PALUBA

Негдје почетком осамдесетих година, још као клинац читао сам роман "Морски гусар" о лову на "Graf Spee".Знам да сам за једну ноћ у даху прочитао ту интересантну књигу.То је било ратно сјећање једног од официра са британских бродова који су га гонили.
                           

U Montevideu postoji jedan od prvih nebodera u svetu, Palacio Salvo, ima 28 spratova, nalazi se u samom centru grada, na glavnom trgu, preko puta mauzoleja Generala Artigasa, koji ima fenomenalan pogled na more. Na vrh zgrade tada je navalila citava tadasnja urugvajska elita, to je meni i mom matorom pricao domar, sin domara te zgrade tokom bitke... I on je bio tamo kao klinac, kaze bilo je ludo, a, kaze, bio je i neki britanski novinar, koji je sve to snimio kamerom 8mm.. Da mi je samo videti njegovo remek delo...  ;D

Па имао је времена да то објави свијету до сада... ;D

               Admiral graf Spee je moj omiljeni brod ne samo drugog svetskog rata , vec uopste. Mislim da je obavio fenomenalan posao za vreme svoje operacije u juznom atlantiku, na celu sa kapetanom Langsdorffom. Karijere su zaista nesrecno zavrsili i brod i kapetan, ipak je mozda moglo i drugacije. No engleska obavestajna sluzba kao i engleska diplomatija obavili su sjajan posao, tako da nam je ishod dobro poznat. Bilo bi zaista lepo ako bi se plan Urugvajske drzave da izvuce olupinu ostvario, a zatim od nje naprave brod muzej, sto bi svakako imalo neprocenjivu istorijsku vrednost i predstavljao bi svojevrsni spomenik. Pogotovo ako uzmemo u obzir da nema mnogo ocuvanih brodova iz tog vremena.   

http://www.youtube.com/watch?v=YQ0OFH1jzVw

Oštećenja na britanskoj krstarici HMS Exeter nakon bitke sa Admiral Graf Spee.

[attachment=1]


I jedna fotografija HMS Exterer.

[attachment=2]

Još malo protivnika  ...


HMS "Ajax"

[attachment=1]

[attachment=2]

HMS "Achiles"


[attachment=1]

[attachment=2]

Admiral Graf Spee nakon samopotapanja.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ове слике бродова Кригсмарине сам затекао међу неким поклоњеним фотографијама. Бродови су област коју најмање познајем, па тако не могу да дам опис слика, али пошто је ово Палуба, верујем да ћемо то одмах сазнати... Не знам такође да ли су се ове фотографије већ овде појављивале:

[attachment=1]

[attachment=2]

Na prvoj fotografiji je Dojčland, a na drugoj Admiral Šer.

Za neupućene, siluete.[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Tada je Njemačka imala tri takozvane džepne bojne brodove Deutschland, Admiral Graf Spee i Admiral Scheer.

Pogled na prednju topovsku kulu  i komandni most Graf Spee-a.


[attachment=1]

A evo i kako je komandni most izgledao iznutra:

[attachment=1]

rasho,ima li još koji ovakav presjek?jako zanimljivo...

Ja, nažalost, nemam. Ovaj presjek sam pronašao na nekom ruskom sajtu.

Vidljiv natpis Coronel ( po bitki kod Coronela, zapovjedao admiral graf Spee)[attachment=1][attachment=2]

Slikan prije početka II.svj. rata

http://www.youtube.com/watch?v=hRmQpyi-2Rs

Porinuće 30.06.1934.godine

Porinuće 30.06.1934.godine

Opremanje broda

Primopredaja 06.01.1936.godine

Patroliranje u španjolskim teritorjalnim vodama (građanski rat) 1936-1938 (5 operacja)

U Engleskoj u čast krunisanja kralja Georga VI.  15.-22.05.1937.godine

U Engleskoj u čast krunisanja kralja Georga VI.  15.-22.05.1937.godine

Graf Spee, lažno ime, lažni dimnjak, maskiranje

Montevideo 13.12.-17.12.1939.godine

Montevideo 13.12.-17.12.1939.godine

Montevideo 13.12.-17.12.1939.godine

Montevideo 13.12.-17.12.1939.godine

[attachment=1]

Posada potapa brod u međunarodnim vodama

Posada potapa brod u međunarodnim vodama

Posada potapa brod u međunarodnim vodama

Ostaci poslije uništenaja

Ostaci poslije uništenaja

Ostaci poslije uništenaja

Muzejski eksponati

[attachment=1]
o cemu li je razmisljao Langsdorff na pokopu 36 clanova posade?
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Sahrana kapetana Langsdorfa.

[attachment=1]

Kapetan Patrik Dove(Africa Shell) i komandant Grafa Špea, Langsdorf odmaraju u hladu torpednih aparata....
[attachment=1]

Teške muke zarobljeništva...

Zato su ga kapetani i nazivali poslednjim džentlmenom.

I ne samo on.
Dosta nemačkih kapetana (piratskih brodova i podmornica) su imali džentlmenski pristup
prema svojim zarobljenim neprijateljima.

Čak su i britanci u filmu o potapanju broda Laconia odali poštovanje Hartenstein-u (kapetanu podmornice U-156)
na naporu koji je učinio da spasi engleske civile, žrtve sa broda!

BORBA ZA KUKASTI KRST Masivna statua zadaje glavobolje urugvajskoj vladi
BBC / M.A.   15.12.2014.

Kontroverzni bronzani orao sa kukastim krstom u kandžama težak četiri tone izvučen je iz mora u blizini obale Urugvaja pre četiri godine. Ovaj simbol krasio je zadnji deo broda “Admiral Graf Špe”, koji je nekada spadao među najmodernije bojne brodove na svetu.

[attachment=1]

Drugi svetski rat nikada se nije približio južnoameričkom kopnu kao 13. decembra 1939, kada je u vodama Urugvaja došlo do okršaja između tri krstarice britanske Kraljevske ratne mornarice i nemačkog bojnog broda “Admiral Graf Špe”. Bitka se nastavila 75 godina kasnije, ali ovoga puta predmet spora nije kontrola nad Južnim Atlantikom, već kontroverzni bronzani orao, težak četiri tone, koji bi na aukciji mogao da donese milionsku zaradu. Figuru grabljivice raširenih krila koja u kandžama drži kukasti krst izvukla je privatna investiciona kompanija u vodama Urugvaja 2006. godine. Posle Bitke kod La Plate, kapetan broda koji je bio "ukrašen" kukastim krstom potražio je utočište u Zalivu Montevideo. Bojao se da će Britanci, ukoliko zaplene brod, doći do značajnih informacija o najsavremenijoj tehnologiji korišćenoj u njegovoj izgradnji. Bronzani orao, jedan od najznačajnijih simbola Trećeg Rajha, danas se nalazi u skladištu koje čuva urguvajska mornarica. Posle dugotrajne borbe na, Vrhovni sud je odlučio da je država Urugvaj zakonski vlasnik bronzanog orla, ali i da privatna kompanija koja ga je izvukla treba da dobije 50 odsto profita od njegove prodaje. Biznismen Alfredo Ečegeraj, koji je rukovodio operacijom izvlačenja orla, procenjuje da bi njegova vrednost mogla da dostigne čak 15 miliona dolara. On se zalaže za to da se napravi kopija, a original proda. “Na taj način mi bismo bili plaćeni za obavljen posao, a država Urugvaj bi mogla da potroši svoj deo na obrazovanje, tehnologiju i bolje opremanje mornarice. Orao u kutiji nikome ne koristi”, kaže on. Nemačka ambasada u Urugvaju oštro je reagovala na isticanje nacističkih simbola u ovoj zemlji. Urugvajska vlada, međutim, još nije donela odluku o tome šta će uraditi s njim. Orao je, doduše, ubrzo nakon izvlačenja kratko vreme bio izložen u predvorju hotela u Montevideu, ali je u proteklih devet godina za njega bila nadležna urugvajska armija. Ubrzo nakon što je orao izložen u Montevideu, Nemačka ambasada u Urugvaju uložila je protest i zatražila od vlade da ne izlaže “nacističke parafernalije”. Kada je 2010. tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele posetio Urugvaj, zatražio je da se figura ne proda privatnim kolekcionarima, strahujući da bi mogla da završi u rukama nacističkih fanatika. Svi se slažu da izlaganje bronzanog orla sa svastikom u kandžama neće biti jednostavan poduhvat. “Time bi mogla da budu povređena osećanja nekih ljudi”, kaže kapetan Gaston Žonsolo, portparol urugvajske vojske. Alfredo Ečegaraj, međutim, smatra da bi izlaganje kopije orla i finansiranje novog muzeja zaradom od prodaje originala doprinelo da Urugvajci shvate koliko je malo nedostajalo da i oni budu uvučeni u Drugi svetski rat. “Postoje i muzeji o španskoj inkviziciji, organizuju se čak i turistički obilasci nacističkih logora”, kaže on. “Orao je deo naše priče i mi bi trebalo da pamtimo, izlažemo i proučavamo našu istoriju kako bismo sprečili ponavljanje grešaka."

Izvor: www.blic.rs

"Graf Spee, jedan od najmodernijih bojnih brodova na svetu". Nekada sam stvarno srećan zbog svog zanimanja za povest pomorskog ratovanja. U sklopu toga se lepo nauči klasifikacija ratnih brodova, kako istorijska, tako i savremena, mada sve to zanima zapravo veoma mali broj ljudi. Poslednja knjiga koju sam pre dve godine u Beogradu kupio o ratnim brodovima bio je Conway`s godišnji almanah "Warship" (za 2009). Čamila je, jedna jedina, u Evro Giuntiju u Akademiji, par meseci. Čekala je mene. Cena na omotu je bila 29 funti. Ja sam je kupio za protivvrednost 12 funti u tom trenutku. Nikada neću zaboraviti kad mi je neko na par sati pre mene ispred nosa drpio legendarnog Raven/Robertsa "British battleships of WWII". Bilo je to 1978. godine u podrumu Akademije. A ceo mesec sam štedeo od džeparca. Bila je mnogo skupa. Antologijske Greenove knjižice o avionima sam izbunario na pančevačkom buvljaku, pa ih sad čuvam kao relikvije. A lepo su mi predlagali po fišek girica (kedera) po ceni svake knjige. "Koji će ti moj knjige, uizmi girice, vruće, masne". Uzeo sam knjige, naravno. Šta zna Ciga ko je William Green.

Graf Spee uplovljava u Montevideo nakon bitke sa britanskim krstaricama.


[attachment=1]

https://www.youtube.com/watch?v=B4LCLg0GfEI

Ako sam dobro razumeo, prilikom ostrog skretanja.

[attachment=1]

Gneisenau i Spee

[attachment=1]

Jedna prelepa fotografija.

[attachment=1]

I jedan veoma zanimljivi presek.

[attachment=2]

Ova šema je u delu uzdužnog preseka trupa preneta i u "Jadranskoj straži".

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

Мало ратног лукавства, Граф Шпе са лажном топовском кулом...

[attachment=1]

U Montevideu.

[attachment=1]

https://youtu.be/IoaLMwY41y8

https://youtu.be/usgsIIPtYXk

Lepa priča o časnom pomorskom oficiru!

Admiral Graf Spee u Norveškom fjordu, juli 1938.

[attachment=1]

Sjajna fotka!

Nedavno sam pročitao knjigu Sivi vuk, istraživanje dvojice novinara, gde se između ostalog razglba o tome, kako je još pre izbijanja rata, Argentina u velikoj meri bila naklonjena nacistima.
Ako sam dobro shvatio knjigu - u Argentini je živelo jako puno nemaca, koji su svim sredstvima podržavali Hitlera i njegovu borbu (materijalno i regrutujući dobrovoljce za front).

Tokom rata masu opljačkanog blaga iz cele Evrope se slilo u Arentinu.

Kasnije dolaskom Perona na Vlast ta podrška nemačkoj je postala potpuno otvorena i javna.
A svemu tome su doprineli bogati i uticajni nemci u Argentini.

No, da ne dužim dalje sa analizom situacije u Argentini, već da postavim jedno logično pitanje:

Zašto je Langsdorf uplovio u Montevideo? Zašto nije poveo svoj brod u Buenos Aires?

Urugvaj, kao neutralna zemlja nije želela da se konfrontuje sa zapadnim saveznicima, tako da je uplovljenjem Graf Špea u Montevideo njegova sudbina bila zapečaćena.

Da je Langsdorf poveo svoj brod malo dublje u zaliv La Plate, do Buenos Airesa, verovatno bi situacija bila sasvim drugačija, što se tiče broda i posade.
Nemačka je već tada imala dosta uticaja na Argentinsku vladu, preko uglednih nemaca koji su živeli u Argentini, pa bi se brod i njegova posada našli u daleko prijateljskijem okruženju, nego u Montevideu.
Pitanje je da li bi Velika britanija pokušala da na silu dođe u konflikt sa Argentinom ukoliko bi njene vlasti odobrile duži boravak Grafu Špeu u luci Buenos Aires.

Možda bi brod osao zarobljen u Argentini na duže vreme, jer bi Velika Britanija skupila dovoljno brodova ispred La Plate da se obračuna sa Graf Špeom, ako se usudi isploviti u Atlantik. Ali ne verujem (na osonovu političke klime kakvo je tada vladalo u Argentini), da bi vlasti te zemlje prisili brod da napusti Buenos Aires u najkraćem roku.

Kao potvrdu svom mišljenju iznosim činjenicu da je veliki broj oficira, podoficira i mornara sa graf Špea, nakon potonuća broda, našlo utočište u Argentini, i aktivno se uključilo u borbu na strani nacističke nemačke (organizacija snabdevanja nemačkih podmornica u južnom Atlantiku, organizacija prihvata poharanog blaga iz Evrope .... a kasnije tokom rata, kada su shvatili da nemačka gubi rat, organizovana je priprema za masovni prihvat nemačkih glavešina u tu zemlju).

Ima li ko komentar na moja razmišljanja?

[attachment=1]

Lepa slika Graf Špea , prilikom prolaska kroz kilski kanal.
Verujem da je takav poduhvat iziskivao dosta navigacijskih veština, obzirom na dubinu i širinu kanala, i veličinu broda.

https://youtu.be/lrlfnhXlu5A

Jako jako dobro pitanje. Nisam do sada ramizšljao o ovome ali ideja itekako ima smisla. Inače, danas je kanal do Buenos Airesa i dalje dubine 10 m, a tadašnji gaz Graf Speea je bio 7.34 m. Možda kanal nije bio dovoljno dubok tad?

Brod je bio oštećen posle duela sa Exeterom i Achillesom, a Langsdorf je znao da je na putu mnogo jača RN eskadra, možda i sa bojnim brodom u sastavu. Znao je da u otvorenom sukobu može samo slavno poginuti, pa je rešio da spase posadu a brod možda internira, što se nije dogodilo. Onda postaje logično što je nakratko isplovio, minirao ključne sklopove a zatim otvorio kingstone.

Ali ostaje i dalje ključno pitanje, zašto je uplovio u Montevideo.
Zašto nije produžio još malo uz reku do Buenos Airesa, gde je Graf Špe mogao stajati mesecima, uz saglasnost profašističke vlasti u tadašnjoj Argentini.