PALUBA

 у касним 40-их година у СССР je почео развој ракетног система ласта која је била копија немачког система Тајфун из Другог светског рата. Наиме све је функционисало као повекецевен ракетног систем кој користећи течно гориво ракете, совететите били задовољни са овим немачки системом кој је развије брзином од 1110 километара у секунди на висини од 12 километара и на удаљености од 14 км због то у  јер су 1949 г почео да развија сопствену сличне систем са ракета из 115 мм и дожина из 2.94 метра и тежна из 56 кг.
При томе су  успели да направе ракету са домет из 17 км и висине до 13 км, повекецевните лансери су постављени на гасеницхарско возило и цеви су 120 број који испалувале време од 30 секунди, док је један такав батерија са 6 возила испалувала 1440 ракете у 30 секунди.Систем је ушао у оружани санге ПВО у  1957 год и дејстувал заједно са с-25 и с-75 идеје био је да се подели на мање групе америчку бомбандери који ће потом постати лак плен за СА-75 и МИГ-17. Док управлјан са оган је радио радар сон-30 који аутоматски  подизања ВЦБР   и азимунт .





наводећи азимунт и уздизање се врши са радарским системоМ сОН-30

једина слика из немачка ракета тајфун

[attachment=1]

Слика од  германсакта ракета тајфун по која е развиен советскиот  стриж.Достигнувала брзина од 1200 метра во секунда или 4320 км  при тоа достигнувала висина од 10 км за 8 секунди . Германците подоцна и русите на овој тип на ракети поставувале временски детонатори односно на таа и таа висина да детонират .Исто така русите размислувале да направат поголема ракета од стриж на која ке постават 10 км на најлонски кабел кој  од како ке биди лансиран на  висина од 10 км  ке се отвори падобран од ракета и таа ке лебди во воздухот едно 50 секунди додека падни на земјата и на тој начин повеке вакви ракети ке можат да направат воздушна бариера .

[attachment=1]

Нешто што пронајдов за овој ракетен систем е тоа што советите составиле  некоја батерија од овој систем како поткрепа и блиска подршка на системот с-25  но  подоцна е повлечен од вооружувањето  со  воведувањето на с-75 .
Но онаа штое е интересно е тоа што истото биро што го создала СТРИЖ развиле ракета од 122 мм на цврсто гориво која требало да имаа радио детонатор koj ке се актвирал кога ке се доближел блиску до целта .Но оваа ракета не ги импресонирало советските генерали од авицијата и проектот е префрлен во  армијата каде  проектот  преминал по име  бм-21 град односно го развиле во копнен систем.

Развојот на бм-21

https://naspravdi.info/rossiya/smertonosnyy-grad-istoriya-legendarnogo-oruzhiya