PALUBA

Nekoliko fotografija svajcarskih inzinjeraca prilikom izgradnje drvenog mosta na nepoznatoj reci ili kanalu.
Fotografije su nastale izmedju 1914 i 1918 godine a pronasao sam ih OVDE (http://477768.livejournal.com/2806279.html)

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6]

Zanimljivo, bili ovakvo nešto moglo biti gotovo šta bi se reklo "u jedno popodne" ako situacija zahtjeva?

[attachment=1]

Ali je preko mosta koji je gotov za jedno popodne ne bih proterao autobus a o necemu tezem da ne pricam.


Inace za ovakve mostove u JNA i kansije VJ su bile zaduzene mosne jedinice inzinjerije. Iste su bile opremljene svo potrebnom opremom za rad sa drvetom - motorne testere, kompresorske stanice sa pneumatskim alatkama koje su imale razna svrdla za busenje, makare za pobijanje sipova, kao i razni drugi sitniji i krupniji alat.
Na zalost moja generacija tokom skolovanja za razliku od nekih ranijih nije imala priliku da ucestvuje u izgradnji takvog mosta sto zbog malog brojnog stanja sto zbog finansijske krize koja je tih godina pogodila celu zemlju pa i vojsku.

Nadam se da ce kolega Voja imati sta o ovoj temi da napise.

Jedan most drvene konstrukcije u pozadini, ispred pripadnici neutvrđene mosne inžinjerske jedinice JNA.
Po svemu, trebalo bi da je u pitanju prva polovina 50-tih godina.


[attachment=1]

Mislim da je to most u Lasinji, slikali su se na prilazu skeli. Most je odavno betonski, a prilaz jos uvijek postoji (bez skele).

Evo nešto iz perioda kraljevine, obe snimljene u Šapcu.

Možda će Kuzma ili Voja znati koji je ovo tip mosta, pretpostavljam da je sličan ako ne i isti tip bio i u JNA.


[attachment=1]


[attachment=2]

Ocigledno je rec o nekom od drvenih mostova ali koji je to tip ne bih znao. Nisam nikada bio u prilici da radim sa takvim mostovima jer su odavno izbaceni iz upotrebe a literatura je koliko mi je poznato dosta skromna ili bolje reci da je gotovo nema.

Ja cu samo navesti da je po TT prirucniku iz 1967.godine u JNA postojao pontonski most PDS (park drveni srednji) od koga je bilo moguce izraditi mostove od 12 t (140 ili 163 m), 16 t (100 ili 109 m) i 30 t (58 m). Po istom prirucniku nije bilo drugih mostova na stojnim potporama osim Bejlija.

I bez priručnika-pravila se odlično vidi sistem proste grede na prvom rasponu gde je potpora izrađena u izgledu kao da je šipovska(mada ruku na srce može se načiniti slična i od jarmova izrađenih da slično izgledaju i da nisu pobijeni u tlo ).I druga krajnja potpora na slici ima isti izgld pa bi čak i sa nešto većom sigurnošću rekao da je od ŠIPOVA pobijenih u tlo.Dok je tu kao konstrukcioni sitem kolovoza primenjen sistem sa prednaprezanjem ili kako ga već tačno nazivaju.
VTI u JNA je desetak godina radio opite na istom principu ukrućivanja-povećavanja nosivosti na BEJLI elementima mosta i na kraju izradio samo JEDAN komplet za prednaprezanje u obuci i dat NAMA u tadašnjom Mosnoj četi u Obrenovcu.

Dali je bilo još izrađenih kompleta za prednaprezanje naprosto nebi znao kasti jer ih za dvadeset godina službe nisam nikad nigde sem tog jednog nigde video.

PS.
Zašto sam ubacio ovaj dodatak za Bejli koji istina nije DRVENI me je pokrenuo zadnji natpis ovde u temi o slikama mostova.
Elem završava se novi most koga po meni neopravdano nazivaju ŽEŽELJEVIM iako to očito on NIJE i nikad neće biti a taj stari izvorni Žeželj sam kobne 99.ja sam mojim rezervistima u tri navrata krpio sa BEJLI elementima za nepunih 24-5 dana koliko je ukupno prošlo od 1.pa do fatalnog pogotka kada je nastupilo potpuno Urušenje.

Hvala na informacijama, gotovo da nemam ništa od tehničkih uputstava i pravila službe za inžinjeriju u kraljevini. Po fotografijama koje su meni dostupne, postoje neke razlike između drvenih mostova na njima tako da pretpostavljam da ima više tipova.

Ako sam dobro shvatio, onda je ovaj most gore dovojlno čvrst i stabilan da preko njega pređu teretna vozila, artiljerija i vozila sl. gabarita?

Pretpostavljam da nije dovoljno jak da izdrži oklopna vozila?

Za potpuni odgovor bi se morala znati detaljna struktura MOSTA od debljine,dužine nosača pa i raspored-njihova gustina su u direktnom uticaju na nosivost a ne samo tip mosta pa da nebude po onom.....
Da se ja pitam tu bi preterao .......
Ipak je inžinjerija bazirana na tačno određenim konstruktivnim normama-unapred predviđenim tabelama u izradi drvenih mostova.
Žao mi je jer mi ovakvo pitanje nije ranije postavljeno pošto sam na druženju drugara sa MCM foruma poklonio svoj INŽINJERIJSKI priručnik kao i pravilo o izradi vojnih mostova gde su prisutne tabele u kojima se za zadate nosivosti razrađuju svi parametri od tipa i vrste potpora do raznih raspona u kojima se za dimenzionisanje uzimaju pored osnovnih statičkih proračuna i oni na terenu.
Pa se tako prema vrsti i nosivosti tla bira vrsta potpore a da se ima u vidu i stručnost R/S,raspoloživost materijala za izradu,opreme ,vremena i kao meteo a i kao fizičke veličine i još niz elemenata pre nego li se pristupi izradi mosta..Na MCM sam ja ovde otvorio ovakvu temu:
https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Izrada-drvenih-mostova-masine-i-elementi.html
Do sada sam tamo imao više od 19000 pregleda i 91 komentar pa sad da i ovde ne prepisujem moliću fino...
Za kraj da se razumemo nisam od onih koji imaju kade da se dopisuju i polemišu pa ako mogu šta lično biti od koristi ima i pp da ne gušimo ..pozz.

 :)

Hvala Vojo na odgovoru, nije mi namere bila neka polemika ili nešto slično tome. Samo da saznam nešto o fotografijama iz kolekcije i malo upunim temu.

Imam još nekoliko fotografija iz tog lota sa nekim detaljima strukture za koje pretpostavljam da bi ti bili dovoljni za potpuni odgovor, pa kad ih poskeniram postaviću ovde, a ti ako nađeš vremena baci pogled  :)

Čim pre stignu slike eto i mene da ih iskomentarišem a do tada lep pozdrav i čitaćemo se mi već..

Evo ostataka fotografija iz albuma snimljenih istom prilikom.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]


Meni deluje dovoljno stabilno za prelazak kamiona ili zaprege sa artiljerijom, ali nisam siguran za oklopna vozila.

Dreadnought
Da se za nosivost ne ponavljam a most izgleda solidno .
Na prvoj se slici odlično vidi stolica na preklopu uzdužnih-glavnih nosača mosta za oslonac na potpornu gredu među potpore.
Druga slika ima isti detalj a još se vidi i detalj podupirala za povećavanje nosivosti iz koga logički i most ima veću nosivost od mosta sa istim kolovoznim zastorom a bez podupirala.
Treća slika ima i lep detalj kosnika za ogradu ali meni sve ovo osim pravilnog i stručno izvedenog ne kazuje kolika mu je nosivost.
Tadašnja oklopna vozila i nisu imala znatno veću težinu od kamiona a na gusenicama je nešto manje opterećenje po jedinici površine od točkaša.

Hvala Vojo za informacije Vojo :)


Znači ako dobro pretpostavljam ovo bi ustvari bio tip mosta koji bi bio adekvatan potrebama manevrisanja većih formacija i forsiranja reke u ratnim uslovima?

Ovo zaista deluje kao solidan posao, koliko je potrebno vremena za izgradnju?

Opet pitanje u kome samo može hipotetički odgovor kakav i ne priliči inžinjercima ali aj ovako.
Most složene konstrukcije u ovom tipu za izradu traži od 12-15m/č po metru dužnog mosta .
S Otim da se vreme znatno skraćuje sa unapred doveženim i pripremljenim materijalom.
Vreme se takođe skraćuje i kod angažovanja dobro uvežbane posluge sastava minimalno jedne mosne čete.
Vreme se MOŽE skratiti i sa svom pripadajućom opremom poput one kakvu smo imali mi u VP4135 Obren Siti ili Beće kako je nekada moj tada malji Kljinac nazivao Obrenovac..
Od opreme uz obavezan Gater sa radnim kolicima za nosače svih fela i profila do +/- bar 5m dužine i veći-
Jedan ili više kompresora za rad pojedinim pneumatskim alatkama
Elektro agregat ili izvor za napajanje svih alatljika te fele od 10 i više Kw da se ima..
Kovačka vatra i potrebna količina gvožđa za razne kape -okove,klanfe i klanfice i.......
Tačna i detaljna šema elemenata za konstrukciju mostića i  VOZI miško...

Vojo, veliko Hvala na ovom detaljnom objašnjenju  :)


U pravu si, dobra uvežbanost znači veliku uštedu vremena. Interesantno je da je montaža ovakvih mostova zahtevala široku paletu dobrih zanatlija, kovača, tesara, stolara ...

Danas tih zanimanja nema u vojskama, pregazilo ih vreme :)


Još jedna iz albuma.


[attachment=1]

Lako je moguće da je ovaj most na slici rađen u školskoj formaciji od unapred fabrikovanih elemenata a što otvara jednu sasvim novu priču.
Elem kad god se može treba ići na taj vid radova pa se na samo mesto donose GOTOVI elementi i tu sklapaju.
Da je ovo taj tip sam shvatio po nekim detaljima zaobljenja kakva se na terenu retko izvode jer dodatno odvlače i ljudstvo a i sredstva na čisto šminkanje a za to se obično nema vremena..
Za prefabrikovane elemente je naj češći jadac sam teren gde se nekad mora ići i na kraće raspone pa se opet za taj raspon sav materijal krajcuje u delu elemenata koji su vezani za dužinu ..
U globalu i ovde kao i u topografiji važe ona stara pravila ..
Kartu čitaj i SELJAKA na terenu pitaj..
Isto je i sa vodenim tokom nema gledanja u vodeno ogledalo u loncu sas pasuljem već u samu prepreku..
Naravno ovde mislim na dobro izviđanje vodene prepreke pa sve ostalo..

Pretpostavio sam da je najveći deo elemenata već postoji samim tim što je montaža u pitanju.

Hvala još jednom.

Na jednom izviđanju sam ja razradio sve detalje i MOSTIĆ od nekih 12m iz ti raspona i dve među potpore uz dve obalne sklepane za jedan radni dan.
Pre toga je u kasarni četa vojnika na nastavnom delu isti pravila jedan celi dan na desetak radnih tačaka.
Dok su jedni rezali glavne nosače na gateru drugi su od već rezanih kraćih greda sklapali među potporu u vidu jarma.
Treći su pravili sve okove,klanfe i sl.
Na četvrtom je radnom mestu išlo svo bušenje i sl..
Nisam posle toga išao u to Titino lovište ali verujem da je tisti most još u službi narodu...

Инаку Ромел реката Меза кај Седан ја помина со тенкови токму на дрвени мостви .Имам некој стари слики од прва светска војна ако ги најдам во компујутер за дрвени мостови на реката црна за време на прва светска војна и двете страни  имаа користено на почетокот волоски коли мегу себе поврзани со талпи .

Ako ispoštujete statički proračun za datu nosivost i konstrukcijski sve izvedete po normama drveni most je sa popriličnim mogućnostima a ima ih starijih i od 100 godina po americi gde po njima šljakaju vozovi.
Uz pravilnu zaštitu materijala i trajnost im se produži a pogotovo u sušnim-suvim klimama pa čak za neke radove drvo postaje upotrebljivije kao građevinski materijal a za vojne svrhe je to i izraženije samo se u svetu malo ovde odlutalo pa neko otrežnjenje uvek sledi..
Rusi tu nisu odstupili i u svojim inžinjerijskim jedinicama imaju celu paletu MAKARA od  jednorednih-dvorednih i istih u tandemu.
Makare postavljaju od PTS transportera pa preko PMP pontona do tipskih kamiona i sl. a za drugi put ću povaditi i deo slika sa kojima sam do sada održavao istu ovu temu na MCM..
Za početak kopija Drvenog Trajanovog mosta kod Kladova
http://www.rastko.rs/istorija/delo/13195

Ups i žurbi ispale slike..[attachment=1]
Trajanov most preko Dunava kod Kladova. Ozidan za dvije godine. Ozidao ga Apolodorus od Damaska, od 105 do 107 godine poslije Hrista. Ozidan da bi omogucio prodor Rimskim legijama u Daciju (nije marka auta nego provincija na teritoriji Rumunije u ta doba)
[attachment=2]
Duzina 1,135 m, sirina kolovoza 15m. Raspon drvenog luka 38 metara. I to je odradjeno bez poznavanja diferencijalnog racuna i metode konacnih elemenata u statici. Za vise od 1,000 godina ostao je najduzi most na svijetu, i sto se tice ukupne duzine mosta i duzine raspona luka. (Naravno, ne vjerujem da je imao jaku konkurenciju da ne bude najduzi u srednjem vijeku) [attachment=3]
Po meni, inzenjerski briljantan, savrseno skladan i jednostavan pristup strasnom problemu premoscavanja Dunava prije 2000 godina.

O tome kako je napoleon prelazio Berezinu tamo a tek u Curik bi se isto imalo dosta kastiiiako koga naravno ovo i zanima u poplavi modernih materijala..

Стави слики од цезаровиот мост на реката рајна .Инаку за дрво  користиле најповке два типа багрем и  топола само премачкани со смола  или со катрана за да трат подолго време .Инаку кога спомна за римјаните некој сметат дека и во самите бетонски конструкци ставале дрво како арматура .

Goce uz duzno postovanje ali Cezar nikako nije mogao da jede krompir, paradajz, curetinu a isto tako ni da koristi bagrem jer je sve navedeno poreklom iz Amerike koja je otkrivena mnogo posle Cezara. Inace bagrem je u Evropu stigao tek u 17.veku.

Во ред не сум знаел само во македонија на секаде го имаа на диво си расти  самото се изгледа е крив ветерот го имаа разнесено на секаде .Инаку на вистина е отпорно дрво на вода и влага и имаа голема цврстина

Pravljeni su železnički drveni mostovi, pa zašto ne i drveni koji mogu da izdrže prelazak oklopnih vozila.

Opša je nepoznanica da most koji ima nosivost 10t osovinskog pritiska za točkaše može da nosi najmanje dvostruku tonažu guseničnog vozila. Čim prekopam po kompu izvadiću i jedan set slikan na INŽINJERIJSKOM metru gde se vide proračunski svi delovi za izradu ovakvih Drvenih mostova,,[attachment=1]
[attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]
Namerno sam malo prošarao u ovih par slika sa nekoliko tipova drvenih mostova gde se vidi sva raznolikost primene drveta kao građevinskog materijala.
Pored klasičnih tehnika nama se danas otvara i niz novih primena uz lameliranje prefabrikovanih elemenata sa kojima se danas grade i daleko veći rasponi drvenih konstruktivnih krovnih i drugih konstrukcija sa velikim povećavanjima nosivosti od klasičnih.
No tu idemo i u MRAK jer se kod nas na ovim prostorima do kraja SFRJ malo šta toga koristilo pa je i izlišno uvrštavati ga u temu .

Pošto imama malo naših slika za dočaravanje da se posluži ovim Ruskim.
Na prvom je prilogu prikazana četvorostruka makarska modularn konstrukcja koja se pomoću kamiona dizalice postavlja za jednovremeno pobijanje sva četiri Šipa koja će činiti jednu šipovsku potporu. [attachment=1]Ovako pobijena  četiri ili više šipa i podrezana na potrebnu visinu sa poprečnim nosačem sačinjavaju šipovsku potporu. [attachment=2]Polaganjem od potpore do potpore kolotražnih blokova se može najbrže izraditi drveni most željene nosivosti.
[attachment=3]Od potrebne nosivosti i vrste vozila za koja se izrađuje drveni most zavisi i Debljina i dužina greda u kolotražnom bloku kao i debljina patosnica i razmak nosača u jednom bloku kao i razmak blokova međusobno.Dali se sastavljaju ili se između ostavlja razmak za šira sredstva. [attachment=4]Po izradi jednog raspona se premešta ceo komplet za pobijanje nove šipovske potpore. [attachment=5]
Kad se ponovo pobije naredna potpora izvodi se sad već ciklična radnja i tako do potpunog premoštavanja a potom sledi uređenje ograda ,dodavanje pešačkih staza kao i uređenje-ojačavanje obalnih prilaza ,pristupnih puteva i sl.
Vazda se nešto prisetim pa tako i klasifikacije samih mostova da su to prepreke koje premoštavaju dve obale sa većim razmakom od 5 metara a do 5 m se ta konstrukcija ne naziba most već PROPUST....
Toliko i o terminologiji u JNA a bome i u građevinarstvu je bilo isto tako sve klasifikovano nekada a verujem da se ni sada nije mnogo menjalo..
Za pozdrav i ovaj PRILOG na kome ima dosta kikseva u susretu teknova i drveta gde je očito PAMETNIJI popustio naravno zbog PREOPTEREĆENJA!!!
https://www.warhistoryonline.com/war-articles/tanks-vs-bridges-guess-who-lost.html

Izvinjavam se za digresiju, ako sam dobro prepoznao, ovo bi trebalo da su ostaci Trajanovog mosta?


[attachment=1]

Да, са обе стране реке су сачувани стубови на обали.

Da to je jedna jedina sačuvana potpora koju su pri izgradnji brane Đerdap-1 reparirali
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82
Tabla pored mosta je morala da se izmesti pa i dan danji stoji na tom DRUGOM mestu.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0
Ima još sačuvanih pravih bisera u paleti mostova izrađenih od drveta a ovaj u Bosanskoj Krupi je jedan od njih.
http://opcinabosanskakrupa.ba/drveni-u-bosanskoj-krupi-od-danas-prohodan/
[attachment=1]
Školujući se u završnoj četvrtoj godini u Karlovcu gde je okolina prepuna ovakvih bisera a tome je svakako doprineo i IŠC koji je na četiri Karlovačke reke imao i poligon za vežbanje.
Ovaj na Mrežnici je svakako jedan od njih.[attachment=2]
Bez osnovne literature se nikad nije izlazilo na teren ili na poligon.[attachment=3]
No da se JA pitam more li i ovuda Tenak...???[attachment=4]
Da lje ljubav ka drvetu i drvenim mostovima genetički povezana kod Ja je dokaz i ova stara razglednica grada Zrenjanina iz moje neposredne okoline..[attachment=5]
Šlag na torti je u ovom mostu.
http://magazin.hrt.hr/336527/most-prema-da-vincijev-nacrtu-sagraen-u-galovcu
Za sada naravno a evo ga i na slici.[attachment=6]

Evo je tabela za određivanje debljina mosnica,patosnica kod gredičnih mostova za razne terete pa je tako dato u jednoj koloni za guseničare do 16T ili osovinski 7.5T ;gusenični 30T ili osovinski 11 i za gusenični od 60T a osovinski 15T-
Podatke sam prepisao sa sedmog članka dvometra INŽINJERIJSKOG a slika baš nije neka no ako sam obećao..[attachment=1]
Na samom metru nema šta nema i do sitnih sam ga detalja predstavio ovde pa da se ne ponavljam,
https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Inzinjerijska-sredstva-i-obuka_46.html
Na dve sam strane svaki detalj prešao sa opisom za šta se sve mož da iskoristi pored osnovne namene u merenju elemenata i materijala.[attachment=2]
Ima tušta i tma taela i formula za SIS a ako nekoga interesuje neki konkretan detalj tuj sam..[attachment=3]

 debljina mosnica,= дебелина на дрво (греда)?

DA mosnica ili mosna greda je isto a od njenih dimenzija i to pre svega visina i debljina grede kao i od gustine direktno zavisi koliki će osovinski pritisak podneti .
Pošto se preko njih ređa bar jedan ili više slojeva patosnih dasaka ili PATOSNICA sa kojima se dalje preraspoređuje pritisak njih još uvrštavamo u gornji sloj dok su mosnice sa nosačima u donjem,
No da se ne javim za ič evo još malo slika drvenih mostova.
Kintai u Japanu [attachment=1]
I jedan od lamiranog drvenog sklopa kao materijala iz budućnosti po starim šemama izrađenog
[attachment=2]

Па ако сакаш дали можи повторно да ја ставиш таа таблета во однос на дебелината на  гредата и висината ако можиш :). Инаку воја 64 оваа со ламинирано дрво и ако се користени лепалци при спојувањето и добри лакови можи да траее најмалце 50 тина години .Еве ти мој личен пример  во 2012 мислам беше дадов предлог до општина каде што живејам да се направи дрвен мост за возила на реката драгор  и одговорот беше една голема смеја од совет на тој град како и да е ден денеска не изградија никаков мост. Нема да се лутите ако поставам и јас еден дрвен мост од едно село  во егејска македонија мостот бил направен од француски војници


[attachment=1]

gocemk
Kači ti slike a ja ću ako to želiš da ti ih označim -pojasnim i sve što sam u trenutnoj mogućnosti.
Pokušao sam ponovo mobilnim da slikam inžinjerijski metar i na polođini osnovne strane na sedmom segmentu je ova tabela.[attachment=1]
Da je pojasnim u Prvom gornjem horizontaslnom je redu dat proračun za gusenični saobraćaj do 16t odnosno 7,5t kod točkaša po osovini.
U donjoj narednoj je horizontalnoj tabeli dat raspon od 4-5-6-i 7m dužine nosača.
Ispod je dat potreban minimalan broj od 6 nosača samo se razlikuju njihove debljine za zadatu dužinu pa je tako za raspon od 4 metra 6 mosnica prečnika 24cm.
Za raspon od 5 metara isto 6 mosnica ali prečnika 26cm ,za raspon od 6 metara dužine su takođe minimalno 6 mosnih greda prečnika 29cm a kod još većeg raspona od 7 metara se uz isto min 6 mosnica iste moraju izraditi od oblovine debljine 30cm.
Slično je i na drugom delu tabele za gusenično opterećenje od 30 i 60t i osovinski 11t i ovde je tabela isto data za raspone 4-7metara.[attachment=2]
Mislim da se sa slika shvata tabela a evo je i cela kako izgleda..[attachment=3]
Dole ispod se isto vidi da su patosnice debljine 8,5cm a širina 20cm mada se isto mogu zameniti i sa oblicama prečnika 14cm,
Osim ove brze tabele dosta sličnih detalja ima i u ovoj knjizi[attachment=4]DRVENI-MOSTOVI-konstrukcije-izgradnja-Dragoljub-Spasic_Na ovoj se slici vide specifične osobine raznih vrsti drveta za izgradnju mostova kao i neke njihove vrednosti od težine i čvrstine na zatezanje
I sadržaj iste..
[attachment=5]
PS.
nisam u trenutnoj mogućnosti da uradim bolje slike zbog bolesti koja me još vezuje za ograničeno kretanje pa se nadam da će za kvalitet istih biti razumevanja.

Fala mnogu  VOJA 64 nekogas mozi ovie inforamci ke mi se najdat :).Eve slika od drven most vo mojot grad bitola na rekata Dragor slikata e napravena nekade vo 1917 godina na ovaa mesto denes imaa eden star metalen most od germansko poteklo od 1929 godina a samo na 10 metra pred 5 godini izgradija golem betonski most.


Interesen e sredisniot del ??
[attachment=1]

Ovaa e most izgraden nekade vo 1910 godina pred balkanskite ratovi

[attachment=2]

Што ако се нема доволна дебелина на греда дали тогаш можи да се употреби сноп на потенки дрва со цел да се добије саканата дебелина и цврстина

Povećavanjem ukupnog broja mosnih greda mosnica da se kompenzuje nosivost po proračunu kao složna braća u snopu od pruća su zajedno jača a jedan po jedan se lako polomi....

Дрвени мостови Во град Велес
Многумина се прашуваат кога бил изграден Стариот Мост?  Според Евлија Челеби, познатиот турски патеписец, кој во 1661 година го посетил Велес и го опишал за прв пат подетално, мостот бил изграден во времето на Мехмед II Освојувачот, во период од 1467/82 година. Познатиот патеписец го опишан како „ дрвен мост со 4 отвори“. Подоцна Аџи Калфа, современикот на Челебија, ќе запише дека во Велес постои мост со 2 стопи од камен во водата.Долго време овој мост бил единствен премин преку Вардар и ја овозможувал комуникацијата на граѓаните од источната на западната страна во градот

Ако е точно дека е изграден во 15 век па добро издрал цели  500 години да не се распадни се прашувам кој тип дрво користел за да ги издржи сите таа влага . Речна Врба ??

Сликата е од 1868 година
[attachment=1]
1863 година
[attachment=3]

1902 година

[attachment=2]

1916 година
[attachment=4]

Interesantan sistem gradnje gde se na sredinama zidanih potpora nalaze i verovatno šipovske potpore sa dodatnim jarmovskim kosnicima za povećanje nosivosti.
Za tih 500 godina postojanja je verovatno parcijalno zamenjivan kolotrag i po potrebi neki od glavnih mosnih nosača a možda i neka od šipovskih potpora.
Materijal je najčešće Hrast a u nedostatku je moguće i da je korišteno svako drugo tvrdo drvo sa znatno većom čvrstinom od rečne vrbe...

Овој мост е во Злетово направено е од дрво и сликата е некаде од кај 1900 година ако заприметиш ке видиш дека и тој имаа триаголна форма над самиот мост некако сите мостови во Мк што се правени од дрво имат таков триаголник [attachment=1]

Istovetan sistem gradnje naj ćešće ukazuje da je rad izvođen po konstrukciji jednog te istog statičara-konstruktora ili je na radovima angažovan isti dunđer majstor koji je odlično poznavao ovu tehniku gradnje pa se nije upuštao u druge konstrukcije da ne omane..
Gde god ima različitih konstrukcija budi siguran ili da je konstruktor bio svestran ili su na izvođenju angažovane različite ekipe majstora sa poznavanjem više različitih konstruktivnih elemenata u izgradnji..
Lep most a taj sistem omogućuje veću nosivost u odnosu na uprošteni sistem proste grede za istu dužinu raspona ali traži malo veće umeće u izvođenju radova i kasnije na održavanju istih.

Oвој мост е изграден во Саракино мислам така се вика селото некаде во Тетово дали постои уште и кој го изградил  незнам 
[attachment=1]

Jedan od najpoznatijih drvenih mostova - filmski most na reci Kvaj

[attachment=1]

Kuzma fali još samo muzika za kompletan ugođaj..
Nego nisi ni svestan za koliko ste vi kao generacija školovana izvan Karlovca uskraćeni baš za odlične poligone u izradi pa i na rušenju drvenih mostova raznih tipova a i tamošnji vrhunski inžinjerci su na žalost ostali izvan sistema školstva u kome ste vi završavali...

Znam Vojo iz price onih koji su bili tamo. Na zalost. Moja generacija je ucila na mnogo tezi nacin, nesto u ratu, nesto u jedinicama u koje smo bili rasporedjeni, a o poligonskoj obuci iz pojedinih predmeta smo mogli samo da sanjamo. Konkretno izrada drvenih mostova je pocela i zavrsila se na teoriji jer nas je bilo svega osmorica u klasi i to u vreme najvece inflacije. Nije bilo para za mnogo vaznije stvari a kamoli za drvenu gradju da se mi ucimo.

 Kada sam već ovde da pitam.
Nekadašnji most prema Motelu Šumica u Zrenjaninu je bio Vojni drveni most?

Da a drveni je pre Ajfela bio i na sadašnjem pešačkom kod Pivare..Ima slika a neke sam i ja kačio na onoj razglednici iz ZR se vide oba.
Mali i veliki a na slici razglednice sa prethodne strane u levom gornjem uglu je i taj kod šumice..

Модерен дрвен мост во Струга направен некаде во периодт на 2010 2012 година

[attachment=1]

[attachment=2]

Imam i ja te fotografije  i jednog i drugog drvenog mosta na mestu današnjih mostova. Međutim, to nije bitno za temu. Ni mosta kod Motela više nema. A " Ćuprija" isečena u furdu. Ionako nikakvih dokaza nema da je nastala u Ajfelovom ateljeu.

Prelep most a baška što je od drveta u modernom stilu.
Nego kilezr zna za jadac u Zrenjaninu postoji most na suvom ..
Naši vajni gradski oci su ispod pešačkog mosta SLIČNE konstrukcije ali rađenog krajem 62g. od AB i sa sajlama kao viseći zatrpali rečni tok.
Sada stoji kao uspomena ljudskoj gluposti.

Link (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%83_%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%83)

[attachment=1]..
Ostaće zabeležen kao most na suvom iako sam ja dugi niz godina preko njega prelazio idući u posetu rodbini i zadnjih par godina dok krak reke nisu zatrpali do komande garnizona ili garnizone ambulante dok sam tek počinjao da radim..

 Postavio sam fotografije nekih od Zrenjaninskih mostova na temi o njima. Tu imaš i " Most na suvom " dok to nije bio .