PALUBA

 
PSSSSSS ;)
neki dan mi sinula ideja za ovu temu  i onda u konspirativnim i tajnim dogovorima i konsultacijom
sa Bozom12 i Dzumbom odlucih da napisem o "strogo povjerljivo - vojna tajna "
e sad :) nikakvu tajnu necu odati vec malo da napisemo o aspektima ,pravilima ,kako je cuvana u praksi ...
Na palubi postoji tema al vec je godinama neaktivna : https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,1307.0.html pa mi je Boza 13 rekao da otvorim novu !
 
Tajna je sve ono sto niko nije otkrio i cim jedan zna ...znaju dva  pa .....
ipak su neke tajne i pored mase upoznatih godinama ostale tajna
Na ovu temu pala mi je ideja nakon one legendarne izjave: tajna ARK Konjic znalo je samo 5 ljudi u drzavi !!!??? Pa se pitam :a. a ko je  to  projektovao , planirao ,kopao i gradio ? Njih petorica ??? :)
Kako da bilo godinama nije izaslo u javnost ipak se uspijela sacuvati kao tajna !!!! Kao imasa  drugih objekata koji su nama sad poznati !
  Pravila igre regulisao je zakon !! Zakon o odbrani SSNO je donosio Pravilnik o određivanju podataka koji se stpeneuju kao državna i vojna tajna!
  kako je sve to u praksi funkcionisalo , kojim metodama i jako interesantno civilno stanovnistvo u blizini raznih objekata  cuvalo je isto tajnu !

Pa kaže negdje po forumu: nije tajna koliko kamiona imam već koliko ih može  upaliti.
I to ti se sve svodi na to, maskiranje, kamufliranje , zbunjivanje, pa ko kome.

poz.

Праве тајне су такве да ти не можеш ни да претпоставиш да то што се крије иза ''строго пов'' уопште и постоји. Нпр. све до 1992. западна, а и светска јавност није знала да постоји авион под ознаком ИЛ-80. Светло дана је угледао на једном о првих великих аеромитинга након распада СССР-а. Служи као командно место из ваздуха у случају нуклеарног рата.

[attachment=1]

Na konkretnom projektu ARK Konjic je još najlakše objasniti šta je zapravo tajna i kako tajna to i ostaje.

Projektanti ne mora da znaju šta projektuju, graditelji ne moraju da znaju šta grade, ali onaj koji dnevno brine o objektu mora da zna šta čuva. Kako je u Konjicu i fabrika municije, najlakše je izmuvati, da je sve vezano za ARK Konjic zapravo vezano za fabriku municije. Drugo, širi krug ljudi može da sarađuje na nečemu a da pojma nemaju o cjelini, jer svatko zna tek neki segment. Dakle radi se na "need to know" osnovi. Čim manji delovi su dostupni pojedincu, tim manje taj pojedinac može da zna.

Vojna tajna,kao poim,se koristi veoma neselektivno,i za ono što je,ali i za ono što nije i nemože biti,kao takvo.Ovo drugo najviše se koristi kad sugovornik želi da istakne ''svoj'' doprinos-eto čuvao je objekat ali šta je čuvao-to je ''vojna tajna'' i slično.Jednom smo isplovjavali iz Zadra,kad iz auta sa oznakama ''D'' izađe nemac sa kamerom i poče da slika naš PT61.Slučaj je hteo da se nađem na kom.mostu kao kormilar,zajedno sa komandantom broda.Vidim da on ne reaguje,pa ga podsetim o tome,a on mirno ''nije TAJNA da brod postoji,ne možeš ga sahriti,tajna za švabu je dali ga osmatramo sa pucaljkom i šta nosimo''Eto,profesionalac nigde nije upotrebio termin ''vojna'' :komp :rtfm

Проблематика "тајни", посебице она која се односи на војску (одбрану), је једна од најмистификованијих области. Томе доприносе сами креатори а посебно "примењивачи" (они задужени да је чувају) тајни. Међутим, веома много томе доприноси лаичка јавност, пре свега кроз перо разних стручних (специјализованих) и мање стручних новинара који, хвалећи себе, своје умеће и способности ("нико не зна што ја знам") често од нечега што и није тајна или је то само условно, праве праве бајке.

Наравно, "бајке" с намером праве и они који су задужени да их чувају. Један од начина заштите тајни јесте тзв. оперативно маскирање. Већ сам објашњавао тај појам. Укратко, ту се углавном обманама, односно  пласирањем полуистинитих или неистинитих информација (које обавезно звуче и изгледају као пуна истина), али и другим поступцима (на пример, покретима јединица и органа који наводе посматраче на криви закључак) и радњама одвлачи пажња од тајне (објекта заштите), односно ствара искривљена слика о штићеном објекту.

Осим наведеног, код великих инфраструктурних објеката рачуна се (боље речено може се рачунати) и на људску природу. Људи лако заборављају (60% виђеног се заборави у року од један дан),  исту ствар различито "виде" и интерпретирају. То чак чине и они који су сви били присутни на лицу места у исто време неког догађаја. Такође, код преношења вести по систему "од уха до уха" људи су склони да нешто додају или одузму. Како то свако од нас несвесно ради на крају од почетне вести (на пример, командо место код Коњица) буде нешто сасвим друго или треће (као што је то добро приметио Дарко).

Иначе, свака уређена држава има прописе (законе и подзаконске акте) којима уређује одређивање података који ће носити одредницу "тајна", њихово класификовање, чување, приступ, коришћење, санкције, поступак у случају откривања и поступак декласификовања, односно "скидање" одреднице "тајна". 

Осим државе, "тајне" имају и привредна друштва ("пословна тајна") што се уређује законским прописима који регулишу рад привредних друштава или посебним прописима, с тим да је остављена врло велика слобода привредним субјектима (самостално или у међусобној комуникацији) да као пословну тајну третирају практично све што цене да треба. На пример, најчешће се као пословна тајна одређују неки пословни уговори, планови производње, пројекти, рецепти за производњу неких производа и сл.

Тајне имају и породице, удружења (формална и неформална), а имамо их и сви ми као појединци. Разлика је у томе што се дефинисање и чување ових тајни не регулише прописима већ својом или узајамном вољом субјекат (људи) који учествују њеном креирању. Некад је та воља (сетите се "бесе" код Албанаца или заклетва код мафије), често "аргументована" конкретном и ефикасном претњом, јача брана у заштити тајни него било који законски пропис.

  Ne bih da me shvatite neozbiljno, ali da je u vreme JNA funkcionisao princip "vojne tajne"... JESTE !
  Moj ex-šurak je 1987/88. služio na TČ u Splitu. Kada je došao na odsustvo nije hteo da priča ni o formacijskom broju njegovog broda (a to su, naravno, oni dva metra visoki brojevi na trupu) a kamoli o TT karakterisitkama. Možete misliti kako se osećao kada sam mu pokazao Janes fighiting ships sa detaljnim podacima o klasi "Šeršen" a kao dodatak i isečke iz "Fronta" o tim plovilima !

To se zove bezbednosna kultura. Nažalost dosta toga se zaboravilo, naročito pod inercijom slogana da nema više tajni. Vrlo slično, kao taj mornar, se i danas ponašaju pripdanici velikih armija posebno kod boravka u inostranstvu. Ne moraš nikome sve reći, čak i kad to nije tajna. Neka se "taj tamo" malo muči i razmišlja.

Evo da dodam nešta po sjećanju.Bolo je toga dosta vojna tajna odmah iza rata,skoro sve u vezi sa vojskom.Kasnije je to "popuštalo" ali je i kad sam prestao biti aktivni starješina i prešao u rezervne,ostalo dosta toga,možda i nepotrebnog,kao vojna tajna.
Mnogi se sjećaju mogućnosti odlaska u inozemstvo i dobijanja pasoša.Tek negdje sedamdesetih je dozvoljeno a u prvo vrijeme je pasoš morao biti u komandi i da ne pišem da se zahtijevao izvještaj bezbjednjaku za svaki dan proveden u inozemstvu,skim se bilo,gdje šta se razgovaralo,lična zapažanja o toj državi itd.Dakle,već samo to što je netko bio u vojsci morao je čuvati v.tajnu i predstavljalo je opasnost za njeno "otkrivanje" jer se ne može reći da su sve starješine bile u dodiru sa neznam kakvim tajnama.
Dalje negdje je pisalo a čini mi se da mi je to i personalac u komandi rekaokad sam odlazio:da onaj tko je dolazio u dodir sa knjigom šifara i čak nekim telefonima,nije mogao ići u inozemstvo,bez da dobije odobrenje i od bezbjednosnih službi,da li godinu ili dvije,ne sjećam se, i ako je bio van aktivne službe.
Dalje sjećam se da se vojna knjižica,smatrala tajnom valjda zbog VES-a.O ovome bih napisao jednu interesantnu situaciju ali ću ostaviti za drugi put jer mi je post predug.

Poz. 

Slučajno naletio na ovu temu.
Eto ja sam sudionik jednog događaja kada je američka vojska došla "poslom" u Hrvatsku.
Sa sobom su donijeli dosta svoje opreme.
Tada je još bio živ Tuđma.
Postavili su svoju opremu i krenuli su sa poslom.
Mi bi samo noću dolazili do njihovog hangara u kojem je bio glavni uređaj.
Gledali bi ga izbliza jer nikada do tada tako što nismo vidjeli.
Svim pripadnicima tadašnjeg UNPROFOR (ako sam dobro zapamtio ime) je bilo strogo zabranjeno dolaziti u blizini tog mjesta.
Ma što blizu kilometrima daleko od tog mjesta.
Imao sam prilike jesti onu njihovu hranu kao što je bila u JNA SDO tako je bilo i kod njih.
Samo njihov je puno, puno, puno,  bolji od onog JNA SDO-a.
Imali su u tome i neke začine (sad se nikako sjetiti imena, možda se sjetim do kraja teksta) u nekim malim bočicama, neka smjesa a ljuta ajme meni za pasti u nesvijest.
Kada su nakon određenog vremena obavi ono za što su poslani i zašto su došli skupili su se i otišli.
To što su obavili poslje je bilo jako važno za Hrvatsku.
Nikada poslje nisam negdje pročitao da se o tome pisalo.
Kao da nikada nisu ni bili tu i kao da ništa nisu ni radili.
Ni dan danas o tome nema ništa ni na internetu, nikada nisam čuo ništa o tome ni na radiju ili vidio na televiziji.
Kao da se ništa nije desilo kao da nikada tu nisu ni bili.
Šteta što tada nije bilo mobitela sa fotoaparatom da vam pokažem tehniku.

Eh sjetio sam se imena onog američkog začina Tabasko ili tako nešto.

Imao sam nekad u stolu štambilj "STROGO POVJERLJIVO "  i "DRŽAVNA TAJNA" i kad god mi je neko smetao u kancelariji samo na neki papir drmnem te štambilje i kažem tom nekom da izađe, jer radim na nekom strogo povjerljivom tajnom poslu.

Odoh u off, ali ne mogu protiv sebe: ne čudi me što je američki SDO bolji od onog iz JNA, čuo sam čak da je američki otpad bolji od hleba/kruha na Balkanu. :krsta

Pa jeste Boro, znaš kako kažu, tuđe pa slađe, i ako nije tako. :)

Ako nemožeš da nabaviš taj lepi amerikanski sos evo ti recept po kojem to moja žena pravi i to nije nikakva a kamoli vojna tajna:
Tabasco sos se u originalu pravi od tabasco sorte papričice, ali kako je nema na našem tržištu, ja sam napravila vrlo dobru varijantu sa domaćim ljutim papričicama! Pola kilograma ljutih papričica na pijaci sam platila 80 dinara, i isplati se uložiti malo truda, jer na ovaj način sam dobila 300 ml ekstra sosa koji po gustini i ljutini ne zaostaje za originalom! Dakle, na pola kilograma ljutih papričica (naknadno ih očistite od peteljki i semena), dodala sam 2 osrednje sitno iseckane tikvice, dva oguljena i iseckana paradajza, 1 veći crni luk , vezu lišća peršuna, dve velike kašike soli, jedna kašika šećera, 150 ml sirćeta. Sve to se kuvalo dobrih 2 sata dok povrće nije omekšalo, korica od papričica počela da se uvrće a tikvice i luk se pretvorili skoro u kašu… Onda sam sve procedila i propasirala kroz cediljku, i sipala u teglice dok je još toplo…
Pravi ukus ovaj sos dobije tek za neke dve nedelje, kad dobro odstoji i “proradi” u frižideru!

A što se tiče ozbiljne priče vojnoj tajni, mislim da smo mi obični vojnici bili istrenirani da sve što se tiče vojske ostaje
u krugu vojske,i mislim da je to bilo ok. Ovo iz razloga što mlad čovek voli da se prikaže kao vrlo važan i tada je sklon
da priča više nego što je potrebno. Budimo svesni da do supertajnih podataka nisu mogli da dođu ni mnogi oficiri.

prije nego sto se vratim na pravu temu moram i ja malo o ljutom sosu :) :)
   Motorista taj recept koji si postavio , vjerovatno je ukusan al ta teta bas nije
usla u strogo povjerljivu ,vojn... pardon tabasco tajnu :)
Recept je punoooo jednostavniji , samo tri stvari idu u tabasco :
Cilly papricice ,crvene ,sol i  sirce !
(recept provjeren  i uporedjivan sa originalom :
1kg chilly paprika ili drugih ljutih crvenih
100 g soli
150 ml sirce/ ocat
paprike ocistiti , samljeti u masini za meso , posoliti i ostaviti na svjetlu(+ 30°C ) 2 sedmice
da fermentira (slicno kao i kiseli kupus :) )
Poslje toga procijediti kroz cjediljku za caj , dodati sirce i ponovo procijediti  i ostaviti u frizideru za trajnu upotrebu )
 ovo ne zaostaje ni po koiztensiji ni po ukusu od originala , ....
e eto tako se odaje TAJNA ovaj put industrijska   :super

Desilo se kod mene u firmi ima par godina
Došli stranci da urade reosiguranje, i krenuli sa Fotoaparatom da slikaju, kad odjednom skače ŠEf obezbeđenja kako to ne sme itd ...
Posle par dana dolazi stranac i daje slike snimljene preko satelita tog istog šefa obezbeđenja  :police: u visokoj rezoluciji  :)

Pa nije to sve baš tako kako sugerišeš. Ne tvrdim za konkretni slučaj već generalno. Džaba sateliti, dok "špijun" ne dođe na lice mesta nema ništa. Već sam više puta navodio šta je sve NATO gađao i pogađao 1999. (a verovatno i sada po Siriji i Iрaku) verujući da gađa prave mete. Kad ono nije bilo baš tako. Eto, na primer onaj tunel na prištinskom aerodormu. Verovali su da su srušili ulaze i da se ne može izaći. A nisu, avioni su bez problema izašli čitavi. Zašto, pa nisu znali kako je konstruisan ulaz. Da su imali detaljne fotografije  tog dela objekta drugačije bi ga gađali.  Dakle, nekada ne treba dozvoliti fotografisanje sa zemlje (lica mesta) jer se tako štiti taj objekat.

Kada si već pomenuo firme evo događaja iz firme gde ja radim. Jedna firma koju obezbeđujemo se prodavala. Potencijalni kupci (multinacionalna kompanija) poslali su incognito "izviđače" da ispitaju i prate šta se i kako radi na objektu (radi se o velikom objektu). Obezbeđenje ih je uočilo, reagovalo, čak je i njih uslikalo dok su pokušavali da slikaju. Na kraju, kada su kupili objekat čestitali su šefu obezbeđenja na reagovanju i zaštiti.

Dakle, svaki objekat, svaka situacija (vreme događanja) je priča za sebe i podleže bezbednosnoj proceni i oceni šta se može a šta ne.

 slazem se potpuno sa Dzumbom !
nekad se mogu samo "na licu mjesta  utvrditi  i dokumentovati pravi podatci !
   Mnogi od vas znaju cim se bavim pa cu ispricati par detalja kako se pazi na tajnost
nekog projekta !
Cesto radim ilustracije za neke nove produkte ili objekte koji su jos u fazi razvoja , prototipi ili jos nisu predstavljeni svetskoj javnosti !
Navescu dva primjera obe multinacionalne kompanije jedna iz Farmaceutike druga . poznati proizvodjac motocikla !
u  razgovorima sam upoznat i obavezan da drzim tajnost a u ugovoru  na taj dio koji se odnosio na cuvanje tajne bile su citave cetri ,A4 stranice napisane !
Od zabrane razgovora sa trecim , do  zahtijevanja da u prostoriji u kojoj radim niko se ne nalazi ,da se projekt pokriva plahtom kad nisam tu ... sve vrste fotografisanja su zabranjene kao i bilo kakvo cuvanje tih podataka na racunaru koj ima kontakt sa internetom ,  kao i zabranu u to vrijeme bilo kakve poslove sa konkurencijom iz te branze !
Pretjerano ? Mislim da nije !
sad kad pricu vratimo na drzavne ili vojne tajne i stetu  koja se moze napraviti njihovim odavanjem od strateske do ugrozavanja stabilnosti i zivota onda to sve  objasnjivo i opravdano !
Svakako ne mislim na ono navedeno lupanje stambilja i pecata na sve i svasta !

Tako je. Nekada se po inerciji, na sve i svašta lupaju takvi pečati. Međutim, nekada se na ono što jeste tajna (vojna, državna sl.) ne stavlja nikakva onzaka. Na taj način se odvraća pažnja. Ljudi su po prirodi radoznali. Zabrani nešto, obznani zabranu i sto njih će pokušati da je "provali". Daj im na volju, često neće ni priviriti. Naravno, treba to proceniti. Nije sve jedno i od koga se štitiš. Zato efikasna zaštita tajnosti nije jednostavna i ne reševa se samo dekretom (natpisom ili aktom).

Po definiciji je tajna samo ono što je kao tajna i označeno. Procjena sadržaja je od sekundarnog značaja. Da li je nešto tajna ili nije, tj. kakav je stupanj tajne, to određuje autor dokumenta, ako je u pitanju dokumentarno gradivo. Meša se tajna i fizička zaštita (prostora, objekata, predmeta).

Sećam se da je drug iz kraja vežbao zadatke za školu na onim vojnim papirima koji "nisu mogil da se fotokopiraju", matori mu to donosio iz vojske :D .

Jedna mala anegdota , o tajni, legendama , znatiželji i stručnom " odvraćanju" od tajne!
  U samom gradu nije bilo vojnih objekata i kasarni vec samo vojni objekat na brdu koje se vidjelo iz mjesta!
Svakakve price , legende i bajke kružile su o tom objektu ! Od raketnih baza a vrh brda vjestacki napravljen pa do misterioznih vrata iz kojih izlijecu avioni.... Bilo je svakakvih bajki nastalo iz burne maste , kao i mještana koji su se kleli da su sve vidjeli svojim ocima !!
    Imao sam priliku da posjetim par puta taj objekat ! Naime povodom dana armije, kao članovi odreda izviđača imali smo tu privilegiju da budemo gosti na ručku za 22. decembar ! Akcija je bila tradicionalna i mala grupa " izabranih skauta " su bili najsretniji klinci i tinajdzeri u mjestu !
Vec sam put , pješke po snijegu i  prepričavanje lokalnih legendi pa do samog objekta u kom smo lijep dočekani , vidjeli smo svakako samo mali dio , klasični gdje su boravili vojnici !sta mi je ostalo u sjećanju to su sva ona djecija pitanja tinajdzera i podzemnom aerodromu, raketnih bazi , i svim tim bajkama , uljudan odgovor " glavnog oficira u objektu" ma daj djeco mani te se toga mi smo samo mali centar (čvorište) veze!
      Puno godina poslje toga, objekat je uništen (tomahawk) i posle opet sredjen i jos je u aktivnoj upotrebi ! Tako čitam ja ovdje i na drugim forumima objekat je bio čvorište veze !
Nekad je sama istina bila najbolji čuvar od znatiželje jer nije bila tako atraktivna kao same isprepredane bajke o tajni !

Строго формално и правно то јесте тако. Међутим, постоје и информације (сазнања о објектима, радњама и сл.) које јесу, односно требале би бити тајни, али нису тако класификоване. Такође, има и оних који су формално правно одређени као "тајна" али објективно (садржајно) то нису. Зато је битна процена, односно мора се утврдити методологија укључујући и критеријуме за одређивање "тајне", односно "скидања" ознаке тајности. Врло често се нешто одреди као "тајна" а временом то више објективно није. Дакле, процене су итекако потребне и далеко од тога да је су секундарна радња. Дапаче, она је примарна управо из разлога да се не би "лупала" ознака на све и свашта и на време скидала "ознака" када за то дође време.

Узгред, и објекти и простор и предмети могу бити проглашени тајним.  У бити ипак све се своди на информацију (сазнање) јер се сазнања о предметима, објектима, јединицама, радњама  стичу чулима или анализама уобличеним у виду информација (усмених и/или писаних).

Не брка се физичка заштита и тајна  јер је она (физичка заштита) један од важних елемената заштите, па и заштите тајности. Чак и међународни стандард ИСО 27000 (систем менаџмента заштите и безбедности информација) физичку заштиту ставља као један од кључних (почетних) елемената. Да мало карикирам: џабе све хардверске и софтверске мере заштите информационих система са највећим тајнама ако не закључаваш сервер салу или ако немаш портира на улазу у круг где је та сала.

Hajde kada ste se raspričali a nije u pitanju američki TABASKO koji me spržio već tajne.

Pazite sad koja je ovo glupost.
Dobijem ja jedan kokument od svog nadređenoga.  :rtfm
Na dokumentu u desnom gornjem kutu velikim slovima piše strogo povjerljivo.
Pazite sad ovo.
Pravilo je bilo da ja imam pravo uvida u taj dokument kod svoga nadređenoga mogu ga čitati u sebi, mogu naglas, kako me volja.
Mogu iz toga dokumenta prepisivati što me volja u svoje dokumente.
Ali pravilo je taj dokument ne smije izići iz te prostorije u kojoj sam ga dobio naruke, da ne spominjem kopirati, slikavati ili nešto tako slično.

E zaboravio sam vam reći za amerikance i UNPROFOR.
Sa naj više razine države je došao dokument na kojem je pisalo da UNPROFOR ne smije dolaziti na to područje gdje su bili smješteni amerikanci.
To su imali obavezi spriječiti i vojska i policija.
Dokument nije sadržavao što se na tom području nalazi, što rade, od kada do kada će tu biti itd..
Znalo se je da UNPROFOR tu nema što raditi i gotova prića.

....

Мора да се у тексту који је скривен помињу и данас актуелна имена.

ode državna tajna na buvljak.

Ali Mustač nije bio SDB? Mup je bio druga organizacija, kako sam shvatio tu strukturu.

poz.

СДБ је био део МУП-а. МУП се генерално делио на два сектора: "јавну безбедност"  и "државну безбедност".

Mustač nije bio SDB  :zid !?

Pretpostavljam da su i Perković i Mustač u Njemačkoj onda zbog toga što su svojevremeno bili funkcioneri i radnici neke državne pekare ili mesnice  :super

Mustac je bio sef SDS Hrvatske, pa je onda postao sef SSDB. U Njemackoj je zbog hrvatskog perioda.

Večernji list 03.01.2014. godine

Zdravko Mustač - Perkovićev nadređeni, šef saveznog SDB-a do ‘91.

Zdravko Mustač rođen je u Zagrebu 1942., a nakon završenoga studija ekonomije počeo je 1964. raditi u Centru Službe državne sigurnosti Zagreb. Od 1979. do 1982. bio je načelnik toga centra, a od 1982. do 1986. zamjenik republičkog sekretara za unutrašnje poslove, odnosno bio je načelnik SDS-a u Hrvatskoj. Političko vodstvo SR Hrvatske po ključu je 1986. imalo pravo predložiti novoga šefa saveznoga SDB-a u Beogradu. Tada je Mika Špiljak odabrao Mustača, koji je na tome mjestu ostao do početka 1991. godine. Nakon povratka u Zagreb, Mustač se stavio na raspolaganje prvom demokratski izabranom hrvatskom vodstvu. Tako je imenovan zamjenikom predstojnika Ureda za zaštitu ustavnog poretka (UZUP) koji je vodio Josip Manolić. Mustač je bio i zamjenik predsjednika Kriznog stožera Republike Hrvatske. Nakon ukidanja UZUP-a bio je neko vrijeme savjetnik Hrvoja Šarinića, koji je tada bio predstojnik Ureda za nacionalnu sigurnost (UNS).

A di su pare?  ;D

poz.

Heeh, pa kod Željka Dolačkog  :super

 :-X

Neznam dali spada pod ovu temu ali meni interesantno.
Kriju lik ovog casnika ili vise njih. Malo smijesno, mogli su slikati drukciji kadar i sve rjeseno.

[attachment=1]

Ima jos slika pa kome je zanimljivo link (http://www.osrh.hr/#rubData/HTML/HR/O NAMA/ZSS/20160411_Nastavni_posjet_15._naraštaja_Temeljne_časničke_izobrazbe_roda_veze/Nastavni_posjet_15._naraštaja_Temeljne_časničke_izobrazbe_roda_veze_HR.htm)

poz.

 :jok

Лепо, сад постави и слике ако имаш.

Iz opravdanog razloga ne bih postavljao dodatne slike u vezi "Raduše" ali evo postaviti ću nešto drugo kao neku vrstu "kompenzacije"...

Па добро, ево једне фотографије из акције "Радуша". Није то нека тајна и вероватно су већ биле објављиване и у доба СФРЈ.

[attachment=1]

Zanimljiva slika.


NA slici 2 je Belgiski FN Belgium Model AP 32, belgiska verzija Walthera PP.
Na slici 3 je Madžarski "Tokagypt 58" (tokarev u 9mm za Egipt)

Ova "kama" izgleda kao onaj Njemački/Austrijski borbeni nož.

poz.

Мислим да су ухваћени терористи у истрази изнели како су и где набављали оружје. Заборавио сам како.

Јесте, то је тај немачки нож. Иначе, тај сам нож и сам поседовао. Купио сам га негде 1978. године у продавници спортске опреме. Касније сам га поломио приликом "бацања" (гађања ножем). Дао сам га шураку (он је био варилац) који га је заварио и користио. Рекао ми је да је сечиво од сасвим солидног челика.

Ova tema je jedan od onih koje su na ivici i koje svakog trenutka mogu biti zakljucane ili obrisane. Da do toga ne bi doslo podsecam ucesnike u temi da se pridrzavaju Pravilnika i da vode racuna sta postavljaju.

P.S>

Post koji je postavio Agario i u kome je postavljena naredba iz sukoba tokom 90-ih  godina je uklonjen uprvo zbog krsenja Pravilnika.

Jutros tek pročitah ovaj gore post od KUZMAR-a a odnosi se na mene odnosno moju objavu.

Naime, prije izvjesnog vremena sam objavio jednu naredbu od VK ARBiH IZ 1992-1993 godine, to je činjenica kao što je činjenica da sam pročitao u pravilniku foruma da se ne smiju komentarisati događaji iz posljednjeg rata na teritoriji ex SFRJ niti da se bilo na bilo koji način smije vrijeđati. Nemam namjeru polemizirati što je moja objava sa slikama sklonjena, naredba je bila napisana u duhu smirivanja situacije, naređivanja obustave svih ratnih-borbenih dejstava, pružanje pomoći MCK-u (Međunarodnom crvenom krstu-križu) i raspuštanju svih zarobljeničkih logora. Ni jednog trenutnka ni u jednom dijelu teksta naredbe ni jedan konstitutivni narod, nacionalne manjine u BiH kao i oružane formacije koje su tada bile prisutne u BiH nije nazvano nikakvim pogrdnim niti uvredljivim imenom.

Sama je suština-srž moje objave bila da kao što sam već u nekom od prethodnih objava napisao objavim nešto na temu "službena tajna" "državna tajna" s obzirom da je naredba klasificirana kao "vojna tajna-strogo povjerljivo" jer zadnjih nekih 7-8 godina bavim se prikupljam raznih dokumenata i arhivskih građa sa teritorije ex SFRJ a i šire u kojima dosta rijetke u ovom segmentu građe.

U svakom slučaju ako sam nekoga na bilo koji način uvrijedio samom objavom te naredbe ja mu se ovom prilikom najiskrenije izvinjavam.

"Niko ne sme da vas bije..."   ;D ;D

U sumrak početka potonuća naše stare dobre utopijske države...