PALUBA

[attachment=1]

Савез Совјетских Социјалистичких Република је био Евроазијска држава која се простирала на 22 400 000 километара квадратних. Са својих 293 милиона становника био је домовина 150 различитих народа који су говорили на 142 језика док је званични био руски. Главни град била је Москва. Састојао се од 15 република: РСФСР, Украјина, Белорусија, Молдавија, Естонија, Летонија, Литванија, Грузија, Јерменија, Азербејџан, Казахстан, Таџикистан, Туркменистан, Узбекистан и Киргистан. Главни град је била Москва. Настао је 1922 године Уговором о савезу између РСФСР, Украјине, Белорусије и Транскавкаске Совјетске Републике. То уједињењу је претходила прва социјалистичка револуција у свету као и крвави грађански рат који је трајао од 1917 до 1922. Прошао је, под Стаљиновом влашћу,  кроз период индустријализације, колективизације и чистики да би 1941 ушао у највећи оружани сукоб свих времена из кога је изашао као победник и држава која је најзаслужнија за пораз фашизма и нацизма. После рата постаје једна од две суперсиле и вођа осталих социјалистичких и комунистичких држава у свету, прераста у највећу војну силу, први шаље човека у космос итд. Улази у сукоб са западом познатији као Хладни рат и у тој економско индустријској трци се надмеће на рваној нози са блажим или изразитијим предностима на одређеним пољима.
Средином 70-тих година СССР-ом је владао Леонид Иљич Брежњев. Тај период је у модерној историји окарактерисан као Брежњевљева стагнација. Совјетска држава је постигла свој зенит на свим пољима: здравство, образовање, јавна безбедност итд. Војна моћ је била и даље у успону јер је СССР у то време градио огромну флоту под вођством адмирала Горшкова, развијано је свемирско оружије, постигнута је предност над САД и НАТО на свим пољима осим у градњи носача авиона. Грађани су имали задовољен вечи део својих животних потреба кроз разне системе социјалистичке бриге о људима где је држава субвенционисала готово све. Незапосленост формално готово и да није постојала, криминала званично скоро и да није било. Ништа није указивало на нестабилност политике, државе или економије. Европски савезници чланови Варшавског пакта су у највећој мери били лојални изузев Албаније која је напустила савез 1968, Румуније која је минимално кокетирала са западом и Чехословачке у којој је стање доведено у ред 1968 у августу.
1979. године десиће се догађај који ће благо извести СССР из положаја апсолутне стабилности. Почеће Рат у Афганистану. У почетку Совјетски Савез  је одбијао да интервенише мислећи да ће режим подобан Москви успети да савлада талибанску побуну до које је дошло након доласка комуниста на власт. Након протека одређеног времена Брежњев доноси одлуку да Совјетска армија уђе у Афганистанску државу и тако се уплете у оружани сукоб који ће трајати све до 1989 године. Рат се у почетку чинио безазленим, али је, како је време пролазио, изискивао све више новца и људи што је на крају почело да се одражава на већ оптерећену совјетску економију која је готово све своје материјалне и људске ресурсе употребила да изађе на крај са САД и НАТО у трци у наоружању. По први пут након Другог светског рата појавиле су се несташице животних намирница у продавницама, како у провинцији тако и у већим градовима попут Лељинграда и Москве. У то време до побуне није долазило, а иако је било неких изгреда били би безначајни и наравно сакривени од очију јавности.
У јесен 1982 умире Леонид Иљич Брежњев. Њега наслеђује Јури Андропов, бивши шеф КГБ-а. Након доласка на власт Андропов схвата да је дошло време да се спроведу реформе у совјетском економском систему заснованом на контролисаном тржишту и јавној, државној и задружној  својини. Прерана смрт која је наступила 1984 га спречава да исте спроведе у дело. До сада још није јасно у потпуности како би те реформе изгледале, али са сигурношћу се може тврдити да би се брежњевљев систем морао барем минимално променити. Од 1984 до 1985 власт је држао Константин Черњенко који је желео да одржи status quo. Никакви кораци нису били предузимани ка промени система. Након њега Михаил Сергејевич Горбачов постаје генсек Комунистичке партије СССР-а. Горбачов је доживео нагли успон током последњих дана Брежњевљеве ере и касније у доба Андропова кога је требао одмах да наследи, али је тврда струја то одложила постављајући Черњенка на чело државе.
Горбачов је већ 1986 решио да реформише совјетски систем кроз програм звани перестројка који би на српском значио реконструкција. Перестројка је увела могућност избора између већег броја кандидата на гласању за члана политбироа, месних одбора или других партијских организационих једница у КПСС. Поред тога дошло је и до економских реформи које су се огледале у томе што држава више није субвенционисала предузећа која су лошије пословала и од њих је захтевала да сама покривају све своје расходе као и да врше исплату зарада из сопственог профита. Све ово је довело до затварања великог броја фабрика и до незапослености која се појавила први пут после пада цара Николаја II. Даље реформе су укључивале и увођење приватне својине које се одиграло 1988, али у ограниченој мери што значи да појединац још увек није могао да поседује фабрику, постројење или да добије концесију. Друга главна реформа звала се гласност. Горбачов је имао замисао да народ треба отворено да критикује власт те су дозвољене јавне дебате, дисиденти су пуштани из притвора и затвора, почело је емитовање страног ТВ програма и објављивање забрањених књига и текстова. СССР је почео незаустављиво да се мења великом брзином.
Горбачов је смењивао старије припаднике партије и на њихова места постављао људе попут Шевернадзеа, Јељцина, Назарбајева, Муталибова, Каримова и сл. Војска је почела да се смањује, потписани су разни споразуми са САД-ом око смањења нуклеарног арсенала, а најзанчајни од њих су ИНФ и СТАРТ. Горбачов је 1986 у Рејкјавику и 1987 у УН изајвио да ће драстично смањити Совјетску армију. 1989 долази до усвајања дефанзивно-офанзивне стратегије која је у себи имала три не:
- не употребити први нуклеарно оружије
- не напасти први
-не прелазити границу непријатељске државе у контранападу.
Државе, совјетски савезници у Европи, полако почињу да мењају и своју унутрашњу и спољну политику, а међу њима најистакнутије су биле Мађарска и Пољска. У Пољској је избила побуна против система још 1980 под вођством Леха Валенсе и покрета Солидарност, а Мађарска је увела свој гулаш-комунизам који се разликовао од совјетског система у области економије где су постојале веће слободе. ДДР, ЧССР, Бугарска и Румунија остају тврдо крило.
Због појаве незапослености у СССР-у видљиво расте стопа криминалитета. Све је више шверцера, банди, проституки. Почиње кријумчарење и продаја наоружања и војне опреме из касарни, али не тако експлицитно како ће то бити 90-тих. У доба стабилности људи су се снадбевали равномерно из државних складишта и продавница, а приликом појаве несташица корупција, која је била присутна и раније, али не у тој мери, узела је већег маха. Појављује се црно тржиште девиза.
Пошто је био многонационалан СССР је морао да сузбија међуетничке сукобе од свог самог почетка. Државни апарат је успео да сузбије 99% ексцеса, али доласком гласности и перестројке то је веч постало немогуће због све веће отоворености и незадовољства људи. Прва већа побуна избила је 1986 године у Казахстану, а две године касније рат у Нагорно Карабаху између Азера и Јермена. Побуне избијају и у Тбилисију 1989 као и Бакуу 1990. У Украјини се јавља покрет звани Рукх који захтева одцепљење Украјине од СССР-а, а масовна окупљања почињу 1988 на другу годишњицу катстрофе у Чернобиљу за коју су Украјинци кривили Русе.

1989 један за другим падају комунистички режими у Еворпи. Прво у Пољској, затим Мађарској, па ДДР-у након рушења Берлинског зида, Бугарској, ЧССР-у и на крају Румунији где је убијен брачни пар Чаушеску. Након пада режима у Пољској, Ерих Хонекер, Густав Хусак и Николае Чаушеску су захтевали од Горбачова да предузме мере како би спречио побуне сличне оној из 1968 у Прагу и 1953 у Источном Берлину. Горбачов је то одбио. Свој став је јасно исказао и 7. октобра приликом посете ДДР-у. Ништа није хтео да предузме како би очувао Варшавски пакт.
1990 година почиње распадом СКЈ у Југославији као и одрицањем КПСС на монопол на власт у СССР-у. Одржани су први вишестраначки избори. Власт у совјетским републикама полако почињу да преузимају некомунистиче странке које су тежиле ка разбијању СССР-а. Литванија је била прва која је прогласила независност још 1990, а њу су следиле Летонија и Естонија. Поред њих долази и до прокламације независности аутономних области попут Абхазије и Трансистрије. Москва почиње да губи контролу над државом. У Кремљу влада раздор и ривалитет између Јељцина и Горбачова. Јељцин захтева веће слободе и ефикасније реформе да би на крају захтевао и одцепљење Русије од СССР као и увођење капиталистичке привреде.
1991 почетком године организује се референдум о реконструкцији СССР-а. 76% гласача је изразило жељу да остане у СССР-у који би био реформисан и другачије уређен. То опет није спречило републичка руководства да даље теже ка самосталности. Грузија проглашава самосталност у арилу 1991, а у Литванији долази до сукоба између Спецназа и Литванаца око телевизијског торња. Сукоб у Нагорно Карабаху постаје све тежи и израженији. Средином августа шеф КГБ-а Крјучков, министар одбране Јазов, премијер Павлов, подпредседник СССР-а Јањев као и остали партијски и државни функционери доносе одлуку да смене Горбачова и Јељцина и спрече потписивање новог уговора о савезу. Тенкови излазе на улице Москве, Горбачов бива задржан у притвору у својој резиденцији на Криму. Једино још Јељцин није ухапшен. Почињу борбе између Јељцинових присталица и Совјетске армије око Белог дома у Москви. Након два дана и неколико мртвих на улици пучисти одустају од своје намере због притиска јавности. Јељцин проглашава победу, а Горбачов распушта Централни комитет КПСС-а, а сам подноси оставку на место генсека партије 24 августа. Републике које нису прогласиле самосталност почињу убрзано да то чине, а за њима и аутномне области попут Чеченије, Јужне Осетије и сл.
8. децембра 1991 у Бјеловежој Пушћи у Белорусији састају се Јељцин, украјински председник Кравчук и белоруски Шушкевич. Њих тројица потписују споразум којим стављају Уговор о савезу из 1922 године ван снаге, као једине преостале стране уговорнице пошто се Транскавкаска република распала. 21. децембра у Алма Ати 11 република, међу којима нису три балтичке и Грузија, потписују споразум од формирању Заједнице независних држава. 24. децембра Јељцин обавештава УН да ће Русија преузети место СССР-а у Генералној скупштини и Савету безбедности. Дан касније Горбачов подноси оставку као председник СССР-а, а 26. децембра 1991 Савет националности Врховног совјета се састаје по последњи пут и усваја Декларацију о престанку постојања СССР-а.

Распад ове државе довео је до великих безбедносних проблема како на својој територији тако и на територијама других држава. Нестала је биполарна равнотежа у свету и стабилност до које је иста доводила. Поред тога дошло је и до великих промена и на културном и економском плану како у Евроазији тако и у другим деловима света.

Како и зашто је дошло до распада ни данас није јасно 100%. Ја сам у уводном тексту навео неке од основних података везаних за ову тему, а надам се да ће ме остали допунити.

Мапа СССР-а.

[attachment=1]

Пропагандни постер из 1991.

[attachment=2]

Августовски пуч

[attachment=3]

Украјина 1991

[attachment=4]

Јељцин и Горбачов

[attachment=5]

Па ја... није 1991. само за Југославију судбоносна била. Тада су се они извукли " с мало крви". Зато је пукло у Украјини летос, што кажу Руси "по пуном програму, да и на уши излази, чак" (по полной программе, и на уши лезет, даже).

Raspad uslijed katastrofalne ekonomske situacije i ništa drugo.

poz.

Лоша економска ситуација је била један од разлога. Тај проблем се могао превазићи да је Горбачов радио другачије. Мени никако не може да буде јасно како држава са огромним обрадивим површинама, шумама и морском обалом може да доведе себе у стање да нема довољно хране за своје становништво.

Rusija je gladna od kad postoji a ostatak je imao jedva i za sebe.
Nema tu velike filozofije.

poz.

Тај "остатак" (плус Финска) је пре 1917. такође био Русија.  ;)

Не знам како остатак има једва за себе кад је Украјина као део тог остатка била житница СССР-а. Ја знам да пољопривреда не може бити развијена у Таџикистану који је сам у високим планинама, али Русија и остале републике са великим равницама су биле погодне за узгајање житарица и гајење стоке.

Са друге стране СССР је могао да извози нафту и гас и тако да заради новац.

Ево мапе пољопривредног земљишта.

[attachment=1]

Višedecenijska negativna selekcija stvara čudesa. Pogledaj u kakvom je stanju Vojvodina, i zamisli u kakvom bi stanju mogla biti, da Srbijom ne vladaju Trogloditi.

И скоро цела Пољска...

Posle "maestralne" vladavine Kobe & co., 20ak miliona mrtvijeh dobro da su imali i ovo.

Teško da bi jedna "gladna" nacija/narod mogla da stvori tako teritorijalno prostranu državu i populaciju koju sada ima.
Eto mi svi na Balkanu smo odvajkada siti... ali izgleda onoga što se ne jede...
Što se ostataka koji je imao: "jedva i za sebe" tiče, nije mi jasno što se sada se za te "jadne" ostatke otimaju svi uključujući i "gladnu" Rusiju  ??? ??? ???
A gladi ima svuda... Evo i ja sam ogladnio i idem do frižidera  ;)

Koliko znam do sada nijedna zemlja nije raspala, ako je ekonomija funcionirala.. ili se možda varam?

Решено државно питање је предуслов здраве економије. И обратно, економија (или макар економске реформе) не могу спасити државу.

Стаљину можемо замерити то што је прогонио народ, али без њега не би дошло до индустријализације и модернизације СССР-а. Да је Совјетски Савез остао неразвијен запад би га лако сломио. Гладомор јесте тешка трагедија, али новац добијен продајом жита Стаљин није прокоцкао или присвојио већ је уложио у развој државе. Погледај на шта је личио СССР 1922, а како је изгледао 1953. Небо и земља.

E sad, to vec spada u "sta bi bilo kad bi bilo". Ko zna kako bi se ponela ta drzava u ratu da je na vlasti ostao Romanov ili neki sovjetski Hruscov pre Hruscova, da li bi bilo rata itd. Rusko carstvo je vec pokazivalo znake ubrzanog razvoja kada je izbio Veliki Rat.
Ne mislim da bi onako flipnuli u leto/jesen 1941 kada su se zarobljeni merili u milionima, a unisteni tenkovi u hiljadama.

Osobno mislim da je broj zarobljenih vezan na stanje iz Staljinove vladavine, istotako kao i doček Nemaca u Ukraini.

Зна се добро ко је и како у Украјини дочекивао Немце. Има то своју предисторију, а видимо да ни данас нису превладане те разлике.

Такође, и узрока огромних губитака у техници и живој сили на почетку Великог отаџбинског рата свакако има више.

Da li se iko od malo starijih seca kakav je bio kvalitet ruskih proizvoda opste potrosnje?

Ја имам у кући совјетске производе. Дигитрон Електроника у алуминијумском кућишту. Ради и данас. Технички исправан у потпуности. Једини проблем је то што не могу да се нађу батерије за њега јер је совјетски стандард био другачији него западни те савремене батерије не могу да се уклопе. Стар је 35 година.

Свака држава је имала своје квислинге па и СССР. Не може се рећи да је целокупно становништво прешло на страну Хитлера 1941. То се односи на градове попут Љвова и Иванофранковска.

Rusi su imali kvalitetne proizvode, ali im finalna obrada nije bila baš najbolja. Alat im je bio neugledan, ali kvalitetan.

Imam džepni sat na navijanje iz 40-ih koji radi i dan danas.

Скраћење животног века након распада СССР-а.

[attachment=1]

На овој фотографији је приказан ред за воће и поврће. Призор датира из периода интеррегнума о коме сам писао. Утицај рата у Афганистану.

[attachment=2]

Да наставим где сам стао...

Распад СССР-а довео је до гашења многих база као и до напуштаеа читавих градова и постројења. На следеће две фотографије налазе се остаци совјетске ваздухопловне базе у Монголији са пратећом инфраструктуром. На првој фотографији се види стамбена зграда која је служила за смештај припадника Совјетске армије и њихових породица.

[attachment=1]

Друга фотографија приказује хангаре.

[attachment=2]

На следећој фотографији налази се оно што је остало од 44-ог независног центра за праћење у Казахстану. Изграђен је 1956 за потребе лансирања и праћења сателита Спутњик.

[attachment=3]

Фискултурна сала 129-ог независног радарског центра за рану детекцију у Летонији.

[attachment=4]

Поред Москве некада је постојао објекат под ознаком А-135. Служио је за противракетну одбрану престонице. Изграђен 1971, а напуштен 1995. године.

Радарска станица

[attachment=1]

Остаци електране

[attachment=2]

Силос

[attachment=3]

Izvinjavam se ako omjetam topik ali sa ovovremenske problematike mene bi interestilo recimo  kako je prošla Ukrajina i recimo Poljska koja nejviše optužuju SSSR i to pokušavaju pripisati sadašnjoj RF zbog aktuelnih događanja.
Na pr.da li je teritorijalno stvarno oštećena Ukrajina ili Poljska u vrijeme "Staljinizma" i kolika im je bila površina prije SSSR i danas.
Meni to djeluje ,iz onoga što znam" bezobrazlukom".Oni koji su najlošije prošli u SSSR ga ne napadaju a oni koji su veoma dobro prošli na račun drugih,danas su najglasniji u okrivljivanju RF i projektuju je u "staljinistički"režim vjerojatno zbog vladajuće pro SAD garniture a ne naroda,u tim zemljama, kao genocidnu (gladomor ili ekspazioniostičke tendencije,pomoć pri Varšavskom ustanku itd.),pri tome ignorišući da su oni izuzetno dobro "prošli").
Sve bi ovo bilo zanimljivo da se ne nalazimo u izuzetno komplikovanim i opasniom vremenima,opasnim za opstanak života na našoj planeti Zemlji,ovako ispada da se oni "zajebavaju" sa cijelim svijetom misleći kako su veliki "bećari",pomažući SAD interesima vjerojatno uz sopstvenii lični , a nikako i nacionalni.

Poz.

У СССР је Украјина добила проширење на рачун бивше Аустроугарске, а 1954. јој је припојен и Крим. Тзв. "гладомор" Украјине је политичка манипулација, јер се од глади умирало свуда, широм те огромне земље која је касније чак слала човека у космос,али никада није успела да људски нахрани свој народ, чије су жене често радиле најтеже послове, а после шестодневне радне недеље - која је важила све до седамдесетих година, кувале често на примусу, а затим прале веш на руке. При свему том, у појединим деловима Украјине била је честа узречица "Кијев" /Љвов.../ ради, а Москва се гради". Звучи... знате већ.

Пољска је, чињеница, 1939. била "пријатељски" делом окупирана од СССР, али је 1945. добила компензацију померањем границе далеко на Запад. Добила је богате немачке крајеве (Гдањск, Познањ, Бреслау/Вроцлав) који никада пољски нису били. Злочин над више хиљада пољских официра у Катинској шуми је такође неспорно совјетско масло. О лицемерном односу према Јеврејима и пољском антисемитизму такође не треба трошити речи.

Na osnovu mojih saznanja složio bih se sa Vama u potpunosti.

Poz.

Evo da "čvršće"ostanem u okviru topika moja sjećanja u vezi tehnike SSSR.Već sam negdje naveo mislim da su što se tiče mašinstva,raketne i vazduhoplovne tehnike bili kvalitetni i razvijeni.Što se tiče elektronike mislim da su zaostajali za zapadom barem iz onoga koliko sam se ja susretao.
Magnetron radara na podmornici je bio kratkog vijeka.Ma da su podmornice radar "malo" i koristile zbog bezbjednosti,pa se može reći da su donekle zadovoljavali svrsi.Kakvi su bili na drugim brodovima (RČ,TČ )neznam.
Veza između "panela" je bila kablovima koji su imali sve crne "žile" dok je na zapadnim uređajima to bilo pregledno(svaka žila različite boje).Nisu koristili stopice kao kontakte nego nekakve deblje podloške sa utorom na obodu u koji se omotavala blankirana žila i zatim se umakalo u lemilo(kao kadica sa kalajom-tinolom)i tek potom se stavljalo na vijak na "češlju" i zatezalo maticom.Neki tvrde da je to bio sigurniji kontakt i ja vjerujem ali esteski nije baš bilo "vrhunski".
Kućišta uređaja su bila livena(od nekog materijala(mislim da smo ga zvali silumin)i na kućisštu su bile vidljive rupice nastale kod livenja negje su bile izbrušene ali i to grubo da se vidio trag brušenja a sve je bilo premazano bojom.

Poz.

Што се тиче технологије, јасно је да је СССР био водећи у многим гранама. Металургија им је била врхунска, укључујући ту и оклопне челике (тенковске). У технологији ракетних мотора и горива били су водећи, мада су се за велике ракете ослањали на течна горива. Нико други није развио до серијске употребе титан, укључујхући ту нарочито његово заваривање. У електроници су били прилично заостали, мада је та технологија на електронским цевима имала велики плус да је била отпорна на ЕМП. Достигнућа у физици и хемији су била врло висока. Први употребљиви ГТ бродски погон уведен је у серију управо  у СССР. Сећам се такође опширног текста у "Aviation week & space technology" под крупним насловом - "Зашто СССР у космосу постиже више од нас?"

Bez obzira na nesumnjiva velika dostignuća ruske (sovjetske) raketne tehnike, do dana današnjeg je ipak najveći raketni motor na tekuća goriva sa jedinačnom gorivom komorom (single combustion chamber) motor Rocketdyne F-1 iz američkog programa Apollo. Upravo je nedostatak velikih raketnih motora spriječio sovjete, da uspješno takmiče u trci na Mjesec. Pokusi sa raketom N1 koja je koristila 30 motora NK-15 su neslavno završili, jer je bilo izuzetno teško uskladiti svih 30 motora. Inače iz tih motora nastaju NK-33, upravo oni koji su kasnije našli put u SAD u komercialni program Antares, koji je neslavno završio lani (bar za sada tako izgleda). NK-33 je doduše u mnogočemu revolucionaran motor, prije svega jer koristi zatvoreni gorivi krug (radi se o dijelu ciklusa koji se odnosi na pogon pumpi za raketno gorivo), no očito je taj dio "raketne znanosti" toliko na rubu, da niti danas nije posve savladan, pa je tako i došlo do havarije rakete Antares (http://www.spaceflightinsider.com/organizations/ula/antares-vulcan-tough-times-ahead-for-aerojet-rocketdyne/ (http://www.spaceflightinsider.com/organizations/ula/antares-vulcan-tough-times-ahead-for-aerojet-rocketdyne/)).

Sovjeti doduše imaju u jednoj drugoj kategoriji jači motor of F-1, u pitanju je RD-170 iz programa Energia/Buran i srodni motori, koji su zapravo četiri gorive komore na jednoj pumpi.

Raketni motori na tvrda goriva su kategorija za sebe, njih je moguće napraviti proizvoljno jake, ali kad ih se jednom upali nema njihova gašenja niti je moguća regulacija snage potiska, što je zapravo glavna značajka raketnih motora na tekuća goriva. Najjači raketni motori ikada napravljeni su upravo busteri programa Space Shuttle.

Ако је шатл има јаче бустере како то онда да буран носи већи терет у орбиту?

Pišem o pojedinačnim raketnim motorima. Ukupni potisak rakete je zbroj svih aktiviranih raketnih motora. SRB (Solid Rocket Booster) je do danas raketni motor s najvećim potiskom za pojedini raketni motor i iznosi preko 12000 kN tj. preko 1220 tona. Kako je njegova vlastita težina u početku 590 tona, efektivno svaki SRB pridonosi na početku rada potisak preko 630 tona, a taj efektivni doprinos potisku se tokom dvominutnog rada motora povećava kako težina samoga motora pada.

Sistem Energia/Buran je fino zamišljen ali koliko znam nije bio provjeren u praksi. Bio je izveden samo jedan uspješan uzlet sistema Energia/Buran u orbitu ali bez ljudske posade i bez tereta.

Ракете носачи за ракетоплан Буран су били поуздани. Енергија је била неколико пута лансирана и никада није доживела хаварију, истина далеко мање пута него шато је шатл лансиран.

Буран је као систем био напреднији од спејс шатла.

Dobro, ovo prevazilazi temu. Sistem Energia/Buran je svakako morao biti napredniji od Space Shuttla, jer je i dizajn započeo odprilike cijelo desetljeće nakon početka dizajna programa Space Shuttla. Problemi raketne tehnologije nisu samo problemi dizajna već i izvedbe. Program Space Shuttle bilježi i dva katastrofalna raspada u kojemu je poginulo ukupno 14 astronauta. Sovjetski program Energia/Buran nije nikada došao do stupnja letova sa ljudskom posadom ili makar teretom. Stoga priče o naprednosti mogu gledati jedino kronološki, što je kasnije je naprednije.

Međutim, možda je bolji primjer sistema Sojuz za lansiranje tročlane posade na ISS i njihovo vraćanje na zemlju. Upravo konstantna evolucija Sojuza je ono što daje trajne rezultate.

Делимично смо превазишли тему дискутујући о Бурану, али и он је пропао због распада СССР-а тако да нисмо много одмакли.

Pravo pitanje je da li je projekat ENERGIA/Buran propao zbog pada SSSR-a ili je SSSR propao zbog projekata kao što su ENERGIA/Buran, podmornica Projekat 941... koji su bili remek dela inženjerstva ali i prevelik zalogaj za njihovu ekonomiju?

Savez je propao zbog nekih drugih stvari.

Ekonomija, samo ekonomija.

Propao je zbog urušavanja ekonomije, isto koliko zbog političkih nedostataka sistema koji nije bio u stanju da se prilagodi promenama i demokratizuje, kao i zbog unutrašnjepolitičkih nacionalnih razloga sličnih jugoslovenskim.

Пао је на пеглама, фрижидерима, шпоретима... на бијелој техници и ситним кућним апаратима. Након дводеценијске стагнације под Великом Обрвом свима је било свега доста и никоме није било жао што се све распало...

Danas djeluje nevjerovato priča o tome kad se nekad išlo iz ex Yu na ekskurzije u Moskvu sa punim torbama nailonki i sličnih drangulija.
Tamo bi ih zamjenili u Rublje (valjda) u tren oka i sa time bi placali boravak i ostalo.

poz.

Мислим да пројекат Буран као и подморнице Акула нису одговорни за распад Совјетског Савеза. Тврдња да је Буран би неисплатив је депласирана јер се по сили логике намеће питање: А како се Америци исплати Шатл и то целих пет примерака? СССР је имао далеко више сировина и рудног богатства од западних држава које се још увек напрежу да окупирају Русију и преотму руднике, нафтна поља и обрадиве површине. Шта од свега тога има Велика Британија? Нема ништа. Шта расте у Јапану? Само пиринач. Да ли САД има златне или нафтне резерве које оправдавају моћ долара? Немају још од Никсона и Вијетнамског рата.

Рашо знаш коме је жао...

Жао је радницима који су остали без својих фабрика, научницима који су остали без института и лабораторија, жао је студентима, жао је оном ко је тек пропао доласком страног капитала и демократије средином 90-тих. Слажем се са тврдњом да је СССР био у проблему, што политичком, што економском, али то се могло превазићи да је на чело државе након Брежњева дошао човек или група људи са јасном визијом и планом развоја. Гласност и перестројка су били потпуни промашај. А бога ми ни ми се нисмо нешто нарочито усрећили падом СССР-а.

Нико није мога о да антиципира шта ће се десити кроз коју годину и какав ће их слом задесити по распаду. Тек онда им је било жао. У тренутку распада, убјеђен сам, мало је ко жалио.

1991. је био организован референдум о опстанку и трансформацији савеза у неки други. Преко 70% становништва се изјаснило за реформу, али не и за распад СССР-а у потпуности. Мислим да је већини народа било жао што се СССР угасио осим становника Летоније, Литваније, Естоније, западне Украјине и сличних подручија где је владала вишевековна мржња према Русима. Узбекистан никада није формално расписао референдум или прогласио независност већ је по сили закона и фактичког стања постао самосталан крајем 1991. када је Горбачов објавио да СССР више не постоји. Људи у Грузији и Таџикистану који су имали електричну енергију у доба ''крвождерног попа'', ''велике обрве'' и ''царства зла'' данас користе гасне лампе или свеће.

Jedno je imati rudna bogatstva (potencial) nešto posve drugo taj potencial iskoristiti u maksimalnoj mogućoj mjeri. Planski, to smo vidjeli, ne ide.

Видели смо како је ишло док су странци држали нафтне изворе у Русији до доласка Путина на власт...

Moje iskustvo je iz prve ruke. Na maturantsko putovanje 1982 smo išli vlakom Zagreb - Budimpešta - Moskva (presjedanje u Budimpešti i znamenito mijenjanje podvozja za šire sovjetske tračnice u Čopu) - Lenjingrad. Kako sam i prije putovanja čuo za te priče sam uzeo sa sobom tri para Levi's traperica (naravno, neoriginalnih). Prve sam prodao za gomilu Rubalja još na vlaku, čim smo prešli granicu Sovjetskog Saveza, nekom kondukteru ili stjuartu. Drugi par u Moskvi u hotelu nekoj sobarici i treći par na ulici u Moskvi, jer sam ih kao nehajno stavio u poluprozirnu najlon vrećicu. Brzo me je neko cimnuo, jesu li na prodaju i to je bilo to. Prodaja prvog para je bila najvažnija jer sam od svih u tadašnjem razredu imao Rublje (koje, naravno, nisam morao dobiti tako da mijenjam dojče-marke za Rublje). Kako moji u razredu nisu imali Rublje, tako sam se odmah latio mjenjačkog posla i dobio za Rublje dojče-marke. Da skratim, meni se maturantski put jako isplatio. Da sam imao sa sobom deset pari levisica sve bi ih prodao.

Stranci? Koliko znam ruska tajkunska oligarhija je sva bila ili je i još uvijek Ruska. Očito sam nešto propustio. Tko je bio stranac?

Поједине стране компаније су држале неке нафтне изворе у Руској федерацији.

"pojedine", "neke"... "čuli smo", "priča se", "zna se".. Ajmo konkretnije ako može?

Zbog same diskusije evo i meni poznatih činjenica.

Putin jeste oduzeo neke od tih velikih kompanija i mislim da i sada idu nekakva suđenja na međunarodnom nivou.Od koga,ja se ne sjećam.Meni je bitnije saznanje da su one i dalje u privatnim rukama,što mislim da je jedna od slabosti RF jer  oligarsi sigurno manje vode računa o nacionalnom a više o svom ličnom.Ovo na prvi pogled izgleda nelogično jer se oni koriste tim "nacionalnim" za vladanje i bogaćenje.Dakle,mislim da nije toliko bitno za RF da li su stranci ili ne.
Što se tiče samog šverca robe znam i za obratne primjere.Imao sam prijatelja Mađara,koji je koristio jeftinu hranu(najviše konzerve,)i donosio ih kod nas i preprodavao i na tome zarađivao dodatno.Sjećam se da je kod nas prije raspada bila poplava "Rusa" i drugih iz SSSR i prodavala tehničku robu,satove,posuđe čak i SUS motore za aviomodele,elektroniske dijelove itd.Bila je to jeftina i sigurno u dobrom dijelu nekvalitetna roba naročito što se tiče estetike.
Dakle mislim da se ne može uzeti kao najbitniji element propasti taj ekonomski ili zaostajanje u tehnologiji.Pravi odgovor neznam,da je uticalo niz faktora sigurno je,od ekonomskog,nacionalnog,političkog itd.
Možda se odgovor krije i u toj ljudskoj pohlepi što se obećavalo da u kapitalizmu se može postati bogat samo ako radite,štedite i naravno ako ste sposobni,što većina ljudi misli da je tako.Međutim,pri tome se zaboravlja da to isključuje i samu sigurnost zapošljenja,zdravstvenog zbrinjavanja i školstva,što utječe u stvari na ličnu egzistenciju.Mislim da bi to statistički bilo lakše objasniti:recimo koliko ljudi u SAD pređe iz srednje klase u bogate pa bi se vidjelo da se radi o promilima a možda je čak i negativan(jer oni što su bogati postaju još bogatiji i na račun ovih koji slučajno uskoče).Koliko tih malih firmi opstaje a koliko propada što bi bilo sigurnije mjerilo uspjeha i pojedinca.
Dakle odgovor bi možda bio i u tome,što običan čovjek nemože uključiti sve potrebne faktore u rasuđivanju a pohlepa samo doprinosi da to bude još više reducirano.Dalje,i sami nazivi država izgleda da nejasno a mi ih i danas koristimo.SSSR što je to,vladajuća garnitura ili narodi koji su živjeli u njoj.Ovo isto važi i za SAD i druge,jer mi obično nejasno shvatamo da vladajuća struktura odlučuje o svemu a ne narod jer je demokratija danas farsa a kažemo SAD ili Rusija itd.

Poz.

U svakom sistemu je nekome dobro nekome nije, u ovom slučaju drugovima iz Politbiroa i ostalim Partijskim uhljebima je bilo ko bubregu u loju, takvih imamo i na domaćem terenu, al jedno je sigurno davno je njima Stari pokazao srednji prst :)

[attachment=1]

Očigledno si propustio evo dela teksta iz : Taiga-News no 13 (March 1995)

HOT SPOT: PRIOBSKOYE OIL FIELD, WESTERN SIBERIA
The major oil-producing region of Russia covers a very large part of the central and northern areas of Western Siberia: Tyumenskaya oblast, Khanty-Mansyisky and Yamalo-Nenetstky okrug. About 80 percent of the Russian oil and gas reserves are located here. The potential revenues of the mineral resources in the area have been estimated at more than US$1,500 billion.

Over the last five years, annual oil production in this area has declined from 400 to 200 million tonnes per year. Still, this accounts for two thirds of total Russian oil production. One of the biggest undeveloped oil fields in this area is Priobskoye. It has a proven reserve of 500 million tonnes. According to some assessments, the Priobskoye oil field contains 10 percent of the remaining Russian proved reserves of oil. Geological forecasts indicate, however, that this is only part of a much larger area (50-100 km wide and 300 km long) of large oil reserves.

SHELL AND AMOCO MOVING IN
Currently two foreign companies have received permission to operate in this region: Shell will operate in the southern part of the area while Amoco has won the right to start to exploit the Priobskoye oil field. The Russian counterpart of the Priobskoye oil field development project is Yukos, one of Russia's top five oil companies. Yukos produced 27 millions tonnes of oil and employed 100,000 people in 1994. The oil field is situated close to existing infrastructure, so exploitation can begin almost immediately. Currently, however, Yukos and Amoco are waiting for adoption of the Russian "Production Sharing Law" and "Oil and Gas Law". According to sources in Russia, the two corporate partners are also waiting for loan approvals from the World Bank and the European Bank for Reconstruction and Development. The first stage of project development of this oil field is estimated to require total investments of US$ 35 billion.

ako si zainteresovan možeš pogledati ceo članak ovde: http://arcticcircle.uconn.edu/SEEJ/Yamal/russianoil.html

Ne treba robovati predrasudama, komentar u kojem se napiše, parafraziram: "ja nisam informisan o problemu ali to što vi pišete nije
tačno" je obično blebetanje
Inače nisam želeo da učestvujem u diskusiji jer mi je SSSR bio vrlo simpatičan i žao mi je što je do toga došlo.

...dok god bude boca votke prva točka na dnevnom redu poslovnih sastanaka u Rusiji tamo neće biti mnogo bolje. Problema alkohola pri raspadu SSSR se nismo niti dotaknuli, a valjda niti nećemo.

Pokušali su sa ovim pijancem da dovedu do kolapsa
[attachment=1]
i uspeli bi da nije bilo VV da ga opservira
[attachment=2]
pa su dobili poruku
[attachment=3]

Interesantno da niko u temi nije pomenu trku u naoružavanju koja je trajala 45 godina i ekonomski iscrpljivala SSSR kao jedan od faktora raspada (samo ovlaš, kroz postove o Akuli, Buranu, Energiji).

Isto tako, ne može se poreći stalni uticaj zapadnog bloka, posebno SAD (na sve moguće načine i na svim poljima) na slabljenje političkih, vojnih i ekonomskih pozicija SSSR, a ni to nije pomenuto.

@Boro

Имате прилику да о томе говорите. Зато сам и отворио тему да дискутујемо. Ја сам у уводном тексту написао неке елементарне ствари рачуњајући да ће остали додати своја сазнања. На Буран су отишле милијарде рубаља као и на подморнице типа Акула, али сматрам да је СССР могао то све да поднесе јер је био богатији од САД-а и Британије који се баве шпекулативним пословима и вештачким одржањем своје валуте.

Митинг у Душанбеу у јесен 1991. год.

[attachment=1]

Један од продавница хране пред распад државе

[attachment=2]

Ред за месо

[attachment=3]

Несташица обуће и чарапа.

[attachment=1]

Туча у редовима

[attachment=2]

Ред за први Мекдоналдс

[attachment=3]

За оне који пате од моде... Диор у Москви 1989. Капитализам стиже.

[attachment=1]

А са друге стране...

[attachment=2]

Један од програма Горбачова је била борба против алкохолизма који је разарао совјетско друштво. На овом пропагандном постеру можете видети шта све може да се купи уместо литра вотке.

[attachment=1]

Da ne bude zabune, u Moskvi su postojale i trgovine za strance (i više partijske funkcionare), tzv. Berjozke u kojima je bilo robe, ali naravno za stranu valutu.

https://en.wikipedia.org/wiki/Beryozka (https://en.wikipedia.org/wiki/Beryozka)

Знам да су постојале, али ова продавница је била за свакога. Крајем 80-тих и почетком 90-тих велике фирме са запада и из Јапана су почеле да отварају своја представништва у Москви и другим већим градовима.

Mislim da je do kolapsa najviše doveo nagli i kasni prelazak sa "planska privreda" na " tržišnu privredu"

Литванска острашћеност и пропаганда:


Радио слободна Европа (http://www.slobodnaevropa.org/a/litvanija-je-prva-otvorila-vrata-za-izlazak-iz-sssr/27488357.html)

Бивши литвански председник свесно лаже и мења тезе. За њега је смањење корупције, сузбијање привредног криминала и јачање Русије ''корак уназад''. Свима је јасно да трима балтичким државама као и многим европским одговара јака Русија и да је сваки помак у руској економији и политици тумачен као агресија.

Побуна Татара 1990.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Џохар Дудајев постројава своју гарду

[attachment=1]

Проглашење независности Чеченске републике 1991

[attachment=2]

Држи говор на улици

[attachment=3]

ако је овај паритет цена онда је ствар јасна. вотка је била јаааааакоооо јефтина.

Јесте. Алкохол у СССР-у је био јако јефтин и приступачан, а нарочито вотка.

Ислам Каримов (у средини) на стајанци аеродрома у Ташкенту 1991. године. Иза њега са десне стране В.В. Путин.

[attachment=1]

Демонстрације у Душанбеу 1991. Почетак грађанског рата.

[attachment=2]

Баку 1990

[attachment=3]

Доста се инсистира на економском поразу СССР, што је сигурно делимично тачно. Трка у наоружању је била јако скупа, а отопљавање се поклапа са Регановом најавом ”рата звезда”. Међутим, мислим да је СССР изгубио јеш два рата.

Први је пропагандни, Запад је наметнуо своје друштвене вредности, а медији су чинили своје. Слика Запада која је пласирана у СССР је била провучена кроз фотошоп. Грађани који нису могли да путују добили су ту идеализовану слику. Сећам се руских исељеника у Америци који су ми причали да су пре доласка веровали да у Калифорнији сви живе у кућама у цвећу, са травњацима и тремовима испод којих паркирају аутомобиле. И сви имају машине за прање веша.

Други је морални. Нико није више веровао у тај социјалистички морал, чак ни они који су га проповедали.

Запад још увек инсистира на пропаганди и њоме се служи. Истина је да су западне државе водеће економије света, али у њима живи и велики проценат сиромашних људи. О том сиромаштву се не говори нити се оно истиче када се нека од западних држава представља ''становништву трећег света''. Народ у Србији мисли да је решење његовог проблема бег у Америку или ЕУ, а то шта их тамо чека и како ће да се запосле нико не зна. Прва генерација досељеника, осим ако се не ради о вансерисјким анучницима, лекарима или инжењерима, мора да ради по цео дан како би зарадила за основне животне потребе. Нема слободног времена на бацање, све мора да се рационализује. Јако је тешко опстати тамо када дођеш однекуд.

Јаз између богатих и сиромашних у САД је све већи, а ономад је исто био огроман. Погледајте само на шта личе делови великих градова где живе црнци и остали обојени људи. Какви су услови рада у појединим предузећима. Поред тога треба напоменути да у свим тим већим градовима јаван безбедност није загарантована у појединим деловима, а нарочито не ноћу. Ми можемо да причамо да је Србија земља криминала и расула, али је Београд безбеднији од сваког већег америчког града. Није исто ићи ноћу кроз главни град Србије или Њујорк.

САД и земље НАТО и ЕУ троше непостојеће паре у већини случајева. Америка је нарушила однос златних резерви и штампаног новца још за време Никсона, али им ништа нико не може по том питању јер су својом пропагандом и утицајем наметнули став да је долар неуништив и да ће увек вредети без обзира на то колико злата и других добара Американци буду имали. Успели су да наметну долар као средство за трговину нафтом и то им додатно обезбеђује ликвидност.

СССР је природно богатија држава од САД-а, а нарочито од западноевропских земаља. Е сад проблем је у томе што су Руси доста више извозили сировине од готових производа за разлику од западних држава, а погрешне одлуке руководства су довеле до тога да дође и до несташица. Мене нико не може убедити да Совјети нису могли сами да се прехране поред онолико обрадивих површина и стоке. Ту се дешавало нешто што је још увек поверљиво и није обнародовано. Верујте ми.

Prelaskom iz feudalizma na sceni, u Carskoj Rusiji, na socijalizam - komunizam, na
površinu su isplivali i zauzeli pozicije najgori mogući. Seljak koji je radio kod nekog
kneza ili grofa ili bilo kojeg Ruskog veleposednika obradjivao je zemlju kao svoju, da bi
mu ostalo što više, na taj način je i gazda dobijao više, a u instaliranom soc- komunizmu
postali su radnici kojima je plata bila zagarantovana bez obtira na rezultate. Posle skoro
jednog veka na sceni soc - komunizam je dokazao da u tom sistemu najgori uglavnom
imaju najbeću šansu. Ovo se ne vidi u prvih par decenija dok su ovi sistemi na vlasti
uglavnom već druga ili treća generacija počinje sa degeneracijom ideje jednakosti, poštenja
i svih vrednosti koje se propagiraju ovakvim ideologijama. I posle nekig vremena od
radnh i spremnih ljudi nastaju neradnici i lezilebi. Tako se desilo i u SSSR, od vrednih
postali su partijski poslušni lenjivci bez stvarne rešenosti da naprave bolje sutra. Uostalom
Tovariš Koba je morao da ubije dvadesetak miliona kako bi se rešio onih koji su bili spremni
da samostalno razmišljaju. To su platili raspadom drżave čiji je aparat postao sam sebi
teret.

Опакији су од "Reservoir dogs" бар десет пута.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/9/9f/Reservoirdog.jpg

Потписивање Декалрације у Алма Ати 21.12.1991.

[attachment=1]

Немири на улицама Москве

[attachment=2]

Џохар Дудаев са Чеченима

[attachment=3]

Сукоб армије и Литванаца у Виљнусу 1991

[attachment=4]

И Џохар Дудајев на телефонској вези с неким из Москве...

[attachment=1]

 ;D

 ;D

S obzirom da je upravo tako i ubijen, da li je ta slika autentična ili je u pitanju montaža.

Kažu da je snimak autentičan. Izdvojen iz video materjala navođene rakete ispaljene sa Su-25. Tako su ga i locirali, jer je satelitskim telefonom razgovarao sa ruskim parlamentarcem Konstantinom Borovim.

No to je verzija iz zapadnih medija....verovatno montaža

Ja sam u jednoj emisiji razumeo da su u pitanju bili avioni Su-24.

Vidim da vikipedia ima neke informacije da su u vazduhu bili Su-25 i Su-24MR. Ali po njima dalje od toga ništa nije objavljeno od strane rusa.

Наравно да је монтажа, тај џуџубејац је волео страна кола, а не "копејку" као на приложеној слици.

А баш ти џуџубејци воле црне мечке.

Судбина, шта ћеш.

Његова супруга Алла Дудаева, која је била у непосредној близини, каже да је погођена «уазика» (вероватно УАЗ 3151 )   ;)

Ред за гориво у Москви 1992.

[attachment=1]

Ред за хлеб 1990.

[attachment=2]

Татарстан је 1992. године одбио да потпише Федерални споразум (договор). Тек 1994. године потписан је засебан споразум између Москве (Русије) и Казања (Татарстана) око разграничења и поделе надлежности између савезне и републичке власти. Татарстан је хтео да се одвоји од СССР-а и Русије 1991 и 1992 заједно са Чеченијом и Јакутијом.

[attachment=1]

Концерт америчког метал бенда Metallica у Москви 1991. године. МВД бије људе насумице.

https://youtu.be/551_hC414UY

еее, младости...  :'( један од најбољих концерата (и најпосећенијих) ове групе, која је тада, гле чуда, још свирала метал... после феноменалног албума and justice for all са ког је ова ствар, дошао је црни албум који је најавио исти такав период за много шта. оно што су снимили после црног албума више није било ни принети претходним. што се самог концерта тиче, интересантни су ми униформисани момци који су се потпуно распојасали пред крај спота  ;D

На данашњи дан пре 30 година пао је Берлински зид.