PALUBA

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]


LPB

Simulator

https://www.youtube.com/watch?v=d6p-Dg77EbA

"Krug" je bio prvi sovjetski istinski samohodni PVO sistem srednjeg dometa, što mu je omogućavalo brz manevar na bojištu. Međutim, nije se dugo zadržao kao masovan sistem, jer se raketna PVO tih šezdesetih godina burno razvijala. Poznat je i po tome što je prvi imao statoreaktivni marševski motor. Iako rakete izgledaju "zdepasto", imale su brzinu od skoro 3 maha i maksimalni kosi domet do oko 70km.

https://youtu.be/9WQk4lykHHM

Krug je bio armijski PVO sistem i stoga nije ni mogao biti masovan kao divizijski Kub ili pukovske Strele 1 i 10.
Zadržao se do raspada SSSR, jer je raspad spriječijo potpunu zamjenu sa S-300V.
Možda je i danas negdje u naoružanju.

Samohodni raketni sistem PVO "2K11 Krug" namenjen je za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru na daljinama do 45-50 km i na visinama do 24,5 km, koji lete brzinama do 800 m/s. Sistem je jednokanalan po cilju i po raketi, što znači da može jednovremeno da dejstvuje na jedan cilj i da na njega navodi jednu raketu.
Osnovna vatrena jedinica je baterija koja se sastoji od radara za navođenje raketa SNR 1S32M i 3 samohodna lansirna oruđa 2P24, sa po 2 rakete 3M8M na svakom od njih.
Osnovna taktička jedinica je raketni divizion, koji se sastoji od 3 ovakve raketne baterije i baterije za upravljanje vatrom, koja se sastoji od OAR 1S32 "Mečka" i opciono od radara za merenje visine PRV-9 ili 16.
Raketni divizion može raditi i centralizovano preko automatskog sistema upravljanja K-1M ili savremenijeg sistema Poljana.

Stanica navođenja raketa SNR 1S32M2:

[attachment=1]

Samohodno lansirno oruđe 2P24 sa 2 rakete 3M8M:

[attachment=2]

Pitanje:

Na gore postavljenoj slici, kaže se da je br. 1 antena radara za praćenje cilja.
Br. 3 antena za predaju komandnih signala prema raketi
Br. 4 i 5 su antene za praćenje rakete - ali rade samo na prijemu.

Bilo bi logično da radar osvetljava i cilj i raketu (antena 1), te da na osnovu odraza od rakete, antene 4 i 5 primaju signal od nje, šalju na obradu, formiraju se komandni signali koji se preko antene 3 prosleđuju ka raketi.

Ili sama raketa ima predajnik (odgovarač na repnom delu) koji šalje signale prema stanici za vođenje?

Možeš li u nekoliko rečenica objasniti način praćenja cilja, praćenje rakete i njeno vođenje na cilj.

Otkrivanje cilja OAR-om 1S32 "Mečka" i predaja podatka o cilju preko telekodne veze na SNR 1S32M:

[attachment=7]

Akvizicija cilja radarom za navođenje raketa SNR 1S32M:

[attachment=1]

Zahvat i praćenje cilja radarom za navođenje raketa SNR 1S32M:

[attachment=1]

Ovde imam jednu malu ispravku na skici. Nije u pitanju monopulsni već monokonični signal....

Vođenje rakete i slanje komandi upravljanja:

[attachment=1]

Vođenje rakete ka cilju, metoda vođenja sa tri tačke:

[attachment=1]

Vođenje rakete ka cilju, metoda vođenja sa polupreticanjem:

[attachment=1]

Da, sada mi je jasno. Raketa se prati na osnovu signala sa njenog odgovarača.

Hvala za slike i objašnjenje!

Sličan je princip i kod OSE, ali tamo ima više kanala za vođenje raketa.
Kod naših brodskih sistema mogle su se voditi 2 rakete (2 kanala), na isti cilj, a kod savremenijih verzija tog sistema, na Ruskim brodovima (ako sam dobro shvatio) ima čak 8 kanala vođenja. Što znači da sistem istovremeno može da vodi 8 raketa.
Jedino mi u toj situaciji nije jasno kako se ciljevi razdvajaju, i kako se odabiraju rakete da lete prema odabranom cilju.

Tako je. Ima dosta sličnosti.
Ipak, moram dodati da naša brodska OSA nije imala drugi kanal za raketu, samo jedan. Dakle takođe je sistem bio jednokanalan po raketi i po cilju.
Ovo oko 8 kanala vođenja raketa na ruskim brodovima, vezano za sistem OSA, je gotovo sigurno netačno.

Postoji li tema "OSA"....imam dosta spremnih tekstova i skica.... :)

Elektronski rat - gađanje i vođenje raketa na avion-nosač ometača:

[attachment=1]

U ovoj objavi, pobliže bi opisao načine i postupke otkrivanja, zahvata, uspostavljanja automatskog praćenja cilja, odabira metode vođenja rakete, kod raketnog sistema PVO "2K11 Krug"
Već sam pisao da se cilj može tražiti i otkriti autonomnim pretraživanjem Stanice za navođenje raketa SNR 1S32M2 ili preko eksternog radara 1S12 "Mečka
Ovde ću prikazati obe mogućnosti, ali će opcija preko eksternog radara biti primarna.

*Otkrivanje cilja Stanicom (radarom) za navođenje raketa 1S32M2

Dakle, vazdušni prostor se pretražuje OAR-om 1S12 "Mečka".
Podaci se telekodnom vezom šalju na SNR 1S32M2 i prikazuju na Kružnom pokazivaču PPI, koji prikazuje daljinu, azimut i visinu cilja.
Kada se cilj uoči na pokazivaču PPI Stanice za navođenje raketa SNR 1S32M2, prikazuje se odgovarajućom "pačkom" odnosno odrazom.
PPI pokazivač može biti podešen u 2 opsega po daljini.
Do 110 km, ako se pretraživanje vrši sa SNR 1S32M2, odnosno u opsegu daljina 20 km oko cilja, ako se pretraživanje vrši preko eksternog radara 1S32M2 i pod uslovom da je cilj ušao u zonu detekcije SNR 1S32M2, koja iznosi oko 100 km za cilj prosečne odrazne površine, odnosno oko 70-80 km za cilj manje odrazne površine.
Na slici sam prikazao pretraživanje po opsegu daljina do 110 km (maksimalan domet osmatranja SNR 1S32M2). Vidimo da je cilj uočen na 97 km i na azimutu 230 stepeni. Po visini, cilj se nalazi ispod centra snopa Stanice za navođenje raketa.
Potrebno je nastaviti pratiti cilj, ali i odgovarajućim točkićem izvršiti pomeranje ugla skeniranja antene AVS-I, Stanice za navođenje raketa po visini, tako da se centar snopa radara poravna sa ciljem i da se tako izvrši zahvat cilja i priprema za automatsko praćenje.

[attachment=1]

Poklapanjem centra snopa radara sa ciljem, izvršen je zahvat cilja i sve je spremno za početak automatskog praćenja cilja.

Zahvat cilja:

[attachment=2]

*Uspostavljanje automatskog praćenja cilja

Kada je cilj zahvaćen i kada je uspešno uspostavljeno automatsko praćenje, moramo odrediti koji režim automatskog praćenja ćemo koristiti. Ukoliko se cilj još uvek nalazi van dometa raketa po daljini, izabraćemo režim "Programiranog praćenja cilja PNS", kada RNR 1S32M2 ne zrači u prostor, već se njegova antena praćenja cilja AVS-I usmerava prema podacima sa OAR-a "Mečka", dok računar preračunava putanju cilja i tačku susreta sa ciljem. Ovaj režim se primenjuje kada se cilj nalazi VAN krajnjeg dometa raketa po daljini. Ukoliko se ipak pojavi razlika između trenutne putanje cilja na osnovu podataka OAR-a 1S32M2 i preračunate putanje cilja računara radara za navođenje SNR 1S32M2 i to za više od 7 km po daljini, radar SNR 1S32M2 se uključuje na kratko da bi osvetlio cilj i omogućio računaru da sa svežijim podacima preračuna ponovo putanju kretanja cilja.

Kada cilj uđe unutar krajnjeg dometa raketa po daljini, uključuje se režim "Povremenog zračenja PI".
U režimu "Povremenog zračenja PI", RNR 1S32M2 samo povremeno zrači u prostor, da bi se podaci o cilju, njegovim parametrima i putanji kretanja inovirali i da bi računar mogao računati putanju kretanja i tačku susreta rakete sa ciljem. Ostatak vremena, radar ne zrači u prostor. Kada računar odredi da je potrebno ponovo inovirati podatke, povremenim uključivanjem zračenja u trajanju od 1-2 sekunde radar SNR 1S32M2 osvetli cilj i izvrši eventualne potrebne korekcije podataka. Onda se zračenje ponovo isključuje, a cilj se prati po proračunatim parametrima računara.

Automatsko praćenje cilja:

[attachment=3]

*Određivanje metode vođenja rakete:

Kada je automatsko praćenje uspostavljeno i kada se cilj nalazi u zoni lansiranja rakete, određuje se metoda vođenja rakete.
Ukoliko cilj leti na visinama od 300 m - 16 km i brzinom do 330 m/s, određuje se metoda vođenja "sa 3 tačke".
Ukoliko cilj leti na visinama od 300 m - 24.5 km i brzinom do 800 m/s, određuje se metoda vođenja "sa polupreticanjem".
Praćenje cilja vrši se osnovnom, glavnom antenom radara za navođenje raketa SNR 1S32M2, antenom AVS-I.

 *Lansiranje rakete i vođenje rakete do cilja

Vrši se lansiranje rakete, a komanda se prenosi telekodnom vezom sa Stanice za navođenje raketa SNR 1S32M2 na odabrani SLO sa raketama. S obzirom da SLO nema klizače poput nekih drugih sistema ( na primer Kub) raketa se čvrsto drži na lansirnom usmeraču dok busteri u raketi ne izađu na pun radni režim. To obično traje oko 2 sekunde. Nakon toga raketa poleće prema cilju.

Nakon 4 sekunde ubrzavanja, raketa dostiže brzinu od oko 1,8 Macha, busteri se odbacuju, a startuje se raketni (marševski) motor. Uključuje se i odašiljač na raketi koji počinje emitovanje signala na zemlji radi zahvata radarom za navođenje raketa SNR 1S32M2.

Nakon što antena širokog snopa AVS-II zahvati raketu (počne primati signale odašiljača), počinje njeno praćenje antenom uskog snopa AVS-II (antene AVS-II su 2, obe su prijemne, jedna za zahvat rakete u širokom snopu, druga za praćenje rakete u uskom snopu). Komande korekcija raketi i aktiviranja radio blizinskog upaljača, šalju se sa predajnom antenom SPK. Ovo je ovako kod metode vođenja " sa polupreticanjem.

Ukoliko je metoda vođenja " sa 3 tačke", onda se raketa zahvata antenom širokog snopa AVS-II, a njeno dalje praćenje preuzima glavna antena AVS-I umesto antene uskog snopa AVS-II. Slanje komandi radio korekcija i aktiviranja radio blizinskog upaljača vrši i sada predajna antena SPK.

Evo jedan dobar kratak filmić o sistemu 2K11 "Krug", prijaće uz ove tekstove:

https://www.youtube.com/watch?v=V1H4RtcnIY8&fbclid=IwAR0Yo6qIEG3x5KdyteZ8MbJDe6q0P6M6SxLW-KL1Es54t3MdKP7UvbfQdUA

Da li je ovaj sistem korišten u nekom sukobu i, ako jeste, kakav mu je bio učinak?

Koliko je meni poznato, nije. Ali postoje neke priče da su ga Sovjeti koristili na Bliskom Istoku početkom 80-tih, da ga probaju u praksi, pa se pominje jedan F-14 koji je navodno oboren. Ništa oko toga nije potvrđeno.
Mišljenja sam da je ovo dobar sistem i meni je lično žao što ga JNA/VJ nije imala.
Sada se možda pojavi u nekoj ulozi ako ovaj rat Jermenije/Nagorno-Karabaha i Azerbejdžana potraje. Oni (Jermeni) imaju jedan broj modernizovanih sistema.....

По ретко го извезувале во страни азиски држави за да имаа некој ефект само со овој систем  е соборен на вежба мислам скад проектил системот  имаа некој анти балистички можности .

Ракета е слична како кај куб-м или рам џет на ракета само со ракети на цврсто гориво за старт.

@gocemk

Evo malo više podataka o raketi 3M8M3, koja zaista fascinantno izgleda....

[attachment=1]

I par zaista "moćnih" fotki lansiranja:

[attachment=2]

[attachment=3]

Интересен концепт на ракета која користи стандардно гориво како останатите авиони сличен концепт како што била и британската ракета blowhound  за разлика до фамилија  с-25 ,с-75 и с-125 кој се ракети кој користат течно гориво. .И токму со ракета Круг русите веке отидоја еден степен по напред во однос на Американците.

Kubovac дали с-75 и с-125 ги изработрувала истата фирма што ја изработувала КРУГ?

Koliko je meni poznato, tvorci SA-75 "Dvina", S-75 "Desna", S-75 "Volhov" i S-125 "Neva" su bili inženjeri KB-1 biroa pod dirigentskom palicom Aleksandra Raspeltina.
Što se tiče sistema 2K11 "Krug", on je konstruisan od strane NII-20 pod budnim okom Veniamina Pavloviča Efremova....

Da li je SFRJ uopšte razmišljala o nabavci ovog sistema?

Незнам далие  преговарано сепак можно е  да не понуден бидејки сепак тој систем влегува некаде во оперативна 1965 година а веке сфрј тогаш фнјр веке набавила с-75 так да некако и овој систем е нов систем во вооружените сили на ссср додека истовремно се појавил и куб-м или квадрат па се изгледа се одбрал куб-м

Možda je bilo razmišljanja (mada nisam našao izvore o tome), ali nisam siguran da bi nam ga isporučili. Ovaj sistem je korišten u oružanim snagama SSSR, a pored njih koristila ga je Poljska, Bugarska i Mađarska. Pored toga, postojala su sredstva SSSR-a raspoređena i u Istočnoj Nemačkoj. Osnovna namena je bila zaštita komandnih i raketnih položaja projektila "Elbrus" (Scud SS-1C) sa nuklearnim bojevim glavama i drugih strateških armijskih komandnih centara i baza.
Ti projektili "Elbrus" sa nuklearnim bojevim glavama su bili raspoređeni,pored SSSR-a, samo u državama Varšavskog pakta. Povlačenjem tih projektila u SSSR (Rusiju) tokom raspada Saveza, prestala je potreba za postojanjem i tih sistema, pa su u Mađarskoj brzo rashodovani.
Ostali su, bar još 2 decenije od tada, u Poljskoj i Bugarskoj.
Danas, mislim da se koriste jedino u Jermeniji, tj. u tzv. "Republici Arcah" (Nagorno-Karabah)....

Ovo je bio sistem za trupnu PVO jedinica ranga armije i fronta.

Bez obzira, ali Krug je imao veći domet od Dvine i Neve a plus je bio mobilan za razliku od njih.

Можи  сепак  Бугарја и Унгарија (маџарска) своите круг ги добиле во 1977 година кога југославија ги добила кум-м можи не сме го купиле дека е многу голем како систем сепак оние големи ракети се преголеми можи за поминување низ тунели ? Или пак русите едноставно не ни го продавале заради добрите односи и со американците да не заврши КРуг случајно кај нив можи и то го имале на ум.

@gocemk

Ja sam napisao iznad razloge zašto najverovatnije nije došlo do prodaje sistema "2K11 Krug" Jugoslaviji. U državama Varšavskog pakta, taj sistem je korišten za zaštitu jedinica naoružanih projektilima Z-Z srednjeg dometa "Elbrus" (Scud SS-1C) sa nuklearnim bojevima glavama. Takvi projektili bili su razmešteni u Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Bugarskoj i te države su ih i dobile ili su SSSR razmestile deo svojih jedinica na službu u neke od tih zemalja (Istočna Nemačka i Mađarska, mada je Mađarska imala i svoje sisteme). Ostale ne.

U velikim vojskama vidovi su "vojske u vojskama".
Dvina (kasnije Volhov) i Neva su bili raketni sistemi PVO, a Krug je bio raketni sistem KoV.
PVO je obezbjeđivala PVO teritorije i u SSSR je bila organizovana u (uglavnom) mješovite brigada. Dvina odn. Volhov su bili osnovni sistem, Neva je bila dopuna za niskoleteće ciljeve, a Angara (Dubna) za velike daljine. S300P je bio zamjena za Dvinu-Volhov i Nevu, kao i za stacionarni sistem Berkut (koji je bio samo u PVO Moskve).

KoV je imala vlastite ARJ PVO za trupnu PVO. Uglavnom su jedinice različitog formacijskog nivoa bile opremljene različitim sistemima PVO. Bataljoni (motostreljački, oklopni) su imali PVO odjeljenje opremljeno lakim prenosnim sistemima Strela-2, Strela-3, Igla-1 ili Igla. Krug je bio na nivou armija i front.

PS

Nevezano direktno za temu, ali ilustracije radi, avijacija PVO je koristila lovac MiG-23P. Ta verzija MiG-23 se razlikovala od ostalih, koje je koristilo RV. RV i PVO su bila dva odvojena vida vojske u SSSR.
Čak i kad je riječ o istom baznom modelu, svaki vid je imao "svoju" verziju.

Tako da raketne sisteme PVO treba razmatrati odvojeno, u zavisnosti za koji vid vojske su razvijeni.
Primjer su sistemi S-300P (NATO oznaka SA-10) i S-300V (NATO oznaka SA-12). Dva različita sistema za dva vida vojske.

Razumem ja to da su ti vidovi bili "države u državi", ali su naši mogli da pokušaju nabavku za RV i PVO i da već sredinom 70-ih zamene Dvine sa Krugom.

Ja načelno podržavam ovaj tvoj stav, jer smatram da nam je ovaj sistem bio potreban, kao i MiG-25 kao lovac-izviđač (ali to je druga tema).

Postoje neke specifičnosti koje donekle otežavaju funkciju "Kruga" kao klasične teritorijalne PVO, ali se svakako može upotrebiti. Mi već 30 godina sisteme "Kub" upotrebljavamo kao teritorijalnu PVO, ali recimo usled logistike kod raspoređivanja sredstava, sistem "Kub", a cenim i "Krug" bi bilo nerentabilno postavljati oko najvećih gradskih centara tipa Beograd, Zagreb, Skopje.
Ti sistemi mogu, vidimo iz našeg iskustva, da vrše teritorijalnu PVO manjih gradova poput Kragujevca, Niša, Novog Sada, Podgorice, Banja Luke i slično ili pak nekih strateških prostora (Bokokotorski zaliv ili teritorija KiM).

Evo kako izgleda raspored raketnog diviziona "Krug" da vidite u čemu je "izazov" iliti "caka". Mislim da će biti jasno:

[attachment=1]

Šta je SSSR htio da proda i po kojoj cijeni i šta je SFRJ htjela i mogla (iz ekonomskih razloga) da kupi je drugo pitanje.
U slučaju rata nije bilo bilo planirano da JNA prelazi na protivničku teritoriju. Tako da i nije bilo potrebe za ovim sistemom u trupnoj PVO.
U PVO teritorije SFRJ je nabavljala Volhov.
Pitanje je koliko je Krug imao prednosti nad Volhovom u PVO teritorije.
Mislim da je i jednom i drugom trebao dodatni sistem za male visine.

Što znači da je za odbranu većeg grada bio potreban jedan ili više pukova.

Bravo! I taj "logistički" problem (kako "okružiti milionski grad koji se prostire preko 2 reke") bi iziskivao nabavku većeg broja jedinica, nepotrebno....

Mislim da to malo složenije. I Elbrus i Temp-S su bili raketni sistemi zemlja-zemlja u sastavu KoV, a ne RVSN (raketna vojska strategijske namjene), armijskog odnosno frontovskog nivoa.
I Krug je bio na istom formaciskom nivou, ali nije štitio samo te sisteme, već i ostale elemente borbenog rasporeda.
Poređenja radi na nivou bataljona Strele-2 nisu štitile samo minobacače 120mm ili 82mm.

Sve u svemu mislim da bi nam dobro došlo par pukova ovog sistema pre svega zbog lakšeg prebacivanja sa položaja na položaj.

Гледано да повеке му одговарало на тогашна сфрј мобилни пво системи за заштита  и повеке концетрирани на планинските масиви со цел подобро градење на тие  слободни територи како во Нов.
Додека ако се имало пари наместо миг-23 по некоја батерија на с-200 за заштита на  поголемите градови .

MiG-23 je, kod nas, smatrana za previše komplikovan avion, a S-200 je mogao da posluži za gađanje bombardera na velikim daljinama, nije bio pravljen da gađa lovce ili lovce bombardere.

Ne samo komplikovan, nego u 80-tim godinama nepotreban! Ako se želeo nabavljati, trebao je odmah tokom 70-tih. Nakon toga je prevaziđen po mnogo čemu, pre svega po radaru.
Lično žalim za barem jednom eskadrilom lovca-izviđača MiG-25. To je mašina prava, mislim i dan danas, ako je u ispravnom stanju, veoma upotrebljiva. Brz i leti na velikim visinama, gotovo neuhvatljiv čak i za današnje lovce.
Što se tiče S-200, meni se taj sistem ne sviđa posebno. Recimo 99-te bi mogao nešto uraditi u prvom naletu, nakon toga bi ga za čas razbili. Premeštanje diviziona je "tantalova muka" i traje večnost. Nije fiksni sistem, ali skoro kao da jeste.

Bolje da smo imali nešto "Krugova". Kada već govorimo o tim sistemima "prošlog veka".... :)

Сепак с-200 се покажа добро во Либија и Сирија особено против Израелските ф-16 во 2015 година .
Можеби требаше с-200 да биде поставен на воз за поголема мобилност. Сепак ракета од 150 до 200 км ке го покриеше целио јадран и цела северна италија.

Ni S-200 "Vega", ni "Krug" nisu bili naročito uspešni PVO sistemi. Oba su bili glomazni za svoje mogućnosti i osetljivi na smetnje.

S-200 je bio predviđen za gađanje bombardera, zato se i nije proslavio na Bliskom Istoku i u severnoj Africi. Krug, koliko god bio glomazan, je opet bio samohodan za razliku od Dvine.

"Krug" je bio deo "tripleta" koji je trebao funkcionisati po sistemu: "Osa" - "Kub" - "Krug". Sve po tipovima ciljeva i ešalonima visine i daljine.
Sistem 2K11 "Krug" nije ozbiljno korišćen u borbama, a povučen je iz razloga daljeg razvoja sistema "Kub" u sistem "Buk" koji je vrlo brzo dostigao i visine i daljine "Kruga" uz povećanu mobilnost, savremeniji i daleko precizniji način vođenje raketa (PARS). Kod "Kruga", kao i kod svih starijih (a i novijih) raketnih sistema PVO koji imaju radio-komandno vođenje celim putem, efikasnost drastično opada nakon 30-35 km daljine.
Dalji razvoj sistema "S-300V" je definitivno okončao životni vek sistema "Krug" u armiji SSSR-a.
Ipak, nešto duže se zadržao nego što je to bilo predviđeno, zbog sporosti u proizvodniji sistema S-300V, ali i zbog toga što se veoma dobro pokazao u okviru centralizovanog ASU "Poljana D1" kada se jedan ili više ciljeva mogao gotovo jednovremeno gađati od strane baterija jednog diviziona.

Sistem nije bilo tako lako ometati, pre svega zato što je bio mobilan, ali je potreban širi prostor za manevar, tako da bi ga verovatno bilo lakše ometati na ograničenom bojištu (tipa SRJ), a teže na nekom širem frontu od Baltika do Jadrana, gde i veliki brojevi (količine sistema) igraju ulogu.

Evo i jedan prikaz nekih od taktičkih mogućnosti sistema "Krug" u elektronskoj i protivelektronskoj borbi:

[attachment=1]

[attachment=2]

Izveštaj CIA vezan za ovaj sistem:

[attachment=1]

Kratko i jasno!

Samo dva pitanja.
1.) Je li uopšte korišćen u borbama?
2.) Je li uopšte izbačen iz Sovjetske armije ili je dočekao njen kraj?

Razvoj i uvođenje u naoružanje S-300V je kasnilo, a kada je bio gotov, već je došlo vrijeme ekonomske krize, prestrojke. A ubrzo i raspad SSSR. Pa je upitno da li je proizvedeno dovoljno S-300V do raspada SSSR da bi se zamijenio Krug.

S-200 nije ovdje tema, ali kad smo ga već pomenuli. Taj sistem je prvobitno razvijen za gađanje aviona koji lete brzinom 3 Maha, a od kojih je u naoružanje ušao samo SR-71. Od ostalih (B-70) su ameri odustali.
Tako da je S-200 postao "duga ruka" PVO teritorije. Moramo znati da je SSSR bio ogromna država sa prilično rijetko naseljenim zapolarijem, srednjom Azijom i dalekim istokom. S druge strane PVO teritorije SSSR je počinjala na zapadnim granicama članica Varšavskog ugovora.
Taj sistem je u tim okolnostima i tom vremenu i imao smisla.

Koliko je meni poznato, "Krug" nije korišćen u borbama, mada postoje neke informacije da su ga Sovjeti oprobali tokom Sirijsko-Izraelskih ratnih "koškanja" 1982/1983 i da je navodno pogođen jedan F-14 Tomcat. Ali to ti je sve od informacija, pritom potpuno neproverljivih (za sada) koje imam.
Mislim da je sistem ipak dočekao kraj raspada SSSR-a u trupi, ali povlačenjem iz država Varšavskog pakta je sukcesivno i povlačen iz upotrebe. Mislim da već krajem 90-tih u SSSR-u više nije bilo aktivnih diviziona.
Sa druge strane, Bugari, Mađari, Jermeni i Poljaci su ga koristili još neko vreme. Poljaci su krajem prošle decenije čak nudili relativnu naprednu modernizaciju (ugradnja termovizije), delimična digitalizacija komponenti i slično.
Mađari su povukli iz upotrebe brzo nakon raspada Varšavskog pakta, a Bugari čini mi se početkom ovog veka.
Jermenija je povukla iz upotrebe čini mi se poslednja, nabavkom S-300PS od Rusije i instaliranjem ruskih PVO snaga u toj zemlji po Ugovoru o međuvojnoj saradnji i u skladu sa članstvom u ODKB-u.
Ali, zato je barem 1 divizion (cca 3 baterije) donekle modernizovan (bez detalja o čemu se radi, ali verovatno neka termovizija) je prebačen u sastav "Vojske Republike Arcah" iliti Nagorno-Karabaha, o čemu smo imali priliku da vidimo i brojne snimke i filmove (datiraju od 2013 pa do 2016-17)...

Primer Poljskog predloga modernizacije:

[attachment=1]

[attachment=2]

Često se neki stari obrasci naoružanja ocjenjuju po mjerima današnjeg vremena.
Tako je i sa Krugom.


Razvoj Kruga je "naručen" godinu prije Kuba i negoliko godina razvoj je tekao paralelno. Razvoj Kruga je par godina ranije završen i ranije je ušao u naoružanje.. I ako su bili namijenjeni naoružavanju PVO jedinica različitog nivoa, oni su se dopunjavali.
Ako je suditi po Vikipediji, maksimalni domet prvih Kubova po visini je 7km, a Krugova 23,5km. To znači da je tadašnja avijacija mogla da dejstvuje protiv Kubova iznad visine do koje on može dejstvovati. Tako da bi PVO sovjetskih trupa koje su trebale da izbiju na LaManš, bez Kruga bila nezamisliva. Istina bez vođenih ubojnih sretstava, koja su u to doba bila rijetkost, malo šta se u moglo pogoditi u borbenom rasporedu trupa sa visina preko 7km. Ali sa uništenjem Kubova sva PVO bi pala na Strele 1 i 2 i cijevne sisteme. A Kubova u diviziji je bio jedan puk od 4 baterije. Znači samo 4 stanice za navođenje raketa.
Tako da je Krug bio neophodan kad bi vojske Varšavskog ugovora izašle iz štita PVO teritorije vlastitih država.
Naravno tu je bila i lovačka avijacija. Svaki front je u svom sastavu imao i po jednu vazdušnu armiju. Ali avijacija treba aerodrome, što na zauzetoj protivničkoj teritoriji nije lako obezbjediti i za to treba vremena.


https://web.archive.org/web/20081010034035/http://www.new-factoria.ru/missile/wobb/krug/krug.shtml
https://web.archive.org/web/20081027144327/http://pvo.guns.ru/krug/krug.htm

Ko zna, možda Krug doživi "vatreno krštenje" u trenutnom ratu sa Azerbejdžanom. Naravno, ako je još uvijek u upotrebi.

Fotka iz Karabaha.



[attachment=1]

Da li ovo uopšte sme da se lansira?

Sme.. ali pitanje je rezultat.. :P

 (https://www.cheesebuerger.de/images/midi/frech/a112.gif)

Ovaj mi ne liči na borbenu sposobnu jedinicu. Deluje mnogo ofucano.
Mnogo je uočljiv, zasigurno će da potkačiti neki dron samoubica.

Kad rat završi, pojave se i neki snimci koje ranije nismo imali prilike da vidimo.
Tako se pojavio snimak od 2,5 sekunde (!!) koji prikazuje elemente sistema PVO 2K11 "Krug" na maršu, tokom rata za oblast Nagorno-Karabaha.
Iz tog snimka, izvukao sam 2 slike.
Sistemi PVO 2K11 "Krug" bili su u naoružanju vojske tzv. Republike Arcah. Nemamo podataka o dejstvima tokom sukoba, a znamo da je 1 baterija neutralisana (njena stanica za navođenje raketa)....

[attachment=1]

[attachment=2]

SA-4 Ganef (2K11 Круг) Soviet SAM System

https://youtu.be/My0Xr-ITrW8

18.06.1999. godine u 16:35 časova, izvedeno je poslednje bojevo vežbovno gađanje raketama iz sistema PVO "2K11 Krug" iz sastava Bugarske vojske, na poligonu Šabla.

BR! Rakete na pripremi! Metoda vođenja sa 3 tačke! Uspostavljeno automatsko praćenje cilja! Raketa daje gotovost za dejstvo! Izdaje se komanda PUSK (lansiranje)! PUSK I - dole desno „crveno dugme“ o čijem pritiskanju je sanjao svaki protivavionski operator - PUSK!

Uspomena na poslednje bojevo vežbovno gađanje sistemom PVO "Krug" u Bugarskoj vojsci:

[attachment=1]

"Moćna" slika lansiranje projektila zemlja-vazduh iz sastava RS PVO "Krug":

[attachment=2]

Stanica za vođenje raketa 1S32, iz sastava RS PVO "Krug" Bugarske vojske:

[attachment=3]

Raketa 3M8M3 iz sastava RS PVO "2K11 Krug" Bugarske vojske, kao spomenik jednom sistemu i jednom vremenu:

[attachment=4]

Samohodni raketni sistem protivvazduhoplovne odbrane Turkmenistana 2K11 Krug, na jednoj od vojnih parada u gradu Ašgabatu, početkom 21. veka.

U pozadini vidimo futuristički Spomenik Neutralnosti koji ima izgled luka sa tri noge i koji je lokalno postao poznat kao "Tripod". Spomenik je visok 75 metara i izgrađen je 1998. godine po nalogu tadašnjeg predsednika Turkmenistana Saparmurata Nijazova u znak poštovanja i spomena na zvanični položaj neutralnosti zemlje.

Iako neki izvori tvrde da se sistem PVO 2K11 Krug i dalje nalazi u naoružanju vojske Turkmenistana, teško je naći potvrdu toga.
Turkmenistan je svakako jedna od poslednjih aktivnih korisnika ovog intrigantnog sistema PVO, jednog od simbola "Hladnog rata"....

[attachment=1]

Inače samohodno lansirno oruđe RS PVO 2K11 Krug zaista deluje impresivno sa 2 rakete koje su onakve "debeljuce" same po sebi "atraktivne".
Međutim, veoma se retko viđa SLO bez raketa. I kada ga vidite, ako niste baš "u temi", lako možete da se zbunite šta to u stvari gledate.
Naime, lanser sistema Krug nema klizače ili šine poput recimo lansera sistema Kub, po kome rakete "klize" neposredno pred poletanje.
Kod Kruga, raketa se u marševskom položaju oslanja na tri tačke, kao i kod Kuba, ali tu otprilike svaka sličnost prestaje.

Naime, treća tačka je napred (na delu rakete gde se nalazi radio-blizinski upaljač) i izvedena je kao nekakva "ograda" sa parom "klješta" koje drže raketu stabilno u horizontalnom položaju tokom marševanja.
Tokom borbenog rada, ta "ograda" sa klještima se spušta na platformu guseničnog vozila.

Druga tačka se nalazi otprilike na sredini rakete, ispod krila.

Prva tačka se sastoji od po dva, nazovimo ih "prihvatnika" za svaku od raketa, koji se nalaze na samom dnu rakete.

Kada se raketa lansira i kada se izda komanda "PUSK" (lansiranje) iz radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa, prvo se sa rakete izbacuje poklopac usisnika vazduha i tada pirotehnički prekidač otvara ventil za komprimovani vazduh. Komprimovani vazduh je potreban za sekvencu lansiranja i tokom leta, za upravljanje upravljačkim krilcima. To "pušta ili pogura" elektrolit iz plastičnih kućišta u ćeliju baterije. Posle delića sekunde baterija je sposobna da obezbedi punu snagu. Kada je napajanje u raketi izašlo na radni napon, startuje se startni motor na čvrsto gorivo.

Pošto lanser, kao što sam napisao, nema lansirnu šinu-klizač za projektil, čvrsto ga drži, sve dok startni motor na čvrsto gorivo ne dostigne puni potisak. Kada se to desi, projektil je lansiran i bukvalno "poleće" sa lansirnog oruđa.. Ova sekvenca je završena u roku od ~2 sekunde.

I evo izgled SLO sistema Krug, ali bez raketa. Na prvi pogled, neko bi rekao da se radi o kakvoj "dizalici" za pretovar ili slično....
Naravno, ovde je radi boljeg prikaza, ovaj usmerač podignut po elevaciji. Inače se i on spušta na platformu.

[attachment=1]

[attachment=2]

Kataklizmično, ali istinito...
Prizor pored uništene zgrade bivše vojne ustanove u selu Vesjoloje, predgrađu Donjecka, glavnog grada samoproglašene Narodne Republike Donjeck (PDR) na istoku Ukrajine (18. januar 2022.)

A ispred....primerak rakete 3M8M1, raketnog sistema PVO 2K11 Krug....

[attachment=1]

Stari dobri 2K11 Krug...vidimo iskrcavanje 2 samohodna lansirna oruđa 2P24 sa sve raketama 3M8 iz transportnog aviona AN-22!  :klap :klap

[attachment=1]

Vrlo zanimljiv satelitski snimak raketnog položaja PVO u Turkmenistanu. Na položaju vidimo deo raketne baterije iz sastava kineskog sistema PVO FD-2000 (kineska oznaka HQ-9) i sovjetskog raketnog sistema PVO 2K11 Krug.

Ovo bi moglo značiti da je Turkmenistan sada možda i poslednja vojska sveta koja i dalje aktivno koristi samohodni raketni sistem PVO 2K11 Krug, uz napomenu da osim nekoliko zemalja nekadašnjeg Varšavskog pakta istočne Evrope (Poljska, Bugarska i Mađarska) koje su nabavile ove sisteme i nekoliko bivših sovjetskih republika poput Turkmenistana, Jermenije i dr., koje su nasledile sisteme od bivšeg SSSR-a, sistem nije izvožen u "treće zemlje".

Podsećam na impresivne mogućnosti sistema, nešto starijeg od Kuba, da uz korišćenje 5-minutne taktike "pucaj i beži", dejstvuje na daljinama do 45-50 km i visinama od 20-24,5 km.

Položaj raketne baterije FD-2000 i 2K11 Krug:

[attachment=1]

Položaj na kome vidimo 2 SLO 2P24 sa po 2 rakete 3M8:

[attachment=2]

Samohodni raketni sistem protivvazduhoplovne odbrane Turkmenistana 2K11 Krug, na jednoj od vojnih parada u gradu Ašgabatu, početkom 21. veka:

[attachment=3]

Lepa fotografija samohodnog lansirnog oruđa 2P24 iz sastava samohodnog raketnog sistema PVO 2K11 Krug, sa podignutim raketama 3M8M3, u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj:


[attachment=1]

Deo raketne istorije: manevar mađarskih "Krugova"

Za vreme postojanja SSSR-a i Varšavskog pakta, u Mađarskoj se nalazila stacionirana sovjetska brigada raketnog sistema PVO 2K11 Krug, kao i raketni puk istog sistema iz sastava Mađarske vojske.

U sastavu jedne raketne brigade, nalazi se 3 raketna diviziona, a u sastavu raketnog puka nalaze se 2 raketna diviziona.

Mađarski 7. Protivvazduhoplovni raketni puk, opremljen sa 2 raketna diviziona 2K11 Krug-M1, nalazio se u mestu Keszthely, u zapadnom delu države.

Raketni puk se sastoji od 2 raketna diviziona, a svaki raketni divizion od po 3 samohodne raketne baterije.

U sastavu svakog raketnog diviziona, nalazi se 1 osmatračko-akvizicijski radar 1S12 "Bronja" (kod nas popularna "Mečka"), 3 Stanice za vođenje raketa 1S32M1 i 3 Samohodna lansirna oruđa 2P24M1 sa po 2 rakete 3M8M1.

U sastavu svakog diviziona nalaze se i Samohodna pretovarna oruđa sa kranom 2T6M, za svaku bateriju po 1 i Transportna vozila 9T25 / 9T226 sa po 1 raketom, za svaku bateriju po 3 vozila.

Samohodni raketni sistem PVO 2K11 Krug-M1, namenjen je za trupnu i frontovsku (armijsku) PVO, a u SSSR-u je često imao zaduženja da štiti jedinice naoružane sa balističkim raketama zemlja-zemlja 9K72 Elbrus (zapadno: Scud) tokom marševanja i izvršenja borbenih zadataka.

Sistem je mogao uspešno dejstvovati na vazduhoplovne ciljeve koji lete brzinama do 800 m/s, na daljinama do 50 km i na visinama do 24,5 km, uz mogućnost 5-minutnog "shoot and scoot" (gađaj i manevriši) dejstva.

Na snimku od 22.07.1992. godine, vidimo manevar 7. Protivvazduhoplovnog raketnog puka Mađarske vojske.

Na jedinstvenom snimku vidimo 2 OAR 1S32 "Mečka", 4 Stanice za vođenje raketa 1S32M1 i 10 SLO 2P24M1. Lanseri maršuju bez raketa.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Krug%20u%20Ma%c4%91arskoj.mp4

Mislim da je snimak amaterski ali vrlo je dobar. Izgleda i da je snimanje vršeno malo "iz potaje"...

Tako deluje! Jedino što u tom vremenu (1992.) nije bilo mobilnih, pa je ovo verovatno snimano nekakvom "kamerom sa ramena", a snimatelj je verovatno bio napolju ili je snimao kroz prozor svoje kuće (manje verovatno)....dakle, čudno za ono vreme da ga nisu "prekorili".... :)

Prikaz komponenti protivvazduhoplovnog raketnog sistema 2K11 Krug na vatrenom položaju

Samohodno lansirno oruđe 2P24, sa 2 rakete 3M8M iz sastava sovjetskog mobilnog protivvazduhoplovnog raketnog sistema 2K11 Krug prelazi iz marševskog u borbeni poredak. Borbeni lansirni sistem pokreće sopstvena gasna turbina, dok je motor koji pokreće vozilo izveden je tenka T 55.

Prikaz je izvršen u sklopu Dana sajma tehnologije "Panzer Power" (Tenkovska Snaga) u Malvinkelu, u Nemačkoj, 2014. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=PfE4Ua1m0iU

Да ли се овај ПВО систем користи сада у Украјини? И, да ли је тај ПВО још систем оперативан у Немачкој (одакле је овај последњи снимак из 2014. године)?

Koliko je meni poznato, ovaj sistem je još samo MOŽDA operativan u Turkmenistanu. Sa naglaskom na "možda"...
Ukrajina je od SSSR-a nasledila 27 baterija (9 diviziona po 3 baterije), ali su poslednje baterije povučene tokom 90-tih godina prošlog veka.
Jermenija je aktivno koristila sistem sigurno do polovine 2000-tih, a tokom rata za Nagorno-Karabah 2020. godine, kako se čini, većinom je namenski služio kao meta za Azersku avijaciju i BPL.
Turkmenistan je prikazao tehniku na vojnoj paradi pre par godina, a satelitski snimci su snimili barem jednu bateriju na položaju početkom prošle godine. Ali pitanje je da li su i dalje operativni, na prošlogodišnjoj paradi, sistemi nisu prodefilovali....

Није више оперативан.

Две опширне анализе овог система. У последњој се говори о евентуалној употреби у ратним дејствима..

ЗРК «Круг»: единственный и неповторимый (https://topwar.ru/171306-zrk-krug-edinstvennyj-i-nepovtorimyj.html)

ЗРК «Круг»: служба, тестирование на американских полигонах, применение и возможная роль в локальных конфликтах

 (https://topwar.ru/171634-zrk-krug-sluzhba-testirovanie-na-amerikanskih-poligonah-boevoe-primenenie-i-vozmozhnaja-rol-v-lokalnyh-konfliktah.html)

Piše "opširne analize" ,a u stvari samo dve rečenice i to na Ruskom i to "žutim slovima " napisane ;D ;D ;D

Postoje dve opcije...ili savladajte jezik područja koje vas interesuje ili da neko od članova foruma izdvoji vreme za prevodilački "servis na tanjiru".  ;D
Mnogo ste se razmazili , ustvari ne menjate stare navike kao SFRJ generalštab ( analfabet ekipa sa retkim izuzecima poliglota) .Zar i danas, pored dostupnih alata u bespućima interneta, treba kritikovati podeljen info.

СА-4 Круг и СА-5 Вега је делимично заменио старог СА-2/С-75, а све њих коначно С-300. Снимак из Немачке је музејски експонат, мада ме не би чудило да се и та старудија некако нађе у Украјини на фронту.

Ovaj džin dobio televizijski optički vizir u "poznim modifikacijama" stanice za vođenje raketa ! S obzirom na zonu uništenja cilja od čak 45km kakve li su karakteristike TOV-a,nema šanse da je bio upotrebljiv na tim daljinama.

Nađoh ove podatke za TOV u Milanovom prilogu.Kao što sam i pretpostavio smanjena mogućnost otkrivanja ciljeva čak i uz prethodno korišćenje radara ali podatak da je otkrivao bombarder na daljini od čak 70 km je impresivan ako je tačan! :"Било је могуће смањити вероватноћу пораза ПРР-а коришћењем телевизијског оптичког нишана. Према декласификованим извештајима о испитивању ТОВ-а на ЦХП-125, имао је два угла видног поља: 2° и 6°. Први - када се користи сочива са жижном даљином од Ф=500 мм, други - са жижном даљином од Ф=150 мм.

Приликом коришћења радарског канала за прелиминарну одређивање циља, домет детекције циља на висинама од 0,2-5 км био је:
- Авион МиГ-17: 10-26 км;
- Авион МиГ-19: 9-32 км;
- Авион МиГ-21: 10-27 км;
- Авион Ту-16: 44-70 км (70 км на Х = 10 км).

Са висином лета од 0,2-5 км, домет детекције циља практично није зависио од висине. На надморској висини већој од 5 км, домет се повећава за 20-40%.

Ови подаци су добијени за сочиво Ф=500 мм, при коришћењу сочива од 150 мм домети детекције су смањени за 50% за циљеве типа Миг-17, а за 30% за циљеве типа Ту-16. Поред већег домета, уски угао гледања пружао је око дупло већу прецизност. Широк, одговарао је сличној прецизности када се користи ручно праћење радарског канала. Међутим, објектив од 150 мм није захтевао високу тачност означавања циља и боље је радио на ниским и групним циљевима.

@victoria

U to vreme i raketni sistemi Krug, Kub, Osa, čak i prvi Bukovi, koristili su (gotovo) identičan Televizijski optički vizir 9Š38.

Vizir se sastoji od:

- televizijske kamere KT-101
- srednjeg pojačivačkog bloka PB-107
- video prijemnika VPU-55
- kompleta rezervnih delova

Uglovi vidnog polja:

- uski (1°27'х1°5')±10% (objektiv F=500 mm)
- široki (4°50'х3°38')±10% (objektiv F=150 mm)

Kod sistema Kub, sistem TOV je obezbeđivao otkrivanje cilja veličine MiG-17, na referentnoj visini od 7 km, na daljinama od 21-30 km, zavisno i od optičke atmosferske vidljivosti. To je dovoljno za let rakete do dalje granice zone uništenja.

Da vas dalje ne gnjavim TT podacima....


Izgled TV konzole u procesu navođenja na cilj, kod sistema PVO Kub (moja ilustracija na sliku stvarne komponente):


[attachment=1]

Да ли је реалан податак о откривању бомбардера на 70 км ?!

Mislim da je teoretski moguć, ali teško ostvariv u praksi. Ali nemam "praktična" iskustva da ti to mogu potvrditi. Ali može se otkriti cilj većih "gabarita" i na daljinama većim od 30 km, to je sigurno. Ali koliko? Obzirom da je ovaj članak dao sasvim dobre podatke, proverio sam neke u borbenom pravilu RStON 1S91 za sistem Kub, možda možemo verovati tom izvoru. Ali, uvek se postavlja pitanje optičke fonske situacije u vazduhu i vidljivosti....

Tragovi kondenzacije se vide daleko i golim okom. Koliko su oni upotrebljivi pri otkrivanju i praćenju letjelice kamerom?

Dokumentarni film posvećen Orenburškoj višoj protivvazdušnoj raketnoj komandnoj školi Crvene zastave nazvanu po G.K. Ordžonikidze, Filmski studio Ministarstva odbrane SSSR, 1985.

U prvom planu filma je obuka pitomaca, budućih oficira, na raketnom sistemu PVO 2K11 Krug.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Krug%20obuka%20SSSR.mp4

Raketni sistem PVO Krug - rad na stvaranju univerzalnog protivavionskog i protivraketnog sistema

Obavljeni su zanimljivi radovi na mogućnostima borbe protivavionskog raketnog sistema „Krug“ ne samo sa avionima već i sa taktičkim i taktičko-operativnim balističkim raketama. Iskustvo stečeno sredinom 1950-ih u radu na stacionarnim protivraketnim odbrambenim sistemima, za koje je bile zainteresovano Ministarstvo odbrane SSSR, već je pokazalo kompleksnost razvoja ove vrste raketnih sistema.

Ipak, Generalštab Oružanih snaga SSSR-a je zatražio procenu mogućnosti upotrebe protivavionskih sistema za odbranu od taktičkih i taktičko-operativnih balističkih raketa. U tom smislu je započet rad sa sistemima S-75 i naređeno je eksperimentalno ispaljivanje balističke rakete R-1(8A11). Odgovarajućim gađanjima izvršenim 1961. godine uočena je potpuna nemogućnost prilagođavanja sredstava kompleta S-75 za obavljanje ove vrste zadataka, čak i u odnosu na stare rakete koje su bile kopije nemačkih raketa V-2.

Dalje analize su ukazale na mogućnost uništavanja balističkih raketa lansiranih sa udaljenosti od 50 do 150 km pomoću protivavionskog raketnog sistema „Krug“. Međutim, da bi se nuklearna bojeva glava balističke rakete raznela na bezbednoj visini ili uništili elementi automatike odgovorne za aktiviranje nuklearne bojeve glave, bilo je neophodno koristiti bojevu glavu rakete 3M8 sa povećanom težinom udarnih elemenata, a postizanje prihvatljive verovatnoće uništenja zahtevalo je smanjenje konačne greške vođenja (promaha) rakete. U drugoj polovini šezdesetih godina 20. veka radilo se na izradi eksperimentalnog modela protivvazduhoplovnog raketnog sistema „Krug-M“ na bazi sistema „Krug“, namenjenog za borbu protiv aviona i balističkih raketa „Honest John“, „ Lance“, „Corporal“ i „Sergeant“.

Lansiranje američke balističke rakete "Honest John":

[attachment=1]

Sistem za navođenje rakete „Krug“ obezbedio je tačnost navođenja rakete do cilja na nivou od približno nekoliko deset metara. Da bi se greška svela na ispod deset metara, bilo je potrebno koristiti sistem samonavođenja pri približavanju cilju, npr. na osnovu predajnika osvetljenja cilja sa samohodnog raketnog sistema PVO „Kub“ i Doplerove poluaktivne radarske glave za navođenje rakete 3M9 ovog kompleta, sa oznakom 1SB4.

Raketni sistem PVO 2K11 Krug, osnovne komponente - SNR 1S32, SLO 2P24 i rakete 3M8M:

[attachment=2]

Poluaktivna radarska glava za samonavođenje 1SB4 sa raketa 3M9 sistema Kub, implementirana u raketu 3M8 sistema Krug-M:

[attachment=3]

Na ovaj način se vratio kombinovani sistem navođenja za raketu 3M8, prvobitno planiran za sistem PVO „Krug“, ali ovoga puta sa značajnom razlikom – osvetljavanje cilja je trebalo da se vrši ne impulsnom Stanicom za navođenje raketa 1S32 sistema „Krug“, već sistemom koji radi u režimu neprekidnog zračenja kroz osvetljavajući kanal radarske stanice osmatranja i navođenja 1S91 RStON sistema PVO „Kub".

Septembra 1967. godine izveden je prvi eksperimentalni rad na 11. nacionalnom poligonu (Emba), na avionu broj 1. Prvo je potvrđena mogućnost zahvata cilja na udaljenosti od 30 km od početnih položaja, raketom sa glavom za samonavođenje, dok je još na lanseru.

Prilikom prvog poletanja na Il-28, otkriven je kvar glave za navođenje. VP Jefrem je odmah locirao štetu koja je dovela do nesreće. Nakon što je raketa poletela, antena glave za navođenje je prestala da se kreće – pregoreo je osigurač u sistemu pozicioniranja.

2K11 Krug - impresivno lansiranje rakete:

[attachment=4]

Naredna lansiranja vršena su mesec dana, sve dok meta za gađanje nije slučajno uništena "neborbenim udarom". Prema planovima, na ovu gađanu metu trebalo je da gađaju i druge jedinice. Iznervirani komandant poligona zahtevao je da se raketni sistemi podese kako bi se sprečilo propuštanje cilja na udaljenosti od najmanje 10 m.

1969. počela su lansiranja balističkih projektila. Prvo lansiranje je izvedeno noću, po vedrom vremenu, a izduvni gasovi iz motora lansirane balističke rakete bili su jasno vidljivi sa položaja raketnog sistema PVO. Glava za samonavođenje je uspešno zahvatila cilj i pri približavanju pravilno pozicionirala raketu u skladu sa uglom nagiba, obezbeđujući maksimalnu gustinu fragmentacije prema cilju. Međutim, nakon analize rezultata gađanja, ispostavilo se da gelerima nije pogođen borbeni deo rakete, već njen repni deo. Radio osigurač i bojevo punjenje modernizovane rakete morali su da budu dorađeni.

Kao rezultat toga, postignut je određeni uspeh. Rakete P-11M (8K11) iz sastava raketnog sistema zemlja-zemlja "Elbrus" (Scud) lansirane su na poligonu Embiov ka poziciji raketnog sistema PVO sa daljjina od 50 km do 100 km. Radarske jedinice sistema PVO „Krug“ uspešno su izvršile svoje zadatke – balističke rakete dužine približno 11 m i prečnika 0,88 m detektovao je osmatračko-akvizicijski radar 1S12 (Mečka, prim. Kubovac) i one su zahvaćene u režimu automatskog praćenja Stanicom za vođenje raketa 1S32. Rakete su navođene na metu, radio-upaljači su radili ispravno i fragmenti su pravilno raspoređeni na meti.

Izvršena su ukupno 24 lansiranja, više od polovine za balističke rakete. Sada je moguće opremiti trupe univerzalnim raketnim sistemo PVO, sposobnim da uništava balističke rakete lansirane sa daljina do 150 km. Ali tada je već postojala potreba da se presretne balistička raketa Pershing lansirana sa udaljenosti do 750 km. Odvojiva bojeva glava rakete Pershing imala je veliku brzinu (oko 3 km/s, za poređenje, raketa R-11M je imala brzinu od 2 km/s) i što je najvažnije, efektivna radarska površina refleksije je dostizala stoti deo kvadratnog metra - red veličine manje nego kod balističkih projektila raketa sa neodvojivim bojevim glavama i dva reda manje od borbenog aviona.

Godine 1967. počeo je da se razvija novi univerzalni (protivvazduhoplovni i protivraketni) sistem S-300V namenjen za presretanje svih tipova operativnih i taktičkih raketa, uključujući i raketu „Peršing“. U ovoj situaciji prekinut je rad na stvaranju univerzalne varijante raketnog sistema PVO „Krug“.

Lansiranje rakete Pershing I:

[attachment=5]

Protivavionski i protivraketni sistem S-300V, naslednik sistema Krug:

[attachment=6]

Kako je raketni sistem PVO „Krug“ išao u mornaricu
Kakvi su još bili planovi za razvoj sistema PVO "Krug"?

Među propuštenim prilikama za kreiranje drugih kompleta na bazi raketnog sistema PVO „Krug“ postoji još jedan. Krajem 1950-ih, interesovanje Kopnene vojske za razvoj protivvazduhoplovnog raketnog sistema visokih taktičko-tehničkih karakteristika privuklo je pažnju Ratne mornarice.

Povod je bio sedmogodišnji plan razvoja mornarice (1959–1965), koji je, između ostalog, predviđao izgradnju protivvazduhoplovnih brodova za PVO Projekta 1126. Odlukom od 25. jula 1959. godine definisane su osnovne karakteristike ovog broda i njegovog naoružanja, u čijoj osnovi je trebalo da bude protivvazduhoplovni raketni sistem M-31.

Planirano je da se koriste rakete KS-42, projektovane na bazi rakete 3M8. Brod deplasmana od približno 10.000 tona trebalo bi da ima jedan raketni sistem M-31 sa dva lansera od po 15-20 raketa, kao i raketni sistem kratkog dometa M-11, čija je izrada poverena Naučno-istraživačkom Institutu 10, koji je tradicionalno razvijao protivvazduhoplovno oružje za Ratnu mornaricu SSSR-a, Državnom komitetu za brodogradnju i eksperimentalnom konstruktorskom birou- 2, Državni komitet za vazduhoplovnu tehnologiju. Upoređujući taktičko-tehničke karakteristike raketnog sistema M-31, podsećao je na raketni sistem PVO „Krug“.

Međutim, sa opštom namerom partijskog i državnog vrha SSSR-a da ubrza širenje podmorničke flote, već 1960. g. doneta je odluka da se broj brodova projekta 1126 za gradnju smanji sa tri na dva, a 1961. da se obustavi gradnja brodova projekta 1126. Nakon prestanka radova na brodu projekta 1126 i raketnog sistema M-31, nastavljen je rad na kompletu M-11, koji je krajem 1960-ih postao glavno protivvazduhoplovno naoružanje brodova SSSR-a. Ovakva situacija je trajala sve dok novi brodski raketni sistem PVO S-300F nije usvojen sredinom 1980-ih. Raketni sistem M-11, sa dimenzijama i karakteristikama mase sličnim raketama 3M8, bila je inferiorna u odnosu na raketu 3M8 za gotovo polovinu, po svom najvažnijem pokazatelju, maksimalnoj zoni dejstva po daljini.

Brodski sistem M-11 Storm sa raketom 4K60:

[attachment=1]

Paralelno sa ovim projektima, razvijao se i projekat integracije raketa 4K60 iz sastava brodskog raketnog sistema PVO M-11 Storm u sastav raketnog sistema PVO Krug.
Planirano je da se takođe po dve rakete nose na samohodnim lansirnim oruđima koji bi morali biti adaptirani za prijem, nošenje i lansiranje ovih raketa i koji su imali "radnu oznaku" 2P28, ali radi povećanja dometa, usled inferiornog dometa rakete 4K60 u odnosu na 3M8, planirana je ugradnja istih ili siličnih bustera za početnu fazu leta.
Projekat je napušten.

Raketa 4K60 sa pridodatim busterima (ilustracija):

[attachment=2]

Modifikovana raketa 4K60 na modifikovanom lanseru 2P28:

[attachment=3]

I izdvojio bih još jedan projekat razvoja, koji takođe nije zaživeo kao ni prethodna dva, a to je projekat razvoja "hibridne" rakete sa oznakom 19D, a koji je počeo da se razvija još od kraja 50-tih godina prošlog veka, od strane konstruktorskog biroa Fakel.
Projektil je trebao biti izveden na osnovu komponenti već operativnih raketa u sistemu PVO uz, naravno, i neka nova rešenja.
Drugi (marševski) stepen rakete sačinjen iz 5 segmenata čija konstrukcija je bila izvedena iz projektila 1D (V-750) raketnog sistema PVO Dvina, dok je prednji deo marševskog stepena bio izveden na osnovu konstrukcije rakete 20D (V-755) raketnog sistema PVO Volhov.
Projektil je trebao biti pogonjen mlaznim ramjet motorom na čvrsto gorivo. Buster je konstruisan na osnovu nešto mlađeg projekta rakete 17D, zamišljene opet kao deo kompleta modernizacije raketnog sistema S-75M Volhov i trebao je biti pogonjen čvrstim raketnim gorivom.

Proizvedeno je svega 5 projektila 19D i jedan opitni lanser sa oznakom 2P28. Od tih pet raketa, samo je jedna lansirana u cilju testiranja. Ipak, razvoj raketa 17D i 19D nije tekao po planu, jer je 1961. godine razvoj prvih projektila 3M8 doveo do prvih testiranja i lansiranja uz proveru rada čitavog sistema i sistema navođenja i iako je bilo početnih problema, projekat se pokazao kao perspektivniji. Ubrzo su, tačnije sredinom 1963. godine, projekti razvoja 17D i 19D potpuno obustavljeni, a razvoj rakete nastavljen na osnovu projekta 3M8.

Projektil 19D - ilustracija jednog od rešenja:

[attachment=4]

Projektil 19D na lanseru 2P28, ilustracija:

[attachment=5]

Pretovar raketa kod raketnog sistema PVO 2K11 Krug

Raketni sistem PVO 2K11 Krug je organizovan kroz divizione. Svaki divizion ima 3 raketne baterije. Jedna raketna baterija se sastoji od radara za navođenje raketa 1S32M, tri samohodna lansirna oruđa 2P24M sa po 2 rakete 3M8M na svakom. Pored toga, svaka raketna baterija u svom sastavu ima i 3 vozila za prevoz raketa 9T25 na šasiji ZiL-157 i/ili 9T226 na šasiji ZiL-131 sa po jednom dodatnom raketom za popunu i automobil za pretovar raketa 2T6M sa odgovarajućim kranom za izvršenje pretovara sa automobila za pretovar na samohodno lansirno oruđe ili direktno sa vozila za prevoz raketa.

U prilogu možemo videti proces dopune raketa kroz odličnu maketu automobila za pretovar raketa 2T6M iz sastava raketnog sistema PVO 2K11 Krug. Maketa je "kompletna" utoliko što sadrži i maketu projektila 3M8M, kao i zaštitnu ceradu za marševanje. Koliko je maketa verna pokazuje i kran sa kojim možete na maketi da "zakačite" projektil i da ga "pretovarite" na samohodno lansirno oruđe 2P24M, čiju maketu tim povodom takođe možemo videti.

Dakle, na ovih nekoliko fotografija maketa možemo sagledati postupak pretovara rakete 3M8M sa automobila za pretovar 2T6M na samohodno lansirno oruđe 2P24.

Takođe, u prilogu ću postaviti i fotografiju vozila za prevoz raketa 9T25 i 9T226.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]