PALUBA

Merkel podržava stvaranje evropske vojske
Srna   09.03.2015.

Nemačka kancelarka Angela Merkel podržava novu inicijativu za stvaranje evropske armije, u svetlu tenzija u odnosima sa Rusijom.

Portparol nemačke vlade Kristijan Vurc izjavio je da je Merkel za "dublju vojnu saradnju u Evropi". Međutim, on je insistirao da Berlin smatra da je predlog, koji je tokom vikenda izneo predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, "budući projekat i bez konkretnih planova za pokretanje". Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas stao je u odbranu Junkerovog poziva Evropske unije za stvaranje evropske vojske, navodeći da Lisabonski ugovor omogućava udruživanje i podelu nacionalnih resursa. Šinas je istakao da će o ovom pitanju biti reči na samitu lidera EU u Briselu 25. i 26. juna.

Izvor: www.blic.rs

Evropska vojska, neuspešni projekat star šest decenija
Beta/Tanjug   10.03.2015.

Evropska vojska, koju predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pominje u jeku tenzija s Rusijom, jeste projekat star 60 godina koji nije uspeo da se realizuje, ocenili su danas analitičari.

[attachment=1]

"Zajednička vojska svih Evropljana uticala bi da Rusija shvati da smo ozbiljni u odbrani vrednosti EU", rekao je Junker za nemački list Velt am Zontag. Prema njegovim rečima, zajednička vojska bi umanjila troškove 28 država EU i promovisala bi vojnu integraciju. "To bi nam omogućilo da razvijemo spoljnu politiku i bezbednost, jer izgleda da Evropa nije shvaćena ozbiljno", ocenio je Junker, dodajući da bi takvom vojskom bilo ušteđeno 120 milijardi evra godišnje. Analitičar Žil Meri rekao je, međutim, da je to projekat o kome se govorilo pre 60 godina. Evropska zajednica, preteča EU, predložila je 1954. godine formiranje takve vojske ali je projekat ostao neostvaren zbog protivljenja Francuske. Evropa je tada želela da ima svoju vojsku kako bi se suočila s pretnjama komunista, koji su se širili u Aziji. Nemačka vojska je predložena da bude deo tih snaga. "To je čista iluzija. Evropska vojska nema nikakve veze s Rusijom. I Junker zna da bi takva vojska donela isključivo neke pogodnosti Evropi zbog zategnutih odnosa Brisela i Moskve zbog ukrajinske krize", rekla je predstavnica francuskog instituta za međunarodne odnose Vivijen Petizo. Analitičari su ocenili da bi mali broj evropskih zemalja bile spremne da žrtvuje makar i deo svog nacionalnog suvereniteta u korist neke evropske "savezne vojske". Prema mnogim mišljenjima Junkerov predlog o formiranju vojske Evropske unije koja bi se suprotstavila Rusiji je nepraktičan je i naići će na snažan otpor mnogih država članica. Junkerova ideja je, smatraju oni, donekle privlačna jer bi se udruživanjem vojnih snaga rasporedio balast vojnih troškova u trenutku kada su državne finansije svuda pod jakim pritiskom, ali se u praksi postavlja pitanje kako pomiriti interese 28 različitih država u suštinski suverenoj oblasti nacionalne odbrane, pri čemu je moguće i preklapanje sa NATO. "Vidim mnogo nerešenih problema u tom predlogu", kaže Markus Kejm iz Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja u Berlinu.

[attachment=2]

Prema njegovim rečima, evropska vojska nema nikakve veze sa Rusijom, a "samo Junker zna kakve bi dodatne prednosti vojska EU donela u tom kontekstu". Lideri EU su u decembru 2013. odobrili dalje korake ka većoj saradnji na polju odbrane, ali se britanski premijer Dejvid Kameron usprotivio predlogu da centrala EU razmotri mogućnost uspostavljanja sopstvenih vojnih kapaciteta. "Ima smisla da države članice sarađuju po pitanjima odbrane kako bismo svi bili bezbedniji... ali to ne znači da EU treba da ima svoje kapacitete, vojsku, vazduhoplovne snage", rekao je tada Kameron. Nemački analitičar Kejm kaže da se iza Britanije "kriju" i mnoge druge zemlje EU. "Sve što nagoveštava istinsko produbljivanje evropskih integracija nema većinu, ne samo u Britaniji već i u Nemačkoj il Francuskoj", objašnjava on i dodaje da manje zemlje računaju na NATO i ne žele da se oslone na EU čiji se učinak ne može proceniti. Janis Emanuilidis iz Centra za evropsku politiku u Briselu smatra da Junker želi da deluje impresivno kad je reč o mogućnosti uspostavljanja zajedničke evropske vojske. "Junker bi da pokaže da može da stavi to pitanje na agendu i da je Evropska komisija politički akter, ali mislim da se ta tema neće dugo zadržati u javnoj areni", ističe ovaj analitičar. I Kain i Emanuilidis ukazuju da države članice EU ljubomorno čuvaju svoje vojne industrije. Istu temu danas razmatra i "Dojče vele", pod naslovom "Vojska EU - oživljavanje političkog leša", a autor teksta Feliks Štajner smatra da Junker svojim predlogom očigledno želi da ostavi utisak na Moskvu, ali da će mu to teško uspeti. Štajner takođe podseća da je ideja o Evropskoj odbrambenoj zajednici "tužna priča o neuspehu" koji se dogodio pre više od 60 godina jer, kako navodi, velikim zemljama teško pada odricanje od suvereniteta, što dokazuje činjenica da je tadašnji plan propao u roku od četiri godine u parlamentu Francuske, tada najmoćnije članice. "Šta bi to u Parizu 2015. trebalo da bude drugačije nego 1954. godine? Kako bi, na primer Francuska, trebalo da produži svoj veliki vojni angažman u Africi, ako se o svakom detalju bude odlučivalo u EU? Nikako! Da li će ona to dozvoliti? Naravno da neće", objašnjava on i konstatuje da je Junkerova inicijativa propala već na početku.

[attachment=3]

Štajner, takođe, smatra da zajednička armija ne zastrašuje ništa više od 28 nacionalnih armija čiji je angažman od početka isključen. "Evropska politika nije uverljiva pre svega zato što evropski političari često govore različitim jezikom i ne nastupaju jedinstveno. Na primer, dok većina želi da izoluje Vladimira Putina, pojedinci ga posećuju ili primaju u posetu", stoji u analizi. Autor teksta ukazuje i da bi EU mogla mnogo da nauči od manjih država, medju kojima je većina odavno svoje trupe specijalizovala za pojedine rodove potrebne NATO. "Samo velike države, kao što su Francuska, Nemačka, Britanija, Španija, Poljska i Italija, drže 'prodavnice mešovite robe' u kojima navodno mogu sve, a u stvari ne mogu ništa", zaključuje Štajner.

Izvor: www.blic.rs

Rusi traže objašnjenje šta je to Junkerova "evropska vojska"
Srna   10.03.2015.

Moskva je zainteresovana da Brisel objasni šta je vojska EU, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksej Meškov, odgovarajući na pitanje agencije TASS u vezi sa saopštenjem predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o formiranj zajedničkih evropskih oružanih snaga.

[attachment=1]

"Bilo bi odlično znati o čemu pričaju zvaničnici EU jer su se evropski zvaničnici dotakli više puta te teme na različitim nivoima u posljednjih 30 godina", rekao je Meškov. On je dodao da je teško pogoditi šta Žan-Klod Junker misli ovog puta. Junker je 8. marta pozvao na stvaranje vojske EU rekavši da se imidž Evrope i njene spoljne politike dramatično pogoršao. On je rekao da je Uniji potrebna sopstvena armija zato što je "ne shvataju potpuno ozbiljno" kao međunarodnu snagu. Junker je dodao da ne želi da te nove snage budu konkurencija NATO savezu. U Nemačkoj su se neke političke ličnosti izjasnile pozitivno o ovoj ideji, ali britanski zvaničnici su rekli da je ona neprihvatiljva.

Izvor: www.blic.rs

Analysis: Is the time right for a European Air Force? (http://www.janes.com/article/49838/analysis-is-the-time-right-for-a-european-air-force)

The European President recently called for the formation of a 'European Army' in order for the continent to better face the growing threats on its doorstep from Moscow and others.

While Jean-Claude Juncker's proposal was dismissed by key member states almost as soon as it was announced, might not the formation of a European Air Force gain more traction at a time of heightened security concerns and squeezed defence budgets? With the equipment costs of air forces typically eclipsing those of armies and navies in terms of procurement, operation, and sustainment, the benefits of pooling resources to help member states better share this burden would appear to be self-evident.

The 28 member states that constitute the European Union (EU) include some 510 million inhabitants across 4,422,773 km². By way of comparison, the United States has approximately 320 million people over 9,857,306 km², while Russia has a population of 145 million over 17,098,242 km². While there are differences in populations and land mass, the EU, Russia, and the United States represent three broadly similar peer power blocs in terms of status and territorial defence requirements.

In terms of defence budgets allocated to air forces, the largest EU contributor is currently the UK, which in 2015 is allocating USD16.8 billion to the Royal Air Force (according to IHS Jane's Defence Budgets ). Compared with this, the US Air Force is to receive USD154.1 billion, while the Russian Air Force will get USD11.3 billion (the Russian rouble has almost halved in value over the past six months compared with the US dollar, so while the budget has fallen in dollar terms, so has the cost of buying equipment in roubles. As such, the real-term budget for the Russian Air Force is, in fact, closer to about USD20 billion).

If the EU was to combine its defence spending, it would have USD69.3 billion to spend on its air force, which would put it at a significant advantage compared with Russia (the 'threat' that prompted Juncker to call for an EU Army). While this remains substantially less than the United States, the EU does not have the same global commitments and undertakings as its transatlantic partner and so would not require the same level of expenditure.

According to IHS Jane's World Air Forces , the EU member states have approximately 1,370 fighters between them (as the EU Air Force is being billed as defensive, only aircraft with a predominantly air defence role have been counted), compared with 1,391 air defence fighters for the United States, and 1,276 combat aircraft for Russia (as the perceived threat, attack aircraft have been included in Russia's figures also).

In terms of plain numbers, a consolidated air force would put the EU on a par with both Russia and the United States. However, the numbers only tell part of the story. Currently, each EU-member acquires and bases its aircraft as it sees fit, with the result that the continent has a disparate inventory of ageing former Soviet types, such as the MiG-29 'Fulcrum', operating alongside the most modern types offered by the West, such as the Eurofighter Typhoon. A rationalisation of types across the EU would save vast amounts of money in the procurement, operation, and support of its fighter inventory.

Not only is there no overarching strategy when it comes to aircraft procurement, but their basing also follows national rather than EU priorities. This means that countries such as Austria and the Czech Republic field some of the most advanced types even though they are surrounded on all sides by friendly neighbours, while the lion's share of Europe's inventory is located to the west of the continent, about as far from Russia as it is possible to get while remaining within the EU. As a continent-wide defensive posture, this leaves much to be desired.

While the prospect of a European Air Force might be hard to countenance by many, a blueprint for such an endeavour has in fact been rolled out in the form of a recent agreement between Belgium, Luxembourg, and the Netherlands to share the air policing of their territories. This agreement, which was signed on 4 March, will see the Belgian Air Component and Royal Netherlands Air Force take turns in keeping two F-16s on quick-reaction alert from 2016. In doing so, they will become the world's first countries to enter into such a reciprocal agreement and, depending on the results, may well pave the way for a similar EU-wide initiative at a future date.

Of course, as Juncker found out when he postulated the European Army, for every argument in support of a European Air Force there are just as many (if not more) against it.

For such a force to become a reality, there would first be a host of practical hurdles to overcome. Not least of these would be the national priorities and responsibilities of the EU states. If there were to be a reccurrence of the 1982 Falklands crisis between the United Kingdom and Argentina, for instance, it is doubtful that any of the other 27 member nations would want 'their' air force getting involved in what might be perceived as somebody else's colonial war. There are also numerous inter-EU territorial disputes, such as that between Spain and the United Kingdom over Gibraltar, which would make the creation of a union-wide air force highly problematic.

Issues such as the kind of relationship that such an EU Air Force would have to NATO, and the status of non-EU but NATO-member nations within Europe, such as Norway and Turkey, would need to be ironed out. There is also the issue of the neutrality of some member states to contend with, for while the Irish Republic and Sweden are enthusiastic EU partners, they both value their non-aligned status and so might feel uneasy about committing to an institution in the European Air Force that has been so overtly created to counter Russia.

Quite apart from the practical problems with constituting a European Air Force, there are also political arguments against creating one. When Juncker claimed that Europe is facing an unprecedented level of threat from external adversaries, he neglected to mention that it is also being battered and undermined from within.

As the EU's primary military contributor, the United Kingdom would need to be central to any move to develop union-wide defence institutions, such as an air force. With the United Kingdom set to hold an 'in/out' referendum on its continued membership of the EU in the coming years, any such move would be all but impossible to countenance in the current political climate.

There is also an emotional argument against the creation of such an air force, for while many within the EU might (sometimes begrudgingly) accept moves towards greater union, the thought of pooling military capabilities to such a degree will be anathema to them. In many ways, the sovereignty of a modern nation state is built on its armed forces, and while member states have contributed to EU missions and battlegroups, the loss of such an intrinsically national capability as an air force to the greater EU project will be a step too far for most.

So it would seem that, while there might be sound monetary and military reasons to support the creation of a European Air Force, there are as many practical and emotional reasons against it. Therefore, just like the proposed European Army, a European Air Force at this time would appear to be a non-starter to all but the most ardent of Europhiles.

NATO nije zabrinut zbog ideje o formiranju vojske EU
Tanjug   11.03.2015.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i glavnokomandujući snaga Severnoatalnaskog saveza u Evropi general Filip Bridlav danas su uzdržano reagovali na predlog predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera o formiranju zajedničkih evropskih odbrambrenih snaga.

[attachment=1]

"EU sama odlučuje o svojoj odbrambrenoj strategiji, a za nas je najvažnije da izbegnemo dupliranje kapaciteta", rekao je Stoltenberg tokom posete glavnom štabu NATO u belgijskom gradu Monsu. Bridlav je na zajedničkoj konferenciji za medije izjavio da NATO nije zabrinut zbog Junkerove ideje o evropskoj vojsci i ponovio ocenu generalnog sekretara da treba izbeći dupliranje kapaciteta. "Vojske evropskih članica treba da se dopunjuju, a ne preklapaju", rekao je američki general i evropski komandant NATO. Oni su hladno reagovali i na zahtev ukrajinske vlade da se u istočnoj Ukrajini rasporede međunarodne mirovne trupe pod pokroviteljstvom EU ili Ujedinjenih nacija, uz obrazloženje da je sada najvažnije primeniti mirovni sporazum iz Minska. "Podržavamo svaki napor za nalaženje mirnog rešenja za Ukrajinu, uključujući prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja, ali za sad ne vidimo da su se obe strane dogovorile da traže mirovne trupe", rekao je generalni sekretar. Stoltenberg i Bridlav su zajednički ocenili da su ruske trupe i oružje još prisutni u istočnoj Ukrajini, ali su pozdravili izveštaje o povlačenju teškog naoružanja dalje od linije fronta. "Granica Rusije i Ukrajine je širom otvorena i bez nadzora, tako da ne znamo šta sve ulazi, izlazi i kuda ide, ali je dobro što se teška artiljerija povlači sa linije sukoba", rekao je Bridlav. Odbacujući kritike pojedinih nemačkih političara da NATO preuveličava stepen ruske umešanosti u ukrajinski konflikt, Bridlav je rekao da su procene NATO zasnovane na obaveštajnim izveštajima zemalja članica. "Kad imate 33 obaveštajna izveštaja iz isto toliko zemalja, prirodno je da se neće svi poklopiti", rekao je general. Stoltenberg je dodao da je otvorena debata unutar NATO korisna i nije znak slabosti, jer odražava demokratski karakter Alijanse. "Sve dok smo jedinstveni u osudi ruske agresije u Ukrajini i u podršci traženju mirnog rešenja, ostaćemo snažni", rekao je on. Visoki funkcioneri NATO su se založili da se posmatračima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju pruži sva podrška i bezbednosne garancije kako bi mogli da nadgledaju sprovođenje dogovora iz Minska. Oni su, sem toga, izrazili žaljenje što je Rusija odlučila da se povuče iz sporazuma o smanjenju konvencionalnih snaga u Evropi, ističući da NATO podržava kontrolu naoružanja.

Izvor: www.blic.rs

Kako bi ovo funkcionisalo u praksi, da svi klimnu glavom? Ne bi se valjda svi sporazumevali na инgλišu?

Za lalu je išao "fazon" da je on nudeći goste da jedu hranu rekao:"ta uzmite i jediite i onako će mo mi sutra to dati svinjama".Radi se o nesebičnosti a i nesretnom dvosmislenom izražavanju (usporedbi gostiju i svinja).

Samo formalno su SAD za stvaranje Eu vojske,suštinski su drastično protiv.Znaju oni da je Europa nejedinstvena a čak bi se moglo reći da je čine i zemlje koje su protiv te asocijacije i Eu.Recimo Engleska,Poljska itd.Dalje postoji niz zemalja čije su političke elite iskoristile pripadnost NATO da dođu na vlast i sigurno da neće ići protiv sebe.Dakle ne moraju SAD (stvarni NATO),same reći da su protiv,mogu to reći i njihovi pravi saveznici.
Mislim da je svima poznat sistem odlučivanja u Eu i da je ideja sama po sebi neostvariva,pa bi se moglo reći da je to pokušaj izlaska ispod vladavine  SAD i njihovih pravih "saveznika" ali veoma naivan pokušaj..Razlozi:mislim da je jasno ko je ustvari NATO a tko su tu samo statisti.Tko odlučuje o svemu a tko je tu primoran da pomaže i da to predstavi kao svoju "istinsku" želju.Dakle,kao što bi lala rekao "samo izvolite i onako će mo mi to sutra dati svinjama".I sjetite se najnovijih događanja-špijuniranje Njemačke(totalno nepovjerenje),fuck Eu itd.

Poz.

Nema prave Evropske Vojske bez jedinica Rusije u istoj vojsci, ako je Evropa onda je Evropa ...
U suštini USA će raditi uvek da do toga nikada ne dođe.
Da li će u ovom obimu Evropska vosjka biti podređena NATO-u ili vojske država članica to je manje bitno, to su po meni samo kozmetičke promene.
E sad finansiranje te iste Evropske vojske je pitanje, da bi to bilo po njihovim standardima 2% od BDP-a morali bi prvo da ukinu nacionalne banke država i da oforme centralnu i da vladaju čvrstom rukom da se ne bi desilo ovo što se sad dešava da svako ima svoju kasu, pa onda iz te kase da se uzimaju pare, ovako ne vidim kako će da se dogovore oko plaćanja te vojske a da ne bude ko je jednakiji među jednakima :), ne bi da nešto sad izmišljam toplu vodu, ali neka prepišu iskustva iz nekadašnje SFRJ, jer na to počinje da mi liči. 

Ovaj post sam postavio pogrešno evo sada gde treba:

Faraž: Želite EU vojskom da zastrašite Rusiju… Koga Vi zavitlavate, gospodine Junker!?

izvor: Novosti online | 11. mart 2015. 17:33 |

Lider Britanske partije nezavisnosti kaže da je priča o vojsci EU jedna velika iluzija, kao i da svi ti sistemi već postoje.
Faraž: Želite EU vojskom da zastrašite Rusiju… Koga Vi zavitlavate, gospodine Junker!?

https://www.youtube.com/watch?v=NiUtdZyL_Mk

Lider Britanske partije nezavisnosti i poslanik u Evropskom parlamentu, Najdžel Faraž, upitao je Žan-Klod Junkera da li stvarno veruje da se vojska Evropske Unije može suprostaviti Rusiji i upitao ga „koga on zavitlava?“.

Naime, Faraž kaže da je priča o vojsci EU jedna velika iluzija, kao i da svi ti sistemi već postoje, renosi Pravda.

„Imamo EU agenciju za odbranu, EU borbene grupe u aktivnoj službi širom sveta, EU mornaricu koja se bori protiv Somalijskih pirata…“ – objašnjava Faraž i sarkastično kaže da mu je sada jasno zašto jedan Dejvid Kameron priznaje da Britanija ne može da odbrani ni svoja ostrva, te da je to zato što sledi formiranje vojske EU.

„Toni Bler je bio u pravu. EU nije projekat mira, nego projekat moći.“ – dodao je Faraž.

„Gospodin Junker vidi u tome šansu i priliku. Mi smo svojom ekspanzijom za povećanjem broja članica isprovocirali konflikt u Ukrajini, udarali smo štapom ruskog medveda, a sve to je odlična prilika da se realizuje ideja formiranja EU vojske.“ – kaže Faraž.

„Junker kaže moramo ubediti Rusiju da smo ozbiljni. Koga vi zavitlavate, gospodine Junker!?“ – upitao je Faraž izazvavši smeh u parlamentu. On je završio svoj govor konstatacijom da on ne želi nijedan deo Evrope militarizovan, te da je ubeđen da isto misle svi građani Evrope.

Podsećamo, pre neki dan je Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, pozvao članice EU da se oformi EU vojska sa ciljem povećanja bezbednosti, ali i odgovora Rusiji na rastuće tenzije u Ukrajini.

Članice EU potpisuju odbrambeni pakt naredne nedelje


Najmanje 20 zemalja Evropske unije potpisaće naredne nedelje u Briselu novi odbrambeni pakt za finansiranje i razvoj zajedničke vojne opreme, u znak jedinstva posle odluke Velike Britanije da napusti blok.

Kako prenosi Rojters, potpisivanje Sporazuma o stalnoj strukturnoj saradnji (PESCO) promovišu Francuska i Nemačka.

Nakon višegodišnjeg smanjenja troškova u Evropi i oslanjanja na SAD kroz NATO, Francuska i Nemačka se nadaju da će sporazum, koji će biti potpisan 13. novembra u Briselu, ujediniti nacije u črvšćoj odbrambenoj saradnji, koja podrazumeva vojnike i oružje.

Pored Francuske i Nemačke, do sada su Italija, Španija i još oko 16 zemalja EU obećale da će se pridružiti paktu, koji bi zvanično mogao da bude stavljen na snagu u decembru, kada se budu sastali lideri EU.

Britanska agencija napominje da druge članice, uključujući Dansku, Portugal, Maltu i Irsku tek treba da se javno obavežu.

Ipak, jasno je da Velika Britanija, koja namerava da napusti Uniju od kako je održan referendum o Bregzitu 2016, neće učestvovati u sporazumu, dodaje Rojters pozivajući se na navode zvaničnika, koje agencija ne imenuje.

Velika Britanija dugo je pokušavala da zaustavi saradnju EU u oblasti odbrane smatrajući da bi to dovelo do formiranja vojske EU.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/clanice-eu-potpisuju-odbrambeni-pakt-naredne-nedelje/w7g1l2x)

Za one koji su trvrdili da do ovoga nikada neće doći, evo i zajedničke vojske EU .... pretpostavljam da će naređenja dolaziti iz Berlina, još jednom u istoriji  ;D


[attachment=1]

...

Ministri EU članica danas potpisuju odbrambeni pakt


Francuska, Nemačka i 20 drugih članica Evropske unije potpisaće danas u Briselu odbrambeni pakt, za koji se nadaju da signalizira početak nove ere vojne integracije u Evropi.

Države članice EU nadaju se da će odbrambeni pakt umanjiti zavisnost Evrope od SAD i dati Uniji koherentniju ulogu u suočavanju sa međunarodnim krizama.

- Nikada nismo otišli ovako daleko. U novoj smo situaciji smo - rekao je neimenovani viši zvaničnik EU, prenosi Rojters.

Ovo je prvi pokušaj da se napravi odbrambeni pakt EU još od 1950-ih godina, a trebalo bi da ga potpišu ministri spoljnih poslova i ministri odbrane EU.

Takav sporazum je dugo blokirala Velika Britanija, koja je bila protiv stvaranja vojske EU, ali su Francuzi i Nemci oživeli tu ideju nakon britanske odluke o napuštanju Unije.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/pocinje-stvaranje-vojske-evrope-ministri-eu-clanica-danas-potpisuju-odbrambeni-pakt/lty8zn5)

Potpisan pakt o stvaranju jedinstvene evropske vojske


Zemlje EU zvanično su pokrenule novu eru u oblasti odbrambene saradnje potpisivanjem pakta koji predviđa zajednička ulaganja u vojsku i projekte razvoja kako bi se pomoglo EU da se suprotstavi bezbednosnim izazovima.

Pakt su potpisale 23 od 28 zemalja članica EU, poznat i kao "stalna strukturna saradnja" (PESCO), prenosi AP i dodaje da su među zemljama koje nisu potpisale program bile Velika Britanija koja napušta Uniju i Danska.
 
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da su države već podnele više od 50 zajedničkih projekata u oblasti odbrambenih sposobnosti i vojnih operacija.

Prema njenim rečima PESCO, koji se finansira iz fonda za odbranu EU, omogućiće državama članicama da iskoriste ekonomiju Evrope i u tom smislu ispune postojeću prazninu proizvodnje.
 
U ranije objavljenoj studiji eksperata iz EU SAD se više ne posmatra kao najbitniji saveznik i smatra se da Berlin treba da se u pitanjima odbrane više koncentriše na EU umesto na NATO.

To je rezultat upita adresiranog na oko 200 stručnjaka za odbranu iz politike, biznisa, međunarodnih organizacija i medija, kojeg je Friends od Europe, briselska "fabrika razmišljanja“ objavila paralelno sa odgovarajućom knjigom.
 
U njima se tvrdi da je privredno najsnaženija zemlja Evrope do sada, što se tiče pitanja odbrane, živela o trošku svojih partnera a da sada mora više da učini za sopstvenu odbranu.

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2940365/video-ovo-se-amerikancima-nece-svideti-zemlje-eu-potpisale-pakt-o-stvaranju-jedinstvene-vojske)

Potpis stavljen, počinje li stvaranje EU vojske?


Stvaranje vojske Evrope sve je izvesnije, nakon što su danas ministri spoljnih poslova i ministri odbrane 22 zemlje članice EU, predvođene Nemačkom i Francuskom, potpisale odbrambeni pakt.

Projekat se zove PESCO (Permanentna strukturna odbrambena saradnja) i mogao bi da postane jednako ključan za vojsku Evrope, kao što je evro za ekonomiju. O tome kako bi EU vojska izgledala još se pregovara i diskutuje, a za sada je sve na nivou predloga. Ipak, očekuje se da se odluka o prvom projektu donese već kroz manje od mesec dana, tačnije 11. decembra.

Među 47 projekatnih predloga, koliko ih je trenutno na stolu, nalazi se formiranje transportnih bolnica, logističkih centara, zajednička obuka oficira i formiranje Evropskog centra za krizne situacije, preneo je "Berlin morning post". Vojska bi imala sopstveni budžet, jedinstvenu komandu i EU grbove. Kako je preneo britanski "Ekspres", među planovima je i nabavka vojnih dronova koji mogu da nose rakete, dok je "Fajnenšl tajms" prošle nedelje podsetio da Nemačka i Francuska rade na dizajniranju EU borbenih aviona.

Osnovni cilj PESCO-a jeste da smanji probleme saradnje među članicama, jer evropske zemlje uglavnom koriste različite vojne sisteme. Takođe će se raditi i na uštedi novca kombinovanjem resursa, kao što je francusko-nemački plan za evro-avion.

Iaku su Nemačka i Francuska predvodnice projekta, razlike između Pariza i Berlina ipak su uočljive. Dok Francuska želi da projekat bude maksimalno ambiciozan, Nemačka želi da uključi maksimalan broj država. Originalna ideja Pariza bila je da oformi malu grupu zemalja oko francuske vojske koje bi zajedno izvršavale misije za EU, međutim, nemačkim podsticanjem PESCO je proširen, objavio je "Fajnenšl Tajms".

PESCO se takođe smatra svojevrsnim kišobranom za regionalnu odbranu - slično već postojećoj saradnji belgijske i holandske mornarice ili Evropsko-transportnoj komandi Holandije, Belgije, Nemačke i Francuske. Ono što tek treba da bude razrađeno jeste eventualno učešće zemalja koje nisu članice EU, poput Norveške.

Dodavanje gasa na formiranje evropske vojske najavio je i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, kada je pre nekoliko nedelja najavio je da će pogurati stvaranje vojske Evrope do kraja godine. Kako je rekao, cilj je da se zaštitile granice bloka i učvrsti odbrana od destabilizacije oko EU.

Tusk je najavio i da će Evropa morati da uloži dosta novca u EU vojsku koja će imati centralizovanu komandu, ali i ambiciozne misije van granica.

- Naša dužnost je da zaštitimo spoljne granice Evrope. Migrantska kriza nam je ukazala da treba da izgradimo efektnu kontrolu spoljnih granica, dok nam je agresivno ponašanje pojedinih trećih zemalja i destabilizacija širom Evrope ukazalo da moramo da branimo našu teritoriju - rekao je Tusk.

"Zato moramo da izgradimo model finansiranja na većoj skali nego ikada ranije", rekao je Tusk pred Evropskim parlamentom u oktobru, i pozvao na odbranu evropskog nasleđa.


Smanjivanje zavisnosti od SAD

U pitanju je prvi pokušaj da se oformi odbrambeni pakt Evrope još od 1950-ih godina. Takav sporazum dugo je blokirala Velika Britanija, koja je bila protiv stvaranja vojske EU, ali su Francuska i Nemačka oživele tu ideju nakon britanske odluke o napuštanju Unije.

Države članice Evropske unije nadaju se da će odbrambeni pakt smanjiti zavisnost Evrope od Sjedinjenih Američkih Država i dati EU veću ulogu u međunarodnim krizama.

Ipak, tvorci PESCO-a insistiraju na tome da će EU projekat biti paralelan sa operacijama NATO-a, koji će zadržati glavnu ulogu u teritorijalnoj odbrani kontinenta. Kao podsticaji na formiranje vojske EU, evropski zvaničnici navode rusko preuzimanje Krima 2014. godine kao i nejasnu posvećenost američkog predsednika Donalda Trampa administraciji NATO-a.

SAD su takođe pojačale pritiask na mnoge evropske zemlje da povećaju vojna ulaganja na najmanje dve procenta BDP-a, što je za mnoge zemlje više nego što bi želele da daju.


Evropska infrastruktura po meri NATO

Paralelno sa pripremama za EU vojsku, NATO pakt najavio je formiranje dve nove komande na tlu Evrope.

Severnoatlanska vojna alijansa takođe je zatražila prošle nedelje i da se putevi, mostovi i druga civilna infrastruktura u Evropi prilagodi njenim vojnim potrebama. "Jutarnji list" pisao je juče da je hrvatsko Ministarstvo odbrane još u septembru počelo da od upravnika autoputeva u Hrvatskoj traži podatke o dužžini, širini mostova i vijadukta, njihovom geografskom položžaju i visini i šširini tunela. Kako navodi list, sve je u potrebi "međunarodne vojne saradnje".

U javnosti provejava i ideja uvođenja takozvanog "vojnog šengena", koji bi omogućio slobodan prolaz evropskim putevima NATO snagama, a poslednji je to pomenuo američki general Ben Hodžes početkom oktobra.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/potpis-stavljen-pocinje-li-stvaranje-evropske-vojske/mvl5563)

Izgleda da mi je pretpostavka bila na mestu  ;D


...


Nemačka hoće da komanduje evroarmijom


Koliko su realne šanse da oružane snage starog kontinenta marširaju od Laponije do Nikozije. Analitičari: Berlin planira da skrajne NATO. Uz Nemce, i Pariz odavno teži ovom projektu.

Dokumentom pisanim sa izraženom namerom da postoji stalna vojna strukturna saradnja - koja će biti operativna od decembra - na koji su paraf nedavno stavile 23 zemlje, što je visoka predstavnica Federika Mogerini okarakterisala kao istorijski trenutak, postavljeni su temelji neke buduće zajedničke vojske EU. To, međutim, još sa sigurnošću ne znači da će čizma evropskog soldata zaista jednoga dana marširati od Brandenburške do Trijumfalne kapije i biti deo vojne sile koja će braniti teritoriju od Laponije do Nikozije.

Sada, kada iz evropskog društva istupa Velika Britanija, odani saveznik Vašingtona i NATO, pruža se, kako se procenjuje, dobra prilika za ostvarenje davnašnjeg sna Berlina i neskrivene želje Pariza. I jedni i drugi konačno imaju otvoren put za projekat kome obe nacije odavno teže, svaka iz svog ugla, ali se isprečilo međusobno "savezničko rivalstvo", koje, između ostalog, otkriva i doskoro prikrivene nemačke ambicije da, posle ekonomskog, zadobije i vojno liderstvo u Evropi, što mnogima budi sećanja na ne tako daleku prošlost koja izazivaju jezu.


[attachment=1]

Svoju ambiciju da upravlja evropskom vojskom Nemačka je javno istakla prošle godine, u novoj Beloj knjizi odbrane, prvoj posle deset godina, u kojoj sebe vidi u sasvim novoj ulozi, ne više kao pasivnu, već kao vodeću vojnu silu i centralnu figuru u Evropi.

- Nemačka je svesna sve veće odgovornosti za svetsku bezbednost i stabilnost. Spremna je da podstakne međunarodnu debatu na suštinski, odlučujući i anticipativan način i da preuzme vođstvo - stoji, između ostalog, u ovom dokumentu, za koji je Angela Merkel zahtevala da se drži u tajnosti do referenduma o "bregzitu".

Evropi i svetu su i dalje u živom sećanju strahote iz Drugog svetskog rata. Sama pomisao na Vermaht stavlja klipove u točkove Bundesvera, ali u Berlinu misle da je došlo vreme da se emancipuju i da se prevaziđu kompleksi prošlosti. Smatraju da je dužina prosečnog ljudskog veka sasvim dovoljan period za to.

Berlin bi, za početak, da funkcioniše unutar dva odbrambena sistema, NATO i EU, koji bi bili komplementarni i saveznički. A posle - ko zna. Poznajući nemačku odlučnost, neki u tome na daleke staze vide i opasnost po funkcionisanje NATO. Ostaje pitanje da li će Nemci zaista istrajati na tome da buduća evropska vojska, u kojoj sebe vide na čelu, bude istinski partner NATO, ili nameravaju da se polako izdvoje kao zasebna sila.

Put do evropske vojske je, međutim, dug i neizvestan. Mnoge države EU su, ujedno, i članice NATO. Navikle su da im odbrana zavisi od Alijanse, pa i sama pomisao na njen smanjeni angažman kod njih izaziva zabrinutost. Nije malo onih koji ceo projekat evropske vojske smatraju samo kao dupliranje troškova i skupu avanturu bez mnogo izgleda da zaista zaživi.

Sumnjičavci u realnost evropske vojske ne bi ni da bespotrebno zatežu odnose sa SAD. Bela kuća i vrhuška NATO na ovaj projekat trenutno gledaju s deklarativnim simpatijama, jer evropske korpuse smatraju samo kao dodatak svojim aktivnostima, za angažovanje, recimo, u borbi protiv terorizma, ili u nekim određenim spoljnim intervencijama, što bi Alijansu istovremeno delom rasteretilo, i oko efektiva, i novčano. Naravno, sve podrazumeva vrhovnu NATO komandu. Nikakva vojna konkurencija, sa dva različita centra, oba sa sedištem u Briselu, iz njihovog ugla ne dolazi u obzir.

Sve to bi moglo da dovede do podela na "natovce" i "evropejce", odnosno na nacionaliste i federaliste unutar EU. Istovremeno, to mnogo i košta.

Plan Nemaca je zato da, pod firmom Evrope, njihova komanda vodi zajedničku vojsku. Razlog za to je lakše okupljanje evropskih saveznika, ali i finansijske prirode, jer bi za "nemačku" vojsku, odnosno evropsku pod nemačkom komandom, plaćali svi ujedinjeni Evropljani.

Da je Berlin nestrpljiv, pokazuje i činjenica da Bundesver već ima integrisane brigade iz drugih zemalja. Rumuni, Česi i Holanđani danas su deo nemačkih oklopnih jedinica. Čak i jedna Poljska, koja je veoma vezana za NATO, na primer, dopunjuje svoj arsenal nemačkim naoružanjem.

Svestan konkurencije, francuski predsednik Emanuel Makron, predstavljajući svoju viziju nove Evrope pre dva meseca, predložio je stvaranje autonomnih odbrambenih kapaciteta EU već do 2020. sa zajedničkim snagama za intervencije i sa zajedničkim budžetom i doktrinom.

- Francuska igra na kartu svoje vojne polivalentnosti i opremljenosti. Istovremeno, pokušava i da proda svoje naoružanje. Nemačka i Francuska zajedno navijaju za evropsku vojsku, ali Pariz ne namerava da bez "borbe" preda rukovodeću poziciju, mada su Francuzi svesni trenutne ekonomske snage Nemaca - ocenjuju analitičari u Parizu.

Ako je do prave evropske vojske put dug, do one pod nemačkom komandom možda i nije toliko, a mnogo toga će zavisiti i od toga hoće li Angela Merkel uspeti da formira svoju novu koalicionu vladu.

Merkelova među prvima ističe da je prošlo vreme u kome se može slepo oslanjati na druge, a tu pre svega misli na američku spremnost da bezuslovno priskoči ukoliko bezbednost neke od evropskih članica NATO bude ugrožena. Neke Trampove izjave u tom smislu hipotetički joj daju za pravo, a pred očima je u tom kontekstu zamišljena "ruska opasnost".


Diplomatija

Za jaku vojsku potrebna je i dobra diplomatija, a EU sa tim takođe kuburi. Federika Mogerini nije u prvom planu na međunarodnoj sceni u traženju rešenja na svetskim poprištima. Za sve se, još uvek, pitaju Vašington i Moskva, ali i mnogi drugi pre Brisela.


Čuvanje neutralnosti Srbije

Srbiji bi formiranje evropske vojske moglo da ide naruku, jer bi u rivalstvu EU i NATO lakše mogla da sačuva svoju vojnu neutralnost. Pitanje je, međutim, da li će jednoga dana učešće u evropskoj vojsci, ukoliko uspe nemački plan, možda postati ugovorna obaveza svih članica.


Goran Čvorović
izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:697818-Nemacka-hoce-da-komanduje-evroarmijom)

Па наравно да ће том војском да командује Њемачка, као што управља и командује Европском унијом. Какви консензуси, договори и слично. Друга је ствар што смо ми овце па повјерујемо у будалаштине да се сви питају и да је свачије мишљење, као, битно.

Hoće li da uvedu pickelhaube za parade? :)

Evropska armija - par koraka do jave
Tanjug   13. februar 2018.

Lideri Evropske unije često izražavaju želju za evropskom armijom, a nakon što je jedan megalomanski pokušaj da se ta želja ostvari prošao katastrofalno, sada taj projekat polako dobija konture, piše Dojče vele.

Nekoliko godina posle završetka Drugog svetskog rata, ugovorom su bili regulisani svi detalji evropske armije za koju bi vojnike davali Francuska, Nemačka, Italija i zemlje Beneluksa, ali i detalji poput uniforme, jasne komandne strukture. Predviđen je bio i Komesarijat koji bi činilo devet predstavnika i koji bi slao vojsku na front, a njega bi kontrolisala Evropska skupština sačinjena od poslanika država-članica. Vojne jedinice na nižem nivou bile bi čisto nacionalno organizovane, a oficiri koji bi im komandovali bili bi iz različitih zemalja-učesnica.

DW navodi, da je mnogo toga već bilo spremno za taj "najambiciozniji projekat posleratne Evrope" - koji je u leto 1954. godine propao zbog otpora francuskog parlamenta. Ipak, nakon što ta Evropska odbrambena zajednica nije uspela, planovi za evropsku armiju decenijama su bili u fijoci, a sada su ponovo na stolu, čemu doprinose nedostatak interesovanja američke vlade pod Donaldom Trampom za Evropu, povečhana ugroženost kontinenta zbog Rusije i povlačenje Britanije iz EU, najavljeno za mart 2019. godine. Novi početak desio se u novembru 2017. godine, kada je 25 zemalja EU dogovorilo "Stalnu strukturnu saradnju" u vojnim pitanjima, koja predviđa zajedničke projekte naoružavanja, ali i bližu saradnju između armija.

Ministri odbrane EU ocenili su da bi taj oblik saradnje mogao da bude priprema za formiranje evropske armije, a paralelno sa tim povečhava se i saradnja na nacionalnom nivou. Prekogranična saradnja nije samo politički cilj, navodi DW i dodaje da Evropljani na taj način žele i da smanje troškove ili da jedni drugima pruže pristup vojnim sposobnostima koje partner nema. Portal kao primer navodi mornaricu jer bi ove godine mogla da počne dogovorena integracija cele nemačke pomorske pešadije (800 vojnika) u holandsku mornaricu, što podrazumeva pravo korišćenja holandskog broda za snabdevanje i podršku "Karel Dorman", koji je pogodan za amfibijske operacije. Vojnu saradnju u Evropi ne ubrzava samo politička volja, već pre svega vojne potrebe, što važi za manje zemlje kao što je Holandija, ali i za "teškaše" u EU kao što su Francuska ili Nemačka.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/hajJ_Z5nF14

Париз, Лондон и Берлин биће окосница европских војних снага
Аутор: Биљана Митриновић уторак, 26.06.2018.

Емануел Макрон преузима иницијативу, уводи Велику Британију и Немачку у Европску иницијативу за интервенције

Идеја Емануела Макрона, о којој је говорио недуго пошто је постао председник Француске, а преговарао о њој неколико месеци, сада је и званично обелодањена. Француска је у понедељак са још осам држава чланица ЕУ, укључујући и Велику Британију, покренула Европску иницијативу за интервенције – нову војну снагу ван оквира уније.

На свечаном потписивању писма о намерама у Луксембургу били су министри одбране Немачке, Белгије, Велике Британије, Данске, Естоније, Холандије, Шпаније и Португалије. Како је рекла француска министарка одбране Флоренс Парли, ова група земаља је убеђена да Европљани треба да буду „снажни, способни да увек учине више и буду у стању да заштите себе и свој суверенитет”.

Макрон је још у септембру изнео идеју о оснивању Европске иницијативе за интервенције и није наишао на велико разумевање осталих чланица.

Izvor: www.politika.rs

Ludi letnji ples  ;D

Jedan levo, desno dva
jedan napred, nazad sad pa okret
i odmah ruke gore, osmeh na lice
i mešajte kukovima
jedan lijevo, desno dva
jedan naprijed, nazad sad i mijesaj
a narocito vi iz sledecih gradova

Pariz ,London,Lisabon..... :super

Temelj evropske vojske
G. ČVOROVIĆ   28. jun 2018.

Devet zemalja za Evropsku inicijativu za intervencije. Cilj da se vojni projekat zaokruži do 2024. godine

Devet evropskih zemalja stavilo je paraf na pismo o namerama za osnivanje Evropske inicijative za intervencije (IEI), čiji je cilj da udari temelje novoj evropskoj vojnoj doktrini. Namera je, između ostalog, da se izbegne spora procedura u EU, naspram sve više situacija koje zahtevaju hitno reagovanje. Možda su ovo i premise najavljenih evropskih reformi. EU je krajem prošle godine osnovala "Stalnu strukturnu saradnju" koja predviđa zajednička ulaganja u vojsku i projekte razvoja, da bi mogla da se suprotstavi bezbednosnim izazovima, što je tada okarakterisano kao nova era odbrambene saradnje. Pakt je potpisalo 25 zemalja, bez Velike Britanije, Danske i Malte.

Novi dokument, pola godine kasnije, potpisalo je devet država - Francuska, Belgija, Danska, Španija, Estonija, Holandija, Portugalija, Velika Britanija i Nemačka. Italija je učestovala u pripremama, ali je nova vlada ostavila period za razmišljanje. Berlin je dugo vagao, ali se Mereklova na kraju ipak saglasila.

Želja inicijatora, Francuske, jeste da stvori čvrsto jezgro, bez mnogo preglasavanja. Zemlje članice treba da se upoznaju, pripremaju, nauče da rade zajedno i efikasno, u odgovoru na različite izazove koji ugrožavaju Evropu, i svet. U pismu o namerama ističe se da će akcenat biti stavljen na četiri domena - strategiju i razmenu informacija, planifikaciju, podršku operacijama i usaglašavanje iskustva. Francuzi uveravaju da nije reč o stvaranju novih snaga za brzo dejstvo koje već postoje u okviru NATO ili Zajedničke evropske bezbednosne politike. Zasad, u vizuri su prirodne nepogode, evakuacije, ali i teroristički napadi, spasavanje migranata, borba protiv švercera i pirata... Namera je da se reaguje samostalno, ali i pod okriljem UN.

Ovo je, sada, praktično, prvi element u okviru Makronove inicijative za stvaranje zajedničkih snaga i budžeta. Cilj je da se ovaj projekat promene u evropskoj vojnoj doktrini zaokruži do 2024. Da li bi do tada mogao da izraste u nešto više i je li ovo rađanje nove vojske koja će se vremenom odvojiti od NATO, i od EU, ili jednog njenog dela, zaista napraviti silu, odgovor može da pruži samo vreme.

VAN OKVIRA NATO I EU

PAKT je osmišljen van okvira NATO i EU. Svako sa Starog kontintenta može da izrazi želju da se priključi. Očigledno je da najjače evropske zemlje traže put emancipacije spram Amerike Donalda Trampa. Imaju ambiciju da, čak, budu brži od NATO, dok Severnoatlantsku alijansu smatraju saveznikom. To, svakako, ne prija Vašingtonu.

Izvor: www.novosti.rs

Korak bliže EU vojsci


Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je danas u Parizu da bezbednost Evropske unije više ne sme da zavisi od SAD.

"Evropa više ne može da poveri svoju bezbednost samo Sjedinjenim Državama", rekao je Makron na godišnjem obraćanju ambasadorima u Parizu.

"Na nama je da preuzememo odgovornost i da garantujemo evropsku bezbednost, a sami tim i suverenitet EU", dodao je on.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3110061/korak-blize-evropskoj-vojsci-makron-ambasadorima-porucio-ne-smemo-zavisiti-od-sad-video)

Samo prava vojska može da odbrani Evropu od Rusije, Kine i SAD


Francuski predsednik, Emanuel Makron, izjavio je da Evropa neće moći da se brani bez "prave evropske vojske".

"Moramo da imamo Evropu koja će moći da se brani, ne samo oslanjajući se na SAD", poručio je Makron.

On je rekao da je potrebna "snažna i suverena Evropa" da bi se odbranili evropski interesi protiv Kine, Rusije, "pa čak i SAD", kao i "internet giganata".

Francuski predsednik je poručio da želi da okupi proevropske pokrete na izborima za Evropski parlament sledeće godine, upozorivši na porast nacionalizma u Evropi.

"Svuda u Evropi nacionalizam je u porastu. Oni igraju na kartu straha drugih, žele da zatvore granice. Samo zato što su izabrani, ne znači da ne mogu da se borim protiv njihovih ideja", naglasio je Makron.

Makron smatra da povlačenje SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) predstavlja pretnju po evropsku bezbednost.

"Kada vidim kako pre nekoliko nedelja američki predsednik Donald Tramp kaže da će Vašington da se povuče iz važnog sporazuma o razoružanju koji je, da vas podsetim, potpisan posle duboke raketne krize u Evropi sredinom 80-ih godina prošlog veka, meni je jasno da je u tom slučaju glavna žrtva Evropa i njena bezbednost", kazao je Makron.

Istakao je rekao da ruske akcije u bilizi evropskih granica "mogu biti preteće", ali i istakao da se zalaže za dijalog sa Moskvom.

"Želim da razvijem iskren dijalog sa Rusijom, koja je evropska sila. To je zemlja koju poštujem", rekao je Makron.

Francuski predsednik je konstatovao da "živimo u opasnom svetu" i da smo svedoci "sve većeg broja sukoba".

"Ipak, ne treba dozvoliti da strah prevlada. Treba da shvatimo ko smo i kroz koji period prolazimo", napomenuo je.

On je ukazao na sličnost sadašnje situacije u Evropi i one iz 30-ih godina prošlog veka.

"Dva faktora podsećaju na taj period, a to su činjenica da nas je pogodila velika ekonomska i finansijska kriza, kao i rastući nacionalizam", naveo je Makron.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3150255/makron-bi-da-se-naoruzava-samo-prava-vojska-moze-da-odbrani-evropu-od-rusije-kine-i-sad)

Tramp u Parizu: Makronov predlog veoma uvredljiv


Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o evropskoj vojsci veoma uvredljiv.

“Predsednik Makron je upravo predložio da Evropa formira sopstvenu vojsku kako bi se zaštitila od SAD, Kine i Rusije. Veoma uvredljivo. Možda bi Evropa trebalo prvo da plati svoj pravičan deo NATO, koji u velikoj meri finansiraju SAD”, napisao je Tramp na Tviteru u trenutku kada je njegov predsednički avion sletao kod Pariza.


[attachment=1]

Donald Tramp i njegova supruga Melanija stigli su večeras u Pariz gde će ovog vikenda prisustvovati komemorciji stote godišnjice od završetka Prvog svetskog rata.

Tramp je jedan od 70-ak zvaničnika pozvanih na komemoraciju. Predsednički avion "Er fors uan" sleteo je oko 22.00 sata na međunarodni aerodrom Orli.

Ovo je Trampova druga poseta Francuskoj od izbora, posle posete 14. jula prošle godine koju redovno pominje s velikim oduševljenjem. Makron je ove nedelje izjavio da Evropa neće moći da se brani bez "prave evropske vojske" i upozorio na porast nacionalizma.

On je rekao da, suočeni sa Rusijom na granicama, koja je pokazala da može da bude preteća, moramo imati Evropu koja sebe brani sama i ne zavisi od SAD. Makron je apelovao da se treba zaštititi "od Kine, Rusije pa čak i SAD", podsećajući na odluku Vašingtona da se povuče iz sporazuma o nuklearnom razoružanju iz iz 1980-tih.

On je rekao da će glavne žrtve te odluke biti Evropa i njena bezbednost.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=11&dd=09&nav_category=78&nav_id=1467645)

Angela Merkel za evropsku armiju i Savet bezbednosti EU; Evropa "u dve brzine" već postoji
Beta/Tanjug   13. novembar 2018.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je danas u Evropskom parlamentu u Strazburu rekla da Evropska unija mora što pre izgraditi "istinsku evropsku armiju" i "Savet bezbednosti EU".

Objasnila je da EU ne može odbraniti svoje interese u svetu, ako ne bude ojačala ekonomski i tehnološki. Jačanje i odbrana evra su zajednički dugoročki zadatak članica evrozone, a EU mora ekonomski ojačati, tehnološki napredovati, jer sada većina inovacija stiže iz Amerike i Azije, rekla je kancelarka i podsetila da je, "recimo, Evropa izmislila automobil". Merkel je ukazala na stav predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da će "stvaranje evropske armije biti dokaz da više neće biti rata". Ona je podvukla da ta zajednička armija članica EU neće biti postavljena protiv NATO, već sarađivati s njim, mada je naglasila da članice Unije moraju razvijati i proizvoditi sopstveno naoružanje.

Angela Merkel je rekla da je "uverena da je Evropska unija budućnost, mir i napredak" za žitelje Starog kontinenta i da "nacionalizam i egoizam ne smeju nikad više preovladati u Evropi". Kancelarka je podsetila na pouke katastrofe, sukoba i podela među Evropljanima koje je doneo Prvi svetski rat. Dodala je da je "Evropa nemoguća bez solidarnosti" što se dokazalo u zajedničkom uzvraćanju članica EU na prirodne katastrofe, terorizam, imigraciju, ekonomsku i finansijsku krizu. Merkel je objasnila da je Nemačka smatrala da tokom migrantske krize 2015. godine treba da brani i svoje i evropske interese, a dana se još jednom založila za to da sve zemlje Unije budu uključene u rešavanju pitanja izbeglica.

MERKEL: EU "U DVE BRZINE" VEĆ POSTOJI

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da Evropa "u više brzina” već postoji, ali je naglasila važnost da sve inicijative unutar EU budu otvorene za sve članice. Nemačka kancelaraka je, iznoseći svoju viziju budućnosti Evrope pred Evropskim parlamentom u Strazburu, navela da su mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope zabrinute zbog ideje stvanja modela tzv "Evrope u dve brzine", koja bi omogućavala zemljama članicama da odluče da li žele biti deo nekog projekta odnosno incijative EU, ili ne žele. ”Šengenski prostor je nešto što ne obavezuje sve zemlje članice EU. To je odluka koju su svi samostalno doneli. Nisu svi uveli evro kao valutu. Ne možemo naterati Mađarsku ili Poljsku da to moraju da urade ako ne žele. I zato već imamo Evropu u više brzina", poručila je Merkel. Ono za šta se Merkelova u svom govoru o budućnosti Evrope založila jeste da sve inicijative u okviru EU budu otvorene za sve zemlje članice, a ne samo za odabranu grupu zemlja.

Izvor: www.novosti.rs

"Počeli ste da učite nemački u Parizu pre nego što je Amerika stigla!"


Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izrazio nezadovoljstvo predlogom francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju evropske vojske.

Tramp je na Tviteru napisao da je Makron predložio formiranje Evropske vojske kako bi se štitili od Amerike, Kine i Rusije. On je zatim postavio pitanje kako je Francuska prošla u "saradnji" sa Nemačkom o oba svetska rata.

"Počeli su da uče nemački u Parizi pre nego što je Amerika došla. Platitie za NATO ili ne!", napisao je Tramp.


[attachment=1]

Podsetimo, prvobitno je na Makronov predlog o formiranju evropske vojske Tramp izjavio da je uvređen.

"Predsednik Makron je upravo nagovestio da Evropa formira svoju sopstvenu vojsku da bi se štitila od SAD, Kine i Rusije", napisao je Tramp u Tviter poruci u trenutku kada je njegov predsednički avion sletao kod Pariza.

"Vrlo uvredljivo, ali bi možda Evropa prvo trebalo da plati svoj udeo NATO-u koji SAD uveliko subvencionišu", dodao je Tramp.

Međutim, posle njihovog razgovora u Parizu delovalo je kao da su se strasti slegle.

Predsednik Francuske Makron izjavio je tokom susreta sa američkim kolegom Donaldom Trampom da je neophodno ojačati bezbednost Evrope.

"Nije pravedno da bezbednost Evrope osigurava isključivo Amerika. Upravo stoga smatram da je neophodno daleko više evropske odbrane kako bi se podelio taj teret", rekao je Makron.

Dodao je i da je saglasan sa Trampom u stavu da bi Evropa trebalo više da učestvuje u troškovima kada je reč o članstvu u NATO, pa da upravo zato i predlaže da se stvori takozvana evropska odbrana.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3154415/tramp-butalno-isprozivao-makrona-poceli-ste-da-ucite-nemacki-u-parizu-pre-nego-sto-je-amerika-stigla)

...


https://youtu.be/i8mUEMdzTkU

Evropska vojska – utopija ili potreba efikasnije odbrane


Ideja o stvaranju evropske vojske nije nova, ali jeste njena uloga da Evropu brani od Kine, Rusije i Amerike. Tako je vidi francuski predsednik Emanuel Makron. Stvaranje evropske vojske podržavaju i Angela Merkel i Vladimir Putin, dok prvi čovek Amerike svakodnevno negoduje na "Tviteru". U međuvremenu, reaguje i prvi čovek NATO-a, smatra da evropska odbrana ne sme da se jača na štetu Alijanse.

"Muzika budućnosti koja već svira, ali je mnogi Evropljani ne čuju" - tako je evropsku vojsku pre dve godine najavio Žan Klod Junker. Te note, čini se, čuje francuski predsednik, i ponovo pokreće ideju o zajedničkim snagama.

"Ja ne verujem mnogo u tu ideju jer su tu su potrebni ozbiljni potresi. A pogotovo sada kada odlazi Angela Merkel i kada Makron iznosi tu ideju da bi na nekin način preuzeo štafetu, vođstvo EU", smatra Ljiljana Smailović.

"Moramo da radimo na tome da jednog dana stvorimo pravu evropsku vojsku. Junker je pre nekoliko godina rekao da će ona pokazati svetu da više neće biti rata u Evropi. I ne govorim ništa protiv NATO - mi možemo dobro da se dopunjujemo", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ne misli tako i Donald Tramp. Najpre je inicijativu francuskog kolege shvatio kao uvredu, potom tražio da Evropa plati udeo u NATO-u. Nekoliko dana kasnije parafrazira slogan koji ga je doveo na čelo Amerike.

"Učinite Francusku ponovo velikom!", napisao je Tramp na Tviteru.

Zategnute odnose na relaciji Bela kuća - Jelisejska palata upućeni tumače rečnikom političkog rejtinga: nepopularni Makron protiv nepopularnog Trampa.

"Ali se napadom na Trampa, što eksplicitnim, što implicitnim, mogu dobiti poeni u Evropi. I Makron to zna, prema tome ne možete politički nikako da izgubite ako gurate ideju evropske vojske", objašnjava Smailovićeva.

Ta vojska, prema rečima stručnjaka, trebalo bi da poveća efikasnost evropske odbrane.

"Osnovni problem je što ima jako puno preklapanja, istovetnih jedinica, istovetne opreme i cilj cele ove reforme je da se izbegnu ta preklapanja", samtra Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Ostaje pitanje kako bi evropske države koje bezbednost većinom štite pod okriljem Alijanse odbranu prebacile na kontinent.

"To znači funkcionisanje u okvitu NATO-a, međutim, evropska i vojska i odbrana koja bi bila utemeljena na evropskoj odbramenoj industriji", kaže Novaković.

"I Makron je potpuno u pravu kada kaže ako izdvajamo više iz budžeta nećemo da kupujemo od vas oružje, bolje da razvijamo svoju industriju i da pravimo svoju vojsku", kaže Smailovićeva.

Daleko iz perspektive Brisela, još dalje iz pravca Beograda koji teži Uniji. Predsednik Srbije ideju komentariše je u kontekstu vojne neutralnosti.

"Naš je posao da imamo našu vojsku sve snažniju. Naš je posao da imamo našu zemlju sve snažniju. I da brinemo o sebi i da ne čekamo ni od koga pomoć i podršku", rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Vojni budžeti članica Unije u zbiru ne dostižu ni polovinu novca koji Amerika izdvaja u te svrhe. One koje su ujedno i članice NATO-a, u obavezi su da izdvajaju dva odsto BDP-a za bezbedost. Mnoge, međutim, to još ne čine.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3321246/evropska-vojska--utopija-ili-potreba-efikasnije-odbrane.html)

Stoltenberg: Evropski planovi odbrane samo unutar NATO-a


Mislim da smo iz dva svetska rata, ali i iz Hladnog rata, naučili koliko su važni transatlanski odnosi i zato moramo da se postaramo za to da se Evropa i Severna Amerika drže zajedno, izjavio je generalni sekretar zapadne alijanse Jens Stoltenberg.

On je u intervjuu za Dojče vele kazao da pozdravlja jače napore u odbrani Evropske unije, jer veruje da će to osnažiti odbrambene snage Evrope i otvoriti mogucnost za nove investicije u odbranu.

"Ne pozdravljam, međutim, opciju da radimo dupli posao. Zato se evropski planovi odbrane moraju realizovati unutar NATO-a, i u tom okviru bi moralo da se radi na jačanju evropskog stuba u NATO. Ako se to ispoštuje, onda pozdravljam takve evropske napore na polju odbrane", dodao je on.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:760528-Stoltenberg-Evropski-planovi-odbrane-samo-unutar-NATO-a)

"Priča o evropskoj vojsci je reakcija na Trampa"


Predsednik Austrije Aleksander van der Belen ocenio da je priča o evropskoj vojsci reakcija na nesigurnost vezanu za politiku američkog predsednika.

Van der Belen je, prilikom posete Hagu, agenciji APA kazao da za Austriju te priče za sada ne znače mnogo. "Neutralnost nas ne sprečava da sarađujemo s drugim vojskama u pripremama misija UN", podsetio je on.

Austrijski predsednik ukazao je da je, iako je Tramp povukao ranije izjave o budućnosti NATO-a, i dalje prisutna nesigurnost koliko se EU može osloniti na njegovu administraciju.

"U takvoj situaciji je normalno da se razmišlja i povuku posledice iz toga. To, medjutim, ne znači da neko razmišlja o dovodjenje u pitanje NATO-a, ali očigledno postoje razmišljanja o obezbeđivanju veće evropske samostalnosti", rekao je Van der Belen.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=11&dd=15&nav_category=78&nav_id=1469823)

Svaku ideju o odbrambenom osamostaljenju EU SAD će sasecati u korenu, jer je takva ideja direktno suprotna ideji NATO. Može voditi dvojstvu komandovanja, dvojstvu jedinica i opremanja, što je za svaki vojni savez katastrofalno!

Holandija odbila ideju evropske vojske
Tanjug  16.11.2018.

Holandski premijer Mak Rute danas je odbacio ideju stvaranja evropske vojske koju je predložžio francuski predsednik Emanuel Makron.

- Ideja evropske vojske ide predaleko za Holandiju. NATO jeste i ostaje kamen temeljac naše odbrambene politike - rekao je Rute posle sastanka svog kabineta, prenosi Rojters. Francuski predsednik Emanuel Makron se ranije založio za ideju o formiranju evropske vojske kojom bi bila postignuta manja odbrambena zavisnost od NATO-a, što je naišlo na oštru osudu američkog predsednika Donalda Trampa.

Izvor: www.blic.rs

"Austrija neće učestvovati u evropskoj vojsci"


Ministar odbrane Austrije Mario Kunasek isključio je mogućnost učešća njegove zemlje u evropskoj vojsci, kakvu predlažu Francuska i Nemačka.

"Za Austriju, kao neutralne zemlju, zajednička vojska nije tema", poručio je Kunasek agenciji APA, ističući da Austrija sigurno nije spremna da odustane od svoje suverenosti.

On je objasnio je da će parlament uvek odlučivati o učešću u okviru misija EU ili NATO, i kazao da je neophodna saradnja, zajednički nivo obuke i misije, ali ne i armija, već put ka boljoj saradnji.

Važno je, prema njegovim rečima, reći da želimo zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku EU, a u tome što su mnoge članice Unije i članice NATO ne vidi potencijal za konflikte već šansu.

Aktuelnu konfrontaciju Ukraine i Rusije Kunasek je okarakterisao kao "zabrinjavajući razvoj".

"Evropa nije ostrvo spokojnih, već je suočeno sa konfliktima koji se događaju u njenoj blizini. To izaziva zabrinutost, ali i pokazuje koliko je potrebno zajedničko delovanje, kako bi razmišljali zajedno o rešenjima i stvarali stabilnost", naglasio je on.

U vezi sa učešćem Austrije u eventualnoj misiji EU u Ukrajini, Kunasek je bio uzdržan, rekavši da će Beč biti otvoren za diskusiju.

Podsetio je da je Austrija angažovana u misijama u inostranstvu sa više od 900 vojnika, čime je u odnosu na broj stanovnika na trećem mestu u EU.

"Prema mom mišljenju fokus bi trebalo da ostane na Zapadnom Balkanu, pošto je taj region ispred naših vrata, a naravno i na Bliskom istoku, gde imamo veliki kontingent u Libanu", rekao je on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=11&dd=27&nav_category=78&nav_id=1474524)

Pariz i Berlin u Aachenu potpisali sporazum koji je simbol nove Europe

Autor:Željko Trkanjec
22.01.2019.

Njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Emmanuel Macron u Aachenu (francuski Aix-la-Chapelle) potpisali su Sporazum o njemačko francuskoj suradnji i integraciji.

Riječ je o nadogradnji sporazuma koji su u Parizu na isti dan, 22. siječnja 1963. godine, potpisali francuski predsjednik Charles de Gaulle i njemački kancelar Konrad Adenauer, poznatog kao Elizejski sporazum. I koji je postao temeljni kamen uspostave trajnog prijateljstva dviju država i pretvaranja u motor EU.

Njemačka kancelarka je naglasila da upravo pitanje uloge koju dvije zemlje igraju u EU nije bila dovoljno naglašena u Elizejskom sporazumu. Te istaknula kako će ovaj temeljni dokument biti “dopunjen listom projekata koja će se trajno obnavljati s namjerom da pokaže kako Njemačka i Francuska rade zajedno u Europi”. Iz ureda francuskog predsjednika objavljeno je da će ovaj sporazum pomoći objema zemljama u suočavanju s izazovima 21. stoljeća.

Sporazum se sastoji od 28 članaka u sedam poglavlja: Europska pitanja; Mir, sigurnost i razvoj; Kultura, obrazovanje, istraživanje i mobilnost; Regionalna i prekogranična suradnja; Održiv razvoj, klima, okoliš i ekonomska pitanja; Organizacija; Završne odredbe.

U preambuli se govori o potrebi da se bilateralni odnosi podignu na novu razinu te da se usmjere prema “ujedinjenoj, učinkovitoj, suverenoj i snažnoj EU”. Termin “suverenoj” vrlo vjerojatno nije slučajno izabran već se njima daje do znanja “suverenistima”, koji traže povratak “suvereniteta” nacionalnim državama, da postoji i viša razina suvereniteta, ona europska, koja sve članice čini “suverenijima” u svijetu međunarodnog poretka u nastajanju.

Važan dio preambule, koji će svakako izazvati brojne komentare, glasi: “držeći ovu (francusko-njemačku) suradnju otvorenom za sve zemlje članice EU uz predanost temeljnim principima, pravima, slobodama i vrijednostima EU”. Ovakav rječnik otvara pitanje je li ovaj sporazum pretekst za redefiniranje EU u smislu okupljanja zemalja u “EU prve brzine” ostavljajući izvan članice koje se ne pridržavaju temeljnih vrijednosti. Prošlog četvrtka Europski parlament je prihvatio prijedlog EK prema kojem bi članice koje narušavaju demokratske vrijednosti mogle ostati bez financiranja iz fondova EU. Svima je jasno da se ta odredba odnosi na Poljsku, Mađarsku i Rumunjsku (koja u ovom polugodištu predsjeda EU). I koje, sukladno navedenom, ne bi imale otvorena vrata suradnji koju uspostavlja Aachenski sporazum.

U nastavku se potvrđuje “predanost EU otvorenom, fer i na pravilima zasnovanom svjetskom tržištu” te “pravima i obvezama koji proizlaze iz Povelje UN-a” reafirmirajući multilateralni globalni poredak zasnovan na međunarodnom pravu.

Pariz i Berlin su predani “učinkovitoj i snažnoj zajedničkoj vanjskoj i sigurnosnoj politici te jačanju i produbljivanju ekonomske i monetarne unije. Cilj je kompletirati jedinstveno tržište, raditi u smjeru konkurentne Unije koja se temelji na snažnoj industrijskoj osnovi kao platformi za prosperitet promovirajući ekonomsku, fiskalnu i socijalnu konvergenciju i održivosti u svim dimenzijama”. Problem s ovim dijelom sporazuma je u općenitosti tako da je teško ocijeniti što obje strane kane učiniti u tom smjeru. Naime, kad je riječ o fiskalnoj konvergenciji tu postoje ozbiljna neslaganja između Pariza i Berlina koja ovaj dokument očito nije nadišao. Da ne spominjemo druge točke sporenja o kojima sporazum ni ne govori.

Kad je riječ o zajedničkoj obrani i dalje se kao jedan od temelja navodi NATO, zatim postojeći sporazumi EU, a Europska obrambena unija, gdje također postoje razmimoilaženja između Francuske i Njemačke, definira se u smislu zajedničke tehnološke i industrijske baze: “jačati europske kapacitete za djelovanje i investirati kako bi se smanjile nejednakosti u europskim sposobnostima”.

Na međunarodnom će planu potpisnice djelovati usuglašeno u UN-u s ciljem da budu glas svih članica EU te će se zalagati za trajno članstvo Njemačke u Vijeću Sigurnosti u sklopu reforme UN-a. Do reforme VS-a neće doći posebno ne u sada nastajućem međunarodnom poretku u kojem je nemoguće postići konsenzus SAD-a, Rusije i Kine oko bilo čega.

Nakon najave produbljenja već postojeće kulturne i obrazovne suradnje, Članak 20 donosi najvažniju deklaraciju sporazuma: “Obje strane produbljuju integraciju svojih ekonomija prema njemačko-francuskom ekonomskom prostoru sa zajedničkim pravilima”. Što se može smatrati dodatnim elementom najave formiranja nove “jezgre EU” u koju bi, uz ove dvije zemlje, ušle i ostale spremne prihvatiti snažniju integraciju. I zajednička pravila - razlikuju li se ona od postojećih EU pravila? I u čemu?

Zaključno, riječ je o dokumentu čiji je doseg ograničen različitim političkim paradigmama s dvije strane Rajne. Macron je krenuo u reformu EU širokog zamaha i naišao na većinom zatvorena vrata u Berlinu. Kako bi se taj očiti raskorak zamaglio dogovoren je sporazum potpisan u Aachenu koji predstavlja najmanji zajednički nazivnik tih politika. Što s jedne strane nije toliko loše jer je za daljnji integrativni proces EU i njezin prosperitet važno da se ne doživljava kao projekt Berlina i Pariza nego svih zemalja koje žele jaču EU. A to uključuje i Hanzeatsku uniju, Španjolsku i Portugal, Austriju, Grčku. Dakle, primarno članice eurozone među kojima postoji niz sporova, ali potiče ih zajednička ideja jače EU. Ne bismo se složili s britanskim The Economistom koji je rekao da je riječ o dokumentu kao “znaku slabosti” Berlina i Pariza, ali treba priznati da i u tome ima istine.

Za ostvarivost ne zapisanog u ovom sporazumu, nego plana jačanja EU morat ćemo pričekati izbore za Europski parlament koji će definirati odnose snaga na europskoj razini. I razvoj krize sa “žutim prslucima” u Francuskoj, unutarnje stranačke borbe u Njemačkoj, Brexita, izbora u Poljskoj, unutarvladinog sukoba u Italiji, borbe oko proračuna u Španjolskoj... EU je puno više nego osovina Berlin-Pariz.


Merkel ponovila da Francuska i Njemačka žele europsku vojsku

Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u utorak da Njemačka i Francuska žele da se oformi europska vojska, unatoč oštrom protivljenju takvoj ideji američkog predsjednika Donalda Trumpa. Novi sporazum o njemačko-francuskoj suradnji potpisan u utorak u Aachenu u Njemačkoj, koji predviđa približavanje u sektoru obrane, 'doprinos je stvaranju europske vojske', objavila je njemačka kancelarka. Ona je prije svega spomenula razvoj "zajedničke vojne kulture i zajedničke vojne industrije" što se nalazi u novom sporazumu, kojim je proširen i produbljen Elizejski sporazum iz 1963.

Francuski šef države i njemačka kancelarka izrazili su prošle jeseni želju za stvaranjem europske vojske što je izazavalo kritike američkog predsjednika. On je to ocijenio 'vrlo uvredljivim' projektom i napao izjave francuskog predsjednika Emmanuela Macrona po kojima je zadaća te vojske da obrani Europu od zemalja poput Rusije, Kine ali i SAD-a.

Novi francusko-njemački sporazum ima i klauzulu o bilateralnoj solidarnosti između dvije zemlje u slučaju agresije, slično članku koji obvezuje i zemlje NATO-a. Tekst kaže da se pomaže 'svim sredstvima koja su na raspolaganju, uključivo i vojnim, u slučaju agresije na teritorij'. To se odnosi i na terorističke napade.

Potpisani dokument predviđa da dvije zemlje podignu svoje odnose 'na novu razinu i pripreme se za izazove s kojima se obje zemlje i Europa suočavaju u 21. stoljeću'. Macron je osudio laži koje se šire oko tog sporazuma s Njemačkoj.

- Oni koji zaboravljaju vrijednost francusko-njemačke pomirbe postaju sudionici zločina iz prošlosti - kazao je Macron.

U Europi kojoj prijete 'nacionalizmi, koju potresa Brexit', Njemačka i Francuska trebaju preuzeti svoju odgovornost i pokazati put, ambiciju, zaštititi svoje narode, rekao je.

- Volimo svoje zemlje, volimo Europu jer znamo da je to neodvojivo - dodao je Macron.

Francuska ekstremna desnica tvrdi primjerice da tekst predviđa da će njemački postati 'administrativni jezik' francuskih regija Alsace i Lorraine. Macrona u zemlji posljednjih dana kritiziraju predsjednica Nacionalnog okupljanja Marine Le Pen i predsjednik stranke Ustani Francuska Nicolas Dupont-Aignan, tvrdeći da sporazum koji sklapa s Njemačkom predviđa da će se značajan dio francuskog suvereniteta predati u ruke njemačkog susjeda.

I u Aachenu su stotine ljudi sudjelovale u prosvjedima na marginama svečanosti potpisivanja sporazuma.

https://euractiv.jutarnji.hr/

Dvojstvo vojski znači po definiciji suprotstavljanje te "evropske vojske" NATOu. Dvojstvo vojske u konačnici vodi dvojstvu popune, dvojstvu komandovanja, dvojstvu opremanja, finansiranja i svakolikom drugom dvojstvu. ZAKLJUČAK JE NEDVOSMISLEN: "MAJMUN ĆE UĆI U TENAK - BIĆE KATASTROFA"!

Evropa bi da razvija vojsku, ali joj NATO stoji na putu
politico.eu , T. T.  14.02.2019.

Pošto američki predsednik Donald Tramp budi sve veće sumnje o volji SAD da brani tradicionalne saveznike NATO-a, neki evropski lideri, zvaničnici i vojni eksperti insistiraju na tome da moraju sami da se brane.

- EU je decenijama profitirala od američke zaštite – tvrdi bivši nemački ambasador u Vašingtonu, Volfgang Išinger, koji je predsedavao bezbednosnom konferencijom u Minhenu - Danas to više nije slučaj – dodao je on.

Predlozi za snažniju odbranu Evrope, nabavke, trening i razvoj, kao i proširenje francuskog nuklearnog programa, razvijanje armije EU, dobili su nedavno zeleno svetlo od francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel. Paradoksalno, najveća prepreka ovim stremljenjima jeste upravo NATO – Alijansa koja je štitila Evropu od II svetskog rata. Otpor se pruža ne samo SAD, koja uprkos Trampovom zastrašivanju saveznika da potroše više, pokušavajući da zadrži okvir star sedamdeset godina koji omogućuje Vašingtonu da zove u pomoć i svoje interese stavi na prvo mesto, već i NATO liderima, koji streme da zaštite sopstvenu instituciju.

Zagovornici jake evropske odbrane insistiraju na tome da kamen spoticanja ima više veze sa političkom voljom, nego sa logistikom i ekonomijom. Evropske diplomate i vojni stručnjaci, koji svi razmatraju neophodnost i mogućnost evropske kolektivne odbrane, navode da je sposobnost EU potcenjena, i od strane malih Evropljana. Kada bi EU jednostavno okupila vojske svojih članica, to bi bila druga najveća vojska na svetu, iza Kine. Vojni stručnjaci navode najmanje jedan ubedljiv pristup, koji bi mogao da relativno brzo zastraši Rusiju, bez pomoći NATO-a, Vašingtona ili Velike Britanije, koja će ove godine napustiti EU.

Grubo skiciran, plan bi zahtevao više snaga u istočnoj Evropi kako bi se prisilio ruski predsednik Vladimir Putin, ili njegovi naslednici, da razjasni svaku neprijateljsku nameru. Isto tako, zahtevao bi i širenje nuklearnih mogućnosti Francuske, kao "bezbednosnog kišobrana" nad Evropom.

"Moralna opasnost"

Pod geslom izbegavanja "duplikata", politički lideri Amerike i NATO-a nastavljaju da pružaju otpor EU, čak joj ne dopuštajući ni da razvije komandu, koja bi dozvoljavala operacije izvan Alijanse.

- Postoji određena moralna opasnost u klasičnom ekonomskom smislu. Neki saveznici tvrde kako više troše na transportaciju infrastrukture ili zdravstveni sistem – navodi viši diplomata NATO-a. Kada se višem evropskom diplomati u NATO-u postavi pitanje da li Evropa može da bude bezbednija – da se ne spominje više pod sopstvenom kontrolom – da li će moći da se sama bori za sebe, diplomata odgovara da nema održive alternative do alijanse.

Ruske brige

Američki ambasador u NATO-u Kej Bejli Hačinson takođe je izrazio zabrinutost o formiranju EU vojske.

- Ne želimo da ovo bude protekcionističko vozilo za EU – rekao je na konferenciji prošle godine - Želimo da Evropljani imaju snagu, ali bez ograđivanja od Amerike, naravno – dodao je on. Odgovarajući na pitanja "Dojče velea" o anketi koja je pokazala da više građana Francuske i Nemačke veruje Putinu više nego Trampu, Hačinson je brzo primetio od koga Berlin i Paris traže zaštitu kada je potrebno.

- Kada bi Nemačka ili Francuska bile napadnute, mislim da bi u pomoć zvale Ameriku, ne Rusiju – kratko je primetio. Zahtev za jedinstvom NATO-a predstavlja zamku za Evropljane, koji osećaju pritisak da ne raskinu javno sa Vašingtonom iz straha da Rusija ne vidi njihovu slabost. Evropske diplomate navode da su SAD pod vođstvom Donalda Trampa ekstremno nepredvidljive. Oni ističu i ozbiljna neslaganja sa Trampom o važnim političkim pitanjima. Na primer, Tramp smatra da je ISIS poražen, dok evropski zvaničnici upozoravaju da je to još uvek aktuelna pretnja.

- Evropa možda nije na vrhu američkih prioriteta – priznaje viši diplomata.

Izvor: www.blic.rs

EU da koristi diplomatska i humanitarna sredstva, ne vojsku
Tanjug   29. mart 2019.

Vojska EU za Austrijance trenutno nije tema, i oni žele da Unija globalno veće težište stavi na diplomatiju i humanitarnu pomoć, pokazuje istraživanje Austrijskog društva za evropsku politiku (OeGfE).

"Za mnoge Austrijance vojska EU nije trenutno nikakva tema. Želja za učešćem u potencijalnoj vojsci EU je jako mala. Austrijanci smatraju da bi u savladavanju kriza i konflikata u svetu trebalo pre svega koristiti diplomatska i humanitarna sredstva", objasnio je generalni sekretar OeGfE Paul Šmit. Svega 36 odsto Austrijanaca podržalo bi stvaranje vojske EU, a 38 odsto je potpuno protiv, dok je 26 procenata bez stava na tu temu.

Učešće Austrije u budućoj vojsci EU podržava samo 35 odsto, dok je 45 procenata jasno protiv. Čak 92 odsto Austrijanaca smatra da EU doplomatskim merama treba da reaguje na političke krize i konflikte u svetu. Osam od deset Austrijanaca podržava humanitarne mere od strane EU u savladavanju kriza i konflikata. Sličan broj smatra bitno i podržavanje međunarodnoh organizacija UN I OEBS u njihovoj težnji za očuvanjem mira u svetu. Kada je reč o ekonomskim sankcijama 51 odsto Austrijanaca smatra da to nije bitno sredstvo u borbi protiv kriza. Na kraju skale mera za rešavanje kriza su vojne mere, koje podržava svega četiri odsto kao soluciju za krize i konflikte u svetu.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/iTrISHEOKIk

"Vojnici koji brane internet" - Evropska unija dobija sajber vojsku, a to je samo deo većeg plana
M.A. , zeit.de 30.12.2019.

Predsednik Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber založio se za osnivanje sajber-vojske, koja će braniti Evropsku uniju od napada na internetu. Predsednik poslaničkog kluba hrišćanskih demokrata u evropskom parlamentu vidi specijalizovane jedinice kao “prvi korak ka osnivanju evropske armije”.

Kako prenose listovi medijske organizacije “Funke”, Veber smatra da je osnivanje evropske brigade za sajber-odbranu neophodno kako bi se “Evropa zajedničkim snagama zaštitila od sve češćih sajber-napada iz sveta”, od kakvih mnoge manje članice EU ne mogu same da se odbrane. Članice EU su još u novembru donele odluku da izgrade koordinacioni centar za sajber odbranu pod nemačkim rukovodstvom. Kako je saopštilo nemačko Ministarstvo odbrane, cilj je da se poboljša razmena informacija u akcijama na nivou EU, kao i planiranje i izvođenje takvih akcija.

Nemački Bundesver od 2017. ima 13.500 vojnika i civila zaduženih za sajber odbranu, a jedna brigada obuhvata između 1.500 i 5.000 vojnika. Veber se nije izjašnjavao o obimu evropske brigade za sajber odbranu, ali je naglasio da će to biti “strukture sposobne za akciju”. Kako je opisao, evropsku brigadu treba da čine “vojnici, sa evropskim obeležjima, koji sede za računarom i brane internet".

- To treba da budu vojnici Evropske unije - rekao je on. Evropska unija za sada nema svoju vojsku, već se u akcijama oslanja na vojsku članica.

Izvor: www.blic.rs

Nije mala brojka. Ima li itko sa puškom u ruci.  8)

poz.

Makron: Evropi treba nezavisna odbrambena strategija, verujem da i Merkel misli isto
Srna 16.11.2020.

Evropi je i dalje neophodna sopstvena nezavisna i suverena odbrambena strategija, uprkos dolasku nove američke administracije sa kojom bi trebala da ima toplije odnose, rekao je danas francuski predsednik Emanuel Makron.

Makron je naglasio da nije saglasan sa komentarima nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer početkom meseca, koja je istakla da Evropa treba da u narednom periodu ostane zavisna od američke vojne zaštite.

-U potpunosti nisam saglasan sa mišljenjem koje je dala nemačka ministarka. SAD nas mogu poštovati kao saveznike samo ukoliko smo ozbiljni u našem stavu i ukoliko imamo sopstveni suverenitet u odbrani, istakao je Makron, izražavajući uverenje da njegovo mišljenje deli i nemačka kancelarka Angela Merkel. On je dodao da je potrebno da Evropa nastavi da gradi svoju autonomiju kao što to čine SAD i Kina.

Izvor: www.blic.rs

Kramp-Karenbauer: EU mora da učini više za svoju odbranu
Srna 17.11.2020.

Nemački ministar odbrane Anegret Kramp-Karenbauer izjavila je danas da Evropa mora učiniti više za svoju zaštitu, iako pokušava da osigura da SAD ostanu uključene u bezbednosne interese na starom kontinentu.

Kramp-Karenbauerova je rekla u obraćanju studentima na vojnom univerzitetu u Hamburgu da Evropa mora da prihvati paradoks da ostaje zavisna od SAD u sektoru bezbjednosti iako teži da bude samostalnija.

- Zamisao evropske strateške autonomije ide predaleko ukoliko time hrani iluziju da možemo osigurati bezbjednost, stabilnost i prosperitet u Evropi bez NATO i SAD -naglasila je ona.

Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je insistirao da promjena administracije u SAD treba da bude iskorišćena kao prilika da se ostvari evropska strateška nezavisnost. Nemačka ministarka odbrane je istakla da je za Evropu važno da bude u stanju da vrši vojne operacije, na primer u Africi, nezavisno od SAD.

Izvor: www.blic.rs

Заједничка војска ЕУ је још увек далеки сан...

Stoltenberg: EU nije u stanju da štiti sama sebe


Zemlje Evropske unije nisu u stanju da osiguraju sopstvenu odbranu bez Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg na Međuparlamentarnoj konferenciji EU o odbrani i bezbednosti.

„Evropsko jedinstvo nije u stanju da zameni transatlantsko jedinstvo. EU nije sposobna da sama štiti Evropu. Više od 90 stanovnika EU žive u zemljama NATO-a, ali zemlje EU čine samo oko 20 odsto ukupnih vojnih izdvajanja zemalja NATO-a“, rekao je Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, bilo kakvi vojni projekti EU treba da se realizuju isključivo kao dopuna NATO projektima. Stoltenberg je takođe pozdravio pridruživanje SAD projektu vojne mobilnosti u okviru programa Struktuiranog vojnog partnerstva EU.

„To će omogućiti da se američka vojska i naoružanje brže prebacuju po teritoriji Evrope u cilju obezbeđivanja pojačanja za borbene grupe NATO-a u Istočnoj Evropi“, istakao je generalni sekretar Alijanse.

On je takođe upozorio da „protivnici Alijanse teže ka tome da potkopaju transatlantsko jedinstvo“.

„Svaki pokušaj da se Amerika odvoji od Evrope oslabiće NATO, ali to će oslabiti i Evropu. Verujem samo u transatlantsko jedinstvo“, poručio je Stoltenberg.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103031124769092-stoltenberg-eu-nije-u-stanju-da-stiti-sama-sebe/)

Vojska EU? "Da, ali ne skoro"
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 27.03.2021.

Nemački vicekancelar Olaf Šolc podržava ideju formiranja vojske Evropske unije, ali kaže da se to verovatno neće dogoditi u bliskoj budućnosti.

Nemački ministar finansija i kandidat socijaldemokrata za budućeg šefa države rekao je za list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) da bi potencijalne vojne snage EU morale da budu podređene parlamentarnoj kontroli kao što je to nemačka vojska, prenosi Rojters. Agencija navodi da je Šolc za nemački list naglasio da bi saglasnost o vojnim misijama EU trebalo da bude razmatrana u evropskim institucijama, a pre svega u Evropskom parlamentu. Ideja o evropskoj vojsci dugo se već raspravlja, pri čemu je neke od 27 država članica Unije podržavaju, a druge su protiv, dok Šolc smatra da njeno formiranje nije kratkoročan cilj.

Izvor: www.b92.net

Amerika, Kanada i Norveška prvi put u vojnom projektu EU
Tanjug 06.05.2021.

Vojna saradnja u Evropskoj uniji dobiće podsticaj prvim učešćem spoljnih partnera, SAD, Kanade i Norveške, u jednom od njenih projekata, saopštila je danas nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp Karenbauer.

- To će biti kvantni skok u smislu konkrene saradnje - rekla je ona uoči prvog uživo sastanka s kolegama iz zemalja članica EU posle više od godinu dana u Briselu, prenosi Rojters.

Projekat EU o vojnoj mobilnosti u kojem će učestvovati i SAD, Kanada i Norveška osmišljen je da olakša kretanje trupa širom Evrope, šta NATO smatra ključnim u slučaju konflikta sa Rusijom.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/cNOGBRdGxnE

Prvi evropski vojni koncept – nezavisan od NATO
Novosti online 17. 05. 2021.

BRISEL pravi prvi evropski vojni koncept - „Strateški kompas EU“, najavljuje novu stratešku politiku ali i jačanje samostalnog vojnog delovanja, nezavisnog od NATO.

Čemu nova strategija kada sve države unije slepo prate odbrambenu politiku i vojnu doktrinu saveza čije su članice? Da li je reč o pokušaju stvaranja takozvane "evropske vojske"? Savet ministara pozvao je zemlje EU da razmotre novu vojnu strategiju, kao bi bile u stanju da se samostalnim delovanjem suprotstave "globalnim pretnjama i bezbednosnim izazovima".

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj kaže da bi jedan od aspekata prvog evropskog vojnog koncepta trebalo da bude postizanje strateške autonomije EU, ali je i dodaje da ona ne pokušava da osigura sopstvenu bezbednost bez oslanjanja na SAD, već samo da stvori uslove za obavljanje samostalnih stranih vojnih misija - bez učešća NATO-a.

NOVI - STARI VOJNI KONCEPT

Komentarišući ovu najavu za Sputnjik vojni analitičar Aleksandr Radić podseća da je u poslednjih nekoliko decenija bilo više projekata osamostaljivanja vojnih potencijala EU, koji nisu uspeli. Pokrenut je projekat "Gotove snage", koje su na šest meseci trebale da se smenjuju na zadacima u multinacionalnim operacijama, formiran je koordinacioni tim koji je bio smešten upravo tamo odakle se vodi NATO u Evropi.

- Na kraju ovakvih projekata uvek se otvori pitanje, koja je razlika ako jedna članica alijanse deluje pod okriljem te skraćenice ili ako deluju separatno, nekoliko zemalja u okviru NATO. Kada neko kaže, hajde da pravimo "evropsku vojsku", to bi značilo potpuno sputavanje nacionalnih ambicija, to je pitanje suvereniteta, a to niko ne želi. Uz to, imate i niz zemalja koje su jako ozbiljne, od Poljske, dobrog dela istoka koji se u potpunosti oslanja na Sjedinjene Države, ne žele da prihvate taj koncept, makar ne iskreno - kaže Radić.

MODEL ZA BRŽE DELOVANJE

Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da se ni u jednoj od sličnih inicijativa EU nije radilo o kreiranju "evropske vojske", jer je to isključeno Lisabonskim sporazumom, a sa druge strane internom političkom logikom funkcionisanja EU.

- "Strateškim kompasom" žele da postojeće resurse, pogotovo deo vojski koje su van NATO dežurinih službi, racionalnije upotrebe za namene oko kojih se mogu dogovoriti, bilo kao celina, bilo kao grupa zemalja koje su zainteresovane za konkretan problem. Ako se neka kriza desi, zainteresovanije zemlje preuzimaju vodeću ulogu, okupe tri, pet ili osam zemalja i reaguju - kaže Igrutinović.

Radić procenjuje da će aktuelna inicijativa proći kao i sve do sada, te da je jedino konkretno što je unija uradila u "osamostaljivanju" - pokretanje koncepta svojih misija. To je u neku ruku dobro došlo Srbiji, faktički, može da se ide na teren sa NATO, ali za naše javno mnjenje to nisu misije NATO, jer ih formalno ne vodi ta organizacija.

AMERIKANCI DOLAZE DA POKAŽU EVROPI KO JE KO

"Evropski odbrambeni kompas, a ta reč je dobro izabrana, jer Evropska unija ne zna kako da se orijentiše, događa se u vreme kada američke snage dolaze preko okeana na najveću vežbu u skorije vreme, koja se zove "Branilac Evrope". Američke oružane snage dolaze sa svojim brigadama da pokažu ko je, iz njihovog ugla, stvarni branilac Evrope. Problem vodećih sila EU je u tome što nisu samodovoljne, nemačka vojska, francuska vojska, pa i britanska, to su velike sile na papiru, one samostalno ne mogu da vode operacije bez podrške saveznika", kaže Radić.

Igrutinović kaže da će cilj ove konkretne inicijative biti ostvaren, ali da ćemo moći da ga vidimo samo na papiru. Dodaje da se do kraja godine očekuje tekstualni prikaz prvog evropskog vojnog koncepta po kome će EU znati sa koliko resursa raspolaže, na koje krize bi mogli efektivno da odgovore, objašnjava Igrutinović.

- Unija s jedne strane želi da pregleda koji su joj vojni kapaciteti, kakav je projekat tehnološkog razvoja za odbrambene namene vojski, a sa druge strane, koje su akutne ili manje akutne pretnje bezbednosti ljudi i teritorije. Istovremeno, žele da vide kakva je takozvana strateška autonomija, kakvo pozicioniranje u vojnom smislu treba da učine, kako bi spoljna politika EU, kumulativna spoljna politika članica, bila jača, dominantnija, kredibilnija prema trećim zemljama, prema Rusiji i Kini - objašnjava Igrutinović.

SVAKA ZEMLJA IMA SVOJE VOJNE INTERESE

On podseća da EU ima 27 članica, te da svaka ima različite interese kada je u pitanju bezbednost, pa je siguran da sledi dosta komplikovan proces usaglašavanja, odnosno prepoznavanja pretnji sa kojima se EU suočava.

- Italija je daleko više zainteresovana za stanje bezbednosti na Mediteranu, nego za pitanje ruske pozicije u istočnoj Evropi. S druge strane Poljska je daleko više zainteresovana za pitanje odnosa sa Rusijom, nego što je interesuju migranti koji prelaze Mediteran ili krijumčari koji transportuju kokain u Evropu preko severne Afrike… Biće teško - kaže Igrutinović.

On dodaje da je s obzirom na ovakve činjenice, veliko pitanje kako će i da li će Evropska unije uopšte moći da predstavi koherentnu priču koja nije samo tekst koji ćemo analizirati, već nešto što može predstavljati osnovu za usaglašenu političku akciju.

Izvor: www.novosti.rs

Šta se dešava sa evropskim sporazumom o vojnoj saradnji?
Ambiciozni projekat EU nikako da se probudi


Više od tri godine posle potpisivanja PESCO sporazuma, većina projekata još uvek nije zaživela.

Evropski vojni sporazum - Trajna strukturna saradnja (PESCO), poznatiji je kao "Uspavana lepotica" jer već godinama nikako da se pokrene i "razbudi".

PESCO okuplja 25 zemalja članica EU koje bi trebalo da rade u manjim grupama na 46 zajedničkih projekata koji bi pokrivali kopno, vodu, vazduh, svemir i sajberprostor i bavili se raznim pitanjima od dronova i nadzora do obuke obaveštajaca.

Ali, tri i po godine od pokretanja uz mnogo buke i fanfara, većina tih projekata i programa je i dalje u povoju i značajan deo kasni, navodi se u izveštaju o napretku u koji je imao uvid briselski portal Politiko.

Dokument o napretku i razvoju svih 46 PESCO projekata je podsetnik da uprkos pričama EU lidera i zvaničnika o postizanju "strateške autonomnosti", vojni program bloka i dalje ima mnogo prepreka koje mora da prevaziđe.

U izveštaju na 115 strana navodi se da je došlo do kašnjenja i zastoja u 15 projekata. U šest se kao razlog kašnjenja navodi koronavirus, u ostalim razlog nije pomenut. Takoše se navodi da je u 14 slučajeva kod kojih je "isporuka" projekta trebalo da počne, taj rok sada pomeren za nekoliko godina, dok je u šest slučajeva godina "konačne isporuke" takođe pomerena.

Istovremeno, osam projekata je već zaživelo, ali nijedan neće biti završen pre roka, navodi portal pozivajući se na izveštaj.

EU diplomate priznaju da PESCO ima problema, ali naglašavaju da je još uvek sve u ranoj fazi i da je smer mnogo važniji od brzine putovanja. "Ono što se računa je da je voz napustio stanicu", rekao je jedan visoki zvaničnik. Drugi diplomata je to objasnio time da su "neki projekti jednostavno nezreli" i da EU uči u hodu.

Decenijama se EU snebivala da uplovi u vojne vode. Neke zemlje članice su smatrale da je odbrana pitanje kojim treba da se pozavabe individualne vlade. Neki su govorili da je EU mirnodopska organizacija i da ne treba da se zaleće u vojnu sferu. Neki su smatrali da NATO treba da se bavi pitanjima vojske i odbrane.

Sa druge strane, pristalice veće vojne saradnje unutar Unije upozoravale su da Evropa ne može zauvek da se oslanja na Ameriku ili NATO i da zemlje članice mogu da postignu mnogo toga ako nezavisno rade na projektima. Sa izlaskom Velike Britanije iz EU otišao je i največi skeptik i protivnik vojnoj saradnji unutar bloka.

PESCO je pokušaj EU da poboljša svoje vojne kapacitete ali nije obavezujući za zemlje članice. Isto tako, neće se "duplirati" sa NATO što je bila velika briga naročito istočnoevropskih zemalja koje smatraju da je Severnoatlantska alijansa ključna u njihovoj odbrani od Rusije.

Američka administracija deluje zadovoljno ovim limitiranim modelom, čak su se pridružili jednom PESCO projektu, holandskom programu vojne mobilnosti koji olakšava brz prevoz vojske i opreme preko Evrope.

Bivši predsedavajući Evropske komisije Žan-Klod Junker bio je veliki zagovornik PESCO-a u vreme kada je bio na čeku EK. U govoru koji je održao juna 2017. rekao je da je došlo vreme da EU iskoristi klauzulu u Lisabonskom sporazumu na osnovu koje je "grupi članica-istomišljenika omogućeno da evropsku odbranu podignu na viši nivo. Vreme je da se Uspavana lepotica probudi", rekao je on tada.

Izveštaji sa terena, međutim, pokazuju da lepotica jedva da je počela da se meškolji. Od 46 projekata, njih 21 su u fazi razvoja. Dodatnih 17 je u fazi "inkubacije", odnosno definisanja opsega projekta. Na svega osam projekata se zaista radi i nijedan nije ni blizu završetka.

U poslednjih godinu dana, osam projekata se pomerio iz faze "povoja" u fazu "inkubacije", dok je na četiri počelo intenzivnije da se radi.

Navodi se i da nikakva finansijska sredstva nisu izdvojena za 20 projekata. Ne zahtevaju svi projekti novac od vlada. Neki, poput obuke, finansiraju se iz EU fondova, podseća se u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da članice PESCO često nisu zainteresovane za učešće u projektima, kao što je, na primer, slučaj sa francuskim projektom čiji je cilj da EU zemljama članicama omogući zajedničku upotrebu vojnih baza.

Postoje i svetli primeri poput litvanskog projekta stvaranja "zajedničkog sajber alata" koji je profunkcionisao 2020. i biče potpuno primenjen dogodine. Tu je i nemački program evropske medicinske komande koji ti u potpunosti trebalo da zaživi sledeće godine.

Iako su evropski zvaničnici optimisti, potreban je trud i zemalja članica kako bi se rezultati videli. Ostaje da se vidi da li će se i koliko članice aktivirati.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3727637/eu-vojna-saradnja-pesco-projekat)

Borel: Evropa mora da razvije svoju vojsku, nezavisno od SAD
SVET Autor: FoNet 24. avg. 2021

Pad Kabula pod vlast talibana i haotični napori međunarodne evakuacije pokazuju da Evropa mora da razvije sopstvene vojne kapacitete, nezavisno od Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borel.

Borel je u intervjuu za agenciju AFP rekao da će se evropske države boriti za evakuaciju svojih građana i avganistanskih saveznika pre nego što SAD okončaju operaciju na aerodromu u Kabulu, prenosi France 24.

Nekoliko američkih saveznika zatražilo je od Vašingtona da produži rok za evkauaciju, što je u petak potvrdio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, jer će bez zaštite 6.000 američkih vojnika na aerodromu u Kabulu evropske operacije možda morati da prestanu. Šokantan kolaps avganistanske vlade koju je podržavao Zapad, haotični prizori na aerodromu i strahovi da bi nova generacija avganistanskih izbeglica mogla da pokuša da krene ka Evropi oživeli su ideje o Evropi koja razvija sredstva za samostalno vojno delovanje.

Diplomatska misija EU u Kabulu ima 400 lokalnih uposlenika i članova porodica koji bi mogli da emigriraju u Evropu, ali je do sada samo 150 uspelo da napusti zemlju, iako neki od aviona koje su poslale vojske članica EU lete poluprazni. Borel je naveo da su trećinu putnika na letu koji je u subotu stigao u Španiju činili Amerikanci, da je problem pristup aerodromu, jer su veoma jake američke provere i bezbednosne mere, što sprečava prolazak avganistanskog osoblja.

„Žalim zbog načina na koji su se stvari odvijale, ali niko nije tražio mišljenje Evropljana. Neke zemlje će morati sebi da postave pitanja o savezništvu Amerike koja, kako je rekao Džo Bajden, ne želi da vodi tuđe ratove. Evropljani nemaju izbora i moramo se organizovati da se nosimo sa svetom kakav jeste, a ne sa svetom o kojem sanjamo“, kazao je Borel.

Evropska unija već razvija ono što naziva svojim novim „strateškim kompasom“, okvirom koji će omogućiti da 27 država članica, delujući zajedno, razviju više diplomatske i vojne snage i  više onoga što francuski predsednik Emanuel Makron naziva „strateškom autonomijom“. Za Borela to mora uključivati i ​ zajedničke vojne snage.

„Predložićemo da se Uniji obezbedi snaga od 50.000 ljudi, sposobnih da deluju u okolnostima kakve vidimo u Avganistanu“, ukazao je Borel i istakao da će u septembru posetiti Irak, Tunis i Libiju, a da će „naredna kriza biti u Iraku i Sahelu“.

„Evropa reaguje samo u krizi, a Avganistan bi mogao da je probudi. Došao je trenutak da joj se dodeli vojna sila sposobna za borbu, ako je potrebno“, zaključio je Borel.

Izvor: www.n1info.com

Borelj: Zemlje EU treba da ubrzaju izgradnju zajedničke odbrambene politike
Tanjug 30. 08. 2021.

VLADE Evropske unije moraju napredovati sa evropskim snagama za brzo reagovanje kako bi bile bolje pripremljene za buduće krize, poput one u Avganistanu, rekao je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

Borelj je u intervjuu za italijanski list Korijere dela sela, rekao da se zbog ubrzanog raspoređivanja američkih trupa u Avganistanu pokazalo da je Evropskoj uniji potrebno da ubrza napore na izgradnji zajedničke odbrambene politike, piše Rojters.

- Moramo izvući pouke iz ovog iskustva pošto nismo uspeli da pošaljemo 6.000 vojnika oko aerodroma u Kabulu da obezbede to područje, a SAD jesu - rekao je Borelj.

Borelj je dodao i da bi 27 članova EU trebalo da imaju "početne snage" od 5.000 vojnika i da "moraju biti u mogućnosti da brzo reaguju".

Izvor: www.novosti.rs

Iskustvo iz Avganistana pokreće pitanje EU trupa


Haotično povlačenje zapadnih snaga iz Avganistana pokazalo je da Evropska unija u krizama mora vojno da interveniše bez oslanjanja na američke trupe, smatraju visoki zvaničnici EU.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=09&dd=01&nav_category=78&nav_id=1915564)

Borelj: EU da formira snage za brzi odgovor
Srna 02.09.2021.

Haotično povlačenje zapadnih zemalja iz Avganistana verovatno će podstaći pokušaje EU da razvije sopstvenu zajedničku odbranu, a snage za brzi odgovor moraju biti deo toga, rekao je šef spoljene politike EU Đuzep Borelj.

"Ponekad postoje događaji koji su katalizatori istorije, koji prave pomake, i smatram da je Avganistan jedan od tih slučajeva", rekao je Borelj uoči neformalnog sastanka ministara odbrane zemalja EU u Sloveniji. On je dodao da je potrebno da Unija razmotri "nešto što je više operativno" i opisao to kao "snage za prvi ulazak".

"Potreba za većom i snažnijom evropskom odbranom je evidentnija više nego ikada do sada", rekao je Borelj.

Izvor: www.blic.rs

Ministri EU ponovo o pitanju evropskih snaga za brza dejstva


Ministri odbrane EU danas na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, razmatraju "pouke zbivanja u Avganistanu" i hitno stvaranje "evropskih snaga za brza dejstva" da bi Evropa postala činilac u svetskim zbivanjima u času kad se u Uniji ozbiljno dovodi u pitanje pouzdanost savezništva s Amerikom i uloga NATO.

Matej Tonin, ministar odbrane Slovenije, predsedavajućeg EU, izjavio je da je za EU važnije afričko područje Sahela na udaru islamskih terorista nego Avganistan i saopštio da "Unija, kako bi bila činilac u svetskim zbivanjima, mora imati delotvorne vojne snage i diplomatiju, kao i moćnu ekonomiju, a danas EU ima jedino snažnu ekonomiju".

"Savršeno je jasno da Evropska unija mora dobiti veću i snažniju odbranu...nekad su događaji katalizatori istorije i da dovode do preokreta, a uveren sam da je to slučaj s događajima u Avganistanu", izjavio je visoki predstavnik EU Žozep Borel.

Načelnik Vojnog komiteta EU general Klaudio Gracijano je na ministarskom zasedanju izjavio da "geostrategijska situacija, geostratrateške promene pokazuju da EU mora imati snažniju odbranu", a ostaje da se vidi o čemu će se dogovoriti partneri u EU koji su veoma podeljeni oko toga da se ide na stvaranje na bilo kakve "evropske armije".

Od toga posebno strahuju baltičke zemlje i članice EU na istoku Evrope koje bi želele da snažnije održe bezbednosne veze s Amerikom.

General Gracijano je, međutim, predočio da "situacije u Avganistanu, na Bliskom istoku, Libiji, Sahelu pokazuju da je sad kucnuo čas da se deluje, najpre stvaranjem Evropskih snaga za brza dejstva, sposobnih da pokažu da je Evropska unija rešena da deluje kao svetski strategijski partner, a kad ako ne sad, jer kasnije će biti prekasno".

Vidljivo nezadovoljstvo naročito u Nemačkoj i Velikoj Britaniji je izazvala haotična američka evakuacija iz Avganistana bez posebnih konsultacija sa saveznicima i neslavni odlazak trupa NATO, za koje sad evropski komentatori kažu da su bile slepo poslušne Vašingtonu.

Dnevnik holandskih privrednih krugova "NRC Handelsblad" tako upozorava da je "pitanje na svim usnama da li bi Amerikanci bili spremni da u budućnosti skoče u pomoć saveznicima... i to ne samo unutar NATO, već i u svetu, jer američko ponašanje u Kabulu nikako ne daje razloga da se u to veruje".

Belgijski dnevnik "Soar", pored ostalih, smatra da se sad potpuno ispostavilo da je "NATO samo pokriće za hegemoniju Amerike", dok italijanski list "Korijere dela sera" ističe da je "NATO izgubio svoju ključnu ulogu još od pada berlinskog zida".

"I sad je, posle niza poraza, jasno: NATO će (možda) preživeti, ali mi više nećemo hteti da budemo svedoci intervencija kao dosad i sad ćemo videti šta je naš kontinent u stanju da učini", zaključio je milanski dnevnik.

Francuski list "Mond" poručuje da je "preko Avganistana pukao medeni mesec između administracije (američkog predsednika Džo) Bajdena i saveznika s one strane Atlantika, koji su bili primorani da učestvuju u ponižavajućem debaklu, a da nisu ni reč mogli da kažu".

"Mond" smatra da odsad odnosi SAD i evropskih saveznika moraju biti postavljeni na uzajamno uvažavanje i ukazuje na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da sad mora da se ide na "Evropu odbrane i strategijske autonomije".

Pariski nedeljnik "Poen" ocenjuje da u času kad neke svetske sile nastoje da svetski poredak ustroje u svoju korist, "Evropa mora prestati da gura glavu u pesak i izgradi NATO koji će joj omogućiti da kontroliše sopstvenu sudbinu".

Ministri odbrane NATO na nezvaničnom zasedanju na Brdu kod Kranja razmatraju i obrise "Strategijskog bezbednosnog i odbrambenog kompasa", dokumenta koji bi najkasnije trebalo da bude usvojen u martu iduće godine.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3759497/neslavni-odlazak-iz-avganistana-poljuljao-brak-amerike-i-evrope-ministri-eu-ponovo-o-pitanju-evropskih-snaga-za-brza-dejstva)

EU da formira vojnu jedinicu za hitno reagovanje od 20.000 ljudi
Tanjug 03. 09. 2021.

NEMAČKA je danas, na sastanku ministara odbrane EU u Sloveniji, pozvala Evropsku uniju da formira koaliciju unutar evropskog bloka, koja bi brzo mogla da pošalje vojnu jedinicu za hitno reagovanje u kriznim situacijama.

Pokušaji EU da stvori tim za hitno reagovanje zaustavljani su pre više od deset godina, iako je plan napravljen 2007, kada je stvorena jedinica od 1.500 vojnika koja nikada nije korišćena zbog nesuglasica oko finansiranja i različitih spoljnopolitičkih stanovišta, preneo je Rojters. Međutim, dodaje britanska novinska agencija, povlačenje američkih snaga iz Avganistana sada je ponovo pokrenulo ovo pitanje.

- Ponekad događaji katalizuju istoriju, stvaraju prekretnicu, i ja mislim da je Avganistan jedan od takvih slučajeva - rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj u Sloveniji, dodajući da se nada konkretnom planu u oktobru ili novembru. Borelj je pozvao EU da stvori odred za brzo razmeštanje "snaga za prvi ulazak", koji bi bio sastavljen od 5.000 vojnika, čime bi se smanjila zavisnost EU od SAD. Upitan da prokomentariše poziv Nemačke, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs je rekao da je "jača, sposobnija Evropa u obostranom interesu" i da Vašington snažno podržava pojačanu kooperaciju između EU i NATO saveza, koji predvodi SAD.

Ministar odbrane Slovenije Matej Tonin je rekao da bi odred za hitne reakcije mogao da uključi od 5.000 do 20.000 ljudi, ali da njihovo raspoređivanje zavisi od udružene, javne odluke 27 zemalja EU.

- Ukoliko pričamo o evropskim vojnim snagama, problem je konsenzus, pa te trupe skoro nikada nisu aktivirane. Možda je rešenje da izmislimo mehanizam gde će biti dovoljna prosta većina za aktivaciju, kao i da omogućimo da mogu da (u akciju) idu oni koji to žele - rekao je Tonin.

Izvor: www.novosti.rs

Generalni sekretar NATO Stoltenberg protiv ideje stvaranja vojske Unije
Tanjug 03.09.2021.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg podržao je danas planove Evropske unije da uspostavi zajedničku odbrambenu politiku, ali je istovremeno rekao da je protiv pravljenja vojnih jedinica EU za brzo delovanje, jer bi tako moglo da dođe do dupliranja savezničkih operacija.

Ministri odbrane država Evropske unije razmatraju stvaranje "jednica za hitno reagovanje" koje bi imale 5.000 vojnika. Ministri EU smatraju da je evropskom bloku potrebno da reaguje na konflikte van svojih granica, naročito posle haotičnog povlačenja zapadnih snaga iz Avganistana, preneo je Rojters.

- Pozdravljamo EU napore kada je reč o odbrani, ali te snage ne mogu zameniti NATO. Ne treba se duplirati NATO, jer imamo jedinstvene snage, a ograničene resurse - izjavio je Stoltenberg za Rojters.

Pokušaji EU da stvore tim za hitno reagovanje zaustavljani su više od 10 godina, iako je napravljen 2007, kada je stvorena jedinica od 1.500 vojnika koja nikada nije korišćena zbog nesuglasica oko finansiranja i različitih spoljnopolitičkih stanovišta.

- Mislim da morate koristiti snage na najbolji mogući način. EU je imala vojne jedinice mnogo godina, ali ih nije koristila - dodao je Stoltenberg.

NATO je stvorio Jedinicu za hitno reagovanje uoči pripajanja Krima Rusiji 2014. godine, a SAD su doprinele vrhnuskim vojnim sredstvima, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

Evropa nije vojno spremna – ministri doneli odluku
IZVOR: DW PETAK, 3.09.2021.

Nakon haotičnog povlačenja iz Avganistana, u Evropskoj uniji ponovo se diskutuje o formiranju "jedinica za brzo reagovanje".

Ministri obrane o tome su raspravljali na Brdu kod Kranja, ali plan je teško sprovodljiv. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nazvao je iskustvo iz Avganistana "katalizatorom", što bi bio istorijski događaj koji izaziva politički pomak i koji bi mogao da znači proboj u evropskoj odbrambenoj politici.

"Kad, ako ne sad", pita Borelj. Dakle, da li je dovoljan pritisak da se ministri odbrane zemalja-članica Evropske unije, koji očigledno pate od nemoći i nesposobnosti, suoče s događajima u Kabulu i naprave iskorak u odbrambenoj politici EU?

"Gorak kraj, težak poraz"

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer govori o "gorkom kraju, teškom porazu" u Avganistanu. Ostaje da se vidi da li je Zapad time trajno oslabljen. Ona je izrazila žaljenje što Evropljani još uvek nisu vojno spremni. Od toga zavisi kredibilitet Evrope u budućnosti, jer se do sada oslanjalo na SAD, kao na primer u Kabulu.

Ministri su na slovenačkom Brdu kod Kranja raspravljali o tome da li bi mogli, pod pritiskom aktuelnih događaja, da naprave iskorake s planom o formiranju evropskih snaga za brzo reagovanje. Plan je, inače, na stolu od maja ove godine. Za to bi trebalo da u pripravnosti bude 5.000 ljudi koji bi mogli da reaguju u krizama – recimo u situaciji na aerodromu u Kabulu, gde je evakuacija stranca i avganistanskih pomoćnika morala da bude obezbeđivana vojno. Letovi Evropljana završeni su onog trenutka kada su SAD povukle svoje poslednje vojnike. Evropljani otada sebi postavljaju pitanje, zar ne bi trebalo da i oni sami mogu da reaguju u takvim situacijama – i bez Sjedinjenih Država.

Uprkos jasnim frustracijama nemačke ministarke Kramp-Karenbauer i mnogih drugih njenih kolega, na kraju sastanka došlo se samo do toga da se postepeno krene s realizacijom plana koji su Francuzi predložili u maju. Svi oni koji su očekivali veliki politički iskorak nakon debakla u Avganistanu – grdno su se razočarali. Nemačka želi da do jeseni pripremi dokument kako bi se napredovalo s planovima.

"Još jednom sam danas u debati o Avganistanu ukazala na to da se nismo protivili povlačenju Amerikanaca iz Avganistana, jer, s obzirom na naše sopstvene snage, nismo bili u situaciji da sami ostanemo u Avganistanu", iskreno je rekla Kramp-Karenbauer. Zbog toga ova debata sada mora da se vodi konkretno: ko ima koje specijalne sposobnosti i koja armija je spremna da ih uključi u zajednički projekat. Ministarka odbrane Nemačke smatra da vojni kapaciteti u Evropi postoje, ali da moraju da se objedine kako bi se postigla toliko hitno željena "bezbednosno-politička sposobnost za delovanje".

Nemačka će za to da se pozove na član 44, odredbu Sporazuma EU koja zemljama-članicama dozvoljava da jednu grupu njih zaduže određenom misijom. Ta odluka, međutim, mora da bude usvojena jednoglasno. A o načinu na koji bi "koalicija voljnih" koordinisala neku intervenciju, ona bi mogla da odluči sama. Time bi trebalo da se izbegne stalni problem sa "jednoglasnošću" koji ometa napredovanje. Ideja je da one zemlje koje nisu uključene, nemaju ni interesa da ometaju intervenciju. Ipak, vrata za uobičajene ucenjivačke igrice među zemljama-članicama, ostala bi otvorena, jer bi i najmanja članica mogla da uloži veto iz nebitnih razloga.

Koliko je veliki sukob interesa u odbrambenoj politici između južnih i severnih zemalja EU, pokazuje primer istupa letonskog ministra Artisa Pabrike. Njega na primer, kako kaže, Avganistan ne interesuje. Umesto toga, želi pomoć na granici sa Belorusijom. Odatle dolaze hiljade izbeglica koje bi režim Aleksandra Lukašenka mogao da prošvercuje kako bi izvršio pritisak na baltičke zemlje. Letonac je skeptičan i u pogledu velikih projekata odbrambene politike. "Šta se dogodilo s borbenim jedinicama", upitao je podrugljivo. "Nikada nisu upotrebljene". Ideja o takvim zajedničkim borbenim grupama kruži Evropskom unijom već čitavu deceniju. Ne radi se samo o vojnim sposobnostima, već pre svega o nedostatku političke volje, rekao je Artis Pabrika. Osim toga, pojedine zemlje – a tu je mislio i na Nemačku – konačno bi morale da povedu javnu debatu o odbrambenoj spremnosti i s tim povezanim obavezama.

"Moramo da shvatimo da se svet brzo menja. Potrebna nam je snažna sila kako bismo odbranili Evropu", zaključio je letonski ministar.

Različiti pogledi

I dok baltičke zemlje pre svega strahuju od napada iz smera Rusije, južne zemlje zabrinute su zbog tekućih sukoba na Bliskom istoku, u Libiji i zemljama Sahela. Tu različitu orijentaciju Nemačka želi da zaobiđe regionalizacijom budućih trupa za intervenciju. Severne i južne zemlje trebalo bi da se povežu. Međutim, nakon izlaska Britanaca iz EU, samo su još Francuska i delimično Nemačka veće vojne sile. One bi svakako bile potrebne na obe ose Unije.

Projekat "trupe za brzo reagovanje" trebalo bi da bude usvojen na proljeće, kada predsedavanje Savetu EU preuzme Francuska.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/9claf1oLzqk

Samo politička volja može da zaštiti Evropu, a ne zajednička armija!


Nedavna dešavanja u Avganistanu, povratak talibana na vlast, obnova Al Kaide i trajno povlačenje Amerikanaca i vojski ostalih članica NATO pakta pokrenulo je na samitu ministara odbrane EU na Brdu kod Kranja ponovo ideju o osinivanju Evropske vojske, odnosno evropskih snaga za brzo reagovanje. S druge strane nemačka ministarka odbrane Anagret Kramp-Karenbauer u vladi Angele Merkel, koja odbrojava poslednje dane pred parlamentarne izbore koji su zakazani za kraj septembra smatra da samo politička volja može da zaštiti Evropu.

Ona je u autroskom tekstu za Atlantic Council navela da je istina da je Zapad pretrpeo značajni udarac u Avganistanu, ali pravi poraz bi bio da dođe do podela između Evropske unije i Sjedinjenih Država ili Evropljana i Amerikanaca

"Nakon što su talibani zauzeli Avganistan, apsolutno je ključno da mi Evropljani prihvatimo važnu istinu o završetku naše misije na Hindukušu: Nismo mogli da se odupremo odluci SAD da se povuče iz zemlje jer nismo imali vojne sposobnosti što bi nam omogućilo da ostanemo tamo bez američkog vojnog prisustva. Kao posledica toga, naša politička poluga bila je ograničena.

Istina je da je Zapad pretrpeo značajan udarac u Avganistanu. Ali hoće li se to pretvoriti u trajni poraz, u potpunosti zavisi od zaključaka koje sada izvlačimo iz ovog iskustva. Ako te lekcije dovedu do podele između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država, ili između Evropljana i Amerikanaca, to bi bio pravi poraz. A ako se, kao rezultat toga, povučemo iz međunarodnog angažmana i svojih globalnih odgovornosti, Zapad će zaista izgubiti.

Ali ako se mi Evropljani sada ozbiljno pozabavimo odbranom i ako uspemo da podržimo svoju diplomatiju istinskim vojnim mišićima i ojačamo Zapad kao američkog partnera u vođstvu, tada će Zapad u celini biti pobednik.

Dakle, šta treba učiniti?

Prvo, ne smemo se zaglaviti u raspravi o tome da li moramo da uspostavimo nove snage za brzo reagovanje EU kao dodatnu vojnu jedinicu koja je na raspolaganju EU stalno. Stvaranje posebne sile nije pitanje; već postoji mnogo vojnih resursa. Istina, uvek bismo mogli da koristimo više opreme. Ali u stvarnosti ograničavajući faktor nije nedostatak tehničkih sposobnosti ili čak institucija. Umesto toga, to je nedostatak političke volje za zajedničko delovanje.

Budućnost bezbednosti i odbrane EU vrti se oko niza ključnih pitanja: Kako konačno možemo u potpunosti iskoristiti svoje postojeće sposobnosti? Da li postoji dovoljno političke volje za zajedničko delovanje? I, ako ne, kako možemo stvoriti ovu političku volju?

Zatim, sledeći iz ovih pitanja: Kako možemo brže donositi odluke kao dvadeset sedam država članica, tako da naše mnoštvo više ne ograničava naše sposobnosti? Koji je naš nivo ambicija? Kakve misije zapravo želimo da preuzmemo? I, iz perspektive vojnog praktičara, kada možemo početi sa obukom za njih?

Jednom kada razjasnimo naše ambicije u određenoj situaciji, mogli bismo se brzo pozvati na član 44 Ugovora o EU kako bismo omogućili „koaliciji EU voljnih“ da deluje, na osnovu kolektivne odluke svih država članica.

Čim smo raspravu o odbrani EU pretvorili u raspravu o političkoj volji - a ne o institucijama - mogli bi uslediti dodatni strateški koraci.

Na primer, o regionalnoj bezbednosti u neposrednom i širem susedstvu Evrope, mogli bismo dodeliti jasno definisana područja odgovornosti grupama država članica koje deluju u tim regionima u ime cele Evropske unije. Takođe bismo mogli bolje, integrisanije iskoristiti našu postojeću saradnju na strateškim vazdušnim prevozima. Isto važi i za svemirsku saradnju koja uključuje satelitske komunikacije i izviđačka sredstva.

Konačno, kako bi se pripremili za operacije poput evakuacije u Kabulu, naše specijalne snage mogle bi početi zajedno vežbati za precizno osmišljene scenarije i nepredviđene situacije.

Prava snaga u bezbednosti i odbrani EU može doći samo iz država članica i njihovih prestonica. Tu se nalaze resursi i tu se mogu donositi odluke o upotrebi sile. Institucije u Briselu svakako mogu pomoći, ali je odgovornost država članica da se okupe i okončaju slabe performanse Evrope u oblasti odbrane.

Razgovori između država članica o nekim od ovih ideja već su počeli. Ali sada je vreme da se ove diskusije prošire i intenziviraju, s ciljem da Evropska unija postane strateški igrač na koga treba računati".


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3760311/nemacka-ministarka-odbrane-o-formiranju-eu-vojske-samo-politicka-volja-moze-da-zastiti-evropu-a-ne-zajednicka-armija)

NATO: Vojska EU bi oslabila NATO


Stvaranje vojske Evropske unije moglo bi da oslabi transatlantski savez i podeli Evropu, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

„Pozdravljam veliki doprinos Evrope u oblasti odbrane, ali on ne treba da zameni NATO. Potrebno je održavati vezu između Severne Amerike i Evrope“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za britanski „Telegraf“.

Prema njegovim rečima, svaki pokušaj da se uspostave paralelne strukture, dupliraju strukture komande „oslabile bi naše zajedničke kapacitete da radimo zajedno, jer sa ograničenim resursima moramo da sprečimo dupliranje napora“.

On je istakao da ne samo da bi svaki pokušaj slabljenja veze između Severne Amerike i Evrope oslabio NATO, već bi i podelio Evropu.

Ranije su šef evropske diplomatije Žozep Borelj i predsedavajući vojnog komiteta Evropske unije Klaudio Gracijano pozvali na stvaranje snaga za brzo reagovanje od najmanje pet hiljada ljudi unutar te organizacije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210905/nato-vojska-eu-bi-oslabila-nato-1129558517.html)

„To će podeliti Evropu“: Kako je EU vojska postala nova tačka razdora Zapada


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost zbog potencijalnog osnivanja Evropske vojske, rekavši da bi vojne snage u kojima bi učestvovale samo zemlje EU imale potencijal da „podele Evropu“ i rastegnu „oskudne“ resurse od biliona (hiljadu milijardi) dolara koje Alijansa ima na raspolaganju.

U intervjuu „Telegrafu“, Stoltenberg je rekao da se ne protivi „većim evropskim naporima u odbrani“, ali je upozorio da bi snage EU za brzo reagovanje poput onih za koje se nedavno zalagao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borelj bile štetne za Alijansu.

Na neformalnom sastanku ministara odbrane EU u Sloveniji u četvrtak, Borelj je sugerisao da bi nedavni dramatični događaji u Avganistanu, uključujući neočekivano brzi kolaps vlade koju podržava Zapad i haotično povlačenje zapadnih trupa, mogli poslužiti kao katalizator za EU da uspostavi sopstvenu zajedničku odbranu, uključujući i stvaranje snaga za brzo reagovanje.

„Ponekad postoje događaji koji su katalizator istorije, koji su prekretnica i mislim da je Avganistan jedan od ovih slučajeva“, naglasio je Borelj. Prema izveštajima, nove evropske snage za brzo reagovanje mogle bi da obuhvate do 20.000 vojnika i omogućilo bi im se brzo raspoređivanje bilo gde u svetu. Očekuje se da će nacrt predloga o takozvanim „snagama za brzo dejstvo“ biti predstavljen u novembru.

Ideja o evropskoj vojsci nezavisnoj od NATO koga predvode SAD prisutna je od ranih pedesetih, ali je uglavnom zaboravljena tokom Hladnog rata. Koncept se ponovo pojavio potpisivanjem Lisabonskog ugovora iz 2007. godine, koji je predlagao odbrambenu integraciju država članica EU. Nemačka i Francuska nedavno su podržale tu ideju.

U intervjuu za „Telegraf“, Stoltenberg je izrazio zabrinutost zbog te ideje.

„Pozdravljam veće evropske napore u odbrani, ali to nikada ne može zameniti NATO i moramo se pobrinuti da se Evropa i Severna Amerika udruže. Svaki pokušaj slabljenja veze između Severne Amerike i Evrope neće samo oslabiti NATO, već će podeliti Evropu“, rekao je Stoltenberg.

On je priznao da se „ovde delimično radi o novcu“, ističući da 80 odsto troškova za odbranu NATO potiče od „saveznika koji nisu iz EU“, među kojima su glavne Sjedinjene Države.

Stoltenberg je dodao da po njegovom mišljenju članice NATO koje nisu članice EU pomažu odbrani Unije. „Reč je o geografiji – Norveška i Island na severu, Turska na jugu, SAD, Kanada i Velika Britanija, na zapadu, neophodni su za odbranu Evrope. Ali reč je i o politici, a svako slabljenje transatlantskih veza takođe će podeliti Evropu“, ocenio je on.

Generalni sekretar NATO tvrdi da bi stvaranje „paralelnih struktura“ i napori da se „duplira komandna struktura“ samo poslužili „slabljenju naše zajedničke sposobnosti za zajednički rad“, s obzirom na „oskudne resurse“ koje savez ima. Priznao je da NATO još nije raspravljao o bilo kakvim detaljnim ili konkretnim predlozima o evropskoj vojsci.


Odbacivanje krivice za avganistanski debakl

Stoltenberg je takođe pokušao da odbaci krivicu NATO za dramatičan kolaps avganistanske vlade, sugerišući da je neočekivano brza pobeda talibana (organizacija zabranjena u Rusiji) „naravno povezana sa činjenicom da su saveznici NATO odlučili da prekinu vojnu misiju u Avganistanu“, kao i sa neuspehom bivših političkih i vojnih lidera Avganistana, uz navodni nedostatak logističke podrške avganistanskoj vojsci.

Stoltenberg je okrivio Pakistan, rekavši da se „mora postaviti mnogo pitanja“ o tome da li je Islamabad vojno pomogao talibanima i napomenuo da je „poseban odnos“ između militanata i Pakistana „naravno, deo priče“.

Ocenio je da je „nakon velikih ulaganja u avganistanske snage bezbednosti više od 20 godina“, bilo „razumno“ očekivanje NATO „da bi one mogli duže da pružaju otpor talibanima“. Stoltenberg je otkrio da je alijansa pokrenula „proces naučenih lekcija“ osmišljen da ponudi „jasnu i poštenu“ analizu neuspeha Alijanse u Avganistanu tokom višegodišnjeg prisustva i potrošnje od najmanje jednog biliona dolara (prema drugim procenama čak 2,2 biliona dolara). On je, međutim, dodao da će ovaj proces uključivati „prepoznavanje dobiti koju smo postigli ovih godina“, ali nije precizirao koja je to „dobit“.

Usled ponižavajućeg povlačenja Alijanse iz zemlje, Stoltenberg preporučuje da bi „cela međunarodna zajednica, uključujući Rusiju i Kinu“, sada trebalo da „radi“ kako bi sprečila da Avganistan ponovo postane sigurno utočište za terorističke grupe.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210905/to-ce-podeliti-evropu-kako-je-eu-vojska-postala-nova-tacka-razdora-zapada-1129572526.html)

Pukotina na Zapadu: Sukob NATO i EU oko snaga za brzo delovanje


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg podržao je planove Evropske unije da uspostavi zajedničku odbrambenu politiku, ali je istovremeno rekao da je protiv pravljenja vojnih jedinica EU za brzo delovanje jer one „ne mogu zameniti NATO“. Pitanje je - da li je protivljenje NATO jedina prepreka za formiranje evropskih bezbednosnih snaga?

Poruka generalnog sekretara Alijanse usledila je nakon izjave visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja da evropske „snage za brzo reagovanje“, sačinjene od 5.000 vojnika, mogu da zamene borbene grupe EU koje su oformljene 2007. godine i najave da bi taj plan trebalo biti gotov u oktobru ili novembru.

Suprotstavljene stavove prvog čoveka NATO saveza i onih koji pozivaju na to da evropski blok bude u mogućnosti da vojno interveniše u krizi, bez oslanjanja na američke trupe, Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije vidi kao odjek debate koja traje duže od dve decenije, odnosno još od sredine devedestih kada se unutar NATO-a postavilo pitanje evropskog strateškog identiteta.

Od tada je, kako kaže, usledilo nekoliko reformi tadašnjih ugovora Evropske unije koji su joj omogućili nešto veće nadležnosti i mogućnosti za samostalno vojno delovanje mimo NATO-a, ali i mimo nacionalnih država.


Da li je NATO jedina prepreka za formiranje vojske EU

„Do danas su neki od tih kapaciteta i ostvareni, ali ono što je nedostajalo bila je volja i zajednički dogovor da se oni, na neki način i iskoriste. Bilo je, naime, planova o takozvanom „Eurokorupsu“ od oko 60.000 vojnika koji bi mogli biti jedna vrsta ekspedicione vojske za interese EU, a postoji i koncept borbenih grupa koje se rotiraju na šest meseci na takozvanom dežurstvu pod komandom Evropskog vojnog štaba u Briselu. Deo jedne od tih borbenih grupa je i naša vojska, koja je zajedno sa Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Kiprom i Ukrajinom u okviru grupe „Balkan“. Međutim, sa druge strane je nekoliko zemalja EU, u suštini nekoliko istočnoevropskih zemalja koje imaju loše odnose sa Rusijom i koje su veoma pro-NATO raspoložene“, objašnjava Igrutinović.

Upravo te zemlje su, dodaje naš sagovornik, najglasniji zagovornici toga da je ekonomski i politički neopravdano derogirati NATO, odnosno usmeravati nove finansijske i vojne resurse u nekakvu novu evropsku vojsku, jer veruju da im je politički važnija podrška ili kišobran koji im pružaju Sjedinjene Američke Države unutar NATO-a, od podrške koju bi mogle da pruže Francuska i Nemačka.


Pitanje političkog poverenja unutar dva bloka u EU

„U tom smislu je realizacija plana za jačanje evropske odbrane sada pitanje političkog poverenja i odnosa unutar dva bloka u Evropskoj uniji – grupacije istočnovropskih zemalja sa jedne, i Francuske i Nemačke, ali i Italije i Španije kao sledeće dve vojne sile u EU, sa druge strane. Tako da iako postoji određena konkurencija između postojećih i mogućih vojnih kapaciteta EU i samog NATO saveza, Evropska unija sa druge strane ima problem jer postojeći ugovori ne podrazumevaju stvaranje evropske vojske i nemoguće je da postoji vojni budžet Unije u klasičnom smislu imajući u vidu da je ona zavisna od dobre volje država članica da neki novac odvoje sa strane u tu svrhu“, primećuje Igrutinović.

Kako navodi, potreban je jako veliki politički i pravni zahvat da bi se to promenilo.

„Ja zaista ne vidim nikakvu političku volju ili mogućnost da se to u bilo kom bližem roku ostvari, bez obzira na ovo što se desilo u Avganistanu i na lekcije koje će Brisel iz toga da izvuče, odnosno na pozive za većom strateškom autonomijom EU u odnosu na NATO, to jest u odnosu na Sjedinjene Američke Države pre svega. U tom kontekstu je pozicija NATO manje-više sigurna, jer iako je Evropska unija pre nekoliko godina formirala odbrambeni fond koji služi da se finansijski podrže različiti ekonomski i tehnološki projekti koji imaju i vojnu namenu. Evropska vojska u bilo kom klasičnom smislu je pravno nemoguća, a ove manje evropske snage koje već postoje nisu dovoljne za neku ozbiljniju vojnu operaciju“, ukazuje sagovornik Sputnjika.

Ono što jeste moguće, zaključuje Milan Igrutinović, je da evropske države na neki način „doniraju“ delove svojih vojnih trupa u nekakve ad hok misije.

„Nije nemoguće da se napravi neki blok evropskih država koji je spreman da, zbog neke zajedničke misije i interesa, pošalje vojne trupe pod zastavom Evropske unije u neku vojnu misiju, ali da bude za njih direktno odgovoran.

Imamo već rastuću vojnu saradnju Francuske i Nemačke u Maliju, gde postoji vojna misija EU. Naime, francuske borbene trupe su tamo bile angažovane godinama u borbi protiv lokalnih radikalnih islamista, a Nemačka je pristala da svojim trupama tamo delom odmeni Francuze. Tako da ta vrsta „koalicije“ vojnih zemalja EU koje bi samostalno, uz nekakav načelni kišobran EU slale vojsku u neke prekomorske misije nije nemoguća, ali mislim da u sadašnjem poretku stvari ne može biti ni govora o formiranju klasične evropske vojske.”

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210907/pukotina-na-zapadu-sukob-nato-i-eu-oko-snaga-za-brzo-delovanje-1129627481.html)

https://youtu.be/KxyjrVEjKG8

https://youtu.be/5YwquST9CtQ

https://youtu.be/reyYf7-gNEM

Pariz demantovao da se odriče mesta u Savetu bezbednosti UN
SVET Autor: Tanjug 22. sep. 2021

Francuska je danas demantovala izveštaj objavljen u britanskom listu "Dejli telegraf", u kojem se navodi da je francuski predsednik Emanuel Makron spreman da se odrekne stalnog mesta Francuske u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u zamenu za formiranje vojske Evropske unije.

„Ne, Francuska se nije ponudila da napusti svoje mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ono pripada Francuskoj i to će tako i ostati“, saopštilo je francusko predsedništvo.

Izvor: www.nova.rs

"Evropljani, otvorite oči, SAD vas neće štititi"


Francuski ministar ekonomije izjavio da je kriza oko raskida ugovora o kupovini podmornica pokazala da EU više ne može da računa da će ih SAD štititi.

Bruno Le Mer je ujedno pozvao Evropljane da "otvore oči".

"Prva lekcija koja se može naučiti iz ove epizode je da Evropska unija mora da izgradi svoju stratešku nezavisnost. Avganistanska epizoda, epizoda podmornica, pokazuju da više ne možemo računati na to da će SAD garantovati našu stratešku zaštitu", rekao je Le Mer za Franceinfo.

On je dodao da SAD u strateškom pogledu imaju samo jednu brigu i to je Kina. "Potrebno je da naši evropski partneri otvore oči", rekao je ministar.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=09&dd=23&nav_category=78&nav_id=1926840)

https://youtu.be/JcRRfUm9uME

Четвртак, 23.09.2021.

ЕУ више не може да рачуна на заштиту Америке, Европљани да отворе очи

Француски министар економије Бруно Ле Мер изјавио је данас да је криза услед раскида уговора о куповини подморница показала да Европска унија више не може да рачуна на то да ће САД гарантовати њену заштиту и позвао Европљане да „отворе очи”.

Прва лекција која се може научити из ове епизоде је да Европска унија мора да изгради своју стратешку независност.

"Авганистанска епизода, епизода подморница, показују да више не можемо рачунати на то да ће САД гарантовати нашу стратешку заштиту”, рекао је Ле Мер за Францеинфо преноси Бета. Он је додао да САД у стратешком погледу имају само једну бригу и то је Кина.

„Потребно је да наши европски партнери отворе очи”, рекао је министар.

Аустралија је прекинула уговор са Француском пошто су САД, Аустралија и Велика Британија склопиле стратешко партнерство у Индо-Пацифику, у које је укључена и набавка америчких подморница. Као средиште новог безбедносног пакта, Аустралија ће набавити подморнице на нуклеарни погон користећи америчку технологију, једнострано раскинувши уговор са Француском о изградњи 12 конвенционалних подморница на дизел.

Кина је осудила „изузетно неодговорну” продају америчких подморница на нуклеарни погон Аустралији у оквиру новог партнерства. Пекинг је оптужио САД, Аустралију и Велику Британију да показују „менталитет хладног рата” и да користе нуклеарно наоружање за геополитичке сврхе.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/rhZv4vLxx3E

https://youtu.be/35_gSvvdtc8

Makron poručio Evropljanima: Ne budite naivni, moramo da reagujemo da se sami branimo
Srna 28.09.2021.

Evropa treba da prestane da bude naivna kada je reč o odbrani svojih interesa i da izgradi vlastite vojne kapacitete, rekao je danas francuski predsednik Emanuel Makron nakon što je Grčka sklopila sporazum o kupovini francuskih fregata za oko tri milijarde evra.

Francuska je zapala u duboku diplomatsku krizu u odnosima sa SAD, Australijom i Velikom Britanijom ranije ovog meseca nakon trilateralnog nuklearog pakta zbog kojeg je Francuska ostala bez unosnog ugovora o isporuci podmornica Kanberi.

- Evropljani moraju da prestanu da budu naivni. Kada smo pod pritiskom sila koje povremeno zaoštravaju svoj stav potrebno je da reagujemo i pokažemo da imamo snagu i kapacitet da se sami branimo. Bez eskalacije stvari, ali da se zaštitimo - izjavio je Makron na konferenciji za novinare sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom. Francuski predsednik je napomenuo da ovo "nije alternativa savezu sa SAD" niti zamena, već "preuzimanje odgovornosti za evropski stub u NATO-u i izvlačenje zaključka da Evropa ima zadatak da sama brine o svojoj zaštiti".

Prema današnjem sporazumu, Atina je pristala da kupi tri fregate sa opcijom kupovine i četvrte za oko tri milijarde evra, rekao je Rojtersu izvor iz Vlade Grčke.

Izvor: www.blic.rs

Postao trn u oku i Vašingtona i Brisela: Strategija "Evropa na prvom mestu" napravila pometnju
M.I.M. 30.09.2021.

Zvaničnici i diplomate širom Evropske unije sve više su frustrirani francuskim liderom.

Obim onog što neki nazivaju strategijom Emanuela Makrona “Evropa na prvom mestu” – koja cilja da učini EU nezavisnijom od Vašingtona u odbrani i osetljivim tehnologijama – uzrokovala je glavobolju mnogim članicama Unije i ometa napore Zapada da postigne jedinstveni odgovor na uspon Kine, piše “Blumberg”.

- Evropljani moraju da prestanu da budu naivni. Kada smo pod pritiskom sila koje povremeno zaoštravaju svoj stav potrebno je da reagujemo i pokažemo da imamo snagu i kapacitet da se sami branimo - izjavio je Makron u utorak na konferenciji za novinare sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom, nakon što je Grčka sklopila sporazum o kupovini francuskih fregata za oko tri milijarde evra.

Njegov stav postao je vidljiviji nakon ponižavajućeg gubitka velikog ugovora o podmornicama s Australijom ovog meseca zbog pakta AUKUS. Francuzi su takođe blokirali napore za modernizaciju NATO sposobnosti i podstakli podele u vrhu Evropske komisije, tvrde diplomate upoznate sa diskusijom. Opozicija Makronovom pristupu akutnija je na istoku Evrope, gde mnoge zemlje vide SAD kao štit protiv potencijalne ruske agresije i imaju malo vere u Francuze.

- Pariz samo postupa u skladu sa sopstvenim interesima – rekao je “Blumbergu” jedan istočnoevropski diplomata.

Ali, zemlje na zapadu Evrope brinu da će Makron otići predaleko u pokušajima da “odseče” SAD, kažu izvori iz diplomatskih krugova. Jedan francuski zvaničnik rekao je da Makron nema želju da antagonizuje SAD i Francuska je dobila javnu podršku za svoje napore na suverenosti EU. Francuska je ubedila EU da smanji reference o kooperaciji na polju nabavke poluporovodnika van kratkoročnog perioda, te se založila da se izbace one o “obostranoj zavisnosti”, prema nacrtu u koji je “Blumberg” imao uvid. Francuski zvaničnici takođe su se požalili da dokument koristi američke umesto evropske idiome, a planovi za zajedničku pres konferenciju su odbačeni, reklo je dvoje zvaničnika.

Ali, značajniji raskoli rastu već neko vreme. Oni se svode na to koliko bi EU trebalo da dozvoli da se njeni lanci snabdevanja i odbrambene odredbe integrišu sa SAD i koliko bi trebalo da ide da razvije svoje sposobnosti. U privatnim diskusijama komesara, šefa unutrašnjeg tržišta EU, Tijeri Breton je nastojao da isključi ili ograniči kompanije van EU iz industrijskih saveza na planu poluprovodnikaa, klaud računarstva i evropskih sredstava za odbranu, rekla su “Blumbergu” dva izvora upoznata sa tim diskusijama. Breton – kojeg je imenovala francuska vlada – izneo je slične argumente o čuvanju osetljivih podataka u EU, rekao je jedan od tih izvora.

Po Francuskoj i Bretonu, Evropa mora da uradi više da podrži sopstvene industrije i postavi uslove konkurencije. Kad je reč o pitanjima kao što je bezbednost lanca snabdevanja, Breton vidi malo razlike između SAD i Kine, rekao je jedan zvaničnik “Blumbergu”. Nakon što se podigla prašina oko AUKUS-a, Breton je prošle nedelje pozvao na “pauzu i resetovanje” evropsko-američkih odnosa, što je iznerviralo mnoge evropske zvaničnike koji žele da izgrade bliže veze sa SAD. U Pitsburgu će EU predstavljati potpredsednik Evropske komisije za ekonomiju Valdis Dombrovskis i potpredsednica EK za Evropu prilagođenu digitalnom dobru Margret Vestager. Oboje podržavaju transatlantsku saradnju u oblikovanju globalnih standarda umesto ograđivanja jedinstvenog tržišta EU.

- Zato su Francuzi toliko odlučni da nametnu ograničenja u svojoj nadležnosti – rekli su neimenovani izvori “Blumberga”.

Lična rivalstva i konkurentske ambicije visokih zvaničnika u Briselu takođe ometaju napore da se uspostavi zajednički jezik. Predsednica EK Ursula fon der Lajen iznervirala je bar jednog kolegu televizijskim intervjuom u kojem je zahtevala objašnjenje od SAD zbog tretmana Francuske u vezi AUKUS-a, rekao je izvor “Blumberga”. Druge je iznervirala kad je objavila evropski odbrambeni samit u martu, koji je trebao da bude u nadležnosti predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela. Članice EU nisu znale da se objava priprema, tvrde “Blumbergovi” diplomatski izvori. Od 27 lidera će se tražiti da postignu dogovor o svojoj bezbednosnoj strategiji samo mesec dana pre predsedničkih izbora u Francuskoj, a svaki propust mogao bi naštetiti Makronovim pokušajima da se odbrani od izazova nacionalistkinje Marine Le Pen. Francuski manevri se vide i u NATO, gde britanske diplomate brinu da će posledice svađe oko AUKUS-a navesti Pariz da postupi u skladu sa svojim dugotrajnim zabrinutostima u vezi strukture Alijanse. Francuska se ponovo priključila komandnim strukturama NATO tek 2009, 43 godine nakon što je Šarl de Gol povukao svoju zemlju.

Francuske diplomate postavljaju pitanja o svrsi organizacije koju je Makron jednom proglasio “moždano mrtvom”. Jedna osoba upoznata sa diskusijama rekla je da Francuska frustrira napore NATO da obnovi i modernizuje vojnu alijansu kako bi se mogla bolje suočiti sa novim i budućim pretnjama, uključujući napore u borbi protiv terorizma. Drugi diplomata, koji nije iz evropske zemlje, rekao je da je francuski argument u suštini da se na oblasti poput veštačke inteligencije, podataka i ublažavanje dezinformacija na velikim tehnološkim platformama prvo treba gledati kao na jezgro fokusa EU. Alijansa Francuske i Grčke od utorka uključuje zajedničku odbrambenu obavezu paralelno sa okvirom NATO, a Makron ga je pohvalio kao primer evropske asertivnosti. Ali, takođe je govorio o jačanju evropske uloge u NATO, a to je jezik koji će mu biti potreban da bi uključio ostatak bloka.

- Ovo nije ni alternativa savezu sa SAD, niti je zamena, već preuzimanje odgovornosti za evropski stub u NATO i izvlačenje zaključka da Evropa ima zadatak da sama brine o svojoj zaštiti – rekao je Makron u utorak.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/CCSKq9BF2Ow

Ko je kriv što Evropu niko ne shvata ozbiljno?


Prošle godine, Minhenska bezbednosna konferencija, vodeći svetski forum o međunarodnim odnosima, upozorila je na nestajanje "zapadnjaštva“. Organizatori su hteli da ukažu na to da je Zapad sada toliko podeljen i izazvan usponom Кine da je celo njegovo postojanje ugroženo. Sve što se desilo od tog izveštaja samo je potvrdilo upozorenja, jer se stopa po kojoj svet po kojoj nestaje "zapadnjaštvo" u svetu stalno ubrzava.

Najnoviji znak je AUКUS, novi geopolitički savez Australije, Velike Britanije i Amerike, koji je očigledno usmeren na Kinu. Čini se da se opet vraća stara anglosfera, umesto šireg Zapada, kao i da, kada je reč o istinskim pretnjama, u 21. veku, kao i u 20., prvenstvo imaju drevne veze jezika i kulture.

Francuska pod predsednikom Emanuelom Makronom podjednako je besna zbog "izdaje" kao što je bila i pod Šarlom de Golom. Кao deo AUКUS-a, Australija će kupovati podmornice na nuklearni pogon od svojih anglofona, umesto od Francuske, kako je ranije dogovoreno. Makron je opozvao svoje ambasadore u Vašingtonu i Кanberi, dok smišlja novi potez kojim će iskazati ljutnju.

U narednim nedeljama verovartno će se od Makrona mnogo čuti o "evropskom suverenitetu“ i "autonomiji“, maglovitim sloganima koje je godinama ponavljao zajedno sa svojim razmišljanjima o "moždanoj smrti“ NATO -a. Da je do Makrona, Evropska unija, sada neopterećena tim "dosadnim" Britancima, konačno bi postala zasebna geopolitička i vojna sila, rame uz rame sa Amerikom, a verovatno predvođena Francuskom.

Nekoliko drugih, obično sumnjičavih, evropskih prestonica slaže se sa Makronom, posebno nakon haotičnog povlačenja Zapada iz Avganistana. I tamo su se Evropljani osećali izdano od strane Amerikanaca, koji se nisu potrudili ni da se konsultuju ili koordiniraju sa svojim saveznicima dok su se povlačili. Očekivano, poziv na "evropsku vojsku“ se vratio. U ovoj poslednjoj verziji, ideja je bila da se počne sa "EU 5.000", nekom vrstom elitnih snaga koje su mogle da obezbede aerodrom u Кabulu bez američke pomoći.

Razumljivo je da su Evropljani frustrirani što ih niko ne shvata toliko ozbiljno, ni protivnici poput Rusije i Кine, ni prijatelji poput Amerike i Australije. Međutim, piše "Blumberg", umesto što bespomoćno kuka Evropa bi mogla da se pogleda u ogledalo.

Za početak bi mogla da baci oko na Litvaniju, koja je, dodaje "Blumberg", najnovija žrtva Pekinga u EU. Razlog je taj što je Vilnjus dozvolio Tajvanu, koji Кina smatra odmetnutom provincijom, da osnuje predstavništvo. U znak odmazde, Peking je povukao svog ambasadora, sasekao litvansku trgovinu i generalno zategnuo odnose.

Amerika je odmah ponudila svoju podršku Litvaniji. A EU? Njene članice se i dalje kolebaju. Na kraju krajeva, blok mnogo posluje sa Кinom - najvećim trgovinskim partnerom Nemačke - i smatra da je Litvanija mogla da bude diplomatičnija. Premijer Slovenije Janez Janša, koji trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom EU, zamolio je članice da se zauzmu Litvaniju, ali njegov apel nije uslušen.

Evropljani više ne vide svet i njegove opasnosti na isti način kao Amerikanci, niti smatraju da su suvlasnici zapadnih problema, ocenjuje "Blumberg".

Šok koji je izazvao "trampizam", odnosno Amerika pod bivšim predsednikom Donaldom Trumpom koji nikada nije razumeo, a još manje cenio, koncept "Zapada“, jedan je od uzročnika "nestajanja zapadnjaštva". Ali i Evropljani snose deo krivice. Oni nisu učinili svoje vojske sposobnim da vode pravi rat bez Amerikanaca i nisu preuzeli odgovornost u upravljanju najvećim geopolitičkim pretnjama Zapada, koje sada uključuju i Кinu.

Nemačka je najbolji primer. To je verovatno jedina zemlja, koja bi zbog svoje ekonomske težine mogla da podstakne EU da postane jača i stoga "autonomna“. Ali nema interesa da to učini. Umesto toga, ona štedi na svojoj vojsci i pretvara se da su svetski problemi nečiji tuđi, a uglavnom američki. U debatama kandidata za kancelara na izborima koji su se održali prođle nedelje, niko nije rekao ni reč o spoljnoj ili bezbednosnoj politici.

Dok je trajalo, Zapad - ne u etnocentričnom već u normativnom smislu - učinio je svet, uravnoteženo, boljim mestom. Zbog toga njegova tekuća fragmentacija nije dobra za stabilnost i mir.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/ko-je-kriv-sto-evropu-niko-ne-shvata-ozbiljno-zapadni-svet-se-cepa-na-pola-eu-kuka-a/b262ews)

"Evropski strateški kompas"


Evropski komesar za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj ustalasao je poprilično administraciju u Briselu i 27 članica kada je na sastanku ministara spoljnih poslova prezentovao novi "Evropski strateški kompas", plan koji treba da poboljša kolektivnu bezbednost EU članica, omogući brzo preoznavanje pretnji i reakciju na njih. Plan je zapravo ažuriranje bezbednosne strategije EU u narednih pet do 10 godina.

"Evropa ne može sebi da prušti, da bude posmatrač u svetskom poretku, koji oblikuju drugi. Evropa je u opasnosti", dodao je Borelj i naglasio da je glvna prepreka za realizaciju ovog plana politička blokada pojednih država članica, kako bi Evropa bila sposobna da se brani.


Strateški kompas

Naime Boreljova vizija odbrane EU nazvana "Strateški kompas" je dokument na 28 strana, koji predviđa da EU do 2025 stvori snage EU za brzo reagovanje, koje če se sastojati od 5.000 vojnika, a od 2023. trebale bi da izvode već prve vojne vežbe iako nisu još ni formirane u kompletu?! Plan "Strateški kompas" predviđa i olabavljenje člana 44 ustava EU, na koji se niko ranije u Briselu nije pozivao, a koji će omogućiti da oni koji žele u ovom slučaju nazvani "koalicija voljnih" pošalju svoju vojsku i deluju u inetresu EU i u njeno ime bez konsenzusa, odnosno saglasnosti svih 27 članica.

"Strateški kompas" se smatra i putem ka novoj vojnoj doktrini EU, koju smatraju slično "Strateškom konceptu NATO".

Borelj u svojoj viziji naglasio značaj logistike, vazdušnog transporta za velike daljine (ovde je nedavno uzeto iskustvo augustovske masovne evakuacije civila i diplomata iz Kabula).


Ko je protivnik?

Ono što mnogi smatraju nedostatkom "Strateškog kompasa" jeste nedefinisan protivnik. A već tu je došlo do ne slaganja pojednih članica. Rusija? Za neke jeste pretnja, a za neke NE. U "Strateškom kompasu" nije ni spomenuta. Nema ni R od Rusije, pa čak ni kao problem u okruženju sa kojim bi se EU morala da se bavi! Evidentno je jedno da ni sama dvadesetisedmorka nema zajednički stav o Rusiji i kako voditi spoljnu politiku prema njoj.

Ako nema Rusije, ima Kine, koja se spominje u "Strateškom kompasu", koja je drugi najveći trgovinski partner EU posle SAD. Tu se spominje da je saradnja sa Kinom neophodna za rešavanje globalnih izazova, ali velika kočnica u normalizaciji odnosa po EU u ovom planu je agresivno regionalno ponašanje.

Što se tiče SAD prilikom rasprave o Boreljovoj izjavi stoji da neke vlade članica EU više veruju i ovakvim Sjedinjenim Državama, kakve su sad, nego samoj EU birokratiji u Briselu.

Uprsko svemu monogi ostaju pri stavu da je "Strateški kompas" mnogo bolji i konkretniji blan za bezbednost Evrope od onog iz 2016. godine, ali da bi bio realizovan potrebno je mnogo političke volje, i više ulaganja u vojsku i preduzimanje radikalnih koraka, jer se prema tvrdnjama onih koji su učestovovali u raspravi "Strateški kompas" iz godine u godinu povećanja eksponencijalno broj pretnji prema Evropskoj Uniji.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3811443/strateski-kompas-kako-izgleda-boreljova-vizija-evropske-vojske-sve-se-zna-ali-ne-i-protivnik-o-rusima-niko-ne-sme-ni-da-zucne)

Pakleni plan: Evropa sprema svoju vojsku, Makron hoće na čelo saveza
SVET Autor: Ksenija Stojiljković 21. nov. 2021

Migrantska kriza koja se rasplamsala na poljsko-beloruskoj granici, kao i haotično povlačenje civila iz Avganistana letos, navele su države članice Evropske Unije da shvate da se u kriznim situacijama ne mogu oslanjati na vojnu podršku Sjedinjenih Država ili NATO. Formiranje evropske vojske postalo je realna mogućnost, koju je potvrdio i dokument u čiji je posed došao CNN.

Prvobitni nacrt ovog plana predstavljen je državama članicama EU ove nedelje, piše CNN. Glavni predlog je da EU dobije kapacitet za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika za rešavanje brojnih potencijalnih kriza. Umesto stalnih snaga koje podnose izveštaje komandantu u Briselu, ove grupe okupljaće trupe iz svih država članica, i biće formirane kako bi se rešio neki konktretan problem. Njima će komandovati sama Evropska unija. Ti zadaci bi mogli da se kreću od misije evakuacije, kao što je bio slučaj u Avganistanu, do očuvanja mira na granici ili humanitarnih misija.

U dokumentu se takođe govori o potrebi za zajedničkim pristupom nabavkama, istraživanjima i obaveštajnim poslovima u oblasti odbrane. Nije neophodno da sve države članice u svakom trenutku oforme timove koji bi sačinjavali voljsku, ali će se sve obavezati da to učine kada bude potrebno. Mnogi evropski zvaničnici saglasni su ovaj poduhvat možda trenutno nije izvodiljiv, ali da je itekako neophodan.

Makronov neostvareni san

Ovaj plan bez sumnje najviše odgovara Francuskoj. Nije tajna da predsednik ove države – Emanuel Makron sanja o jakoj Evropi koja je integrisana saradnjom u spoljnim poslovima. On je čak pozvao na formiranje „prave evropske vojske“, kako bi se smanjila potreba Evrope za zaštitom NATO saveza, koji predvode Sjedinjene Države. Trenutni cilj je da se „Strateški kompas“ usaglasi u martu. Najvažnije je da su neke zemlje u istočnoj Evropi poput Poljske, Estonije i Litvanije pristalice ovog plana, ali samo ako se u formalnom sporazumu konkretno pominje pretnja koju Rusija, i u manjoj meri Kina predstavljaju po Evropu. Dokument se trenutno bavi pogoršavanjem odnosa EU sa Rusijim, ali takođe kaže da „zajednički interesi i zajednička kultura zapravo povezuju EU i Rusiju“ i da će nastaviti saradnju sa tom zemljom oko nekih konkretnih zajedničih prioriteta.

Diplomate i zvaničnici skandinavskih zemalja smatraju da se taj deo sveta nalazi u stvarnom riziku od Rusije i jasno stavljaju do znanja da „transatlantski savez treba da bude ojačan kao deo bilo kog šireg plana EU“. Ipak, ova ideja se ne dopada svima, te je tako Danska u potpunosti odbacila, a ne simpatišu je ni Holandija, Austrija i Švedska. Zvaničnici ovih zemalja izrazili su zabrinutost da trupe dodeljene timovima za brzo raspoređivanje nikada neće biti upotrebljene, da će na tu akciju biti uložen veto i da bi cela stvar moglada se završi kao „bačen novac“.

Čeka se odluka Nemačke

Poslednji deo slagalice ostaje Nemačka. Najbogatija zemlja EU još uvek se nalazi u pregovorima o formiranju koalicione vlade, te nije poznato ko će obavljati funkciju ministra odbrane i u kom pravcu će ići njegova politika. Jedan nemački diplomata je rekao za CNN da je izvesno da u toj fotelji neće sedeti socijalista.

“Oni bi bili voljni da daju novac za te stvari, a da ih ne angažuju u inostranstvu, na primer u Francuskoj. To bi moglo da izazove dosta nesuglasica“, rekao je on. Dodaje da uprkos svim potencijalnim zamkama, postoji iskreni optimizam da se ove razlike mogu premostiti ako svi postanu realni i ozbiljni.

Rasa Juknevičiene, član Evropskog parlamenta i bivši ministar odbrane Litvanije, kaže da je „samo EU u stanju da reši” hibridne pretnje neprijateljskih aktera iz Rusije i Kine. Ona, međutim, kaže da postoji opasnost da će se sve pretovoriti u obično blebetanje ako se blok ne dogovori o pitanjima koja se tiču sajber bezbednosti, vojnih sposobnosti, „realnijeg pogleda na Rusiju“ i, pre svega, potrošnje. Ipak, najviši vrh u Briselu ostaje optimističan i veruje da će postići kompromis i izbeći takva razdražljivost, jer se veliki novac nalazi na stolu, a u igri su i politički kapital, diplomtske veze, integritet i još mnogo toga.

Izvor: www.nova.rs

Понедељак, 22.11.2021.
Љиљана Вујић

Војска ЕУ – Макронова визија, а Борељова мисија

Унија жели контингент од 5.000 војника који би могао да интервенише изван држава чланица, не ослањајући се на Американце

Била је то прва Макронова замисао по доласку у Јелисејску палату која је оживљена након хаотичног повлачења војске из Авганистана. Заједничке европске војне снаге за хитне интервенције које би деловале без САД. Ова Макронова визија (иако је постојала пре него што се он родио) постала је Борељова мисијПре неколико дана састављен је документ који треба да буде финализован на пролеће, о формирању заједничких трупа од 5.000 војника у наредне четири године које би могле да интервенишу не ослањајући се на Американце. Чиниле би је копнене, поморске и ваздушне јединице.

Овај нацрт стратегије који је припремио шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ најконкретнији је покушај успоставе самосталних снага након вишедеценијског покушаја и договора да се у те сврхе групише до 60.000 људи. Од те замисли остао је план о трупи од 5.000 снага о којем, што се неких чланица ЕУ тиче, Макрон може само да сања. Борељ и каже да у војним снагама не би учествовале све државе чланице (зато што оне не желе), али за одобрење ангажмана био би потребан консензус. Он би да државе чланице осигурају логистику, ваздушни транспорт на далеке дестинације, контролне капацитете, а за шта се ослањају на САД.

Идеју о европској војсци која би у кратком року могла да интервенише у кризама Емануел Макрон поменуо је 2017. године када је говорио на Сорбони. Предлог младог француског визионара допао се министрима одбране Француске, Велике Британије, Немачке, Белгије, Данске, Холандије, Естоније, Шпаније и Португалије, који су потписали писмо о намерама. Макронов сан стар је колико и прича о европским интеграцијама. Постао је у Француској, али пре него што је настао актуелни шеф који је увелико у предизборној кампањи за председничке изборе у априлу 2022. Још педесетих година прошлог века радило се на европској одбрани организованој на наднационалној основи, заснованој на плану француских дипломата, па је тадашњи премијер Рене Плевен поднео предлог за оснивање Европске одбрамбене заједнице, формирање заједничке војске која ће се финансирати из заједничког буџета.

Амбициозна идеја никада није заживела пуним плућима, осим удруживања Француске, Западне Немачке, Италије, земаља Бенелукса, да би идеји низак ударац задале лично архитекте – француска национална скупштина је одбацила уговор. Потом је Северноатлантско веће одобрило приступање Западне Немачке НАТО-у. Од тада до Борељовог свежег документа прича о колективној одбрани попут облака је лебдела у ваздуху који је, за безмало европских дипломата, распршен у Авганистану, где је Запад трајно ослабљен. За друге је баш колапс у Кабулу идеји дао правно-политички замах. Борељ је искуство из Авганистана назвао катализатором.

О томе да ли је Кабул катализатор расправљали су министри на словеначком Брду код Крања у септембру. Тада је летонски министар одбране Артис Пабликс нагласио дубоки сукоб интереса оних који треба да оформе ове снаге, рекавши да га Авганистан не интересује јер жели помоћ на граници с Белорусијом одакле им долазе мигранти. Његова скепса у погледу великих пројеката одбрамбене политике, у којој није усамљен, видела се када је подругљиво упитао шта се догодило с борбеним јединицама које никада нису употребљене. ЕУ већ 14 година има контингент од 1.500 људи који никада није деловао. Тако, уз недостатак заједничке политичке воље исказиване вишегодишњим јаловим расправама, пројекат формирања трупа за брзо реаговање требало би да буде усвојен на пролеће. Тада председавање Савету ЕУ преузима Француска, која ће потом ући у председничке изборе, које се кани да добије актуелни председник, који је, када је освојио први мандат, обећао оснажену Европу и Француску. Сваки пут када постане очигледно да то нису, тачније, колико се ЕУ војно ослања на САД, оживљава дебата о европској војсци.

У пракси, поред малих издвајања на одбрану међу европским земљама (само девет чланица НАТО-а испуњава циљ потрошње на одбрану од два одсто БДП-а), постоје неслагања о томе шта је претња европским земљама. Балтичке земље и Пољска опрезне су у погледу одбрамбеног механизма који искључује САД јер им је егзистенцијална претња Русија, која је за Немачку геополитичка невоља, али и кључни енергетски партнер, а за Мађарску, може се рећи, савезник. Борељ је за италијански „Коријере дела сера” предочио да ће поједине земље саме кренути у остварење ове идеје ако то не буду хтеле све чланице уније. Да ли ће јединства бити, може се закључити из излагања Урсуле фон дер Лајен, која је у августу, коментаришући разлоге који су спречили да у Авганистану ЕУ буде ефикасна, рекла да су државе чланице себичне и не желе да деле расположиве безбедносне информације без обзира на то да ли се тичу полицијских или свемирских активности.

Izvor: www.politika.rs

Na proleće usvaja novu doktrinu bezbednosne politike, Borel: Biće to povratak politici moći
b92 30.11.2021.

Žozep Borel kaže da bi to bio "povratak politici moći" – u kojoj bi veliku ulogu imala vojska.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pre dve godine najavila: "Evropa mora da nauči i govor sile", rekla je Nemica prilikom preuzimanja dužnosti. EU mora biti sposobna da se dokaže i u odnosu s vodećim državama kao što su Kina, ali i SAD.

Kako taj cilj sprovesti u praksi? To je sadržaj nove doktrine bezbednosne politike koja bi trebalo da bude formulisana do marta 2022. Prvi predlog tog "Strateškog kompasa" zemljama-članicama predstavio je komesar za spoljnu politiku Žozep Borel. Aktuelnu situaciju on procenjuje bez uvijanja: "Evropa je u opasnosti", upozorava Borel i naglašava da Evropska unija ne može sebi da dozvoli da bude samo posmatrač u svetu koji je krajnje orijentisan na suparništvo.

Uticaj EU slabi

"Evropska unija mora da se pobrine za bezbednost svojih građana i mora da štiti svoje interese", zahteva Borel i nabraja konkretna područja konflikata. U to spadaju ne samo vojne pretnje, već i nadmetanje oko globalnih standarda i borba za prevlast na području veštačke inteligencije, cloud computinga, poluprovodnika i biotehnologije. Spominje se i izazov širenja lažnih vesti i kibernetičkih napada. Nova politika sile ne služi se samo tradicionalnim vojnim sredstvima. Borel upozorava i na opasnost od tzv. "hibridnih pretnji", kakvu EU upravo doživljava na svojoj spoljnoj granici prema Belorusiji. Zbog takvih pretnji, sve je teže razlikovati rat i mir. Evropska unija, čiji ekonomski i demografski značaj u svetu stalno opada, mora da se dokaže na tom području.

Povratak politici moći

Iako će konačni tekst nove doktrine biti gotov tek na proleće, već prvi predlog pokazuje jasnu promenu pogleda na svet. U poređenju s "Globalnom strategijom" koju je 2016. predstavila Borelova prethodnica na toj dužnosti Federika Mogerini, "meka moć" EU sada je osetno u drugom planu. "Povratak politici moći" – tako Žozep Borel naziva ideju po kojoj bi Brisel bio u stanju da reaguje i vojnim sredstvima. Iako Evropska unija još od 2007. ima sopstvene borbene jedinice, takozvane battlergroups, pokazalo se – recimo u Avganistanu – koliko je i danas njena sposobnost da vojno deluje mala. Pritom EU, prema tom konceptu battlergroups, već godinama raspolaže s dve stalno aktivne formacije, od kojih svaka ima po 1.500 vojnika. One bi trebalo da sprečavaju ratove u konfliktnim regionima, ali i da rade na pružanju humanitarne pomoći.

Te jedinice se menjaju na svakih šest meseci, a na raspolaganje ih stavljaju različite zemlje EU. One, međutim, tokom 15 godina svog postojanja, nijednom nisu aktivirane u nekoj krizi. "Razlog za to što borbene jedinice iz tri do pet zemalja ne mogu da budu angažovane leži i u činjenici da uvek mora da postoji neka 'vodeća nacija', koja mora da snosi većinu tereta u materijalu i ljudstvu – ali i da snosi troškove. Države koje su na redu zbog toga se ustežu da koriste taj instrument", objašnjava politikolog Joahim Kops sa Univerziteta Lajden u Hagu.

Sporna interventna jedinica

"Strateški kompas" sada donosi novi koncept za vojne jedinice. Do 2025. Evropska unija bi trebalo da formira Jedinicu za brzo raspoređivanje (Rapid deployment capacity - RDC) od 5.000 ljudi. Sastojala bi se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica i bila bi veća nego sadašnjih trupa (3.000 ljudi). Pored toga, ona bi trebalo da bude sastavljena modularno, dakle u zavisnosti od svrhe angažmana. Za razliku od dosadašnjih, nova jedinica bi imala redovne zajedničke vežbe. Prvi takvi manevri trebalo bi da budu održani već 2023. Zacrtani cilj je da Evropska unija uz pomoć RDC može i bez SAD da interveniše u oružanim sukobima, da iz kriznih područja evakuiše ljude i samostalno da obezbeđuje aerodrome.

Spor oko finansiranja

Iako se u "Strateškom kompasu" naglašava da RDC ne bi trebalo da bude konkurencija postojećoj jedinici NATO za brze intervencije, neke članice EU još uvek su sumnjičave prema tom konceptu. Pre svih zemlje istočne Evrope strahuju od konkurencije Severnoatlantskom savezu. Evropska unija bi, zbog različitih pogleda na situaciju, ali i različitih prioriteta među članicama, trebalo kod vojnih misija da se poziva na član 44 Ugovora EU, koji omogućava stvaranje tzv. "saveza voljnih". U slučaju načelne odluke, jedna grupa zemalja bi mogla da krene u intervenciju, a da u tome ne moraju da učestvuju sve članice EU. Sporno je, međutim, da li bi troškovi takve misije bili ravnomerno raspodeljeni na sve članice.

Više novca za vojsku?

U "Strateškom kompasu" prihvaćeno je više kompromisnih predloga dosadašnje nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU), a u Briselu sada čekaju da vide kako će se po tom pitanju postaviti nova nemačka vlada. U Koalicionom ugovoru, stranke nemačke vladajuće koalicije zalažu se za "stvarnu zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku u Evropi". EU bi, naglašava se, morala da postane sposobnija da deluje na međunarodnom planu. Pritom se ukazuje i na važnost jače saradnje nacionalnih vojski i predlaže zajedničko civilno-vojno zapovedništvo.

Da bi se ostvarili ciljevi navedeni u "Strateškom kompasu", morali bi osetno da budu povećani izdaci za odbranu, ne samo u Nemačkoj. Već deo o izazovima na moru pokazuje da postoji velika potreba za investicijama. Kad EU u budućnosti definiše da je npr. neko morsko područje "od interesa", recimo kao Hormuški moreuz, "Strateškim kompasom" je predviđeno da tamo onda koordinirano deluju evropske pomorske i vazdušne snage. To znači da bi i nemački vojnici mnogo češće morali da budu angažovani u inostranstvu nego danas.

Vojska EU nije na vidiku

U planu je još mnogo toga što EU danas još uvek nije u stanju da uradi. U to spada recimo i avio-transport na veće udaljenosti, kao i stvaranje kapaciteta za rukovođenje i planiranje. "Glavni problem EU jeste to da ona nema generalštab kao NATO, niti ima 70 godina iskustva u saradnji – već uvek mora da koristi nacionalne kapacitete", kaže politikolog Kops. Ali, EU i tu napreduje. Nakon što su ministri odbrane pre nekoliko dana doneli odluku o još 14 programa, EU u međuvremenu koordinira 60 zajedničkih programa za oružje i vojne sposobnosti.

Evropska vojska, koja se često spominje u svečanim govorima, nije cilj ovih nastojanja. Tome se suprotstavljaju još uvek različiti interesi i prioriteti 27 zemalja-članica. U ovom konceptu radi se pre svega o koordinaciji nacionalnih vojnih snaga i sinergiji. Cilj je da se zajedničkim vežbama postigne mogućnost da se bolje zajednički deluje, a time i da se omogući zajednički odlazak u vojne misije.

Izvor. www.blic.rs

Makron: Ojačati stratešku moć i suverenitet Evrope


Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je danas da će ojačati stratešku moć i suverenitet Evrope.

Njegova zemlja i formalno preuzela vođstvo nad evropskim blokom u narednih šest meseci.

Lajtmotiv francuskog predsedavanja u narednih šest meseci biće potreba za većom autonomijom regiona preneo je AP. Makron je zagovarao tu ideju otkako je došao na vlast pre pet godina i iskoristiće rotirajuće predsedavanje Savetom EU da pokuša da to sprovede u delo, navela je agencija.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Makron je rekao da će evorpski blok ovog semestra finalizoati takozvani strateški kompas EU, svoju geopolitičku strategiju koja se fokusira na izgradnju odbrambenih kapaciteta.

"To će nam omogućiti da imamo zajedničku evropsku poziciju u NATO-u i da delujemo zajedno na koordinisaniji način", rekao je Makron i dodao da želi da razvije evropsku odbrambenu industriju i poveća tehnološku autonomiju bloka.

Usred dugotrajnih tenzija između Rusije i Ukrajine, Makron je dodao da će EU pripremiti i predloge za "arhitekturu evropske bezbednosti" koja još u velikoj meri zavisi od SAD i NATO.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=07&nav_category=78&nav_id=2084614)

https://youtu.be/G-8vUnPq5jw

Ministri spoljnih poslova EU sa ministrima odbrane 27 zemalja usvojili dokument bezbednosti

Ministri spoljnih poslova EU zajedno sa ministrima odbrane 27 zemalja članica usvojili su danas u Briselu ”Strateški kompas", dokument koji bi u narednim godinama trebalo da definiše prioritete u oblasti bezbednosne i odbrambene politike, a u cilju jačanja i koordinisanja vojnih kapaciteta i strateške autonomije EU.

Piše: Tanjug
21.03.2022.

U Briselu ocenjuju da je u pitanju instrument kojim će EU postati ”pravi odbrambeni i bezbednosni geopolitički akter”, sposobna da deluje ”brzo i snažno kad god izbije kriza, sa partnerima ako je moguće i sama kada je to potrebno”.

”Današnjim usvajanjem ''Strateškog kompasa'' jačamo našu zajedničku bezbednost i odbranu. U izazovnim vremenima, moramo da radimo na jačanju naše saradnje u oblastima bezbednosti i odbrane, kako unutar EU tako i kroz jake transatlantske odnose”, poručila je šefica diplomatije Švedske, An Linde.

Rad na ”Strateškom kompasu” započet je u EU još 2020. godine kada je EU sprovela analizu ključnih pretnji i izazova za Uniju i države članice, uključujući globalne i regionalne pretnje, kao i konflikte u susedstvu izazvane od strane državnih i nedržavnih aktera. Dokument na preko 40 strana predviđa poboljšanje spremnosti oružanih snaga EU i razvijanje kapaciteta za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika u zonama konflikta, zajedničko ulaganje u vojnu osposobljenost EU za delovanje na kopnu, na moru, u vazduhu, u sajber domenu i u svemiru. Naglašava se važnost jačanja kapaciteta EU za odvraćanje i reagovanje na sajber napade i strane dezinformacione kampanje i mešanja. Istovremeno, ukazuje se na važnost jačanja saradnje EU sa NATO, UN, i OEBS i podsticanja saradnje sa pojedinačnim partnerima kao što su SAD, Kanada i Norveška i druge zemlje.

U svetlu rata u Ukrajini poštren je rečnik koji se odnosi na Rusiju pri čemu je u usvojenom dokumentu izbačen deo oko ”angažmana sa Rusijom po nekim pitanjima”.

Izvor: www.blic.rs

Austrija će učestvovati u vojnima snagama za brzu intervenciju EU


Ministarka odbrane Austrije Klaudija Taner najavila je da će Austrija učestvovati u vojnima snagama za brzu intervenciju EU.

Sve informacije o Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

"Neutralnost Austrije nije smetnja za učešće u trupama za brzu intervenciju", rekla je Taner.

Rekla je da EU mora da bude brža u suočavanju sa izazovnim situacijama, a to je moguće samo ako se govori jednim glasom, koji je uz to verodostojan.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=03&dd=22&nav_category=78&nav_id=2126674)

Ministri članica Evropske Unije usvojili plan za jačanje bezbednosti, poučeni ukrajinskim primerom
Goran Čvorović 23. 03. 2022.
   
NA PEPELU rata u Ukrajini, Evropska unija namerava da ojača odbranu, da se slične tragedije više ne bi događale na kontinentu.

Ministri spoljnih poslova i odbrana zemalja članica usvojili su prve večeri dvodnevnog sastanka u Briselu, koji se juče završio, "Evropsku stratešku busolu", zasnovanu na idejama francuskog predsednika Emanuela Makrona i skiciranu na nedavnom samitu u Versaju. Uobličeni dokument će formalno verifikovati šefovi država ili vlada na sastanku sutra i prekosutra u belgijskoj prestonici. Strateška orijentacija je namenjena jačanju bezbednosti i odbrane EU do 2030. Ministri su istakli važnost ovog ambicioznog plana, u trenutku povratka rata na tlo Evrope. Partnere za ovaj projekat u Briselu vide i na Zapadnom Balkanu.

Konkretno, da bi mogla da deluje brzo i snažno kad god izbije kriza, sa partnerima, "a ako je moguće i sama kada je to potrebno", EU uspostavlja snažan kapacitet za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika za različite vrste kriza. Biće spremna da rasporedi i 200 potpuno opremljenih stručnjaka za misiju zajedničke spoljne i bezbednosne politike u roku od 30 dana, uključujući i u složenim okruženjima. Takođe, izvodiće se redovne vežbe u realnom obimu na kopnu i na moru, poboljšaće se vojna mobilnost i ojačati civilne i vojne misije i operacije promovisanjem brzog i fleksibilnijeg procesa donošenja odluka, uz snažnije delovanje i osiguravanje veće finansijske solidarnosti. Cilj je i da se u potpunosti iskoristi Evropski mirovni fond za podršku partnerima, među kojima se vidi i Zapadni Balkan.

Na bezbednosnom planu, da bi ojačala sposobnost da predvidi i osujeti trenutne i brzo nastajuće pretnje i izazove, odgovori na njih i zaštiti svoje bezbednosne interese, EU povećava kapacitete za analizu obaveštajnih podataka, a razviće i hibridna sredstva i timove za otkrivanje i reagovanje na širok spektar ovih pretnji. Takođe, ustanoviće politiku sajber odbrane EU, a razviće i sistem zaštite od manipulacija i mešanja informacija koje dolaze spolja. Plan je i da se razvije svemirska strategija EU za bezbednost i odbranu, kao i da se ojača uloga EU kao aktera pomorske bezbednosti.

Kako bi odgovorila na zajedničke pretnje i izazove, EU će ojačati saradnju sa strateškim partnerima kao što su NATO, UN, OEBS, Afrička unija i Asocijaciju nacija jugoistočne azije (ASEAN). Razvijaće više prilagođena bilateralna partnerstva sa zemljama istomišljenicama kao što su SAD, Kanada, Norveška, Velika Britanija i Japan. Plan je da se razvijaju i "partnerstva po meri" na Zapadnom Balkanu, u istočnom i južnom susedstvu, Africi, Aziji i Latinskoj Americi, uključujući promovisanje učešća u misijama i operacijama zajedničke odbrambene i spoljne politike.

OBAVEZALI SE NA VEĆI VOJNI BUDŽET

DRŽAVE članice EU su se obavezale da će znatno povećati izdatke za odbranu, kako bi odgovorile svojoj kolektivnoj ambiciji. Koordiniraće se u tu svrhu razmenom nacionalnih ciljeva o povećanju i poboljšanju potrošnje na odbranu, uz podsticanje na ulaganje u strateške mogućnosti za delovanje na kopnu, na moru, u vazduhu, u sajber domenu i u svemiru. Podsticaće se i odbrambene inovacije da bi se smanjila tehnološka i industrijska zavisnost.

Izvor: www.novosti.rs

Уторак, 22.03.2022.

Министарка својом изјавом изазвала збуњеност у Министарству

БЕРЛИН – Изјава министарке одбране Немачке Кристине Ламбрехт у вези снага за брзу интервенцију ЕУ изазвала је збуњеност у самом њеном министарству.

Наиме, Лабрехт је у Бриселу изјавила да ће Немачка ставити на располагање до 5.000 војника за успостављање снага за брзу интервенцију до 2025. године. Та изјава, према писању „Шпигла”, изазвала је бројне телефонске разговоре, јер нико, па чак ни генерали Бундесвера, нису упознати са тим плановима. Након сат и по уследило је разјашњење, преноси Танјуг.

„Министарка Ламбрехт понудила је ЕУ да Бундесвер стави на располагање срж снага за брзу интервенцију”, написало је Министарство на свом твитер налогу.

Министарство је појаснило да Немачка жели да стави на располагање „срж те јединице”, која ће бројати до 5.000 војника из разних земаља. Нове снаге за брзу интервенцију су део нове безбедносне стратегије, коју је ЕУ усвојила, и оне треба да замене актуелне борбене снаге, које су до сада само вежбале, а нису никада биле употребљаване.

Izvor: www.politika.rs

Evropa se naoružava: Na pomolu zajednička vojna industrija?


Evropski komesar za budžet Johanes Han zatražio je izgradnju zajedničke evropske vojne industrije.

"Evropski sistemi naoružanja trenutno nisu kompatibilni. Moramo zbog toga najpre izgraditi zajedničku industriju naoružanja", kazao je Han za dnevnike "Oberesterajhiše nahrihten" i "Salcburger nahrihten".

On je istakao da je dobro izdvajati više novca za odbranu, ali taj novac mora biti efikasno potrošen.

"Ako se sabere odbrambeni budžet svih 27 članica EU, onda se vidi da Unija izdvaja više novca nego Rusija. Ali to, nažalost, ne vodi ka većoj efikasnosti", kritikovao je Han.

Izrazio je zabrinutost da će pojedine zemlje sada povećati vojni budžet, i kupiti više onoga što već imaju. Time se, smatra on, samo prolongira neefikasnost.

Pre svega zemlje koje raspolažu sopstvenom vojnom industrijom moraju masivno sarađivati, zatražio je on. Ono što je Evropa uspela sa Erbasom mora biti u tome uzor, poručuje Han.

Na drugoj strani pokazao je uzdržanost u vezi predloga da se zajedničkim zaduživanjem finansira fond za savaldavanje posledica Ukrajinskog rata.

"Mnogi zadaci koji su zbog rata pred nama su pokriveni fondom za obnovu posle korone. Prioriteti, prema kojima funkcioniše taj fond, već su pre korona krize utvrđene, a to su odustajanje od fosilne energije, digitalizacija i povećanje otpora na krize. Ta strategija je i u trenutnoj krizi najbolja", objasnio je Han.

Što se tiče pristupne perspektive Ukrajine on kaže da se na kvalitetu procesa pristzupanja ne bi trebalo ništa menjati. Međutim, smatra da je nakon kraja rata evropska perspektiva za Ukrajinu moguća. "Čim se vrati mir možemo da se fokusiramo na obnovu jedne slobodne, demokratske Ukrajine", zaključio je Han.


Belgija povećava vojni budžet za dodatnih milijardu evra

Belgijska vlada je odlučila danas, nekoliko sati uoči samita NATO, da "ubrizga" dodatnih milijardu evra u vojni budžet, pored ranije dogovorenih 10 milijardi evra (10,98 milijardi dolara), podstaknuta ratom u Ukrajini, piše belgijski list Eho.

Nova ulaganja imaju za cilj jačanje belgijske odbrambene moći do 2030. godine, a plan uključuje razvijanje jedinice za sajber bezbednost u belgijskoj vojsci, popunjavanje zaliha goriva i municije, vojne opreme i unapređenje obaveštajnih i komunikacionih sistema, navodi list, a prenosi Rojters.

Zemlje članice NATO-a bi trebalo da ulažu u vojsku više od 2,0 posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje. Belgija trenutno troši na vojsku 1,2 odsto BDP-a, a sa novim investicijama će taj procenat biti povećan na 1,54 posto.

Belgijska armija namerava da regrutuje 2.500 vojnika 2022. godine, kako bi ojačala vojsku koja trenutno broji oko 25.000 ljudi.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/evropa-se-naoruzava-na-pomolu-zajednicka-vojna-industrija-2127717)

Четвртак, 24.03.2022.
М. Пешић

Немачки војници окосница будуће „европске армије”

Министри спољних послова и одбране чланица ЕУ одобрили су заједничку одбрамбену и безбедносну стратегију ЕУ која предвиђа од 2025. године и постојање снага за брзо војно реаговање од 5.000 војника

Европска унија би у наредне три године требало да добије заметак „европске армије”, чију окосницу ће чинити немачки војници. Министри спољних послова и одбране земаља чланица ЕУ одобрили су, прву у историји, заједничку одбрамбену и безбедносну стратегију ЕУ – „Стратешки компас”, која предвиђа од 2025. године и постојање снага за брзо војно реаговање, којe ће бројати 5.000 војника.

„Претње су све веће и цена неактивности је јасна”, поручио је у саопштењу високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ, назвавши документ који представља европске амбиције у одбрани и безбедности које треба постићи до 2030. године „водичем за акцију”.

Нови безбедносни концепт требало би да замени досадашњу „борбену групу” од по две јединице с по 1.500 војника, која је више постојала на папиру него у реалности. Наиме, у последње време појавили су се проблеми с недовољним бројем војника за ове јединице ЕУ.

„Сад је важно послати сигнал да смо ту једни за друге, ако затреба”, рекла је немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт на маргини састанка одржаног у понедељак у Бриселу. Нагласила је да ће припадници Бундесвера чинити окосницу нове европске војне формације.

Рад на новој безбедносној стратегији ЕУ покренула је Немачка пре неколико година, али је након почетка рата у Украјини цео концепт прерађен, тако да је Русија означена као главна безбедносна претња. Министарка Ламбрехт назвала jе снаге за брзу реакцију „језгром” новог концепта и нагласила да се тренутно испитује како да се потенцијали НАТО-а ускладе с новонасталом јединицом да би се „добио максималан учинак”.

Окидач за „ремонт” постојеће борбене групе ЕУ, која постоји од 2007. године и у којој се по систему ротације 27 чланица ЕУ смењују сваких шест месеци, био је хаотично повлачење трупа НАТО-а из Авганистана, завршено падом Кабула у руке талибана 14. августа прошле године. Руска војна интервенција у Украјини додатно је убрзала рад на формулисању европске војне јединице за брзе акције. Договор министара који треба да потврде и европски лидери на самиту који се одржава данас и сутра, образложила је аустријска министарка одбране Клаудија Танер: „Морамо да будемо бржи, посебно зато што смо тренутно суочени с тако изазовном ситуацијом.” ЕУ је ипак јасно ставила до знања да своје војне напоре види као комплементарне НАТО-у и да нема намеру да се такмичи с војном алијансом предвођеном САД као сидром одбране Запада.

У Бриселу поручују да ће усвајањем „Стратешког компаса”, овај документ омогућити да се у наредним годинама дефинишу приоритети у области безбедносне и одбрамбене политике, у циљу јачања и координисања војних капацитета и стратешке аутономије ЕУ. Реч је о инструменту којим ће ЕУ постати „прави одбрамбени и безбедносни геополитички актер”, способна да делује „брзо и снажно кад год избије криза, с партнерима ако је могуће и сама када је то потребно”.

„Усвајањем ’Стратешког компаса’ јачамо заједничку безбедност и одбрану. У изазовним временима морамо да радимо на јачању сарадње у областима безбедности и одбране, како унутар ЕУ, тако и кроз јаке трансатлантске односе”, поручила је шефица дипломатије Шведске Ан Линде.

Документ на више од 40 страница предвиђа побољшање спремности оружаних снага ЕУ и развијање капацитета за брзо распоређивање до 5.000 војника у зонама конфликта, заједничко улагање у војну оспособљеност ЕУ за деловање на копну, на мору, у ваздуху, у сајбер домену и у свемиру. Наглашава се важност јачања капацитета ЕУ за одвраћање и реаговање на сајбер нападе и стране дезинформационе кампање и мешања. Истовремено, „Стратешки компас” указује и на важност јачања сарадње ЕУ с НАТО-ом, УН, и ОЕБС-ом и подстицања веза с појединачним партнерима, као што су САД, Канада, Норвешка и друге земље.

Izvor: www.politika.rs

"EU potrebne evropske oružane snage"


Evropskoj uniji su potrebne sopstvene oružane snage da bi osigurala svoju bezbednost, poručio je šef diplomatije EU Žozep Borelj.

"Novo bezbednosno okruženje pokazuje da EU mora da preuzme veću odgovornost za svoju bezbednost. Zbog toga nam treba moderna i interoperatibilna evropska vojska", napisao je Borelj na svom blogu.

Prema njegovim rečima, EU treba da radi u tri osnovna pravca.

Prvo, članice moraju da rade na jačanju borbene gotovosti snaga, drugo, da povećaju postojeće kapacitete, kvalitativno i kvantitativno u narednih pet godina, a treće da u dužem vremenskom periodu razviju zajedničke ključne buduće kapacitete, rekao je on.

"Vreme je da se unapredi evropska odbrana. Treba da ojačamo evropsku odbrambenu industriju i da budemo operativni sa potrebnim vojnim kapacitetima. Da možemo da povećamo vojne sposobnost odbrane, da osnažimo NATO i podržimo bolje naše partnere", naglasio je Borelj.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=2158909)

За стварање заједничке војске није довољна политичка воља. Живо ме интересује како би се споразумевали. Основни командни језик јесте енглески, али сам уверен да би дошло до лоше комуникације и грешака у разумевању команди - са могућим катастрофалним последицама.

Kremlj: Militarizacija Evrope neće ojačati njenu bezbednost i stabilnost


Militarizacija Evrope neće ojačati njenu bezbednost i stabilnost, a šef evropske diplomatije Žozep Borelj, uprkos njegovoj funkciji, nije apologeta diplomatskih rešenja već je sklon agresivnim koracima.

Naime, Borelj je ranije izjavio da situacija u Evropi po pitanju bezbednosti, a u svetlu ruske specijalne operacije u Ukrajini, govori o tome da je neophodno formirati zajedničke evropske oružane snage.

„Ovde se radi o ideji militarizacije Evrope, kao i o nastavku upumpavanja naoružanja u Ukrajinu. Sve to zajedno ne doprinosi jačanju bezbednosti i stabilnosti evropskog kontinenta“, istakao je Peskov.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220523/kremlj-militarizacija-evrope-nece-ojacati-njenu-bezbednost-i-stabilnost-1137613375.html)

"Vreme je za akciju": EU pokreće vojsku?


Nije prvi put da Brisel razmišlja o svojim vojnim snagama, ali je, po rečima Đozepa Borelja sada vreme za akciju.

Ulaganja u odbranu imaju ozbiljne nedostatke, istakao je evropski šef diplomatije, dodavši da je "u pitanju poziv na buđenje".

EU mora da deluje i da brzo reaguje na trenutnu situaciju, a saradnja članica da bude od industrijske do operativne, poručio je Borelj.

Evropski šef diplomatije je istakao da EU, da bi podržala Ukrajinu, mora prvo da poveća sopstvene kapacitete i da "preuzme više odgovornosti za svoju bezbednost." Istakao je da trenutno najvažniji problem praktične prirode.

"Moramo da dopunimo naše zalihe, naš vojni materijal, jer pružamo veliku podršku Ukrajini u municiji, transportu, zaštiti snaga. Moramo da kupujemo zajedno, kao što smo radili sa vakcinama i kao što to želimo sa gasom" kazao je Borelj.

"Evropljanima je bilo udobno pod kišobranom SAD i NATO. Poruka je sada da moramo učiniti više."

Zato je predloženo stvaranje Zajedničke radne grupe za nabavku, a EU je predvidela finansijske podsticaje za države članice koje u tome učestvuju.

Naveo je da su razlike između SAD i Evrope u izdvajanju za naoružanje očigledne i da taj trend nedovoljnih investicija i smanjenja budžeta mora da se prekine. Imajući u vidu da je pitanje odbrane u domenu nadležnosti država članica, istakao je da postoje značajni troškovi dupliranja logistike. Na srednjoročnom planu poručio je da je potrebno povećanje postojećih kapaciteta i u kvalitetu i u kvantitetu. Naglasio je da su potrebni moderna protivvazdušna odbrana, bespilotne letelice, sposobnosti za punjenje gorivom u vazduhu, tenkovi i oklopna vozila, obalska odbrana, ojačane sajber i kosmičke sposobnosti. Poručio je i da treba da se osnaži evropska vojna industrija.

"Kad smo predstavili "Strateški kompas", naslov je bio "Evropa je u opasnosti". U to vreme, pre ruske agresije na Ukrajinu, ljudi su se smejali. Sada je, nažalost, opasnost veoma očigledna, a nemilosrdni napad Rusije na Ukrajinu pokazao je svim evropskim građanima da je rat na našim granicama ", poručio je Borelj.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=23&nav_category=78&nav_id=2159616)

Svi znamo kako je prosla Austro-Ugarska vojska u Velikom Ratu, tako da ni ovo nece da radi.  Svest ljudi za EUSSR je mali i svi preziru siruaciju u koju su stavljeni, A to da ce zivot Bugara ili Rumuna da kosta manje od Holandjanina ili Nemca je isto realnost.

Poruka iz EU: "Moramo biti i vojna sila"


Sukob u Ukrajini jasno je stavio do znanja da meka moć nije dovoljna, tako da Evropska unija treba da postane vojna sila.

To je danas izjavio šef diplomatije EU Žozep Borelj po dolasku na drugi dana samita lidera EU u Briselu.

"Ono što smo naucili iz ukrajinskog rata je da trgovina nije dovoljna, vladavina prava nije dovoljna, nije dovoljno biti dobra civilna sila, moramo biti i vojna sila", istakao je Borelj, prenosi agencija TAS S.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=2163777)

"Rusofobično krilo u EU pojačava svoju aktivnost"


Izjava Žozepa Borelja da EU treba da postane ozbiljna vojna sila je prazna priča, "ali gde ima dima, ima i vatre".

Tako je Boreljovu izjavu ocenio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare prilikom posete Saudijskoj Arabiji.

"Verovatno su ovo pre svega puke reči, ali gde ima dima, ima i vatre", izjavio je Lavrov, prenosi TAS.

On je dodao da zaista postoji tako snažno rusofobično krilo u EU, koja je dugi niz godina efektivno nametala svoj stav svima ostalima, kršeći princip solidarnosti i konsenzusa i da to krilo pojačava svoju aktivnost, prenosi TAS.

"Boreljove izjave, ratoborne reči koje dolaze iz usta visokog diplomate Evropske unije odražavaju trend koji agresivna manjina nameće celoj EU, koju želi da militarizuje i pretvori u dodatak NATO", naveo je Lavrov, prenosi TAS.

On je takođe opisao izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca o nameri Nemačke da postane glavna vojna sila EU kao dokaz oživljavanja "dominantnih aspiracija" te zemlje i naveo da Evropa mora razmisliti o tome kako će se dalje razvijati i kako će nastaviti da izvlači pouke iz svoje teške istorije, navodi ruska agencija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=01&nav_category=78&nav_id=2164737)

I Danci bi da menjaju politiku izuzeća: Evropa pozdravlja "istorijsku odluku"


Nakon današnjeg referenduma sve ukazuje na to da je Danska spremna da se pridruži odbrambenoj politici Evropske unije.

Takođe, spremni su da prodube vojne veze kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, pokazuju rezultati ankete javnog emitera DR.

U anketi objavljenoj posle zatvaranja biračkih mesta navodi se da 69 odsto Danaca koji su izašli na referendum podržava zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku EU, prenosi Rojters. Protiv je bio 31 odsto ispitanih birača, pokazuju rezultat ankete DR.

Danci su se danas na referendumu izjašnjavali o tome da li da se ukine 30-godišnje izuzeće iz odbrambene i bezbednosne politike EU.

Danska je jedina članica EU za koju važi takvo izuzeće, ali kao i njeni susedi, Švedska i Finska, ponovo procenjuje svoju bezbednosnu politiku otkako je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine, preneo je ranije Bi-Bi-Si.


EU pozdravila odluku Danaca na referendumu

Predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen, pozdravili su večeras ''''istorijski izbor'''' Danaske, čiji su građani na referedndumu velikom većinom glasali za ukidanje dosadašnjeg izuzimanja te zemlje iz bezbednosne i odbrambene politike EU koji je bio na snazi 30 godina.

”Ovakva odluka je na dobrobit Evrope, a učiniće da građani i Danaske i EU budu bezbedniji i sigurniji”; poručio je Šarl Mišel na Tviteru.

Do referenudma u Danaskoj o priključivanju zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambanoj politici došlo je nakon početka rata u Ukrajini.

Izlazne ankete procenjuju da je između 67 i 69 procenta onih koji su glasali bilo ”za” prekid izuzeća zemlje iz zajedničke evropske odbrane.

”Pozdravljam sanžnu poruku posvećenosti našoj zajedničkojbezbednosti koju su Danci dans poslali. Danaska stručnost u odbrambenom je vrlo cenjena. Uverena sam da će i EU i Danaska imati dobrobiti od ove odluke”, napisala je fon der Lajen na Tviteru.

Danska će svojim ulaskom u zajedničku bebednosnu i odbrambenu politiku moći da učestvuje u zajedničkim vojnim operacijama EU i da sarađuje na razvoju i sticanju vojnih sposobnosti unutar EU.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=01&nav_category=78&nav_id=2164833)

SAD podržavaju ideju o još jednom evropskom vojnom bloku


Stalna predstavnica SAD pri NATO-u Džulijana Smit rekla je u utorak da bi Vašington „želeo da podrži“ ideju o novom bezbednosnom savezu, koji bi navodno mogao da uključi Ukrajinu, Veliku Britaniju, Poljsku, baltičke države i verovatno Tursku.

Prošlog meseca, italijanski list Korijere dela sera izvestio je da je britanski premijer Boris Džonson izneo ideju o takozvanom „Evropskom komonveltu“ ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom tokom njegove posete Kijevu početkom aprila.

Prema izvorima lista, Džonson vidi blok kao „novi sistem političkih, ekonomskih i vojnih saveza – alternativu Evropskoj uniji“.

On smatra da bi Velika Britanija, Ukrajina, Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija, kao i Turska „potencijalno, u kasnijoj fazi“ trebale da se udruže na osnovu svog „nepovjerenja prema Briselu“, nezadovoljstva sporim odgovorom Nemačke na ofanzivu Rusije u Ukrajini, i zabrinutost zbog pretnje koju Moskva predstavlja po bezbednost na kontinentu, preneo je italijanski list.

Tokom brifinga u utorak, Džulijan Smit je upitana kako će SAD reagovati ako London na kraju uspe da realizuje svoju ideju o „Evropskom komonveltu“.

Ona je odgovorila sugerišući da bi takva unija zapravo mogla da doprinese cilju NATO-a o daljem jačanju svog istočnog krila, što je postalo prioritet za alijansu koju predvode SAD nakon izbijanja sukoba u Ukrajini krajem februara.

„Očigledno, podržavamo inicijative koje pomažu u izgradnji kapaciteta. A u meri u kojoj članice NATO-a raskinu na partnerstva ili u neke grupe da pomognu u izgradnji kapaciteta i kolektivno… ojačaju Alijansu, to je nešto što bismo želeli da podržimo“, rekao je američki izaslanik.

Osim Ukrajine, potencijalni članovi nove grupacije su sve članice NATO-a, a u EU su i Poljska i tri baltičke države.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još nije odgovorio na Džonsonov predlog „Evropskog komonvelta“, jer čeka ishod samita EU 23. juna, preneo je Korijere dela sera. Tokom skupa evropski lideri će odlučiti da li Ukrajini treba dati status zemlje kandidata za članstvo u EU.

U izveštaju Politico-a u ponedeljak se navodi da će Evropska komisija podržati davanje takvog statusa Kijevu. Drugi izveštaji sugerišu da bi zemlje, uključujući Dansku i Holandiju, mogle u potpunosti da blokiraju kandidaturu Ukrajine zbog zabrinutosti oko korupcije i vladavine prava u zemlji.

izvor (https://okvir.net/svet/sad-podrzavaju-ideju-o-jos-jednom-evropskom-vojnom-bloku/)

Danska zvanično obavestila EU: "Pridružujemo se"


Danska je danas zvanično obavestila Evropsku uniju da je odlučila da se pridruži njenoj odbrambenoj politici.

Prilikom ceremonije primopredaje pisma kojim Danska obaveštava EU o svojoj odluci, šef evropske diplomatije Žozep Borel rekao je danskom ministru spoljnih poslova Jepeu Kofodu da su Danci time učinili Evropu više ujedinjenom.

"Evropska unija će biti jača, povećaćemo naše kapacitete za delovanje. Evropska odbrambena politika je nešto na čemu se stalno radi. Ovom odlukom vi ćete u potpunosti učestvovati u donošenju odluka, u našim vojnim misijama širom sveta i u našim odbrambenim akcijama", rekao je Borel.

Pohvalio je činjenicu da je dve trećine Danaca izašlih na referendum glasalo za pridruživanje odbrambenoj politici EU, ocenivši da je reč o "jasno izraženoj volji", objavljeno je na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.

"Budite sigurni da ćemo preduzeti sve potrebne korake kako bismo brzo i u potpunosti uključili Dance u naše misije, u naše operacije, u našu zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku i u naše šire projekte. Mnogo posla je pred vama", kazao je Borel.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=78&nav_id=2173675)

https://youtu.be/kuTxSjk_NLE

Nemačka i Holandija planiraju potpuno ujedinjenje kopnenih snaga

Kako navodi Blumberg, od tri kopnene brigade kojima raspolaže Holandija, dve su već spojene sa Bundesverom, a integracija preostale 13. brigade u 10. Pancer diviziju nemačkih oružanih snaga može biti završena „pre kraja aprila."

Ukupan broj jedinica dobijenih nakon ujedinjenja snaga dve zemlje biće oko 50 hiljada ljudi,od toga će 8 hiljada obezbediti Holandija

Konkretno,

11. desantno-jurišna brigada biće deo Divizije za brzo reagovanje;

- 43. mehanizovana brigada u sastavu 1. tenkovske divizije;

- 13. laka pešadijska brigada 10. tenkovske divizije.

[attachment=1]

Bez obzira na činjenicu da je komandni jezik engleski, ostaje problem koliko će u borbenom smislu kvalitetno komunicirati npr. Danac i Španac.

Tu nema većih problema. Nije tu miks jedan Danac, jedna Španac, dva Nemca... Sastav je od jedinica, a jedinica (nacionalna) dobiva zadatak pa ga kao takva i rešava. Ima li nekih problema, oficir za vezu u komandi sastava ih otklanja.