevinih.
Sličnu situaciju imate i danas u Ukrajini.Da li je narod u zabludi,ne može se izmjeniti preko noći i zato treba dozvoliti svakome da odlučuje o svojoj sudbini,bez naturanja  nasilnih mjera.
Da li bi bilo isto da je ostala ondašnja Yu neznam,jer se i podjela na narode i nacije,ne može uzeti kao ispravna.Znam jedino da se nemože pravdati nekim državnim ili međunarodnim pravom ubistvo nevinih.
Još je neki od tih starih filozofa rekao:najbolji svijet bi bio kao smeće,nabacan bez reda,ali to bi ličilo na anarhiju.Ipak sigurno da se može naći rješenje barem u poštivanju većine uz respektovanje manjine,nikako uz ubijanje nevinih.

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 04, 2015, 01:51:35 pm
@mandalina,

nažalost verujem da si u pravu.


@Karlo
vrlo lepo rečeno.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: wermez on May 04, 2015, 02:08:21 pm
Da li je ovo tema o Titu ili o tome šta je trebalo raditi kad je s..nj. počelo?


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Milan (longtrip) on May 04, 2015, 02:30:00 pm
Da li je ovo tema o Titu ili o tome šta je trebalo raditi kad je s..nj. počelo?

Tito...to smo mi  ;)


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 04, 2015, 03:22:41 pm
Je li nakon 35 godina došlo vrijeme za realnu i objektivnu ocjenu?

То време је дошло већ одавно, али се многи не слажу са објективном оценом јер нису дорасли томе.





Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 04, 2015, 04:52:02 pm
Je li nakon 35 godina došlo vrijeme za realnu i objektivnu ocjenu?
Vrijeme je. Realna i objektivna procjena može se dati isključivo objektivnom analizom činjenica.
Kada istoričari analiziraju neku državu, u bilo kojem vremenskom okviru, od atinke pa do danas,oni to rade analizirajući stepen razvoja, ekonomsku, vojnu i političku moć. Na svaku od navedenih stavki utiču mnogobrojni faktori, a ja ću navesti samo nekoliko njih: obrazovanje stanovništva, stepen razvoja nauke,  infrastruktura, privreda, dohodak po glavi stanovnika, kultura, političke slobode, položaj u međunarodnim odnosima, vojna snaga....
Ako se svi ovi faktori objektivno sagledaju i ocjene lako ih je uporediti i donijeti zaklučak.
Ovako, ovlaš, meni se čini da je SFRJ po svim ovim tačkama, (izuzev političkih sloboda mada mislim da je ovo upitno. Jer ako ste nečija kolonija ili banana država nemate nikakvu slobodu bez obzira koliko glasno možete gunđati) bila mnogo ispred svih država ex-Yu derivata


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 04, 2015, 05:13:20 pm
Je li nakon 35 godina došlo vrijeme za realnu i objektivnu ocjenu?
Vrijeme je. Realna i objektivna procjena može se dati isključivo objektivnom analizom činjenica.
Kada istoričari analiziraju neku državu, u bilo kojem vremenskom okviru, od atinke pa do danas,oni to rade analizirajući stepen razvoja, ekonomsku, vojnu i političku moć. Na svaku od navedenih stavki utiču mnogobrojni faktori, a ja ću navesti samo nekoliko njih: obrazovanje stanovništva, stepen razvoja nauke,  infrastruktura, privreda, dohodak po glavi stanovnika, kultura, političke slobode, položaj u međunarodnim odnosima, vojna snaga....
Ako se svi ovi faktori objektivno sagledaju i ocjene lako ih je uporediti i donijeti zaklučak.
Ovako, ovlaš, meni se čini da je SFRJ po svim ovim tačkama, (izuzev političkih sloboda mada mislim da je ovo upitno. Jer ako ste nečija kolonija ili banana država nemate nikakvu slobodu bez obzira koliko glasno možete gunđati) bila mnogo ispred svih država ex-Yu derivata

НДР и ЧССР су били испред нас што се тиче БДП-а.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 04, 2015, 06:15:18 pm
BDP nije jedini pokazatelj moći/uspjeha jedne zemlje. On je samo jedan od mnogih faktora koji ga određuju.
Neke od njih sam prethodno naveo.
Rejting jedne zemlje zasniva se na njenoj ekonomiji, vojnoj moći, političkoj (međunarodnoj) poziciji i društvenom potencijalu, ljepoti ženske populacije i ukusima nacionalne kuhinje (ove zadnje dvije stavke važe za komšije preko puta ;) )  Pri tome je svaka od ovih stavki podjednako važna. BDP je samo statistički podatak, doduše jako važan...


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: croato on May 04, 2015, 06:36:55 pm
Neka kaze tko sta hoce, ali Starom svaka cast !!
Necu ulaziti u brojeve ili politicke "obracune", reci cu vam samo jedno : nikada ne bih bio ovdje gdje sam sada da je njega bilo . . .
Poslije onakve drzave, nekako mi malo ovo novonastalo  :c
croato


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 04, 2015, 06:47:12 pm
Kao mali OT, Bugarska je po nekim kazaljkama (http://country-facts.findthedata.com/compare/85-190/Serbia-vs-Bulgaria) jača od Srbije.

Ali za razliku od Srbije, u Bugarskoj se niko ne smeje na ulici, vlada neko tmurno raspoloženje. Uglavnom nema veselja. Za razliku od Srbije, kde pored muke ljudi još znaju da se smiju. Ne znam dali je to samo mentliteta, posledica ekonomije ili šta treče. Uglavnom kako vidim sa strane tu je Srbija u velikoj prednosti u odnosu na Bugarsku. Ima neku pozitivnu energiju koju bi se moglo okrenuti u pozitivnom smislu.

Možda grešim, ali takav imam osječaj.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 04, 2015, 08:02:16 pm
Kao mali OT, Bugarska je po nekim kazaljkama (http://country-facts.findthedata.com/compare/85-190/Serbia-vs-Bulgaria) jača od Srbije.

Ali za razliku od Srbije, u ugarskoj se niko ne smeje na ulici, vlada neko tmurno raspoloženje. Uglavnom nema veselja. Za razliku od Srbije, kde pored muke ljudi još znaju da se smiju. Ne znam dali je to samo mentliteta, posledica ekonomije ili šta treče. Uglavnom kako vidim sa strane tu je Srbija u velikoj prednosti u odnosu na Bugarsku. Ima neku pozitivnu energiju koju bi se moglo okrenuti u pozitivnom smislu.

Možda grešim, ali takav imam osječaj.

У Буграској се живи горе него у Србији. Просечна плата им је нижа, инфраструктура је очајна, криминал на све стране.

Што се тиче расположења и весеља Србија је одувек била таква. Такав нам је менталитет и зато сви воле да дођу у Београд и Гучу да се веселе, пију, играју и певају. Али све то носи своју цену.

Што се тиче Тита и његовог система не могу да га ценим на основу лично доживљаја јер нисам живео у том периоду, али могу да изведем неке закључке на основу резултата и података из разних области.

Мали од палубе наводи економску моћ као један од главних показатеља. Рећи ћу вам само да су људи чекали у редовима за хлеб, млеко и друге производе током 50-тих и 60-тих. Владала је несташица разних производа што основних што оних луксузних. Тек 70-тих година након неколико ''стабилизација'' живот обичног човека почиње да се мења на боље драстично, не зато што смо превише напредовали у индистрији већ зато што смо се добро задужили.

Када људи који су живели у Титовок ери причају о СФРЈ и лепоти живљења у истој сви спомињу Брач, Дуги, оток, Корнате, Блед, Охридско језеро, Јулисјке алпе и остала места на која су ишли да летују. Нико не помиње на шта је личила западна Херцеговина, Косово, Македонија, централна и западна Босна,... како су изгледали људи са Влашића, Широког бријега итд. Нико се тиме није јавно бавио, а ни сада се не говори о томе.

Развој у области индустрије и технологије је морао да наступи јер би били средњевековна држава да до тога није дошло. Мислим да је сасвим било нормално да људи могу да купе и возе приватан аутомобила, да дође до електрификације и изградње железничких пруга. Морам још да додам да је изградња фабрика и постројења била непланска и неефикасна. САРТИД је од свог оснивања правио енормне губитке. Замисао Едварда Кардеља и осталих ''економиста'' је била таква да свака република без обзира имала рудне ресурсе мора имати железару. Ништа боља није ни она никшићка која је сада руинирана. Ти привредни субјекти су од самог старта били неефикасни и били су прављени како би само запослили и смирили народ, а не да би ставарли економски профит.

Са друге стране имамо успешна предузећа попут МТРЗ САКО који је зарађивао велику количину новца којом није могао самостално да располаже већ је морао да издржава неефикасни ''Шкорпик'' из Шибеника. Тако су функционисала и друга предузећа која су зарађивала новац. Добит су морала да деле са губиташима. Други пример губиташа је и сплитски БСО. Пример непланске градње представља и Ваљаоница бакра Севојно која је подигнута стотинама километара од првог рудника бакра који се налазио у Бору.

Политика... Унутрашња политика је била лоша јер је КПЈ на челу са Титом направила 6 република и две покрајине, а временом су створене и три нова народа која нису постојала до 1945. На основу заседања АВНОЈ-а 1943 створене су унутрашње границе на основу којих ће се Југославија и распасти, а Србија се и даље распада. Ако смо требали сви да живимо уједињени и заједно шта ће нам онда границе унутар мале државе??? Шта ће нам покрајине?

Републике су биле државе per se јер су од 1965 почеле да воде сопствене економске политике. Њихови привредни системи су се све више заокруживали и постајали независни, а то је један од услова да касније створите сопствену државу.

Причало се како је братство и јединство један од највећих и најјачих кохезионих фактора уз Тита и СКЈ. То је наравно била лаж. Да је то икада постојало никада не би заратили. Једини прави кохезиони фактор била је ЈНА. Она је гарантовала да се републике неће одвајати. То нисам измислио ја већ су то показаче бројне стране студије, радови и извештаји разних служби који су нажалост били истинити. Југославија као држава створена на компромису могла се само силом очувати, а чак је и та сила била подељена 1968/9 када је уведена ТО и када је свака република добила своју војску. Поред тога УДБА је била подељена на 9 служби: савезну, 6 републичких и две покрајинске. За једну државу од 22 милиона ст. је много.

Онај ко је живео у то доба има право на лепе успомене и ја му то не браним да има. Вероватно је био млад и тада је већини људи добро ма где живели.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: croato on May 04, 2015, 09:52:04 pm
Za nekoga ko nije zivio u ono doba, ponesto si i pogodio  :super
Ali, samo oni koji su TO dozivjeli mogu o istome i da pricaju . . .
Nisu ti pricali o redovima za kavu , deterdzent i gorivo pocetkom '80 tih ?! Cudno, jer i toga je bilo  ;)
Istina, republike nisu ni trebale postojati, ali nacionalizam nije korov koji se samo tako cupa, a taj je i bio fitilj . . .
Nazalost, dozivio sam ga od pojedinaca i u JNA, ali smo svi zajedno prozivjeli vrijeme zajedno i rastali se kao prijatelji. Vjerujem da bi se kao prijatelji i dan danas sastali - kako se ja sastanem s mojim bivsim drugarima.
Izvinte narode, malo sam se raspricao o nekim boljim vremenima . . .
croato 


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on May 04, 2015, 09:57:49 pm
Слажем се са тврдњом да се преувеличавају добре ствари у бившој Југославији,а умањује њене слабости. Узроци садашњости су у прошлости (као и будућности у садашњости) , а та наша прошлост је била та Југославија. Наравно, ни ово што сам написао не треба искључиво тумачити већ у контексту ондашњих збивања у Европи и свету. Да је Југославија опстала врло је дискутабилно како би текао наш економски напредак или можда назадовање. Тешко да би смо одржали темпо развоја и избегла економска криза која је Југославију "дебелео" захватила крајем 80-тих година. Сећам се да сам као вођа "дебатног клуба" (у оквиру обуке за старешине организоване су дебате, уствари разрада добијених материјала о најважнијим друштевним питањима). Добро се сећам једне од тема и с краја 80-тих: "Живели смо изнад могућности".

Са друге стране анализа коју је дао "Торпедо011" такође сагледава неке ствари изван контекста. На пример:

Quote
Мали од палубе наводи економску моћ као један од главних показатеља. Рећи ћу вам само да су људи чекали у редовима за хлеб, млеко и друге производе током 50-тих и 60-тих. Владала је несташица разних производа што основних што оних луксузних. Тек 70-тих година након неколико ''стабилизација'' живот обичног човека почиње да се мења на боље драстично, не зато што смо превише напредовали у индустрији већ зато што смо се добро задужили.

Ево да те ја подсетим да су чак и у Великој Британији били рационализовани поједини артикли исхране све до средине 50-тих година. То што описујеш је последица тешких разарања и страдања у рату и привреда се споро обнављала. Ако томе додамо кризу односа са Русијом , закаснелу сарадњу са САД и западним блоком (на коју се непотребно увек гледало са подозрењем) то је морало тако да буде. Такође, грешиш када кажеш да се живот обичног човека почиње да мења тек 70-тих година. Не, то се осећало сваким даном од 1945. године. Мој отац је то посебно наглашавао јер је живео и у доба краљевине и у доба окупације и у доба Тита и овоме што је било после њега. Говори је: "сине, сваки дан се осећало да ће сутра бити боље, и било је боље; данас се не осећа да ће сутра бити боље". Управо у овоме је поента. Титове време је носило уверење да ће сутра бити боље, и људи су то осећали. То како је данас, Божа је лепо описао за Бугарску,а тако је мање више свуда, без обзира на смех на лицу. Нисам неки пророк већ само користим знања из психологије. Ништа тако добро не поспешује успех као очекивање да ће га бити. Као што ништа тако добро не поспешује инфлацију као очекивање да ће је бити, и тд. и сл. Како се постизало то очекивање раније, а како се у томе не постиже данас? То је већ посебно питање.

Још једна грешка у "Торпедовој" анализи. Јесте да су неке (многе) фабрике биле политичке и на погрешним местима изграђене, али су изграђене. Данас се не гради практично ништа у том обиму. Осим тога неке од тих "политичких" фабрика су и данас доста успешне, као на пример поменута ваљаоница бакра (касније и алуминијума) у Севојну. Без индустрије, без поновне индустријализације нема напретка. Изградња "фабрика" за склапање "бижутерије" (на пример за спајање -формирање сетова каблова за ауто-индустрију) је уствари право замајавање народа - као нешто радимо,а  ствари радимо за друге.

Индустријализација+електрификација= социјализам. То је парола коју је својевремено "избацио" Лењин. Ту паролу су модификовали и практично применили американци у оном "њу дил" покрету који их је избавио из велике економске кризе из 20-тих и 30-тих година прошлог века. То је урадио и Тито. Она значи да производња нових капиталних добара (индустрија), плус енергија (производња и дистрибуција) дају просперитет и напредак (у свим областима). Ако ову паролу мало модификујемо (па у индустријализацију уврстимо и информатичку индустрију, роботику и сл.) и данас ћемо добити исти резултат. Ало то треба хтети и знати и не гледати само профит, односно улагати га у нову производњу, а не у јахте, виле, шверц, преваре, корупцију и сл..



Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: kukador on May 04, 2015, 10:02:41 pm
Kažu mi da su svi znali točno u sekundu šta su radili taj dan.

moji stari su se pitali, šta če sada biti s nama. sa svojih 10 i nešto godina ih nisam razumio.
danas znam mnoge, kojima još visi njegova slika na steni, a i doprsni kip pred kučom
ja ga poštujem. za reči stalinu ne, je trebalo imati jaka muda
to je čisto moje mišljenje




Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 04, 2015, 11:00:56 pm
...ma Jugoslavija je bila truba...
uživajmo u "slobodi" koju nam je "...naša borba dala..."


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 04, 2015, 11:08:46 pm
Знам Кроато за све рестрикције током 80-тих: бонови за бензин, пар-непар, несташица препарата за личну хигијену,... Онда следи Антина година па распад. 80-те су започеле са Крајгеровом комисијом и покушајем спасавања југословенске привреде. Е сад да ли само они који су тада живели могу о томе и да причају баш и не знам јер да је тако онда историја не би смела и могла да постоји. Како би данас могли да причамо о животу под Турцима по тој логици? Нико више од савременика Краљевића Марка није жив...

Џумба, треба градити предузећа, али не може се то радити неплански. Ја нисам против индустријализације и механизације, али све мора да има своју оправдану сврху.

Кукадоре лако је бити светац кад ти је Бог ујак. У ово случају Тито је могао да рачуна на помоћ Америке и осталих земаља НАТО.

Неки људи ће рећи да им је то био најгори период у животу и да су га једва преживели, други ће га хвалити попут вас тројице и других чланова Палубе. То време је имало својих великих предности и великих мана. Предности нисмо успели да сачувамо, а мана се нисмо решили.




Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 04, 2015, 11:10:44 pm
...ma Jugoslavija je bila truba...
uživajmo u "slobodi" koju nam je "...naša borba dala..."

Слажем се са тобом само што је моја Југославија СРЈ, а не СФРЈ.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 04, 2015, 11:34:55 pm
...ma Jugoslavija je bila truba...
uživajmo u "slobodi" koju nam je "...naša borba dala..."

Слажем се са тобом само што је моја Југославија СРЈ, а не СФРЈ.
Moja "Jugoslavija" nema granice niti nacije... Moja "Jugoslavija" je zemlja ljudi i po mjeri čovjeka...
Počela se stvarati u Španiji 1936...

Ja sam protiv ugnjetača, baš kao i Darko Rundek:
https://www.youtube.com/watch?v=akUVSQQZmBY

 


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on May 05, 2015, 12:40:44 am

Ja mislim kako ide ovaj svjet u fizički propast i sociološki kaos danas ako bi juga postojala nebi bilo ništa drukčije.

slazem se

[attachment=1]


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 05, 2015, 06:38:56 am

Mislim da je @mali od palube uspio da "načne" suštinu teme.Suština je u sistemu vladanja.Tito je uspio da stvori socijalistički sistem u kojem je on bio valadalac ali se većina osjećala slobodno.

Mi danas živimo u sistemu gdje je čovjek sveden na najogavniji predmet u službi kapitala i to najgoreg,gdje je profit bitniji i od njega samog.Imam djecu i to odraslu i ne mogu shvatiti recimo "sajam za zapošljavanje" kao ljudsku kategoriju.Oni to na neki način prihvataju ali mislim da nisu svjesni da su tu svedeni na najobičniju robu koju će netko uzeti ili ne.Vjerovatno se ponavljam,ali ne mogu shvatiti da ljudi ne mogu poslagati to da sve počinje od života većine naše vrste i da se to nemože svesti na robu zbog profita.Da navedem i jedan primjer mi danas neznamo šta jedemo jer danas u trci za profitom i nemamo  možda ispravne hrane.Moral je totalno srozan,možete kupiti i inspekcije,policiju,sudstvo i sve drugo ako imate para da bi ostvarili i nepošten(opasan) profit.Tito je uspijevao da održi,kakav takav,moral kojega danas nemamo niti u tragovima.

Sigurno da je i on imao niz grešaka ali koje nisu bile sudbonosne za cijelo društvo.Na kraju vidimo da se ta Jugoslavija raspala ali ne zbog naroda nego baš ljudi koji su u želji za bogatstvom iskoristili i nacionalizam,religiju itd.Vjerovatno je njegova greška što je dozvolio razvoj nacionalizma a ne recimo kiao što to rade u SAD pretapao naciju u Jugoslavenstvo.Danas je bezvrijedno o tome pisati jer se stvari nemogu mijenjati unazad.

Jeste to bio autoritarni sistem ali je po meni bolji od sadašnjeg.Sigurno ima i toga da se sistem nemože praviti na eksponiranosti autoriteta,jer taj autoritet na kraju nestane i što onda.Imamo ovo što smo doživjeli na svojoj koži i sada osjećamo.Dakle po meni je to jedna od njegovih grešaka jer nije video što će poslije uslijediti.Kolektivno predsedništvo nije bila zamjena za autoritet jer se među njima nije nalazio netko tko bi mogao lupiti šakom o stol.Znam da ovo izgleda naivno i da bi to trebalo mnogo šire opisati,na pr. da velika država u odnosu na niz malih ima niz prednosti itd.,pa završavam.

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 05, 2015, 07:14:11 am
Dobre države ne raspadaju. Da je Jugoslavija bila dobra ne bi raspala. Tako jednostavno je to. Žalosno je, da dvadeset i kusur godina od krvavog raspada bivše države i hiljada poginulih i raseljenih poneki i dandanas oplakuju bivšu državu, bivše totalitarno društvo i bivšeg diktatora.

O tome je riječ. Da 35 godina nakon njegove smrti mnogima teško polazi za rukom objektivno sagledati da je Broz bio samodržac, diktator, štoviše kao aktivno vojno lice (maršal Jugoslavije) njegova je diktatura bila vojna diktatura. Je li tajna da su o nekim ključnim (strateškim) civilnim pitanjima odlučivali generali u Bg?

Mnogima je bilo dobro, to stoji. Istom, recimo, da je i do izbijanja drugog svjetskog rata mnogima i u Njemačkoj bilo dobro. No ne baš i židovima. Zaboravljate li da je i Jugoslavija imala svoje "židove", tj. stvarne ili tek percepirane "neprijatelje"? Zaboravljate li politički monopol, štoviše kao (nekadašnja) vojna lica mnogi bi se morali sjetiti i političke nastave u vojsci.

To je ono što meni godine 2015 neshvatljivo, da mnogi za ono vrijeme kažu "takva su bila vremena", a opet oplakuju, priželjkujući valjda da se bar nešto od tog vremena vrati.

Bili smo mlađi, možda manje opterećeni mnogim stvarima, ali kad je netko odrastao onda mora preuzeti odgovornost za sebe, svoju porodicu i za društvo. Kmečanje i ječanje kako je sada teško, kako kapital uništava sve je djetinjasto. Kapital ne raste na grani, treba ga znati zaposliti i bit će rezultata.

Mladi ljudi trebaju zaposliti svoju kreativnost, jer nije sve tek u fizičkoj snazi i prodaji vlastitog rada za plaću. A i kad jeste, tada treba zahtijevati tu plaću onako kako je ugovoreno, a ne čekati mjesece bez plaće, jer "čuvam posao". Slabe firme MORAJU propasti, a slabi poslodavci i propasti a ako su se ogriješili o zakon i završiti u zatvoru.

Suvremena država i suvremeno društvo je slobodno, demokratsko, a bez prava i pravne države ju nije moguće ni zamisliti.

Kad kažem, dakle, je li nastupilo vrijeme za objektivnu ocjenu, onda to i mislim.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on May 05, 2015, 07:23:35 am
Moje pitanje je sledeće:

Ako SFRJ nije valjala da li je bolje ovo što sada imamo?

Kritika tipa "ovo ne valja" bez predloga šta je bolje, naravno argumentovano kako priliči ozbiljnim ljudima je bez veze.

SFRJ su raspali, nije se to raspalo samo od sebe, najveći je problem što su se obični ljudi poveli za šarenom lažom
nacionalnih, slobodnih, demokratskih, samostalnih (sve ovo sa ?) država.

Uz sve što je napred rečeno uopšte nema potrebe, da se onima koji se tih dana sećaju sa nostalgijom, objašnjava kako
im nije bilo dobro i da ustvari ne shvataju šta im se dešavalo.

Mnogo bolje raditi analize trenutnog stanja i pokušati da se ono koliko god je moguće poboljša.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on May 05, 2015, 07:32:10 am
U mnogome se slažem sa "Dark-bulet-om". Mislim da nije to oplakivanje. Činjenica da ex Yu kakva je bila prije raspada, nije više mogla opstati i raspala se. Onda je bilo vrijeme i svatko je imao priliku (mogućnost) biranja. Dali se je moglo to krizno vrijeme proći bezbolnije (bez ratovanja) - svakako da se moglo , da se imalo više pameti. Svi mi, bili smo prisiljeni, odlučiti što i kako. E, dali smo napravili pravilno.....? Bili smo odrasli, sada živimo bolje ili lošije!?

Gledajući "Velo misto", dosta puta se spomije da je bila stara Austrija bolja od stare Jugoslavije... a, dali je stvarno bila? Za nekoga je, za nekoga nije. Tako je i sa zadnjom Jugoslavijom. No, to zna svatko za sebe. Ljudi obično zaboravljaju loše, a pamte dobro.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: wermez on May 05, 2015, 09:15:04 am
Ako pogledamo malo unazad, Jugoslaviju nije trebalo ni praviti.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Kuzma® on May 05, 2015, 09:26:06 am
 Ako pogledamo malo  unapred, ova tema ima sansu da se upokoji kao i drug Tito. A mozemo je odrzavati na aparatima ukoliko se povede racuna o diskusiji i pravilima lepog ponasanja.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: wermez on May 05, 2015, 09:30:01 am
OK, onda jedno pitanje u vezi samog Broza: da li je učestvovao u napadu na Srbiju 1914. godine?



Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 05, 2015, 09:51:08 am
Da se vratim na ono šta sam napisao.Slažem se sa svima ali djelimično.

Možda bi se trebalo vratati i na to što je to intelektualac.Skraćeno obrazovan(jer mu nitko neće vjerovati ako je neobrazovan-narodski rečeno pastir).Ima tu još niz značajki ali jedna je i njegova mogućnost da shvata probleme svijeta i ako se možda trenutno ne nalazi u "problemu",dakle objektivno.Na pr.možda je njemu lično dobro ali trenutno, da većini nije i da će i on a možda njegovi naslednici biti "sutra" u goroj situacuji.Po onoj važno je da je ,meni dobro a nije bitno dali će sutra biti "potop".Na kraju i da želi da menja svijet na bolje.

Tito nije ispunjavao neke od tih kriterjuma pa smo tako i prošli.Ipak bio je za većinu bolji i od koji su ga okruživali i kasnije nastali jer nemožete naći bilo koga na prostoru ondašnje Yu da je vodio o drugima više računa nego o sebi a da je bio na liderskom mjestu.

Da kažem nešta i o navodnim mogućnostima u novoj "demokraciji".Početni kapitalizam je i imao ponešta od demokracije dok nisu postale velike firme (korporacije,trustovi itd..),danas kad je ovo sve svedeno i na bankarski sistem(u kojem na svjetskom nivou nekoliko ljudi drži cio svijet u najamnom odnosu)ljudi zaista nemaju nikakve šanse.Nećete valjda reći da imate neke šanse u takmičenju sa naftnim kompanijama,bankama itd.
Dakle mislim da je @mandalina u pravu i da je ostao Titov sistem,ne bismo puno bolje prošli,ali isto tako mislim da je ovo usitnjavanje još gora solucija.Sadašnji svjetski sistem i nastoji usitniti države jer ti mali "vladaoci" i nisu vladaoci nego poslušnici koji misle da su se "udenuli"u tu klasu ne shvatajući da je to zato i dotle dok velikima odgovara.Ovo izgleda van teme ali vi niti Titov sistem sa današnjeg aspekta nemožete razumjeti ako ne razumijete svjetski.Na kraju sjetite se značenja riječi "demokracija" i što tu ima od nje ako svijetom vlada nekoliko ljudi.
 Na kraju i samo nacionalno recimo u Titovom sistemu nije bilo lošije riješeno nego sada.Valjda netko ne misli da će sada Hrvati,Srbi itd.biti ravnopravni sa recimo Amerikancima,Englezima ili Njemcima itd.

Sami predlog kako ja zamišljam bolji sistem od sadašnjeg.To je rekao i Papa kojeg smatram izuzetnim intelektuacem i mislim da vjerovatno neće biti dugo Papa:uzrok najvećih problema je u tome jer je bogatsvo cijelog svijeta u rukama malog broja ljudi a trebalo bi biti raspoređeno na daleko veći broj.
Negdje sam naveo da nisam za komunistički sisitem totalne jednakosti jer ljudi nisu po sposobnosti isti.Takva jednakost "ubija" volju za razvojem ali i niti ovo što je sada nikako nije dobro,jer totalno ograničava mogućnosti (sposobnosti) ljudi.Dakle,mislim da količinu bogaćenja treba ograničiti tako da ipak većini bude bolje,ili rasporediti bogatstvo na više ljudi koji će biti sami sebi konkurencija a ljudi koji kod njih rade imaju mogućnost izbora.
Koliko je Titov sistem bio blizu ili daleko od toga prosudite sami.

Poz.



Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 05, 2015, 10:06:37 am
Svima kao "smrde pare", a ipak ih vole imati u džepu, jer, priznaćete, bez para ne ide. Pare idu od onoga tko ih ima k onomu tko ih zna zaslužiti. Nerijetko od glupljeg ka pametnijemu (npr. kad netko osvoji veliku nagradu na lutriji, brzo se ispostavi da mu pare prođu kroz ruke kao da ih nije niti bilo). Kazivati prstom na nekoga tko "zna sa parama" nije, u najmanju ruku, pošteno, a nadalje je i štetno za društvo, jer od izuma para prije više hiljada godina upravo su pare, novac mjerilo koliko treba dati čega za to, da se dobije nešto drugo. Prevazišli smo plemensko društvo, a da o utopijskom komunizmu niti ne govorimo. Nek se nitko ne zavarava da je moguće kruha bez motike. Na tezu, da mali broj ljudi ima mnogo kapitala, pa i u socializmu je bilo tako, samo što je kapitalom upravljala partijska vrhuška, a ne stvarni titular (vlasnik). Što se tiče "morala" u ono doba, pa nek se svatko pokuša prisjetiti nije li gdje šta "kraduckao", da bi na inventuri to bilo otpisano ili "pojeli miševi". Da, i to je bio socializam malog čovjeka, koji je malom čovjeku omogućio male krađe (za velike se išlo u tvorza ili pred zid), no omogućio mu je i posvemašnju nebrigu za tuđe vlasništvo. Što je tvoje je moje, a što je moje te nije briga. Je li to pošteno?! Pa ne znam. Meni je bliže da se držimo zakona, da se kršenje zakona progoni i kažnjava prema zakonu, da zakone imamo takve kakve izglasaju oni koje izaberemo na izborima, a ako neki zakon nije potreban, da ga se ukine. Poštovanje života i privatnog vlasništva je temelj. Idemo dalje...


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: brodarski on May 05, 2015, 10:38:41 am
Tito je ispod ploče i neka počiva u miru. Jugoslavija je prošlost. U njoj su ostali lijepi i loši trenutci. Bili smo mladi i nismo imali nekih velikih problema.  Svak je pamti na svoj način. Kakvi su odnosi vladali najbolje pokazuje činjenica da  republike nisu mogle riješiti niti sitne probleme. U federaciji su bili kadrovi koji su u republičkim vodstvima smatrani najlošijima. Nitko se u bivšoj državi nije ponašao domaćinski, od općina do federacije. Nesuglasice od početka postojanja prerasle su u sukob na kraju. Čak se ni dva oka u glavi nisu dugo mogla održati. Kakva svrha jadikovati, hvaliti ili kuditi?




Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 05, 2015, 11:50:22 am
OK, onda jedno pitanje u vezi samog Broza: da li je učestvovao u napadu na Srbiju 1914. godine?



Јесте.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 05, 2015, 01:08:35 pm
Tito je ispod ploče i neka počiva u miru. ...

Google: Josip Broz pijesak

You can thank me later...


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 05, 2015, 01:25:52 pm
Isuviše sam mlad da bih svoja iskustva iz SFRJ smatrao mjerodavnim pa ću citirati nešto starijeg čovjeka od mene, inače po zanimanju je tajkun:
"...meni je mnogo bolje sada nego za vrijeme Tita..."
Obzirom da se radi o ozbiljnom i čovjeku od ugleda nemam razloga sumnjati u njegov sud.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on May 05, 2015, 07:31:35 pm
Quote
Џумба, треба градити предузећа, али не може се то радити неплански. Ја нисам против индустријализације и механизације, али све мора да има своју оправдану сврху.

Па није се радило неплански. Постојали су планови. Идеја је била да се сви крајеви земље равномерно развијају. Друго је питање  да ли је то било реално и да ли је сваки крај изабрана "право" решење. Ипак, нешто од тога је и успело. Поменуо сам Ужице које сигурно не би било то што јесте да не беше Ваљаонице и "Првог партизана". Тако је и било и са Трестеником, па и још неким градовима. Но, данас се не гради ништа и то је суштина проблема. Ови данас немају чак ни погрешан план ;D. За сада.

Генерално Дарко је потпуно управу: добре државе се не распадају. У стварности се дешавају само могуће ствари. Југославија на начин како је организована и како је функционисала није могла опстати.  Данашања реалност, је нажалост једина могућност коју смо изабрали. Не као појединци већ као колективитет, свесно или несвесно.

Са неким од ноих других Даркових ставовима се не бих баш сложио. Дарко такође помало идеализује постојеће друштво. У теорији капитализам, као и комунизам изгледају "ОК". У пракси то почесто није тако.  Јесте се у бившој држави крадуцкало. Свако по мало, мање-више (неки и мало више 8)). Данас  се нажалост краде на велико и то само неки (тајкуни, политичари и тзв "топ" менаџери). Свака крађа у данашње време се мање или више "ломи" преко леђа обичних људи. Као и некада.  Не бих то да елаборирам на кокретним примерима јер ће изаћи изван теме.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 05, 2015, 07:59:42 pm
Постојали су планови, али морате да признате да је велики борј предузећа био такав да је направљен само да би запослио људе, а не да би стварао профит. Ја нисам искључив и не пишем у овој теми да бих намерно бластио Тита и Југославију већ само да укажем на неке ствари које представљају корен данашњих проблема.

Слажем се са вама да није добро то што се данас не подижу фабрике и постројења за прераду и производњу већ се сви запошљавају у управи или се баве услужном делатношћу. Зато смо у лошој економској ситуацији.

Мислим да ће морати да прође још времена да би ми могли да кажемо ко је ила уопште био Тито и шта је била његова намера или задатак. Ми не знамо са 100% сигурношћу ни када му је био рођендан, а камоли неке друге, важније ствари од државног значаја. Оно што мени смета јесте то што се у Србији све идеализује после неког времена и нема рационалног погледа. О Титу се или причају митови или се блати и пљује као највећи убица Срба односно Хрвата. Или је бог или црни ђаво.

Имао сам прилике да упознам људе који су били у титовој служби и који су га знали барем делимично. Сви о њему говоре у суперлативу. Други који су награбусили у његово време о њему говоре све најгоре.

Утицај Тита и његове политике као и људи из његовог доба у Србији је још увек јак. Наша држава мисли да још увек може да балансира између истока и запада те да буде неутрална и несврстана, евоцирају се успомене на тај период и покушава се да Србија буде барем делимично као СФРЈ што на унутрашњем што на спољном плану, а за то немамо капацитет, а није нам ни у интересу више да будемо такви. Реликти из тог доба су још увек присутни: 13 плата, топли оброк, синдикално летовање итд., а за све то немамо средстава.

 



Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on May 05, 2015, 08:13:30 pm
Quote
Мислим да ће морати да прође још времена да би ми могли да кажемо ко је ила уопште био Тито и шта је била његова намера или задатак. Ми не знамо са 100% сигурношћу ни када му је био рођендан, а камоли неке друге, важније ствари од државног значаја. Оно што мени смета јесте то што се у Србији све идеализује после неког времена и нема рационалног погледа. О Титу се или причају митови или се блати и пљује као највећи убица Срба односно Хрвата. Или је бог или црни ђаво.

Имао сам прилике да упознам људе који су били у титовој служби и који су га знали барем делимично. Сви о њему говоре у суперлативу. Други који су награбусили у његово време о њему говоре све најгоре.

Па ништа ту није неноромално. Већина људи се када говори о прошлости сети лепих ствари а своју улогу обавезно нагласи (да не кажем пренагласи). Мој деда је имао обичај да каже: "Е, пре рата је било...." И онда следи критика тог тадашњег. Тако и ми (ја) сада. Критикујемо ово данашње из позиције прошлог, које нам необјективно (већини) изгледа лепше јер смо и сами у томе учествовали. И тако ће бити кад и ти будеш старији. Ово данашње време ће ти изгледати некако лепше, јер је то твоје време.

И о свакој значајној историјској личности постоје  опречни ставови (на пример Нерон, па Карло Велики, па цар Душан, па Наполеон, па Карађорђе, па књаз Милош итд.) , па и сумње "ко си они уопште били" или легенда да су "потомци", "синови" неких других познатих личности, да си "послати да...". Истина је често прозаична и онда није интересантна.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 05, 2015, 08:23:52 pm
Слажем се са вама око начина критике прошлости. Отац мога пријатеља говори како су стари људи у Босни, одакле он потиче, причали како Тито ништа не ваља и да је Фрнац Јозеф био прави владар јер се тада знао ред. Многи људи у Београду, поготову они из старих београдских породица, величају Краљевину Југославију и њен систем. Постоје о они који сматрају да је Београд најбоље функционисао за време немачке окупације.

Али као што сам већ рекао, свако има право на успомене и мишљење. Нећу се противити ако неко велича или пљује Тита. За мене је био најбитније да сам чуо и видео људе са једне и са друге стране из тог периода. И оне који су профитирали и оне који су настрадали на овај или онај начин и да имам колико толико ширу слику.


Мени више смета када неко пљује 90-те и СРЈ.  ;)


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 05, 2015, 08:38:04 pm
Nisam imao namjere se uključit u debatu i kod teme SFRJ nema nikad kraja, uvek 1001 pro et contra i različitih stavova. Ali objektivno tu su istorijski fakti, tako negativni, kako i pozitivni. Stvari su mnogo kompleksne i treba gledati iz aspekta onih vremena, države koja je nastala posle 2. rata - znamo u kakvom stanju je 1945 bila, pa onda preko hladnog rata, izmedju dva suprotna tabora, informbiroa i opasnosti invazije ili anjektiranja od strane SSSR. U to vreme SFRJ je dostigla i značajan ekonomski uspon, jeste bilo problema, jeste došla kriza u 80-im, a može i kako neki kažu, da se živjelo na stranim kreditima. Ali za one strane kredite gradilo se infrastrukturu, objekte itd.  A nije bilo $ samo od kredita. Opet ona slika "poduzeća SFRJ". Čuo ili čitao sam nekoliko fakata o nekadašnjim poduzećima, čuo sam npr. kako je imala Barska plovidba nekad 104 MIO $ na računu.  Gde su danas ta poduzeća, gde je Barska plovidba danas ? Jeste SFRJ bila zadužena zemlja. A što danas ?  I za što se danas troše skupi krediti ?  Koliko su danas zadužene ex YU republike ? Retorička pitanja, na koja već i sve tice znaju odgovor, tužan odgovor.
     Stoga nije realno kako neki vide i tvrde pre svega ili čak samo to, kako je to bila diktatura, doba mraka isl. Istina, bilo je i mnogo problema pa i loših rješenja ali ako smo objektivni, kako je danas ? Jer je danas sve bolje ?  Neke stvari istinito bolje a neke druge.....već je napisano ovde i na drugim mjestima, pa neću ponavljat, a dosta govore one 2 slike, koje je stavio motorista na prvoj stranici. Slušao sam čovjeka, koji je tvrdio kako je danas defacto bolje nego pre 1991. Na pitanje zašto, odgovor je bio, jer ima veći izbor materialne blaginje (PC, GSM, TV itd. itd.), jer je sloboda govora, slobodno biranje na izborima isl. O sociali ništa...Verovatno nije pitao ili "ne čuje" (sve veće) armije besposlenih, onda radnika za mizerne plate ili djece koja je gladna u školi, jer nemaju $ za marendu, šta misle o toj sadašnji slobodi i materialnoj blaginji koja nam je kao svima na razpolaganju  ?  
   U istom kontekstu kako sam mislio na aspekt vremena SFRJ gore, valjda trebalo bi i tadašnjeg predsjednika gledati. Jeste napravio i neke greške ali je i dobroga napravio za onu zemlju i narod, ne može to niko negirati, činjenice su tu. Ono, što je prema meni jedna od najvećih poteza posle WW2, jeste, da se 1948 nije pokolebalo pod Staljinom. I nekako ipak uspješno navigalo izmedju istoka i zapada. Znamo kako se živjelo u realsocializmu i kako u socializmu "sa ljudskim obrazom" ?  Znamo. Pozna sam i neke ljude preko željezne zavjese, pa su se nam divili. Sa pasošom koji je otvarao sva vrata, sa predsjednikom zbog kojeg smo bili poznati i priznati više manje na celoj kugli. Skijali npr. smo gde god htjeli (ko je imao dovoljno para, a isto je i danas). A ni u kapitalizmu nije se tek tako cijedilo med i mleko, imao sam prilike tad slušati Taljane, Njemce, Holandjane i Austrijance i kad su došli u našu jugu divili su se nekim našim stvarima i sociali koju smo imali, a oni ne, tamo je prvo bio rad, pa onda sve "zahlen sie bitte"... Da ne govorimo o tome koliko se tamo radilo, a koliko tu bilo slobodnog vremena.  I danas ? Još uvijek su "bolji" od nas na zapadu ali bilo je već mnogo bolje i kod njih. Meni je Taljan i Austrijanac 2014 rekao: vi ste barem imali Tita ! Zar su tako glupi ? Obojica veoma razgledni, obrazovani ljudi.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 06, 2015, 06:24:57 am
Jeste @galebe,

složio bih sa Vama skoro u potpunosti.Počev od toga da je na to vrijeme utjecalo niz faktora i iz prošlosti a i tada aktualnih.Ništa nije savršeno ali se ipak može naći i što je bitno.Kad se uzme količina dobroga i lošeg ipak tu ima više dobroga(za život većine)nego što je to danas.Ne može se tu reći da su u pitanju sjećanja iz tog vremena.Na pr.industrijalizacija itd..zapošljavanje što većeg broja ljudi koji su obezbjeđivali život za još niz iza.
Može se reći da je to vrijeme dobrano ispravnije nego ovo danas.Čak je bilo više i religijski ispravno jer ovaj novi Papa ne prećutkujući stavove crkve:reče da su komunisti kopirali Isusa u pomaganju nemoćnima i siromašnima od Isusa i da on nije,izjavljujući predhodno, komunista.

I evo jedan stav u vezi sa tim:
Kad govorimo o kamatarenju ili lihvarenju ono itekako ima doticaja sa vjerom pa je Crkva u prošlosti odlučno ustajala protiv takvih oblika bogaćenja i držala ih krajnje nepravednima lihvarenja su osudili crkveni oci (sv. Jeronim, sv. Augustin i sv. papa Lav Veliki) i mnogi pape (Pape Aleksandar III, Grgur IX, Urban III, Inocent III, Klement V) no od devetnaestog stoljeća tome se ne posvećuje dovoljna pažnja pa mi nije poznato da je lihvarenje posebno osudio ni sv. Pio X iako i danas katekizam u točki 2269 teško osuđuje takav način poslovanja te kaže:
"Peta zapovijed zabranjuje svaki cin ucinjen s nakanom neizravno izazvati neciju smrt. Cudoredni zakon zabranjuje kako nekoga bez teska razloga izloziti smrtnoj pogibli, tako i nekome u opasnosti uskratiti pomoc. Sablaznjiva je nepravda i teski grijeh kada ljudsko drustvo dopusta smrtonosnu neimastinu, a ne nastoji tome pomoci. Oni koji u robnoj razmjeni lihvarskim i trgovinskim postupcima uzrokuju glad i smrt svoje brace po covjestvu, neizravno pocinjaju ubojstvo za koje su krivi.
Nehoticno ubojstvo nije moralno ubrojivo. Ali se ne moze izuzeti od teskoga grijeha onaj tko bi, bez odgovarajucih razloga, cinio ono sto uzrokuje smrt, makar i nemao namjere ubiti."Kod Tita je bilo obrnuto jer skoro da niste morali vratiti uzeti kredit.
Koliko se razvoj i kontrola današnjeg svijeta pomoću bankarskog sistema može nazvati bogatstvom na osnovu "rada" zaista je upitno.Također,ako privredu podijelimo na oblasti industrije,poljoprivrede,elektronike itd..treba sagledati današnje naše mogućnosti u razvoju istih u odnosu na već stvorene velike korporacije.Tito je ipak pokušavao da nas uključi u tadašnji svjetski sistem,vodio je računa i o većini stanovništva,dok ovi danas ne,pa ne mogu reći imaju ikakvu vezu sa životom i radom.
Juče čitam da će 150000 ljidi morati bankrotirati,jer nemogu vraćati kredit vjerojatno zbog preživljavanja),prije neki dan da 45000 penzionera će također morati  ostati bez i onako nikakve penzije,i ministar rada koji je usput rečeno došao na vlast kao izuzetni komunista izjavi da što je to ništa i manje od 1% od svih penzionera.45000 ljudi se praktično ubija i što je to svega manje od 1%.Koliko se iza tih ljudi krije mladi kojima su gore navedeni obezbjeđivali preživljavanje,ne bih pisao.Kod Tita ovoga nije bilo makar u značajnoj mjeri.

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 06, 2015, 05:13:54 pm
Neko pre mene je spomenuo "Prvi Partizan" Užice, tvornicu municije, itd., koja je važna za Užice i Užički kraj. PPU je stvorena još u Kraljevini Jugoslaviji 1928. kao FOMU - Fabrika Oružja i Municije Užice, dakle tu nekadašnji sistem nema nekih pretjeranih zasluga.

Kako poznajem užički kraj, jer sam tamo imao rođake, a u Priboju sam proživio ukupno valjda makar godinu dana ukupno, onda mi je jedna druga fabrika više prirasla k srcu, a to je FAP - Fabrika Automobila Priboj.

Tko ne zna, najzaslužniji za njen nastanak je njen prvi direktor, nediplomirani strojar i nekomunista, ali zato vrlo promoćuran i probitačan čovjek, koji je uspio nagovoriti tadašnjeg sekretara za industriju Svetozara Vukmanovića Tempa da Jugoslaviji trebaju kamioni (što je bila istina) i da se u Priboju (totalna provincija, bogu iza nogu i dan danas relativno teško dostupan kraj) napravi fabrika. Napravili su je, počeli proizvoditi kamione i onda "drugovi" po sistemu sjebaćemote smijene tog direktora, optuže da je neki stari relativno rashodovani Land Rover poklonio opštini (tko zna kakav je to kraj zna da je tamo on-road zapravo off-road, a da ne govorim kako je to bilo pedesetih godina) i tako prekoračio ovlašćenja, itd. Tako je to.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on May 06, 2015, 06:26:57 pm
Quote
Neko pre mene je spomenuo "Prvi Partizan" Užice, tvornicu municije, itd., koja je važna za Užice i Užički kraj. PPU je stvorena još u Kraljevini Jugoslaviji 1928. kao FOMU - Fabrika Oružja i Municije Užice, dakle tu nekadašnji sistem nema nekih pretjeranih zasluga.

Па смо си делимично управу. Деда ми је радио у "Првом партизану", односно ФОМУ  и пре и у току (Ужичка републка) и након Другог светског рата (и свима је пословођа неког од одељења) па понешто знам из друге руке, а и поседујем литературу о настанку и развоју ФОМУ (написао сам и пар постова у вези са тим на "Палуби"). Фабрика јесте настала 1928.године тако што је из Словеније пребачена једна пушкарска радионица (мања фабрика) из "стратешких разлога". Иако је фабрика релативно напредовала (јачала) до Другог светског рата ипак је била другоразреди произвођач оружја (заправо примарно се бавила се ремонтом пушака из ратног плена). После Другог светског рата требала је бити пресељена у Босну, али је руководство фабрике, практично "илегално" одлучило да задржи производњу муниције, да би ту производњу развило тако да данас ова фабрика представља једног од озбиљнијих и познатијих произвођача муниције у овом делу Европе, па и шире. Узео сам је као пример који илуструје стални напредак, па и у ово данашње време.

За ФАП су потпуно у праву, али га нисам наводио као пример јер је данас практично пропао (покушава се оживети, а шта ће бити видеће се), док "Први партизан" не да није пропао већ је и ојачао у последњих 10-так година. И без страног капитала. Без сумње најзаслужнији за то је данашњи директор Андрић али и сви радници фабрике.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 07, 2015, 08:05:02 am
onda "drugovi" po sistemu sjebaćemote smijene tog direktora, optuže da je neki stari relativno rashodovani Land Rover poklonio opštini (tko zna kakav je to kraj zna da je tamo on-road zapravo off-road, a da ne govorim kako je to bilo pedesetih godina) i tako prekoračio ovlašćenja, itd. Tako je to.

I evo podsjetili ste me na nešta iz tog vremena.

Seljaci su mogli imati samo 10 ha ili 17 jutara zemlje u svom posjedu.Pošto se valjda u ograničavanju koristila riječ "maximum" što može imati,da ispričam kako su to seljci u Vojvodini "iskorištavali".

U toj razmjeni iskustava između seljaka,došao je i farmer iz SAD.Pita on prvo našeg:
"koliki ima posjed?".

"Maksimum " kaže ovaj njemu.
"a koliko je  to maksimum?"Pita ovaj jer mu je nejasno.

"pa hebiga,to ti je puno,tu radimo :ja,žena,djeca moj Babo i Nana." i da ga  odvrati od daljeg propitivanja postavi on njemu odmah pitanje:
"a koliki je tvoj posjed?" Amerikanac mu poče objašnjavati:
"Ujutro kad ustanem,sjednem u džip,i vozim se kroz svoj posjed,vozim, i tek naveče stignem na kraj".Ovaj naš mu konstatira:
"E hebote taj džip i ja sam imao takav pa sam ga prodao",očito misleći da je džip u stanju kao ovaj Vaš Land rover zbog kojeg je taj čovjek smijenjen.

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 07, 2015, 08:15:05 am
PPU je svjetski poznata fabrika municije, jer je relativno dobro zastupljena u SAD. Što se tiče proizvodnje municije za pješačko naoružanje, tvrdim da je to isto kao štampanje para. Proizvodnja municije ne može propasti, osim krajnjom nebrigom. Na žalost nešto slično se je desilo fabrici PPU pre nekoliko godina kad joj je izgoreo dobar dio proizvodnje, pa su obnovili proizvodnju na starijim strojevima, koji ne prave tako dobru municiju kao prije.

Inače, možda je nekome zanimljivo, da je PPU jedna od rijetkuh (ako ne i jedina) fabrika municije, koja još proizvodi municiju za kalibra 7.92×33mm Kurz za StG44.

Kako bilo, PPU bi mogao i više i bolje, a bome i jeftinije da pravi municiju, što bi automatski značilo i povećanje prodaje, jer je za sada ruski Barnaul (na žalost sa metalnom čaurom) jeftiniji. Cijena ovisi o masovnosti proizvodnje, tj. o svim troškovima. Čim bolje je proizvodnja automatizovana tim veći je kapacitet i manja je cijena po proizvodu.

PPU bi mogao imati (ako već i nema) sportsku ekipu (ili ekipe) za koje puni municiju, no to je više radi reklame, jer bi takva ekipa (ili pojedinac) morao dostizati dobre rezultate, da bi se njihovo sponzorstvo moglo isticati na takmičenjima.

Svakako je municija PPU jako dobra, ako ni zbog čega, a ono radi dobre mesingane čaure, koja je, bar meni, važna za ponovno punjenje.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 07, 2015, 08:22:37 am
Što se tiče FAP-a evo vam priča o njegovom nastanku, tj. o prvom direktoru Radmilu Lavrenčiču (otac Slovenac, majka Srpkinja):

http://www.svedok.rs/index.asp?show=68111 (http://www.svedok.rs/index.asp?show=68111)

i o "sjebaćemote" procesu:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odbijen-zahtev-za-rehabilitaciju-osnivaca-FAP-a.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odbijen-zahtev-za-rehabilitaciju-osnivaca-FAP-a.lt.html)


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 07, 2015, 09:10:51 am
Slažem se sa Vama da je to istina što pišete.Mislim da u komentarima imate i odgovor zašto je to bilo.Otvoreno je rječeno da je to diktatura proleterijata (radnička klasa vlada i drugi ne,seljaci,inteligencija).

Druga bitna stvar je da razumijete da je "radnička klasa" ustvari rukovodeći kom.kadar.Evo na pr.taj Tempo je negdje tu valjda bio predsjednik vlade i nikako nije znao da je napravljen Goli otok.Da ne izlazim puno van teme bilo je njih više koji su "predstavljali" radničku klasu(pa to možete vidjeti i u lovu).E sad što drug Tito nikako nije osjećao da mu se uvlače sve više u "gujicu" možemo pripisati i tome da su mu nedostajale neke osobine intelektualca,kao što je da shvati realnost od laskanja.Pa valjda nemože on (Tempo) dozvoliti da netko bude bolji od njega i bliže Titu.

Da se dalje ne miješam riješite Vi i @dzumba problem,ali mirnim putem,jer ne bih volio da Vas nema na forumu.Nedostaju mi mnogi,za ovo kratko vrijeme,od Bore,Orića,bojnika itd...Da ne zaboravim nema nam u zadnje vrijeme ni @MOTORISTE.Što je sa njim?

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 07, 2015, 09:54:00 am
Što se tiče FAP-a evo vam priča o njegovom nastanku, tj. o prvom direktoru Radmilu Lavrenčiču (otac Slovenac, majka Srpkinja):

http://www.svedok.rs/index.asp?show=68111 (http://www.svedok.rs/index.asp?show=68111)

i o "sjebaćemote" procesu:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odbijen-zahtev-za-rehabilitaciju-osnivaca-FAP-a.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odbijen-zahtev-za-rehabilitaciju-osnivaca-FAP-a.lt.html)

Свака част Дарк Булет. Та комисија је требела да затвори ФАП како би елиминисала конкуренцију ТАМ-у. Дошла '91, ТАМ изгубио тржиште и ћао.

Ја бих додао да је и ваздухопловна индустрија била развијена у Краљевини Југославији да је касније само настављена производња у СФРЈ, наравно на другим локацијама. Икарус из Земуна и Државна фабрика авиона су били сасвим солидни произвођачи који су ишли у корак са временом. Напоменуо бих још да је индустриј у Раковици била развијена пре Другог светског рата, а да су касније машине пребациване на запад државе. Правио се камион ''пионир''.






Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 07, 2015, 10:44:08 am
Da ne zaboravim nema nam u zadnje vrijeme ni @MOTORISTE.Što je sa njim?

Motorista je do daljnjeg odsutan. Ima probleme sa PC. :(


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 07, 2015, 11:21:18 am

Hvala @Bozo,nadajmo se da je samo to i da će on to brzo riješiti na našu radost.

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 07, 2015, 11:22:16 am
A i taj TAM, što ga spominješ, napravio ga Hitler (Treći Rajh) za potrebe njemačke avionske industrije (Maribor je tokom rata bio uključen u Treći Rajh, a mnogi stanovnici slavenskog porijekla su bili protjerani, najviše u Srbiju). Počev od dogradnje hidroelektrana na Dravi (HE Dravograd kompletirana, HE Mariborski otok 30% izgrađena) pa do proizvodnje avionskih motora i šta ja znam. Tek nakon rata preusmjere proizvodnju u kamione i preimenuju tu fabriku u TAM.

Vječna borba između FAP-a i TAM-a (ali ne cijenom ili kvalitetom već političkim pritiscima i eto bar u jednom slučaju podmetanjem) je rezultirala makar time, da je JNA imala i jedne i druge kamione, međutim to je to. Za javnost smo svi bili prijatelji i "drugovi i drugarice", a ispod stola je padalo takvo udaranje u cjevanicu da to nije bilo normalno.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 07, 2015, 12:23:55 pm
Zar se vojni program FAP i TAM nije dopunjavao?


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: švercer011 on May 07, 2015, 12:40:27 pm
Ja sam znao da je Fap  bio gigant ali nisam imao predstavu koliko je zapravo bio mocan kao proizvodjac i sta su sve pravili  od delova,koga zanima moze pogledati na ovom filmicu


http://www.youtube.com/watch?v=79TgviXKGqo


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 07, 2015, 01:19:08 pm
@Bozo13

Није. Свако је вукао на своју страну, а и концепцијски су били различити. ТАМ је био дајцов, а ФАП мерцедесов.

@Шверцер011

ФАП је био сила 80-тих. Правили су шта си хтео. Није било теретног возила које нису могли да направе, а богами и аутобуса и сарадњи са Саносом и ТАЗ-ом.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 07, 2015, 01:24:44 pm
Što se uspješne saradnje sa TAZ-om tiče, to su bila doista neka luda vremena. U FAP-u odradili šasiju i pogon (motor je obično bio od sarajevskog FAMOS-a jer su sa njima imali saradnju za motore), pa su na to provizorno namestili sedalicu za vozača, vozača obukli i ovili u kapute i poslali tako na put, bez kabine, bez ičega, samo šasija s pogonom i vozačem do Zagreba u TAZ. Nazad se vozač vraćao vlakom. U TAZ-u završe autobus do kraja na tim FAP-ovim šasijama.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 07, 2015, 02:04:16 pm
Свађали су се око тога чији ће знак да носи, ТАЗ-ов или ФАП-ов на предњој масци. У сваком случају био је то добар аутобус. Возио сам се у њему више пута.


[attachment=1]

Било је доста предузећа у СФРЈ која су остваривала успешну сарадњу. На пример Кончар и МИН су производили локомотиве ЈЖ-441 по шведској лиценци од фирме АСЕА. То је била велика ствар у оно време када је дошло до модернизације и електрификације пруга у СФРЈ.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 07, 2015, 04:04:06 pm

 Дошла '91, ТАМ изгубио тржиште и ћао.
[/quote]

 Jeste posle 91 je bilo teško zbog promjena na tržištu ali ja sam siguran, da bi TAM mogao i danas da pravi buse (pa nešto i prave sad  tamo ali Kinezi, nije više to naše) i kamione.
   TAM je završio priču na specifičan način, kako to ide na ovim prostorima od Triglava do Gevgelije... Ali sigurno bismo imali još mogućnosti na tržištima t.zv. trećeg svijeta,  ex braća nesvrstana bi i dalje kupovala TAM, koji ne bi bio kao MB, MAN ili IVECO ali baš zato povoljan i dosta pouzdan, što je takodjer bitno. Za pouzdanje:  bila je TV emisija o zadnjim busevima napravljenim negde posle 1995 koji i danas voze, predjeno preko 1 mio km, pale iz prve u Sibirskim zimama i uz dobro održavanje Rusi su jako zadovoljni. Al eto, nama nije sudjeno...Šteta, šteta. A puno nekadašnjih radnika sada rade u Magna Graz, pokupili su ih tamo rado sa znanjem stećenim u Mariboru.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 07, 2015, 04:14:14 pm
Свађали су се око тога чији ће знак да носи, ТАЗ-ов или ФАП-ов на предњој масци. У сваком случају био је то добар аутобус. Возио сам се у њему више пута.


[attachment=1]

Било је доста предузећа у СФРЈ која су остваривала успешну сарадњу. На пример Кончар и МИН су производили локомотиве ЈЖ-441 по шведској лиценци од фирме АСЕА. То је била велика ствар у оно време када је дошло до модернизације и електрификације пруга у СФРЈ.

  Eto, bravo. kažem ja, kako se moglo, znalo i napravilo u SFRJ mnogo toga.

I jaz sam se vozio kao student više puta sa TAZ Dubravom. Ipak dobro je, domaći proizvod, domaća fabrika, ljudi su imali posao isl.  Ali vožnja nije bila udobna ko u mečki npr. Dubrava je više "drmala", osjetile se vibracije na sjedištu, mogao si i na prozorima to vidjet.
   BTW: Slavnik Koper je jednom kupio celu flotu Dubrava a imali su i u 60-im ili 70-im nove najmodernije MB, isto tako Kvarner Express, sa klimama i vozili su na veliko turiste, bilo je $. Nadjite ako vas interesira, priču o Kvarner Expr. na webu.  A danas .... ? Nema više Slavnika, nema ni Kvarnera i ko još kupi flotu 20 autobusa odjednom ?  Pišite o tome na topiku firme, poduzeća SFRJ; ima li interesa za ovo ?


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 07, 2015, 05:31:09 pm
@Bozo13
Nije. Svako je vukao na svoju stranu, a i koncepcijski su bili različiti. TAM je bio dajcov, a FAP mercedesov.

Pričali smo več o Fap vs TAM u temi Kamion FAP 13-14 "Njuškaš" (http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,20044.msg290279.html#msg290279). Po meni se lepo dopunjavaju.

Istao kao i TAM 150 i FAP FAP 2026 BS/AV. TAM 110 tada nije imao direktnog FAP "rivala" (npr FAP 2026 BS/AV).

Zato mislim da su se dopunjavali a ne isključivali.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on May 07, 2015, 06:00:18 pm
Koliko ja vidim iz dosadašnjih postova, u vreme JBT se nešto radilo i zajednički proizvodilo. Sve je otišlo u PM posle njegove smrti.
Ako je on bio koheziona snaga onakve države onda do ku.ca. Čini mi se da je tu bilo još po nešto, a da su obični radni
ljudi, koji se ni u Titovo vreme nisu bavili politikom, prosto zajeb.ni od strane neradničkog šljama koji im je prodao mu.a za bubrege.



Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 07, 2015, 06:17:09 pm
Eto vraćamo se na originalnu temu. Dok je JBT bio živ zapad je davao kredite, a radilo se i gradilo ponajviše za vojne namjene. Samo Željava je navodno koštala preko 4 MIRD USD. OK, bila su druga vremena, neprijatelj lijevo i desno, a neovisnosti i sloboda se brane oružjem. Međutim, ako je svakoj odluci prethodilo političko i međurepubličko iscrpljivanje ne argumntima nego bome tako, da se republički rukovodioci što više dodvoravaju "Starom" (em lov u Karađorđevu, em ljetovanje na Brijunima, em najbolja odijela, viskiji, cigare, pi*ke (te mu je sređivao Ivan Krajačić, a Jovanka je bila izbezumljena radi mladih hostesa, jer je znala, da stari voli *ebat više nego disat, a njoj vijek propao...), elem, "Stari" je onda kormilario između republika po svom primitivnom načinu. Svakome malo, nikome previše. Time je stvorio oko sebe armiju ulizica i skotova koji su nakon njega stvorili što su stvorili.

Zato, što je bilo bilo je, ne ponovilo se, treba raditi biznis, ali na osnovu interesa, a to su, naravno, pare. Firme koje su preživjele i pretvorile se u akcionarska društva i rade na razvoju imaju mogućnost dugoročnog opstanka. One koje su radile samo doradu ili šrafciger-industrija, to je otvararanjem granica otišlo ubudale.

E da, dakle propad je počeo upravo smrću Broza, jer je bez dotoka inostranih kredita propalo štošta. Tko se ne sjeća osamdesetih, par-nepar, benzinskih bonova i pologa za izlazak iz zemlje (koji se je kao vratio nakon godinu dana, ali nagriženo inflacijom), to je sve bilo u sklopu "dugoročnog programa ekonomske stabilizacije" koji je završio krajem osamdesetih.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on May 07, 2015, 08:00:36 pm
Највећи проблем Тита, односно мањкавост ондашњег система је што није направљен одржив систем, односно онај у коме није толико битно која је личност и партија на власти већ да ли економија функционише. Нажалост, ондашања економија је била изузетно зависна од партијских моћника па тако и партије на власти. Када су они отишли и партија пропала пропала  је и економија базирана на томе.

Идеја социјализма и самоуправљања односно да су радници (запослени) уједно и власници средстава за рада генерално није лоша. Проблем је само схватања тог власништва. Радници (запослени) никада то право нису схватили као старање о властитом (право да се ради, стиче и дели само оно што се стекне), већ као право да деле туђе, нешто што ће да намири, како год било, неко други ("радио не радио - свира ти радио"). Објективно, свест о било чему се споро мења. Друштвена свест се најспорије мења. Дакле, ту идеју објективно није било ни могуће остварити не за пар година, не за пар деценија, него ни за пар векова. То никако не значи да се за правду и праведност не треба борити јер се само тако и може променити друштвена свест, али врло полако и споро. Ни капитализам као друштвени систем није настао за пар деценија, већ за пар векова.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 07, 2015, 08:35:49 pm
@Галеб

Ја сам имао прилике да се возим само у ФАП дубрави из 80-тих. Старије сам виђао, али у њих нисам улазио. Коришћене су углавномза превоз радника. Знам да данас једна постоји у кругу погона Мостоградње испод новог железничког моста преко Саве у Београду. Новија дубрава није била удобна као мерцедес, али је имала његов мотор у бољој варијанти. Тада је стизала са његовим знаком из фабрике. Ни ова са ФАМОС-овим мотором није била за бацање. Тај бус је добро убрзавао и лако се одржавао. Са истим сам путовао и на море.

САНОС је био бољи од ТАЗ-а јер је имао лиценцу за мерцедес О303 што је тада био врх у свету аутобуса. Једина мана му је била слабији ФАМОС-ов мотор који је слабо вука узбрдо и лоше му је радило грејање. Верзија са мерцедесовим мотором је наравно боља, јача и бржа.

ТАМ је пропао заједно са Југославијом јер није више било ЈНА, ОУР-а и СОУР-а који су били главни купци овог возила. Тачно је то да се извозио на исток у ЧССР, Пољску и СССР, али то није било ништа спрам домаћег тржишта које је било највеће за овог произвођача. Ја тамове виђам сваки дан, а најчешћи је мали ТАМ 85 (тј. ТАМ 2000). Има га на свакој пијаци, у сваком стоваришту, на сваком селу. Од већих машина присутни су ТАМ 4500/5000 које је војска продала цивилима као и цивилна верзија мада у далеко мањем броју од ''тамића'''. Нађе се и понеки каснији модел. Од аутобуса је најчешћи призор ТАМ 190 а11 који се користи за превоз радника, а има га и у војсци.

Интересантно је то што их има више у Србији него у Словенији где су се производили...

@Божо13

Јесте водили смо расправу на ту тему и тада си напоменуо да је ТАМ имао бољу проходност од ФАП-а. Ако погледаш цивилни програм видећеш да је ФАП био испред ТАМ-а по избору возила. ТАМ практично није имао тегљаче осим ТАМ 331 т17. На пољу аутобуске производње конкуренција је постојала на пољу минибусева, градских и приградских возила, али је ФАП био у великој предности што се тиче високотуристичких аутобуса јер ТАМ 331 а119 није могао против О303. ТАМ 110 на пољу наменске индустрије у тој класи у домаћој производњи није имао замену све до појаве ФАП-а 1118, мада њега можеш да ставиш и у кош са ТАМ-ом 150. У сваком случају ова два концерна су били тешки ривали. Не треба заборавити да  је и ТАМ имао своје погоне попут Аутокаросерије и Автомонтаже који су радили за њега. Доста возила одатле је направљено која су била коришћена за градски и међуградски превоз.


Социјалистички самоуправни систем у Југолсавији је био неефикасан у већем делу јер је био превише компликован. Кардељ је то лоше осмислио и тачно је то да смо добро живели док су стизали кредити. Поставља се реално питање шта смо сами зарадили и произвели, а шта смо и колико смо позајмили. Карло је навео да физичка лица често нису враћала кредите и да им је то било опраштано од стране банака и државе. Тако је приватни дуг постајао јавни. Најчешћи и најпознатији пример за то су студентски кредити.



Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 07, 2015, 08:36:43 pm
Moje mišljenje je da ste svi u pravu jer je ovo forum.

Ipak bi se priklonio onome što je @mali od palube naveo na prvoj stranici ove teme.Mnogo je faktora potrebno uključiti da bi se mogao doneti valjani zaključak o jednom vremenu,državi i u ovom slučaju predsedniku.Da bi predstavio problem evo samo nekoliko naznaka:

Samo to vreme nije homogeno pa ga probajte podijeliti  na više.U svakom od tih perioda bili su razni utjecaji i predhodnog i spoljašnji.Na pr.zbog slikovitosti,sjećam se da je bilo nekih podataka da je Ex Yu  do nekih godina bila ispred Japana u razvoju,pa je stagnirala i na kraju ju je Japan ostavio daleko iza.Neznam koliko je to ispravno i ako je,sve faktore koji su na to utjecali.Dalje trebalo bi imati podatke za neke slične zemlje u tom periodu itd.

Potrebno je upoređivati to vrijeme sa ondašnjim i sadašnjim jer ga mi gledamo iz sadašnjeg.Pri tome treba uključiti i što su razlozi kod nas i u svijetu.

Što se tiče samog rada i nerada,složio bih se i sa tim,da treba raditi,ali i mogućnostima za rad,te da je to i onda možda bilo i više moguće a zašto nije,mislim da ste Vi naveli, da su neradnici vladali,a da li su recimo današnji tajkuni pošteno radom došli do kapitala,da li se i oni zadužuju i to raznim mućkama prebace na radnike da otplaćuji (kroz male plate itd..).Da li imate niz primjera od tih uvoznika,trgovaca itd.ste ugroženi i životno ako ono što vi radite  ugrožava na pr. njegov uvoz,proizvodnju itd.

Imao bih još toga ali mi je za večeras dosta.

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 07, 2015, 08:43:05 pm
@Карло

Мислим да сте свакако чули за '''црвену буржоазију''. Имена не бих помињао, али зна се ко су и да имају наследнике у свим републикама.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: lovac on May 07, 2015, 09:08:29 pm
Lepo smo se raspisali o Titu i njegovim ličnim i partijskim manama i vrlinama!
Ne znam da li ste čuli za ovu narodnu, novo komponovanu - ima u njoj dosta istine, posebno pri kraju:

Druže Tito vrati nam se vrati
tebe vole i Srbi i Hrvati.
Ti si krao ali si i nama dav'o
Ovi kradu, i nikom ne daju!

Ne zamerite, možda se malo dotiče T11, ali su stihovi veoma univerzalni, jer podjednako važe i vrede u svim ex Yu republikama - sada samostalnim državama!


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Karlo on May 07, 2015, 09:11:06 pm
Čuo sam i mislim da većina za to zna.Htio sam samo da ukažem na složenost pitanja i da se ne može doneti valjan sud "preko kolena".

Zaboravio sam da jasno kažem i u zadnjem postu da treba i u kapitalizmu praviti razlike.U prvom periodu je i on stvoren na svemu samo ne na radu kapitalista.Zatiom je došao period razvoja u kom je bilo nešta od demokratije jer se još nije ukrupnio.Došlo je vreme da se cjenila sposobnost inventivnost koja je nekako pronalazila put do uspeha i onda period ukrupnjavanja i kontrola preko banaka i gušenja svega što tim velikima nije odgovaralo odnosno nisu mogli imati profit.Za ovo zadnje(sadašnje) odnosi se ne samo na pojedince i države nego i cjeli svjet.I to ne samo "mirno" gušenje.Uništiš neku zemnlju ratom ili revolucijom.dovedeš svoje ljude na vlast i onda kao "pomažeš" kreditima da se razvija ali samo onoliko i tako kako to tim velikim odgovara,uz naravno kamate.U vrijeme Tita to nije bilo ovoliko izraženo možda i zbog toga što su  suprotnosti bile ideološke (strah da ne pobedi komunizam pa ode kapital).

Poz.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 07, 2015, 09:33:45 pm
Слажем се за део око ''извоза демократије'' и довођења банака.

Поздрав


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 07, 2015, 10:08:08 pm
[quote author=torpedo011 link=topic=26459.msg388471#msg388471 date=1431027349

Ako pogledaš civilni program videćeš da je FAP bio ispred TAM-a po izboru vozila. TAM praktično nije imao tegljače osim TAM 331 t17.

[/quote]


Možeš molim te,pojasniti oko izbora vozila?
Koliko znam FAP bazirao na MB dok je TAM bazirao na Magirus-Deutz i kasnije na Iveco.
Kao "broj veči" kamion u ponudi je imao licenčni TAM IVECO 17T4

[attachment=1]



Koliko znam, Avtomontaža nikad nije bila deo TAM, ali je koristila podvozje TAM, ali večinoma su podvozja bila MAN ili MB.

Ali sam tek nedavno našao podatak, da je Avtomontaža več 1934 pravila avtomobil Triglav.

Quote
V tistem času je bil Bloudek že leto dni partner v tovarni Avtomontaža, postal je njen solastnik in glavni konstruktor in leta 1934 javnosti predstavil prvi slovenski avto Triglav. Pri tem se je oprl na tehnologijo nemškega proizvajalca DKW (dvotaktni motor DKW), a Bloudkov konstrukcijski delež naj bi bil kar 50-odstoten. Izdelali so le nekaj primerkov tega avtomobila. V Avtomontaži so si prizadevali, da bi obvladali izdelavo celotnega avtomobila, in so zato razvijali nov motor. Zakaj teh načrtov niso izpeljali, dostopna literatura ne pove.

[attachment=2]
[attachment=3]


LPB


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 07, 2015, 10:11:07 pm
Pošto je tema izašla u duboki off-topic, ima tko predlog, kako je preimenovati?

Gospodarski razvoj na području Jugoslavije, TAM vs FAP, ekonomija na našim prostorima?


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 07, 2015, 11:55:33 pm
Ipak bi se priklonio onome što je @mali od palube naveo na prvoj stranici ove teme.Mnogo je faktora potrebno uključiti da bi se mogao doneti valjani zaključak o jednom vremenu,državi...
@Karlo drago mi je da je neko shvatio ono šta sam napisao.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on May 08, 2015, 12:04:10 am
@Карло

Мислим да сте свакако чули за '''црвену буржоазију''. Имена не бих помињао, али зна се ко су и да имају наследнике у свим републикама.

Слажем се са вама дан данас у бившим републикама владејата оне исте  црвене буржоазије из сфрј  
која данас представља се  као десничара соцјалисти. Говорећи о  Југославији из студена рата треба напоменути да  су комунисти за само 20 година су  урадил  индустријске револуције која у Европи је изграђен  за 150 година, и  овде је проблем нисмо имали те кораке развоја обичним сељацима морао да су претворити у радницима да раде у фабрикама које су у  градове и  шта се дешава стари пољопривредни систем је напуштен  а овде је  изгубљено комунистичку идеју  око снажно село који треба да обезбеди храну за градове, и зато што овде видим проблем, јер када затворите фабрику у граду радници немају више посла, и они постају сиромашни, док  ако  фабрика  је  изграђен у  село онда радници ако изгубе посао ће се вратити да раде у пољу тако да они  поново би бил запослени  тако ће они  обезбедуват храну за њих и за продају на пазар, али када творница почни  поново да раде она ти људе би се вратиле да раде у творнице .Јер онај који се догодио у Југославији 1990. године  сада се дешава у Европи, велика економска криза због  због затварања тешке индустрије у европе, на пример, ако је неко у Италији радио у фабрике за  мопеде данас не ради због конкуренције из Кине онда премештај та  фабрику у неку другу земљу и онда то постаје економска  кризу која изазивајући  и друге кризе



Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on May 08, 2015, 06:34:13 am
Kad već pišemo stihove o Brozu, evo imam i ja jedan, još iz rata.

"Druže Tito, nešto bi te pito,
dal' se smije imat žene dvije."

I odgovor:

"Smije, druže, ako te ne tuže,
ako tuže, najebo si, druže..."

Radi se o tome što je tokom rata imao uz sebe Davorjanku Paunović, mada je službeno bio vjenčan za Hertu Haas.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 08, 2015, 07:18:23 am
Pošto je tema izašla u duboki off-topic, ima tko predlog, kako je preimenovati?

Gospodarski razvoj na području Jugoslavije, TAM vs FAP, ekonomija na našim prostorima?

  Postoji već ovakav topik:  http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,25420.0.html


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 08, 2015, 07:23:31 am
Čuo sam i mislim da većina za to zna.Htio sam samo da ukažem na složenost pitanja i da se ne može doneti valjan sud "preko kolena".

Zaboravio sam da jasno kažem i u zadnjem postu da treba i u kapitalizmu praviti razlike.U prvom periodu je i on stvoren na svemu samo ne na radu kapitalista.Zatiom je došao period razvoja u kom je bilo nešta od demokratije jer se još nije ukrupnio.Došlo je vreme da se cjenila sposobnost inventivnost koja je nekako pronalazila put do uspeha i onda period ukrupnjavanja i kontrola preko banaka i gušenja svega što tim velikima nije odgovaralo odnosno nisu mogli imati profit.Za ovo zadnje(sadašnje) odnosi se ne samo na pojedince i države nego i cjeli svjet.I to ne samo "mirno" gušenje.Uništiš neku zemnlju ratom ili revolucijom.dovedeš svoje ljude na vlast i onda kao "pomažeš" kreditima da se razvija ali samo onoliko i tako kako to tim velikim odgovara,uz naravno kamate.U vrijeme Tita to nije bilo ovoliko izraženo možda i zbog toga što su  suprotnosti bile ideološke (strah da ne pobedi komunizam pa ode kapital).

Poz.

 U 80-im počeo je novi "viši stepen" kapitalizma, kojeg imamo i danas - neoliberalizam. U režiji R. Reagana i M. Thatcher. U SAD je RR imao brata, koji je vladao financijama. Do tad se u SAD dobro živilo, kako sam čuo u dok. emisiji, srednja klasa imala je dobar standard. A onda polako sve gore do kraha na Wall streetu, sloma ekonomije.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on May 08, 2015, 07:23:48 am
Ovo je u vreme SFRJ bila jedna od firmi koje su mogle biti ugled za ceo svet:

http://www.sas-strojogradnja.com/eng/about/default.asp


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 08, 2015, 07:37:04 am
Највећи проблем Тита, односно мањкавост ондашњег система је што није направљен одржив систем, односно онај у коме није толико битно која је личност и партија на власти већ да ли економија функционише. Нажалост, ондашања економија је била изузетно зависна од партијских моћника па тако и партије на власти. Када су они отишли и партија пропала пропала  је и економија базирана на томе.

 Da, to je bila Titova mana, ekonomija i nije ga ni interesirala. Pa i ne bi trebala ako bi onda bila neka jaka ličnost (premier, odnosno predsjednik SIV), koja bi savladala ekonomijom. Takav je bio nekoliko godina Slovenački premier Stane Kavčič, ima interesantna knjigo o njemu. Vizionar, pod njegovim rukovodstvom SLO je tad mnogo tehnološko ekonomsko napredovala, on se ravnao po tržnim principima ali u okviru socializma. Ali je bio smaknjen zbog kao previše radikalno prozapadne orientisanosti i "gubio je bitku" protiv konservativni liniji partije, koju je u SLO vodio F. Popit. Tito mu je nudio, da postane predsjednik SIV ali je odbio. Usput, još jedna značajna ličnost u SLO bio je Niko Kavčič - isto prezime ali nisu rodbina. On je bio direktor Ljubljanske banke tad, koju je modernizovao i vrlo uspješno integrisao u medjunarodne bankarske tokove. U Frankfurtu je bila tad LB jako dobro pozicionirana i bilo je u Lj para toliko, da su izgradili novi dio u centru LJ (Maximarket & co) i cijeli novi turistički kompleks Bernardin kod Portoroža. Bez kredita, novac je bio i na brzinu izgradili.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 08, 2015, 07:45:47 am

Na pr.zbog slikovitosti,sjećam se da je bilo nekih podataka da je Ex Yu  do nekih godina bila ispred Japana u razvoju...


 Tačno je to.  Može se naći o tome i na webu. A čitao sam i u jednoj knjigi, čini mi se da je naslov nekako "Fabrike radnicima" kako su obnavljali infrastrukturu u YU posle WW2. Kako je izrasla Zenica iz malog gradića u veliki grad sa željezarom, kako se gradile ceste, pruge itd.  Iz ništa praktički. Jeste i uz dobrovoljni rad (radničke brigade). Čuo sam nekoliko ljudi, koji su bili u tim brigadama, pa da napišem šta je rekla jedna gospodja:  radili smo dobrovoljno, niko me nije terao da idem tamo ali rado smo obnavljali domovinu. I tuga mi je kad gledam šta se dešava danas....a mi smo na ruke kopali, danas imaju strojeve i treba celi vek da naprave put, pa na kraju je još mnogo skuplji od plana....


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 08, 2015, 08:51:08 am
Ево појашњења Божо. ФАП је за разлику од ТАМ-а правио и возила са 4 осовине. Ја до сада нисам видео ТАМ-а са 8 точкова. ФАП једино није правио мале камионе попута ТАМ-а 2000 и његових наследника. Ту је ТАМ био у предности јер се ФАП претежно оријентисао на производњу већих возила. Колико знам најјачи ТАМ-ов тегљач има 331 КС, а ФАП је имао од преко 400 КС. Још да додам да је уграђивао електронске мењаче у своја возила 80-тих година. То си могао да видиш ако си погледао филм који је поставио Шверцер011.

Автомонтажа је тесно сарађивала са ТАМ-ом. Возила која Марибор није могао да постигне да произведе прослеђивао је Љубљани и Новом Саду. Поред ТАМ-а Автомонтажа је склапала мерцедес и МАН.

[attachment=1]

Ево троосовинског ТАМ-а од 260 КС који је могао да се користи и као тегљач.

[attachment=2]


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 08, 2015, 03:08:13 pm
TAM tegljač:

http://www.kamra.si/Data/AS_S-V_95.pdf

http://www.kamra.si/Data/AS_S-V_89.pdf


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 08, 2015, 03:15:11 pm
A ovoga i ja vidim prvi put ! Iz foruma http://teretna-vozila.com/


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 08, 2015, 08:08:43 pm
6500 је баш стар и потиче из времена кад је прављен 4500/5000. Постоји и верзија 4500 БВЛ тегљача са две осовине.

ФАП је учествовао и на камионским тркама. Модел 1626 је био посебно прерађен за стазу. Данас труне у Прибоју.

[attachment=1]


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: švercer011 on May 08, 2015, 08:25:15 pm
Taj Fap nije napravio nikakve rezultate,FAP 1626 je najjači kamion koji je ova fabrika napravila. Jačina njegovog motora je bila 480 KS. Krajem osamdesetih ovaj kamion je učestvovao na dve trke kamiona u Mađarskoj i Španiji, iako je bio dogovoren i treći nastup na trci u Nemačkoj, do njega nije došlo. Na slici ispod vozač kamiona je Vlado Čugalj (“PIK Belje” poslovna jedinica “Beljetrans”). U kamion je ugrađen Mercedes motor V8, dok su šasija i kabina bili FAP’ovi.

Da dodam i ovo su bile ozbiljne firme a sad ..... :zid

http://www.youtube.com/watch?v=HUVKTtvqd5k


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 09, 2015, 09:07:59 am
Dve malo manje poznate varijante "dajca"

[attachment=1]
[attachment=2]


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on May 09, 2015, 06:43:47 pm
Dve malo manje poznate varijante "dajca"

[attachment=1]
[attachment=2]

  Bravo. E, dje našao, SAP Lj, Yugoslavia. W


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 09, 2015, 08:07:01 pm
Mislim da na autobusi.net. Slučajno ;)


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 10, 2015, 09:25:56 pm
Nije da se ni danas ništa ne radi po pitanju razvoja na ovim prostorima.
Evo par primjera uspješnih svečanih otvaranja:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/553725/NAJVECI-POZER-U-VLADI-Vulin-pustio-u-rad-lift
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=07&dd=24&nav_id=880540
http://www.vijesti.me/vijesti/u-selu-kopilje-pustena-u-rad-bistijerna-ivanovic-ovo-je-pobjeda-rada-nad-neradom-790733
https://www.youtube.com/watch?v=wF-vGnOSs8E
https://www.youtube.com/watch?v=_Rt41woS3Vk


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on May 10, 2015, 09:43:35 pm
Мали од палубе ја ти могу дати милијарду таквих примера, али има да ме протерају јер о политици се не сме на овом форуму.


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on May 11, 2015, 10:47:26 pm
Ja nisam zauzeo ničiju stranu u politici, već sam samo naveo neke svjetle primjere napredka.... ;)
Idemo...radimo...bolji život gradimo...!!!    ;)


Title: RE: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on May 12, 2015, 12:03:39 am
https://www.youtube.com/watch?v=aO44PcDQ944


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on May 13, 2015, 01:54:47 pm
Јedna firma iz бивше СФРЈ.

http://vitaminka.com.mk/mk/news/details/vitaminka-na-saem-vo-shangaj


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: wermez on June 04, 2015, 03:24:22 pm
[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: švercer011 on June 07, 2015, 09:09:45 am
Ko je imao providne taj je bio car





Kad god bi porodica išla na more, kupovale su se Jugoplastika gumene sandale. Najčešće jednobojne - tamno plave ili one kanarinac



[attachment=1]



Ovaj članak posvećujemo svima onima koji su nosili i živeli Jugoplastiku. Bio je to jugoslovenski gigant koji je zapošljavao 13 hiljada radnika, proizvodio preko 3200 različitih proizvoda, a o prihodu da i ne pričamo.
Nećemo pričati, ali ipak ćemo spomenuti - 350 miliona dolara godišnje. I nećemo dalje.
Teško je tada bilo zamisliti jugoslovenski dom bez nekog proizvoda Jugoplastike, od igračaka, torbi, patika, sportskih rekvizita, pokretnih frižidera...

I onda u tom izobilju odeš i s familijom na more. Ali pre toga kupiš gumene sandale za plažu, ali ne bilo kakve sandale.



Kad god bi porodica išla na more, kupovale su se Jugoplastika gumene sandale. Najčešće jednobojne - tamno plave ili one kanarinac.

Pola dana se kupaš, a pola dana gledaš da ih ko ne odnese. Sva deca na plaži su ih nosila, pa se lako moglo zameniti sa tuđima. A ako kojim slučajem nabaviš one providne, tvojoj sreći nema kraja.


(Nostalgično.com)


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on June 07, 2015, 10:25:12 am
Rušenje Jugoplastike


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on June 08, 2015, 08:13:59 am
A kada krene kopča na sandalama da rđa, pa stopala postanu narandžasta....
Bile su dobre i za fudbal.
Kako je na kraju završila Jugoplastika? Privatizovana ili....???


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on June 08, 2015, 08:42:27 am
Sećate li se i njega?

Maskota Jugoplastike:

[attachment=1]

Imao sam ga kod kuće žao mi je što neznam gde je.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Kuzma® on June 08, 2015, 09:02:23 am
Pre neki dan kod rodjaka naletim na ovo. Nekada se ovo sluzilo u avionima Air Canade

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on June 08, 2015, 10:24:59 am
Ја сам имао зелене југопластикине ципеле за море. Потпуно сам заборавио да је то постојало све док нас шверцер011 није подсетио.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on June 08, 2015, 10:40:51 am
A kada krene kopča na sandalama da rđa, pa stopala postanu narandžasta....
Bile su dobre i za fudbal.
Kako je na kraju završila Jugoplastika? Privatizovana ili....???

Nažalost ono drugo. Koliko sam upoznat nešto je privatizirano većina je uništana. (nije se isplatilo proizvoditi...)


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: švercer011 on June 08, 2015, 10:51:46 am
Imao sam ovakav kamion kad sam bio mali,deda mi kupio kamionce stavim dve cigle u kipu i vucem po dvoristu  :laugh:

[attachment=1][attachment=2]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: švercer011 on June 08, 2015, 11:02:35 am
Jugoplastika je ziva nisu je potpuno ubili,ima proizvodni pogon u Srbiji


http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sumadija-odskocna-daska-za-izvoz.lt.html


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on June 08, 2015, 08:17:20 pm
Ове браон папуче је добијао сваки војник ЈНА, барем 70-тих година и касније.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on June 08, 2015, 08:38:29 pm
Ове браон папуче је добијао сваки војник ЈНА, барем 70-тих година и касније.

Moda u sezoni 1984/85 je bila ista.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on June 08, 2015, 08:51:30 pm
Ту се "мода" није дуго мењала :D. Не знам каква је ситуација сада, али овакве папуче су биле врло практичне и дуготрајне. Ја сам једне те исте користио све четири године Војне академије.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: leut on June 08, 2015, 08:58:25 pm
Jugoplastika je ziva nisu je potpuno ubili,ima proizvodni pogon u Srbiji


http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sumadija-odskocna-daska-za-izvoz.lt.html

AD Plastik (http://www.adplastik.hr/hr/) (i iz njega proizašli AD Boats - Salona Yachts (http://www.salonayachts.com/hr/index.php)) je jedini preživjeli (i uspješni) dio nekadašnje Jugoplastike. Osamostalili su se i odvojili još 1992. te su uspješno privatizirani. AD PLastik ima pogone između Splita i Solina, u Zagrebu, Rusiji, Srbiji i Rumunjskoj.

Ostatak Jugoplastike, koja je početkom devedesetih promijenila ime u DIOKOM, pa nakon stečaja s preustrojem u DIOKOM NOVI, upravo ovih dana odlazi u stečaj bez povratka. Proizvodnja u poslijednjem pogonu, onom u Benkovcu, je ugašena prije nekoliko mjeseci.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on June 08, 2015, 09:18:27 pm
Pre neki dan kod rodjaka naletim na ovo. Nekada se ovo sluzilo u avionima Air Canade

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Aaaaaa, bravo. Air Canada...Product of Yugoslavia. Eto, saznao sam još nešto novo.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on June 08, 2015, 09:28:45 pm
Jugoplastika je ziva nisu je potpuno ubili,ima proizvodni pogon u Srbiji


http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sumadija-odskocna-daska-za-izvoz.lt.html

  Ovo je interesantno:

Privatizovani smo kroz radničko deoničarstvo, uprava i radnici su uzeli dugoročni kredit i zajedno kupili firmu. Tako smo se spasli od neprijateljskih preuzimanja, a kadrovi se nisu osuli. Nemamo većinskog vlasnika, niko ne može doneti odluku koja samo njemu ide u prilog i svako svakog kontroliše. Mora se tako, jer ljudi su bez kontrole „kvarna roba“. Prošli smo i rat, rezali smo troškove, smanjivali plate upravi, nekad i otpuštali radnike, ali su oni uvek imali prioritet da se vrate kad naraste posao. U Hrvatskoj imamo 850 zaposlenih, a cela grupa AD „Plastik“ oko dve hiljade. Naša politika je da u preduzeću ne smete imati nezadovoljnog radnika.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: mali od palube on June 11, 2015, 11:50:46 pm
Ове браон папуче је добијао сваки војник ЈНА, барем 70-тих година и касније.
Do 2006-e ... udobno.... moje su bile već 15 godina stare ali "kao nove"...


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Trifko on July 06, 2015, 10:25:01 pm
Источно Сарајево: Потписан уговор о оснивању предузећа "Мофас"

У Источном Сарајеву данас је потписан уговор о оснивању заједничког предузећа "Мофас" између фабрике "Фамос" и стратешких партнера из Њемачке и Тешња, у присуству министра индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петра Ђокића.

Izvor: RTRS (http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=158038)

Уговор су потписали предсједник Надзорног одбора предузећа "Фамос" Источно Сарајево Мирко Добрњац, власник и директор фирме "Ин тајм" из Тешња Шефик Хусаковић и директор њемачке компаније "Паул Берхарт" из Хамбурга Дирк Оте.
Ђокић је након потписивања изразио задовољство што је "Фамос" Источно Сарајево постигао договор са стратешким партнером, усагласио сва важна питања и ушао у поступак власничке трансформације оснивања заједничког предузећа које ће под називом "Мофас" дјеловати на истој локацији.
Према његовим ријечима, у новом предузећу биће организована производња радилица, брегастих осовина, глава и блокова мотора, те клипњача.
"На овај начин је Влада Републике Српске, доносећи адекватне одлуке, пружила подршку организационом и финансијском реструктурисању `Фамоса` и дала допринс да се преговори који трају неколико мјесеци успјешно окончају потписивањем споразума", рекао је Ђокић.
Он је нагласио да би алтернатива, да није пронађен стратешки партнер из Њемачке, била врло суморна за "Фамос" јер би у том случају предузеће морало ићи у стечај, због чега је Влада Српске морала показати храброст да донесе кључне одлуке које су ишле у правцу да се одржи производња мотора и моторних дијелова, те склопова за моторе.
"Основано је ново друштво у коме ће 49 одсто власништва имати `Фамос`, а 51 одсто партнери. Важно је истаћи да је ријеч о поузданом њемачком партнеру, водећем у овој области у свијету", рекао је Ђокић.
Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске нагласио је да ће у "Мофасу" радити 96 радника који су до сада радили у "Фамосу", а да је стратешки партнер најавио да ће улагати у развој новог привредног друштва.
"Нама је веома битно да нико од радника `Фамоса` неће бити `грубо избачен на улицу` на начин да ће остати без својих права. Свим радницима ће бити повезан радни стаж за период који су радили у `Фамосу` и биће исплаћене отпремнине у складу са Законом о раду", рекао је Ђокић.
Он је додао да ће Влада Српске на сличан начин приступити проналажењу стратешких партнера и за друга предузећа како би сачувала имовину и примарну дјелатност којом се баве, на локацијама гдје се налазе.
Ђокић је навео да су у току преговори са потенцијалним стратешким партнерима из Италије за фабрику пречистача Рогатица, као и за рјешавање статуса предузећа "Нова Романија" из сектора дрвне индустрије.
Директор компаније "Ин тајм" Шефик Хусаковић истакао је да је њемачки партнер респектабилан, те да фирма "Мофас" већ има могућност да потпише уговоре, што ће значити наставак прозводње у Источном Сарајеву.
Директор фирме из Хамбурга Дирк Оте изразио је задовољство због чињенице да ће већ до краја јула почети испорука дијелова за моторе у вриједности од око 150.000 евра из фирме "Мофас" у Источном Сарајеву за Њемачку.
Представник Синдикта "Фамоса" Зоран Лазаревић рекао је да је учињено све да би се заштитила права 226 радника овог предузећа.
"Тренутно имамо 226 радника, од тога имамо шест радника који су стекли услове да иду у пензију у овој години. Радници су тешко поднијели преструктурисање предузећа, иако смо максимално покушали заштитити њихова права и урадили смо колико смо могли", навео је Лазаревић.

Ako ovo zaživi kako treba biće finog posla ovde, Paul Bernhardt radi za najveća imena iz auto industrije (Mercedes-Benz, MAN, Volvo, Scania, Caterpillar)

http://www.pbgermany.de/de/produkte.html


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on October 07, 2015, 08:31:59 pm
Jučer na TV SLO emisija "nekad su bile fabrike". Par fabrika iz SLO u vreme SFRJ. TAM, Tomos, Metalna, Toper, Mura, TVT, Iskra, IUV, tvornica šećera Ormož .
Razgovor sa nekadašnjim radnicima, inženjerima. Mura: imali smo dobre plate i sve što srce poželi, radilo se mnogo ali smo rado dolazili na posao. Gradilo se stanove, škole, športne objekte, letovalo se na moru preko firme, za što se čekalo u redu. Jedan gospodin, koji je radio u jednoj od tih firmi: kad sam išao u penziju, ako bi me pitali, da dolazim na pomoć, odmah bih išao, bez plate. Iskra: imali smo tehnologiju na nivou onog vremena, kao Siemens. Policija je bila povezana po cijeloj Kini sa Iskra Delta računarima. Toper je obukao YU ski reprezantanciju. Dolazili na ogled proizvodnje Križaj, Strel i ostali, kaže, kad su cure vidjele za koga šivaju bile su toliko vesele, proizvodnja se zaustavila i cijenjeni gosti se razgledavali po fabriki. Čovek koji je tamo radio išao je kod rodbine u USA i ponesao 5 košulja vrhunske kvalitete, radili su i za poznate svjetske marke. Košulje je tamo video u trgovinama po 150 $ komad, 5 košulja je koštalo više nego avionska karta YU-USA. TVT je pravio vagone, kooperant za vlakove Fiat, napravio plavi voz, komplet osim podvozja. IUV izgradio blokove za radnike, bazen, igralište. Metalna gradila ogromne konstrukcije ne samo u YU nego i na bliskom istoku... :marinero

  Onda došla 1991, nova vremena, tranzicija, i dalje.... :'( :zid  Nema više košulja po 150 $, nema više kožnih jakni iz IUV, Metalna, Tomos još postoje ali daleko nije više ko nekad, TVT smo mudro prodali Siemensu, zato da so ga ovi zatvorili a računari Iskra Delta su istorija. Mura, TAM su samo uspomene iz zlatno doba dalekih vremena. Ono što inženjeri u doba mraka niso ukapirali, nadoknadili su moderni menedžeri ekonomisti posle 91-te: ne treba Iskri razvoj, samo trošak je to i zaista su uštedili ali ne za dugo.  Sic transit gloria mundi. Ne poznajem latinski ovaj, pa posudim od Ajnštajna: "Samo su dvije stvari beskonačne, svemir i ljudska glupost. Za svemir nisam baš siguran."


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on October 11, 2015, 10:41:20 am
Iskra Delta je propala još u socializmu, tekstilne firme su počele propadati onog trenutka kad je krenuo jače uvoz, a same firme se nisu preusmjerile na specializirane tekstilne proizvode. Jedna jeste, Prevent, koja je dugo godina proizvodila navlake za automobilska sjedala (ako se dobro sjećam za VolksWagen), no ta je propala radi razmjerica između dva najveća vlasnika, slovenca i bosanca, pri čem je bosanac pobijedio i odnio proizvodnju drugdje, ovo u Sloveniji propalo. Nešto spomenutih firmi je propalo radi nesposobnosti "crvenih direktora" da uopće shvate, da je razvoj važniji od vlasničkog preoblikovanja, dakle htjeli su imati firmu ali da firma kupi samu sebe kroz dobit. No bez razvoja ne ide. Vse baš sve je propalo radi nesposobnosti crvenih direktora, kojima je najvažnija bila vlast a manje doista same firme. Vjerovali ili ne u Sloveniji još uvijek vlada udba i mreža starih kadrova. I nakon 25 godina od formalne demokratizacije.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on October 11, 2015, 05:03:43 pm
Quote
Vjerovali ili ne u Sloveniji još uvijek vlada udba i mreža starih kadrova. I nakon 25 godina od formalne demokratizacije.

Pa demokratiju u Sloveniji, kao i drugim državama nastalim iz SFRJ su uspostavili upravo kadrovi iznikli iz tog sistema. Da li je uopšte bilo moguće drugačije? Teško. Kakav su oni podmladak mogli da ostave? Pa verovatno sličan sebi. Otuda utisak koji si naveo. Svest ljudi se najsporije menja. Trebaju da prođu desetine godine da bi se moglo reći "promenjeno".

Inače, slažem se, od kraja 70-tih,a posebno tokom 80-tih godina osećalo se da privreda posustaje, da preduzeća sve lošije posluju, da se generalno više troši nego zarađuje, da se u preduzećima sve davalo u potrošnju a ne u razvoj (tako je kad se samoupravljaljen shvati kao "sam upravljam za sebe") i td. Kolaps ekonomskog sisetma je bio vrlo blizu. Loše izvedena tranzicija (u "demokratiji") je dokusurila i ona preduzeća koja su eventualno mogla da opstanu.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on October 11, 2015, 06:13:29 pm
Dodatak, IUV je propao, tj. dokrajčio ga je jedan izozemni manager, koji je vjerojatno shvatio da se u Sloveniji može nekažnjkeno mažnjavati, pa je tako kao savjetodavac (daklče bez formalnih ovlasti), a preko uprave uspio izlobirati neke teške mutljavine koje su ostavile IUV u dugovima, posao propao, firma otišla u stečaj, radnici na burzu. Firma "Metalna" (proizvođač dizalica) je živila i radila kako je mogla, više manje životarila u tranziciji, ali ju je dokrajčila teška nesreća pri montaži teške lučke dizalice negdje u Convent, Louisiana, SAD kojom prilikom je poginuo jedan od njenih montera (kran operator), jer se dizalica prilikom testiranja (25% overload) srušila sa keja u reku Mississippi.

Dakle neke propasti se mogu pripisati lošim poslovnim odlukama drukčijeg tipa, jer Metalna je očito bila premala firma, da preživi tako tešku havariju, a IUV teško mažnjavanje unutar firme.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Trifko on October 11, 2015, 07:06:03 pm
Iskra Delta je propala još u socializmu, tekstilne firme su počele propadati onog trenutka kad je krenuo jače uvoz, a same firme se nisu preusmjerile na specializirane tekstilne proizvode. Jedna jeste, Prevent, koja je dugo godina proizvodila navlake za automobilska sjedala (ako se dobro sjećam za VolksWagen), no ta je propala radi razmjerica između dva najveća vlasnika, slovenca i bosanca, pri čem je bosanac pobijedio i odnio proizvodnju drugdje, ovo u Sloveniji propalo. Nešto spomenutih firmi je propalo radi nesposobnosti "crvenih direktora" da uopće shvate, da je razvoj važniji od vlasničkog preoblikovanja, dakle htjeli su imati firmu ali da firma kupi samu sebe kroz dobit. No bez razvoja ne ide. Vse baš sve je propalo radi nesposobnosti crvenih direktora, kojima je najvažnija bila vlast a manje doista same firme. Vjerovali ili ne u Sloveniji još uvijek vlada udba i mreža starih kadrova. I nakon 25 godina od formalne demokratizacije.

Preven u Bih radi odlično imaju proizvodnju u nekoliko gradova...


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on October 11, 2015, 07:11:41 pm
...naravno, pa napisao sam da je bosanac Nijaz Hastor (danas navodno najbogatiji u BiH) pobijedio i prenio proizvodnju. U Sloveniji ostali prazni pogoni, propala firma, nezaposleni, a vjerojatno i pokoji dug.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Morskoprase on October 11, 2015, 07:13:16 pm
Jao Bullete, nemoj da praviš budalu od sebe... Nemoj o stvarima, koje ne poznaješ. Gledaš jednu stanu kako te dere, a drugoj puštaš, da radi isto. Posle izbora, uloge se okrenu. I opet te deru. Svi su isti, pitanje je samo, da li si međju njima (pa da mrsiš brkove) ili ne.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: švercer011 on October 11, 2015, 07:13:58 pm
Sta je sa firmom Slovenija les,pricali mi ljudi,niti manje firme niti veceg giganta u SFRJ


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on October 11, 2015, 07:15:24 pm
Jao Bullete, nemoj da praviš budalu od sebe... Nemoj o stvarima, koje ne poznaješ. Gledaš jednu stanu kako te dere, a drugoj puštaš, da radi isto. Posle izbora, uloge se okrenu. I opet te deru. Svi su isti, pitanje je samo, da li si međju njima (pa da mrsiš brkove) ili ne.

U Sloveniji vredi ona, da su izbori onaj oblik izražavanja političke volje birača posle kojih vlada Milan Kučan.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on October 11, 2015, 07:25:43 pm
Iskra Delta je propala još u socializmu, tekstilne firme su počele propadati onog trenutka kad je krenuo jače uvoz, a same firme se nisu preusmjerile na specializirane tekstilne proizvode. Jedna jeste, Prevent, koja je dugo godina proizvodila navlake za automobilska sjedala (ako se dobro sjećam za VolksWagen), no ta je propala radi razmjerica između dva najveća vlasnika, slovenca i bosanca, pri čem je bosanac pobijedio i odnio proizvodnju drugdje, ovo u Sloveniji propalo. Nešto spomenutih firmi je propalo radi nesposobnosti "crvenih direktora" da uopće shvate, da je razvoj važniji od vlasničkog preoblikovanja, dakle htjeli su imati firmu ali da firma kupi samu sebe kroz dobit. No bez razvoja ne ide. Vse baš sve je propalo radi nesposobnosti crvenih direktora, kojima je najvažnija bila vlast a manje doista same firme. Vjerovali ili ne u Sloveniji još uvijek vlada udba i mreža starih kadrova. I nakon 25 godina od formalne demokratizacije.
 Nije sve baš tako jednostavno i nisu uvek samo crveni direktori krivi a ono što crveni direktori nisu upropastili, mnogo su "bolje" uradili necrveni, tajkuni, znamo svi kako su stvari išle od 91 pa do danas. Mnoge su firme upropaštene u kratko vrijeme u doba necrvenih direktora a u "crvenoj dobi" su desetljeća uspješno radile. Ali nije bitno, crveni ili necrveni, tuga je, što smo imali potencial da bismo daleko dogurali a nismo.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on October 11, 2015, 07:28:32 pm
Nađi jednog tajkuna u Sloveniji koji nije prije 1990 bio u KP i radio za udbu.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on October 11, 2015, 07:31:43 pm
Da nije i Donald Trump bio u KP prije 90 ?  :marinero


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on October 11, 2015, 07:33:58 pm
Da nije i Donald Trump bio u KP prije 90 ?  :marinero

Koji dio "u Sloveniji" nisi razumio?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on October 12, 2015, 05:44:24 am
Jao Bullete, nemoj da praviš budalu od sebe... Nemoj o stvarima, koje ne poznaješ. Gledaš jednu stanu kako te dere, a drugoj puštaš, da radi isto. Posle izbora, uloge se okrenu. I opet te deru. Svi su isti, pitanje je samo, da li si međju njima (pa da mrsiš brkove) ili ne.

U Sloveniji vredi ona, da su izbori onaj oblik izražavanja političke volje birača posle kojih vlada Milan Kučan.

 :zid :zid :zid :zid :zid


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on October 12, 2015, 07:14:25 am
Firma "Metalna" (proizvođač dizalica) je živila i radila kako je mogla, više manje životarila u tranziciji, ali ju je dokrajčila teška nesreća pri montaži teške lučke dizalice negdje u Convent, Louisiana, SAD kojom prilikom je poginuo jedan od njenih montera (kran operator), jer se dizalica prilikom testiranja (25% overload) srušila sa keja u reku Mississippi.
Da li je reč o firmi iz koje je nastala Metalna SRM, dobra i korektna firma sa kojom sarađujem godinama?

http://www.metalna-srm.si.
Po mom saznanju (ne mora da sam u pravu) direktor je  školovan je po svim pitanjima biznisa u crveno vreme.
Ne treba generalizovati da su krivi samo kako ih ti zoveš crveni direktori i UDBA . Ista je krivica i velikog dela zaposlenih
koji su čekali da im blagostanje donese neko drugi a ne oni sami sebi svojim zalaganjem i učestvovanjem u promenama.
Poslednja rečenica se odnosi na sve republike bivše SFRJ.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on October 12, 2015, 07:17:45 am
Ovisno zaposlen nije nikada kriv za propad firme. Njegova jedina zadaća je raditi u skladu sa radnim procesom, a na vodstvu je da mu osigura posao i plaću, a bome i disciplinski kazni ako zaposleni ne radi u skladu s time.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: kukador on October 12, 2015, 09:04:24 pm
Quote
Da li je reč o firmi iz koje je nastala Metalna SRM, dobra i korektna firma sa kojom sarađujem godinama?

http://www.metalna-srm.si.


da. to je ta firma. izvorno samo metalna.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on February 07, 2016, 06:09:40 pm
Ode još jedna firma u nepovrat.......


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Perun on February 25, 2016, 09:40:15 pm
nadovezuje se na temu a ne znam di bi stavija:

Phil Butler: "Jugoslavija se morala uništiti po planu Washingtona slabljenja geopolitičkih suparnika"
piše: Altermainstreaminfo
Američki politolog Phil Butler je za
New Eastern Outlook napisao kolumnu u kojoj tvrdi da su razaranje i raspad Jugoslavije bili dio šireg plana NATO saveza, kojim se htjelo oslabiti geopolitičke protivnike zapadnog bloka u regijama Trećeg svijeta i progutati zdrave ekonomije naroda ovih prostora, a sažetak njegove analize je prenio i talijanski Globalist.
Svatko od nas ima svoje viđenje '90-ih na ovim prostorima, ali su ona bez sumnje subjektivna, koliko god netko mislio da je upravo njegova verzija istine ona nesporna i nepobitna. Stoga uvijek vrijedi čuti i što drugi misle o nama.
Phil Butler: "Jugoslavija je morala biti uništena, a što bi bilo da nije...?"
Možete li zamisliti Europu danas s Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u povijesti. Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je sjedinila obje kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je nakon golemih osvajanja asimilirao narode. Eksperiment, ako ga mogu tako nazvati, trajao je nešto više od pola stoljeća. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živjeli svi južnoslavenski narodi. Stvaranje Jugoslavije je djelomično bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, kako bi se usporila ili blokirala Njemačka. Odredbe tzv. "Krfske deklaracije" su udarile temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske. Prava i pravo glasa, te poštivanje temeljnih principa Ilirskog pokreta su bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. No, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih skupina je i dalje davao nadu za budućnost. Rat, političke spletke, unutarnji i vanjski pritisci su u to vrijeme teško opterećivali ovu novu svjetsku silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim pokusima, u konačnici je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna.
Za prekid "predavanja iz povijesti", nacionalni heroj Josip Broz Tito je postao taj "diktator", ali je stekao svjetsku slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je igrala veliku ulogu na svjetskoj sceni. Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema znanstvenika ili političara koji o tome danas ne govori, ali Titova uloga u osnivanju Pokreta nesvrstanih nacionalnih država je velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivših jugoslavenskim zemaljama.
Ideali Pokreta nesvrstanih i njegovi temelji su udareni u Beogradu 1961. U stvaranju pokreta su sudjelovali Tito, indijski premijer Jawaharlal Nehru, predsjednik Indonezije Sukarno, egipatski predsjednik, Gamal Abdel Naser i predsjednik Gane, Kwame Nkrumah. U najkraćim crtama ideju Pokreta nesvrstanih objašnjava lider Kube, Fidel Castro, u govoru u Havani 1979.
"Pokret nesvrstanih postoji kako bi čuvao nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i sigurnost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, rasizma i svih oblika strane agresije, okupacije, dominacije, miješanja ili hegemonije, kao i protiv velikih sila i blokovske politike", rekao je tada Castro.
Dakle, u suštini, Pokret nesvrstanih je težio samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima i imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorbiranje svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja.
Kao što vidimo danas, strategija je bila izazvati bitke koje vode ka fragmentiranju, podijeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda diljem svijeta.
Raspad Jugoslavije je najbolji primjer, gdje danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih.
Umjesto toga, EU i NATO su bili gravitacijska sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Bjelorusija i Azerbajdžan jedine dvije preostale članice pokreta u Europi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011.
Međutim, 2012. je summit Pokret nesvrstanih vidio veću posjećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda i znak krize Zapada. Uz deklariranu svrhu "borbe za mir u svijetu" i svojih temeljnih dogmi, pokret je ipak, barem teoretski, vrijedan posrednički okvir. No, dopustite mi da se vratim na slučaj Jugoslavije i kakva bi možda bila da postoji danas.
Gledajući s distance na raspad Jugoslavije, primjetno je da se radi o uokvirivanju geostrategije Washingtona koja se provodila svugdje, pa i teškim metodama. Akcije Clintonove administracije su u to vrijeme bile tajnovite za javnost, jednako kao što su i danas.
Čitajući Washingtonov think tank propagandni Institut Brookings otkrivate ovo. U tekst "Odluka o intervenciji - Kako završiti rat u Bosni" iz 1998. godine autor Ivo H. Daalder počinje:
"Dok danas mnogi pišu rječito i strastveno da objasne neuspjeh Washingtona i Zapada da se zaustave etničko čišćenje, koncentracijski logori i masakri stotina tisuća civila, malo tko je to pitanje postavio u ljeto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile preuzeti vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni."
No, istina je puno jednostavnija od stvarnosti. Nikome ne treba think tank da otkrije zašto je predsjednik Bill Clinton oklijevao da posreduje u Bosni. Clinton je u stvari nastavljao politiku svoga prethodnika, Georgea Busha starijeg, kojoj je cilj bio destabilizirati jugoslavenski socijalistički uspjeh.
Sada znamo da su kod nas tajno obučeni pobunjenici odigrali ključnu ulogu u fragmentiranju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca, kao što piše Christian Science Monitor 1999.
Ovo izvješće otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji (proxy war).
Što se tiče Billa Clintona i njegove nevoljkosti da se upliće u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, to je prljava povijest genocida i beskrajnih laži.
Priča koju sam pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podsjeća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju. Vidite "obrasce" koje nas vode do istine i više nego dovoljno.
Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podjelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsjednika, britanskih gospodara i njemačkih industrijalaca.
Atlantska brigada je djelovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne ubojice iz inozemstva. Američki dužnosnici u vrhu su ih dobro poznavali i upravljajući njima su vukli konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, predložak za djelovanje u Afganistanu i Iraku, Arapskom proljeću.
Imena Madeleine Albright, Javiera Solane, generala Wesleya Clarka i drugih se i dalje spominju. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama doslovno planirali pretvoriti narode i zemlje u kreditore i investicijski "eldorado".
Priča o tom genocidu u ime demokracije je prestrašna. Većina naroda ovih prostora je vraćena 200 godina natrag u neku vrstu srednjovjekovnog postojanja bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših "Jugoslavena" je, sasvim prirodno, EU i NATO savez.
Dok ovo pišem američki, britanski i njemački planeri već uređuju Siriju. Poznata Rand Korporacija
izrađuje plan podjele suverene države. Za one koji nisu svjesni, Rand Korporacija je "Veliki brat" svih hegemonijskih think tankova .
Tko je je zašto uništio Jugoslaviju?
Sigurno je bilo zločina i genocida s obje strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poanta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu.
Prije svega, nijedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podjela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja milijuna ljudi.
Ali moja "fantazija"o Jugoslaviji bi možda mogla biti iznenađenje. Dopustite mi da zaključim.
Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Slaveni neće ostati slabi i podijeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plijen imperijalnim namjerama, kao što vidimo da se događa danas.
Činjenica je da je nakon Drugog svjetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta europske priče o uspjehu. Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stope gospodarskog rasta u svijetu, pristojan životni standard, besplatnu medicinsku skrb i obrazovanje, zajamčeno pravo na posao, jednomjesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 posto, a očekivani životni vijek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može sanjati ni pola ovog prosperiteta.
Bio je to napredak koji je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju.
Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prijevoz, stanovanje i komunalije. Neprofitno gospodarstvo je uglavnom bilo u državnom vlasništvu, što nije baš najočitiji primjer zapadne demokratske ljubavi. U to vrijeme su od resursa daleko bili Njemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli izvlačiti milijarde iz socijalističkog sustava.
Jugoslavija je morala umrijeti, a Reagan, Bush stariji i mlađi i Clinton su pomogli da se to dogodi. Nagrađivani autor, politolog i gostujući suradnik u Institutu političke studije u Washingtonu, Michael Parenti , često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji.
Prema Parentiu, američki cilj je bio pretvoriti jugoslavenske narode u regiju Trećeg svijeta, a to se moglo ostvariti podjelom zemlje koja će onda otvoriti svoje gospodarstvo korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije je zemlje trebalo učiniti takvima da budu:
1. Nesposobne da slijede nezavisan kurs osobnog razvoja.
2. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa u potpunosti dostupnih za multinacionalne korporacijske eksploatacije, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.
3. Osiromašenog, ali pismenog i osposobljenog stanovništva koje će biti prisiljeno raditi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen s kojim će se lakše sniziti plaće u zapadnoj Europi i drugdje.
4. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških strojeva, rudarstva i petrokemije, te raznih drugih industrija koje nisu smjele biti konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima.
Zvuči li vam ova strategija poznato? Sjetite se plana Rand Korporacije za Siriju. Jesu li Ukrajina, Donbas i Krim razumjeli ovo prije EuroMaidana? Koji je na kraju plan za Rusiju?
Iako ovo zvuči prijeteće, žao mi je, to je svijet u kojem živimo danas. Snagom uspavanih američkih građana, drogiranih glupim bezvrijednim tricama super-kapitalizma, svijet preuzimaju tirani.
Što bi bilo da je bilo?
Ali što da je Jugoslavija preživjela? Što da je veliki etničko-socijalistički eksperiment i dalje radio? Sigurno bi naš svijet bio potpuno drugačiji od danas. Još jedna stvar, Europska unija bi uz Pokret nesvrstanih djelovala u okviru svojih sadašnjih granica. Bila bi manje moćna i daleko manje geopolitički utjecajna.
Cijela Europa bi možda dolazila u Beograd, a sada se šest republika bore za mrvice iz Bruxellesa. Potaknut mojom fantazijom o tome kako bi Jugoslavija mogla izgledati, ostavit ću vas s procjenama ekonomske situacije sadašnjih država Balkana i Jugoslavije čiji je BDP prije rata bio na 24. mjestu među svjetskim narodima.
2015. godine je Bosna i Hercegovina ekonomski bila na 112. Mjestu u svijetu, a uvjeti se pogoršavaju. Ipak, siromašni stanovnici BiH misle da će ulaskom u EU riješiti sve svoje probleme. Hrvatska je ekonomski trenutno na 76. u svijetu, ali je Bloomberg ekonomiju RH svrstao u 10 najgorih u svijetu. Makedonija se nalazi na 130. mjestu, a poljoprivreda je jedina pravi industrija, dok je nezaposlenost u zemlji iznad 30%. Crna Gora je, unatoč ljepoti i maloj površini, 149. ekonomija među svjetskim narodima. Poput nekih drugih bivših republika, Crna Gora vjeruje da će ulaskom u EU riješiti sve. Srbija je zauzela 87. mjesto po BDP-u, a Slovenija je 81. Što se tiče Kosova, Jonathan Marshall za Consortium News piše da je tamo rođena "mafijaška država sa stopom nezaposlenosti od 35 posto, shrvana epidemijom terorizma, kriminala i političkog nasilja".
Osim toga, NATO polako guta sve države u regiji, jednu po jednu. Crna Gora je tek započela pregovore o pristupanju, a srpski zakonodavci su ratificirali diplomatski sporazum o imunitetu i logističkoj potpori za predstavnike NATO saveza.
"I dok pišem ove završne redove, mislim na ono što bi hrabri i jaki narodi iz Jugoslavije dobili da nije došlo do prekida njene sudbine. No, sve što znam je da je 24. mjesto među svjetskim gospodarstvima daleko, a što se tiče Jugoslavije, taj je narod nestao zauvijek", zaključuje američki politolog Phil Butler.
Doduše, američki politolog Phil Butler u svojoj kolumni pogrešno koristi termin jugoslavenske "nacije", umjesto "jugoslavenski narodi", što je inače čest slučaj u inozemstvu. No, unatoč činjenici što se nije posvetio specifičnostima svake nacije i tinjajućim antagonizmima koje je, kako i sam priznaje, Josip Broz Tito "čvrsto držao pod kontrolom", njegov zanimljiv opis otvara pitanje koliko smo dobili, a koliko izgubili i jesu li se postojeći antagonizmi rasplamsali i prerasli u ratove "sami po sebi" i zato što su "jednog dana ipak morali eksplodirati" ili su se vješto iskoristili na način da se novcem, oružjem i propagandom na kraju ostvari konačni cilj – uništiti prilično zdrave ekonomije naroda bivše federacije koja je u vrijeme prije raspada imala 24. ekonomiju na svijetu i uništiti za Zapad opasnu ideju koja je temelj Pokreta nesvrstanih?
Izvor: Phil Butler - A Yugoslavian Fantasy


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Milan (longtrip) on February 26, 2016, 12:04:23 pm
Uporedio sam isti intervju sa izdanjem u srpskim medijima. U ovom postavljenom na forumu, hrvatskog portala altermainstreaminfo.com.hr (http://www.altermainstreaminfo.com.hr/vijesti/phil-butler-jugoslavija-se-morala-unistiti-po-1212) , novinar ne shvata poentu jugoslovenstva iz ugla američkog politikologa ili bolje rečeno gledišta ne opterećenog narodima i narodnostima.

citiram :

Quote
Doduše, američki politolog Phil Butler u svojoj kolumni pogrešno koristi termin jugoslavenske "nacije", umjesto "jugoslavenski narodi", što je inače čest slučaj u inozemstvu. No, unatoč činjenici što se nije posvetio specifičnostima svake nacije i tinjajućim antagonizmima koje je, kako i sam priznaje, Josip Broz Tito "čvrsto držao pod kontrolom

Državljani Jugoslavije su imali jugoslovensko državljanstvo i izjašnjavali se kao Jugosloveni. Samim tim su , kao što znamo, u inostranstvu tretirani kao jugoslovenska nacija.Uskogrudo razmišljanje o jednom takvom mehanizmu dokazuje zabludu koja je nanovo usađena u glave ljudi da je pripadnost nekom narodu važnija od države ! Svet nas u to vreme nije posmatrao kroz različite narodnosti već kroz zajednički imenitelj jugoslovenstva. Pomenuo sam ovo zbog korektnog odnosa analizi i gledišta onih koji kao i ovaj novinar nisu dorasli pisanja kritičkog stava.
Susreo sam se sa sličnim problemom živeći u inostranstvu sa pasošom Republike Srbije koju kao i sve države sveta čine različiti narodi i narodnosti.Pojedini njeni građani ne shvataju kao i ovaj novinar druge države, da čim pređeš granicu , prestaje da važi tvoje lično nacionalno opredeljenje i počinje pravno formalno građansko državljanstvo.

Na moje pitanje ko si ti, odgovara sa na primer Bošnjak. Odakle si ti, odgovara iz "Sandžaka". Koje državljanstvo ti imaš, kaže ja sam Bošnjak  :zid. Ima ih i koji se izjašnjavaju kao Muslimani jer nemaju ništa zajedničko sa Bošnjacima iz BiH. Na moju opasku da uvek pred državnom administracijom strane zemlje mora da navede državljanstvo a ne nacionalnu pripadnost , nevoljno odgovara da ima srpsko državljanstvo.Ne postoji mogućnost čoveku objasniti  da smo obojica samo Srbijanci u očima drugih, ja kao Srbin on kao Bošnjak. To što je taj izraz pogrešno tumačen i kroz negativna konotaciju je druga tema i u ovom slučaju gubi na težini. Potpuno isto i mi gledamo na primer na nekog državljanina  SAD ili Ruske federacije. Za nas su svi oni Amerikanci ili Rusi , bez obzira što te države čine preko 100 različitih naroda i narodnosti za čiju većinu ni imena ne znamo niti nam je to važno uopšte.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: JASON on February 26, 2016, 02:27:07 pm
Претенциозна је и сама помисао о опсервацији трагедије југословенске идеје. Било је како је било и шта је било, али велике вајде од тога није било, па (на пр.) ни Клинтона не треба оптуживати што ЦК СКЈ заврши своју двадесет трећу седницу без кворума. Уосталом, југословенство је много раније, због унутрашњих противречности, било осуђено на пропаст и у држави троименог народа и у држави братства и јединства.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: lovac on March 08, 2016, 09:01:28 pm
Momci, odoste vi van teme, i krećete se ka konfrotaciji ideja i mišljenja koja ne bi trebala biti svojstvena ovom forumu!


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on March 08, 2016, 09:38:58 pm
Momci, odoste vi van teme, i krećete se ka konfrotaciji ideja i mišljenja koja ne bi trebala biti svojstvena ovom forumu!

Све је то у складу са темом.

Привреда у СФРЈ је била развијана на ''републичком'' и ''националном'' кључу.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on March 08, 2016, 10:20:39 pm
Nije bilo sve dobro, ali nije bilo ni sve loše.

Ako se čovek razboli, leči se ga, ne ubija i pravi novog, i sve što se stari naučio ne valja, te se na novo otkriva voda. Jbg kad volimo da smo pametni, umesto da učimo na greškama.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Solaris on March 08, 2016, 10:40:31 pm
држави троименог народа

Može malo pojašnjenje za nas nepismene. Malo sa zakašnjenjem ali ne pratim previše forum.

poz.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Рашо on March 08, 2016, 11:10:37 pm
држави троименог народа

Može malo pojašnjenje za nas nepismene. Malo sa zakašnjenjem ali ne pratim previše forum.

poz.

Цитат из Крфске декларације:

"Prije svega, predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponova i najodsudnijim naglašavaju, da je ovaj naš troimeni narod jedan i isti, po krvi, po jeziku, po zajedničkim životnim interesima svoga nacionalnog opstanka i svestranog razvitka svoga moralnog i materijalnog života."


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Solaris on March 08, 2016, 11:13:58 pm
Volim vidjeti izvor citata ili barem neki trag o autoru uratka, ako može.

poz.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on March 08, 2016, 11:16:17 pm
Volim vidjeti izvor citata ili barem neki trag o autoru uratka, ako može.

poz.

Ма какав извор човече? То је општепозната историјска чињеница да смо до 1941 били троимен народ. Краљ је у једном тренутку забранио људима да се изјашњавају као Срби или Хрвати већ искључиво као Југословени.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Solaris on March 08, 2016, 11:20:38 pm
To brate, aj love jou.

poz.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on May 25, 2016, 07:03:44 am
Gorenje i BTC (kompleks trgovačkog centra u predgrađu Ljubljane) pokrenut će, ponovo, proizvodnju bicikli u Sloveniji (za početak modernizirani "Pony"). "Gorenje" je otkupilo marku "ROG". 80-tih godina prošlog stoljeća "Rog" je prodavao 350.000 bicikli godišnje...
Ako bude prodaja išla predviđenim tempom, proizvodit će se i druge vrste bicikli. Logotip "Rog" je dobio manje preinake.
"Poniy" bicikli se mogu dnas kupiti (polovni) po cijeni od 70-120 Eura, ovisi o stanju bicilke....

Vir: "Delo" Ljubljana
http://www.delo.si/
24.05.2016.

Pony se vrača - čisto drugačen

Nova mladost koles Rog: Gorenje odkupilo blagovno znamko.

Čeprav so nekateri, na primer priznani oblikovalec Miha Klinar, skeptični do ekonomičnosti proizvodnje koles v Sloveniji, pa četudi pod blagovno znamko Rog, so v Gorenju drugačnega mnenja. Predsednik uprave Gorenja Franjo Bobinac pravi, da so se za nakup blagovne znamke Rog odločili tudi zato, ker ima velik potencial za ponovno rast. Predsednik uprave BTC Jože Mermal, ki je Gorenjev partner v novi družbi Gor kolesa, pa je dejal, da BTC podpira Kolesarsko društvo Rog, vrnitev blagovne znamke Rog pa je tudi v skladu s politiko BTC za ustvarjanje pogojev za razcvet novih poslovnih priložnosti. Koliko možnosti na uspeh imajo povsem na novo in moderno zasnovani pony in druga kolesa iz Gor koles? Kdaj jih bodo začeli izdelovati? Katere bodo njihove prednosti, razen tega, da bo kolesa narejena v Sloveniji?



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on May 26, 2016, 01:52:10 pm
Samo da znamo kako izgledao originalan Pony ;)

[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: duje on May 26, 2016, 03:48:24 pm
Samo da znamo kako izgledao originalan Pony ;)

[attachment=1]

Nadam se da mu neće puno promijenit oblik....


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: kumbor on May 26, 2016, 04:21:22 pm
Samo da znamo kako izgledao originalan Pony ;)

[attachment=1]

ja sa ove slike ne bih ni uzeo bicikl, već...


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: lovac on November 19, 2016, 03:17:02 pm
Kumobre, ta sa slike sada ima najmanje 60 godina ...  ;D


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 19, 2016, 03:31:35 pm
Kumobre, ta sa slike sada ima najmanje 60 godina ...  ;D

  Kumbore posmatra i razmišlja u kontekstu onog vremena. Dobro on to razmišlja haha


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: leut on November 19, 2016, 05:18:20 pm
Moam priznat da je reklama efektna i prilično slobodna, danas (iako smo okruženiji golotinjom) mi se čini da bi ovakva reklama izazvala puno bure.

Je li u međuvremenu krenula proizvodnja Ponica? Piše da je Gorenje (su)vlasnik Gorenja. A u čijem je vlasništvu Gorenje danas?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: jadran2 on November 19, 2016, 05:39:17 pm
Moam priznat da je reklama efektna i prilično slobodna, danas (iako smo okruženiji golotinjom) mi se čini da bi ovakva reklama izazvala puno bure.

Je li u međuvremenu krenula proizvodnja Ponica? Piše da je Gorenje (su)vlasnik Gorenja. A u čijem je vlasništvu Gorenje danas?


http://www.gorenjegroup.com/en/investors/ownership-structure


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: leut on November 19, 2016, 05:42:10 pm
http://www.gorenjegroup.com/en/investors/ownership-structure

Hvala, Jadrane.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on November 19, 2016, 09:28:53 pm
Во основа  беше војна фабрика која произведуваше замрзнувачи , а во случај на војна требаше да прави оружје , беше една од првите фирми во ср македонија која имаше нумерички управувани машини уште во 1950 година набавени од САД истот така оваа компанија ги изработува шаблоните за пресата на СОКО Мостар за Г-2 галеб кон крајот на 50 тите , исто така беа една од ретките европски фирми кој извезуваше замрзнувачи во НР Кина во 70 тите и 80 тите и учествуваше во правањето на една од првите кинески фирми за замрзнувачи, исто така ја градат и првата фабрика на беко за замрзнувачи во Турција ,  но македонската транзиција ја пројаде и оваа компанија

http://www.youtube.com/watch?v=aO44PcDQ944


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on November 20, 2016, 12:06:53 am
Фабриката за шекер од Битола(1953 -2016) која имаше своја термоцентрала , и ги снабудваше потребите за шекер како во СР Македонија така и на  дел од пазарот во  СФРЈ

[attachment=1]



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on November 30, 2016, 12:41:30 am
teksttilna  fabrika bitola tekst (195?-1997)

[attachment=1]



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on September 16, 2017, 08:30:37 am
70 godina tvornice TAM Maribor  :pirat  :super

Nastao posle 2SR, godinama uspješno radio, zapošljavao i omogučavao društveni razvoj pola Maribora i na kraju otišao u stečaj.
   Barem su na kraju došli Kinezi, pa se danas još pravi autobuse u Mariboru. Bravo Kinezi, ako već mi nismo spasili TAM-a.

https://mariborinfo.com/novica/lokalno/foto-70-let-tam-ki-je-bil-vrsto-let-steber-identitete-mesta/135158

Pogledaj ovde galeriju istorijskih slika:  https://www.kamra.si/digitalne-zbirke/item/od-70-let-do-stecaja.html

Vratimo ponovo fabrike radnicima, pa da budemo opet industrijska sila na Balkanu  ::)  Vratićemo mi ....


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on September 16, 2017, 09:15:33 pm
Какви су ово аутобуси. Нисам знао да их уопште праве. Где то иде?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on September 16, 2017, 09:31:57 pm
Ovi su za aerodrome.

Tu ima više.
https://www.tam-motors.eu/


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on September 16, 2017, 09:36:50 pm
А која кинеска фирма је власник?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on September 16, 2017, 09:46:46 pm
Mislim da je China Hi-Tech Group Corporation - 中国恒天集团有限公司, koja je vlastnik TAM-Europe, koji je ex TVM/TAM.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on April 10, 2018, 09:17:04 am
ИМТ продат за 500 иљада евра.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Solaris on August 17, 2018, 02:37:08 pm
Spominjali smo ranije legendarnu pony biciklu, izgleda da bas ne ide.

======================

Odustali od dokapitalizacije Gorenje je tvrtku Gor kolesa osnovalo sa 650 tisuća eura temeljnog kapitala, nakon što je kupilo kupilo brand Rog, prenosi Poslovni dnevnik iz slovenskih medija. Gorenje je imalo 61,5 posto udjela u zajedničkoj tvrtki, dok je BTC imao 38,5 posto kapitala. Krajem prošle godine pojavila se potreba za dokapitalizacijom, u čemu BTC nije sudjelovao, tako da je tvrtka u 100-postotnom vlasništvu Gorenja. Prije toga, planirana je prodaja Ponyja "s modernim karakteristikama" u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Međutim, prodaji nisu pomogle niti prodajne akcije velikih trgovaca poput Mercatora i Tuša, jer su mnogi već prilikom predstavljanja bicikla bili sumnjičavi zbog cijene od 329 eura za osnovni model, dok je najskuplja verzija stajala čak 789 eura.

I tu je uzrok neuspjeha, tvrde slovenski mediji, jer na tržištu ima puno sličnih bicikla po znatno nižoj cijeni. A koliko je uopće proizvedeno Ponyja iz Gorenja nisu htjeli odgovoriti.

Međutim, priznali su da su odustali od najavljenih rokova, tri do četiri godine, u kojima je tvrtka trebala početi donositi dobit. "Nije točno da ćemo potpuno zaustaviti proizvodnju Ponyja, ona se i dalje odvija u ograničenoj mjeri", kažu iz Gorenja, potvrđujući informaciju o prodaji tvrtke Gor kolesa, što je u skladu sa strateškom orijentacijom kompanije da se usredotoči na osnovnu djelatnost, proizvodnju i prodaju kućanskih uređaja.

Tvrtka Gor kolesa za 2016. godinu, kada je još nije proizvodila bicikle, prikazala je pet tisuća eura prihoda i 272 tisuće eura gubitka. Prihod od prodaje dosegao je prošle godine 993 tisuća eura, a gubitak je iznosio 863 tisuća eura.

Cijene van pameti uništile uskrsnuće kultnog Ponya (https://www.tportal.hr/biznis/clanak/cijene-van-pameti-unistile-uskrsnuce-kultnog-ponya-foto-20180817)


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on August 24, 2018, 07:32:01 am
Možda treba da se podsetimo:

[attachment=1]

[attachment=2]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on October 16, 2018, 09:00:17 pm
Danas su premierno prikazivali u Kopru novi film "Tomos, proizvedeno u Jugoslaviji". Na žalost, nisam znao na vreme. Ali znam, da je to jaka fabrika bila sa jakim znanjem i dobrim proizvodima, više nego nam je svijet htio priznati, jer smo bili "crveni". Čak su se mrdali u stranim stručnim novinama, kad je napravljen novi Colibri, sa poboljšanom tehnologijom pogona i naprednim dizajnom, kojeg je napravio veliki maestro Giugiaro (dizajnirao je i Golfa, i Yugo Floridu te brojne uspješne automobile). Ali nisu mogli ništa reći, kad je Tomosov 50 cc moped sa max. dostiženom brzinom od 204 km/h ( ! ) sa Zdravkom Matuljom postao EU šampion 1982. Dali je slučajno, što su naredne godine ukinuli utrke u toj kategoriji ??  :dosada



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on October 16, 2018, 09:12:48 pm
Tomos, snaga iz Jugoslavije


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 28, 2018, 08:31:37 pm
Ko ima mogućnost neka pogleda ovo na TV :

https://www.napovednik.com/tv16205077_tomos_narejeno_v_jugoslaviji_dokumentarni_film

Bio sam na ponovljenoj premieri u kinu, posle filma je bio i razgovor sa autoricom filma i režiserom. Interes je bio takav, da sam jedva dobio kartu, a saznao sam slučajno videći na TV najavu. Još toliko ljudi koliko nas je bilo u kinu, bilo je vani i odlučili su sve pustiti unutra, ljudi su sjedeli na tla i stajali, gde god se moglo, kinodvorana puna do daske (istina, nije velika). Sad krene film na festivale i TV.
   Film je dobro odradjen, mada prikazuje samo jedan dio i aspekt istorije Tomosa. Autorica, koja je mlada cura rodjena posle 1980, prepoznala je priču o Tomosu kao veoma značajnu i odlučila napraviti film. Tomos je imao uspone i padove ali htjeli su prikazati samo priču o uspjehu. Uz entuziazam njezinog suradnika na TV, neumornog vodje društva Tomos, Steva Vujiča, koji ima privatni muzej Tomosa u Kopru sa mnogo lepo očuvanih i vrednih eksponata, medju kojima i prototip 175 ccm motocikla, koji nije išao u serijsku proizvodnju. Film je nastao kako je nekad (u SFRJ) više često bilo nego danas: uz etuziazam ovih ljudi, ne zbog službene dužnosti. Autorica se zakopala za pola godine u arhivu i pripremala material za film. Onda se javljalo sve više ljudi koji su htjeli doprinjeti svoj dio priče o Tomosu. I da bi slobodno mogli napraviti film od 5 sati, materiala ima mnogo. Ona je došla iz Kopra iz drugog regiona Slovenije, pa je rekla, da ju je iznenadilo, kako cijeli Kopar diše uz Tomos, ponajviše naravno, tad u zlatnim vremenima ove - može se slobodno reči - globalno uspješne YU fabrike, pa i danas. Rekla je da ju je mnogo ljudi pitalo zašto "Tomos...u Jugoslaviji" a ne "Tomos.....u Sloveniji". I protumačila je, da smatra, da je istorijski gledano tako pravilno, čak je navodno i JBT rekao, da treba na ovim prostorima neku snažnu industriju podiči, jer Koper tada privredno nije imao ništa. Pa je 1954 nastao Tomos, 1958 Luka idr.fabrike (npr. Plama Podgrad napravila se u jednom selu, zato da su ljudima tamo dali posao). Eto, cura rodjena u zadnjim godinama SFRJ, pravilno je definirala istorijske okolnosti. U filmu su i originalni snimci posjeta JBT-a, pa priča o Tomos - Ghana, Tomos NL, nekoliko ljudi koji su radili u Tomosu. U Švedskoj su išli za med motori za male skijaške žičare.  Muzika u filmu je od lokalne grupe Bumerang, koja je bila dobro poznata u ono vreme tako u Kopru, kao u širi Jugoslaviji. Kad su išli po Jugi, pitali ih odakle ste, rekli su iz Kopra, i onda su znali  "uuu, Koper, motori i rokenrol ! "...godine su to bile otvaranja prema zapadu, širenje zapadne muzike u naše prostore itd. Bumerangi nisu tražili nikakve naplate za muziku, a naglašeno je, kako je muzika za film skupa. I projekcija za nas je bila besplatna. Film o Tomosu je film o vremenima, kojih više nema. Vremena naše mladosti i vremena radničke klase, velikih fabrika koje su zapošljavale masu fabriki odanih ljudi a uz to su fabrike gradile stanove, pa sportske hale, ambulante idr. društvene potrebe. Jedino, što bi možda trebali spomenuti u filmu - a nisu - je, da je Tomos, odnosno Zdravko Matulja, bio EU šampion 1982 u utrkama u klasi 50 cc. A i da su imali klip motora bez prstenova, jedini takav, nisu ga imali ni Japanci tad. Domaća pamet, Tomos Inštitut, Koper, Slovenija, Jugoslavija. Bilo i prošlo (na žalost).
  Ja imam Tomosov Colibri, Giugaro design, zadnji veći projekt fabrike prije stečaja 1990. Za mene neprocjenljiv i ne dam ga za suvo zlato. Zadnjih godina razmišjao sam nabaviti još crveni ATX, a nisam se mogao odlučiti. Ali od projekcije ovog filma, gledam svaki dan Tomose na netu. Sad sam zapeo na model BT.....ne znam još ali sad sam dva ako ne 3 korake bliže, da nabavim još jedan Tomos. A danas sam bio u muzeju kod Steva. Preporučujem vam ako vas put vodi u Koper. Motori koji su tamo izloženi su divni, od prvog do zadnjeg.... :marinero

 I još nešto za kraj: ljudi u kinodvorani su rekli autorici neka se napravi i sledeći dio priče o Tomosu. Možda će biti nešto od toga. Ako bude u ovoj ekipi i dalje postojao ovakav entuzijazam, a podržku lokalne okoline imaju, možemo se nadati.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: brodarski on December 13, 2019, 03:51:01 pm
Najlipši privredni razvoj. Odmor i užitak za napaćene trudbenike.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 13, 2020, 11:53:21 pm
Агроплод Ресен

[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 14, 2020, 11:25:43 pm
Mikrosam Prilep

[attachment=1]


[attachment=2]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 15, 2020, 10:25:42 am
[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: motorista 57 klasa on September 16, 2020, 09:57:00 am
Nekada je vreme za reklamu bilo prilično dugačko.

https://www.facebook.com/watch/?v=268741874565902


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on September 16, 2020, 04:07:29 pm
Агроплод Ресен

[attachment=1]


Да ли ова фирма још ради. Волео сам ове њихове производе...


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 16, 2020, 11:43:46 pm
Да сеуште работат само изгледа се поделни на два дела.


https://swisslion.com.mk/%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4-%D0%B0-%D0%B4-%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD/

www.agroplod.mk/%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b8%d0%b7%d0%b2%d0%be%d0%b4%d0%b8/




Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 16, 2020, 11:47:26 pm
Горги Наумов фабрика за замрзнувачи   пред да се спојат со Раде Кончар од Загреб

[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 16, 2020, 11:51:26 pm
Nekada je vreme za reklamu bilo prilično dugačko.

https://www.facebook.com/watch/?v=268741874565902

Токму оваа фабрика ги изработуваше шаблоните за Г-2 галеб некаде кон почетокот на 60 тите .


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 17, 2020, 06:37:15 pm
[attachment=1]
[attachment=2]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 21, 2020, 09:12:18 am
Teteks Tetovo

[attachment=1]

[attachment=2]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 28, 2020, 08:19:21 pm

Грозд Струмица

[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: kumbor on September 29, 2020, 05:49:14 am

Хоће ли ми неко рећи у чему је разлика између мастике и ouza?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Milan (longtrip) on September 29, 2020, 08:23:44 am
Za proizvodnju mastike se u lozovaču dodaje mastika (okamenjena smola divlje mediteranske trešnje ), dok se Uzo (Ouzo) proizvodi sa dodatkom anisa , karanfila,kardamona.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Dreadnought on September 29, 2020, 08:26:06 am


Milane, znao sam da si profesionalac  :D


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Milan (longtrip) on September 29, 2020, 08:28:23 am


Milane, znao sam da si profesionalac  :D

Degustatorska kilometraža  ;D


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Dreadnought on September 29, 2020, 08:32:46 am


Neko bi rekao, iskustvo. Ali može i tako kako si formulisao  ;D


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 29, 2020, 10:56:55 pm
[attachment=1]



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Solaris on September 30, 2020, 04:31:54 pm
[attachment=1]



Goran.  :)

poz.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on September 30, 2020, 06:57:20 pm
Neko je zapisao na FB:

Dakle, šta smo imali u SFRJ?
1. "Levi Srauss" je proizvodio Varteks iz Varaždina
2. "Lee Cooper“ - Beko
3. "Wrangler" se proizvodio u Makedoniji
4. Tenisice "Puma" u Borovu
5. "Adidas" - Planika (Slovenija), ...''Nike'' nije ni postojao, pojavio se tek krajem sedamdesetih
6. "Boss" se radio u Diorku, Kragujevac
7. "Javor" iz Ivanjice proizvodio 20.000 košulja mjesečno za izvoz
8. "22.decembar" proizvodio uniforme za vojsku i policiju
9. "Elan" proizvodio skije na kojima je vozio svjetski prvak Stenmark
10."Tomi" majoneza, PEZ i Wrigley, današnji Orbit dolazili su iz Kolinske u Sloveniji
11. "Podravka" iz Koprivnice sa Vegetom pokrivala 20% svjetskog tržišta začina, a njihov govedji gulaš bio je i u prehrani nekih stranih armija
12. naša, ''roland'' klasa maline bila je najskuplja na tržištu, a mi smo bili najveći izvoznici
13. ''Zastava'' je proizvodila cca 200.000 automobila godišnje koji su bili 90% od domaćih kooperanata. Danas Zastava proizvodi s ''Fiatom'' model Fiat 600L, ali je omjer ugrađenih dijelova obrnut - 90% je iz uvoza
14. Sarajevski TAS proizvodio je godišnje 40.000 Wolksvagena (Golf)
15. IMV Novo Mesto izbacivalo je godišnje 30.000 Renaulta, danas proizvodi isključivo tvingo model.
16. Cimos je proizvodio Citroena
17. U Prištini se radio Pegueot
18. IDA iz Kikinde proizvodila je godišnje 10.000 Opela ... u njenoj ljevaonici radili su se blokovi za Mercedes, BMW...
19. FAP iz Priboja i TAM iz Maribora proizvodili su teške kamione i šlepere, a kragujevačka Zastava lake transportere..
20. "Ikarbus" je proizvodio autobuse, a TAM mini buseve
21. Tomos iz Kopra proizvodio je mopede i vanbrodske motore ...njihova ''penta'' bila je u ono vrijeme najbolji motor na svijetu
22. Tvornice Lada u Rusiji i -125 pz- u Poljskoj pustili su u pogon, u suradnji s Fiatom, Zastavini stručnjaci
23. Farovi slovenske tvornice "Saturnus" su se osim u Zastavine modele ugrađivali i u Wolksvagen, Opel, Fiat..
24. FRAD u Aleksincu proizvodio je zračne filtere za za Mercedes, Moris, Fiat...
25. HTD iz Ohrida proizvodio je brave, kvake... za auto industriju (između ostalog za cijelu sovjetsku proizvodnju)
26. Priština je proizvodila amortizere za Zastavu, Fiat i Opel
27. Beogradski „21.maj“ (sada ugašen) proizvodio je motore
28. Postojalo je nekoliko tvornica autoguma i akumulatora
29. Jugoplastika iz Splita 40% svoje proizvodnje izvozila je na Evropsko tržište
31. "Prvomajska" Zagreb proizvodila je strugove, bušilice i opremala čitave pogone po svetu
32. IMT je izvezao 20.000 traktora u Egipat
33. Brodogradilišta u Hrvatskoj, Uljanik u Puli i 3. maj u Rijeci, bila su na svjetskoj razini i proizvodila su za strane naručitelje najveće prekooceanske brodove, ali su s njihovih navoza sišli i svi brodovi Jadrolinije
34. "Uljanik" - generatore za te brodove
35. Tvornice "Obod", "Cer", "Gorenje", "Iskra", "Rudi Čajavec", proizvodile su elektro uređaje, televizore, radio aparate, gramofone, kasetofone i bijelu tehniku, a "Borac"- Beograd čak i aparate za espreso
36. Iskrau Sloveniji i Digitron u Istri (u Bujama), još krajem sedamdesetih počeli su sklapati računare
37. EI Niš bio jedan od najboljih svjetskih proizvođača lampi za radio i TV prijemnike (ugrađivao ih je i Philips), a proizvodnju TV prijemnika u boji počeo je prije Sony-a
38. "Insa" iz Zemuna proizvodila je satove
39. Radile su 3 tvornice telefona. Jedan model iz ''Iskre'' proglašen je najboljim na svijetu i izložen je u Newyorškom Muzeju suvremene umjetnosti
40. Postojale su 2 tvornice žarulja - "Tesla" Pančevo i "TIZ" Zagreb, sada nema ni jedne
41. Radile su 3 tvornice šibica, od kojih je ona u Rijeci proizvodila čak i parafinske šibice - sve za izvoz, danas nema ni jedne
42. "Jugodent" iz Vojvodine proizvodio je i izvozio u Afriku i Indiju zubarske stolice
43. "Soko", Mostar proizvodio je u Jugoslaviji projektirane borbene avione (Galeb, Jastreb, Orao, G 4) i helikopter Gazelu (po francuskoj licenci)
44. Zastavin pištolj koristila je američka policija, a lovačka puška bila je najprodavaniji model puške u SAD
45. Tenkovi (po sovjetkoj licenci) su u potpunosti proizvođeni kooperacijom tvornica u Slavonskom Brodu, Kruševcu, Beogradu... samo Kuvajt kupio je više od 1.000 tenkova. Teleoptik je proizvodio žiroskope za cijeli svijet
47. Pored JAT-a postojao je još jedan avioprijevoznik - "Inex adriu" koji je u floti imao 9 Boinga, kupljenih u kompenzaciji za prašku šunku "Crvene Zvezde" iz Kragujevca i rezni alat FRA iz Čačka
48. Farmaceutska industrija snabdijevala je 30% tržišta SSSR, gotovo pola Afrike i Indije ..."Lek", "Krka", "Pliva", "Galenika", "Zdravlje", "Alkaloid"
49. Velik broj impozantnih građevinskih objekata širom svijeta projektirali su i izvodili "Energoprojekt" i bosanski "Energoinvest" - od Asuanske brane, mostova po Africi i čitavih naselja u SSSR, preko bolnica u Libiji, pa do Paname, Zimbabvea..
50. "Šipad" Sarajevo opremao je namještajem sve hotele, bolnice i i druge objekte štgradila u svijetu, a bilo ih je na stotine
51. "Slovenjiales", "Lesnina" i "Meblo" gotovo cijelu proizvodnju izvozili su na zapadno tržište, zahvaljujući kvaliteti i dizajnu
52. "Jelovica" i "Šipad" izvozili su stolariju u Austriju i Italiju
53. Imali smo željezare u Skopju, Smederevu, Sisku, Zenici i Sloveniji, aluminijumske kombinate u Titogradu i Skoplju, tvornicu pocinčanog lima na Kosovu
54. Sevojno je dobilo prvu liniju za plastifikaciju lima u Evropi
56. Litostroj je proizvodio turbine koje su bile ugrađivane u sve velike hidrocentrale svijeta
 



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on September 30, 2020, 07:01:22 pm
Mislim, da fali Prva petoletka, Trstenik na gornjem spisku. 
Dio teksta sa wikipedie:

The factory entered its "golden era" during the 1980s. During this time the factory had nearly 20,000 employees. The design offices of Prva Petoletka designed hydraulic systems for many of the hydroelectric power plants in Yugoslavia, the hydraulic drive on a class of massive roto-excavators for surface mines, drive- and control-systems for the sets of the National Theatre in Belgrade, electro-hydraulic system for lifting of the main dome of the Temple of Saint Sava in Belgrade, hydraulics for a modern second-generation tank (the M-84), an inclined marine railway installed in the shipyard in Kladovo, landing gear for Boeing, as well as many large centralized lubrication systems in Yugoslavia.

Prva Petoletka was an important exporter, delivering its products to over 30 countries on several continents. At the height of production, PPT exported about 40% of its products. Petoletka cooperated with major world companies such as Boeing, Bugatti, Lucas, Bendix, Daimler, Martin Merkel, Pol-Mot, Orsta Hydraulik, Wabco Westinghouse, Linde Guldner, Ermeto, and Zahnradfabrik.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on September 30, 2020, 07:43:51 pm
Постоји још фабрика које би се могле додати на ту листу. Било је и неколико произвођача аутобуса. ”Славко Родић” из Бугојна је производио писаће машине које су се продавале широм света. Најки (Nike) се производио у Борову. Постоји гомила фабрика текстила и обуће који су вредни помена: Алпина, Клуз, Мура, Лабуд Загреб, итд.

Међутим, ствари се не могу посматрати изоловано, изван времена и простора. СФРЈ је имала унутрашње тржиште од 20 милиона људи, које је било заштићено високим царинама, а одређеним случајевима и забраном увоза. Данашњи свет је потпуно другачији од онога пре 30 година. Погледај судбину Грундинга, Филипса, америчког RCA, итд. Волво је кинески, Јагуар и Ровер су индијски.

Колико год ми набрајали шта се све производило у СФРЈ, чињеница је да је она пропала пре свега на економском плану, све остало је дошло као последица тога.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dzumba on September 30, 2020, 07:48:10 pm
Фазан, да баш тако. И да је опстала грцала би у економским проблемима.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on September 30, 2020, 08:20:30 pm
Међутим, ствари се не могу посматрати изоловано, изван времена и простора. СФРЈ је имала унутрашње тржиште од 20 милиона људи, које је било заштићено високим царинама, а одређеним случајевима и забраном увоза. Данашњи свет је потпуно другачији од онога пре 30 година. Погледај судбину Грундинга, Филипса, америчког RCA, итд. Волво је кинески, Јагуар и Ровер су индијски.

Колико год ми набрајали шта се све производило у СФРЈ, чињеница је да је она пропала пре свега на економском плану, све остало је дошло као последица тога.

  Nije sasvim tako. Jer iako je YU trg od 20 Mio ljudi raspao, firme koje su se mogle prilagoditi novim razmjerama - globalno - mogle su opstati. Slažem se, neke nisu mogle i propad je bio neizbežan. Ali na ovim prostorima je dosta, previše preduzeča prepalo iz različitih razloga, a da nije trebalo, ako bi se pravilno postupalo. Ili se tajkunizovalo kroz mendžerske preuzimanje, privatiziranje - poznato je siromašenje firmi (na domaćem jeziku: prebacivanje para u svoj džep) ili se jednostavno nepravilno finansijsko i/ili razvojno upravljalo ili se management nije prilagodio novoj globalnoj situaciji. I da na zalazimo u politiku.... i to je problem u tom regionu, znamo svi. Sa druge strane ima mnogo manjih preduzeča, koja su nastala posle raspada SFRJ a koja su baš suprotno imala viziju, razvoj know-how i strategiju ka uspjehu. Navodimo neke primjere iz SLO:  Gorenje nije propalo kad se SFRJ raspala, Petrol je danas još jači nego za vreme SFRJ (konkretno Petrol je pravilno prepoznao da treba se širiti i u drugim pravcima energije, ne samo na naftnim derivatima). Mura npr. nije imala baš prave šanse, jer znamo, da je tekstilna industrija sad pretežno u istočnim i azijskim zemljama zbog niske cijene radne snage. Oko vlasništva: pomenuti su Rover, Volvo. To, da je Volvo (cars) kineski ne znači, da je kao tvrdka propao ili nešto slično. Samo je mjenjao vlasnika, ali fabrika je i dalje u Švedskoj, razvoj je i dalje potpuno u Švedskim rukama (Kinez je pametan u slučaju Volva) i novi modeli su sve bolji, a prodaja im nikad nije išla bolje nego sad. Ja sam uvjeran, da bi moglo na ovim prostorima još dosta preduzeća iz prošlosti opstati, samo da se drukčije postupalo. Dajmo za primjer SOKO Mostar (samo za primjer, jer analogno tome ima i drugih slučajeva): bili su kooperant Airbusa. Ne vidim razloga, zašto to i danas ne bi mogli, čak siguran sam, da bi bio opseg saradnje još jači. Zašto je propao Čajavec ? Zašto smo u fabriki vagona Maribor proizvodili vlakove po IT i DE licenci, a danas fabrike nema ?  Jer smo ju prodali Siemensu, da ju je zatvorio i ugasio konkurenciju, pa sad kupujmo svi Siemens vlakove. Setio se sad nekadašnje Iskre Autoelektrike u SLO. Sad je to u Njemačkim rukama, Mahle. Kad su Njemci vidjeli proizvodnju ovdje, bili su oduševljeni. Imamo na ovim prostorima znanje, kadre i poduzetničku energiju, kad hoćemo, da možemo napravit velike stvari. Zašto je propao Tomos, a u svijetu je u poslednje vrijeme porasla potražnja za njihovim proizvodima ? Prijašnji vlasnik prodao firmu, jer nije imao interesa. Novi vlasnik nije bio dorastao takvoj proizvodnji, finansijski problemi o ode mast u propast, Tomos u istoriju. A Peugeot npr. nakon više godina odlučio ponovo proizvoditi mopede. Francuzi mogu, mi ne. I tako to ide...Ili ne znamo ili nećemo ili politika ili "čudni" vlasniki ili smo prodali stranim vlasnicima, neki su dobri, dok druge samo muze kravu, pa dok daje mlijeko Ok, onda neka crkne - tako su izmuzli Adriu.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on September 30, 2020, 09:49:12 pm
Извини Галеб, да ли смо ми живели у истој држави? ”Магарци памте дуго” (Орвел, Животињска фарма), а ја се сећам и вожње пар-непар, и бонова за бензин, али и оних за шећер, уље, итд. Од 1945. па до 1991, није успостављен баланс између расхода и прихода. Прво је стизала помоћ из СССР, после тога америчка помоћ, након тога разни дилови са Немцима, па кредити... Нису само предузећа била нерентабилна - држава је била нерентабилна. Постоји једна сјајна књига која се базира на америчким архивима, Keeping Tito Afloat: The United States, Yugoslavia, and the Cold War, а која се бави овим проблемом.

То што се десило са предузећима је као када направиш кућу од картона, па онда дуне ветар и одува је. Већина није била спремна на ветрове који су дунули, на отварање тржишта и глобалну утакмицу.

То са вагонима из Марибора и Сименсом је урадио Филипс са Грундингом. Купио и продао Турцима. Ништа ново под капом небеском. Колико Волво произведе у Кини а колико у Шведској?

Опел и Пежо су се производили у Југославији, зато што нису могли да се увезу. Производња за СССР је функционисала захваљујући клириншким доларима, било је битно потписати уговор и добијале су се паре, а држава се онда бринула о наплати. А Русима се свиђало да купују код нас, јер су добијали девизне дневнице за путовања и могли кући да понесу нешто западне робе. Вартекс је производио Levis за југословенско тржиште, али не и за извоз. Оног тренутка када су отворене границе више није постојао интерес да им се и даље даје продаје лиценца. 

Поменуо си Муру и рекао да није имала праве шансе. Како онда Италијани успевају да продају производе њихове текстилне индустрије? Brunello Cucinelli продаје памучне мајице по 300 долара, за исте паре можеш да купиш 50 мајица из Бангладеша (100 ако их купујеш у паковањима по 4). Paul & Shark производи у Италији и продаје своје поло мајице два пута скупље него BOSS који је пребацио производњу у Азију и Турску.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on September 30, 2020, 09:59:34 pm
[


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on September 30, 2020, 11:15:25 pm
Italijani su odlični prodavaoci magle, stoga prodaju Paul Shark. Ako napraviš dobru priču, i govno upakirano u celofan možeš prodat. A kad imaš i svjetsku famu, da si top u modi u svijetu,  onda....

Na kratko:  stvari su kompleksnije nego možemo u par rečenicama. A pogotovo ne u stilu "kuće iz kartona", ne može se tako generalno opisat situaciju. Bilo je lošeg poslovanja ali bile su i priče o uspjehu.
----------------
Danas sam vidio hidrauličku pumpu Prva Petoletka, original ugradnja na Tamiću sa dizalicom, godište 1983.  Pumpa radi sve ove godine.  Dok danas ajmo reći neka pumpa  ne izdrži više od nekih 7 godina. U takvom sam poslu, pa znam. Top brendovi svjetski (neću imena), svi po redu kobajagi top quality a neće ni slučajno izdržat ko ova na Tamiću. Šta to znači ? Da se moglo i znalo i dobro napravilo, bilo je dosta toga made in YU, ne samo prva petoletka.

I nisu bile samo kuće iz kartona.  Znam za firme koje su toliko profitabilne bile, da je bilo za razvoj, za visoke plaće i još je ostajalo novca. Skoro svaki dan kamioni sa robom iz proizvodnje za IT i DE, izvoz, tražene devize tad.  A kako se radilo o mraku, nije bio problem u jednoj firmi da je društvo jednog sektora svaku subotu i ispeklo odojka na račun firme. A danas te iste firme nema više, jer je došla tranzicija, tajkunizacija, "moderni management".

Zašto nije propao Elan npr., ako bi trebao u kontekstu pada SFRJ i izgube tržišta 20 mio stanovnika i promjena situacije ?  Elan je i dalje top brend i danas, posle 75 godina. Svake 10 skije u svijetu, preko 60 zemalja su Elan.
I Gorenje nije propalo (mada su sad tamo Kinezi gazde, pa vidjet ćemo). A izgradjeno je po odluki crvene vlasti, jer je trebalo dati ženama rudara Rudnika Velenje posao i plate. I onda na TV pre par mjeseca emisija i kažu kako je veliki kip Tita morao ostati, jer sve šta je tamo izgradjeno i stadard koji imaju , je iz SFRJ.







Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on September 30, 2020, 11:22:51 pm
Европа од Скопје иако фабрика е формирана во 1884 година сепак била доста инвенстирано во сфрј. Па не било се толку лошо на економски план во сфрј сепак проблемот бил што како и сега се поставувале директори и одговорни луге што ке ги наложела партија што кон крајот на 80 тите се покажало тотално погубно за работата на тие фирми.

[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on October 01, 2020, 01:05:55 am
Italijani su odlični prodavaoci magle, stoga prodaju Paul Shark. Ako napraviš dobru priču, i govno upakirano u celofan možeš prodat. A kad imaš i svjetsku famu, da si top u modi u svijetu,  onda....

Na kratko:  stvari su kompleksnije nego možemo u par rečenicama. A pogotovo ne u stilu "kuće iz kartona", ne može se tako generalno opisat situaciju. Bilo je lošeg poslovanja ali bile su i priče o uspjehu.
----------------
Danas sam vidio hidrauličku pumpu Prva Petoletka, original ugradnja na Tamiću sa dizalicom, godište 1983.  Pumpa radi sve ove godine.  Dok danas ajmo reći neka pumpa  ne izdrži više od nekih 7 godina. U takvom sam poslu, pa znam. Top brendovi svjetski (neću imena), svi po redu kobajagi top quality a neće ni slučajno izdržat ko ova na Tamiću. Šta to znači ? Da se moglo i znalo i dobro napravilo, bilo je dosta toga made in YU, ne samo prva petoletka.

I nisu bile samo kuće iz kartona.  Znam za firme koje su toliko profitabilne bile, da je bilo za razvoj, za visoke plaće i još je ostajalo novca. Skoro svaki dan kamioni sa robom iz proizvodnje za IT i DE, izvoz, tražene devize tad.  A kako se radilo o mraku, nije bio problem u jednoj firmi da je društvo jednog sektora svaku subotu i ispeklo odojka na račun firme. A danas te iste firme nema više, jer je došla tranzicija, tajkunizacija, "moderni management".

Zašto nije propao Elan npr., ako bi trebao u kontekstu pada SFRJ i izgube tržišta 20 mio stanovnika i promjena situacije ?  Elan je i dalje top brend i danas, posle 75 godina. Svake 10 skije u svijetu, preko 60 zemalja su Elan.
I Gorenje nije propalo (mada su sad tamo Kinezi gazde, pa vidjet ćemo). A izgradjeno je po odluki crvene vlasti, jer je trebalo dati ženama rudara Rudnika Velenje posao i plate. I onda na TV pre par mjeseca emisija i kažu kako je veliki kip Tita morao ostati, jer sve šta je tamo izgradjeno i stadard koji imaju , je iz SFRJ.


Нико није бранио Мури да направи причу, ангажујеш људе који знају да продају маглу. Елан је имао тржиште у иностранству пре него што се распала СФРЈ. Слично је било и са Горењем, које је још у време СФРЈ отварало погоне и куповало фабрике у иностранству.

Та пумпа коју помињеш се свуда у свету правила да траје, пре 30 година. Данас више не, али не ради тога што не могу да се направе да трају 30 година.

Сигурно је да је било здравих фирми. Ту фирму која је пекла прасад викендом су појеле друге фирме које нису биле у стању да поделе плате, појеле су и ту фирму и ту прасад коју су радници пекли.
Када су оглодали кокање, прешли су на другу фирму, и тако до распада СФРЈ.

Не когу се ствари вадити из историјског контекста. Краљевина Југославија је имала 3 фабрике авиона, склапала моделе које је користио RAF. Да ли на основу тога могу да тврдим да је Краљевина југославија била индустријски развијенија него СФРЈ, зато што СФРЈ није имала 3 фабрике авиона, а авиони из Мостара нису били на нивоу онога на чему су летеле светске велесиле? Наравно да не, као што не могу да кажем да је нпр. Канада данас слабије развијена него пре 50 година, зато што више нема 500 ловачких авиона.

Да поновим: да је економија била добра, СФРЈ не би пропала.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on October 01, 2020, 11:26:07 am
Ne možemu mi prodavat maglu kao Italijani. Nedaleko od SFRJ granice (Austrija , Italija) neki su mislil kako smo nesposobni, kako ništa ne znamo napraviti. Govorio sam s ljudima, pa kad sam im recimo rekao, da smo pravili Golfa u Tasu, podmornice M-84...nisu mogli verovat. Jedan Austrijanac mi je rekao, da su ga uzgojili tako, što so mu govorili da je SFRJ opasna zemlja, kamo je bolje ne otići. A jeli ? A kako su nam rado dolazili toliki strani turisti i mnogo im se svidjalo kod nas. Ne možemo mi prodavat maglu, jer u vreme, kad smo bili tehnološko na vrhuncu, nisu zapadnjaki (neki) verovali, da možemo napraviti čeličnu konstrukcija krova objekta. Pa da će ga oni dovesti iz Austrije. Pa su ih naši uvjerili i konstrukciju (ništa posebno) je napravila jedna mala SLO firma. Zemlja koja je napravila protitip kabine NA na govorno uprvljanje pilota, je bila u očima mnogih zapadnih "stručnjaca" nesposobna balkanska zemlja. Oni koju su znali su koristili naše znenje (recimo Ei Niš elektronke u Philipsu). I kako ćeš prodat skupo košulju Mura, kad si iz "opasne, nerazvijene zemlje balkanske". A Italija u G8, kao razvijena zapadna zemlja, svima u svijetu kad kažeš reci mi ko je top u modi - odgovor: Italija, prodaš majicu Paul Shark ko suvo zlato, a da u biti ne vredi više od kvalitetne košulje Mura. Tako smo se ponašali i sami: sve što je iz inostranstva je bolje, jer je YU kvalitet nikakav (ajde, dobro, u nekim slučajeviam je i bio). A nikakav je zapravo danas, kao što si rekao (na primjeru pumpe) ne zato, što ne može biti kvalitet, nego ne sme da bude, da ne traje, da se kupi novo.

A stvarno ? Да поновим: да је економија била добра, СФРЈ не би пропала.
 Prvi put čujem. A do sad sam čuo da su nekadašnji republički drugovi razgovarali od drugim temama, još najmanje o ekonomiji. Bilo je nudjeno Jugi nekoliko milijardi i ulazak u EU ako ostanemo zajedno. Ali i da smo imali vlastiti novac, odličnu ekonomiju, ne bi ostali zajedno. A kakva je ekonomija današnjih zemlja ? Pogledaj koliki nam je današnji dug i koliki je bio dug Juge kad se raspala. Nije ni loše slušat ex SLO ministra Mencingerja u muzeju Jugoslavije u Beogradu.  Vanjski dug SLO 1991 je bio 0. A pogledaj sad.  Pa nismo propali. Ili Grčka, pa bila je u bankrotu, pa nije propala. I Juga nije propala baš na osnovu ekonomije.



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on October 01, 2020, 12:58:51 pm
Zanimljiva debata.. 
A niko ne pominje znanje, koje smo imali. Od rada za mašinom, do konstruiranja.. od A do Ž. Od lampe do telefona.. Do centrala koje pričaju i ruskom i zapadnom signalizacijom.. do prvih radiotalasnih sistema sa jednim koax kablom (kad su ostali "svetski lideri" (alcatel, marconi, siemens, ericsson, teletra) u toj tehnologiji koristili multi-kabel ili dva koaksa), do proizvodnje optičnih kablova (među prvima u svetu!) i slično.. Pričam o oblasti kojom se bavim i poznajem.

A kad imaš znanje možeš ga i iskoristiti.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: MOTORISTA on October 01, 2020, 01:01:22 pm
Sami smo sebe popišali...sada nam ostaje da sedimo i razmišljamo.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on October 01, 2020, 03:34:17 pm
Božo, ja pokušavam cijelo vreme da kažem, da smo imali znanje. I kadre, i tehnolgiju i proizvode (to sam htio i na primjeru Elana raći. Stenmark je rekao:  bili su dobre skije, bili su pravi ljudi u Elanu, zašto bih mjenjao ? cijelu karieru skijao na Elanu). Strane licence (MB, MAN, B & W, Sulzer...). I mnogo toga smo znali napraviti. I smeta mi, kad neko generalno kaže , da u Jugi nije valjalo. A danas kao sve valja, danas nemamo "kuća iz kartona" itd. ?  Danas imamo strane investitore, kojim prodamo preduzeče, da ga oni izmuze pa na kraju propadne, tko je tu lud i tko pametan ?

A sad je tuga, osim onoga šta je ipak ostalo ili nove uspješne firme nastale posle Juge - lepo je motorista rekao, eto.

Ima nova vest o rasprodaji umjetničkih dela Adrie. Još jedna priča, koja je završila tako, jer smo sami sebe popišali.

Pričali su mi stariji ljudi koji su radili u ono vreme, otac mi je radio u jako uspješnoj firmi, koja je poslovala na medjunarodnom trgu (nije imala "protekcije unutarnjeg tržišta SFRJ "), čitao sam više članaka. O uspješnim pričama YU ekonomije. U Slo je nekadašnja Ljubljanska banka imala toliko vlastitih para, da se sagradilo novi trg, robnu kuću i okilinu u Ljubljani, te Bernardin turističko resort (prije je tu brodogradilište bilo i neuredjena obala=, sve sa vlastitim parama, bez kredita. LB je tad bila jako cijenjena banka u frankfurtu, finansiskoj meki . I posle LB je došla nova država, nov sistem , tranzicija, NLB i tajkunski krediti - svima poznata priča u SLO. I otišli u vazduh milijoni. Nema problema, narod je riješio banku, dokapitalizirali porezni obaveznici. Jeli to normalno ? Pričala mi žena, koja je radila u jednoj željezari. Radilo se i gradilo. Stanove za radnike, sportsko igralište, ambulantu, bazen...nema da nema. Sa parama željezare se gradilo za društveni standard. I kao nije valjalo ? Moralo je propasti ? Ona kaže itekako je valjalo. I to mi pričala žena, koja ima danas privatnu firmu i ne tvrdi da je ono prije bilo loše. U novinama "Delo" je bila priča o jednom gradu u Bosni. Kako je prosperiralo prije rata. Gradili hotele, narod se priseljavao, bilo je posla, ruda, drvo, ne znam šta sve i živjelo se dobro. Pročitajte priče o uspješnim firmama na netu. O TAS-u, o SOKO-lu (posao za airbus npr.). Neka Vlado (m-84) kaže, kako je bilo u Čajevcu u njegova dobra vremena. U SLo smo imali Iskru, koja je bila jaka i imala svetske proizvode (bitno: izvozno uspješne firma). A danas je Iskra takodjer privatizirana i novi vlasnik (Slovenac) bih dao radnicima još manju plaću od minimalne )njegova izjava !) , koja je ionako premala za dostojan život. I pored toga, parkiralište koje je "Tito izgradio za radničku klasu" on danas naplačiva parkiranje vlastitim radnicima. A sinovi mu imaju consulting preduzeće, koje konstantno šalje račune Iskri za velike pare. Koje bre savjetovanje ??

Fazan: ona firma, gdje su pekli prase sa "viškom para" nije propala tako kao ti kažeš, nego je najbolje motorista rekao: sam smo se popišali. Da nismo, ona firma bi i danas radila za IT i DE. Da ne idem u detalje, ne da mi se više.




Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: gocemk on October 01, 2020, 03:45:11 pm
Фабрика за стакло и стаклена волна  Гоце Делчев -Скопје денес фабриката  е целата рушена
Boz013 imas li slika od tie dvo koxsialni kabli sakam da gi vidam kako izgledale .

[attachment=1]




Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: MOTORISTA on October 20, 2020, 10:42:40 am
https://youtu.be/Bh4WjPXe8ts


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: vojoche on October 26, 2020, 08:46:15 pm
Prilozi za ekonomsku biografiju Jugoslavije

1. U ovom tredu a i na mnogim sam primetio da se provlače urbane legende o Jugoslovenskoj ekonomiji. Jedna od najčešćih je uzimanje Željezare u Smederevu za primer promašene investicije. Ovo se ponavlja bez da iko proveri i promisli da je željezara osnovana 1913 (zvala se SARTID) "
„Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo”, skraćeno „SARTID”, sa ciljem da vrši istraživanja, eksploataciju i preradu gvozdene rude, je osnovano u Beogradu 20. februara 1913. godine. Akcionarsko društvo je izgradilo fabriku u Smederevu na proleće 1921.„Državna železara u Smederevu” je postala nakon nacionalizacije 5. decembra 1946. godine."

Lokacija ne da nije loša već naprotiv, nalazi se na raskršću međunarodnih puteva, pruga i najvažnije rečnog puta. Region ima metaluršku istoriju te je i obučena radna snaga bila dostupna. Kada je građena nova železara u doba SFRJ odabrano je mesto 10 km dalje iz istih razloga.

2.Analiza ekonomije naročito nacionalne je kompleksna stvar. Ako ko razreši i dokaže da li je bolja marginalistička (neo liberalna) ili teorija radne vrednosti (marksistička); koji je najbolji dugoročni razvojni put za neko društvo dobiće ne jednog nobela već će i ovi što su ga dobili predati tom geniju.

Zato što nema jasnog odgovora evo jedan prilog. U pitanju je doktorat sa London School of Economics (najprestižniji ekonomski fakultet u evropi). Autor je Leonard Kukić sadaprofesor na madridskom univerzitetu, Inače zastupa liberalne teorije i nije jugo nostalgičar.

Nažalost imam samo verziju na engleskom.


Economic Growth, Regional Development, and Nation Formation under Socialism Evidence from Yugoslavia
Author: Leonard Kukić
A thesis submitted to the Department of Economic History of the London School of Economics for the degree of Doctor of Philosophy, London, September 2017
http://etheses.lse.ac.uk/3674/1/Kukic__Economic-Growth.pdf

U tekstu će te naći mnogo zanimljivih a dobro potkrepljenih činjenica o jugo ekonomiji.
Recimo prosečan rast GDPa po glavi stanovnika.
[attachment=1]
Na horizontalnoj osi je GDP
na vertikalnoj osi je % rasta GDP po glavi stanovnika
plavo su zemlje OECDa + USA,AUS,NZ,CAN,JAP
crveno je varšavski pakt
zeleno je juga
poređenja radi prosečan rast GNP po glavi stanovnika u Kini 1989-2018 je 4.9%


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on November 02, 2020, 10:59:15 pm
Прочитаћу дисертацију када будем имао времена. Само ћу се осврнути на табеле са стопом економског раста. Потпуно је нормално да државе са нижим GDP могу да постижу бољи економски раст. То се посебно односни на период послератне обнове. Тако је Енвер Хоџина Албанија остваривала већи економски раст од Шведске, Америке и Канаде. Имао си једну краву, она се отелила, оставио си женско теле и након 3 године ћеш почети да га музеш. Честитам, за 3 године си остварио раст од 100%.

Уопште није спорно да је Југославија у периоду 1952-1979 остварила економски раст. Међутим, проблем је како се дошло до тог раста. Он је подстицан захваљујући економској помоћи (у првом периоду), а касније задуживањем. Новац је долазио из иностранства. Држава је била та која је на себе прерузимала ризик за инвестиције. Да су странци инвестирали директно, они би сносили ризик и покривали евентуалне губитке. Ту треба разликовати две ствари. једна је када држава из стратешких разлога задржава (потпуно или до нивоа контроле, 51%) власништво над одређеним секторима. Друга је ствар када држава инсистира да буде власник свега и свачега.

Оно што се десило након 1979. је резултат више фактора, на неке од њих СФРЈ није могла да утиче. Нпр. Американци су подизањем каматних стопа привукли новац, а онда подигли вредност долара. СФРЈ се нашла у ситуацији да купује скуп долар и репрограмира дугове по високум каматним стопама. Крајем 1980. америчка каматна стопа је у једном тренутку избила на 20%. У периоду 1979-1985 је била на просечном годишњем нивоу изнад 10%. Почетком тог периода, US$ је вредео 1,9 DM, а крајем тог периода је избио на 3,4. Нафта је током 1979. скочила са испод $60 по барелу на преко $125 на пролеће 1980, а онда се почетком 1986. стрмоглавила на испод $26. Све је то неминовно негативно утицало на југословенску економију.

Све ово што сам побројао не аболира СФРЈ од кривице за сопствену економску пропаст, али је сигурно да је лоше економско окружење утицало да проблеми буду пуно израженији. 





Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: vojoche on November 04, 2020, 10:31:30 am
Mi smo svakako sami najvećim delom krivi za svoju sudbinu. Nije da su nam velike sile i komšije pomagali ali nisu nam ni krivi.

Samo uzroci našeg pada naročito ekonomskog nisu sasvim jasni i proučeni i često se zasnivaju na anegdotama i poluistinama. U radu koji sam okacio iznosi se par objašnjenja po meni vrlo utemeljenih. Evo još jedan primer iz teksta. Pokušaću da objasnim pojednostavljeno.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

U ovim graficima je prikazano koliko je koji faktor uticao na rast BDPa.
Porede se Jugoslavija sa Grčkom, Španijom i Portugalom a USA je tu radi reference.

Vidi se recimo da je rast kapitala (Capital wedges) uticao na rast BDPa vrlo malo za sve zemlje sve do ´80. Tek tada priliv kapitala (investicija) iz EU utiče na GR,ŠP i PO ali ne na Jugoslaviju gde opada. Tako da pomoć i krediti nisu presudno uticali na ekonomski rast JU (platni bilans i krediti MMFa jesu ali to je druga tema i značajna tek od 1979.). Ovaj pokazatelj suštinski govori koliko je upešno plasiran kapital što znači da je bilo malo promašenih investicija. Marginalna produktivnost kapitala je na nivou USA.

Rast produktivnosti (TFP - total factor productivity ) je izuzetno jak. Ovo znači da je prelazak sa neproduktivnih grana (poljoprivreda) na produktivnije (industrija), uvođenje novih tehnologija i rast produktivnosti (dobra organizacija, uspešne investicije) najviše doprineo rastu BDPa.

Faktor radne snage ( Labor wedges) je vrlo loš. Ovo pokazuje da se vremenom radilo sve manje. Ovo je kvantifikacija rada tako da je povećanje nezaposlenosti, broja izdržavanih lica, broja penzionera, smanjenje radnih sati, povećanje godišnjih odmora itd vodilo smanjenju ukupnog rada. Pad je dramatičan i do ´80-ih je pad rada bio veći od rasta produktivnosti i vukao je BDP na dole. Pogotovo je dramatična razlika sa pokazateljem za USA gde je ukupan rad ´80-ih daleko veći nego ´60-ih što se ne može objasniti samo rastom stanovništva (babyboom, imigracija) nego znači da su povećali radno vreme i zaposlenost.

Faktor dohotka je najviše pogođen neto izvozom. Iako bitan faktor nije presudan za poređenje pa neću ulaziti u detalje pošto je sličan kod svih zemalja.


U drugom poglavlju možete pročitati šta je najviše vuklo GDP gore ili dole i to sve upoređeno po republikama i pokrajinama. Naročito je posvećena pažnja faktoru radne snage.

Iz svega se da zaključiti da su performanse JU ekonomije bile jednake ili bolje ako ih poredimo sa drugim zemljama osim faktora rada. Radna snaga je daleko manje iskorišćena nego u drugim zemljama koje su imale industrijalizaciju i brz rast BDPa.  Ovi što su radili su toliko dobro radili da su vukli i ove što ne rade sve do 1979.

 


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: vojoche on November 04, 2020, 10:59:07 am
Kako je faktor radne snage uticao na razvoj evo jednog pojednostavljenog primera:

Recimo firma u zapadnoj nemačkoj sa gazdom privatnikom. Glavni motiv je profit. Ako ulaganje u kapital (mašine) donosi povećanje profita, gazda će to i uraditi. Ako ulaganje u radnu snagu (zapošljavanje) dovodi do profita gazda će to i uraditi. Ako nema novca za oboje biraće šta je najprofitabilnije.

Firma u SFRJ. Glavni motiv je povećanje profita po radniku (svi zaposleni dele profit). Ako ulaganje u kapital (mašine) donosi povećanje profita, radnički savet i direktor će to i uraditi. Ako ulaganje u radnu snagu (zapošljavanje) dovodi do profita radnički savet to neće uraditi osim ako je profitna stopa izuzetno velika. Ovo je iz razloga što se profit deli i na novozaposlene tako da to što će se profit ukupni povećati ne znači da će se prihod po radniku povećati. Može da se desi vrlo često da se smanji (profit je porastao za recimo 5% a broj radnika za 10%)

 
Takođe ovo nije strašan problem za razvijene regione (SLOV, HRV, VOJV) i srednje razvijene (centralna SRB) jer je iskorišćenost radne snage već visoka a demografski se radna snaga smanjuje plus postoji znanje i infrastruktura za uspešno investiranje kapitala. Ali za nerazvijene (BiH, CG,MAK,KOS)ovo je veliki problem. Radna snaga je faktor koji imaju u izobilju ali se slabo koristi a nemaju dovoljno kapitala, znanja i infrastrukture.

Ovo dovodi do poremećaja tako da na kraju silna radna snaga odlazi  u SR Nemačku.
Ja sam ovo pojednostavio ali je to suština.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 17, 2020, 08:58:12 pm
Da ne pišem, mnogo, želio bih samo na kratko, da kažem:  konačno nešto stručnije utemeljeno, bravo vojoche. Čitao sam i ja neke analize iz kojih ima zaključaka o uspješnoj ekonomiji SFRJ u nekom periodu ("nizbrdo" je išlo posle 80-ih, najprije naftna kriza, globalne promjene a u zemlji politička i nacionalna destabilizacija). Pre svega je treba naglasiti, da se je SFRJ dosta uspješno preobrazila iz pretežno siromašne, poljoprivredne ekonomije Kraljevine Jugoslavije u prilično razvijenu industrijsku zemlju, usporedno se izgradio i zdravstveni i školski sistem. Narod je bio više obrazovan i društveni standard je rastao. Nije dostignulo razvoja na zapadu ali ipak, u danim uslovima podosta uspješno.  Možda najveća zabluda je bilo samoupravljanje. Kao ideja i teorija možda ne pogrešno ali u praksi prekomplikovano i nije funkcioniralo kako bi trebalo. Ali čitao sam u novinama Delo, kako su u nekom gradu ili provinci u Španiju promatrali YU model socializma i samoupravljanja i van svih kapitalističkih pravila uveli te principe vrlo uspješno u praksi. Tako, da može se, nije kapitalizam jedini put.

 Što se samoupravljanja tiče, dvije stvari. Prvo, u knjigi istoričara Jožeta Pirjevca "Tito i drugovi" piše, kako je do samoupravljanja došlo. Bili u kolima jednog kišnog dana Bevc, Leka i Djilas. I promatraju ideju i odluče da idu predstavit Titu. JBT najprije nije razumio o čemu se radi. Pa mu oni ponovo objasnu, na što će on: "pa nije naš narod zreo za ovo ?!"  Nekako mi zvuči vizionarsko ? , tipično za Starog. A drugo me ovo podseča na jednu anegdotu, kad sam bio klinac. Proljeće, sedio sam na terasi pizzerie i gledam kako dodje onaj IMV kombi sa 2 radnika. Izmedju picerije i parkirališta nizak zid. Suvozač izlazi i govori šoferu "još, još, još malo...."  I tresne on u zid. Pogleda šofer vani a ovaj pozadi mu kaže: " ma šta te briga, nije naše".  Društvena imovina....nije moje, nije tvoje, naše je, ničije je. I neki su se tako i ponašali.
 


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on November 17, 2020, 11:50:00 pm
Технолошки вишкови су постојали у свим социјалистичким земљама, само што то у СФРЈ није било толико изражено.

Самоуправни социјализам је створио помало шизофрену ситуацију. У капитализму имаш професионални менаџмент који одговара борду директора. Тај борд директора је постављен од стране власника и брине о њиховим интересима, али се не меша у свакодневно пословање. Раднички савети су требали да брину и но интересима радника и о интересима власника, а ти интереси нису увек били исти. При томе су се мешали у свакодневно пословање.

Када дође до одлучивања да ли да се набави зимница или рачунари -  раднички савет ће са ентузијазмом изабрати свињске полутке и купус. Када самоуправљач Пера Перић истресе сировине које се користе у производњи у смеће, да би ослободио пластичну канту која му је потребна да укисели купус, он је направио штету власницима. Требали би да га отпусте. Међутим, раднички савет ће по правилу бринути о заштити радника, јер човек има децу, не може на улицу.

Бесмислено је упоређивати привреду Краљевине Југославије и СФРЈ. Треба упоређивати привреду Југославије са Италијом и Грчком, 1939. и нпр 1979. Па видети када смо били ближи Италији и Грчкој, 1939. или 1979.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on November 18, 2020, 08:33:18 am

Бесмислено је упоређивати привреду Краљевине Југославије и СФРЈ. Треба упоређивати привреду Југославије са Италијом и Грчком, 1939. и нпр 1979. Па видети када смо били ближи Италији и Грчкој, 1939. или 1979.




Treba imati u vidu i da je ekonomska situacija u čitavom svijetu između dva svjetska rata bila daleko gora nego poslije 2.SR.
Ekonomska kriza poslije 1.SR, pa velika depresija 1929. i početkom tridesetih.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: vojoche on November 18, 2020, 02:35:29 pm
Технолошки вишкови су постојали у свим социјалистичким земљама, само што то у СФРЈ није било толико изражено.

Самоуправни социјализам је створио помало шизофрену ситуацију. У капитализму имаш професионални менаџмент који одговара борду директора. Тај борд директора је постављен од стране власника и брине о њиховим интересима, али се не меша у свакодневно пословање. Раднички савети су требали да брину и но интересима радника и о интересима власника, а ти интереси нису увек били исти. При томе су се мешали у свакодневно пословање.

Када дође до одлучивања да ли да се набави зимница или рачунари -  раднички савет ће са ентузијазмом изабрати свињске полутке и купус. Када самоуправљач Пера Перић истресе сировине које се користе у производњи у смеће, да би ослободио пластичну канту која му је потребна да укисели купус, он је направио штету власницима. Требали би да га отпусте. Међутим, раднички савет ће по правилу бринути о заштити радника, јер човек има децу, не може на улицу.

Бесмислено је упоређивати привреду Краљевине Југославије и СФРЈ. Треба упоређивати привреду Југославије са Италијом и Грчком, 1939. и нпр 1979. Па видети када смо били ближи Италији и Грчкој, 1939. или 1979.

Ovakve šizofrene situacije kakve opisuješ su se dešavale ali ne tako često kao što se misli. I u tekstu koji sam okačio ima pomena o tome i reference na radove koje se bave ekonomijom SFRJ na mikro nivou (nivou preduzeća). Loše odluke su tipične i za samoupravne radničke savete i za bordove direktora u kapitalizmu. I zaštita propalih preduzeća iz političkih razloga je svugde prisutna. Pogledajte samo šta se dešavalo tokom krize 2008 i državnih intervencija SAD i drugih zemalja.
Više je bio problem u ukupnom smanjenju rada. naprimer radno sposobno stanovništvo je od 15 do 65. Pedesetih godina većina ljudi od 15 do 26 je radila i bilo je poslova za njih (nekvalifikovani radnici) dok je sedamdesetih većina u tim godinama bila na školovanju a za nekvalifikovane su polako nestajala radna mesta.
Tih godina (šezdesete, sedamdesete) je sve više ljudi odlazilo u penziju, dobijalo invalidninu što nije bilo često ranije.  Produženi su god odmori, trudnička bolovanja itd. A najviše se promenila demografska slika. Pada natalitet, produžava se životni vek itd. Najviše je izraženo da je radna snaga neravnomerno raspoređena, nekvalifikovana brojna radna snaga u Bosni na Kosovu itd a manjak rsnage u Sloveniji, Vojvodini i to kvalifikovane r snage. Migracije među republikama su manje nego prema inostranstvu a ulaganja su svugde ista (zahtevaju visok kapital)
Ova sklonost ka investicijama sa visokim učešćem kapitala je tipična za samoupravljanje ali ne i za kapitalističke privrede. Samoupravnim firmama se isplati ulaganje u kapital jer povećavaju profit a ne povećavaju broj ljudi na koje se deli. Kapitalisti je svejedno da li će povećati proizvodnju povećanjem broja mašina ili radnika ili kombinacijom.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Jester on November 18, 2020, 03:07:56 pm
@vojoche

Suština je veoma jednostavna, sve je stvar mentaliteta.



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 18, 2020, 06:19:05 pm
.... Раднички савети су требали да брину и но интересима радника и о интересима власника, а ти интереси нису увек били исти. При томе су се мешали у свакодневно пословање.

Када дође до одлучивања да ли да се набави зимница или рачунари -  раднички савет ће са ентузијазмом изабрати свињске полутке и купус. Када самоуправљач Пера Перић истресе сировине које се користе у производњи у смеће, да би ослободио пластичну канту која му је потребна да укисели купус, он је направио штету власницима. Требали би да га отпусте. Међутим, раднички савет ће по правилу бринути о заштити радника, јер човек има децу, не може на улицу.
.

   Ne znam iz prakse kako je bilo u ostalim republikama ali znam otprilike kako je u Sloveniji bilo. Tu smo imali uvijek dosta jako uspješnih preduzeća. Poznajem ljude koje su radili utim preduzečima, pa imam priče iz prve ruke, pored toga postoje članki, literatura. Recimo Hidromontaža i Metalna Maribor. Litostroj , Lek u Ljubljani,  Iskra u Kranju. A Dolenjska - Novo mesto je oduvijek snažno i uspješno industrijsko područje, i danas. Intereuropa, Iplas (kasnije Kemiplas) u Kopru. Luka Koper, Delamaris Izola (njihove konzerve su se prodavala po cijelom svijetu), Droga Portorož itd. itd. Ljudi su imali dobre plate, firme so funkcionirale uspješno kao na zapadu, u Sloveniji smo imali nekakav tržišni socializam.   
    U vreme vlade Staneta Kavčiča je ekonomija SLO cvjetala (a dobro je išlo i kasnije, sve do 1991), para je bilo ko lišća, Ljubljanska banka je bila jako cijenjena u Frankfurtu ("Meka EU bankarstva"). Sa parama bez kredita izgradili su Maximarket i Kongresni trg, te hotelski resort Bernardin pored Portoroža. Ponavljam, pare su bile, nije trebalo kredita. U svim tim firmama radniki su se odgovorno ponašali - pa bilo im je u interesu, kad su imali dobre plate a savjesni su bili da firma dobro stoji i da imaju budućnost u njoj. Unatoč društvenoj imovini, samoupravljanju i nekim mrskim tipovima, kojim se nije radilo, pa im nisu mogli dati otkaz - ali takvi su više iznimke  bili, ne pravilo. E sad, danas kao imamo kapitalizam, odnosno neoliberalizam, tržišnu ekonomiju, vlasnike preduzeča i kobajagi uredjeno kao na zapadu. Ali ima onih kojima se ne radi isto kao u socializmu i niko im ništa ne može ! Jer su u nekom sindikatu, i imaju "snagu". Znam čak primjere da su čovjeka otpustili, svi su znali da nije ništa od njega i da zaslužuje otkaz. A čovjek posle nekoliko mjeseca dobio tužbu na sudu (ili neka greška kod postupka otkaza ili ne znam šta) i vratio se na posao, uz izplaćanje plaća za mjesece kad je bio otpušten.
  Sindikati su jaki i na zapadu, pričao mi čovjek kako je u Belgiji. Ne mogu jednostavno dati otkaz nekome. Zato su iz 2 razloga ove godine (a centrala postoji već 50 godina, 2019 im je bila godišnjica) otvorili jednaku firmu u Polskoj. Prvo zbog jeftinije radne snage a drugo, rekao mi je da tamo možeš mnogo jednostavnije otpustiti radnika. Pa će kapitalisti praviti računicu, ako im bude dobro išlo imat će punu ekipu, kad padne prodaja, dodje kriza, koliko njih treba otkaz i ajde dalje sa manjom ekipom.  Znam i u Italiji da znaju biti sindikati jak "kišobran" za radnika. Jednostavno je u Austriji recimo. Ili u Švedskoj. Ali u tim državama izgubiš posao, pa se često brzo nadje novi. Dok kod nas....ako u roku 1 godine nadješ novi posao - a da nemaš VIP (veze i poznanstva) - imaš sreću.
  Da spomenim i jednu specifičnu firmu, a svi je znate: Tomos. Nisam ga stavio u vrlo uspješna preduzeća (čitaj gore) iz nekoliko razloga. A u nekom aspektu, mogao bih. Idemo redom. Tomos je bio svjetsko uspješna firma u 60-im i 70-im, u 80-im je malo zaškripilo ali su još napravili više novih modela (AT i BT-50, ATX, CTX, NTX, BT i Colibri A5). Bio je i EU šampion u utrkama 50 cc. Moped koji je sa 50cc išao preko 200 km/h. Keramičke kočnice već tad, klip bez klipnih obruća, da su se Japanci (Honda) na utrki u Njemačkoj divili tom čudu. Najveće tržište Tomosa SAD i Nederland )sve do kraja firme) , ja kad sam bio poslovno 1997 u Sachsu Njemačka, pitao me direktor njihove ljevaone ako mu sledeći put donesem prospekte "pente", jer je čuo, da je Tomos penta najbolja ( ! )....a mi snmo već prestali proizvoditi izvankrmne motore :-(   Onda se 1990 desio stečaj. Još je SFRJ bila, znači nije se umjetno držalo firmu pri životu, kao je možda bio koji slučaj u socializmu. Iz 2.800 radnika u najboljim vremenima mnogo ih je dobilo otkaz. Krajem 90-ih bilo je 700 zaposlenika, posle 400 i još dalje sve manje. Posle stečaja radilo se ali plate su bile loše, pravog razvoja nije bilo, krpilo i dotjerivalo se stare modele. Kasnije su razvili nove u kategoriji 25 km/h za djecu. Veliki problem Tomosa je bio, što je zastao pravi razvoj. A prije stečaja, dok su imali još jaki razvoj i vlastiti inštitut sa vrednim stručnjacima napravljena je bila još jedna greška : u svijetu je postao hit skuter a Tomos ga nije imao (pokušavalo se s nekim Korejskim, pa čak originalnim Suzuki, samo s Tomos naljepnicama ali niej išlo). Mada iako bi ga imali pitanje dali bi stvarno bili uspješni prema ostalima (Piaggio pre svega a i Kymco idr.).
   E sad,da drobim dalje zašto je bio Tomos neuspješna firma sa jedne, a istovremeno uspješna sa druge strane. Problem Tomosa je bio, jer je partija rekla "proizvodi moraju biti jeftini, da može svako u naroda da kupi". I sa tako diktiranim cjenama problem je bio ostvarivati veliki profit. Ja se sjećam, 1989 kupio sam novi Colibri A5 za relativno male pare u usporedbi sa cjenama mopeda / skutera danas. Znači, to bi se moglo na neki način reći, da je tvornica bila uspješna - za kupce. A znamo svi da nema grada u Jugi, polja, rijeke i mora bez Tomos proizvoda (imamo kod kuće staru pilu koja radi bolje od nove Husqvarne, samo što je bučna, teža i ima više vibracija od nove. Pumpa za vodu za polje takodjer neumorno radi svako ljeto već nekih 45 godina). Navodno je negde u 70-im ili 80-im Tomos imao finanskiskih teškoća. Pa su došli "crveni drugovi" u crnim Mercedesima iz Ljubljane i dali dekret, da mora banka dati novac, da proizvodnja opstane. Neko je rekao, tipičko komunističko..."dajte pare".... Ajmo pogledat ovako: spasili su tvornicu, 2.800 radnih mjesta i mi smo i dalje imali jeftine i DOBRE (odlične) proizvode. I dalje moglo bi se reći, da je Tomos ipak bio uspješan, jer je 2.800 radnika primala platu za dostojan život, sindikalno ljetovanje na moru, gradilo se stanove i drugu društvenu infrastrukturu na način kako se tad gradilo sa parama iz socialističkih preduzeća.   Kako je danas u demokratiji, neoliberalizmu ? Bolje ? Stvarno ?  Koliko preduzeća poznate koja su kao ova:  u tranziciji posle 1991 nekad društvena fabrika dobila je privatnog vlasnika. Taj je godinama vukao pare iz nje, dok je išlo....do propada. Ili, imamo u SLO Iskru danas: uguglajte pa istažite malo Dušan Šešok i Iskra.... on je danas vlasnik. Radnici na minimalcima - a on bi ima i manje dao (njegova lična izjava ), sinovi mu imajo "savjetovanje" koje košta firmu nekoliko milijona godišnje.... Ima takvih Dušana mnogo od Triglava do Gevgelije.  Ili smo prodali strancima (još po mogućnosti je "neko domaći" pri tom poslu dobro zaradio) , od kojih su neki takodjer izvukli što se dalo i gotova prića . Dobro, nije uvijek tako ali svi znamo da je na ovim prostorima bilo dosta toga. Ja sam se bojao kad su našu banku prodali strancima. A posle se pokazalo kako je baš ta banka dobra, dok je domaća (NLB) kesa sa rupom, koju smo mi dokapitalizirali zbog tajkunskih kredita, eto kako nam je danas. Bio je dokumentarni film na TV SLO "nekada su bile fabrike", u kojem je nekadašnji direktor rekao: i mi u komunizmu smo krali ali samo onoliko, da krava nije crkla. A danas...ne samo kravu, cijelu farmu uktrade.  Neka se pomisli na takve stvari, kad se empirično kaže popreko kako Juga nije valjala, kako socializam nije funkcionirao, kako ništa tad bnije valjalo.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 18, 2020, 06:22:20 pm
vojoche, opet se slažm s tobom  :klap


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 18, 2020, 06:39:00 pm
Još jedan primjer Jugo uspješne priče :

“Kvarner Express” – turistički div iz vremena jedne bolje Opatije
“Kvarner Express” bio je turistički div koji je u jednom svojem periodu hranio oko 1.500 ljudi (zamislite samo danas u Opatiji gospodarski subjekt koji zapošljava toliko ljudi), imao svoje poslovnice širom Europe i prihodovao basnoslovne iznose. Znate što je tada bilo s tim iznosima? Ono što se nije upucalo u razvitak, dijelilo se radnicima! “Kvarner Express” osnovan je 1952. godine raspadom državnih poduzeća i uvođenjem radničkog samoupravljanja tadašnjeg “Putnika” iz Rijeke, Raba, Crikvenice i Opatije, te je fuzijom toga nastala nova turističku agenciju sa sjedištem u Opatiji. Prvi je direktor bio Aldo Štovaser, a tada, na svojem početku je u firmi radilo “samo” 36 osoba, broj koji će uskoro strelovito poletjeti. “Kvarner Express” je brzo nametao vrhunske standarde u kvaliteti usluge i organiziranih izleta. Koliko se tada dobro radilo, i za naše današnje pojmove gotovo neshvatljivo, pokazuje jedan podatak da je 60′ godina prošlog stoljeća “običan” šef anglo-romanske referade u “Kvarner “Expressu” imao mjesečnu plaću od 250.000 tadašnjih dinara, a u to se vrijeme kuća na moru u kakvoj Baškoj ili Crikvenici mogla kupiti za 400.000 dinara!

Vir: kvarnerski.com /  kompletan članak:  SVJEDOK VREMENA “KADA JE OPATIJA BILA TURISTIČKI GIGANT” ZAVRŠIO NA SMETLIŠTU




Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on November 18, 2020, 06:53:46 pm

Бесмислено је упоређивати привреду Краљевине Југославије и СФРЈ. Треба упоређивати привреду Југославије са Италијом и Грчком, 1939. и нпр 1979. Па видети када смо били ближи Италији и Грчкој, 1939. или 1979.


Treba imati u vidu i da je ekonomska situacija u čitavom svijetu između dva svjetska rata bila daleko gora nego poslije 2.SR.
Ekonomska kriza poslije 1.SR, pa velika depresija 1929. i početkom tridesetih.

Тачно, али хајде да упоредимо каква је била економија Краљевине Југославије у односу на Грчку и Италију, а каква је била економија СФРЈ у односу на ове две земље. По томе ћемо видети какав напредак је остварен у социјалистичкој Југославији, у односу на друге земље.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 18, 2020, 09:42:36 pm

Бесмислено је упоређивати привреду Краљевине Југославије и СФРЈ. Треба упоређивати привреду Југославије са Италијом и Грчком, 1939. и нпр 1979. Па видети када смо били ближи Италији и Грчкој, 1939. или 1979.


Treba imati u vidu i da je ekonomska situacija u čitavom svijetu između dva svjetska rata bila daleko gora nego poslije 2.SR.
Ekonomska kriza poslije 1.SR, pa velika depresija 1929. i početkom tridesetih.

Тачно, али хајде да упоредимо каква је била економија Краљевине Југославије у односу на Грчку и Италију, а каква је била економија СФРЈ у односу на ове две земље. По томе ћемо видети какав напредак је остварен у социјалистичкој Југославији, у односу на друге земље.


  Čitao sam u prošlosti neke članke (ne obična štampa, forumi isl. nego naučne akademske analize), ne mogu da nadjem sad na brzinu. Ako hoćeš, kopaj po netu, naći češ odgovore na pitanja koja postavljaš. Možda ću nešto dodat na ovu temu neki drugi put ali znam, da su razvoj i ekonomija SFRJ bili napredniji od Kraljevine Jug.  Što se zapadnih zemlja tiče, mislim, da treba uzeti u obzir i da su - barem neke, ne kažem sve -  imale bolje početne uslove iz prošlosti nego je imala SFRJ kad je nastala.  Pa recimo oni koji su imali kolonije u Afriki, lako je na tudjim ledjima se bogatiti. Ma teško je to na kratko sve obraditi i utemeljiti.....


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on November 18, 2020, 10:55:22 pm
...Loše odluke su tipične i za samoupravne radničke savete i za bordove direktora u kapitalizmu...

У капитализму је то више везано за менаџмент (C*O, President), него за борд директора, али апсолутно не браним капитализам. Упорна трка за профитом, размишљање на тактичком нивоу уместо сагледавања стратешке ситуације... Није без разлога Делевер омиљена јуриздикција за јавне компаније (оне које послују на берзи), а Невада за приватне. Није се једном десило да се компаније селе са једног на други крај Америке зато што се менаџменту тамо више свиђа, јефтиније су некретнине или је ближе за скијање. Прво се донесе одлука, па се онда образлаже зашто то треба да се уради.

Али у капитализму генерално имаш интересе власника и личне интересе менаџмента. У самоуправном социјализму су постојали и интереси запослених, и као радника и као појединаца.

Отпуштање може да буде компликовано и на Западу, а синдикати су отишли у другу крајност. У Америци је данас далеко мањи број радника синдикално организован него пре 50 година. Џенерал Моторс (GM) је банкротирао да би се ослободио синдикалних пензија. Није се једном десило да власници малих компанија затворе компанију да би се решили синдиката, па онда отворе нову.

У СФРЈ је све то отишло у крајност. Када једном запослиш радника, ниси могао да га отпустиш, не само у случају да не ради како треба, него и у случају да за њега више нема посла. Да не говоримо о томе да је сам процес био закомпликован бодовањима и уплитањем бироа за запошљавање. Зато су се сви бојали да запосле нове раднике. Онда се решење нашло у запошљавању преко омладинских и студентских задруга, људи су радили годинама и предузећа нису могла да раде без тих радних места која су на тај начин попуњена. Нпр. у опште правним пословима си имао 8 људи, само троје у радном односу, рачунајући шефа.  У рачуноводству и књиговодству, од 14 људи је 7 било у радном односу.

Међутим, незапосленост није била само везана за ове проблеме, него је била глобални тренд, везан за селидбу људи у градове и интензивирање пољопривредне производње. Нису само Југословени ишли и Немачку, него и Италијани, Грци, Португалци...



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Dreadnought on November 20, 2020, 12:32:19 pm


Quote
Poslednji film snimljen o Elektronskoj industriji u Nišu. Film je bio emitovan na programu Eksperimentalne televizije Niš 30.05.1986. godine. Program Eksperimentalne Televizija Niš bio  je emitovan  u maju i oktobru mesecu 1986. godine. Organizatori programa bili su: JNA, Ei ERC, Ei SE, Elektronska industrija Niš, Škola za TV produkciju Jugoslovenskog instituta za Novinarstvo iz Beograda, Srbija turist, Dom omladine Josip Kolumbo  i redakcije medija: Ei novina, Narodnih novina, Večernjih novosti, Radio Niša, dopisništva Radio Beograda i dopisništva Politike.



https://youtu.be/MeG_3URH72o


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Dreadnought on November 20, 2020, 12:36:01 pm


Gorenje BIRA iz Bihaća, promotivni film iz 1988. godine uz naraciju Olivera Mlakara.



https://youtu.be/4bobCbchcBU




Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 20, 2020, 05:39:21 pm

.....У СФРЈ ..... Када једном запослиш радника, ниси могао да га отпустиш,......... у случају да за њега више нема посла

  Ako firma nije išla u stečaj, ne znam. Dali je postojao tehnološki višak u SFRJ (možda pod drugačijim nazivom, izraz "teh. višak" se upotrebljivao posle SFRJ)  ?

Ali kad je Tomosu "zapelo" 1990 i otišao je u stečaj, većina ljudi je bila otpuštena, baš zbog toga jer nije bilo više posla za njih. Manjina radnika je ostala na poslu, Tomos nije išao u likvidaciju kao se to dogodilo tek nedavno (a ne bi se, ako bi imao pravog vlasnika, jer interes u svijetu za njihove mopede je bio dosta značajni,  čak je bio veći nego prije).



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 20, 2020, 05:43:29 pm
Nisam znao, da je Gorenje imalo fabriku u Bihaću. Šta je danas tamo (ili jednostavno ništa ?)  ?   Matička firma u SLO je sada Kineska (Hisens), dok je njihova nekadašnja tvornica mali kućnih aparata (mikseri idr.) u Njemačkoj vlasti - Bosch. Imaju trenutno 40% više posla nego prošle godine, corona njih nije udesila, imaju narudžba nevidjeno.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 20, 2020, 06:28:07 pm
DOC Research Institute:  The rise and fall of market socialism in Yugoslavia.  27 Mar 2018

Članak je dugački, a ovdje ču navesti samo donje dijelove iz njega. Ono o čemu sam ranije govorio: dobre godine, uspon posle WW2 i prosperitet, pa preokret i propad ekonomskog sistema u 80-im godinama.

Uvodni dio:
This paper is dedicated to the Socialist Federal Republic of Yugoslavia (SFR Yugoslavia, hereafter Yugoslavia),[2] a country that was known for its unique system of ‘market socialism’.
Despite retaining a communist one-party political regime throughout its existence (1945 – 1991), Yugoslavia was the first socialist country to attempt far-reaching economic reforms. Because of its early start and frequency of systemic changes, it was considered the most reformed socialist economy. For over forty years, Yugoslavia has tried to develop its own model of socialism based on workers’ self-management, ample decentralisation, social ownership and increasing reliance on the market mechanism. The continuous experiments with economic reforms produced an economic system with specific characteristics based on a combination of socialist, self-managed and market features, facilitated by the country’s international relations
--------------------------
Uspon i pad:
Throughout its post-Second World War development, Yugoslavia implemented an ambitious economic growth strategy which, as in other socialist countries, was based on high investment rates that until the 1980s remained remarkable – on average, 32% in 1961-70 and 33% in 1971-80. During the first three decades, the strategy produced impressive results in terms of rapid economic development: The Yugoslav economy registered very high rates of output growth and even higher rates of industrial output growth, which permitted a continuous increase in living standards. Yugoslav GDP growth averaged around 6% during the period between the start of reforms in 1952 and the late 1970s, higher than in the Soviet Union or in the capitalist market economies of Western Europe (Estrin and Uvalić, 2008, p. 666).

Despite the slowdown in the mid-1960s, growth rates still remained close to 6% during the 1966-1979 period. Yugoslavia registered a remarkable increase in Gross Domestic Product (GDP) per capita, from 1947 to 1981 by more than five times, entering a period of stagnation only in the 1980s (followed by an extreme fall registered during the years of its break-up; see Figure 1). [15]

Figure 1. Trends in GDP per capita (US$, PPP) in SFR Yugoslavia/successor states, 1947 – 1993

Figure 2 GDP per capita in 1989 (in US$, PPP) in Yugoslavia and its republics














Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Dreadnought on November 23, 2020, 11:54:19 am




Proizvodnja traktora u Industriji Motora Rakovica - IMR



[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Bozo13 on November 23, 2020, 11:59:11 am
Nikad nisam vidio IMT sa novim gumama :P


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on November 24, 2020, 10:20:21 pm
Ovo su Rakovice, a ne IMT. Tako da izgleda nemaš sreće sa novim gumama na IMT. :pirat

Zanimljivo da su automobili, kamioni, traktori, kombajni, koji su kod nas proizvođeni po licenci. Ni jedne orginalne konstrukcije za 45 godina!


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 26, 2020, 07:57:03 pm
Ovo su Rakovice, a ne IMT. Tako da izgleda nemaš sreće sa novim gumama na IMT. :pirat

Zanimljivo da su automobili, kamioni, traktori, kombajni, koji su kod nas proizvođeni po licenci. Ni jedne orginalne konstrukcije za 45 godina!

 Dali su IMR i IMT imali svaki svoje - različite traktore ?

Licenca se verovatno više isplatila. I sigurno je jednostavnije uz "tudju podršku". Vlastiti razvoj novog vozila skup je i složen projekt. Mišljenja sam, da nije bilo pogrešno raditi vozila po licenci. Ako usporedimo Jugu sa zemljama istočnog bloka, definitivno je kod nas bila znatno bolja slika proizvodnje automobila ili zastupanja na bazi saradnje (IDA - Opel i Renualt, Citroen, VW  za modele koji se nisu proizvodili u YU. Jedini problem su bile visoke carine za ove modele i kupovanje u kombinaciji DM + DIN). Mada je istina,  da su se predugo proizvodila neka zastjarela vozila (Z 101 / 128,  Z750, FAP npr.) , koja bi trebala dobiti noviju zamjenu, ali dok su i originali bili u proizvodnji, OK.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on November 28, 2020, 11:57:41 pm
Da, IMT i IMR su proizvodili različite traktore. Prvi IMT po Fergusonovoj licenci, crvene boje, Drugi Rakovica po licenci Landinija, svijetloplave boje.
Motori su bili isti i proizvodio ih je IMR.
IMR je proizvodio motore i za popularne tamiće. I Štore je na svojim kasnijim serijama traktora ugrađivao IMR motore umjesto orginalnih fijatovih.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on November 29, 2020, 12:38:11 am
Ovo su Rakovice, a ne IMT. Tako da izgleda nemaš sreće sa novim gumama na IMT. :pirat

Zanimljivo da su automobili, kamioni, traktori, kombajni, koji su kod nas proizvođeni po licenci. Ni jedne orginalne konstrukcije za 45 godina!

 Dali su IMR i IMT imali svaki svoje - različite traktore ?

Licenca se verovatno više isplatila. I sigurno je jednostavnije uz "tudju podršku". Vlastiti razvoj novog vozila skup je i složen projekt. Mišljenja sam, da nije bilo pogrešno raditi vozila po licenci. Ako usporedimo Jugu sa zemljama istočnog bloka, definitivno je kod nas bila znatno bolja slika proizvodnje automobila ili zastupanja na bazi saradnje (IDA - Opel i Renualt, Citroen, VW  za modele koji se nisu proizvodili u YU. Jedini problem su bile visoke carine za ove modele i kupovanje u kombinaciji DM + DIN). Mada je istina,  da su se predugo proizvodila neka zastjarela vozila (Z 101 / 128,  Z750, FAP npr.) , koja bi trebala dobiti noviju zamjenu, ali dok su i originali bili u proizvodnji, OK.

Није тачно да је наша производња била боља. Узмите само Шкоду као пример. Они су сами правили све за своје аутомобиле - мотор, мењач, шасију, електрику. Шта смо ми радили? Све лиценца - или склапање или производња. Мало шта је био производ домаће памети и оригинална замисао. То је велика разлика у односу на Шкоду, Вартбург, Трабант, ИФУ и произвођаче из СССР-а који су самостално радили (ВАЗ је по лиценци из Италије уз модификације).

Погледајте наша теретна возила и аутобусе - све лиценца. ФАП - Заурер и Мерцедес. ТАМ - Магирус Дојц. САНОС - Мерцедес. Додуше, радили смо своје каросерије које су код неких модела биле оригиналне. То признајем и подржавам. ТАМ 110 је лиценца Магирусовог камиона. Исто као и 4500 и 5000. За то време ТАТРА, Шкода, КАМАЗ, КрАЗ, Урал, МАЗ, ЛАЗ, ПАЗ, БелАЗ и др. произвођачи праве оригиналне моделе.

Не можемо да подцењујемо производњу у другим комунистичким земљама јер су они по разним показатељима били испред нас на овом пољу. То што су они имали и како су радили, ми нисмо никада досегли.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on November 29, 2020, 10:36:55 am
Bolje ono što smo mi radili po licenci, nego ono što su u istočnim zemljama proizvodili bez licence.  Škoda, Trabant, Wartburg, FSO (125PZ je na lošem podvozju Fiata 1300), šta ima veze aku su vlastiti razvoj, jer su tehnički loši auti. Dok smo mi radili znatno naprednije zapadne automobile, Golf npr. Pa Citroen, Renault, Opel...
Čak i 101 i Yugo su unatoč lošom kvalitetom izrade i zastarjelosti napram zapadnim automobilima bolji nego većine istočnih modela. Osim Lada je bila nešto od auta (a ona bazira takodjer na Fiat licenci).  Dacia u ono vrijeme (licenčni R12) npr. je bila jako nepouzdan, loše izradjen auto. Trabant je užas (vozio ga prošle godine), a kažu da je Yugo "the worst cars in history" - to zbog "posla stoljeća", koji je neslavno propao uz lošu pouzdanost izrade CZ. Trabant jeste jednostavan za održavanje i pouzdan ali napram Yugu je vožnja u njemu mnogo lošija. Wartburg može biti prostran i komforan (meko vješanje) ali je vožnja npr. neprecizna, auto loše slijedi komande vozača, ide nekako malo po svoje (test u auto reviji). Volga GAZ-24, auto od 2 tone, bubanj kočnice sprijeda i pozadi. Auto revija:  auto kojeg je teško ubrzat ali još teže zaustavit. Itd.

Da li ste znali da je bivša Jugoslavija zauzimala značajno mjesto u proizvodnji automobila u ovom dijelu Evrope?
Od čuvenog Fiće, preko NSU Princa, Austin Minija, Volkswagen Bube, Renaulta 4, Citroena Dijana, Opela IDA, pa sve do Volkswagen Golfa, SFRJ se mogla pohvaliti značajnom produkcijom i prodajom automobila i razvojem jedne od tehnološki najrazvijenijih industrija, orijentisane na veliko tržište od više od 20 miliona ljudi :

http://ba.n1info.com/Auto/a74796/Proizvodnja-automobila-u-bivsoj-Jugoslaviji.html


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on November 29, 2020, 03:51:33 pm
Ја не видим како су шкода или татра лошији аутомобили од наших. Шкода је самостално правила моторе за своја кола. Ми смо самостално једино успели да направимо мотор за ИМР Тару, док је све остало било преко лиценце. Они су развијали нове моторе од 1945 до 1989. Тад су их Немци преузели и све им то укинули.

Ја не желим да омаловажавам никога, али ми имамо страшно прецењено мишљење о себи.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: kilezr on November 29, 2020, 08:05:02 pm

 Na TČ I Rč . Pomoćni motori IMR 034 - 036 Na R- Top Famosi .Nisu bili nešto naročito ? Radio sam na njima . Pouzdani . Možda ima nekih koji znaju više o tome - njima. . Za mene su bili dobri .

 s poštovanjem


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on November 30, 2020, 06:58:50 pm
Ne radi se toliko o kupovini licence koliko o tome da Jugoslavija izgleda, iako država sa 20 miliona stanovnika, za ključne i strateške proizvode (traktori za obradu zemlje, kamioni za transport, kako civilni tako i vojni) nije imala vlastiti razvoj, a jedino vlastiti razvoj, te vlastita licenca garantuje nastup na svetskom tržištu sa vlastitim proizvodom.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on November 30, 2020, 10:27:31 pm

 Na TČ I Rč . Pomoćni motori IMR 034 - 036 Na R- Top Famosi .Nisu bili nešto naročito ? Radio sam na njima . Pouzdani . Možda ima nekih koji znaju više o tome - njima. . Za mene su bili dobri .

 s poštovanjem

Нико не каже да је то био лош производ. Ја први не говорим то. Ствар је у томе што не треба потцењивати некога које све развио и осмислио са својих 10 прстију.

Ми причамо о М-84 као о нечему што јр могло само овде да се направи и као производу који је 100 посто домаћа памет. Никад у новинама и средствима јавног обавештавања нисте прочитали да су ЧССР и НР Пољска правиле Т-72 по лиценци.

Ај узмите шинска возила као пример. Локомотиве серије 441 су лиценцни производ из Шведске. 442 је рађена као модификација 441 уз помоћ Швеђана. Регани и Каравеле као и др. машине рађене у ЂЂ су лиценца из САД и др. земаља. МИН је направио неке локомотиве које су плод домаће памети, али уз увоз делова који је био знатан, а добат део тих машина није ушао у редовну експлоатацију.

За то време Шкода, ЧКД, ЛЕВ Хенингсдорф и фау-е-бе Карл Маркс из Бабелсберга сами праве своје локомотиве. "Ахахахахаха, види источне Нијемце, праве ауто који иде на мјешавину". Да, али они знају сами да направе трисисторску локомотиву која иде 140 на сат, а уз то извозе у СФРЈ ускотрачне ел. локомотиве које још вуку угаљ за србијанске погоне.

Гледајте трамваје на улицама БГ-а, Загреба, Сарајева и Осијека. ЧКД Татра или КТ4.

ШКОДА је за потребе СССР-а развила локомотиве ЧС-2, ЧС-3, Чс-4, ЧС-6, 7, 9 и 200. ЧС-200 иде 200 на сат, а конатрукциона брзина јој је 220 км/ч. Направили и развили сами. Шкода још увек производи локомотиве и извози их за Немачку.

А и кад смо већ код аутомобила, гледајте шкоду фаворит, гледајте татру 603 и 613. Луксузни аутомобили, ова последња два.

Кажете да волга има добоше... Да, има ГАЗ 24-01, као и ГАЗ-24-10. А шта мислите, да ли ГАЗ-3102 и 2424, 2425 и 2434 исто имају добоше? Да ли АЗЛК 2140 има добоше? Да ли самара има добоше? Имају, али на задњој осовини, у најгорем случају. Иначе, чланак из AVTO-a имам на рачунару.

[attachment=1]


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on November 30, 2020, 11:25:42 pm
Ne radi se toliko o kupovini licence koliko o tome da Jugoslavija izgleda, iako država sa 20 miliona stanovnika, za ključne i strateške proizvode (traktori za obradu zemlje, kamioni za transport, kako civilni tako i vojni) nije imala vlastiti razvoj, a jedino vlastiti razvoj, te vlastita licenca garantuje nastup na svetskom tržištu sa vlastitim proizvodom.

Slažem se!

Prije nekoliko godina sam pročitao da je samo Micubiši imao više inžinjera od Zastave?
Je li to tačno?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on November 30, 2020, 11:52:08 pm
Ovo su Rakovice, a ne IMT. Tako da izgleda nemaš sreće sa novim gumama na IMT. :pirat

Zanimljivo da su automobili, kamioni, traktori, kombajni, koji su kod nas proizvođeni po licenci. Ni jedne orginalne konstrukcije za 45 godina!
............................
 Ako usporedimo Jugu sa zemljama istočnog bloka, definitivno je kod nas bila znatno bolja slika proizvodnje automobila ili zastupanja na bazi saradnje (IDA - Opel i Renualt, Citroen, VW  za modele koji se nisu proizvodili u YU.
...............................

Jesu li Opeli, Renoi i Citroeni samo sklapani u Jugoslaviji, od uvezenih dijelova?
Ili su neki dijelovi i proizvođeni?




Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 01, 2020, 06:58:29 am
Prije nekoliko godina sam pročitao da je samo Micubiši imao više inžinjera od Zastave?
Je li to tačno?

Невероватно је какве се глупости објављују. Максимална производња коју је Застава достигла је била око 200 хиљада возила. Максимална годишња производња коју је достигао Шевролет је била око 2,5 милиона годишње. Годишње је у Србији дипломирало 2000 инжењера у свим областима (не верујем да је од тога на машинство отпадало више од 1000 студената). Теоретски је цела Србија могла да има 30,000 машинских инжењера. Форд је смањио број запослених у односу на осамдесете и деведесете, али и даље има 30,000 запослених чије су плате утврђене на годишњем нивоу (тзв. salary jobs). То су послови са високом стручном спремом (менаџмент, инжењери, финансије, и сл.). Да ли видиш колико је велика разлика?

Иначе, јапанска ауто индустрија је већ дужи низ година роботизована и има релативно малио број запослених. Застава је на врхунцу славе запошљавала неких 35 хиљада радника. Мицибуши данас запошљава мање од 30 хиљада људи и производи више од милион аутомобила годишње.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 01, 2020, 08:35:45 am
И лиценцна производња и домаћа памет имају своје предности и мане. Лиценца може да омогући брже усвајање знања, сопствени развој неоспорно подстиче креативност. Мана лиценце је да можете да завршите тамо где сте почели, следите упутства без размишљања. Сопствени развој је спорији и понекад се теже уочавају и исправљају грешке.

Упоређивање аутомобилске индустрије у СФРЈ и земљама Варшавског уговора је потпуно неумесно. Приоритети су били потпуно другачији. Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали? Хајде да се мало осврнемо на те чувене добоше. Москвич је крајем шездесетих добио диск кочнице, а онда је половином седамдесетих направио модел ”колхозник” са добошима на сва четири точка и мотором који је радио и на 75 октана. Какве су биле потребе, какви су били путеви, каква је била сервисна мрежа?

Производња аутомобила у Југославији је био уносан посао, зато што је увоз практично био онемогућен високим царинама и административним мерама. Могућност да се компензацијским пословима упосле сопствени погони била је додатни мотив. Ида Опел је извозила одливке а увозила склопљене аутомобиле и то продавала као домаћи производ, за 15 година је ”произвела” неких 40м хиљада возила. Опел Омега је био бољи од било чега што је произведено у Источној Европи. али мислим да је знање које је усвојено далеко мање од онога које је стечено у производњи Шкоде или Москвича.

Осим Заставе, мислим да је једина домаћа фабрика аутомобила која је нешто извозила био сарајевски ТАС. Такође, све југословенске фабрике аутомобила (осим Заставе) су уствари биле у сувласништву страних компанија. Нпр. GM је имао 49% у Кикинди, а VW 49% у Сарајеву. То је био максимални дозвољени проценат страног власништва.



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Dreadnought on December 01, 2020, 11:32:35 am




Kad smo kod fabrike automobila Zastava, evo proizvodne linije za Zastavu 101, snimljeno 70-tih.



[attachment=1]



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 01, 2020, 02:18:45 pm

И лиценцна производња и домаћа памет имају своје предности и мане. Лиценца може да омогући брже усвајање знања, сопствени развој неоспорно подстиче креативност. Мана лиценце је да можете да завршите тамо где сте почели, следите упутства без размишљања. Сопствени развој је спорији и понекад се теже уочавају и исправљају грешке.


Da, ali oslanjanjem samo na licence, osuđeni ste na stalno zaostajanje.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 01, 2020, 02:25:53 pm

 Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали?


To im je i bila greška.
Zapostavljali su proizvode koje običnom čovjeku život čine lakšim.
Većina ljudi ne živi u svemiru. I njima su važniji kućanski aparati, automobili i sl.., nego svemirske stanice.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 01, 2020, 05:41:11 pm

 Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали?


To im je i bila greška.
Zapostavljali su proizvode koje običnom čovjeku život čine lakšim.
Većina ljudi ne živi u svemiru. I njima su važniji kućanski aparati, automobili i sl.., nego svemirske stanice.

Истина је вероватно негде између. У позадини сталног усавршавања робе широке потрошње је потреба да се продају нови производи, потреба да се направи профит. Понекад је то мотивисано притиском конкуренције на слободном тржишту, а понекад једноставно потребом да се купци убеде да замене производе које користе.

Постоје ствари које су изнад тога, постоје стратешки интереси неког друштва. Да није било тако, никада Американци не би слетели на Месец, никада на крају крајева не би имали интернет. 


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on December 01, 2020, 05:59:26 pm
Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 01, 2020, 06:31:54 pm
Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.
Бивши SS-Sturmbannführer Wernher von Braun je могао да умре сањајући о лету на Месец, да Кенеди није препознао то као државни интерес и одрешио кесу. Иначе, био је директор Свемирског летачког центра Џорџ Ц. Маршал, а не целе агенције, мада то не умаљује његову заслугу.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on December 01, 2020, 07:03:42 pm
Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.
Бивши SS-Sturmbannführer Wernher von Braun je могао да умре сањајући о лету на Месец, да Кенеди није препознао то као државни интерес и одрешио кесу. Иначе, био је директор Свемирског летачког центра Џорџ Ц. Маршал, а не целе агенције, мада то не умаљује његову заслугу.

Naravno, u pravu si, von Braun nije bio direktor cijele NASA nego samo jednog dela, no niti Kenedi nije sve radio sam. Program Mercury je započeo već 1958, prvi astronauti regrutovani godinu dana kasnije, dakle mnogo pre Kenedijevog predsjedanja SAD-om. Istina je, međutim, da je upravo Kenedi bio ključan za to, da se svemirska trka razvije u punoj mjeri, pri čemu je Mjesec bio jedan od vrlo zahtjevnih ciljeva, jer su do tada Sovjeti pobjeđivali (prvi umjetni satelit u orbiti, prva životinja, prvi čovjek (muškarac), pa prva žena, pa prvo šetanje po svemiru i sve u tom stilu).


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 01, 2020, 09:43:13 pm
Let na Mesec je bio dječački san jednog čovjeka koji je to ostvario tek kada je spletom okolnosti postao direktor NASA. Pre toga je radio svašta, između ostalog i bombardovao Englesku projektilima A4. Dobro, nije on osobno, ali ih je konstruisao, kao i Saturn V nekoliko decenija kasnije.
Бивши SS-Sturmbannführer Wernher von Braun je могао да умре сањајући о лету на Месец, да Кенеди није препознао то као државни интерес и одрешио кесу. Иначе, био је директор Свемирског летачког центра Џорџ Ц. Маршал, а не целе агенције, мада то не умаљује његову заслугу.

Naravno, u pravu si, von Braun nije bio direktor cijele NASA nego samo jednog dela, no niti Kenedi nije sve radio sam. Program Mercury je započeo već 1958, prvi astronauti regrutovani godinu dana kasnije, dakle mnogo pre Kenedijevog predsjedanja SAD-om. Istina je, međutim, da je upravo Kenedi bio ključan za to, da se svemirska trka razvije u punoj mjeri, pri čemu je Mjesec bio jedan od vrlo zahtjevnih ciljeva, jer su do tada Sovjeti pobjeđivali (prvi umjetni satelit u orbiti, prva životinja, prvi čovjek (muškarac), pa prva žena, pa prvo šetanje po svemiru i sve u tom stilu).

Тачно, амерички програм је постојао раније, али тек када је Кенеди одрешио кесу могли су да раде на програму за Месец. Са буџетом који су имали пре тога не би се пуно одмакли. Буџет са Mercury је у данашњим парама био 2,2 милијарде долара, а за Apollo (опет у данашњим парама) преко 150 милијарди. Чак ни претварање у данашњи новац (калкулација инфлације) није довољна да покаже колико је то велик новац био. Америка је тих година имала војни буџет од 75 милајарди годишње (у просеку, у тадашњим парама), а Аполо 25 милијарди, значи трећину годишњег војног буџета. Данас је војни буџет 600-700 милијарди, то значи да би оптерећење за Аполо програм било када би данас његова вредност била преко 200 милијарди.

Поента ове приче о свемирском програму је била нешто друго. Постоје моменти када држава препозна стратешки интерес и усмери новац у том правцу. Да није тога, да се све препусти комертцијалном бизнису, многи велики програми никада не би били завршени - јер бизнис не би имао интерес да инвестира.

Та празнина се попуњава државним инвестицијама (подстицајима) у научно-истраживачки рад. Те инвестиције не доносе директан профит, али могу да користе на дуже стазе. Интернет је сјајан пример за то. Нико нормалан у пословном свету крајем шездесетих не би потрошио паре да се умреже рачунари у Калифорнији и Њујорку, да се тамо неки студенти дописују и размењују фајлове. Постојао је телефон, постојао је и факс, Fedex је био јако брз ако је било потребно. Тек двадесет година касније је почела комерцијална примена свега тога. Да је неки бизнис менаџер слупао паре на 256-битну криптографију, личовали би га. Када је почела комерцијална примена интернета, извоз те технологије је био забрањен све до тренутка када се сматрало да је америчка привреда довољно одмакла испред остатка света по питању онлајн трговине и плаћања. Да није било тога, Амазон се могао појавити у некој другој земљи.

Лиценцна производња је добра када треба попунити празнину,брзо усвојити нешто ново. Ако се не искористи као основа за домаћи развој (укључујући и развој домаће памети), онда је потпуни промашај.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 01, 2020, 10:37:04 pm
Ovo su Rakovice, a ne IMT. Tako da izgleda nemaš sreće sa novim gumama na IMT. :pirat

Zanimljivo da su automobili, kamioni, traktori, kombajni, koji su kod nas proizvođeni po licenci. Ni jedne orginalne konstrukcije za 45 godina!
............................
 Ako usporedimo Jugu sa zemljama istočnog bloka, definitivno je kod nas bila znatno bolja slika proizvodnje automobila ili zastupanja na bazi saradnje (IDA - Opel i Renualt, Citroen, VW  za modele koji se nisu proizvodili u YU.
...............................

Jesu li Opeli, Renoi i Citroeni samo sklapani u Jugoslaviji, od uvezenih dijelova?
Ili su neki dijelovi i proizvođeni?

   Nisu bili sklapani samo od uvezenih dijelova. Može se reći da je to bila dobra strana automobilskog posla u SFRJ. Bilo je dosta kooperanata, mnogo ljudi je imalo posao i "dobre pare su se vrtile" u tom poslu. Saturnus  je proizvodio svjetla (npr. prednja svjetla za Golfa iz TAS-a), Lipik stakla (takodjer na Golfu), Iskra avtoelektrika,  Bosna sviječice... IDA Kikinda je proizvodila dijelove za Opel i na toj osnovi se uvozilo Opel automobile iz Njemačke i tretirali su se domaćim prozvodom.

Tu se može nešto o tome pročitat:   http://www.cek.ef.uni-lj.si/u_diplome/batagelj672.pdf


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 02, 2020, 02:01:30 pm

 Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали?


To im je i bila greška.
Zapostavljali su proizvode koje običnom čovjeku život čine lakšim.
Većina ljudi ne živi u svemiru. I njima su važniji kućanski aparati, automobili i sl.., nego svemirske stanice.

Истина је вероватно негде између. У позадини сталног усавршавања робе широке потрошње је потреба да се продају нови производи, потреба да се направи профит. Понекад је то мотивисано притиском конкуренције на слободном тржишту, а понекад једноставно потребом да се купци убеде да замене производе које користе.

Постоје ствари које су изнад тога, постоје стратешки интереси неког друштва. Да није било тако, никада Американци не би слетели на Месец, никада на крају крајева не би имали интернет. 

U pravu si za profit proizvođača.
Ali ne zaboravi i prednosti koje donose usavršeni proizvodi.

Mada ako poredimo nivo roba široke potrošnje u SFRJ (SSSR) i na zapadu, zapad je bio daleko ispred i po kvalitetu i po količini u odnosu na broj stanovnika.

PS

Slažem se sa tvojim stavovima o prednostima licencne proizvodnje, kao i potrebi da država finansira napredne, (trenutno) neprofitabilne tehnologije. :super


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 02, 2020, 02:07:18 pm

   Nisu bili sklapani samo od uvezenih dijelova. Može se reći da je to bila dobra strana automobilskog posla u SFRJ. Bilo je dosta kooperanata, mnogo ljudi je imalo posao i "dobre pare su se vrtile" u tom poslu. Saturnus  je proizvodio svjetla (npr. prednja svjetla za Golfa iz TAS-a), Lipik stakla (takodjer na Golfu), Iskra avtoelektrika,  Bosna sviječice... IDA Kikinda je proizvodila dijelove za Opel i na toj osnovi se uvozilo Opel automobile iz Njemačke i tretirali su se domaćim prozvodom.


Za Golfa sam znao, za ostale nisam.

Kooperativa u proizvodnji automobila je bila razumna odluka. Angažuju se vlastiti proizvodni kapaciteti i uvijek u proizvodnji imate aktuelne modele. A ne Zastavu 101, čija konstrukcija je bila stara pola vijeka, kada je prekinuta proizvodnja.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on December 02, 2020, 02:23:24 pm

 Да ли неко заиста мисли да Совјети нису могли да направе боље аутомобиле, у време када су радили на свемирској станици ”Мир”? Или су им путнички аутомобили били задња рупа на свирали?


To im je i bila greška.
Zapostavljali su proizvode koje običnom čovjeku život čine lakšim.
Većina ljudi ne živi u svemiru. I njima su važniji kućanski aparati, automobili i sl.., nego svemirske stanice.

Истина је вероватно негде између. У позадини сталног усавршавања робе широке потрошње је потреба да се продају нови производи, потреба да се направи профит. Понекад је то мотивисано притиском конкуренције на слободном тржишту, а понекад једноставно потребом да се купци убеде да замене производе које користе.

Постоје ствари које су изнад тога, постоје стратешки интереси неког друштва. Да није било тако, никада Американци не би слетели на Месец, никада на крају крајева не би имали интернет. 

U pravu si za profit proizvođača.
Ali ne zaboravi i prednosti koje donose usavršeni proizvodi.

Mada ako poredimo nivo roba široke potrošnje u SFRJ (SSSR) i na zapadu, zapad je bio daleko ispred i po kvalitetu i po količini u odnosu na broj stanovnika.

PS

Slažem se sa tvojim stavovima o prednostima licencne proizvodnje, kao i potrebi da država finansira napredne, (trenutno) neprofitabilne tehnologije. :super

Prednost licencne proizvodnje se vidi jedino u Kini. Proizvodili su (i još uvijek proizvode) po stranim licencama, ali uz to jako mnogo ulažu i obrazovanje i tehnologiju, pa sve više nastupaju na svjetskim (i vlastitom) tržištima sa vlastitim proizvodima. Kinezi su licence pametno iskoristili, u Jugoslaviji je išlo, što se kaže, iz ruke u usta, sve se odmah potrošilo i pojelo, primjera je milion. Čak je i slovenačka Iskra Delta bila i pala na istom ispitu. Pre toga Hrvatski Ivel koji je proizvodio Apple kompatibilna računala. Hrvatska firma Nikola Tesla (tada), proizvodila AXE-10 centrale po Ericssonovim nacrtima, ali je firmu od propasti spasilo jedino što ih je Ericsson na kraju i preuzeo, pa su sada dio veće obitelji.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 02, 2020, 02:25:48 pm

   Nisu bili sklapani samo od uvezenih dijelova. Može se reći da je to bila dobra strana automobilskog posla u SFRJ. Bilo je dosta kooperanata, mnogo ljudi je imalo posao i "dobre pare su se vrtile" u tom poslu. Saturnus  je proizvodio svjetla (npr. prednja svjetla za Golfa iz TAS-a), Lipik stakla (takodjer na Golfu), Iskra avtoelektrika,  Bosna sviječice... IDA Kikinda je proizvodila dijelove za Opel i na toj osnovi se uvozilo Opel automobile iz Njemačke i tretirali su se domaćim prozvodom.


Za Golfa sam znao, za ostale nisam.

Kooperativa u proizvodnji automobila je bila razumna odluka. Angažuju se vlastiti proizvodni kapaciteti i uvijek u proizvodnji imate aktuelne modele. A ne Zastavu 101, čija konstrukcija je bila stara pola vijeka, kada je prekinuta proizvodnja.

  Ovo ti je sve za 10 (najviša ocjena na fakultetu :-)  ), osim za 101 treba dopuniti.  Istina je, da se stojadin proizvodio predugo, kad je već odavno bio prevazidjen. Ali prvih nekoliko godina nakon početka proizvodnje je bio sasvim savremen automobil (čitaj dole !). Godine 1968 izlazi Fiat 128, koji godinu dana kasnije postane auto godine, zbog suvremene, napredne konstrukcije.  A 101 je Jugoslovenski 128 (da se tako izrazim). I izvozila je CZ stojadina u 22 država.

Izvlačim iz teksta na donjem linku:

 Ni skrivnost, da je Stoenka izdelana na osnovi Fiata 128, ki je luč sveta ugledal v letu 1968. Dragi moji, Fiat je bil takrat vizionar na področju avtomobilizma, ki je za kratek čas po številu izdelanih avtomobilov premagal celo nemški Volkswagen. Prav Fiat 128 na nek način velja za utemeljitelja zasnove modernega avtomobila, kakršnega poznamo danes. O revolucionarni inovaciji, ki jo s tem modelom uvedel Fiat, bomo več povedali ob kakšni drugi priložnosti, pomembno pa je, da veste, da je bila Stoenka leta 1971 ob prihodu na trg, vsaj kar se tiče zasnove, zelo moderen avtomobil. Tudi z vidika motorja, saj je imela tako kot Fiat 128 motor z odmično gredjo v aluminijasti glavi. Ta posebnost je takrat veljala za zelo napredno rešitev, večina evropskih proizvajalcev pa je v tem razredu tako krmiljenje ventilov uvedla šele v začetku 80-ih let. Tako je Fiat 128 dve leti po svoji lastni predstavitvi postal mlad in ugleden oče jugoslovanske Stoenke.

https://avto-magazin.metropolitan.si/novice/obujamo-spomine-zastava-101-ali-kakrsna-placa-taksna-vrata-na-nasih-cestah-le-se-125-stoenk/

 


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 02, 2020, 02:28:59 pm
Iskra Delta je posebna priča....

https://val202.rtvslo.si/2016/02/frekvenca-x-27/


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 02, 2020, 03:41:36 pm
Ја не видим како су шкода или татра лошији аутомобили од наших. Шкода је самостално правила моторе за своја кола………
Ponavljam (copy-paste): Bolje ono što smo mi radili po licenci, nego ono što su u istočnim zemljama proizvodili bez licence.  Škoda, Trabant, Wartburg, FSO (125PZ je na lošem podvozju Fiata 1300), šta ima veze aku su vlastiti razvoj, jer su tehnički loši auti. Dok smo mi radili znatno naprednije zapadne automobile, Golf npr. Pa Citroen, Renault, Opel...
-------------------------------------
    Nije da hoću podcenjivat Češke inženjere. Ali govorim o produktu i njegovim karakteristikama, na kraju je za kupca to najbitnije. Kakvu prednost ima za kupca činjenica, da su Škodini modeli vlastiti razvoj, u usporedbi s tome, da su (zapadni !) automobili proizvedeni u SFRJ bili licenčni ? Nikakvu !  Jer su naši licenčni Citroeni, Renault, Opel idr. bili tehničko mnogo bolji (i komforniji, i boljih performansi , i pouzdaniji….) od onoga što se u isto doba proizvodilo na istoku. Čak je i Z 101 bolji auto od svih Škoda modela prije Favorita (čitaj moj post gore o 101).
   Kad je Škoda napravila svoj zadnji novi model (prije ih je VW preuzeo) i prvi sa modernijom konstrukcijom (motor sprijeda), kojeg su im zapadni stručnjaki pomogli razviti - Favorit, u Sarajevu se za Jugoslovene proizvodio licenčni i mnogo bolji Golf 2.  Auto koji je svim ostalim uzor u toj klasi. Pored toga je »dvica«  bila stvarno vrhunsko projektiran automobil (vrhunska antikorozijska zaštita,  5. ili 6. mjesto u top ten statistici pouzdanosti po Njemački analizi za stanje u 2018 (uključno nove modele svih maraka do 2018 ! )   ).   Stoga ih je i danas posle 30 godina toliko u poprilično dobrom stanju na cestama.  I bilo je 1991 sve spremno za proširenje pogona u TAS-u i proizvodnju Golfa 3 (vidi sliku dole) ali znamo svi zašto nismo dočekali »trice«… Hoću reći, dok su Čehi vozili Škode, koje nisu parirale nivou zapadnih automobila, u SFRJ imali smo mogućnost voziti tehnički napredne, jednake automobile zapadnog porekla kao zapadna EU ;  ono šta je Njemac vozio, vozio je i Jugosloven, dok je u zemljama Varšavskog pakta to bilo skoro nemoguće. Tako da molim nemojte usporedjivat  /zapadne + zapadno licenčne proizvode SFRJ/  i istočne automobile i uopšte stanje u SFRJ i tim zemljama.
   Sledeći put ću nešto napisat o Volgi (GAZ), dat ću i fotografije , pošto je pomenuta gore. Bio sam u muzeju na otoku Rügen (ex DDR). Svi koji ne poznaju diskrepanciju izmedju istočnih i zapadnih automobila, tamo bi im bilo jasno, ako bi uz izložene eksponate i čitali šta piše o tim automobilima. A in ne treba ići tamo, dovoljno je pratiti automobilizam, čitati testove i analize na tom području, nadje se dosta toga na webu.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 02, 2020, 03:45:09 pm

….. ми имамо страшно прецењено мишљење о себи.
   Meni se čini više puta baš suprotno. Na ovim prostorima je bilo dosta znanja, stručnjaka i tehnološke sposobnosti (čitaj i post od Božota 1.10.2020, strana 14 ovog topika).  I danas smo u nekim segmentima u svjetskom vrhu. Npr. u SLO je jedna firma, zaboravio sam ime, proizvodi produkte za aerospace industriju. A nije jedina i ne samo u SLO. Na sve ovo možemo bit ponosni a ne da pričamo samo kako smo radili po licenci umesto vlastitog razvoja, kako je YU ekonomija propala isl.



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 06, 2020, 11:44:50 am
Nekoliko mojih zapažanja po pitanju automobila:
1.)Zastava je bila najveći proizvođač, pa TAS...;
2.)Sedamdesetih i početkom osamdesetih francuski i italijanski automobili su imali problem sa korozijom, "glegaš kako hrđaju";
3.)Osamdesetih Opel i Ford su imali problema sa korozijom;
4.)Kada je poslije rata krenuo masovan uvoz automobila u Republiku Srpsku, njemački Golf II je bio daleko cjenjeniji i skuplji od TAS-ovog;
5.)S obzirom na neotpornost na koroziju, upitno je koliko su automobili:Zastava, IDA-Opel i IMV-Reno bili bolji od Škoda i Lada, o Tatrama i Volgama i da i ne pričamo.
Po pitanju antikorozivne zaštite TAS je znatno otskakao od svih domaćih proizvođača.
Istina neki Cirtoeni si imali pocinčane šasije, ali na svim njihovim dijelovima je pisalo "Made in France". Tako da je upitno da li su proizvođeni ili samo sklapani u SFRJ.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 06, 2020, 03:09:32 pm
Nekoliko mojih zapažanja po pitanju automobila:
1.)Zastava je bila najveći proizvođač, pa TAS...;
2.)Sedamdesetih i početkom osamdesetih francuski i italijanski automobili su imali problem sa korozijom, "glegaš kako hrđaju";
3.)Osamdesetih Opel i Ford su imali problema sa korozijom;
4.)Kada je poslije rata krenuo masovan uvoz automobila u Republiku Srpsku, njemački Golf II je bio daleko cjenjeniji i skuplji od TAS-ovog;
5.)S obzirom na neotpornost na koroziju, upitno je koliko su automobili:Zastava, IDA-Opel i IMV-Reno bili bolji od Škoda i Lada, o Tatrama i Volgama i da i ne pričamo.
Po pitanju antikorozivne zaštite TAS je znatno otskakao od svih domaćih proizvođača.
Istina neki Cirtoeni si imali pocinčane šasije, ali na svim njihovim dijelovima je pisalo "Made in France". Tako da je upitno da li su proizvođeni ili samo sklapani u SFRJ.

 Do 80-ih nijedan proizvodjač nije imao ozbiljnu antikorozijsku zaštitu, uključno Mercedes. Ovaj zadnji, čak i modeli izradjeni posle 2000 imaju probleme sa korozijom. Npr. C-klasa, tip W203, koji se proizvodio 2000-2007 je poznat po koroziji, automobili su trunuli ko papir na kiši.  Jedan boljih po tom pitanju je u 80-im postao Audi. Golf 1 npr. još nije imao dobre antikor. zaštite.  Dok u projektiranju Golfa 2 je bila zahtjeva vrhunska zaštita i tako je stvarno i proizveden. Ove godine VW je otvorio arhiv za "dvicu", pa su novinari mogli ići pregledat konstrikcionu dokumentaciju Golfa II. Čitao sam tu reportažu u Auto Bild i nisam znao prije toga, da je tako dobro bio napravljen - novinari su napisali da je skoro do svakog šarafa bila dotjerana zaštita.
  Što se tiče tačke 5. ovo što si napisao je non sens, ko da je antikorozijska zaštita jedino mjerilo. Koliko je tehnički dobar automobil mjeri se po ponašanju u vožnji, tehničkim riješenjima, komforu, performansima... I tu su istočni automobili daleko izostajali za zapadnima. Pogotovo s vremenom sve više - dok je istok više manje vozio iste modele s minimalnim promjenama, zapad je brzo razvijao nove modele i tehnologije, pa je sve veća bila tehnička diskrepanca izmedju istoka i zapada.  Karikirano ti je to na donjoj sliki.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 06, 2020, 04:36:29 pm
Једно питање: колико кошта БМВ серије 5 клотара по генерацијама са најслабијим мотором, а колико кошта ВАЗ 2105 или ВАЗ 2107?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 06, 2020, 04:56:19 pm

….. ми имамо страшно прецењено мишљење о себи.
   Meni se čini više puta baš suprotno. Na ovim prostorima je bilo dosta znanja, stručnjaka i tehnološke sposobnosti (čitaj i post od Božota 1.10.2020, strana 14 ovog topika).  I danas smo u nekim segmentima u svjetskom vrhu. Npr. u SLO je jedna firma, zaboravio sam ime, proizvodi produkte za aerospace industriju. A nije jedina i ne samo u SLO. Na sve ovo možemo bit ponosni a ne da pričamo samo kako smo radili po licenci umesto vlastitog razvoja, kako je YU ekonomija propala isl.



Југословенска економија је пропала на крају и то је чињеница. Ми смо имали такав стандард какав смо имали захваљујући кредитима. ЧССР и ДДР, као и НР Пољска су биле испред нас по БДП-у и др. параметрима. СФРЈ се борила са Бугарском за позицију.

90% ствари што смо радили су биле нечија лиценца. Ове фабрике које ви сада наводите су добрим делом склапале аутомобиле. Где се производио мотор за опела? Где се производио мењач? Ко је радио осовине? Ко је правио електрику за та возила?

Прецењено је мишљење јер су ти други којима се ми смејемо радили и стварали више од нас. И не само то - имали су своје оригиналне идеје и замисли које су чак биле и спутаване са врха. У СФРЈ су ретки производи који су самостално осмишљени и произведени.

Да додам фирме на списак: Автомонтажа из Љубљане, ТАЗ Загреб, Автокатосерија Нови Сад (Необус).

Добро је то што смо имали привреду и производњу, али треба рећи и бити искрен, шта је то заправо било. Не можеш ти да се смејеш некоме и да кажеш да му производи ништа не ваљају, а ти сам без туђе издашне помоћи не можеш ништа.

Како је ТАМ почео? Добио све од ИМР-а, а ИМР добио из Чехословачке. ТАМ пионир је заправо Прага, али кога то занима? После тога су правили и аутобус на тој шасији као и још једно возило. Затим долазе Deutz и Iveco.

Где је ТАМ данас? Где је ФАП? Где је ИДА и сл?

Татра прави камионе и развија нова возила. Шкода је данас зависна од VW и нема више своје моторе и мењаче - није независна. 



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 06, 2020, 04:59:38 pm
Nekoliko mojih zapažanja po pitanju automobila:
1.)Zastava je bila najveći proizvođač, pa TAS...;
2.)Sedamdesetih i početkom osamdesetih francuski i italijanski automobili su imali problem sa korozijom, "glegaš kako hrđaju";
3.)Osamdesetih Opel i Ford su imali problema sa korozijom;
4.)Kada je poslije rata krenuo masovan uvoz automobila u Republiku Srpsku, njemački Golf II je bio daleko cjenjeniji i skuplji od TAS-ovog;
5.)S obzirom na neotpornost na koroziju, upitno je koliko su automobili:Zastava, IDA-Opel i IMV-Reno bili bolji od Škoda i Lada, o Tatrama i Volgama i da i ne pričamo.
Po pitanju antikorozivne zaštite TAS je znatno otskakao od svih domaćih proizvođača.
Istina neki Cirtoeni si imali pocinčane šasije, ali na svim njihovim dijelovima je pisalo "Made in France". Tako da je upitno da li su proizvođeni ili samo sklapani u SFRJ.

Немачки Голф је имао бољу опрему, боље моторе и више могућности од босанског. У Босни нису рађене све верзије.



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: dark-bullet on December 06, 2020, 05:11:24 pm
Češka Tatra je proizvodila originalne automobile i pre Drugog svetsko rata, štaviše, ono što je proslavilo Ferdinanda Porschea (VW Buba) je jednim delom kopija Tatre 97. Tatra je pre rata tužila VW, ali je napadom Nemačke na Češku ta tužba (kao i štošta drugo) ugušeno. Posle rata je VW ipak platio neku odštetu Tatri. Tatra je u mnogočemu bila napredna, pa je tako prva autom Tatra 600 (Tatraplan) uvela monokok dizajn (nosivu karoseriju) i slično. Tatra i danas proizvodi prejake kamione... Ništa od toga nije bilo niti blizu u SFRJ osim puno samohvale kako smo dobri, marljivi, pametni...


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 06, 2020, 05:59:18 pm
Možda pričam Kineski ili Arapski, pa se me ne razumije o čemu govorim. Cijelo vreme govorim o tome, da smo proizvodili u SFRJ bolje (licenčne) automobile nego na istoku. To je činjenica, može se naći u raznim tekstovima o automobilizmu.  I govorio sam jedino o automobilima i to za vreme SFRJ. Ne o kamionima i autobusima, ne posle SFRJ i ne prije 2. sr. Samo period SFRJ. Jer se komentira sve popreko i radi usporedbe iz svih razdoblja. Tatra pre 2. sr nije isto kao Tatra posle 2. sr isto važi za Škodu. Jedno je Škoda pre 2. sr. , drugo je razdoblje za vreme komunizma (najlošiji automobili) i sasvim je druga priča sa Škodom posle preuzimanja od strane VW. Dao sam dio teksta od Automagazina o Z101 ali sve je uzalud... Fiat 128 auto godine, jedan tehničko najnaprednijih u ono vreme, a 101 je bio na istoj tehniki.  I još uvijek dalje se potencira, da je Škoda sama radila sve, da to, da ono....I, šta onda ?  Škoda nikad nije imala auto u ono vreme, koji se tehnički mogao usporediti ni sa 101, a kamoli zapadno - licenčnim kolima, koja su pravljena kod nas. To što smo pravili po licenci, a na istoku sami, ne znači za vlasnika vozila ama baš ništa, naprotiv  !  Jeste li vozili npr. Citroen GS (Cimos, Koper. YU), pa Škodu 100, 1001MB ili 105/120/...130 ?  Razlika ko dan i noć. Pa nadjite test na netu i usporedite i vidjte ćete. I to je najbitnije, jer su se zapadno licenčna kola mnogo bolje vozila nego istočna. Ali vidim, da nema smisla...... lijepo je rekao Bata Stojković u filmu "Balkanski špijun":  koja su to kola bolja od Moskviča ?  Samo da se on šalio, a neki stvarno misle da su dobra i da se mogu usporedjivat sa onom, što je zapad proizvodio. Ako se nekome svidja Moskvič, Trabant, Wartburg, Škoda (iz vremena ČSSR), Volga sve OK ali da su to dobri auti, to niko upoznat u automobilizam neće potvrdit. O Volgi ću napisat tekst (ne moje subjektivno mišljenje, nego činjenice) neki drugi put ali ne ovdje, jer veze nema sa firmama SFRJ, nego na topiku "Vesti iz sveta automobilizma".   
       Jedno hipotetičko pitanje:  da nije bilo Berlinskog zida, da bi bilo slobodno tržište kao je danas i da bi gradjani ČSSR, SSSR, DDR, PL itd. moglo slobodno birati automobile. Dali mislite , da bi sve one istočne fabrike opstale ?  Tko bi htio u 80-im kupiti Trabanta, W-353, Ladu (tehnika od Fiata 124 iz 1966-te), Moskviča isl ?  Odgovor vam je zapravo u padu Berlinskog zida. Svi ti modeli su brzo izgubili kupce i nemaju nasljednika. Iznimka je legendarna Lada Niva. Škoda bi išla u istoriju, da je nije preuzeo VW, isto tako Dacia, da je nije Renault uzeo. Moskvič, Volga, Trabant, Wartburg brzo su gubili kupce i nemaju nasljednika. Volga je pokušavala s novim modelima u 90-im ali nije išlo, pa su gasili proizvodnju automobila.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 06, 2020, 06:04:04 pm


...... ЧССР и ДДР, као и НР Пољска су биле испред нас по БДП-у и др. параметрима. СФРЈ се борила са Бугарском за позицију.  



  A kakav li je bio standard u SFRJ i tim istočnima zemljama ??  Zašto su se nam svi divili na istoku ?  Zašto su mi 1986 u Madžarskoj govorili kako smo mi za njih "Amerika". Zašto je prijatelj mog bratića plakao, kad se morao vratiti iz odmora kod nas u svoju ČSSR ?  Zašto su bježali iz tih zemalja a iz SFRJ niko nije bježao, osim tko je htio bolje zaraditi (gasterbajteri) ili mu se nije svidjao naš politički sistem?
  


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 06, 2020, 07:53:47 pm
Nekoliko mojih zapažanja po pitanju automobila:
1.)Zastava je bila najveći proizvođač, pa TAS...;
2.)Sedamdesetih i početkom osamdesetih francuski i italijanski automobili su imali problem sa korozijom, "glegaš kako hrđaju";
3.)Osamdesetih Opel i Ford su imali problema sa korozijom;
4.)Kada je poslije rata krenuo masovan uvoz automobila u Republiku Srpsku, njemački Golf II je bio daleko cjenjeniji i skuplji od TAS-ovog;
5.)S obzirom na neotpornost na koroziju, upitno je koliko su automobili:Zastava, IDA-Opel i IMV-Reno bili bolji od Škoda i Lada, o Tatrama i Volgama i da i ne pričamo.
Po pitanju antikorozivne zaštite TAS je znatno otskakao od svih domaćih proizvođača.
Istina neki Cirtoeni si imali pocinčane šasije, ali na svim njihovim dijelovima je pisalo "Made in France". Tako da je upitno da li su proizvođeni ili samo sklapani u SFRJ.

 Do 80-ih nijedan proizvodjač nije imao ozbiljnu antikorozijsku zaštitu, uključno Mercedes. Ovaj zadnji, čak i modeli izradjeni posle 2000 imaju probleme sa korozijom. Npr. C-klasa, tip W203, koji se proizvodio 2000-2007 je poznat po koroziji, automobili su trunuli ko papir na kiši.  Jedan boljih po tom pitanju je u 80-im postao Audi.
....................................................................
  Što se tiče tačke 5. ovo što si napisao je non sens, ko da je antikorozijska zaštita jedino mjerilo. Koliko je tehnički dobar automobil mjeri se po ponašanju u vožnji, tehničkim riješenjima, komforu, performansima... I tu su istočni automobili daleko izostajali za zapadnima. Pogotovo s vremenom sve više - dok je istok više manje vozio iste modele s minimalnim promjenama, zapad je brzo razvijao nove modele i tehnologije, pa je sve veća bila tehnička diskrepanca izmedju istoka i zapada.  Karikirano ti je to na donjoj sliki.

Opeli iz sedamdesetih su bili daleko otporniji na koroziju nego oni iz osamdesetih.
I Mercedesi iz sedamdesetih i osamdesetih su bili otporni. Npr. legendarni "jumbaš! 223, pa 124. Kasnije je C klasa "uprskala", kao što si naveo.
U vezi tačke 5., nisam napisao da je jedino mjerilo antikorozivna zaštita. Ali i trajnost automobila je jedna od osobina. Ako imaš dovoljno novca da kupuješ nov automobil svakih 5-7 godina i ako ti nije bitno za koliko ćeš prodati prethodni, onda antikorozivna zaštita nije uopšte bitna.Ako morate voditi računa o novcu, možda i kupiti polovan automobil, onda je antikorozivna zaštita i te kako bitna.
Mi, kao i ljudi iz zemalja Varšavskog ugovora nismo mogli priuštiti nov automobil svakih 5 godina, za razliku od ljudi na zapadu.

Nikada nisam napisao da su istočni automobili bolji od zapadnih!


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 06, 2020, 08:03:31 pm
Možda pričam Kineski ili Arapski, pa se me ne razumije o čemu govorim. Cijelo vreme govorim o tome, da smo proizvodili u SFRJ bolje (licenčne) automobile nego na istoku. To je činjenica, može se naći u raznim tekstovima o automobilizmu. 
.....................................
 Dao sam dio teksta od Automagazina o Z101 ali sve je uzalud... Fiat 128 auto godine, jedan tehničko najnaprednijih u ono vreme, a 101 je bio na istoj tehniki.  I još uvijek dalje se potencira, da je Škoda sama radila sve, da to, da ono....I, šta onda ?  Škoda nikad nije imala auto u ono vreme, koji se tehnički mogao usporediti ni sa 101, a kamoli zapadno - licenčnim kolima, koja su pravljena kod nas. To što smo pravili po licenci, a na istoku sami, ne znači za vlasnika vozila ama baš ništa, naprotiv  !  Jeste li vozili npr. Citroen GS (Cimos, Koper. YU), pa Škodu 100, 1001MB ili 105/120/...130 ?  Razlika ko dan i noć. Pa nadjite test na netu i usporedite i vidjte ćete. I to je najbitnije, jer su se zapadno licenčna kola mnogo bolje vozila nego istočna.

Koje godine je Fiat 128 bio automobil godine?
Mislim da je 1985. Lada 2105 ili 2107 bila ispred Zastave 128.
Ja sam jedno vrijeme imao Citroen BX, ni na jednom dijelu nije bilo napisano "Made in Yugoslavia"!




 
       Jedno hipotetičko pitanje:  da nije bilo Berlinskog zida, da bi bilo slobodno tržište kao je danas i da bi gradjani ČSSR, SSSR, DDR, PL itd. moglo slobodno birati automobile. Dali mislite , da bi sve one istočne fabrike opstale ?  Tko bi htio u 80-im kupiti Trabanta, W-353, Ladu (tehnika od Fiata 124 iz 1966-te), Moskviča isl ?  Odgovor vam je zapravo u padu Berlinskog zida. Svi ti modeli su brzo izgubili kupce i nemaju nasljednika. Iznimka je legendarna Lada Niva. Škoda bi išla u istoriju, da je nije preuzeo VW, isto tako Dacia, da je nije Renault uzeo. Moskvič, Volga, Trabant, Wartburg brzo su gubili kupce i nemaju nasljednika. Volga je pokušavala s novim modelima u 90-im ali nije išlo, pa su gasili proizvodnju automobila.


Da je bilo slobodno tržište, da li bismo i mi kupovali Zastave?
Da li bi IMV, Cimos ili IDA uopšte sklapali automobile?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: MOTORISTA on December 06, 2020, 08:03:47 pm
Једно питање: колико кошта БМВ серије 5 клотара по генерацијама са најслабијим мотором, а колико кошта ВАЗ 2105 или ВАЗ 2107?

Razlika u ceni je nebo i zemlja, ali isto tako i u kvalitetu. Da je samo cena bitna VAZ bi izvezao na zapad Bog te pita koliko od 14 miliona proizvedenih Lada a ne nekoliko hiljada komada.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: Prvačić on December 06, 2020, 08:32:20 pm

  A kakav li je bio standard u SFRJ i tim istočnima zemljama ??  Zašto su se nam svi divili na istoku ?  Zašto su mi 1986 u Madžarskoj govorili kako smo mi za njih "Amerika". Zašto je prijatelj mog bratića plakao, kad se morao vratiti iz odmora kod nas u svoju ČSSR ?  Zašto su bježali iz tih zemalja a iz SFRJ niko nije bježao, osim tko je htio bolje zaraditi (gasterbajteri) ili mu se nije svidjao naš politički sistem?
  

Standard je bio lošiji nego kod nas. To nikada nisam osporavao.
Zašto smo se mi divili zapadu?
Koliko je naših ljudi otišlo na zapad, a koliko je zapadnjaka došlo kod nas na "privremeni" rad?
Bježali su i naši i te kako su bježali. I to mnogi ne zbog politike ili želje za više, već da zarade bilo koliko. Koliko li ih je otišlo između 1960. i 1975. godine? Koliko li je u SFRJ otvoreno novih radni mjesta poslije 1975. godine?

Čini mi se da je mnogo toga pokrivano kreditima i štampanjem novca.
Poslije samo 20 godina druga Jugoslavija je izvršila prvu denominaciju dinara, odbivši dvije nule. Pa smo do 1990. cijene računali u "starim" i "novim" dinarima.
Prva Jugoslavija za svo vrijeme svog postojanja nije vršila denominaciju, a i devalvacija nije bila velika. I sve to u daleko nepovoljnijim globalnim ekonomskim uslovima.
Pa ipak, već 1989. smo imali novčanicu od 2 000 000 "novih" dinara, to bi bilo 200 000 000 "starih" dinara.
Ni kurs dinara ovdje nije bio isti kao vani. Tamo je dinar bio daleko slabiji. Naši ljudi su vani mijenjali devize u dinare, pa ih ilegalno unosili u Jugoslaviju. To je bilo zabranjeno, ali je bilo povoljnije.
Nemojmo zaboraviti ni nestašice robe široke potrošnje. Par-nepar...

Slaba je utjeha što je na istoku bilo gore.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 06, 2020, 09:16:00 pm
Možda pričam Kineski ili Arapski, pa se me ne razumije o čemu govorim. Cijelo vreme govorim o tome, da smo proizvodili u SFRJ bolje (licenčne) automobile nego na istoku. To je činjenica, može se naći u raznim tekstovima o automobilizmu. 
.....................................
 Dao sam dio teksta od Automagazina o Z101 ali sve je uzalud... Fiat 128 auto godine, jedan tehničko najnaprednijih u ono vreme, a 101 je bio na istoj tehniki.  I još uvijek dalje se potencira, da je Škoda sama radila sve, da to, da ono....I, šta onda ?  Škoda nikad nije imala auto u ono vreme, koji se tehnički mogao usporediti ni sa 101, a kamoli zapadno - licenčnim kolima, koja su pravljena kod nas. To što smo pravili po licenci, a na istoku sami, ne znači za vlasnika vozila ama baš ništa, naprotiv  !  Jeste li vozili npr. Citroen GS (Cimos, Koper. YU), pa Škodu 100, 1001MB ili 105/120/...130 ?  Razlika ko dan i noć. Pa nadjite test na netu i usporedite i vidjte ćete. I to je najbitnije, jer su se zapadno licenčna kola mnogo bolje vozila nego istočna.

Koje godine je Fiat 128 bio automobil godine?
Mislim da je 1985. Lada 2105 ili 2107 bila ispred Zastave 128.
Ja sam jedno vrijeme imao Citroen BX, ni na jednom dijelu nije bilo napisano "Made in Yugoslavia"!




 
       Jedno hipotetičko pitanje:  da nije bilo Berlinskog zida, da bi bilo slobodno tržište kao je danas i da bi gradjani ČSSR, SSSR, DDR, PL itd. moglo slobodno birati automobile. Dali mislite , da bi sve one istočne fabrike opstale ?  Tko bi htio u 80-im kupiti Trabanta, W-353, Ladu (tehnika od Fiata 124 iz 1966-te), Moskviča isl ?  Odgovor vam je zapravo u padu Berlinskog zida. Svi ti modeli su brzo izgubili kupce i nemaju nasljednika. Iznimka je legendarna Lada Niva. Škoda bi išla u istoriju, da je nije preuzeo VW, isto tako Dacia, da je nije Renault uzeo. Moskvič, Volga, Trabant, Wartburg brzo su gubili kupce i nemaju nasljednika. Volga je pokušavala s novim modelima u 90-im ali nije išlo, pa su gasili proizvodnju automobila.


Da je bilo slobodno tržište, da li bismo i mi kupovali Zastave?
Da li bi IMV, Cimos ili IDA uopšte sklapali automobile?

Фиат 128 није био ауто године 1985. Много раније је добио ту титулу. Мислим да је 69 или 70.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 06, 2020, 09:19:15 pm
Једно питање: колико кошта БМВ серије 5 клотара по генерацијама са најслабијим мотором, а колико кошта ВАЗ 2105 или ВАЗ 2107?

Razlika u ceni je nebo i zemlja, ali isto tako i u kvalitetu. Da je samo cena bitna VAZ bi izvezao na zapad Bog te pita koliko od 14 miliona proizvedenih Lada a ne nekoliko hiljada komada.

Још једна битна ствар - БМВ и Лада нису иста категорија возила. Друго, Нива се још увек извози на запад. Рива се извозила у скоро све западне земље. Истина, не у неком ненормално великом броју, али их је било. Од западниј земаља Финска је била највећи купац руских кола.



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 06, 2020, 09:23:11 pm
Češka Tatra je proizvodila originalne automobile i pre Drugog svetsko rata, štaviše, ono što je proslavilo Ferdinanda Porschea (VW Buba) je jednim delom kopija Tatre 97. Tatra je pre rata tužila VW, ali je napadom Nemačke na Češku ta tužba (kao i štošta drugo) ugušeno. Posle rata je VW ipak platio neku odštetu Tatri. Tatra je u mnogočemu bila napredna, pa je tako prva autom Tatra 600 (Tatraplan) uvela monokok dizajn (nosivu karoseriju) i slično. Tatra i danas proizvodi prejake kamione... Ništa od toga nije bilo niti blizu u SFRJ osim puno samohvale kako smo dobri, marljivi, pametni...

Ал ко то зна од бивших Југословена?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 06, 2020, 09:36:14 pm


...... ЧССР и ДДР, као и НР Пољска су биле испред нас по БДП-у и др. параметрима. СФРЈ се борила са Бугарском за позицију.   



  A kakav li je bio standard u SFRJ i tim istočnima zemljama ??  Zašto su se nam svi divili na istoku ?  Zašto su mi 1986 u Madžarskoj govorili kako smo mi za njih "Amerika". Zašto je prijatelj mog bratića plakao, kad se morao vratiti iz odmora kod nas u svoju ČSSR ?  Zašto su bježali iz tih zemalja a iz SFRJ niko nije bježao, osim tko je htio bolje zaraditi (gasterbajteri) ili mu se nije svidjao naš politički sistem?
 

Цена тог стандарда је стигла на наплату. Друга ствар, ти људу су улагали у инфраструктуру. Док су Југословени јели 505 са цртом и носили фармерке из Трста, исти ти што су се плачући враћали за ЧССР су 1970 у Прагу изградили метро. Док су Југословени имали Бијело дугме и возили се у застави 101, ови код Чаушескуа што нису могли без визе у Енглеску су копали метро. Зато је данас Београд једини милионски град у Европи без метроа, а Софија је отворила трећу линију скоро.

Ти људи су живели у складу са својим могућностима док ми нисмо знали кад је и где је доста. Додуше, ни тај стандард о којем се прича није био доступан свима. Крајгерова комисија, стабилизација 1 и 2, пар-непар, тачкице, бонови, редови, рестрикције струје, несташице.

Моја породица је набавила ауто пред распад СФРЈ - половна застава 750. Истина је да се тад у Вогошћи правио Голф 2, али коме је он био приступачан? 20.000,00 + ДЕМ за клот ауто. И дан данас клот голф 7 на распродаји кошта 15-16 иљада евра.

На шта је личио живот у деловима ЦГ, БиХ, КиМ и МКД? Да ли су баш сви ишли на море и имали друштвени стан? Да ли су баш сви били запослени?




Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: MOTORISTA on December 07, 2020, 06:22:09 am
Једно питање: колико кошта БМВ серије 5 клотара по генерацијама са најслабијим мотором, а колико кошта ВАЗ 2105 или ВАЗ 2107?

Razlika u ceni je nebo i zemlja, ali isto tako i u kvalitetu. Da je samo cena bitna VAZ bi izvezao na zapad Bog te pita koliko od 14 miliona proizvedenih Lada a ne nekoliko hiljada komada.

Још једна битна ствар - БМВ и Лада нису иста категорија возила. Друго, Нива се још увек извози на запад. Рива се извозила у скоро све западне земље. Истина, не у неком ненормално великом броју, али их је било. Од западниј земаља Финска је била највећи купац руских кола.


Pa onda nemoj da ih porediš. Nađi vozila iste kategorije, pa da ih uporedimo.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 07, 2020, 07:27:48 am
Не поредим их ја. Нисам ја нацртао онај "мим" нити сам га поставио.

Аутомобили који би могли да се пореде су ВАЗ самара и голф нпр.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 07, 2020, 05:55:22 pm
Пошто је главна замерка на ГАЗ-24-01 била упућена због добоша, погледајте следећи видео снимак где се описује ауто који има 5-6 више КС... и нема хидраулику ни дискове.

https://m.youtube.com/watch?v=CtGBY0MPglM

Могуће је да је рено 4 бољи или остин 1300, али свакако треба знати и тај детаљ


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 07, 2020, 08:21:18 pm
istočni automobili daleko izostajali za zapadnima. Pogotovo s vremenom sve više - dok je istok više manje vozio iste modele s minimalnim promjenama, zapad je brzo razvijao nove modele i tehnologije, pa je sve veća bila tehnička diskrepanca izmedju istoka i zapada.  Karikirano ti je to na donjoj sliki.
  Poanta ove slike "BMW - Lada" nije usporedba BMW-a serije 5  i Lade 2105 / 2107 -koja se proizvodila do 2012.   Ova slika karikirano prikazuje tehnološki razvoj automobila na zapadu i istoku.    Lada je do 2012 uz manje promjene proizvodila auto, koji je bio na istoj tehniki sve od 1966. Slično je važilo za ostale istočne automobilske fabrike. I slično je CZ prozvodila 101 . Dok BMW i ostali na zapadu...


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 07, 2020, 08:22:09 pm
Opeli iz sedamdesetih su bili daleko otporniji na koroziju nego oni iz osamdesetih.
I Mercedesi iz sedamdesetih i osamdesetih su bili otporni. Npr. legendarni "jumbaš! 223, pa 124. Kasnije je C klasa "uprskala", kao što si naveo.

     MercedesI nisu bili otporni. W123 i 124 su bili tad vrhunski  automobili ali korozija im je velika mana, to je poznato. Ima dosta tekstova na ovu temu sa izjavama kao ova:  neuništiv, da mu samo korozija ne bi bila problem (»…. wenn nur der Rost nicht wäre « , vidi donji link). Isto važi za W124, pa prvog prethodnika E klase W115 i mnoge druge MB modele.
https://www.mercedes-seite.de/historie/youngtimer/2016/11/baureihe-w123-eigentlich-unverwuestlich-wenn-nur-der-rost-nicht-waere/#.X81IDdhKiUk
https://www.auto-motor-und-sport.de/oldtimer/mercedes-benz-w124-1984-1997-staerken-schwaechen/


Ja sam jedno vrijeme imao Citroen BX, ni na jednom dijelu nije bilo napisano "Made in Yugoslavia"!

  BX se nikad nije proizvodio u Jugoslaviji, nego se ovaj model uvozio iz FR.


Da je bilo slobodno tržište, da li bismo i mi kupovali Zastave?
Da li bi IMV, Cimos ili IDA uopšte sklapali automobile?
 
       Istina je, da je CZ bila zaštićena time, što su za uvoz vozila bile odredjene godišnje kvote. Pored toga za zapadna uvezena kola na ionako više cijene, bile su još visoke carine. Ali unatoč tome, moglo se kupiti više manje skoro sve modele automobila iz uvoza, tako zapadne, kako istočne, dok smo neke i licenčno proizvodili (ponavljamo se). Na domaćem jeziku: ko je imao novac i htio je, mogao je da kupi šta god želi. Dok na istoku skoro nije bilo zapadnih kola, i  vrlo retki pojednici su mogli da voze takva.      
       Sve je zavisilo kakav je budget tko imao i za auto iz uvoza potrebne su bile devize.  Prema tim mogućnostima i željama pojedinaca  neki su kupili fiću, 101, Yugo, netko Golfa, Citroena, Renault  itd. , svega je bilo.  Velike su razlike bile i po republikama. TAS je 50 % proizvodnje prodao u SLO, njihovo drugo najveće tržište je bila HR i treće BiH.  


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 07, 2020, 08:25:55 pm
Ovako se kupovalo automobile u SFRJ.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 07, 2020, 08:34:56 pm
Statistika prodaje i proizvodnje automobila u SFRJ za 1980


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 07, 2020, 09:32:07 pm
istočni automobili daleko izostajali za zapadnima. Pogotovo s vremenom sve više - dok je istok više manje vozio iste modele s minimalnim promjenama, zapad je brzo razvijao nove modele i tehnologije, pa je sve veća bila tehnička diskrepanca izmedju istoka i zapada.  Karikirano ti je to na donjoj sliki.
  Poanta ove slike "BMW - Lada" nije usporedba BMW-a serije 5  i Lade 2105 / 2107 -koja se proizvodila do 2012.   Ova slika karikirano prikazuje tehnološki razvoj automobila na zapadu i istoku.    Lada je do 2012 uz manje promjene proizvodila auto, koji je bio na istoj tehniki sve od 1966. Slično je važilo za ostale istočne automobilske fabrike. I slično je CZ prozvodila 101 . Dok BMW i ostali na zapadu...

Добро. За ВАЗ 2105 и 2107 је постојало тржиште. И сад постоји за Ниву и сви је купују зато што је баш таква каква јесте и не желе нови модел. Народ то тражи.

Са друге стране, АВТОВАЗ је направио низ нових модела од 1991 до данас. Ево погледај каква је Лада Веста. Пре ње је била приора, калина, 110, 111 и 112. Развијали су и они, али народ је највише куповао оно старо -  Ниву.

И сама нива је модернизована, али се о томе не прича. Мењала се и она током година, али опет људи оће да остане неизмењена. Питање је колико је заправо нама потребна та промена коју нам произвођачи намећу.


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 08, 2020, 05:19:58 am
Већина америчких произвођача је на популарним моделима прешла на дискове тек током седамдесетих. Не зато што нису знали да направе дискове - него ради цене аутомобила. Људи нису хтели да купују аутомобиле који су били скупљи од шест месечних плата.

Упорно се потура чињеница да у источним земљама нису били у стању да направе добар аутомобил, или нису били у стању да купе лиценце. Заборавља се каква је била куповна моћ становништва. Трабант је био очајан - али је цена била приступачна. Од 1969. су дизајнери правили прототипове нових верзија, све су биле одбијене зато што су захтевале више сировина. Трабант је био такав какав је - али је у ДДР могао да се купи за око 12 просечних плата.

Колико су југословенски самоуправљачи плаћали своје аутомобиле? Наишао сам на једну табелу, нисам сигуран из које године, али ради се о крају осамдесетих:

[attachment=1]

Мислим да коментар није потребан.





Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 08, 2020, 05:47:48 am
Ево још једне табеле, овај пут се цена спортских аутомобила у Америци изражава у просечним сатницама радника у производњи:

[attachment=1]

Американци раде 2080 сати годишње (тако се рачуна), према тома 1985. године су за новог ”mustanga” морали да одвоје 4,5 плате.
Амерички буџет за набавку аутомобила је 10-50% од годишње бруто плате. Финансијски стручњаци препоручују 10%, истински заљубљеници потроше до 50%. Све преко тога је глупост и разбацивање.

Шта су Југословени могли да купе за шест плата? Вероватно оног истог ”трабанта” из ДДР, за пеглицу смо радили годину и по дана.



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: torpedo011 on December 08, 2020, 08:17:52 pm
Пред распад СФРЈ, АЗЛК 2141 је коштао 3-3,5 иљада ДЕМ. Нов југо је коштао 5.000,00 ДЕМ. Зашто ово знам? Зато што смо ми одлучивали између та два. Москвич је могао да се добије одмах, а за југо је морало да се чека. Осим тога, тај период и није баш за поређење јер је то кратки период Анте Марковића где смо вештачким путем стигли до високих зарада. Већ годину дана касније су уведене санкције и све је потонуло.

Кола су се сматрала луксузом чак и у доба СФРЈ. Није свака породица имала аутомобил. И ти који су имали обично су возили фићу, пеглицу или заставу 101. Погледајте само како су грађене војне зграде и простор око њих. Тада се није радило по систему "један стан једно паркинг место" или 1:1,5 како је било касније, већ сте имали далеко више станова него кола. Зашто? Зато што није свако могао да има кола. Истина је да је доласком комунизма почела масовна моторизација народа. Поређења ради, мени су стари говорили да се на прсте једне руке могло пребројати ко је пре рата имао кола у Чачку, Ужицу, Милановцу и сл. местима. После рата креће масовна производња код нас, али опет тај ауто није баш свако могао да набави.

Добро сте то приметили и за цене. Не може ДДР да прави кола од 20.000 ДЕМ кад то нема ко да купи. Често пута прочитам да су источни Немци били заостали и да нису знали да направе 4-тактни мотор. Истина је другачија
 Када сам отишао у Ајзенах и видео музеј Вартбурга схватио сам да људи читају и уче масне лажи. У том музеју налази се четворотактни мотор дизајниран и произведен у ДДР-у. Три цилиндра, намењен за ремоторизацију Вартбурга. Зашто није никада кренуо у масовну производњу? Зато што је 2-такт био јефтинији за израду и лакши за одржавање. Мање покретних делова, нема картера за уље, нема пумпе за уље, нема филтера за уље. Трабант је био још простији јер није имао ни пумпу за гориво.

Пред крај производње, нов кец је коштао 3.500 евра, а југо 4.000 до 4.500 у зависности од мотора. Колика је тада била просечна плата у Србији? Исто важи и за ВАЗ 2107 чија је цена била доста ниска. Колика је просечна плата у Русији и ЗНД и др. земљама где се то извозило и куповало?


Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: galeb on December 09, 2020, 04:53:52 pm

U SFRJ barem se nije čekalo auto nebroj godina ; ne znam, dali se čekalo kad više od 1 godine ?   A po jednu godinu čeka se u nekim slučajevima i danas u EU, usput.  Iz linka muzeja DDR u Berlinu (bio sam tamo prošle godine):

Trabant 601 Morali ste se registrirati unaprijed da biste kupili automobil, a zatim, ovisno o modelu, pričekati do 15 godina po razmjerno visokim cijenama. Djelomično se toleriralo "crno tržište", tako da se plaćanjem veće cijene moglo izbjeći vrijeme čekanja. Najviše voženi automobil u DDR-u, Trabant, koštao je 10.000 maraka kao novi automobil s vremenom čekanja. Bez čekanja bio je "Trabi" za 30.000 maraka. Raspon cijena za Wartburg bio je od 20.000 do preko 30.000 maraka. Kako je automobilska industrija nastavila zaostajati, uvozilo se sve više novih zapadnih automobila. 1988. godine 55 posto svih kućanstava posjedovalo je barem jedan vlastiti automobil, u usporedbi s 14 posto 1969. i 38 posto 1980. Za usporedbu, 61 posto kućanstava u zapadnoj Njemačkoj posjedovalo je jedan ili više automobila 1988. godine.

https://www.ddr-museum-muehltroff.de/ddr-geschichte-einkommen-und-konsum.html



Title: Re: Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ
Post by: fazan on December 09, 2020, 05:34:51 pm
У свим социјалистичким државама, приватни аутомобил је дуго времена имао статус луксуза. (Везивање пореза, а посебно осигурања за запремину аутомобила је последица тога.) У земљама планске привреде , није био ни приоритет. Зато се толико дуго чекало на аутомобиле.

То о чему Торпедо прича, о моделима који никада нису ушли у производњу, је потпуно тачно. Није се радило о способности инжењера да направе боље и скупље аутомобиле - него о политичким одлукама да се новац не троши на аутомобиле и да се производи оно што је приступачније.

У Југославији се није толико дуго чекало на аутомобиле, али се чекало. И баш као што сте у ДДР могли да платите скупље да би добили аутомобил, и у СФРЈ сте могли да урадите исто. Нисте аутомобил плаћали три пута скупље, али сте подмазали ”везе” да би га добили одмах. Или сте имали неки други адут да убрзате испоруку, седели сте у комитету, имали могућност да запослите некога, итд. Тамо где је потражња већа од понуде, такве ствари се догађају.

Мислим да је погрешно повезивати моторизацију становништва са комунизмом. Ради се о технолошком напретку. Наравно да је 1939. било далеко мање аутомобила. Замислите да неко упореди број мобилних телефона у Србији 1995. и 2020. и припише заслуге промени политичког система.