PALUBA

Vojna istorija => Galerija dokumentarnih fotografija => Topic started by: MOTORISTA on October 18, 2015, 07:05:04 pm

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info



Title: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: MOTORISTA on October 18, 2015, 07:05:04 pm
Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Sonja Šulović   18.10.2015.

Lične i porodične snimke, intimnu stranu Karađorđevića, istrgnutu iz političkog konteksta između dva rata, zabeležili su beogradski fotoreporteri.

Fotografije kraljevske porodice segment su izložbe “Ogledalo istorije - snimci beogradskih fotoreportera 1930-1941“ na kojoj je predstavljeno više od 200 fotografija iz obimne Zbirke fotografija Svetozara Grdijana. "Iz dela kolekcije, uslovno nazvanog Dvorske fotografije, koji se bavi ekskluzivno ličnim i porodičnim snimcima kraljevske porodice, od 246 fotografija izabrano je 18 koje bi trebalo da predstave intimnu stranu priče o porodici Karađorđevića, istrgnutu iz političkog konteksta i javnih funkcija, osim u meri u kojoj to sami žele" kaže istoričar Darko Ćirić, viši kustos Muzeja grada Beograda i autor izložbe. Snimci kraljice Marije u humanitarnim aktivnostima, kojima je posvećena čak i u najtežim ličnim trenucima, ističe Ćirić, otkrivaju blagu, iskrenu i dobronamernu ličnost. "Emotivan porodični odnos i sklad ličnih vrednosti kojima su Karađorđevići posvećeni između dva svetska rata, dramatično odudaraju od tadašnje političke, socijalne i društvene stvarnosti, kao, uostalom, i od naše percepcije o ulozi koju je dinastija imala u tom periodu" objašnjava kustos.

SVADBA

[attachment=1]

Venčanje kneza Pavla i princeze Olge, 22. oktobar 1923. Venčanju kneza Pavla Karađorđevića, sina kneza Arsena i Aurore Pavlove Demidov, i princeze Olge od Grčke i Danske, kćerke princa Nikole od Grčke i velike kneginje Jelene Vladimirovne, prisustvovali su članovi porodica i prijatelji iz evropskih vladarskih dinastija. Na snimku sleva nadesno stoje: princeza Marina od Grčke, princ Nikola od Grčke, princeza Irena od Grčke, princ Albert vojvoda od Jorka (od 1936. kralj Džordž VI), princ Pavle od Grčke, kneginja Jelena od Srbije, prestolonaslednik princ Karol od Rumunije, kralj Aleksandar I Karađorđević, kneginja Moina Demidov, Ferdinand kralj Rumunije, knez Arsen Karađorđević, princeza Elizabeta od Grčke, princeza Jelena od Rumunije; sede: velika kneginja Jelena od Grčke, grčka kraljica Sofija, kneginja Olga, knez Pavle, rumunska kraljica Marija, Elizabeta vojvotkinja od Jorka; u prvom planu: princeza Ileana od Rumunije i princeza Jelisaveta od Grčke.Autor Vladimir Benčić

VIDOVDAN

[attachment=2]

Kralj Aleksandar i kraljica Marija na Vidovdan, 28. juna 1930. Proslava praznika Vidovdana je posebno svečano obeležena 1930. godine i predstavljala je centralni događaj sleta slovenskih Sokola u Beogradu, koji je od 7. do 29. juna okupio oko 20.000 učesnika. Snimak kraljevskog para je načinjen u prepodnevnim časovima, u Ulici kneza Mihaila, po povratku iz Saborne crkve u kojoj je održan pomen junacima Kosovske bitke.

ŠETNJA

[attachment=3]

Kneginja Olga, kraljica Marija, knez Pavle i gospođa Marinković u šetnji, 2. decembar 1930. godine. Pomenuti sklad Karađorđevića u turbulentnom periodu posebno se ogleda u jednoj fotografiji. "Fotografija šetnje u dvorskom parku upravo slika taj sklad i poverenje koje je međusobno postojalo u vladarskoj porodici. Likovi na njoj su bliski posmatraču i ne postoji distanca u odnosu na status predstavljenih ličnosti. Konačno, atmosfera duboke jeseni, melanholije pejzaža i blage sete na licima koja posmatramo, kao da nagoveštavaju i buduću sudbinu aktera" dodaje Ćirić.

DECA

[attachment=4]

Deca kneza Pavla na Avali, mart 1930. Tokom izleta na Avali beogradski fotoreporter Aleksandar - Aca Simić je ustupio svoj fotoaparat Aleksandru (r. 1924), sinu kneza Pavla, koji je iskoristio priliku da snimi mlađeg brata Nikolu (rođ. 1928). Autor Vladimir Benčić

Izvor: www.blic.rs


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on June 09, 2017, 10:08:00 pm
Prestolonaslednik Petar u čamcu na Bledu. fotografiju izradio Vlada Benčić, kraljevski fotograf.


[attachment=1]




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on June 19, 2017, 12:39:04 pm
Još jedna fotografija (oštećena, na žalost) kraljeskog dvorskog fotografa Vlade Benčića.

Na fotografiji prestolonaslednik i kraljevići.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on June 19, 2017, 12:42:56 pm
Fotografija (meni) nepoznatog autora, na fotografiji opet presolonaslednik sa kraljevićima, iz kasnijeg perioda nego prethodna.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on June 20, 2017, 12:06:20 pm
Престолонаследник Петар и принц Томислав. Београд, априла 1929. године.

[attachment=1]
Принц Томислав једном посети Прокупље и том приликом случајно сврати у башту испред кафане Ф. да се ту, у хладу под високим липама, одмори. Ова башта некад је била двориште куће у којој се марта 1901. родио несуђени престлонаследник Синиша Хаџи – Тонић, што тада мој пријатељ Тома Р. исприча принцу Томиславу. Принц, дирнут Синишином трагичном судбином, са пијететом у гласу рече: 'Нека му Бог душу прости' – и прекрсти се. (На Горешњак 1992.)


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on June 22, 2017, 11:56:37 am
Kраљица Марија и престолонаследник Петар

[attachment=1]
6. септ. 1923. год. у 2 сата и 55 мин. Њ. В. Краљица Марија родила је здраво мушко дете. Дворски прота г. М. Поповић је на знамењу дао детету име СТЕВАН.
Краљев кум, принц Алберт (дука од Јорка), обећао је да ће лично доћи да крсти своје кумче, и да ће наследник престола добити име ДУШАН.
21. октобра у дворској капели Старог двора обављено је крштење. На питање Патријарха Српског Димитрија: које име жели да да кумчету, дука од Јорка је одговорио: ПЕТАР (по деди).


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 24, 2017, 06:03:40 pm
Петар Карађорђевић у Црној Гори од 1883 -1894. године

Прелиставајући Глас Црногорца од 1883. до 1894. године, налазимо белешке о боравку ондашњег кнеза Петра Карађорђевића на Цетињу. Те белешке су занимљиве с тога, што се врло мало зна о његовом десетогодишњем пребивању у Црној Гори, где је створио своју породицу, оженивши се ћерком кнеза Николе Петровића, кнегињом Љубицом-Зорком, са којом је добио петоро деце. Како је Глас Црногораца писао о свему томе, то ће се видети из наредних редова. Читалац ће, на жалост, остати ускраћен за потпунију слику, јер поједини бројеви поменутог листа нису сачувани.

      Глас Црногораца, На Цетињу, у Недјељу 16. Јануара 1883. - Домаће вијести. Цетиње, 15. Јануара.
     -Његова Свјетлост Књаз Петар Карађорђевић, у жељи да види Црну Гору и да походи њеке овдјешње пријатеље своје, стигао је у прошли уторник на  
      вечер из Котора на Цетиње, гдје је отсио у г. В. Божа Петровића.

Петар се родио у Београду 29. јуна (12. јула) 1844. године као први син кнеза Александра Карађорђевића, сина Вожда Карађорђа, и Персиде, ћерке војводе Јакова Ненадовића. Првих десет година провео је у Београду, а затим је послат на школовање у Женеву. Одатле је прешао у Париз где је ступио у колеџ Сен Барб, а по свршетку школовања у колеџу примљен је у војну школу у Сен Сиру. 'Пренс Кара' – како су га звали пријатељи – остао је у најлепшој успомени своје класе, чувене и славне у историји француске војске 'класе од Пуебле'.
После Сен-Сирске школе из које је 1864. изашао као потпоручник, Петар Карађорђевић је ступио у вишу војну школу у Мецу, коју је завршио 1867. године. Као официр француске војске, у армији генерала Бурбакија, добио је орден Почасне Легије за заслуге у француско-пруском рату 1870. године. У то време он је већ био познат у француском високом друштву, чија су му врата широм била отворена. 1875. године, кнез Петар долази у Босну, да се под именом хајдучког вође из народних песама Петра Мркоњића бори најпре против Турака, а затим и против аустријске окупације. Како овај рад није био по вољи кнезу Милану Обреновићу, који је у Петру гледао супарника, то је својим утицајем онемогућио ову акцију и Петар, пошто је срећно спасао главу од атентата припремљеног из Београда, би приморан, да се бегством, прерушен и кријући се, спасава од аустријских власти. Седам година изгнаничког лутања и живота у туђини протичу затим да их по томе смене десет година срећнога домаћег живота. 11. јануара 1883. године, Петар долази у Црну Гору 'једину српску земљу у којој је у то доба још могао живети'.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 25, 2017, 12:04:23 pm
     Глас Црногораца, На Цетињу, у Недјељу 16. Јануара 1883. - Домаће вијести. Цетиње, 15. Јануара.
     -Његова Свјетлост Књаз Петар Карађорђевић, у жељи да види Црну Гору и да походи њеке овдјешње пријатеље своје, стигао је у прошли уторник на  
      вечер из Котора на Цетиње, гдје је отсио у г. В. Божа Петровића.
Војвода Божо Петровић Његуш рођен је у Његушима 24. децембра 1845. године. Његов  прадед био је Стопа рођени  брат Владике Петра Петровића – Његоша, а отац познати војвода Драго Петровић. Војводина мати Мара била је кћи војводе Јакова Даковића са Грахова. Детињство је Божо Петровић провео у Његушима, а године 1854. довео га ја стриц, кнез Данило на Цетиње, где је свршио основну школу. У јесен 1858. г. послао га је кнез Данило у Париз, где се уписао у лицеј Луја Великог у коме је остао све до 1862. године, када се, на позив кнеза Николе, морао вратити у Црну Гору. Тада је на интврвенцију Француске, склопљен мир између Црне Горе и Турске, па се војвода поново враћа у Париз, где је 1865 г. завршио лицеј.
Војвода Божо Петровић упознао се у Паризу, као студент, са кнезом Петром Карађорђевићем и од тада остају пријатељи кроз цео живот. Још онда је Божо рекао да ће круна династије Карађорђевића поново заблистати на небу Србије. Када је кнез Петар дошао на Цетиње, био је гост војводе Божа. У његовој кући је остао све до веридбе са кнегињицом Зорком.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 27, 2017, 10:17:21 am
Глас Црногорца бр. 29. Год. 1883.
Историја је забележила каквом љубављу и зебњом народ црногорски и његов Господар, Свети Владика праћаху велико ђело Црног Ђорђија, и како настојаху да пруже братску помоћ рођеној браћи. Трагична смрт Хероја Тополског уцвијелила је Светог Владику као икаква несрећа што га је постићи могла. Народ наш, код кога су и стара предања тако жива, сјећа се и прича како је добри старац сузе лио за својим пријатељем.... Велики пјесник, који је наслиједио великог светитеља посветио је праху оца Србије најбољи производ свога генија, Књижевни, најприје блаженопочивши Данило, пак данашњи витешки господар, ни у чему не одступајући од предања свога Дома, његоваху пријатељске одношаје са потомцима Црног Ђорђија. Ти су одношаји остали увјек једнаки, независни ни мало од превртљиве судбине људске која час диже, час обара. Сасвим је дакле природно и сагласно предање српских кућа да се дуготрајно пријатељство освешта брачном каквом свезом. Вријеме је, дакле, да се и дуго пријатељство између двију наших кнежевских породица освешта такојем чином. Тај весели догађај близу је. Прворођени унук Хероја Тополског вјерио се са прворођеном кћерју нашљедника Светог Владике - Душе обеју великих заточеника Српства и старих пријатеља узрадоваће се и просуће са небеских благослова на главе свијетлих вјереника, као што то чине Родитељи Њихови и народ црногорски и сваки онај који поштује врлине и заслуге обеју Свијетлих Домова.
[attachment=1]
Kнез Петар провео је десет година у Црној Гори, и то углавном на Цетињу. Као унук Великог Вожда дочекан је на Цетињу са срдачношћу, својственом ондашњим претставницима чојства и јунаштва. Легенда, која се већ била исплела око његовог имена, утицала je и на најстарију ћерку кнеза Николе Зорку, која се загледа у Петра и већ 30. јула 1883. године венчаше се они уз велико весеље Двора и цетињских грађана.
Свадби је присуствовао силан народ. У вече пре венчања приредило је грађанство цетињско бакљаду. Тога дана у подножју Ловћена слегло се готово сво становништво. Певало се, пуцало, здравице су се низале а народ је желео да види Карађорђевог унука и његову невесту књегињицу Зорку. Венчање је обављено у 10 сат. пре подне у Цетињском манастиру. Кум је био руски цар кога је заступао гроф Орлов Денисов, а стари сват Миљан Вуков Вешовић, војвода васојевићки. Венчање је спровео митрополит црногорско-приморски Висарион Љубиша, а по обављеном црквеном чину примане су честике. У подне је био свечани обед у двору кнежевом на коме су осим својте присуствовали и заступници страних сила. У башти кнежевог дворца била је трпеза за 2000 гостију са Цетиња и остале Црне Горе. После обеда, око 4 сат. отпутовали су младенци преко Котора у Париз.  
Глас Црногорца је ову свечаност пропратио најсрдачнијим натписима, величајући пријатељске и рођачке везе двеју значајних српских породица Петровића и Карађорђевића.

[attachment=2]
Стари сват Миљан Вуковић, војвода васојевићски, познат је у нашој националној историји. Црногорска војска је под његовим вођством потукла до ноге војску Мехмед Али Паше (Карл Детроа, потурчени Немац из Магдебурга) 1876. године на Буковим Пољанама. Тада је војвода Миљан Вуковић, може се без претеривања рећи, спасао слободу Црне Горе, којој је опасност била озбиљно запретила после пораза српске војске код Ђуниса и Делиграда, јер се целокупна турска војска била је сконцентрисана само на Црну Гору.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 28, 2017, 12:23:24 pm
Улепшана биографија кнеза Петра прича нам да је кнегињицу Зорку срео у Паризу, где се она, по завршетку девојачког Института у Смољном у Русији, нашла на пропутовању са мајком и сестрама. На први поглед су се заљубили једно у друго, и убрзо потом, по дипломатском договору, Петар долази на Цетиње. Слободан Јовановић, међутим, у својој књизи Влада Милана Обреновића, пише, да је прву мисао о браку кнежевића Петра и кнегињице Зорке имао гроф Игњатијев, и то одмах по приближавању кнеза Милана Аустрији. Кнез Никола се, испрва, колебао, јер се бојао прекида са Србијом. Али, после проглашења Србије за краљевину, 'сасвим изнебуха' и без споразума с њиме, кнез Никола осетио се увређен од краља Милана. Цетињском свадбом он је враћао Милану жао за срамоту.

[attachment=1]
Слободан Јовановић даље пише, да је Петар Карђорђевић, одмах по доласку на Цетиње јануара 1883, добио Данилов орден првог степена и био постављен за почасног сенатора. На основу ових одликовања новине су предсказивале његову скору веридбу и венчање с кнегињицом Зорком. Ово се сматрало за Руско дело: насупрот краљу Милану Руси су истицали кнеза Петра. Он је и дотле био претендент, али на свој лични ризик; сада је иза њега стајао црногорски кнез а иза црногорског кнеза Русија. Руска влада, међутим, одрицала је свако учешће у ономе што се на Цетињу спремало, али у њено одрицање није се веровало.
Цетињски догађај узбунио је целу Србију; говорило се само о Карађорђевићу. Краљ Милан је био бесан. Хтео је да својеручним писмом прекине све односе с Николом, и да му врати Данилов орден, пошто је то исто одличје добио и Карађорђевић. После љутње дошла су свакојака нагађања и сумњичења, али на овоме се није могло остати. Јован Мариновић послан у Русију да ствар изведе на чисто. У разговору с Мартиновићем, руски министар иностраних дела Николај Гирс рекао је, да је Русија потпуно равнодушна према цетињском догађају и да нема ништа против династије Обреновића. Замерио је, међутим, Србији, што се везала за Аустрију. 
Почетком јуна 1883, затекли су се једновремено у Бечу кнез Никола и српски министар финансија Чедомиљ Мијатовић. Кнез Никола позвао је, преко Мијатовића, краља Милана за венчаног кума кнежевићу Петру и кнегињици Зорки. Мијатовићу се чинило да кнез Никола није трезан; ипак он је озбиљно узео кнежев позив и препоручио Милану да се прими понуђеног кумства. Понуђено кумство одбијено је једним писмом у коме за кнеза Николу није било ничег увредљивог, али му је опет јасно стављено на знање да срдачни односи између београдског и цетињског двора нису више могућни.

[attachment=2]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 28, 2017, 12:37:00 pm
[attachment=1]
Жена чији је отац био краљ Црне Горе, муж краљ Србије, а син краљ Југославије.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 29, 2017, 01:28:58 pm
Глас Црногораца - број 3 – 15. јануар 1884. 

[attachment=1]
Ђорђе, трећи син кнеза Александра Карађорђевића, родио се 1856. у Београду, где је на крштењу добио име свога славнога деде. Када се кнез Александар после изласка из Србије настанио у Пешти, кнежевићима Ђорђу и Арсенију био је први учитељ и васпитач Стеван В. Петровић, у кога су обојица свршила основну школу и отпочела по томе гимназијску наставу у институту Сењијеву у Пешти.
Пошто се год. 1868. кнегиња Персида са децом преселила у Беч, продужио је кнежевић Ђорђе гимназију у Бечу и довршио је у Паризу, где је затим свршио и Сенсирску војну академију.
По свршеним наукама настанио се у Паризу откуда је, поуке и здравља ради, чинио већа путовања по Енглеској, Италији, на Канарска острва и по земљама северне Африке. У писмима која је са тих путовања својих писао својој породици и пријатељима, огледао се необични дар посматрања и свеж  хумор кроз који пробија местимице помисао, да писац неће бити дугог века. С путовања свога враћао би се да походи старога оца кнеза Александра у Темишвару или брата Петра на Цетињу.

[attachment=2]
Кад му је брат Арсеније довршио науке и ступио у француску војску те отишао чак у Тонкин да би учествовао у француско-кинеском рату (1884-1885.), настани се кнез Ђорђе са сестрићем Александром Николајевићем у Црној Гори, где одабра себи место крај мора ниже Бара и озида себи ту леп дворац.
Након смрти свога оца, књаза Александра, Ђорђе је примио управу породичних добара у Румунији и након што је уредио имовину – пошао је са братом Арсенијем у Петроград, где су обојица ступили у војничку службу. Ту су за кратковреме обојица стекли уважавање највиших кругова и руске царске породице, да су придодељени царској свити.
Мора да је петроградска клима штетно утицала на књаза Ђорђа, јер је он с јесени 1888. потражио блаже поднебље. У питомини ријечке Опатије неговала су га и дворила браћа, сестрић и сестричина.  Умро је 12. децембра 1888. у грушкој луци на црногорско-књажевској јахти 'Сибила'.


Александар Николајевић (1856-1903), син Константина Николајевића (1821-1877.), начелника кнежеве канцеларије, капућехаје у Цариграду и министра унутрашњих послова и просвете и Полексије Карађорђевић (1833-1914), ћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, сестре краља Петра Карађорђевића. Живео је на свом спахилуку у Румунији и једно време у Црној Гори. Његов отац, Коста, био је најобразованији и најлепши Србин свога времена. Пре него што је извршио самоубиство, написао је: Вечности рајска! / Кад ћеш души тужној,/ Покоја жудној, / Отворити двери?



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 30, 2017, 11:11:54 am
О догађајима везаним за удају кћери црногорског  кнеза за Петра  Карађорђевића, обавештавала је своје  читаоце и инострана штампа. Орган бечке владе 'Politische   Correspondenz', у извештају дописника тог листа из Београда од 27. фебруара, пише, да је пут Петра Карађорђевића на Цетиње и намера да се домогне српског  престола у суштој противности са ставом српског  народа. Народ се одавно чврсто определио за династију Обреновића и то из следећих разлога: јер је Карађорђе оставио српски народ 1813. на милост и немилост Турцима; јер је 1815. Милош Обреновић, родоначелник владајуће династије, дигао српски народ на устанак против Турака и ослободио Србију од турског јарма, те ју повео путем просперитета као наследни кнез током своје дугогодишње владавине; јер је Александар Карађорђевић за време своје владавине довео Србију на ивицу пропасти, па га је 1858. Велика народна скупштина збацила и повратила на престо  једину легитимну и народну династију Обреновића, уз свеопште народно одобравање;  јер су владари из династије Обреновића, пре свега кнез Михаило и краљ Милан, заслужни за територијално проширење и стицање потпуне независности Србије; и, јер све што је постигла Србија има бити захвална Обреновићима, чега је српски народ свестан. Због свега  тога, краљ Милан и његова влада се понашају посве индиферентно према будућој женидби Карађорђевог унука са најстаријом ћерком црногорског владара, кнеза Николе. На крају написа, у смислу закључка, подвучено је да су Петар Карађорђевић и његови црногорски протектори на овај корак  подстрекнути од  владе у Петрограду.

Прашки лист 'Политик', међутим, поред осталог, пише: да су преци Петра Карађорђевића из Црне Горе и да ће династија Карађорђевићева доћи поново на власт у Србији, јер је популарнија од династије Обреновића, која се силом домогла власти; да је црногорски књаз упутио српском краљу позив да на удаји његове кћери буде венчани кум, што је српски владар одбио; да је и аустријски цар, из обзира на увређеност краља Милана због женидбе претендента на српски престо, са црногорском кнегињицом Зорком, отказао учешће на цетињској свадби; да је књаз Никола добио из земље и иностранства већи број честитки поводом удаје своје ћерке; да су у част кнеза Орлова приређени војни маневри јединица црногорске војске; да је књаз Никола категорички изјавио 'да удаја његове најстарије ћерке за члана династије Карађорђевића нема никакве политичке тенденције, а најмање каквих скривених мисли против династије Обреновића, с којом Црна Гора жели у миру и пријатељству живети'; да Петар Карађорђевић не претендује да буде владар Источне Румелије, већ жели да га прими руски цар; и да је Петар са својом супругом Зорком отишао код свога оца, Александра, у Темишвар.
Поред наведеног, лист је објавио и три нешто дужа саопштења о политичком значају женидбе Петра Карађорђевића са најстаријом ћерком црногорског владара. Тако је у саопштењу овог листа, на почетку марта, наведено да је Петар Карађорђевић, приликом боравка на Цетињу, изјавио дописнику 'Pester Lloyd'-а, да ће наредни избори у Србији омогућити династији Карађорђевића да мирним путем тамо преузме врховну власт. До тога ће доћи, како је, наводно, тврдио Петар Карађорђевић, јер у задње време, због занемаривања интереса земље од стране краља Милана и трошења немилице новца за његова непотребна путовања, постаје за српски народ све неиздржљивији економски и политички положај.

Руски листови, као најважније, истичу ово: Садашња влада у Србији проузроковала је свом народу много неприлика, ради чега су све очи упрте у Карађорђевића. Без узрока се не плаши напредњачка влада сазива Велике народне скупштине. Јер, ако се она на законској основи састане биће доведен у питање опстанак не само садашњег министарства већ, такође, и саме династије. По сродству везан за једну од најстаријих и најважнијих династија, Немањиће, имајући уза се црногорске соколе, снажно потпомогнут од Русије, зашто не би могао наступити кнез Карађорђевић као кандидат за српски престо?


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 30, 2017, 11:16:17 am
Од 1883. до 1887. године Петар Карађорђевић је углавном на Цетињу. Прави излете са својим тастом, војводама и другим великодостојницима по Црној Гори. Највише бораве на Ријеци Црнојевића или у Бару, ређе долазе у Подгорицу, Данилов Град и Никшић. Сваке године о Тројичину и Петрову дану одлазе у манастир Острог. Кнез Петар присуствује свим дворским свечаностима и народним светковинама и сматра се равноправним чланом високога владајућег дома, а од кнеза Николе добија резиденцију (доцнија зграда Официрског дома), преко пута Двора.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 01, 2017, 10:12:39 am
Глас Црногораца, год. 1884.

14. Јануар. – Њено Височанство Књагиња са свијетлим књажевићем Мирком, свјетлом књагињицом Милицом, књажевићем Ђорђијом А. Карађорђевићем, г. Александром Николајевићем и пратњом, пошла је је у сриједу пре подне с Цетиња на пут у Париз, гдје ће се неко вријеме задржавати.
25. Фебруар. – Налазимо се у пријатном положају, да можемо извјестити читаоце своје, да се њено Височанство Књагиња са Његовом Свјетлошћу Књажевићем и Великим Војводом Зетским Мирком и Свијетлом Књагињицом Милицом као и Њена Свијетлост Књагиња Зорка Карађорђевић налазе у најповољнијем стању здравља у Паризу, гдје већ од некога времена заједно пребивају.
7. Април. – У недјељу 1. Априла вратио се је на Цетиње Њ. Височанство наш премилостиви Књаз и Господар, Њезино Височанство Књагиња Милена, Његова Свјетлост Књаз Нашљедник, Његова Свјетлост Књагиња Милица. Њ. В. Књаз Господар и Његова Свјетлост Нашљедник бавили су се неколико дана у Бару гдје су чекали Њезино Височанство Књагињу, Њ. Свјетлост Великог Војводу Мирка и Њезину Свјетлост Књагињицу Милицу, који су се враћали из Париза гдје су дуже времена провели.
Варош Цетиње од самог јутра била је украшена народнијема заставама и другим украсима. Благодарећи лијепоме времену било се из околних мјеста скупило много народа тако да су све улице, куда ће проћи Њ. В. Књаз са својом узвишеном фамилијом, биле пуне народа.
Овамо је дошао из Париза и Његова Свјетлост Ђорђе А. Карађорђевић.
14. Април. – Његова Свјетлост Књажевић Ђорђија А. Карађорђевић пошао је у четвртак по подне с Цетиња.
16. Јун. - Њихове Свјетлости Књегињице Стана, Марија и Јелена, враћајући се из Петрограда на школски одмор, стигле су ове недјеље у повољном здрављу на Цетиње. С њима је заједно стигао амо и свијетли Књажевић Ђорђе А. Карађорђевић. А у петак на вечер дошао је амо и г. Александар Николајевић.
30. Јун. – Њихове Свјетлости Књаз Петар и Књагиња Зорка Карађорђевић стигли су у прошлу сриједу на Цетиње. - Јуче је прослављен код нас велики народни празник црногорски Петровдан. (…) Послије службе божије, при повратку из цркве, избачен је са Ћипура 21 топовски метак. Достојанственици црногорски ишли су тијем к Његовој Свјетлости Књазу Петру А. Карађорђевићу, да учине своје подворење и честитају имендан.
14. Јул. – Његово Величанство Књаз, са Њиховим Књажевским Свјетлостима Петром и Ђорђијем Карађорђевићем и г. Александром Николајевићем, и осталом пратњом вратио се у прошли понедјељник из Улциња на Цетиње. – Ако смо добро извијештени, Његова Свијетлост Књаз Петар Карађорђевић полази сјутра на пут у Париз.
21. Јул. - Његова Свијетлост Књаз Петар Карађорђевић отишао је прошле недјеље преко Котора у Париз. Овом приликом оповргавамо лажне телеграме у неким бечким листовима, по којима је Књаз Петар био тобож у Петрограду.
29. Септембар. – Његова Свјетлост Књаз Петар А. Карађорђевић, стигао је јуче из Париза на Цетиње.
20. Октобар. – Њена Свјетлост Књагиња Зорка Карађорђевић пошла је у уторник са својом мајком, Њеним Височанством Књагињом, и Његовом Свјетлошћу Књазом Петром Карађорђевићем на Ријеку, гдје се очекује један срећни догађај у високој фамилији.
28. Октобар. – Радосни догађај у свијетлој породици Његовог Височанства нашега љубљеног Књаза-Господара, коју смо наговјестили у прошлом броју овога листа, наступио је сретно у прошли уторник 23. ов. м.
Тај дан, на уру по поноћи, Њена Свјетлост Књагиња Зорка Карађорђевић сретно је родила ћерку.
Радујући се овом добитку у високој породици Књажевској, цјела земља наша шаље топле молитве Свемогућему, да пошље небесни благослов свој на новорођено и да вазда моћним крилом својим окрили узвишену Књажевску Породицу, дарујучи јој своје вишње дарове, од којијех долази свака права срећа и напредак.
Њихове Свјетлости, Мајка и Дијете, находе се у најповољнијем стању здравља.
[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 03, 2017, 12:16:50 pm
Јелена Карађорђевић (Ријека Црнојевића, 23. октобар/4. новембар 1884 – Ница, 16. октобар 1962.), коју су на цетињском двору из милоште звали Јабучицом, ћерка Зорке и Петра; старија сестра  Ђорђа и Александра.

[attachment=1]
После ране смрти мајке одрасла је већином код тетака Анастасије и Милице. Школовала се у Русији у женском интернату у Смољном. Постала је добра пријатељица велике кнегиње Олге, најстарије ћерке цара Николаја II. Приликом једне посете њене тетке Јелене Петровић, супруге италијанског краља Виктора Емануела III, упознала је великог кнеза Ивана Константиновича Романова, за ког се верила и удала 1911. године. Јелена је студирала медицину на универзитету у Санкт Петербургу, све док у јануару 1914. није родила сина Всеволда Ивановича. Годину дана касније, јуна 1915, родила је ћерку Јекатарину Ивановну.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 03, 2017, 01:45:22 pm
[attachment=1]
Принц Всеволд и принцеза Јекатарина - деца великог кнеза Ивана Константиновича и кнегиње Јелене Петровне.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 03, 2017, 01:49:48 pm
[attachment=1]
4. новембар 1884 - 15. јун 1903: Њено Светло Височанство Књагиња Јелена Карађорђевић.
15. јун 1903 - 11. август 1911: Њено Краљевско Височанство Принцеза Јелена Карађорђевић од Србије.
11. август 1911 - 16. октобар 1962: Њено Краљевско Височанство Kњегиња Јелена Петровна од Русије.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 04, 2017, 11:26:07 am
Глас Црногораца, бр. 14., год. 1885.
13. Април. – Њена Свјетлост Књагиња Зорка Карађорђевић пошла је у понедјељак са свијетлим Књажевићем Ђорђијем, г. Александром Николајевићем и г. Марком Петровићем у Темишвар, добивши вијест да се стање болести Његове Свјетлости Књаза Александра Карађорђевића на жалост тако погоршало, да већ нема надања, да би се могао одржати у животу. Тамо је већ приспео из Париза и свјетли Књаз Петар А. Карађорђевић.

[attachment=1]
После одласка из Србије 1858. године, кнез Александар Карађорђевић настанио се у Темишвару са својом породицом: кнегињом Персидом рођ. Ненадовић, синовима Ђорђем и Петром и ћерком Јеленом. Александар је имао десеторо деце, и то 6 синова и 4 кћери.
Синови: Алексије (1836-1841) и Светозар (1841-1847) умрли док је Александар био у Србији; Андрија (1848) умро у Паризу 1864. године; Петар (1844-1921), Ђорђе (1856-1889) и Арсен (1859-1938), који се родио у Темишвару.
Кћери: Полексија (1833-1914) удата за Косту Николајевића, Клеопатра (1835-1855) удата за Милана Петронијевића, Јелена (1846-1867) удата за Ђорђа Симића и Јелисавета (1850) умрла после 7 месеци.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 05, 2017, 09:28:20 am
Бројеви 16, 17, 18 и 19  'Гласа Црногораца' испуњени су извештајима о смрти, изјавама сажаљења и тужним свечаностима погреба Књагињице Марије Петровић и Књаза Александра Карађорђевића.

Књагињица Марија, четврто дете књаза Николе и кнегиње Милене, рођена је на Цетињу 17. марта 1869. године. На цетињском Двору добила је основно образовање, а затим је, год. 1882. пошла у Русију, да тамо, на женском институту у Смољном манастиру, који је био под покровитељством Њ. В. Краљице Руске, настави своје васпитање. Преминула је после кратке болести ноћу између 24. и 25. априла 1885. године. У руском листу 'Новости' читамо овај извештај о жалосном догађају (пренео 'Глас Црногораца'):
Књагињица Марија, будући заједно са својим сестрама и наставницом, на прослави св. Ћирила и Методија у доста лахким хаљинама, назебла је и побољела се. Лекари су констатовали оштро запаљење плућа. Негледајући на сва старања најбољих наших доктора, спасти младу Књагињицу није било могуће. Књагињица Марија имала је тек 16 година. Она је крштена кћи блаженопочившег Цара Александра II и Царице Марије Александровне.
25. априла стигла је у Петроград Њ. Височанство, Супруга Владајућег Књаза Црне Горе, Књагиња Милена. Још на путу Њезино Височанство извијестила се о смрти Књегињице Марије. Пошавши с Цетиња жалосна мати, наравно, надала се, да ће затећи још живу своју ћерку, али јој не би суђено казати јој последње 'с Богом'. Управо у 6 сах. 15 мин. по подне она је стигла у Петроград. Кад се је влак жељезнички зауставио, у вагон су уљегле обје кћери Високе Путнице и овђе се збила трогателна сцена њихова састанка с матером. Зауставивши се неколико тренутака у царским камарама, Књагиња Милена сјела је у кароца заједно са својијем кћерима и отишла управо у Смољни Инштитут. Њезино Величанство прати Предсједник Министарског Савјета у Црној Гори Божидар Петровић, који је више пута бивао у Петрограду.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 05, 2017, 09:53:33 am
'Глас Црногораца', у Недјељу 28. Априла 1885. Број 16.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 07, 2017, 11:49:52 am
'Глас Црногораца', број 17. Година 1885.

Цетиње, 4. Маја. -По највишој наредби Његовога Величанства Књаза жалиће се за блаженопокојном Књагињицом Маријом свијетли Књажевски двор шест мјесеца, чиновништво три мјесеца, а за блаженопокојним Књазом Александром Карађорђевићем има жалити свијетли Књажевски двор шест недјеља. За свијетли Књажевски двор жалост велика трајаће прва три мјесеца, жалост мања друга три мјесеци. За чиновништво трајаће жалост велика прве шест недјеља, жалост мања друге шест недјеља.
Жалост веља означена је црнилом капе и црном копреном на лијевој руци; жалост мања означена је само црном копреном на лијевој руци.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 07, 2017, 12:04:26 pm
'Глас Црногораца', број 18. Година 1885.

Погреб блаженопокојног Књаза Александра Карађорђевића.

У новосадском листу 'Наше Доба' налазимо опширан извештај о погребу блаженопок. Александра Карађорђевића као и један дио тестаментарних наредаба његових, које лијепо свједоче о жарком родољубљу сина Црнога Ђорђија. За обоје ваља да знају наши читаоци. За то им тај извјештај доносимо овдје по реченом тексту:

Кнез Александар Карађорђевић, који је послије свога изласка из Србије живио неко вријеме у Темишвару, па по томе дуже времена у Пешти, Бечу, на своме добру Боксеку крај Арада – провео је задње три године живота свога опет у Темишвару, гдје је становао у једној двокатној кући у Јозефовом предграђу.
Живећи тихо једино са својом унуком г-ђицом Персидом Николајевићевом у кући, кнез је из године у годину све више онемогао и излазио би само о великим празницима у катедралну цркву у граду, гдје је први сто са лијеве стране био његов. Миран по својој благој нарави, добар по своме племенитом срцу, једино му је уживање било, да тихо нечујно помаже сиромасима – а све је вријеме проводио у читању српскијех листова и књига а покашто би прошао се до својих добара у Влашкој или отишао да се састане са својим синовима у Паризу. Радо би разговарао о војевању Карађорђевом, о своме дјетињству у Карловцима и у Хотину, о подизању појединих државних и просвјетних установа за вријеме своје владе, о економији и лову, и умео је своје причање да зачини занимљивом анегдотама из приватног и јавног живота појединих знатних личности, с којима је некад радио и долазио у додир.
Има томе три месеца дана, како га је немоћ толико била опхрвала – да је кнез А. Карађорђевић пао у постељу, из које се уз најбрижљивију његу није могао више подигнути. Дана 21. Априла у 7 сати у јутру издануо је син Карађорђев на рукама својих синова Петра и Ђорђа, кћери Полексије, снахе Зорке и унуке Персиде – а најмлађи му је син Арсеније, далеко у свијету -  у Тонкину, као официр у француској војсци. Породица покојникова приредила му је овдје у Темишвару сјајан, владалачки укопни спровод – на који се слегао не само сав Темишвар него многи свијет из оближње околине.
Преузимање укопног спровода преузело је бечко укопно друштво по својој филијали арадској као што се чује за 20 хиљада форинти, на које долазе још други трошкови, тако да рачунају, да ће цио овај сјајни укоп овдје и у Бечу стати неких 30 хиљада форинти.
Још док је кнез Александар боловао, кад се оно прочуло, да је на умору, распитивали су се брижљиво за стање болести његове Цар руски и Књаз црногорски – а кад је породица јавила за смрт му, стигло је још више од стотину брзојавних изјава учешћа и то од Његовог Величанства цара и краља Франца Јозефа, од рускога Цара Александра, од црногорског Књаза Николе, од шпанске краљице Изабеле и многих знаменитих лица из свију држава Јевропе.
Тијело кнежево балсамовано је и изложено било у једној дворани стана му, завјешеној црном чохом, у којој је диван сандук био на узвишеном постољу. Кнез је лежао обучен у својој владалачкој униформи, крај сандука му били су на сомотским јастуцима изложени сви ордени његови, и на подножју кнежевска круна и мач. На зидовима одаје висили су српски грбови и десетина врло лијепих вијенаца са тракама и натписима. Завјешену дворану су тужно освјетљавале велике воштанице – међу њима је стајало као почастна стража њих осам официра укопнога друштва у богатом руву из доба Лудвига XIV. Парох Кузман Станић и професор-катихета Ђорђе Петровић читали су наизмјенице крај покојника молепствија и еванђелија.
У кнежев стан улазило се ходником. Кућни улаз је био увијен у црно а крај њега пободена српска застава. Овдашњи српски и страни свијет је толико нагртао, да види покојника, да су морали редари редом пуштати свијет у дворану.
Преосвештени епископ наш Ђорђе Бранковић изјавио је породици покојниковој лично своје учешће у тузи њезиној; а за епископом чинили су то готово сви овдашњи први наши људи.
Укопни спровод и опијело покојниково обављено је по распореду 24. Априла велељепно и уз тако учешће темишварског становништва да се може рећи, да се сва варош слегла на улице, куда је спровод пролазио.
У 9 часова и јутру приспео је епископ Бранковић са архимандритом ходошким Корнелијем Живковићем, протосинђелом Емилианом Радићем и њих 13 свештеника из околних мјеста и сувише два ђакона у стан покојников, гдје су прво тијело књажево опојали и прелили и затим сандук над њим заклопили. – Кад је сандук из стана изнесен, положен је на дивна мртвачка кола отпочена сва стаклом и биљуром. На сандук је положен кнежев мач и калпак. У кола је било упрегнуто 8 вранаца, на свакој припези по један јахач и један поводник.
На челу спровода ишло је 36 ђака, обучено у чираке, рипиде и барјаке, а за њима свештенство, епископ у митри, са штаком и омофором. Пред сандуком ношена је у црно увијена српска застава, на великој сребрној чинији кољиво, два велика српска грба на штитовима, свих осам ордена на јастуцима, машале су носили крај кола њих 36 момака, а почасну стражу су чинила 24 варошка пандура.
За сандуком су ишли у реду: кнез Петар Карађорђевић са супругом му кнегињом Зорком; кнез Ђорђе Карађорђевић са сестром Полексијом; унук Божидар Карађорђевић са унуком Персидом Николајевићевом, унуци Алекса Николајевић и Алекса Карађорђевић, нећаци Предраг и Јаша Ненадовић, а посред њих  изасланик Књаза црногорскога, ађутант Марко Петровић у богатом црногорском руву; за њима кум кнежеве куће Петар Чарнојевић, и некадашњи васпитач млађих кнежевих синова Стеван В. Поповић, школ. референт, за њима одвјетници кнежеве куће А. Ворелс, из Букурешта, др. Д. Крестић из Арада и др. Петар Ивковић из Темишвара, а за њима настојници кнежевих добара у Влашкој и остали прислушници.
Спровод је ишао кроз густе редове народа, кога су држали у реду варошки капетан, поткапетани и по компаније војника и требало је пуно сахат и по, док је стигао да катедралне цркве у граду. Ту је пред црквом дочекала тијело српска црквена општина и на челу јој предсједник др. Бранко Стефановић, а празну велику пијацу беша прекрилио силан свијет.
У цркви је положен сандук под црквено црно завјештено небо испред цркве, - а над мртвим тијелом служио је летурђију архимандрит Корнелије са два свештеника и ђаконом, молепствија за спасеније душе 'благовјернаго књазја Александра'.
Летурђија је свршена у подне и, пошто се породица и свештенство из цркве удаљило, нагрнуло је хиљадама људи, да виде кнеза на одру.
У 4 сата по подне држано је свечано опијело, на коме је чинодејствовао епископ са 15 свештеника и 2 ђакона. Опијело су отпојали својим дивним гласовима прави умјетници у нашем црквеном појању Кузман Станић, парох темишварски, и Ђура Јеврић, парох сегедински.
Послије опијела пошао је спровод оним истим редом и исто онако свечано као и прије подне до на жељезничку станицу, гдје је епископ очитао још опростну молитву, на којој је тијело кнеза Александра унесено у посебни, црним застрти вагон – а потом путничким влаком у 9 ½ сахата одвезено у Беч, гдје ће се у петак на вече изложити у грчкој цркви и за тим у суботу свечано сахранити у св. Марксовом гробљу.
Овакве велелепне тужне свечаности није видео Темишвар од како је. Публика је пуна признања према преосвештеном епископу Ђ. Бранковићу ради доиста величанствено и складно изведенога црквеног дјела овога укопног спровода – а и наша варошка капетанија одржала је поредак при спроводу са тактом и енергијом, која је у оваким приликама врло ријетка.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 08, 2017, 09:39:36 am
/наставак/
Кнез Александар Карађорђевић поделио је своја добра, што их има у Влашкој, још 1868. међу своје синове. Тестаментом од 5. Априла 1884. које је по наредби његовој одмах после смрти му оглашен, и у кодицилима те тестаменте, расположио је кнез са својим адиђарима, оружјем, покућством једним празним кућиштем и новцем од 51.552 фор. 64 новч., уложених у бечкој штедионици и интабулисаним потраживањем од 101.800 франака.
Остављајући на страну легате породичне и приватне природе, споменућемо овде из тога тестамента и доцнијих кодицила наредбе од опште користи и задужбине.
     1. Ликове и оружје, депоновано у 'Матици Српској', оставља синовима Ђорђу и Арсенију на чување, ако би исте ствари кадгод српски музеј захтевао, наређује кнез синовима својима, да их имају српском музеју предати.
     2. Цркви у Тополи – задужбина оца његовог Карађорђа – оставља кнез 4.000 фор., да се има од тих новаца црква бакром прекрити и нужне поправке учинити
     3. У тачки петој чини кнез задужбину следећим речима:
Као син првог ослободитеља српског народа, побуђен успоменом старе славе и чувством праве искрене љубави према њему као милом роду свом, у тој тврдој вери и нади, да ће после толиких патња и њему јунаку, неуморним трудом правих својих родољуба зрак слободе да засијне; пошто држим, да се развитак и напредак једног народа понајвише темељитим обучавањем и стручним изображавањем подмлатка ускорити даје, то остављам 38.000 форината и желим, да том свотом под називом: 'Фонд Александра Карађорђевића за изображавање српског подмлатка' славно књижевно друштво 'Матица Српска', што се налази у Угарској, рукује, и лихву од исте на следеће цељи употреби и то:
А. 1. Од 18.000 фор. приадајућа лихва издаје се тројици родом из старе Србије, Херцеговине, Црне Горе или Босне, које ће руководитељ као најспособније изабрати. 2. Стипендије за ову тројицу морају бити једнаке. 3. Стипендисте морају бити пореклом Срби и српске православне вероисповести. 4. Морају у Краљевини Србији и то у Београду ниже (гимназију и т. д. ) и више (философију, права и т. д.) школе слушати. 5. Стипендисте су дужне свако по године или по склоностима сваке године о своме напредовању у наукама, моралном владању и понашању своје исказе прегледа и надзира ради 'Матици Српској' поднети. 6. Стипендије све донде трају, док стипендисте по изискивањима дотичних прописа(?) своје науке у Београду редовно постепено без прекидања не сврше.
Б. Лихву од преосталих 20.000 фор. издаће 'Матица Српска' једном Србину православне вере, који је правнички или медицински курс на једном свеучилишту, односно школи у Београду или који је техничке науке на политехникуму редовно и са успехом докончао, даље, који је воље и способности за једну од означених струка стварним покушајима јавно показао и који по претходном свом животу моралне гаранције пружа, да ће српском роду у олтар(?) своју душевну моћ временом хтети и умети заложити.
Ова се стипендија даје ради даљег стручног усавршавања и с тога се од питомца изискује, да дотичне науке на једном стручном заводу у Русији, Немачкој или Инглеској слуша и доврши. Онима пак, који се изучавању правничке струке одају, особено спада у дужност, да изворе словенског права посебице научно испитују и изучавају, како би у том правцу роду свом од корист били.
Овај стипендијум дарује 'Матица Српска' по назначеним струкама наизменица, од правничке почевши, путем избора најизврснијем просиоцу и траје за свакога питомца две године. При крају сваке године дужан је питомац исказе (сведоџбе) своје о своме напредовању у наукама 'Матици Српској' знања и равнања ради доставити. Овај стипендијум могу не само млади Срби из Старе Србије, Херцеговине, Црне Горе и Босне већ и они из Краљевине Србије и из змаља Аустро-Угарске државе искати и добити.
Име изабраног питомца ове закладе са ближим означењем његових личних својстава, постојбине и струке, којој се исти посветити жели, ставиће такођер 'Матица Српска' мојим наследницима до знања.
За случај ако би 'Матица Српска' ма којим поводом о руковањи ове моје закладе препречена била или ако би јој се ма с које стране у томе погледу такове тешкоће чиниле, да у овде означеном правцу сходно мојој жељи поступати не би могла, то се руковање са овим мојим  легатом високом руском министарству богочасти и јавне наставе има уступити и предати. И по томе наручујем 'Матици Српској', да у таквом случају неодложно високу царску руску владу даљег поступања ради известити не пропусти.
     4. У кодицилу своме од 27. Фебруара 1885. наређује Књаз Александар, да се штедионичка књижица, облигација и кућни плац преда 'Матици Српској' на исплату легата а преостатак да се дода фонду задужбинском на прво поменуте мање стипендије, да се број стипендиста умножи.
     5. По приближном рачуну остаће за ову задужбину Књаза Александра 55-60.000 фор. (Примедба Ј. – Стипендијски фонд износио је 96. 267 фор. 57 н. Стипендије су износиле 300, 400 и 500 фор. годишње, а за даље усавршавање 800 ф. годишње. Ово је била једна од најзнатнијих стипендијских задужбина тог доба.)
     6. 'Матици Српској' оставио је Књаз 1.000 ф.
     7. Српском народном позоришту у Н. Саду када се буде зидало 1500 фор.
     8. Све оружје своје у орману и над орманом у три кутије, оставио је Књаз на чување музеуму на Цетињу.
За извршење ове своје последње воље, поставио је Књаз Александар Карађорђевић др. Петра Ивковића, адвоката у Темишвару.
Мимо овога историчног значаја које припада Књазу Александру Карађорђевићу као владаоцу, који је 16 година владао Србијом – овом знаменитом задужбином својом, ступио је Књаз Александар у коло највећих и најславнијих добротвора наше народне просвете. Топлим родољубљем, коју је задужбинама овима обухватило једнаком љубави цело Српство – уписао је Књаз Александар златним словима име своје у читуљу српских бесмртника.
Вечан му покој родољубивој души његовој!




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 08, 2017, 11:03:14 am
Обретење главе кнеза Александра Карађорђевића

[attachment=1]
У уторак 13. децембра 1911. године, по подне, Севера, чувар на св. Марксовом гробљу у Бечу, наишао је на једну оскрнављену гробницу. О томе је обавестио надзорника Антона, а овај полицијски комесаријат. Комисија је одмах изашла на гробље и, пре свега, поуздано утврдила, да  гробница припада кнезу Александру и кнегињи Персиди Карађорђевић. То се јасно видело по насловима на гробници. Оба су натписа писана ћирилицом и славјаносербским језиком. На гробу кнегиње Персиде, која је прва умрла, писало је: Српски Књаз Александар Карађорђевић подиже овај споменик својој незаборављеној супрузи, српској Књагињи Персиди Карађорђевић, која је рођена у Београду 3. фебруара 1813. а умрла у Бечу 12. марта 1873.
A на кнежевом: У овом сандуку почива Александар Књаз Србије, рођен у Тополи 29. септембра 1806, а умро у Темишвару 25. априла 1885. Владао Србијом од 1942. до 1859. године.

Из старих гробљанских протокола утврђено је, такође, да је разваљена гробница одиста кнеза Александра. Гробница била покривена тешком каменом плочом, за чије се подизање морала употребити велика сила. Плоча је била искренута, тако да се једним крајем задржала у углу а другом страном била уздигнута, те је улаз био потпуно слободан. 
Кад је комисија сишла у гробницу, нашла је два ковчега од којих је један био разваљен. По кнежевској круни којом је један ковчег био украшен, видело се да је то ковчег кнеза Александра. У металном ковчегу налазио се други сандук који је имао плочу од стакла и кроз ту плочу могао се видети скелетирани леш. Спољни поклопац, на горњем ковчегу, био је разваљен а стаклени поклопац на унутрашњем сандуку био је разбијен, да је леш, сасвим отворен, лежао у сандуку.
Комисија је нашла да кнежев леш није потпун. На лешу није било лобање, а све остало налазило се недодирнуто. Коса је лежала по дну сандука на месту на које се наслањала лобања. Била је ту и богата униформа прекривена разним ордењем, а на кнежевој руци сијала су два велика прстена. Најзад, на поду, крај сандука, нађена је једна доња вилица у којој није било ни једног зуба. Већ према томе првом увиђају било је очигледно, да гроб није оскрнављен из користољубља.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 08, 2017, 07:54:09 pm
У четвртак, 15. децембра 1911. на првој страници новина, београдска 'Политика', објавила је непотписани текст под насловом 'Бечки варвари'. У тексту се, између осталог, каже:
'Аустрија је истина нама непријатељска земља, у којој се толико писало против Србије, па се могло отићи и дотле, да се неки аустријски фанатик одлучи на један овако бедан злочин. Само је нека избезумљена кукавица или какав полудели човек могао извршити прекјучерашње оскрвњење… Овај случај беспримерног дивљаштва карактеристичан је за средину где се догодио. Догодио се у гробљу најкултурније аустријске вароши, Беча. Најкултурније вароши земље, која увек позира својим задатком да развија културу на Балкану, и која се не устручава ни од најгорих измишљотина, да треба Србију преставити као дивљачку земљу. Да се тако што у Србији догодило, деценијама би нам се набацивало да смо дивљаци и варвари.
Нама овај један конкретан случај није потребан за илустрацију аустријске питомости и културе. Ми имамо доста, и сувише примера за то, примера, који се посведневно догађају. Што га ипак износимо разлог је само у томе, што нећемо да пустимо, да неопажено прође и да се заборави једно дивљаштво, због којега би, да се у нас десило, Аустрија тражила да нам се дође главе. Нека се по двапут каже, да је у Бечу разваљена гробница оца српског Краља, само зато да се давнашњи мртвац унакази.'



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 08, 2017, 08:05:13 pm
Тела кнеза и кнегиње требала су у фебруару 1912. да се пренесу у Србију. Краљ Петар подигао је у Тополи цркву са породичном гробницом и ту су требали да буду сахрањени његови отац и мајка. Аустријска штампа сматрала је, да је дело учињено из политичких мотива. То је уосталом и прва мисао, која се наметала, кад већ не може бити ни речи о користољубљу. Штампа је осуђивала скрнављење  гроба кнеза Александра и била мишљења да је злочин извршен само и једино из отроване мржње противу Краља Петра и његовог дома. Осим тога било је нагађања, прављене се комбинације и при томе измишљане невероватне ствари.
'Deutsches Volksblatt' обавесито је своје читаоце, да има један телеграм из Београда у коме се саопштава, да је Краљ Петар истога дана, кад је крађа извршена, добио анонимно писмо којим му се јавља, да се баш у том тренутку врши скрнављење костура његовог оца.
Интересантан је један телеграм 'Тiroler Anzeiger-a' који вели, да су крађу кнежеве лобање извршила – два чиновника министарства спољних послова у Београду, као изасланици 'Црне Руке!' То тајно друштво, наводи лист, држало је седницу под председништвом својих шефова, који су противници династије Карађорђевића и на тој је седници решено да се украде лобања Краљевог оца. 'Тiroler Anzeiger' зна даље и то, да је министар председник г. Милован Миловановић наредио истрагу и да су ова два чиновника изјавила на саслушању да су тобоже била у Нишу у време када је лобања украдена.

'Разуме се, да су све те вести аустријских листова измишљотине. Али то нису просте лудорије, које треба само да задовоље жедан сензација и тајанствених ствари укус њихове тупоглаве публике, већ у свему томе има нарочите тенденције. Још од тренутка када се сазнало за организовање тајног удружења у Србији – такозване 'Црне Руке' – аустријска je штампа, по нарочитим упутствима, прегла да докаже, како то удружење није створено да се бори против спољних непријатеља Србије и Српства него против данашњег стања и династије Карађорђевића. Бојећи се акције тога друштва, за које се рекло да има великосрпске циљеве, Аустрија је нашла за најбоље, да га денуцира у самој Србији. То се најбоље видело сада, када је оскрнављен један стари гроб, за који нико из Београда и Србије вероватно није ни знао, где се налази.' ('Политика', 18. децембара 1911. године.)



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 09, 2017, 09:39:47 am
Полицијска власт употребила је сав свој апарат ради проналаска злочинаца, али без икаквог успеха. Саслушане су многе личности, које, на жалост, односно самога злочина, нису могле да кажу ништа одређено. Полиција није потпуно искључила користољубље и ако ствари од вредности нису однете са леша. Сумњало се, да је лобања однета ради уцене, јер, тело кнежево ускоро је требало бити пренето у Србију и злочинци су се (зар) надали, да ће моћи добити већу суму новца за кнежеву лобању. Једино што је полиција могла да уради јесте то, да  сними гробницу, онако како је била отворена и оба ковчега доле у њој. Те фотографије послате се у Београд Краљу Петру.

По ближем испитивању могло се отприлике утврдити време, када је злочин извршен. Надзорник гробља, Антон, изјавио је, да је он у понедељак око 8 сати изјутра пролазио поред гробнице и да је она била затворена, а чувар Севера, који је злочин открио, тврдио је, да је гробница у недељу била потпуно у реду. Отуда није немогућно, да је дело извршено у уторак у току дана. Претходна ноћ је била кишовита и мрачна и мало погодна за извршење дела. Преко дана, пак, гробље је било напуштено због другог дана Божића, а како гробница лежи на крају до самог гробљанског зида и то према отвореном пољу, то је злочинцима погодовало да злочин изврше неопажени. Они су, по свој прилици, радили ћускијом и доста лако обрнули плочу, и ако је она тешка четири стотине килограма. Гробница је пространа и дубока око два метра, те су се могли комотно кретати у унутрашњости.
У истрази се, међутим, нигде није могао утврдити никакав траг. Нити је било трагова стопала на месту злочона, нити је било отиска прстију на заклопцу од сандука. Утврђено је само да је гробље било прилично запуштено и да преко њега води једна путања, којом су пролазили становници из околине. Чак и кад би капије биле затворене, преко гробља се прелазило, јер су зидови прилично ниски и пролазници су их лако прескакивали.
Истрагом је руководио заступник шефа полиције, дворски саветник барон Горуп. Наш посланик у Бечу, г. Ђорђе Симић, неколико пута се извештавао о току истраге. Њему су дата она два прстена, која су нађена у гробници, и он их је показао сродницима породице Карађорђевић, који су живели у Бечу. Они су са највећом поузданошћу утврдили, да је прстење својина кнеза Александра.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 09, 2017, 12:17:35 pm
Другог дана, комисији која води истрагу, прикључио се и члан Управе вароши Београда, г. Васа Лазаревић (оснивач југословенског Интерпола - примедба Ј.), који је нарочито ради овога случаја дошао у Беч. Изгледало је да ће се ствар брзо расветлити, јер су у близини св. Марксовог гробља, деца из овог краја нашла на ђубришту једну лобању без доње вилице.

То је веома пуст предео. Испод Лаеровог брега води улица Гудрун на гробље. Из јаме, у којој је лобања нађена, виде се надгробни споменици св. Марксовог гробља. Сама та јама не служи за исипање ђубрета и отпадака. Она је десет корачаја недалеко од места, које је одређено за сметлиште, али се дешавало, да се и у саму ту јаму баца ђубре. Около су растурене поломљене пиљарске корпе од врбовине, полупане флаше, поцепане новине и разна старудија. На једном иструлелом женском шеширу, на који је била натакнута једна стара корпа, нашла су дечурлија лобању и понела је у варош, да се играју. Успут сретну једног свога вршњака, који их запита, да ли у лобањи има још мозга. Да би себе и њега уверили о томе, деца тресну лобању о земљу, која се при том распала. Онда они узму четири комада, а остале комаде оставе. Кад су дошли кућама и испричали својима старијима, шта су нашли, ови, који су већ читали у новинама о крађи кнежеве лобање, пошаљу их одмах у полицију, да тамо саопште ствар, држећи као извесно, да ће то бити кнежева лобања.

Комисија је одмах, предвођена децом, отишла до места где је лобања нађена, а затим, са тога места на гробље.
Комисију су сачињавали: истражни судија др. Хертл, судски лекари професор др. Хаберда и др. Помер, представник физиката др. Вилш, полицијски комесари Вал и Фихтангер, полицијски иследник барон Бишофсхаузен и представник православне општине у Бечу Ј. Власто. Осим њих, ту се налазио и изасланик српске државе г. Васа Лазаревић.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 10, 2017, 09:48:28 am
Гробница кнеза Александра Карађорђевића као и мртвачки ковчег онда су званично отворени. Тај посао трајао је прилично дуго, јер је гробница после извршеног дела од стране власти зазидана а и сандук је био поново залемљен.
Још пре но што је стигла комисија било је дошло једно одељење ватрогасаца, који су помоћу полуга подигли поклопац са гробнице. Кад је отворен гроб, видела су се, у унутрашњости, два сандука, један већи са владарским инсигнијама – ковчег кнежев – и један мањи, ковчег кнегиње Персиде.

Др. Хаберда сишао је са осталима у гробницу да нађену лобању сравни са костуром кнеза Александра. После дугог испитивања др. Хаберда дао је своје мишљење, да нађена лобања није лобања кнеза Александра. За такво његово мишљење говорили су многи знаци и околности. Боја нађене лобање није се слагала са бојом осталог тела и бојом доње кнежеве вилице. Остаци костура били су затворено угасито мрке боје, докле је нађена лобања била отворене боје. Кнез је био 79 година стар, када је умро, док је нађена лобања припадала човеку, који је могао имати 40-50 година.
После свршеног испитивања све кости, које несумњиво припадају лешу, положене су поново у сандук, који је затворен, а затим је положена плоча на гробницу и зазидана. Наређено је, да до даљег гробница буде под полицијском присмотром.




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 10, 2017, 10:05:37 am
За ово време општина бечка пожурила је, да пред новинарима изјави, да на њу не пада никаква одговорност, јер је део св. Марксовог гробља, на коме се налази гробница кнеза Александра, својина српске православне општине. Чувар Севера, који је открио оскрвњење, случајно је наишао онуда, јер то заправо и није био гробљански чувар, него баштован са другог једног гробља па је тога дана водио једног свога познаника до гробнице кнеза Александра, да му је покаже и т.д.  
Бечка штампа, која је у почетку писала, да је дело учињено из политичких мотива, сад је пронашла нови мотив - у сујеверном фанатизму. Јер, наводно, код сујеверних Срба распрострањено је веровање, да повратком детронираног кнеза у Србију земљи прети велика несрећа [sic], а кнез се не може вратити кући без главе.
У изјави за штампу, саветник Барон Горуп био је, међутим, сасвим јасан:
'Полиција тренутно узима сваки могући траг који може довести до починитеља. Истраживање је изузетно тешко, јер смо у потпуности зависни од трећих лица, која могу само изразити сумње о починитељу и његовом мотиву. Српски конзул  Симић  јуче  је поднео извјештај  Бироу за сигурност о особама, које ће се разматрати у полицијским истрагама. У почетку, разумљиво је, након откривања дела, све комбинације мотива су изгледале еквивалентне. Полицији је, за истраживање, питање о мотиву било од највеће важности. Данас за нас нема никакве сумње, да је дело чин политичког фанатика'.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 10, 2017, 09:47:14 pm
Међу тим, 18. децембра нађена је на св. Марксовом гробљу друга лобања завијена у хартију од новина, скривена у неком жбуњу. На лобањи није било доње вилице. Према горњој вилици, судећи, лобања је припада старом човеку. После првога прегледа, а према изгледу костију,  веровало се, да ова лобања припада лешу кнеза Александра Карађорђевића. Даље је од важности била околност, да су се на лобањи налазила и оба горња кичмена прстена, којих на лешу није било. С обзиром на то што су боје горње и доње вилице потпуно биле једнаке и што су се обе горње кичмене кости са костуром потпуно слагале, није више било сумње у идентичност лобање кнеза Карађорђевића. Држало се, да је лобања замотана у хартије од новина, тек прошле ноћи бачена преко гробљанског зида у жбуње, јер је гробље, одмах после оскрвњења гробнице, било свуда врло пажљиво и тачно прегледано, па је сасвим искључено да лобања овако замотана није могла бити запажена при разгледању гробља.

[attachment=1]
О наласку лобање кнеза Александра, бечки 'Illustrierte Kronen Zeitung' саопштио је још ове појединости:
'У недељу у подне нашао је позорник, који је патролирао и мотрио у близини кнежеве гробнице, лобању завијену у новине. Он је око 11 ½ часова спазио, где се у једном жбуну прекопута кнежеве гробнице, лепрша лист хартије. Кад је пришао тамо, нашао је у хартији завијену лобању. Хартија, у којој је лобања била завијена потицала је од 'Аустријских хемичарских новина' (Österreichischer Chemiker-Zeitung), број од 15. децембра (по новом календару). У истом жбуну и у јендеку поред гробљанског зида нађена су још два листа од бечких дневних новина. Сви ти листови су били суви, упркос снегу и киши те је закључено, да је лобања ту бачена врло кратко време пре но што је примећена.
Како по положају места, на коме је лобања нађена, тако према томе, што се није приметило, кад је лобања враћена, и ако се непрестано мотрило на гробницу, закључује се, да је лобања бачена с поља преко гробљанског зида, који је тако низак, да се подигнутом руком може премашити. Ово враћање лобање чини целу аферу још тајанственијом.'
Лист даље пише, да у погледу учиниоца полиција нема још никаквога трага. Били су се пренели гласови, да је у ономе жбуњу, у ком је нађена лобања, нађена и једна путничка карта, и да су у близини гробнице нађене и српске цигарете. Међутим, показало се, да су ти гласови неистинити. Исто тако показали су се безначајни многобројни поткази сумњивих, који су пре извршења дела виђени ту у близини.




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 10, 2017, 09:54:43 pm
Поред околности, које су идентичност нађене лобање на св. Марксовом гробљу са украденом кнежевом лобањом несумњиво утврдиле, доказано је још, да темењача нађене лобање, одвојена хоризонтално старим пресеком од несталог дела лобање, припада украденој лобњи, јер је приликом балсамовања кнежевог леша, темењача, да би се мозак могао извадити, била отсечена и скинута. Хартија од новина у којој је лобања нађена замотана, и ако је последњих дана падала киша, није била влажна, а како је предео у коме је се налази место био прекривен танким слојем снега, то је очигледно да је хартија бачена на место где је лобања нађена тек пошто је снег пао, дакле, тек ноћу између 18. и 19. децембра.

19. децембра пре подне састала се комисија на св. Марксовом гробљу да утврди идентичност лобање. У комисији су између осталих били: шеф полиције Штукарт, српски полицијски чиновник Лазаревић и судски лекар др. Хаберда. Четири ватрогасца изнели су сандук кнеза и кнегиње из гробнице.
Др. Хаберда сравнио је нађену лобању са осталим кнежевим костуром па је дошао до закључка да је лобања, нађена 18. децембра, лобања кнеза Карађорђевића. Сви чланови комисије стекли су то исто уверење. После тога, лобања је утврђена за костур, сандук залемљен и пренет у капелу св. Марксовог гробља, која је закључана и стављена под полицијски надзор.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 10, 2017, 10:00:47 pm
У среду, 21. децембра после подне, православни свештеници свечано су опојали смртне остатке кнеза Александра и кнегиње Персиде. Оба ковчега била су постављена један поред другог, а на њима су положена по три венца са натписима. Опелу су присуствовали, српски посланик г. Симић са особљем посланства, секретар српског посланства у Риму Магазиновић, српски полицијски чиновник Лазаревић и многи чланови српске колоније у Бечу. Од стране породице Карађорђевића, помену је присуствовала нећака српског краља и унука кнеза Александра Ида Николајевић. При опелу чинодејствовали су: протопрезвитер у Опову др. Бошњаковић и парох српске православне цркве у Бечу протопрезвитер Мишић. После свршеног опела, које је трајало пола сата, ковчези су положени у лимене сандуке, залемљени, па су онда спуштени у дрвене сандуке.

На други дан Божића ковчези са смртним остацима кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, пренети су из капеле са Марксовог гробља, на станицу државне железнице, где су смештени у вагон застрт црнином. Са Марксовог гробља, допратили су смртне остатке до железничке станице, први ађутант краља Петра, пуковник г. Јуришић и полицијски чиновник г. Лазаревић. У вече у 10 ½ часова воз је отпутовао за Београд. Тела Александра и Персиде пратили су: први краљев ађутант г. Павле Јуришић, од стране Железничке Дирекције г. Антоније Панић, шеф саобраћајног одељења, начелник округа београдског г. Мих. Церовић и један секретар српског посланства у Бечу.

Бечка је полиција после неког времена прекинула истрагу. Догађај, пак, причан је још по кад-што онима, којима није био познат, докле се није заборавио.



Написано на основу новинских текстова објављених у листoвима:
Политика, год. VIII, бројеви 2841-2852. и
Illustrierte Kronen Zeitung, год. XII, бр. 4308/9/10.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 12, 2017, 09:10:07 am
Петар Карађорђевић у Црној Гори од 1883 -1894. године
/наставак/

'Глас Црногораца', број 21. Година 1885.

Њихове Свјетлости Књаз Петар Карађорђевић и Књагиња Зорка Карађорђевић пошли су у уторник са Цетиња у Бар, гдје ће се у свом новом дворцу 'Тополица' задржавати.
У прошлу недјељу обављено је у цетињском манастиру крштење свјетле ћерке Књаза Петра и Књегиње Зорке Карађорђевић, а унуке Њиховијех Височанстава. Овај чин извршен је послије службе божије чинодјејством преосвештеног г. владике Митрофана. Кумовао је, у заступству Његовога Величанства Цара Руског, царско-руски министар-резидент на Цетињу г. Аргиропуло, а Њено Царско Височанство Велику Књагињу Единбуршку, као узвишену куму, заступала је Њена Свјетлост Књагињица Милица. Свечаном чину овом присуствовао је Његово Величанство Књаз са Његовом Свјетлошћу Књазом Нашљедником, свјетлим Књазом Мирком и осталим члановима високога Владајућег Дома. Свјетла Књегињица, која бујно напредује, добила је на крштењу име: Јелена. Послије крштења ишло се срећним родитељима на честитање. Њено Височанство Књагиња Милена дочекало је драгу унуку своју у кругу високе породице, кад су је с крштења донијели.

- Кимон Манулович Аргиропуло ( 1842 -1918.), Грк, руски дипломат, сенатор, тајни саветник.  Од 1884. до 1897. године био је на Цетињу у Књажевини Црној Гори руски дипломатски представник у својству министра резидента

- Марија од Единбурга (Кент, 29. октобар 1875 — Синаја, 18. јул 1938) је била краљица Румуније у периоду 1914—1927. као супруга краља Фердинанда.
Рођена је у Кенту као унука британске краљице Викторије. Њен отац је био принц Алфред, војвода од Единбурга (1844—1900), син краљице Викторије и    принца Алберта. Мајка је била велика кнегиња Марија Александровна (1853—1920), ћерка руског императора Александра II Николајевича и императорке Марије Александровне. Удала се 10. јануара 1893. за румунског принца Фердинанда, синовца владајућег краља Карола I, и постала је члан румунске краљевске породице. Фердинанд је наследио свог стрица на трону 10. октобра 1914. године па је Марија постала краљица супруга.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 13, 2017, 09:52:37 am
'Глас Црногораца', број 36. Година 1885.
Цетиње, у суботу 14. Септембра.

Његово Височанство Господар и Књаз отпутовао је у четвртак по подне да прегледа путове у долини Зете и Бјелопавлића са Њ. В. Књазом Нашљедником Данилом и Књазом Петром Карађорђевићем и ц. руским послаником г. Аргипулом и с министрима г. г. Божом Петровићем и Станком Радоњићем.

[attachment=1]
Радоњић Станко Ивов (1842-1889). Завршио лицеј Луја Великог у Паризу, а затим војну академију Сен-Сир. Прво је  био ађутант књаза Николе, а од 1874. члан Сената. Налазио се на челу Канцеларије Сената за спољне послове. Тада је добио и војводско звање. Био је члан црногорске комисије која се бавила утврђивањем кривице за Подгорички покољ. Заступао је Црну Гору приликом потписивања уговора о ратном савезу са Србијом маја 1876. У време рата 1876-1878, био је начелник Врховне команде црногорске војске. Један је од криваца за пораз црногорске војске на Бишини (јула 1876.). Од јануара до априла 1877, током примирја између зараћених страна, учествовао је, за једно са војводом Божом Петровићем, у раду Цариградске конференције, на којој се преговарало о условима под којима би Црна Гора пристала на закључење мира. У време друге фазе црногорско-турског рата, био је представник Црне Горе у руском главном штабу. Заједно са војводом Божом Петровићем, био је у Берлину у време одржавања Конгреса. Након успостављања дипломатских односа између Црне Горе и Турске, именован је за првог црногорског посланика у Цариграду, а после неколико месеци преузео је дужност министра иностраних дела. На том положају остао је до смрти, 1. октобра 1889. 



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 13, 2017, 02:11:11 pm
'Глас Црногораца', број 36. Година 1885.
Цетиње, у Недјељу 19. Октобра.

Књаз Ђорђе Карађорђевић стигао је у прошли четвртак на Цетиње са својом нећаком, гђицом Идом Николајевић.

[attachment=1]
Док је кнез Петар боравио не Цетињу често су му долазили у посету браћа Ђорђе и Арсен, као и сестричина Персида - Ида Николајевић. Персида (1860-1945) је била ћерка Полексије (1833-1914), најстарије сестре кнеза/краља Петра и кнеза Арсена, и Косте Николајевића (1821-1877), историчара и министра. Ида се није удавала и посветила се неговању свог деде кнеза Александра Карађорђевића у Темишвару а доцније васпитању деце својих ујака, краља Петра и кнеза Арсена у Женеви. Иако им је била сестра од тетке, деца су је звала тетка Идом, јер је била много старија од њих.
Преминула је 30. јуна 1945. године у Тополи.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 14, 2017, 10:56:44 am
'Глас Црногораца', број 43. Година 1885.
Цетиње, 2. Новембра.

Њихова Височанства Господар и Књаз и Књагиња Милена са Свијетлим Нашљедником пријестола, Књазом Данилом, Књазом Марком и свим члановима Свијетлог владалачког Дома као и Њ. Свијетлост Књаз Петар Карађорђевић и Књагиња Зорка, пошли су у прошли уторник (28. нов.) на Ријеку, гдје ће провести зимске мјесеце.
Бијели зимњи гост, особито мио маломе народу а богме и великом, посјетио нас је јутрос први пут, покривши нам поља и планине бијелим својим покривачем. Природа ће под њим слатко да отпочива до прољећа. Дај Боже, да је добро загрне, па да нас на прољеће, ако Бог да, обесели зеленилом и новим животом својим, а под јесен богатим родом и плодом!

[attachment=1]
'Глас Црногораца', број 13. Година 1886.
Цетиње, 29. Марта.

Њих. Свјетлости Књаз Петар и Књагиња Зорка Карађорђевић доселише се у прошли петак, 28. о. м. са Ријеке, гдје су зиму провели, овдје на Цетиње.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 14, 2017, 11:05:00 am
'Глас Црногораца', број 16. Година 1886.
Цетиње, 19. Априла. - Први дан Васкрса, око поноћи, придало се женско дијете у породици Њ. С. Књаза Петра Карађорђевића. Свијетла породиља Књагиња Зорка Карађорђевић, као и новорођена књагињица, налазе се у редовном стању и здрављу.
- Паробродом од петка стигли су у Котор, из Тријеста, Књажеви Ђорђе и Арсеније Карађорђевић и господин Александар Николајевић. Истог дана дошли су на Цетиње.

'Глас Црногораца', број 13. Година 1886.
Цетиње, 26. Априла. - У понедјељник (21 априла) навршила се годишњица блаженопокојноме Књазу Александру Карађорђевићу. У овдашњој свето-обитељској цркви, синови покојника: књажеви Петар, Ђорђија и Арсеније, синовац књ. Божидар и унук господин Александар Николајевић приредише парастос коме присуствоваху и чланови Височанствене породице.

'Глас Црногораца', број 18. Година 1886.
Цетиње, 3. Маја. - Његово Височанство, Господар и Књаз, изволио је у четвртак (1 маја), у 6 ½ часа у јутру кренути у Подгорицу, а одатле ће у Никшић, да види нове грађевине које и на једном и на другоме мјесту лијепо напредују. Исто са тако живо дограђује пут између Подгорице и Никшића. С Његовијем Височанством пошли су: Његова Свјетлост Књаз Петар Карађорђевић, војводе Петар Вуковић и Анто Даковић и ц. руски министар резидент г. К. М. Аргиропуло.

'Глас Црногораца', број 19. Година 1886.
Цетиње, 12. Маја. - Његово Височанство Господар и Књаз наш изволио се врнути из Никшића на Цетиње у петак 9. Маја, са Њ. Св. Књазом Петром Карађорђевићем, г. ц. р. министром резидентом К. М. Аргиропулом, с ађутантима г.г. С. Радоњићем и Марком Петровићем и осталом пратњом.
- Књажеви Ђорђе и Божидар Карађорђевић приспјели су прекјучер, у суботу, из Бара на Цетиње.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 15, 2017, 09:27:58 am
'Глас Црногораца', број 21. Година 1886.
Цетиње, 27. Маја.

(Спомен побједе на Граховцу). Тек што је мркло вече у очи Спасова-дне, засијаше сви прозори цетињски, осим страних заступника, освјетљењем у част и славу велике побједе српске на Граховцу, која се спомиње сваке године на Спасов-дан. На исти дан славног спомена одслужен је у намастиру, послије свете литурђије, парастос у покој душе свијем погинулим јунацима на Граховцу. Тој свечаности извољели су присуствовати, као навијек, Њихова Височанства Књаз и Књагиња са свијем Члановима Свјетлога Двора, Њ. Свјетлости Књаз Петар Карађорђевић са Књагињом Зорком, Књаз Ђорђе Карађорђевић, ц. руски министар г. Аргиропуло, сви достојанственици и чиновници и многи народ.
По подне на 5 ура било је, по наредби и у назочност Његовог Височанства гађање у Нишан под Вртијељком, коме су били свједоци и г.г. ц. и кр. аустро-угарски министар-резидент Тодор пл. Милинковић и ц. руски министар-резидент К. М. Аргиропуло. Гађање је трајало до вечери. Том приликом се показао најбољи гађач Машан Цуца кога је Његово Височанство извољело зато обдарити скупоцјеним, златом извезеним одијелом.
Гађање се поновило сјутра дан, у петак, те је опет извољело присуствовати Његово Височанство с поменутом господом. И том је приликом извољело Његово Височанство обдарити најбољега гађача, Марка Белова Боковљанина из ријечке нахије, сличним одијелом као што је даривано јуче.

[attachment=1]
- Славна победа у тродневној битци на Грахову, на Спасовдан 1858. године, знаменита је не само за Црну Гору него и за сав српски народ у оно доба. То је прва војничка битка једне од двеју обновљених српских држава 19 века помоћу своје регуларне војске противу туђинске, непријатељске регуларне војске. И Србија и Црна Гора, све до Грахова, водиле су мање више устаничке борбе, без плана и система. У битци код Грахова, појавила се први пут у новије доба српске историје државна војске једне српске државе спрам државне војске једне непријатељске државе. И та славна победа на Грахову коначно је одлучила судбину Црне Горе, која је од Грахова постала независна и призната држава. Ту државу, односно основе тој држави, створио је Кнез Данило.

[attachment=2]
Данило је рано умро, две године после Граховске битке. Био је жртва атентата. Говорило се и писало да је био жртва једне политике, која се није свиђала ни Русији ни Аустрији, али, од тога нема ни трунке истине. Убио га је из освете Тода или Тодор Кадић, Алексин, из Бована, у Бјелопавлићима.





Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 15, 2017, 03:24:48 pm
'Глас Црногораца', број 23. Година 1886.
Цетиње, 5. Јуна.

'Политичка Кореспонденција', а по њој и други њеки листови у Аустро-Угарској, доносе у потоње вријеме вијести и гласове о њеким агитаторским покушајима, који се тобож чине у Црној Гори и с којијема би у свези стојале претендентске намјере Књаза Петра Карађорђевића.
Наводи се ту, међу осталијем, и то, како је Књаз Петар у Никшићу 'инсценирао' читаве демонстрације у корист 'уједињења свијех Срба', како се те демонстрације чине у присуству Књаза Црногорског који није, као његов зет, неодговоран пред Јевропом, како се на Цетињу заузимају пословима који се не тичу Црне Горе, како се многи оглашени Херцеговци виђају у Књажевом конаку гдје су добро примљени и т. д., а из свега тога – закључује се – као да се чине припреме за њеке догађаје који се овдје (на Цетињу) очекују.
Није првина, да листови аустро-угарски политику Владе Црногорске доводе у свезу с намјерама претендентским које може бити да има Књаз Петар Карађорђевић. Но ти листови вазда заборављају, да је Влада Његовог Височанства Књаза у држању своме вазда руковођена само једним интересом, а то је интерес Црне Горе; и да јој тај животни интерес вазда налаже, да не одступа ни за длаку и никоме за љубав оне линије држања, коју јој прописује лојална пажња међународног реда и које држећи се она може бити сигурна за мирни, постојани и напредни развитак Црне Горе.
Ко је год беспристрасно пратио све мучне стадије кроз које је пролазила политика Црне Горе од Берлинског Конгреса до данас, тај ће, без сумње, радо издати свједоџбу влади Њ. В. Књаза, да се је вазда савјесно и поштено придржавала горенаведеног правца.
Они који су подлегли сумњи да ће се тај правац измјенити силом одношаја у који је наш Владајући Дом ступио са Књажевском кућом Карађорђевића, љуто су се преварили у томе. Узвишени Представник нашег Владајућег Дома сувише је Црногорац, да би допустио, да политика владе Његове пође правцем, који не би одговарао животном интересу Црне Горе, и према том врховном начелу Његовога држања сви други обзири, ма како били замамљиви, па и фамилијарни, губе се и ишчезавају.
Влада Њ. В. Књаза води политику Црне Горе у том правцу, и она нема никаква посла ни свезе са претендентским намјерама Књаза Петра Карађорђевића, који опет може, разумије се, без икаквог додира са политиком Црне Горе, водити своју претендентску политику за свој рачун, и на свој лични ризик.
Но они који налазе да имају разлога бојати се претендентских смјерова Књаза Петра Карађорђевића могу бити више но икад умирени у томе од онога доба од како је Књаз Петар ступио у породичне одношаје са високим Владајућим Домом ове Књажевине, јер ево су минуле већ четири године дана, како Књаз Петар, при свим узнемирујућим гласовима, који се о њему проносе по јевропској, нарочито аустро-угарској штампи, у најдубљем миру и тишини живи у Црној Гори. А врло је ласно, при иоле доброј вољи, разумјети и уважити она снажна побуђења која Књазу Петру категорично прописују такво држање и која као тешко олово висе на његовом претендентским намјерама, ако их имаде.
Него ако би се Књазу Петру ипак прохтјело да са својим вишереченим смјеровима дјелотворно на сриједу ступи, он би то, као што већ рекосмо, могао чинити само за свој рачун и на свој ризик. У том случају држање Црне Горе било би јасно обиљежено и чисто прописано њеним државним интересом, а тај би захтијевао, да она буде мирни посматрач свијех таковијех покушаја са топлом жељом у срцу: да испадну на срећу Србије.
Јер у одношајима својима према Србији Црна Гора, влада њена и народ, вазда су били руковођени и вазда ће се руководити само овим јединим интересом: за све што се у Србији чини и догађа испада вазда на срећу Србије.
Србија може имати добријех пријатеља и на страни. То допуштамо. Но никако допустити не можемо, да јој ико може бити искренији пријатељ од рођене браће њене у Црној Гори. Овдје, у Црној Гори, свак јој је пријатељ без разлике: почињући од Владаоца па до пошљедњег Црногорца. На страни јој могу пријатељевати ради својих интереса и рачуна; у Црној Гори су јој сви пријатељи само зарад њених интереса и њене среће. На страни јој могу пријатељевати, док имају шта да очекују за себе од онога што се у Србији збива и догађа; у Црној Гори су јој пријатељи у срећи и несрећи њеној и не очекују ништа друго од ње него да се могу братски радовати свеколиком напретку њеном. Црна Гора није позвана да мијења владе и Господаре у Србији. Но и кад би имала каквога год интереса у томе, она не би имала потребе да се у то мијеша, јер је тврдо увјерена, да ће народ у Србији вазда најбоље знати и умјети одабрати себи оне владе и владаре, који су њему по вољи. Свака влада и свака династија, која је народу у Србији угодна, и Црној Гори је по вољи. У том питању за Црну Гору искључиво је мјеродавна народна воља Србије.
Према овдје изложеним начелима, којима се руководи Црна Гора у одношајима њеним према Србији, лако је докучити и просудити, какво би држање заузела Књажевска Влада, ако би у Србији случајно наступиле оглашене по новинама мјене, које би стајале у свези с промјеном владе или династије.
Књажевска влада, полазећи са тога гледишта, да је народ у Србији једини властан рјешавати о том питању по свом најбољем нахођењу, не би могла допустити да се у том погледу ма какав покушај учини из Црне Горе, али би се сагласила са сваком мјеном која би испала по вољи народа у Србији, па звала се како му драго династија, која би на тај начин дошла на владу у Србији.
Мислимо да је овијем јасно освијетљено гледиште, које Влада Књажевска заузима у питањима без невоље потакнути у аустро-угарском новинарству.
Према томе ласно је оцијенити колико вриједе и сва она сумњичења, која се по том новинарству злонамјерно износе против Владе Црногорске, и ми не бисмо имали, послије овога, потребе да се упуштамо у побијања онијех ситнијех појединости, које се ту наводе као симптоматични знакови неке агитаторске политике, која се тобож води на Цетињу.
Но не можемо ипак пропустити, а да се овом приликом не дотакнемо онога тешког окривљења, које се у том састоји, што се њеки 'оглашени' Херцеговци виђају у Књажевом конаку и што су ту радо примљени.
Ми не знамо нити имамо права да разбирамо ко улази и излази из Књажева конака. Сваки је у својој кући господар па и Књаз у својој, и може примати кога му је драго, а светиња домаћега прага забрањује свакоме другом да о том разбира и бригу води. Ми не знамо, али не поричемо да је могуће да Књаз прима у своју кућу и њеке Херцеговце – 'оглашене' или 'неоглашене', како хоћете. Ми у томе не видимо никакве опасности за Јевропу, но видимо само то, да се Господар служи неоспоривим правом Домаћина своје куће, да су врата од Његове куће вазда отворена свакоме поштеном и добромислећем Србину и да је у његовом дому добро примљен сваки онај, који преко прага његова прелази с чистим срцем и поштеном душом.
Примјетили смо, даље, више пута, па тако и овом приликом, да се у вишенаведеној штампи дјела појединих Црногораца, почињена од њих у Црној Гори или на страни, вазда Књажевској Влади у гријех приписују. То је погрјешно и тијем се чини велика неправда црногорској влади. Јер допустиће нам се, да се и у Црној Гори може наћи људи, као што се и у осталом свјету находе, који преступају преко граница у којима се једна влада држи, те за свој рачун и на своју одговорност предузимљу извјесна дјела, која не стоје у складу са законима земаљским и обвезама међународним на које је дужна влада пазити.
Но као што је у цијелом свијету обичај да се за такова дјела не узима на одговорност ни једна влада, ваљда је право да се, у подобном случају, ни према црногорској влади друкчије не поступа.
Или, зар постоје за ову њека изузетна међународна правила?



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 16, 2017, 09:55:55 am
'Глас Црногораца', број 26. Година 1886.
Цетиње, 30. Јуна.

(Петровдан) прослављен је и ове године у нашој скровитој пријестоници уобичајеним свечаним начином. У очи дана бјеше Цетиње освијетљено и накићено заставама. По множини и разноликости народа што се кретао по улицама могло се одмах спазити да ту не шећу само Цетињани. На сам дан одслужио је службу Божију Њег. Високопреосвештенство г. митрополит Митрофан. У цркви је било Њено Височанство Књагиња Милена, Њ. Свјетлост  Књаз Нашљедник Данило, Њихове Свјетлости Књаз Петар Карађорђевић и Књагиња Зорка, преставници страних Дворова у стајаћем руху и остала господа. Народ који немога стати у цркву, бјеше прекрилио сву околину. Кад се сврши служба Божја те Њено Височанство с осталом свјетлом господом кренуло из цркве, пуцали су топови.
После свете литурђије примали су честитке Књаз Петар и Књагиња Зорка, на имен-дан Књаза Петра. Прво су примили поздрав свога Свијетлог брата и шуре, Књаза Нашљедника, а онда им се поклонише сва остала многа господа.
Ваздан је Цетиње и Цетињско поље показивало више живота но у обичне дане; а путем у Бајице и на Прилин шетао се весело народ што се бјеше слегао овамо од свијех крајева наше домовине, а доста га бјеше и од питомог Приморја бокешког.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 18, 2017, 10:54:30 am
'Глас Црногораца', број 27. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 8. Јула.

(Из новина.) Наш ондашњи чланак о Србији и смјеровима Књаза Петра Карађорђевића на пријесто Србије изазвао је највећу грају баш међу онима, којих би се то, по природи ствари, требало понајмање да тиче, међу њемачкијем и маџарскијем новинама у Аустро-Угарској. Разумије се да се и том приликом највише одликује грдњом на Црну Гору познати укротитељ 'Пестер Лојд'. Његове навале и погрде на Црну Гору одбија руски лист 'Новое Время' овим чланком:
'Познати чланак 'Гласа Црногорца' о смјеровима (претенсијама) књаза Петра на српски пријесто произвео је, судећи по одазивима полуслужбенох новина, неко незадовољство у бечкијем и пештанскијем управним круговима. Ми смо већ донијели садржај примједбе бечке 'Пресе' у тој ствари, а синоћ наш бечки дописник брзољавља мнијење 'Пестер Лојда', 'да Аустро-Угарска не може трпјети и неће допуштити покушаје на какву му драго промјену садашњег државног поретка у Србији'. Но још раније, наиме у четвртак прошле недјеље (тј. 1. јула по новим), појавио се у истом том полуслужбеном листу угарске владе повећи чланак, управљен против Црне горе. Познато је, да је у листу 'Глас Црногораца' одлучно изјављено, ако би књаз Петар Карађорђевић наумио привести дјелу своме смјерове на српски пријесто, Црна Гора би се придржавала строге неутралности и пустила би да Књаз Петар ради на свој ризик и своју одговорност. Такова потпуно лојална изјава вјере (profession de foi)  црногорске владе врло је неповољна 'Пестер Лојду'. Тај лист налази, да није довољно држати се неутралности, и да је држава проникнута свијешћу својих међународних обавеза, дужна сметати и потирати сваку припрему те се удешава на њеном земљишту у смјеру да поремети поредак државни у сусједној земљи. Даље 'Пестер Лојд' напада на Црну Гору за то, што она, као што се говори, чује себе до крајности стијешњена у својим дадашњим међама. 'Од које би ли државе', говори лист г. Тисе, 'Црна Гора наумила потражити за себе додатака земљишта? Зар од Турске, која и сама стоји под заштитом јевропског међународног права, као и то немирно и кадкад грабљиво горско племе? Или од Србије или од Босне?' За тим 'Пест. Лојд' одлучно изјављује да црногорска књажевина не може рачунати ни на какве земљишне додатке и, на разлог те се наводи у корист смјерних жеља Црне Горе, да мало раширење земљишта чини за њу питање живота, тај лист гордо наводи познати одговор Талејранов отпуштеном чиновнику. Тај чиновник, молећи министра да га не тјера из службе, узвикнуо је: 'Mais il faut done que je vive!' (Ma ваља ипак да живим!) - 'Je n'en vios pas la nécessité! одговара Талејран.
Поштени угарски лист при том очевидно не пушта из вида, да ако Аустро-Угарска 'не види потребе даљем опстанку Црне Горе', и још би била врло рада, кад би сви Црногорци глађу помрли, да имају друге државе, које не могу то никад допустити. Па Црна Гора није незаштићени чиновник, она ће умјети, ако Бог да, не само живјети за себе, но и задати својој велможној сусједки не мале бриге. Још сувише, Аустро-Угарска не значи у Јевропи оно што је значио Наполеон I, те да би могла једним потезом пера прекратити живот друге државе. Осим тога је 'Пестер Лојд', чини нам се, сасвим заборавио, да су се ти исти разлози, који у примјени на Црну Гору узбуђују његов гњев, узносили на видик у Бечу и Пешти, кад се ствар тицала присаједињења Босне и Херцеговине. Тада су аустријски и угарски политичари говорили, да су те турске област безусловно потребне као Hinterland (залеђе) за материјални напредак и обрану Далмације. У сваком случају Црна Гора има право искати, да добије бар цијело земљиште што јој је досуђено берлинским уговором. Међу тим, тога не може књажевина никако да добије, и ако она 'стоји под охраном јевропског међународног права'. Турско становништво Мокре Планине противи се већ више година, да села и поља те по сили берлинског уговора припадају Црној Гори, дођу у црногорску границу, и Порта ништа не чини против такијех јавних повреда уговора. Тек ондан се повјереник послова у Цариграду, г. Бакић, обратио на просвијећену пажњу Саид-паше на ту ствар, који је, као свагда, одговорио, да ће се постарати 'освијестити' турско становништво…'


Домаће вијести. Цетиње, 7. Јула.
(Из цетињске Основне женске школе)
Као што је у прошлом броју Гласа јављено, налазио се у сали женске основне школе изложени цио ручни рад поменуте школе; зато не ћемо пропуштати, а да не речемо штогод о истоме.
Држим да је свак остао зачуђен који је тај рад малених али врло вриједних ученица, видио; а како се неби човјек дивио, кад погледа ђевојчице од 6-9 година па њихов рад. Јер ту бијаше извезених: села, пастира, лавор вијенаца, животиња и разних цвијетова и гранчица; а сувише прекрасних кошуља, чарапа, јакета и т.д. Тај изврсни рад малих ђевојчица жељаше виђети и велики и мали; те стога долажаху многе госпође а између многих посматрача који овај рад гледаше, срећна би ова школа посјету примити од Њ. Св. Књагиње Зорке Карађорђевић и младих Књагињица. Но било је и још мушких високих лица. Овом приликом Књагиње су даровале новчано неке најваљаније ученице, а свијема за лијепи рад дате су медаљице. За ову вредноћу ученица има се захвалити трудољобивој и вриједној учитељици Јелени Вицковића.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 18, 2017, 10:59:14 am
'Глас Црногораца', број 27. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 8. Јула.

(Из Двора). - Његово Височанство Господар и Књаз пошао је са Њњ. Сс. Књазом Нашљедником и Књазом Петром Карађорђевићем и г. министром Станком Радоњићем прошле недјеље у понедјељник на Ловћен, гдје је изволио провести четири дана и врнути се у петак у јутро на Цетиње.

(Крштење). - Јучер, у недјељу (27. јула) послије службе божје, крстила се у цркви цетињског намастира друга кћи Њих. Свјетлости Књаза Петра и Књагиње Зорке Карађорђевић. Свету тајну извршио је високопреосвештени г. митрополит Митрофан с придворним свештенством. Кум бјеше Његово Императорско Височанство Велики Књаз Николај, престављен царско руским министром на цетињском Двору, г. К. М. Аргиропулом, а кума бјеше Њено Императорско Височанство Велика Кнегиња Евгенија Максимилијанова Олденбуршка, престављена г.ђицом Ј. А. Лопухином, управитељком овдашњег Маријинског дјевојачког завода. Дијете је на крштењу добило име МИЛЕНА. Послије крштења пошло се Свијетлијем Родитељима, гдје су извољела доћи и Њихова Височанства Господар и Књаз и Књагиња Милена те подијелити са Родитељима честитке на крштењу свога другог унучета. Примивши поклоне и честитке пошла су Њихова Височанства у Свој Двор, а остало отмјено друштво остане на обједу у Свијетлих Родитеља новокрштене Књагињице.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 19, 2017, 10:03:15 am
'Глас Црногораца', број 33. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 19. Августа.

- Његово Височанство Господар и Књаз са Њњ. Сс. Књазом Нашљедником и Књазом Петром Карађорђевићем, г. Станком Радоњићем, г. ц. р. министром Аргиропулом и осталом пратњом, изволио је из Бара приспјети на Цетиње у прошли четвртак вече, у најповољнијем стању.
- В. Пеко Павловић дошао је у петак (15. авг.) вече на Цетиње.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 19, 2017, 10:42:45 am
Kарађорђев гроб

[attachment=1]
У свом 134 броју од 15. новембра 1886, донео је новосадски 'Браник' један листак с горњим насловом. Писац почиње своју причу од почетка владе Књаза Александра Карађорђевића. О владању Књаза Александра пише:
'Он је сам проучавао народ, старао се да сазна његове невоље, да види његове добре и рђаве стране, па да после, што је добро, потпомогне, а што је рђаво да спречи. - -
Желео је да учини добра своме народу, али је имао непоштене доглавнике, који су радили за своје одржање, и тако је његова жеља остала само жеља'.
После тог увода писац овако наставља:
'У то баш доба се по Србији беху образовала друштва, која ће купити прилоге за подизање споменика неумрлом Карађорђу. Књаз је питан за дозволу, и умољен, да преко власти сазна оно место, где је пок. Карађорђе убијен по жељи књаза Милоша, те да се ту подигне споменик, како би уједно био споменик величине, јунаштва и поштења, и спомен издаје, лукавства и мучког убиства.
Књаз се дуго мучио са одобрењем, да се тај спомен подигне. Он је био толико великодушан, да је заборављао на крв свога оца. Он се сећаше, да га је књагиња Љубица волела више но сина, а он је љубио књаза Михаила више но брата. И то дозвољење није ни дао; истина новац је скупљен, али споменик се не подиже. Али утолико га је више гонила савест, да нађе место, где је проливена крв његовог оца, да га као син огради, и да му пали кандило, то знамење жртвеника за покој небесни.
Распитивао је власти, распитивао је старије људе из села околине, али му нико не знаде рећи. Сви су знали околину, али ни један оно место, где је баш била колиба, у којој је спавао Кара Ђорђе оне ноћи, кад је убијен. На послетку он се обрати на Миту Љотића, трговца из Смедерева, и начелника тога округа (Антоније Мајсторовић – прим. Ј.), да они о томе разаберу. Први као лични пријатељ, а други као чиновник, чинили су све, што су могли, али им не испаде за руком. Још једини покушај имали су учинити на сабору, који се о св. Аранђелу купи, у радовањској шуми, где је над Кара Ђорђем извршено убиство. Ваљда ће бити стари људи, који ће то знати.
Још у очи св. Аранђела почео је врвити свет ка томе месту. Сабори су место, где се скупља сеоски свет, да се види познаник с познаником, пријатељ с пријатељем; да старији измењају мисли о општинским и земаљским пословима, а младеж да се провесели и упозна. На саборима се гледају момци и девојке – они су посредници љубави и бракова. Они преносе обичаје и ношњу једнога краја у други, али они и крепе и уздижу понос народни, јер ту су гуслари, који песмама својим причају прошлост српског народа, из које се црпе и снага за будућност.
Освануо је и св. Аранђел; неколико хиљада људи обојега пола беше се слегло около дебелог храста, испод кога извире бистра водица, за коју народ држи, да је лековита од очију. На сваком трећем кораку гореле су ватре, а покрај њих су се окретали на ражњу дебели јагањци. По неколико породица поређало се једна до друге, и ту, у пријатељском разговору, ручају.
Под самим храстом постављен је дугачки сто; за столом су засели старији људи и кметови, а у прочељу стола седе окружни старешина и трговац Љотић. Сви су знали, за што је окружни старешина ту, али ни један се није поуздао у своје памћење, за које се књаз тако занимао. Кад је свршен ручак, старешина објави жељу књажеву, и замоли свакога, ко зна, да каже место смрти Карађорђеве. Сви су ћутали, нико не рече ни речи. Старешина већ беше изгубио сваку наду, кад кмет села Г…. рече, да у селу Радовању још живи Драгић Војкић, који већ 20 година лежи у постељи; у његовој је колиби извршено убиство; и ако он не зна, неће нико ни знати.
Отишло су њему, питали га о томе, а он је тражио, да га однесу на сабор. Кроз по сата већ су приспела кола, у којима је он лежао. Чим су га подигли из кола, он показа руком на један суви храст и рече: 'тамо ме носите, тамо ћу вам казати све'. Кад су га наслонили на храст, он се прекрсти, пољуби храст, сузе му грунуше из очију, па поче:
'Има већ двадесет и неколико година од тада; ја бијах имућан човек; мој се глас чуо у селу и нахији. Ово место, где сте се сада скупили, беше моја својина; баш овде, где стојим, била је мала колиба од тесаног дрвета. Кад је пок. Карађорђе прешао у Србију, Вујица га је одмах довео мени. Ноћио је неколике ноћи код мене, а онда оде некуд с Вујицом. Прође неколико дана, од како он оде, и ја мишљах неће више ни доћи, кад једне вечери ето њега с Вујицом, својим слугом Наумом Канаром, а за њима и Никола Новаковић, слуга Вујичин.
Ја се баш спремах да легнем са мојим синчићем, али кад ови дођоше, ја им уступих колибу, дете посла кући, а ја одох по даље у уљаник, и тамо прострех млада сена, па легох да спавам.
Карађорђе је остао с Вујицом и Наумом у колиби, а Николу сам видео, да је стајао позади колибе. На брзо некако ја сам заспао. Спавао сам дуго и тврдим сном, и тек на пуцањ пушке пробудим се из сна. Потрчао сам колиби, да видим, шта је, а видех, да и Никола трчи к мени; држаше пиштољ у руку, а тело му дрхташе. Кад се сусретосмо, он ми рече да ћутим, јер ће ме иначе премлатити као мачку. За мало час па и Вујица излети као манит из колибе, преко рамена беше пребацио неке бисаге, и одјури право наниже према Паланци. Кад уђох у колибу, мене обузе нека несвестица, ноге ми задрхташе; ја затворих очи, да не гледам, и опет видех, где лежи обезглављено тело Карађорђево, а крв још тече из жила, које изгледаху страшне и све више и више штуцаху у трупину, а секира још не беше извађена из прсију.
Беше већ зора, месечина беше ко дан. Никола ме натера, те са још једним момком ископасмо рупу овде испод овог сувог раста. И он се осушио, и њега је ваљда Бог покварио. Кад беше гроб готов, позва ме Никола, да сиђемо у поток, ту одма испод овог брда. Ишао сам за њим, слушах га без речи, а и како не бих, убио би ме пас. Доле наиђох на други ужас. Сирома Наум, и њега су убили, и он беше без главе. Изнесосмо га овде на брдо. Тада Никола свуче све хаљине и са Карађорђа и Наума, па прво положисмо у гроб Наума, а за тим Карађорђа. Кад смо све свршили, Никола узе обе главе и ствари, што је поскидао с мртвих тела, па оде и он за Вујицом у Паланку.
Ето, тако је свршио живот велики мученик за српску слободу. Али Бог је праведан судија, он ником не остаје дужан. Сви учесници овога дела зло су прошли. Вујица је свршио к'о нико. Књаз Милош је у изгнанству; њему се сада свети људска рука, али доћи ће час, кад ће и пред Господом одговарати.
А како је Никола прошао, тај бездушник, што баш изврши ово грозно убиство!? Онако, како је заслужио, цркао је у мукама као псето! Чизме, што је скинуо с ногу Карађорђевих, видео сам на ногама његовог брата. Али праведна крв није дала да их поцепа – умро је и он. Тада су продате на добош, и купио их је мој комшија. За годину дана раскућио је кућу. И коме год су те чизме дошле у кућу, зло је прошао. На послетку су их бацили; нико их није смео дотаћи; трунуле су дуго доле око сеоског потока; сви су обилазили око њих, а нико није знао чије су – за што доносе пропаст кући, где се унесу.
Ја сам знао, али нисам смео ништа рећи; знао сам, шта би ме снашло.
А шта би са мном!? Четири године после смрти Карађорђеве, био сам здрав, али нисам имао сна. Она страшна ноћ била ми је непрестано пред очима. И сада ми је још пред очима обезглављено тело Карађорђево, и сада још гледам одсечену главу, па оно намрштено лице и отворене очи. Али у петој години ја почех побољевати. Осећао сам неку кривицу на својој души; покушавао сам сто пута, да идем духовницима, да се исповедам, да би ми лакнуло, али ствар је тугаљива, и ја сам ћутао. Из дана у дан бивало ми је све горе и горе, док не падох у постељу, са које се ево до сада не дигох. Досадио сам и себи и другима, али се надах, да ћу доживети дан, кад ћу овај терет скинути с душе. И ево дође; ја вам казах, шта сам радио, и молим вас опростите ми, ако сам грешан, опростите, да бих могао мирно умрети и опростити своје укућане од терета.!'
Из хиљаду грла заори се глас: 'нек ти је просто, ниси крив ни био!'
Кад су га довезли до куће, он је већ био мртав.
Књаз Александар је наредио, да се огради оно место, што је показао болесни Драгић. – Дуго, још дуго светлуцало је је ту даноноћно мало кандило, за покој душе Карађорђеве, док нису Србију узбуркали нови догађаји, који однеше и књаза Александра, а доведоше Милоша. Али народ и сад не прави разлике, он и сада о св. Аранђелу долази на сабор у радовањску шуму, и сада, истина шапутом, вели: 'овде је угашен живот српског новог Обилића, по жељи рођеног кума, и то на мучки и подли начин!'


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 22, 2017, 10:03:10 am
Петар Карађорђевић у Црној Гори од 1883 -1894. године
/наставак/

'Глас Црногораца', број 35. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 2. Септембра.

(Царев дан). – У суботу (30. авг.) прослављен је на Цетињу дан Александра Невског, као имен-дан Њ. Имп. Величанства Цара Александра III. У очи тог дана, у петак увече, скупило се пјевачко друштво цетињско и пошло пред ц. руско посланство, а с пјевачима и повећи број грађана. Ту су отпјевали прво руски народни 'гимн' 'Боже Царја храни!', за тим 'Хеј Словени'; у то сиђе ц. руски министар г. К. М. Аргиропуло и захвали се срдачно пјевачима на лијепој вољи. На ријечи г. министра сви пјевачи кликнуше: Живио! и Хура! – отпјеваше још једном 'Хеј Словени', па, отпјевавши црногорску народну химну 'Онам' онамо', – кренуше.
На сам дан свечаности служио је Преосвештени митрополит Г. М. Бан у цркви цетињског манастира службу божју. Послије литурђије испоручио је први ађутант г. Блажо Петровић Г-у Аргиропулу честитку Њиховијех Височанства. Његова Свијетлост Књаз Нашљедник учинио је то лично, исто тако и Књаз Петар Карађорђевић, а у име књ. црногорске влaде Војв. Станко Радоњић.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 23, 2017, 01:30:33 pm
'Глас Црногораца', број 35. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 2. Септембра.

( Јоксим Кнежевић) Шарански војвода и бивши капетан Јоксим Кнежевић, умрије у четвртак (28. авг.) око 2 часа иза подне, послије четворомјесечног боловања овдје на Цетињу, у 60-ој години својој.
У петак, око једанаест часова пред подне, био је свечани спровод. Пред кућом, у којој је покојник умрьо, чекала је чета војника, која је за спровод одређена била. Кад се мртвачки сандук из куће изнио, војници су на команду свога офицера учинили прописану почаст; за тим се пошло к цркви овим редом: Најпре су ишли војници с офицером, иза њих ђаци с пјевцима за овијема свештенство пред мртвачким сандуком, којега су четири Књажева перјаника носила, а за сандуком Његова Свјетлост Књаз-Нашљедник, Њ. С. Књаз Петар Карађорђевић, уз пратњу свега вишег и нижег чиновништва и многобројног народа. Кад се дошло код цркве, војници су се пред истом зауставили, те кад је са прописаним почастима сандук мимо њих у цркву понесен био, отпочело се опијело. При свршетку опијела, на знак пошљедњег цјелованија Њ. С. Књаз-Нашљедник први је покојника цјеливао, затим Њ. С. Књаз Петар Карађорђевић и онда редом цио народ…

[attachment=1]
'Глас Црногораца', број 44. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 4. Новембра.

- Његово Височанство Господар и Књаз врнуо се у прошли уторник са подгоричке славе у Своју пријестоницу. Са Господарем су дошли: Њ. Свијетлости Књажеви Петар и Арсеније Карађорђевићи, пресједник министарства, министар унутрашњих дјела Г. Божо Петровић. Г. Војвода Петар Ст. Вукотић, Војвода Симо Поповић, управитељ министарства просвјете Г. Јован Павловић, и ађутант Њ. Височанства Славо Ђурковић. Од преставника великијех држава приспјели су: Министар-резидент Аустро-Угарске Тодор вар. Милинковић; министар-резидент Русије Г. К. М. Аргиропуло са секретаром Г. П. Д. Вурцелом; отправник послова В. Британије Г. В. Беринг и војни пристав царско-отоманскога посланства.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 24, 2017, 11:15:37 am
'Глас Црногораца', број 46. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 18. Новембра.

- Њихова Височанства Господар и Књаз и Књагиња Милена кренули су у сриједу, 12. Новембра, са цијелом свијетлом Породицом, на Ријеку, гдје ће Њихова Величанства провести зиму. – Сви виши и нижи чиновници и многи грађани цетињски искупили се бјеху пред Двор, да цјеливају руку своме Господару и својој Књагињи и да им пожеле да сретно пођу и да се у лијепом здрављу врну у пријестолницу. Преставници великијех држава на Свијетломе Двору били су прије подне на поклоњењу.
- Књаз Петар Карађорђевић и Књагиња Зорка пошли су јучер, у недјељу (17. нов.), на Ријеку, у походе Њиховијем Височанствима.
- Књаз Арсеније Карађорђевић и Г. Аца Николајевић кренули су у прошли уторник у Градац (Грац), гдје ће Г. Аца остати у своје мајке (Полексије), сестре Књажева Карађорђевића, а Књаз Арсеније креће даље за Русију, гдје ће ступити у царску војску, пошто је добио отпуст из војске француске, с којом јесенас бјеше учествовао у бојевима у Тонкину.

[attachment=1]
Епски јунак - Кнез Арсеније Карађорђевић.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 26, 2017, 08:34:32 am
'Глас Црногораца', број 47. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 25. Новембра.

(Нове књиге) Уредништво је примило на приказ:
Г о д и ш њ а к, са библиотеком за народ – Велики српски народни илустровани календар за просту годину 1887. Година 36. – Уређује А. Сандић. Издање браће М. Поповића, у Новом Саду. Цијена 50 новчића. –

Календар је украшен  са двадесет и двије лијепе слике, од којих њеке први пут налазимо у 'Годишњаку', који је себи давно стекао лијеп глас. Међу сликама налазимо и Њих. Свјетлости Књаза Петра Карађорђевића и Књагињу Зорку. Уза слике читамо ове ријечи:
'Књажевић Петар Карађорђевић и супруга му, књагињица Зорка, родом Петровић-Његуша – јесу и он и она првијенчад својих Родитеља – прво им радовање и обрадовање. Унук великог в о ђ а, славног Кара-Ђорђа, мио зет сад свијетлом Господару црногорском, може данас сјутра бити њему десна рука, док соколић му књажевић Данило не дорасте до коњица и до бојног копља и не удри у крила сокоља, те пође стопама витешког оца свог. Књагињицу Зорку кажу Српкињу и срцем и душом; њу нам красе, веле, свеколике дивне врлине одива црногорских…'

[attachment=1]




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 26, 2017, 08:54:51 am
'Глас Црногораца', број 48. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 2. Децембра.

- Крсно име књажевског дома Карађорђевог прослављен је ове године, на дан св. Климентија, уторник 25. Новембра, у дому Њег. Свјетлости Књаза Петра Карађорђевића. Послије деветога часа приспјело је с Ријеке Његово Височанство Господар и Књаз, Књагиња Милица и Стане, са пратњом и службеном четом војске. Пошто су Свијетли Гости поздравили Свечаре, пошли су сви у цркву, гдје је Њег. Високопреосвештенство Г. Митрополит Митофан са својим свештенством одслужио службу божју. Послије литурђије примали су Свечари: Њихове Свјетлости Књажеви Петар и Ђорђе и Књагиња Зорка опште честитке.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 27, 2017, 11:43:27 am
'Глас Црногораца', број 49. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 9. Децембра.

- Никољ-дан, као имен-дан Његовог Височанства Господара и Књаза нашег, прослављен је у свој Црној Гори по обичају и по љубави народа црногорског према свом Витешком Владаоцу. Разумије се да је највећа прослава била око саме Узвишене Особе Владаочеве, на Ријеци Црнојевића. Још у очи дана скупило се доста народа на Ријеци, и који не дођоше ту вечер, стигоше на Никољ-дан у јутро.

[attachment=1]
У очи службе божје пођоше сва искупљена господа у Свјетли Двор да честитају своме Господару и да му цјеливају руку. Послије тога пође Господар са Свијетлим Нашљедником, Књазом Петром Карађорђевићем и свом осталом господом у цркву на Обод. Свету литурђију служио је Високопреосвештени Г. Митрополит Митофан. По изласку из цркве цјеливао је Нашљедник Свог Родитеља у руку, а Господар Свога Сина у лице; тада је Господар примио честитке царско-руског министра Г. К. М. Аргиропула и секретата В. П. Д. Вурцела. Отолен крену Господар са свом господом у кућу сердара Сава Јовићевића, који је славио своје крсно име. Поздравив се с домаћином и посједив мало, врну се Његово Височанство са свом пратњом у Двор. Како при излазу из Двора тако и при повратку у двор чинила је службена чета војника прописане почасти. Лијепо је видјети како се наши војници добро држе и како се лако и поуздано крећу. При том одјекују весело звуци војничке трубе са свијех страна од стијена ријечког котла, утркујући се с валима воде Ријеке према Скадарском Блату и Бојани. – По повратку из цркве примило је Његово Височанство честитке преставника великијех држава: Џевад-паше, Г. пуковника Тодора вар. Милинковића и Г. В. Беринга.
Како на подне тако и на вече почашћена су многа господа позивом у Двор.






Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 27, 2017, 12:00:03 pm
'Глас Црногораца', број 50. Година 1886.
На Цетињу, у Уторник, 16. Децембра.

- У прошли четвртак (11. децембра) свјеткован је у дому Његове Свјетлости Књаза Петра Карађорђевића, рођен-дан Њезине Свјетлости Књагиње Зорке. Са Ријеке су стигле честитке од Свијетлих Родитеља, Њиховијех Височанства Књаза и Књегиње, Њег. Свјетлости Књаза Нашљедника и свијех Чланова Владалачког Дома. Многа господа и госпође на Цетињу честитали су лично.

[attachment=1]
– Кад ово пишемо пада снијег већ три дана непрестано. Ако тако потраје, завијаће нам све путове, особито наш велики пут на Његуше и у Котор, куда нам долази и креће пошта и дилиђенца. И ако нашијем поштијерима нема сметње ни од највишег снијега на љутој Буковици ипак ће и њима бити велика мука. Кола већ никако не могу ићи. Ми смо на Цетињу као у њекој бијелој тамници, не можеш никуд ван улице, Уске стазе те су овдје ондје утапкане у високи снијег нијесу довољне. Наше маске (мазге?) ником не сврћу с пута; ако је сретнеш, и ако није натоварена, она стане па те погледа, као да ће рећи: 'Што си стао? Зар не знаш да вјишина рјешава? Уклањај те двије ноге испред мојих четири!' Ти се, разумије се, поклониш тако неодољивој логици, загазиш у снијег до појаса, а она прође поред тебе тако немилостиво, безобзирно и незахвално, да сјутра заиста нећеш ни мислити на шетњу.




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: MOTORISTA on December 27, 2017, 03:00:43 pm
Женидба краља Петра
Аутор: Симо Матавуљ среда, 27.12.2017.

„А сад, тој твојој првој причи додај још неколико ријечи на крају, ево ово: „Зато ће вјенчање њене свјетлости књегињице Зорке са његовом свјетлошћу кнезом Петром Карађорђевићем бити на дан Мајке Ангелине 30. јула.” Изненадих се и збуних за тренутак, па се прибрах и учиних своју дужност: – Да Бог да срећно, господару

[attachment=1]

Једнога дана пред вече (20. фебруpa), стиже у госте војводи Божу Петровићу неки господин. На први мах толике је знала сва „пљаца”. A у то доба године и простији непознат путник, па да је отпочинуо и у најмању гостионицу, изазвао би радозналост Цетињана, а камоли неће Петровићев гост. У локанди се узалуд нагађало, ко би то могао бити, а, као за пркос, нe сврати ниједан од млађих Петровића; али сврати секретар грчког посланства, који је долазио у наше друштво највише онда, кад би имао да пусти какву сензациону вијест.

У обичном разговору, сасвим као узгред, опази, да је принц Петар Карађорђевић доиста морао озепсти, путујући по онаквој зими од Котора до Цетиња.

Значи да су дипломате у напријед знале за тај долазак, који ће подићи велику грају.

Кнез Карађорђевић остаде на Цетињу до краја фебруара, бавећи се по цио дан у двору, походивши само оне три четири куће до двора. Гласови о женидби дођоше нам у новинама, пошто он отиде. Највећу вику подиже Пештански Лојд. Новосадска „Застава” писаше како са „Цетиња долази и сувише чудна вест”.

Чланак бјеше увредљив за Петра: упоређивао га је са принцом Наполеоном Бонапартом, који баш оних дана бјеше извршио некакав „пуч”. И наш приморски орган, биљежећи глас о женидби, затутуљено и замумуљено каза, да би тај брак имао зле последице за цео наш народ.

То, више него службено порицање „Гласа Црногорца”, увјери нас да није било ничега озбиљног; али, после двије недеље, задарски лист донесе вијест да се кнез Петар вјерио са кнегињицом Зорком. Лист не бјеше забрањен, нити се тврђење опорече.

Онда је кнез имао три кћери на удају и три шипарице, о којима су сви поданици велику бригу водили, јер би велико зло било кад би се удале у земљи, а слаб је изглед био да ће се пристојно, према своме положају, моћи удомити у туђини. Тај већ несумњиви глас о удаји најстарије, није био весело прихваћен ни на Цетињу.

[attachment=2]

Са највећим нестрпљењем очекивасмо даље бројеве „Српског Листа”. Прође један и не донесе ништа; прође и други и не донесе ништа, али донесе бомбу друге врсте, која се громозвучно распрска. У лиску бјеше Сундечићева пјесма: Сирак госпару на прагу. Бјеше обично Сундечићево „стихотворство” у коме се прича, како је богату и немилостиву госпару предан и сиромашан слуга работао докле бјеше у снази, па кад остари и орону, кад на госпареву прагу вапијаше од глади, онај га немилосрдно одгура ногом!...

Алузија је била сувише очита, тим више што се знало, да се прото Јово по Котору тужи како га господар неће више да помаже. И тако, почасни кнежев секретар, дворски пјесник, који је спјевао барем десет ода свима члановима династије, коме је заиста у двору дијељено и капом и шаком, на један мах излази пред народ са таквом тужбом!

Послије неколико дана дође Сундечић на Цетиње, да објасни како његова пјесма има опће значење, а како су непријатељи његови пјесми дали особито тумачење. Тумачење му је помогло, и он, умирен, поче спремати нове пригодне пјесме за домаћа весеља, која су се примицала.

За друго весеље, за долазак кнеза бугарског, знало се већ почетком априла, прије него што новине јавише. А, на добру основу, нагађало се да ће тај принц, по жељи рускога цара, свога рођака, испросити једну од три кнежевске удаваче. Томе се свак обрадовао. Чињаху се велике припреме, да се достојно дочека први бугарски владар, уопће први страни владар који ће ступити на црногорско земљиште.

И кад дође, крајем априла, би дочекан заиста срдачним весељем. Најљепше и најбоље што Црна Гора има, пробрана војска њена, начинила је дугачку живу улицу, кроз коју је пролазио. Ми грађани набависмо из Задра ватрометног вјештака и грађанску музику из Котора, те су по цетињској долини, први пут од кад је Бог саздао, сијале и прскале ватрене змије, кругле и свакојаке прскалице, а стао тандрк и тутњава „далматинских трумбета и бубњева”.

На силна клицања, Батемберг је захваљивао бугарски и наглашавао словенску слогу и заједницу. Сутрадан у почаст госту бјеху војна вјежбања и трка младића. При тој забави десило се нешто малко смијешно, али, врло лијепо и карактеристично. За утркивање бјеше одређена пространа ливада иза локанде, а пробрано двадесетак чистих, лијепо одјевених и виђенијих перјаника.

Тркачи се наврсташе на једном крају ливаде, очекујући пуцањ, као знак потрке; на другом крају чекаху кнежеви, кнегиња са поклоном најбржему младићу, кнегињице и господа. Силан народ опколио ливаду. На знак, момци потекоше, али у исти мах од њекуд из гомиле потече и с њима се испореди неки голуждрави кракати клипан, без докољеница и без гуња, врата као у чапље, а руку као весла!

И прије него што гиздави перјаници претрчаше двије трећине ливаде, голуждрави клипан стиже пред кнежеве. Диже се урнебесни смијех, који обузе и господу, те незнани тркач доби намијењени поклон, скупоцен револвер. Био је из Цуца.

Батемберг отиде, а вјеридба се не прогласи, али остаде увјерење да ће то бити у Москви, гдје ће се оба кнеза до неколико дана састати, на свечаностима крунисања... Била би срећа и за Батемберга, а, по свој прилици, и за оба народа, да се то обистинило.

Мало прије кнежева одласка у Русију, заврши се, без испита, школска година у заводу царице Марије. Начелница г-ђа Месарош отиде сасвим. Све је то било  „због неких непредвиђених околности”, како објасни службени лист.

Кнез се врати са московских свечаности око половине јуна. Сјем осталога, очекивало се да ће бити ријешено питање херцеговачких и бокељских ускока, који бјеху поднијели заједничку молбу, да буду примљени у црногорско поданство, да им се удијели земља, стока и оруђа.

[attachment=3]

Надање је било, да им Русија шаље помоћ у новцу, да тим олакша трошак Црној Гори. Од тога не би ништа. „Српски Лист” донесе кратку и утврђену вијест, да ће кнезу Карађорђевићу кумовати Александар III. У исто вријеме рашчу се други такође невјероватан и чудан глас, да ће, одмах, послије свадбе, кнез отићи у Цариград, султану у походе. То врло угодно паде у народ, јер се због несрећног помеђашког питања једнако крв пролевала и настао застој у радиности. Тада ми тек разумјесмо њеке знаке претече тога знатног догађаја. Почетком године 1882. изиђе у дубровачком „Словинцу” кнежева пјесма „Турчину” која почиње:

Што те руже, лаве стари,
Источнога, царе, свијета?...

која се необично свугдје по свим нашим крајевима јер се у њој велича Турчин као јунак, као једини супостат достојан Србина:

Мог спрам тебе рода било,
Што те руже?... Да још није
Море твоје, силно море,
Уплашен би крст сплавило!..

...Борба страшна и велика
Настане ли изновице.
Задиме ли бојном маглом
Наша брда и равнице.

Кроз ту маглу засјају ли
Сабаља нам бистри зраци.
Бићемо се!... А на том се
Ипак штоват’ ка’ јунаци!...

Пјесма је била преведена на француски и на турски: султана је толико занијела да је осјетио потребу, да кнезу пјеснику писмено и топло захвали. Политички свијет чудио се тој и такој измјени комплимената, усред готово отворенога непријатељства између двају народа! Али свијет се још већма чудио разумјевши у потоњу, како може и у пјесми бити политичке клице!

А њеколико дана касније прије него што аустријска штампа имаде кад да излије сву своју љутњу, даде јој се опет прилика зато, и опет у пјесничком облику. Додуше, не само њој!

Никољ-дан је крсно име Црнојевића, те по старом српском обичају, још уочи Свеца, очекује своје званице, велике и мале властеље, који су сви листом пребјегли у ове горње крајеве.

У „Гласу Црногорца”, на мјесту уводнога чланка, изиђе њека историјска прича, без потписа, коју ја бјех написао, по казивању кнежеву. То је била моја прва штампана прича. Од онда до данас објелоданио сам их око шездесет, али све скупа не захватише ни десети дио хартије, колико та прва, јер је била прештампавана, превођена, коментована, колико може бити, ни једна Тургењевљева или Мопасанова. Само с том разликом, што се њом не бављаху књижевни часописи, ни књижевна критика, него политички листови, а овима, с разлогом, не бјеше до тога, ко је причу написао.

Ево како је постала.

Пошао ја из јутра на свој посао у Биљарду, као обично а у проласку видјех кнеза гдје сједи на тераси пред двором, сам самцит, што није бивало обично. Он ме дозва и започе: „Слушај крајишниче! (Тако ме бјеше почео звати од неког времена.) Ево ћу ти дати сиже за једну причицу, а ти ћеш тај сиже обрадити и искитити како најбоље умијеш!

[attachment=4]

Дакле чу... Година је 1464-та, уочи Никољ-дана. Догађа се на граду Ободу, ђе се од поплаве турске склонио Иван Црнојевић, господар Зете, напустив своју пријестоницу Жабљак. Никољ-дан је крсно име Црнојевића, те по старом српском обичају, још уочи Свеца, очекује своје званице, велике и мале властеље, који су сви листом пребјегли у ове горње крајеве. Око вечерње, почеше долазити званице са разнијех страна.

По обичају, долазе пред господарев двор и просјаци, слијепци и богаљи. Слуге дочекују свакога, како коме пристоји, сиротињу одводе у посебну зграду. Међу јадницима наиђоше и два млада слијепца, које слуге одведоше, ђе им је мјесто. А један од тијех слијепаца рећи ће: „Е, да зна господар Иван ко смо ми, не би нас овамо издвајао, него би нас посадио баш до себе.”

То слуге јавише господару, прије но што гозба започе, а он заповиједи да му доведу та два млада слијепца, па се с њима затвори у једну одају. Послије подужег времена, он изиђе врло узрујан, водећи два слијепа младића за руке, и уђе с њима у велику дворницу, ђе сви властели бјеху на окупу, па, на њихово веље чудо и незадовољство, посади до себе у зачеље оба слијепца! А кад би вријеме здравици, Иван устаде и објави господи, да су ти слијепи младићи Стеван и Гргур, синови Ђурђа Смедеревца, које је коварни султан Мурат II, зет њихов, ослијепио и које је ето Судбина довела под његов кров!

[attachment=5]

Господа пролише сузе а у жалости се и обрадоваше што су се први српски кољеновићи склонили у Зету. А сутрадан, за ручком, Иван Црнојевић објави да хоће да озети деспотовића Стевана, те му даје за жену своју кћер Марију. Али Марија врисну и рече, да неће да буде слијепчева жена! А на то Ангелина, Иванова синовица, кћи храброг Ђорђа Арванита, приступи понизно стрицу и рече: „Господару, кад Марија неће, хоћу ја, да сачувам племенити сој деспотовића”. Онда је стриц и сва властела благословише најљепшим благословима и тијем: „да Бог да се посветила и спомен твој да вијека био свет у народу српском”.

Тај се благослов и обистинио. Ангелина роди слијепоме мужу деспотовиће: Јована и Максима, а при крају живота се закалуђери, а по смрти, почину у својој задужбини, Крушедолу, и народ је призна као уродницу божју, и прозва је „мајком Ангелином”. Српска црква слави њену успомену 30. јула...

– Ето, то је у главном! Јеси ли утувио?

– Није тешко, господару.

–Е, сад иди, обради, како најбоље умијеш! Наравно, ту треба описа и дијалога, да не буде сухопарна. Јозо (Павловић) мисли да ти имаш њеког дара за новеле, сада да видимо!... За колико би времена могао написати то?


– Мислим да би могао до ноћи, да немам посла у школи.

– Ја те ослобођавам од свакога посла за данас. Сутра, у ово доба, донеси ми причу, да је прочитам.

Сутрадан затекох кнеза на истоме мјесту и сама – као да ме је чекао. Он узе да чита пажљиво, врло пажљиво и неколико пута узвикну: C’ est pas mat! Кад сврши рече: C’est bien! Збиља имаш дара за ову врсту работе! А стихове – јеси ли кад покушао писати стихове?

– Јесам, али канда, не иде! Одговорих смијући се.


– Е, па његуј оно што ти иде од срца! Ђе би на свијету могло наћи благодарнијег земљишта за причање, него што је Црна Гора!? Она чека свога приповједача. Ја ти могу дати предмете, ако сам нијеси прибрао, а и за штампање, ако би саставио књигу... не мисли!...

А сад, тој твојој првој причи додај још неколико ријечи на крају, ево ово: „Зато ће вјенчање њене свјетлости књегињице Зорке са његовом свјетлошћу кнезом Петром Карађорђевићем бити на дан Мајке Ангелине 30. јула.”

[attachment=6]

Ипак се изненадих и збуних за тренутак, па се прибрах и учиних своју дужност:

– Да Бог да срећно, господару!

– Однеси то Јози, нека прочита па нека да у штампарију за „Глас Црногорца“! То ће доћи на прво мјесто, као уводни чланак.

Јозо се тек изненађивао, све крешчендо.

– Шта је то?

– Рукопис за уводни чланак „Гласа”, по господаревој наредби.

– Ваш рукопис?

– Јест. Има и иначе штошта мога у томе чланку.


– Како то?!

– Прочитајте све и „кашће ти се само”.

Пошто прочита неколико врста, викну:

– До ђавола, та ово је нека прича!

– И још како лијепа! Господару се веома свидјела! Моја прва прича!

– Па зар прича као уводни чланак?

– На сваки начин! Наредба је јасна и одлучна!

Читао је даље, хукћући, пратећи редове свакојаким нервозним покретима: час би се осмехнуо, час намрштио, час дизао обрве. Одједном, прије него што дочита прсну у смијех и рече:

– Е, њека буде и то! Свакојаких је чуда било у нашем „Гласу”, па нека једном дође и њекаква легенда на првом месту... Та за Бога, ово је за листак, а не...

- Читајте, драги господине Јово, прочитајте све, па ћемо се о томе поразговорити!

Пошто прочита, постаде сјетан. Само рече: добро!

Ја му испричах све што и читаоцима малочас, а он одмаху главом и рече!

– Али, за бога, оставимо на страну све друго али... али... зар ви не видите каква је увриједа у овој алегорији за добросретнога зета!? Та то је страшно! Нашто то! Сувише је јасно! Два брата, два слијепца, а баш долазе два брата Петар и Ђорђе!... Па онда и та Марија што неће да пође за слијепца и она друга која се сама нуди, све то изазваће неугодне коментаре, јер већ се шапуће да се најприје мислило удати за Петра Олгу!...

Ја сам помишљао на неке од тих ствари, а за друге (за Олгу кћер пок. кнеза Данила, која с матером наставаше у Млецима), не бјех ништа чуо. Рекох Павловићу нека покуша да се то измијени, ако баш налази да треба.

Прича изиђе, потпуно онака, кака бијеше у рукопису, истога дана кад стигоше женик и дјевер. Не знам какав је утисак на њих учинила али, јадни старац Беара просто се помами! Видио сам га гдје бјесни, шкрипи зубима и спушта с небеса сву вишњу јерархију, па онда га облију сузе и нариче. Жао му бјеше унука Црнога Ђорђа, јер је овога обожавао. Мене је грдио да се грђе не може иако је на мени видио како ми је тешко иако је знао колико је у томе моје кривице – то толико да се на њеком искали. И ја, због оног придавка на крају који објашњава све, помрзјех своју причу првачу; све једнако у памети брисах придавак!..

У листу изиђе и Сундечићева пјесма младенцима а за њом још неколико пробраних од небројених цетињских пјесника.

Тада ми са највећим нестрпљењем стадосмо очекивати свадбене одјеке по новинама. „Српски Лист” донесе прештампану моју причу са напоменом: да ће се политички свијет чудити кад види, у каквом се облику пишу на Цетињу политички чланци, а да ће се добро размислити кад разумије „политичку прозу у тој поезији”. Иначе нада се добру од те свадбе, јер је она благословена била у Петрограду. Али не могући мимоићи насилни повратак Бокеља, додаде: „Црногорски главари оштро извршише ову наредбу”. (Бр. 31. 2. августа) Сви српски и хрватски листови у Аустро-Угарској прештампаше причу; словенски и туђински преведоше је и сви коментоваше.

Не треба казивати какву је буру догађај дигао у Београду! Абердар изнесе из своје богате ризнице реторичких фигура све најдрагоценије и најбриљантније и њима начичка „Видело”, а међу њих уметну извештај како је краљевић Александар истога дана кад је на Цетињу била свадба, произведен за каплара у српској војсци...

Симо Матавуљ  (Из биљежака једног писца.)

(Политика - 21. август 1921. године)

Izvor: www.politika.rs


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 28, 2017, 09:39:14 am
'Глас Црногораца', година 1887.

Годину 1886. закључисмо и ступамо у (нову) 1887. Нажалост бројеви 'Гласa Црногораца' за г. 1887. нису доступни. Али, то не значи да ће Читалац ове приче остати ускраћен, барем кад су у питању најважнији догађаји из живота Дома Карађорђевића. И те 1887. год. кореспонденти са Цетиња преносили су писање 'Гласа' својим редакцијама, чије ћемо преписе (не наводећи извор 'из друге руке') примереним дописивањем, саопштити. Из тих листова узели смо, дакле, оно што следи.

Рођење принца Ђорђа на Цетињу. Од свих догађаја у то доба највише је одјекнуло рођење првог сина младог принчевског пара. 27. августа 1887. године, пуцњи пушака са Орловог Крша објавили су, да је унук Карађорђев добио сина. Настало је велико весеље и честитке са свих страна непрестано су стизале, а 'Глас Црногорца' доноси овај чланак:
Како Њихова Височанства Књаз Никола и Књагиња Милена тако и Њихове Свјетлости Књаз Петар и Књагиња Зорка примили су многа честитања, што им је Бог поклонио првог унука и сина, од крунисаних глава, принчева и принцеза. Честитке, како из Црне Горе, од војвода, главара, општина и народа, тако и од осталијех крајева српскијех, дишу све чистом, искреном радошћу и родољубивим жељама и надама што потичу из тога радоснога догађаја. Уз то стижу гласови од свијех крајева наше кршне домовине, како се народ весели пуцајући из пушака и пјевајући веселе пјесме. Том приликом се видјело како је име Карађорђија и Карађорђевића чувено и поштовано у свему српству, без разлике вјере. Како по осталој Црној Гори тако се народ веселио у Васојевиће, у Беране, на граници наше државе. Кад су загранични Турци — управо мухамедовски Срби — чули пуцњаву и пјевање, запиташе што је? 'Карађорђевићу се родио син', одговорише наши. 'Ејвала, добра кућа!' прихватише Турци. И они исти Турци који су се до јуче клали на мртво име с Црногорцима, ти исти Турци стадоше на тај глас и сами шенлучити и пјевати и радовати се радости српској.

Слава Дома Карађорђевића. Те године 25. новембра прослављено је и крсно име светога Климентија у дому Карађорђевића свечаније но обично. О тој свечаности доноси 'Глас Црногорца' овај чланак:
Крсно име у дому великога војводе и ослободиоца српског славног Ђорђа Петровића-Карађорђа, прослављено је у дому његовога унука, свијетлога Књаза Петра, по старом освјештаном српском обичају. Пошто је Високопреосвећени Г. Митрофан отслужио службу Божију, као на дан Светога Климентија, пошло је Његово Височанство Господар са Свијетлијем Нашљедником и многом осталом господом да свечару честита крсно име. На свечаном обреду, који је био удешен према божитњем посту у који спада свети Климентије, наздравило је Његово Височанство Господар Књазу Петру и његову Дому, па и 'малом једном човјеку, који још нема имена, но се чека кум из Русије, који ће му дати лијепо српско име'. Сваки је мислио да се висока наздравица тиче тромјесечног сина и нашљедника Књаза Петра и громко 'живио! 'разлијегало се по дворани. Књаз Петар је наздравио Њ. В. Господару. Како та тако и остале наздравице господарскоме Дому и благословеној вези Петровића и Карађорђевића изазвале су велико одушевљење у званица унука Карађорђијевог.

Смрт књагињице Милене Карађорђевић. Децембра 1887. после једне године живота умрла је Милена П. Карађорђевић, друга ћерка Петра и Зорке. То је први удар у новој кући, који је тешко погодио родитеље. Жалост је на целом Двору била велика. Књагињица Милена сахрањена је уз сами Цетињски манастир, лево од монумента. Њен је гроб обележен белом мраморном плочом, углављеном на зиду манастира, на чијем врху је била српска круна, а испод ње натпис:
Овде почива Књагињица Милена П. Карађорђевића, рођена на Цетињу 14. априла 1886. преставила се 10. децембра 1887.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 30, 2017, 09:30:46 am
'Глас Црногораца', година 1888.

Дође и нова 1888. година. Стара година прође. Бог ће дати, да са старом годином наше јунаке, З о р к у  и  П е т р а, оставе све несреће, и да с новом годином ступе у нов живот, - живот прикладан жељама, прикладан очекивањима њиховим.
Боже! хоће ли им се надежде испунити?

Цетиње, 31. јануар 1888.
Његово Височанство Господар и Књаз, бави се од прошлог петка у Бару. Са Господаром су и Њихове Свјетлости Књаз Нашљедник и Књаз Петар Карађорђевић. Њ. Свјетлост Кнегиња Зорка пробавила је прошле недјеље неколико дана на Ријеци и врнула се на Цетиње у понедјељник, са Свиј. Кнегињицом Милицом.

[attachment=1]
7. фебруар.
Његово Височанство Господар и Књаз и Њ. Свијетлост Књаз Петар Карађорђевић врнули су се из Бара у сриједу (3. феб.). Овом приликом јављамо да је Њег. Височанство Господар и Књаз купио лијепи дворац Књаза Ђорђа Карађорђевића, и поклонио га Своме Сину и Нашљеднику.

Пишу нам из Ј е з е р а, како је тамо необично љута зима. Већ јесен била је врло опака, но зима је још гора, управо загрди. Најстарији људи онијех крајева – а има их стогодишњака – нијесу запамтили оваке зиме. Особито догрдише људима силни вјетрови и вихрови, па непрестано мећаве и урнебес, да не можеш oка отворити. Те мећаве створе за час по читаве брегове снијега, а за час их опет макну на друго мјесто. Животиња скапава од глади и жеђи у станежима својим. Сви путови су утонули у мору снијега, те је народ остао без многијех потреба домаћијех, но највише се народ забринуо, шта ће ако још дуго потраја ово чудо. 19. jануара на вечер било је велико сијевање муња и грмљавина, што је непрекидно трајало пет ура. Тога иначе не бива у ово доба године.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Milan (longtrip) on December 30, 2017, 01:44:09 pm
https://youtu.be/dRXhz9O_EqM


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 31, 2017, 09:33:35 am
Цетиње, 28. фебруар.
(Царев дан.) 26. фебруара светкован је на Цетињу рођендан Њег. импер. Величанства Цара Александра III. – На 10 часова била је у капели женског завода блаженопоч. Царице Марије Александрове, службе божје са молебствијем, а служио је протојереј цетињски г. Крсто Матановић. На служби су били: Књаз Петар Карађорђевић и Кнегиња Зорка, секретар ц.р. посланства Г. П. Д. Вурцел, Г-ђица Софија Петровна Мертваго, управитељка завода Јулија Андријевна Лопухина, Г. ц. р. вице-консул у Дубровнику Вас. Богдан. Пасек, Гг. Блажо Петровић и Аца Николајевић, ађутанти Њег. Височанства; осим тијех дошли су на божју службу, и ако није ни позива ни објаве, сви који су учили у Русији.
Послије службе било је честитање, прво у Г-ђице С. П. Мертваго, па у секретара, Г. П. Д. Вурцела. На 1 час по подне био је у Г. Вурцела објед, при ком је домаћин пио у здравље Његовог импер. Величанства, цара Александра III и Његовог Височанства, Господара и Књаза Николе I.
При крају обједа стигао је брзојавни глас да се јутрос преставио њемачки Цар Вилхелм I, дјед Цара руског Александра II, који се на данашњи дан родио. Тај чудновати случај, то многозначајно 'совнаденie' смрти и живота, гроба и колијевке, свакога је дубоко потресло. А многи ће пријатељ мира завапити том приликом богу рата те се надноси над видиком Јевропе, сјећајући се лијепих стихова Виктора Игоа:
Grâce, au nom de la tombe!
Grâce, au nom du berceau!
- Сви вечерњи листови јављају, да је блаженопочивши Цар у пошљедњим часовима својим изјавио увјерење, да неће никад бити рата између Њемачке и Русије.
'Х р а н и т е  н а в и ј е к  п р и ј а т е љ с т в о  с  р у с к и м  Ц а р е м!'
То му бјеху потоње ријечи. То је завјет њемачком народу од оснивача њемачког царства.


Цетиње, 15. мај.
(Руска књижевна светковина) 30. Априла славило је 'литературно-драматическо общество', у Петрограду педесетогодишњицу рускога пјесника А. Н. Мајкова. Цвијет умности царске пријестолнице руске био се састао на тој слави, а поздрави су долијетали са свијех страна широке Русије и свега словенства. 'Но цѣлую бурю восторга', вели 'Гражданинь', 'вызвала телегярммя Князя Николая Черногорскаго слѣдующаго содержания:
Приликом Ваше славне 50 годишње службе братској нам руској књижевности и словенству, приносим Вам мој срдачни поздрав и најлепше жеље. Николај.'
Од Књаза и Кнегиње Карађорђевића био је прочитан овај брзојав: 'Са севера и југа словенскога стичу се данас к вама безбројни поздави на свршену педесету годину ваше књижевне радње. Молимо вас да примите и наш поздрав, од ваших искрених поштовалавца. Књаз и Кнегиња Карађорђевић.'
('Гражданинь' од 1. маја о. г. бр. 120.)


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 04, 2018, 12:32:42 pm
Цетиње, 19. јуна.
(Крштење) У недјељу, први дан Тројице, крштен је прворођени син и нашљедник Њиховијех Свјетлости Књаза Петра А. Карађорђевића и Кнегиње Зорке. Као при досадашњим сличним случајевима у дому Књаза Петра, тако се и при овом светом чину извољевало примити кумства Његово Императорско Величанство Цар Александар III, а кумица је била сестра Царева, Њено Кр. Височанство Велика Кнегиња Марија Александрова, Војвоткиња Единбуршка. Како Њег. Имп. Величанство тако и Њено Кр. Височанство извољели су врло љубазним брзојавима назначити Своје замјенике, и то Царски Кум Свога министра при нашем двору Г. К. М. Аргиропула, а Свијетла Кумица Њену Свјетлост Кнегињицу Стане.
Крштење се извршило у цркви Св. Госпође, у назочности Њиховијех Височанстава и цијелог Свијетлог Двора, свијех преставника великијех држава у свечаном одијелу, министара, војвода, чиновника и грађанства. Младенац је крштен именом Ђ о р ђ е.
Послије крштења било је честитање у дому Књаза Петра, а за тим свечани објед. Прву здравицу је наздравио Господар и Књаз наш Своме Царском Куму, Његову Импер. Величанству Александру III. Другу је чашу наздравио Књаз Петар Свијетлој Кумици, Њен. Кр. Височанству Марији Александровој. За тим је замјеник Њег. Имп. Величанства Г. К. М. Аргиропуло наздравио Њиховијем Височанствима и новокрштенику, Књазу Ђорђу П. Карађорђевићу, желећи да Њихова Височанства у лијепу здрављу и пуној снази дочекају унука и од свога Сина и Нашљедника. Ред здравица завршен је наздравицом Г. Аргиропула родитељима новокрштениковијем, Њиховијем Свјетлостима Књазу Петру и Кнегињи Зорки.
У том је знамењу уљега у хришћански живот први ђетић, који саставља у себи двије српске, јуначке, владалачке лозе:  лозу Петровића Његуша и лозу ослободиоца и основатеља Србије, Ђорђа Петровића, Карађорђа.

[attachment=1]
- Њено императорско Височанство Анастасија (Стане) Николајевна (1868-1935.) била је супруга књаза Романовског војводе Лајхтенбершког Георгија Максимилијановића, а кћи црногорског књаза Николе. Њен други муж био је Велики кнез Никола Николајевић (млађи), унук цара Николе I.
Једна је од највећих српских добротворки.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 05, 2018, 03:11:09 pm
Заступници на крштењу кнежевића Ђорђа П. Карађорђевића: Александар III  Александрович и Марија Александровна.

[attachment=1]
- Александар III  Александрович (Санкт Петербург, 10. март 1845 — Ливадија, 1. новембар 1894), руски император од 1881. до 1894. године. Александар је био син и наследник руског цара Александра II Николајевича (1855—1881), из династије Романов и Марије од Хесена и Рајне (1824—1880).

- Марија Александровна (Царско Село, 17. октобар 1853 — Цирих, 24. октобар 1920), ћерка руског императора Александра II Николајевича и императорке Марије Александровне. Удала се 23. јануара 1874. године за Алфреда од Единбурга (1844—1900), сина британске краљице Викторије и принца Алберта. У британском племству имала је титулу војвоткиње од Единбурга, а у немачком племству војвоткиње Сакс-Кобург и Гота.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 06, 2018, 09:37:06 am
'Глас Црногораца', бр. 39.
Књаз Арсен А. Карађорђевић дошао је синоћ (16. септембар) из Русије.

'Глас Црногораца', бр. 43.
У четвртак (20. октобар) у 10 часова прије подне кренули су Књажеви Ђорђе и Арсен А. Карађорђевићи са Г. Ацом Николајевићем и сестром му Гђицом Идом са Цетиња у Котор, гдје ће се на броду Господареву укрцати и отпловити до Мљетака, а одатлe жељезницом до Арка у јужној Тиролској, гдје ће Књаз Ђорђе, по савјету лекара, ову зиму провести. Њихова Височанства извољели су испратити путнике до кола; као и Књаз Нашљедник и Кнегињице; а Књаз Петар и Кнегиња Зорка испратили су их до границе. Многи остали пријатељи и знанци дошли су да пожеле милијем путницима срећан пут и до скора виђења у бољем здрављу!

'Глас Црногораца', бр. 43.
Књаз Петар А. Карађорђевић кренуо је у понедјељник у Котор гдје се укрцао на Господареву јоту 'Сибил'-у за Трст. Књаз Петар хитао је своме брату Књазу Ђорђу који је на путу за Арко тешко оболио, те се морао зауставити у Трсту. Књаз Петар је у сриједу брзојавио Свијетлом Двору, да је Књазу Ђорђу мало боље.

[attachment=1]
'Сибила', јахта књаза Николе, од 1886. године, чији је претходни власник био Жил Верн.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 06, 2018, 09:42:04 am
Глас Црногораца, бр. 50., год. 1888.
(Најмлађи Карађорђевић) У недјељу, 4. децембра, брзо послије 8 часова у јутру, запуцаше мале пушке по Цетињу и брзо се разнесе радосни глас, да је тај час Њена Свјетлост Кнегиња Зорка П. Карађорђевића родила сина. Како свијетла породиља тако и новорођени Књажевић налазе се, Богу хвала, у лијепом здрављу.

(Бар) На особиту жељу бонога Књаза Ђорђа А. Kарађорђевића да ову зиму проведе у Бару или Оцињу, кренуо је прошле недјеље Господарев брод 'Сибил', под командом Г. Слава Ђурковића а са Г. П. Д. Вурцељом у Опатију. Лицем на Никољ-дан кренуо је 'Сибил', са Књажевима Петром и Ђорђем на броду, из Опатије у Бар. Његово Височанство Господар и Књаз, кренуо је у сриједу на подне у Бар, да сретне и прихвати свијетлог боника. С његовим Височанством пошли су: Војвода Петар Ст. Вукотић и царско-руски посланик Г. К. М. Аргиропуло.
Јутрос је стигао глас да је 'Сибил' приспио у Груж, но да не може даље од грдна времена.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 08, 2018, 01:10:09 pm
'Глас Црногораца', бр. 51.
На Цетињу, у Недјељу 18. Децембра 1888.

[attachment=1]
Цетињe, 17. Децембра.
(Спровод и погреб Њег. Свјетлости Књаза Ђорђа А. Карађорђевића.) На глас немили из Гружа, да се лицем на дан Св. Спиридона преставио Књаз Ђорђе, Њег. Височанство Књаз Никола исти дан на вечер приспио је из Бара на Цетиње, а г. Војвода Божо Петровић кренуо је пут Котора у сусрет тужној пратњи, која се исте вечери ту приспјела била и сјутрадан зором из Котора кренула пут Цетиња.
На граници чекала ју је једна чета војника са заставом и под оружјем, која ју је до овђе допратила. На Његушима са свијех цркава звона су звонила. На Дубровнику срио је спровод Њег. Свјетлост Књаз Нашљедник Данило са пратњом, а у Бајицама многи из наше интелигенције. Близу барутане пак срело је мртво тијело свештенство с крстом и с ђацима свијех школа и преставници грађанства цетињског и Цетињскe Читаонице, који су положили на хрпу вјенаца, што су мртвачка кола покривала, два лијепа вијенца са дотичним натписима на лентама. Послије кратког помена над мртвачком скрињом, спровод се даље крену уз појање свештенства па ђака измјенице оно тужно 'Свјати Боже'. Иза кола ишао је у првом реду пјешке Њег. Свјетлост Књаз Петар А. Карађорђевић, Њег. Свјетлост Књаз Нашљедник, г. Војвода Божо Петровић и царско руски министар г. Аргиропуло, па њихове пратње, и остали народ, који је све до Цетиња спровод сријетао и придруживао му се. На уласку у варош чекала је једна чета војника под оружјем са заставом и чета перjаника. Ту су спровод срела и Њихова Височанства са одраслим члановима Владајућег Дома и Његово Високопреосвештенство Митрополит Митрофан са Дечанским Архимандритом О. Рафаилом и митрополицким протођаконом, који се спроводу придружише, те тако отоле крену даље кроз главну улицу уз звоњење звона са свијех цркава и у самом мраку тијело Свијетлога покојника почивало је у цркви Цетињскога Манастира, што му је била пошљедња жеља. Те исте вечери изашла је ова осмртница:

Књаз Петар Кара-Ђорђевић и Књаз Арсеније Кара-Ђорђевић достављају Вам тужну вијест, да се њихов премили брат
              
                Његова Свјетлост
         КЊАЗ ЂОРЂЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ
     хусарски официр царско-руске гарде

јучер 12 децембра у 6 сати у јутро у 32-ој години свога млађанога живота у луци грушкој на црногорско-књажевском јахту 'Сибилу', путујући из Абације пут Цетиња, у вјечност преселио. Тијело покојниково данас је пренешено на Цетиње а сјутра ће се у 10 сати из јутра у Цркви Манастира опојати и по опијелу у истоме манастиру сахранити.

[attachment=2]
Цетиње 13. децембра. 1888.
Преко цијеле ноћи свештеници су покрај мртвачког сандука читали евангелија; а у 9 сати почела је архијерејска служба. Каталфалк и сва црква у наоколо били су застрти вијенцима понајвише од живог цвијећа и бијелим лентама са натписима у златним словима од чланова обје Књажевске Куће, и осталих сродника и пријатеља. Скриња мртвачка била је до поње покривена српском тробојницом.
У 10 сати дођоше у цркву Њихова Височанства са Њег. Свијетлости Књазом Петром Кара-Ђорђевићем, са Свјетлијем Књазом Нашљедником Данилом, Свијетлом Књагињицом Милицом, Госпођом Великом Војводкињом Станом са великом пратњом великодостојника и војвода, што су из унутрашњости похитали на ову тужну свечаност, сви у пуној гали. За њима су долазили сво преставници страних дворова са својим секретарима такођер у пуној гали. Па је одма почело опијело, које се свршило у 11 сати. Тада свјештеници са Митрополитом тихо појући почеше излазити на лијева врата из цркве, а Његово Височанство Књаз и Њег. Свјетлост Књаз Нашљедник са највишим својим великодостојницима прифатише мртвачку скрињу и изнесоше до гроба, који је из нова био ограђен одма до цркве, у који је спустише уз грување топова и пуцњаву плутона војничких чета, орошену многим сродничким сузама.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 09, 2018, 11:39:17 am
'Глас Црногораца', бр. 52.
На Цетињу, у Недјељу 25. Децембра 1888.

Књазу Ђорђу Карађорђевићу

Српскога неба звијезда једна,                            Те нам се скрива и сјајност губи,
Пролеће данас пут гроба ледна.                         Као да Србе она не љуби.
Сјајна звијезда сакри нам зраке,                        Ах, љуби грли, јуначки, врело!
Као да мину међ облаке.                                    Па шта је ово сад њојзи шћело!?
Помози Боже! Шта с ово збива?                          Судбина Божје тако је шћела,
Те нам се звјезда сад ова скрива.                       Звјезду је ову у рај повела.
                                          
                                          Да с тамо моли за наше биће,
                                          И да нам зора јасније свиће.   (Х.)

Цетиње, 24. Децембра.
(† Књаз Ђорђе.)  Накнадно јављамо, да је пок. Књаз Ђорђе у Гружу при пошљедњим часовима био поткријепљен утјехом свете православне цркве. Његово Преосвештенство г. Герасим, епископ Бококоторски и Дубровачки, чувши да је при концу живота Свијетли боник, сам се понудио, да га среди и утјеши, што је добровољним пристајањем бонога Књажевића најњежније и извршио. А преко цијеле ноћи један свештеник из Дубровника престојао је у Гружу покрај болесника докле се у јутро није преставио.

[attachment=1]
Герасим Петрановић, епископ СПЦ.

Епископ Герасим је рођен у Шибенику 23. априла 1820. године. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију и Богословију у Сремским Карловцима, а филозофију у Загребу. Замонашен је 14. октобра 1844. године у манастиру Крупи. Рукоположен је у чин ђакона 9. децембра 1844. године а за презвитера 20. јула 1846. У чин архимандрита произведен је 6. децембра 1855. До избора за епископа новоосноване Епархије бококоторске, дубровачке и спичанске био је професор Богословије у Задру и потпредседник конзисторије. Изабран је за епископа 25. фебруара 1871. Целог свог дугог живота бавио се књижевним радом. Био је један од уредника 'Српско-далматинског магазина'. Од својих скромних средстава основао је задужбину за сиромашне занатлије. Умро је у Котору 18. априла 1906, а сахрањен у манастиру Савини.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 10, 2018, 02:15:39 pm
'Глас Црногораца', год. 1889.

Први број 'Гласа', за 1889. годину, објавио је, под утиском недавне смрти књаза Ђорђа А. Карађорђевића, изјаве жалости многих владалаца и чланова владалачких домова. Такође је, из утицајног новосадског 'Браника' (од 15. децембра 1888.), бр. 147, пренео овај помен:

† Књаз Ђорђе А. Карађорђевић.

Јавили смо у прошлом броју да је умро Књаз Ђорђе А. Карађорђевић у Гружу крај Дубровника. Не знамо још да ли је покојник болан и преболан из Абације (Опатија) крај Ријеке у Црну Гору враћао и на путу умрьо, или је сишао у Гружу да буде зар ближе оним црним али милим стијенама где ће младоме да буде гроб.
Књаз Ђорђе, трећи син Књаза Александра, родио се ако се не варамо (29. сеп./11. окт.) 1856. год. у Биограду гдје је при крштењу добио име славнога дједа Кара-Ђорђа. Када се Књаз Александар послије изласка из Србије са својом породицом настанио у Пешти, био је Књажевићу Ђорђу и брату му Арсенију  први учитељ и васпитач Стеван В. Поповић, у кога су оба млађа сина Књажева  свршила основну школу и отпочела по томе гимназијску наставу у институту Сењијеву у Пешти.
Пошто се год. 1868. Кнегиња Персида са дјецом преселила у Беч, продужио је Књаз Ђорђе гимназију у Бечу и довршио је у Паризу, гдје је за тим свршио и чувену војену школу Сенсирску.
Књаз Ђорђе наслиједио је у дједи (нечитко) бистру и проникљиву памет и необичну оштрину духа а од оца скромност и штедљивост – и одликовао се тим врлинама од дјетињства до гроба. Са честог и тешког боловања у дјетињству био је Књаз Ђорђе мало заостао растом и снагом иза најстаријег брата свога Књаза Петра и од млађег брата му Књаза Арсенија који је читав див.
Књаз Ђорђе се по свршеним наукама био настанио у Паризу откуда је, чинио веће путове по Инглиској, Италији, на Канарска острва и по земљама сјеверне Африке, поуке и здравља ради. У писмима која је са тих путовања својих писао својти својој, огледа се необични дар посматрања и свјеж  хумор кроз који пробија мјестимице тужна помисао, да писац неће бити дуга вијека.
Са путовања свога враћао би се да походи кадшто старога родитеља Књаза  Александра у Темишвару или брата Књаза Петра на Цетињу.
Кад му је брат Књаз Арсеније довршио своје науке и ступио у француску војску те отишао чак у Тонкин, настани се Књаз Ђорђе са сестрићем Александром Николајевићем у Црној Гори, гдје одабра себи мјесто крај мора ниже Бара и озида себи ту лијеп дворац у мисли да одсели и свога старога родитеља.
Када је Књаз Ђорђе након смрти свога оца, Књаза Александра, примио управу породичних добара у Румунији и уредио имовину оца свога – пошао је са братом Књазом Арсенијем у Петроград, гдје су обојица ступили у војничку службу и примљени у војничку гарду. Ту су за врло кратко вријеме оба млада Књаза Карађорђевића стекла тако велико уважавање из највиших кругова и руске царске породице, да су придијељени царској и царичиној свити.
На слабуњавога Књаза Ђорђа мора да је петроградска сурова клима штетно утицала, јер је он ове јесени потражио блаже поднебље Црне Горе. Ту кажу да се на несрећу своју једним јаким јахањем тако прегонио, да је пропљувао крв из плућа. За боне своје груди заман је тражио лијека у питомини ријечке Опатије, гдје су га његовала и дворила браћа, сестрић и сестричина. 
Смрт младога Књаза Ђорђа је велики удар за породицу А. Карађорђевића, а српски народ губи у њему једног одличног члана свога, који је вазда жарко (нечитко) војничком спремом и својом свјетском образованошћу и многим лијепим и племенитим цртама свога карактера вазда и на сваком мјесту био на дику.
У преговорима које је покојник у пошљедње дане живота свога водио са 'Матицом Српском' око уређења велике задужбине свога родитеља Књаза Александра, јасно је избијао на видик онај велики пијетет, којим се Књаз Ђорђе односио према вољи свога оца а и жарко родољубље његово, којим је тежио да задужбина очева буде од користи синовима српским из свију оних крајева у којима живи српски народ. Срећа је за српску просвјету што је Књаз Ђорђе још толико поживио да је могао оставину свога родитеља са 'Матицом Српском' споразумно на чисто извести и утрти путе њезином коначном уређењу.
Родољубиво пожртвовање које је Књаз Ђорђе показао око уређења задужбине свога оца а у корист српске просвјете, кадро је да му обезбједи трајан и захвалан спомен у нашем народу.
Нека је покојнику лака земља а вјечан спомен у народу српском!


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 13, 2018, 10:13:59 am
'Глас Црногораца', год. 1889., број 1.

Изјаве жалости на смрт Књаза Ђорђа од Владалаца и чланова владалачкијех породица.

Цариград, дворац Јилдиз – Његовом Височанству Књазу Николи. Ја искрено учествујем у дубокој жалости која је обузела срце Вашег Височанства смрћу Књаза ђорђа Кара-Ђорђевића. Абдул Хамид.
Царско село – Књазу Петру Карађорђевићу. Пук хусарски и ја молимо вас да вјерујете у искреност којом учествујемо у несрећи те је задесила вашу породицу. Та је несрећа и наша, јер смо изгубили премилог друга, коме ће драга успомена бити вјечита у нашем пуку. Ми се молимо за покој душе вашег преминулог брата. Велики Књаз Никола млађи.
Од шпанске Краљице Изабеле II, из Париза – Књазу Петру Карађорђевићу. Примите моје сажаљење ради смрти вашега брата, сасвим од срца болећа пријатељица Изабела.
Из Монакова – Књазу Петру Карађорђевићу. Молим Вашу Свјетлост да примите увјерење мог дубоког сажаљења са вељега јада који вас је снашао. Арнулф.
Из Млетака – Књазу Петру. Много ожалошћена смрћу доброга Књаза Ђорђа, молим вас да вјерујете у дубоку тугу којом учествујем у вашој жалости. Даринка.

[attachment=1]
- Даринка Петровић је била супруга црногорског кнеза Данила Петровића. Данило се ради брака са Даринком одрекао духовне титуле владике и узео је световну титулу кнеза. После смрти књаза Данила 1860. прогната је из земље. Са  ћерком Олгом живела је у Венецији.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 16, 2018, 09:53:25 am
'Глас Црногораца', год. 1889., број 1.

Књаз Арсеније А. Карађорђевић примио је овај брзојав из Беча, 30. децембра:
Послат од пука Царевијех хусара да положим вијенац на гроб нашег премилог друга, Књаза Ђорђа, кренућу у недјељу са Сењске Ријеке. Да ли ћу вас затећи на Цетињу?

'Глас Црногораца', год. 1889., број 2.

Књаз Александр Николаевич Долгоруков,

[attachment=1]
корнетт у царско-селскијех хусара лејбгвардије Њ. И. Величанства, стигао је у уторник на 5 часова вече на Цетиње, са својом кнегињом, рођ. кн. Шчерботовом, и са Књазом Арсенијем А. Карађорђевићем, који је пошао госту у сретање до под Буковицу. Књаз А. Н. Долгоруков, чим је сишао с кола и уљегао у дворац Књаза Нашљедника Данила, гдје му је приправљен био стан, одмах је, са Књ. Арсенијем, пошао на гроб свога друга, Књаза Ђорђа, те клекнувши ставио је чело главе покојникове помен-вијенац од царско-селскијех хусара, другова покојникових. Вијенац је скован од сребра и приказује двије гране, лијева је дубова са желудима, а десна ловорика. На траци те везује обје гране стоји намјена:
КНЯЗЮ ГЕОРГІЮ КАРАГЕОГІЕВИЧУ ДОРОГОМУ ТОВАРИЩУ ЛЕЙБЪ ГУСАРЫ.
Помолив се Богу пошао је Књаз Долгоруков Књазу Петру те изјавио му срдачнијем ријечима болећу поруку свијех другова покојникових. – Сјутра дан имао је Књаз Долгоруков, част бити примљен у Његова Височанства. Том је приликом одликован крстом Данила I. – На 10 часова дават је у цркви цет. намастира парастос у покој душе Књазу Ђорђу, у име другова му, царскијех хусара. На молитви су били: Њих. Свјетлости Књаз Нашљедник, Књажеви Петар и Арсеније, изасланик ц. р. министар Г. К. М. Аргиропуло, сви војни часници црногорски и мнозина народа. – На вече је у Свијетлом Дому био свечан објед у част изасланика царкоселскијех хусара, а послије обједа кренуо је Књаз Долгоруков са Кнегињом, преко Котора, у Петроград.
Са руским гостом кренуо је и Књаз Арсеније.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 24, 2018, 11:09:58 am
Год. 1889. некако прође преко цетињских улица а да готово то нико и не опази. У Кући Карађорђевића живот је текао уобичајеним током, 'као река по равници'. Књаз Петар неколико пута је ишао у Беч и Париз, али је углавном време проводио у свити Књаза Николе. Крајем новембра, уз саборну митрополитску цркву, постављен је споменик књазу Ђорђу А. Карађорђевићу, израђен у радионици Ант. Васербурга у Бечу. K. Петар није присуствовао освећењу споменика, јер се у то време са породицом налазио у Дубровнику, на зимовању.

'Глас Црногораца', од недеље 24. децембра 1889. године, јавља:

Дубровник, 15. децембра. – Овдје се од дуже времена бави Његова Свјетлост Књаз Петар Карађорђевић са Књагињом Зорком и са својом свијетлом породицом. Књаз Петар је дао у парохијалној цркви 'Благовештенија' заупокојну службу са парастосом своме брату Књазу Ђорђу Карађорђевићу 12. децембра као на дан жалосне успомене, кад је К. Ђорђе преминуо у Дубровачкој Луци прошле године.
На 12. децембра у уторак у 10 часова држата је заупокојна литургија, - коју је одслужио парох Дубровачки Г. Јован Бућин, а послије службе држат је у истој цркви парастос уз присутност многобројног народа православнога и католичкога, који желијаху одати достојно поштовање драгоме праху вриједног унука бесмртнога Карађорђа. При томе чинодејствоваху г. парох Јован Бућин, катихета Стјепан Мрђен, свештеник и учитељ г. Никола Кирјак и овђен бавећи се протођакон г. Филип Радичевић са Цетиња…
Како сми извјештени јуче су отпутовали Његова Свјетлост Књаз Петар и Њезина Свјетлост Књагиња Зорка са свијетлом породицом лојдовим паробродом под Бар, гдје ће цијелу зиму у питомо црногорско приморје провести.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 25, 2018, 10:24:55 am
Година 1890.

Глас Црногораца, број 1.
Цетиње, 31. децембра.  – У прошлу неђељу, на бадње вече, дошла је на Цетиње Њена Свјетлост Књагиња Зорка П. Карађорђевића, са Кнежевићима Ђорђем и Александром и Кнегињицом Јеленом (Јабучицом). Мило нам је што можемо  јавити Цетињанима, да Њ. Свјетлост Књаз Петар А. Карађорђевић са свијетлом породицом остаје преко зиме међу нама.

[attachment=1]
Кнежевић Александар, Кнегиња Јелена (Јабучица) и Кнежевић Ђорђе, деца Кнеза Петра и Кнегиње Љубице − Зорке Карађорђевић. Женева 1894.

Глас Црногораца, број 10.
Цетиње, 3. марта. – У недјељу 25 фебруара иза 4 часа по подне, развеселио је цетињско грађанство радосни глас, да је тај час Њена Свјетлост Књагиња Зорка П. Карађорђевића родила Српству трећег сина. Новорођени Књажевић налази се у најбољем здрављу. И Свијетла породиља поднијела је порођај с обичном лакоћом, те се већ други дан чула тако кријепка, да се Њено Височанство Књагиња Милена врнула на Ријеку. Но у сриједу вече појави се запаљење трбушне опне (перитонита), које до овог часа, ево кад ово пишемо, све више узима мах, тако да задаје највишу бригу.
У прве часове опасности позвати су брзојавно из Беча: славни гинеколог, проф. др. Браун и проф. др. Рокитански. Др. Рокитански кренуо је одмах, а са асистентом д-ра Брауна, јер овај због слабости своје није могао поћи.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 25, 2018, 10:30:08 am
Глас Црногораца, број 11.

[attachment=1]
И зажали за њом све што је живо, све што има срца и душе, и што Је знаваше и што тек чујаше за њу.
И затужи сва природа над овијем кршима: Силовити југ закука преко Вртиљеке страховитим хуком, а натуштено се небо заплака, облијевајући плахом сузом кров двору јутрошње веселе мајке трећега сина, потоње веље паћенице и јадне мученице, а сада невидовне покојнице, најмлађег анђела божјега раја.
Зажалише и цареви, затужа и нијема студена природа: а да што ће крв од њене крви, душа од њене душе, што ће Отац и Мајка, што ће Браћа и Сестрице, што ли тужни Војно, јадни удовац јутрошњи, што ће са четири своја сирочета, кад је и сам највиша сирота!
Но више од силнијех царева, заиста више од немилостиве природе, учествовао је у тузи Високих ојађеника – вјерни народ њихов. И народ је тај болећим сузама стекао право да тјеши Свјетле тужбенике, да им не да клонути под бременом јада.
Драга је покојница угинула у свијету младости своје; но угинула је створивши нов живот, родивши ђетића. Кад мушка глава пане на бојишту, бранећи своје огњиште, кажу да је јунак. Но исто је јуначна и женска глава, која пане множећи своје огњишта.
Кад су запуцали градови пушака, кад су затутњали топови при спуштању трошних остатака премиле покојнице у студену земљу, то беше јуначки опроштај: Била је шћер јунакова, била је љуба јунакова, била је и сама собом јунак.
Не предавај се болу срца свога, Узвишени Господару Наш! Не дај се тузи да те савлада, Милостива Мајко народа свога! Не клони под невидовним ударцем судбине, витешки Вијно јој! Не дајте се јаду, свјетла браћо и сестре јој! Ваша је снага народу потребна, народ има право захтјевати од Вас, да је храните за његову велику будућност.
Па не само народ, и Она сама, и блажена покојница то иште од вас. Она је премучила муке. Што више бјеху муке, то је више сада рајско јој блаженство. У том блаженству гледа Вас Она с висина небесних. Па зар да је сналазе мисли на премучене муке земаљске, при погледу Вашиј јада?
А ти, слободна, света земљо српска, прими земне остатке премиле покојнице у свој вјечити загрљај, да се потоња покољења, гледајући Њену могилу, одушевљавају споменом Њениј врлина.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 26, 2018, 02:14:04 pm
'Глас Црногораца', број 11.
Цетиње, 10 марта.

Болест, смрт, спровод и погреб Њене Свјетлости Књагиње Зорке П. Карађорђевића. Из оно мало редака које смо печатали у прошломе броју 'Гласа Црногораца', сваки од нашијех читалаца биће се заиста увјерио, да је стање Свијетле Књагиње Зорке са свијем опасно. Свијетла Књагиња, као што је било речено родила је обичном лакоћом красно мушко чедо: те од часа порода до уторника вече, осјећала се као најздравија. У уторник вече, 27. пр. мј. дворски љекар опазио је њеку неповољну промјену у стању здравља Њене Свјетлости, што му зададе велику бригу. Од оног часа увјерио се љекар да се појавила 'перитонита', која је свом жестином све више и више узимала мах. У сриједу, 28. пр. мј. телеграфично је јављено Њиховим Височанствима: Књагињи Милени на Ријеку, а Књазу и Господару у Бар. На први глас о опасноме стању Свијетле Књагиње Зорке, било је опазити у нашој престоници неки изванредно тужни преокрет. Све је ућутало, као да се предвиђао тужни удес. Само пред дворцем Књаза Петра, окупљао се цетињски народ да се распита за здравље Свијетле Књагиње, за коју је свак живи стрепио. У сриједу и четвртак (28. фебруара и 1. марта) сви одрасли чланови Свијетлог владалачког Дома већ бјеху дошли на Цетиње. И ако је дворски љекар у први мах најавио, да љуцка рука и медицинска наука ништа помоћи неможе, ипак, у томе очајању, позвати су из Беча два специјалисте чувени гинеколози: професори Др. Браун и Др. Рокитански. Проф. Рокитански одазвао се позиву, а проф. Браун, због слабог здравља, није могао поћи, него је мјесто себе послао свог сина Др. Егона Браун-а. У суботу 3 марта, професор Рокитански и Др. Е. Браун, крену из Беча брзим влаком преко Сењске Ријеке на Цетиње. На Ријеци укрцаше се у Лојдов вапор, који је био спреман за полазак, али им не буде суђено доћи на Цетиње. Међутијем болест постајала је све опаснијом и катастрофа бјеше неизбјежива. У овоме тужноме стању дође и недјеља 4. овог мјесеца. У суботу Преосвештени г. Митрополит поткријепио је Њену Свјетлост светијем тајнама исповједи и причешћа. У недјељу у јутро, и онај коме ова опасна и неизљечива болест и не бјеше позната, увјерио се, да је Њена Свјетлост у највећој погибељи. Ипак свак се распитивао, јер се нико живи није мога увјерити, да онако здрава, кријепка и гојна као што бјеше племенита и лијепа Књагиња Зорка, може тако брзо умријети. Кроза све вријеме болести, љекари Др. Симоновић и Др. Ковачевић, настојаше највише да тешке болове ублаже, јер у све остало бјеше премало уздања.
У недјељу по подневу, тјелесна снага Свијетле Књагиње почела је изчезавати; смрт бјеше скора и неизбјежива. Сви чланови узвишеног владалачког Дома бјеху на окупу код Књагиње на умору; а грађанство у вељој сметњи окреташе се испред дворца Књаза Петра. Неколико минута пред саму поноћ црног дана 4 марта, вјерна љуба, њежна мајка, предрага кћи, лијепа Књагиња Љубица-Зорка П. Крађорђевића, предаде Своју племениту душу Свевишњем Богу и остави овај свијет! Остави четвиро нејаке и премалешне ђеце; остави тужног и неутјешима војна Књаза Петра; остави плачуће Узвишене Родитеље, Браћу и миле Сестрице; остави уцвијељену Црну Гору, која је нигда заборавит неће. Овај тужни глас разнио се муњевитом брзином Црном Гором и Српством, у бијели свијет. Бечки доктори устављени су у Дубровнику, откле се у Беч повратише.
Послије смрти, положено је мртво тијело блаженоупокојене Књагиње на мртвачки одар у Њеној спаваћој соби. Затим Преосвештени г. Митрополит са протођаконом Радичевићем и протојерејом Матановићем, почеше читати заупокојене молитве и јеванђеља. У понедјељник у јутро почео је придолазити народ и свештеници из унутрашњости Црне Горе. Од часа смрти до погреба појали су свештеници, на измјене, света јеванђеља и остале молитве. Преосвештени Митрополит, смијемо рећи, није се од мртвог тијела ни одаљивао. Главари и народ објег пола од свијех крајева Црне Горе, дођоше на покајање у великоме броју. Међу многијем вијенцима те су положени на самртни одар, споменућемо вијенце свијех посланика странијех дворова који се на Цетињу находе. Уз наше министре и великодостојнике, ни секретари нашијех министара и великог суда нијесу са својијем лијепим вијенцем изостали.
У уторник у јутро дошле су неколике чете његушких и бајичкијех војника са својијем командирима. Гомиле народа долазиле су на покајање, да се пред мртвијем тијелом Свевишњем Богу помоле. Свачије око пролило је сузу жалосницу.
У уторник, у 1 час по подневу, окупила се упарађена војска пред дворцем Његове Свјетлости Књаза Петра, гдје се многи народ почео стизати. Затим дођоше и посланици великијех сила у потпуној гали, са госпођама и секретарима. Прије 2 часа дођоше Њихова Височанства са свим одраслим члановима узвишеног владалачког дома. Уз то дођоше: Преосвештени г. Митрополит са свештенством у црквеним одеждама, васпитанице вишег ђевојачког завода са началницом и наставницама, ђаци гимназије, богословије и учитељске школе са професорима, ученици и ученице основнијех школа са учитељима и учитељицама. Васпитанице у ђевојачком заводу носиле су два красна вијенца, један од свјежег други од сухога цвијећа.
У 2 часа по подневу, изнесено је мртво тијело на рукама Његове Свјетлости Књаза Нашљедника и ближих сродника из породице Петровић-Његоша, Вукотића, Мартиновића и од стране Књаза Петра и г. Аце Николајевића. Мртвачки сандук пратили су Њ. Свјетлост Књаз Петар; Њ. Височанства са Својом свијетлом ђецом, у првоме реду. За тим иђаху сви заступници странијех дворова, наши министри и великодостојници. Тада Преосвештени г. Митрополит са свештеницима тужним и тихим гласом запојаше: 'Свјати Боже', и ова тужна поворка са небројеним пратиоцима, крене у митрополитску саборну цркву кроз редове оружаних војника. У цркви је био подигнут величанствени катафалк на који је положено мртво тијело. Мртвачка скриња и црква искићене су вијенцима и упаљеним воштаницама. При спроводу и опијелу наше 'Пјевачко друштво' појало је нотално. Послије опијела изнесено је мртво тијело у Богу почивше Књагиње Зорке, истијем редом, из цркве и положено, у присуству Његове Свјетлости Књаза Петра, Њиховијех Височанства и чланова владалачког Дома, посланика странијех сила, наших министара и великодостојника и небројног народа – у нови гроб. Уз грување топова и пуцњаву плутона војничкијех чета, орошено мртво тијело многим сродничким и народним сузама, предато је матери земљи, у уторник 6. о. м. у 3 часа по подневу.

[attachment=1]
'Господ даде, Господ узе; да је благословено свето име Господње'.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 27, 2018, 01:43:26 pm
'Глас Црногораца', број 12.

Одазив новина на нашу тугу

Задарски 'Српски Глас' овако тужи за блаженопочившим Књагињом Зорком:
† Зорка Карађорђевић. Преко јуче стиже глас са Цетиња црни, ненадни глас, као гром из ведра неба, да се у вјечност преселила најстарија кћерка витешкога црногорског Господара, вјерна супруга Књаза Петра Карађорђевића, и то у најљепшем цвијету бујне младости своје, у 26 години живота. Ова жалосне вијест у црно је завила двије јуначке српске Куће, јер покојна Зорка, красна одива врлих Петровића, бјеше наслиједила сва ријетка својства, којима се прохтједе природи да дарује њене узвишене родитеље. Даровита као и славни јој отац Књаз Никола, а њежна и племенита срца, као мајка јој, узор српских мајака, омиљена Књагиња Милена, задобила бјеше сву љубав и поштовање српскога народа, којему је много обећавала у својим младим годинама.
Покојна Књагиња Љубица Зорка, која је рођена 11. децембра године 1864, ступила је у брак с Књазом Петром А. Карађорђевићем 30. јулија године 1883. Породивши срето и треће мушко чедо, обоље покојна Књегиња Зорка трећи дан по порођају, а осмога дана испусти своју племениту душу.
У Црној Гори влада неописана туга, а овај црни глас жалосно ће одјекнути и по свим земљама гдје Срби живе, јер се Српство поносило овом изабраном кћерком својом. Покојна Књагиња Зорка оставља за собом четворо нејаке дјеце, које ће заједно са српским народом топити врелим сузама гроб миле мајке своје. Нека тугује и плаче сва родбина велике покојнице, јер има и за ким. Нека не штеди суза, јер су оне у овој превеликој тузи једини мелем рањеном срцу.
А теби, врла покојнице, нека је лака црна земља и вјечан спомен у српскоме народу, који си по врх свега љубила!

Спљецки 'Narod' пише:
† Зорка Карађорђевић. На 5 (17) текућега преминула је на Цетињу прворођена кћер јуначкога Господара Црне Горе а жена Књаза Петра А. Карађорђевића, потомка славног црног Ђорђија, који је први подигао српски народ и поћерао Турке из Шумадије. Књагиња Зорка рођена је на 11 децембра (по ст.) 1864, а вјенчала се је с Књазом Петром А. Карађорђевићем на 30 јула 1883. Породивши неки дн сретно трећега сина, обоље покојна Књагиња трећи дан по породу од запале трбушне опне. Узалуд су били сви напори љекара, узалудна ријетка обитељска њега, - Књагиња подлегну љутој боли, зави тугом милу своју дјецу, љубљенога супруга, свјетли црногорски двор, поносну Црну Гору и цијело Словенство. Покој јој души, а међу нама трајна успомена!

Новосадски 'Браник' овако биљежи смрт Књагиње Зорке:
Зорка П. Карађорђевића. Данас смо добили жалостан глас са Цетиња.
Најстарија кћи Књаза Николе, супруга Књаза Петра А. Карађорђевића, преминила је ноћас на Цетињу. Поклонила је Српству трећег сина и то је стало живота! Књагиња Зорка Карађорђевића најстарија је кћи црногорскога Књаза Николе и Књагиње Милене. Рођена је 11. Децембра 1864. Год., а ступила у брак са Књазом Петром 30. Јулија 1883. Књагиња Зорка родила је четворо дјеце. Најстарија је Књагињица Јелена рођена 23. октобра 1884. Књаз Ђорђе рођен је 27. августа 1887.  Затим Књаз Александар 4. децембра 1888.  и сад треће мушко дјете, усљед чега је смрт наступила.
Књагиња Зорка унијела је радост у Књажевски дом Карађорђевића и одликовала се свим добротама једне женске душе. Књаз петар нашао је у црногорској Књагињи ријерку супругу, која је била кадра усрећити свога супруга, све и да није поникла у владалачкој породици.
Двије српске Књажевске породице увиле се у црно; Црногорски Књаз изгубио је своје прво дјете, а Књаз Петар своју вјерну љубу, која му је била одана пратилица у његову животу. Тугу црногорску дијели и цио народ српски, који је кадар осјетити, шта је овом смрћу претрпио црногорски Књаз и сви најближи рођаци покојнице. Нека је узвишеној покојници лака црна земља!


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 27, 2018, 01:51:07 pm
'Глас Црногораца', број 12.
Цетиње, 17. Марта.
- Најмлађи син Њ. Св. Књаза  Петра А. Карађорђевића бјеше у прошлу суботу опасно оболио, те је у недјељу крштен. Дато му је име  А н д р и ј а.

'Глас Црногораца', број 13.
Цетиње, 23. Марта.
- (Није могао без Мајке.) Као што је у прошломе броју овога листа било речено, у суботу 10. овог мјесеца опасно је оболио најмлађи син Његове Свјетлости Књаза Петра. На тринаестодневном Књажевићу појавила се Erysipelas (бјелоћа) која је тако узела мах да сва љекарска брига и настојање није могло ни најмање помоћи, те је у прошли понедјељник (19. Марта) послије 4 часа по подневу испустио своју анђеоску душицу и одлетио у крило своје Мајке, у Богу почивше Књагиње Зорке – послије двадесеттрећег днева живота. – Спровод и погреб био је у уторник 20. о. м. Спровод је кренуо из дворца Књаза Петра у 10 ½ часова прије подне. Осим чланова Свијетлог владалачког Дома, учествовали су при спроводу и опијелу у саборној митрополитској цркви, сви заступници странијех сила са својим Госпођама и секретарима, сви наши министри и главари и много цетињског грађанства обојег пола. Тијело умрлог анђелка носио је Њ. Св. Књаз Арсеније А. Карађорђевић до цркве; а од цркве до гроба бјеху носиоци: Њ. Свјетлост Књаз Нашљедник и Књаз Мирко, а за њима Књаз Арсеније и г. Аца Николајевић. Уз ученице вишег ђевојачког завода са својијем наставницама, ђаке богословије, учитељске школе и гимназије са професорима, ученике и ученице основнијех школа, видјели смо лијепи број ученица основне женске школе у бијелим хаљинама обучених, које, по настојању учитељице Госпође Вицковићке, носаху лијепу киту свјежег цвијећа. Спровод и опијело свршено је пред само подне; затим је тијело умрлог анђелка са благословом Преосвештеног Митрополита и осталијех свештеника, у присуству Њиховијех Височанстава, Њиховијех Свјетлости Књаза Петра, Арсенија и осталијех чланова владалачког Дома, у нови гроб, уз гроб прерано умрле Мајке!





Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 30, 2018, 12:10:28 pm
'Глас Црногораца', број 16.
Цетиње, 13. Aприла.
У четвртак 12. о. м. на дан четрдесети у Богу почивше Књагиње Зорке Карађорђевића, била је архијерејска заупокојна литургија са парастосом у саборној митрополитској цркви. Службу је служио Преосвештени митрополит Митофан, протојереј Крсто Матановић, протођакон Филип Радичевић са више свештеника. Служба се почела равно у 9 часова. Били су присутни: Велика Војвоткиња Г. Стане, мати Његова Височанства, Њ. Свијетлост Књаз Петар Карађорђевић, министар резидент руски Г. К. М. Аргиропуло, секретар царско-руског посланства, г. Петар Д. Вурцел, сви наши министри и великодостојници, чланови Великог Суда, школска омладина са наставницима и наставницама и мноштво грађанства, које са сузама и тужном успоменом шиљаше к небу топле молитве за упокој Њезине племените душе.

'Глас Црногораца', број  44.
Цетиње, 26. Октобра.
У нашег пријатеља 'Пестер Лојда' био је прошле недјеље неки допис, тобоже са Цетиња. У том новинарском саставу привиђа се дописнику лојдову, како је између Њег. Височанства, нашега Господара и Књаза, и Њег. Свјетлости, Књаза Петра А. Карађорђевића, настала нека неслога иза смрти блаженопочивше Књагиње Зорке.
Ми се не бисмо ни обазирали на тај најскорији оглед лојдове писмености, да му нијесу повјеровали, те му прештампали његово пискарање без замјере, и други њемачки, па и француски и остали страни листови. Но највише се морамо чудити, да је могао и који српски лист наићи Лојду на љепак.
Ми сми овлаштени изјавити да је све што се у споменутом допису Лојдову чаврља о породичним приликама Свијетлог Двора, пријесна и безобразна лаж. Ми разумијемо да се народи, па и њихове владе, задијевају у новинама; али не можемо појмити пречесте нападаје нити ове садашње измишљотине маџарске штампе, на нашу династију, нити можемо више према томе стајати индиферентни.
Неистините измишљотине маџарске штампе о одношајима нашег Високог владатељског дома, ђе влада потпун ред, споразум, домаћи и политички морал, ничим се оправдати не може.
У тим измишљотинама ми сматрамо хотимичну злу намјеру те штампе, да се дискредитира наша династија пред слабо обавијештеним јевропским јавним мнијењем. Али се не чудимо толико штампи, колико маџарској влади, којој би била дужност, да стави пред суд уреднике такових листова или писце таких грдила, па ма њихов закон о штампи и допустио судовима, да несавјесна пискарала не осуде. То смо понуђени примјетити зато, што смо довољно свјесни о поступку свију влада јевропских образованих народа, који поред свију слободоумних закона о штампи, ипак из деликатности забрањују нападаје и измишљотине управљене против владаоца које му драго државе јевропске. Разумјевајући дакле своје дужности према другима и свију других према нама, ипак смо сувише поносни да тачку по тачку побијамо у оном што сваки свјесни човјек види, да је испод достојанства не само пoбијати но и осуђивати.
Увјерени смо да ће иностране новине, које су заблудјеле прештампати речене измишљотине, разумјети смјер пештанскога листа, да ће осудити не лојално понашање његово, да ће према овој изјави стати у одбрану праве истине. Ми такођер, одбијајући ове измишљотине пештанског листа, изјављујемо да ћемо се достојно бранити од нападаја и измишљотина штампе, ма којег народа и под којом било владом.

'Глас Црногораца', број  45.
Цетиње, 2. новембра.
- Јављамо свијема пријатељима Књажева Петра и Арсенија А. Карађорђевића, да су они, по одобрењу првосвештеника наше свете православне цркве у државама српским, Њихових Високопреосвештенстава Господина Митрополита Михаила и Господина Митрополита Митрофана, промијенили своје досадашње крсно име, св. Климента, на св. Андрију Прозванога, а да већ од ове године почињу славити то своје ново крсно име.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 30, 2018, 12:47:19 pm
Књаз Петар остао је на Цетињу до 1894. године. Kао члан владајуће куће присуствује свим државним и другим свечаностима. Одлази често с децом и (тетка) Идом у Бар, на Ријеку Црнојевића и у Никшић. У том времену подигао је породичну гробницу са спомеником, где су му лежала четири драга гроба: жене Зорке, брата Ђорђа и деце Милене и Андрије. 30. марта 1892. године, на велики понедељак, путовао је у Петроград на свадбу свога брата Књаза Арсенија, који се тада оженио књегињом Демидов. Вративши се из Петрограда, остаје на Цетињу све до 3. септембра 1894. године, када је, ради школовања деце, морао напустити Цетиње и отпутовати у Женеву. Но, пре но што је коначно напустио Црну Гору, морао је прво осигурати услове за живот, па је у Женеви 17. јуна купио једно имање, а 15. јула се вратио на Цетиње да се опрости са рођацима и пријатељима. Поводом тога 'Глас Црногорца' од 22. јула 1894. године доноси ову вест:
'Дознајемо, да је Његова Свјетлост Књаз Петар Карађорђевић одлучио, да се ради васпитања своје дјеце стално настани у Женеви, гдје је већ и узео стан у најам, те да ће 3. септембра оставити Цетиње. Ми се са овом вијести не можемо још да измиримо, и чисто не бисмо то ни вјеровали, да се у Дворцу Његове Свјетлости нијесу почеле ствари већ паковати. Увјерени смо да ће ова вијест тако исто непријатан утисак учинити у свему нашему народу, јер је књаз Петар кроз ово 10 година, што је као гост и зет Господарев пробавио међу нама, својим тактом и својом отвореношћу стекао највише симпатије како на Свијетлом Двору, тако и у народу, те се већ унапријед осјећа празнина, која ће наступити послије његова одласка, и ваља да се задовољимо његовијем обећањем, да ће уз ферије са својом красном дјецом походити Цетиње, гдје оставља четири мила гроба - своје супруге, брата, шћерке и синчића.'

[attachment=1]
30. августа 1894. године присуствовао је Књаз Петар последњи пут свечаностима на Цетињу - прослави имендана руског цара Александра III, а 3. септембра исте године отпутовао је са Идом Николајевић и својом децом преко Котора и Ријеке у Женеву. Никада више није дошао на Цетиње.



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on February 15, 2018, 01:00:22 pm


Beograd, Topčider 1940. godine, jugoslovenski prestolonaslednik Petar II sa braćom od strica Nikolom i Aleksandrom.



[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: MOTORISTA on February 15, 2018, 10:25:40 pm
https://youtu.be/VttI5S_shUA


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: MOTORISTA on February 17, 2018, 07:38:04 am
Prestolonaslednik Aleksandar u avionu.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on March 10, 2018, 07:18:24 pm

Kraljevske porodice Karađorđević i Glücksburg na venčanju Kneza Pavla i kneginje Olge.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Milan (longtrip) on March 18, 2018, 04:34:30 pm
Kralj Petar Karađorđević odlikuje svog sina prestolonaslednika Aleksandra medaljom za hrabrost, 11. avgust 1918. godine

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Milan (longtrip) on March 18, 2018, 04:46:31 pm
Kralj Petar sa ćerkom, princezom Jelenom posmatra trke konja 1911. godine

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Milan (longtrip) on March 18, 2018, 05:02:38 pm
Fotografija kneza Aleksandra Karađorđevića, Karađorđevog sina i vlarada Srbije u periodu od 1842. do 1858. godine

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on March 19, 2018, 07:47:32 pm
Igre na snegu oko dvora tridesetih.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]



Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on March 21, 2018, 03:53:25 pm

Kraljica Marija je bila odličan vozač i pasionirani ljubitelj automobila. Čest je bio slučaj da je najveći ili bar deo puta sama odvezla.


[attachment=1]


[attachment=2]




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on March 21, 2018, 03:55:50 pm

Još par sa kraljicom u akciji.


[attachment=1]


[attachment=2]




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on March 21, 2018, 04:05:33 pm

Čaj u nekoj pauzi ...


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on March 21, 2018, 04:09:17 pm

Kraljica, PN i prinčevi u šetnji.


[attachment=1]


[attachment=2]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: MOTORISTA on March 29, 2018, 06:52:15 pm
https://youtu.be/SdNU89BH-88


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on July 11, 2018, 12:49:53 pm


Kraljica Marija je bila odličan vozač i pasionirani ljubitelj automobila. Čest je bio slučaj da je najveći ili bar deo puta sama odvezla.



Dnevni list "Vreme", broj za 06.07.1938. godine.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Milan (longtrip) on July 19, 2018, 02:24:52 pm
....ako nije bila

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on February 23, 2019, 01:24:19 pm


Božić na dvoru 1940. godine, Jugoslovenska Kinoteka


Ton film!  :laugh:


https://youtu.be/R8IwCBA0EO0


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on February 24, 2019, 09:56:36 am


Snimak iz Jugoslovenske Kinoteke, 1934. Jugoslovenska kraljevska porodica na Jadranu.


Quote
Pod Jugoslovenskim nebom, 1934. Jugoslovenska kraljevska porodica na Jadranu. Sinovi kralja Aleksandra Karađorđevića Petar, Tomislav i Andrej u igri sa sinovima kneza Pavla Karađorđevića, Aleksandrom i Nikolom. Kraljica Marija Karđorđević sa sinovima u igri (tonski snimak). Jugoslovenski prestolonaslednik Petar Karađorđević pozdravlja čehoslovačke sokole (tonski snimak).


https://youtu.be/mnqpOac0QPE


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on February 24, 2019, 12:33:24 pm


Snimak iz Jugoslovenske Kinoteke. Prvi i jedini filmski zvučni snimak jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića.


Quote
Prvi i jedini filmski zvučni snimak jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića. Na snimku sa Bleda iz 1931. godine on se zahvaljuje čehoslovačkom ambasadoru u Kraljevini Jugoslaviji Robertu Flideru na srdačnom prijemu koji su čehoslovački sokoli priredili svojim jugoslovenskim prijateljima na nedavno završenom Devetom sokolskom sletu u Pragu i pozdravlja čehoslovačkog predsednika Tomaša Masarika i bratski čehoslovački narod. Ambasador Flider mu se zahvaljuje na pozdravima i na prijemu na Bledu.


https://youtu.be/yvyYKRo0JU8


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Milan (longtrip) on August 13, 2019, 10:11:20 pm
Престолонаседник принц Петар II Карађорђевић у морнаричкој униформи и адмирал Драгутин Прица, командант Краљевске ратне морнарице...

[attachment=1]


преузето са ФБ странице Историја српског поморства (https://www.facebook.com/pomorstvo/)


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: jadran2 on August 19, 2019, 09:29:14 am
Hvala lijepa. Slika mi je poznata iz AJS, cini mi se 1929.....
Lp


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on November 04, 2019, 11:22:05 am
Аурора Демидова (1874 – 1904) мајка кнеза Павла са сином (други с десна) и децом Петра Карађорђевића, Александром Ђорђем и Јеленом.
Женева, 1896.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on June 20, 2020, 09:05:57 am
На Цетињу (око) 1888. године. Деца кнеза Петра Карађорђевића.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: MOTORISTA on November 27, 2020, 11:29:48 am
Venčanje kralja Aleksandra:

Quote

Full titles read: "SERBIAN ROYAL WEDDING - King Alexander weds Princess Marie of Rumania. - Pictures brought by special aeroplane to London within 24 hours."

Intertitle reads: "King Alexandra and his people meet and greet the Princess on her arrival on the Royal Yacht from Bucharest." M/S of King Alexander in full military uniform awaiting the Princesses arrival. He is standing with various other dignitaries. Numerous shots of large crowd. L/S of the Royal Yacht coming into port. M/S of the King. L/S of the Princess coming down the steps of the yacht and being greeted by the King.

Intertitle reads: "Natives from the remotest villages, in their quaint native costumes thronged the Capital."

L/S's of Belgrade. L/S's of locals in native costume walking down street. Intertitle reads: "King Alexandra drove to the Cathedral with the Queen of Rumania." L/S of the Royal carriage arriving. It passes large crowd that line the route. Numerous shots of Royal procession.

Intertitle reads: "The Duke of York and Prince Arsene who acted as Koom (Chief Witness) and Stari Surat or (Master of Ceremonies) respectively. L/S of the Duke of York (King George V) and Prince Arsene in carriage. L/S of the King on the way to the Cathedral in the same carriage as the Queen of Rumania. L/S's of the huge procession and crowds.

L/S's of the Royal couple climbing into carriage in very heavy rain after leaving the Cathedral. M/S of horses at front of carriage. L/S's of the Royal carriage pulling away.
 FILM ID:268.4


https://youtu.be/FOlMhOvXVVA


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 25, 2020, 08:44:05 am
23. јуна 1904. Петар I, по милости божјој и вољи народној Краљ Србије, на предлог војног Министра Р. Путника, својим указом произвео је у чин каплара ЊКВ Краљевића Александра. Поводом тим – Ми Петар I, по милости итд., за признање и одликовање заслуга стечених за Краља и Отаџбину како у миру тако и у рату, одликовао је Његово Краљевско Височанство Краљевића Александра Орденом Карађорђеве Звезде првог реда.

[attachment=1]
Александар Карађорђевић, поднаредник 1. чете 3. батаљона 6. пеш. пука 'Краљевића Александра', 1905. године.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 02, 2021, 11:24:03 am
Њ. В. Престолонаследник Петар. Илустровани лист 15/1926.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 04, 2021, 11:21:08 am
Краљица Марија са престолонаследником Петром и принцем Томиславом. Ilustrirani Slovenec 15/1929.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on January 08, 2022, 04:55:39 pm




Quote
Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik i Kneginja Olga sa Feldmaršalom G. Geringom i Gđom Gering u šetnji motornom jahtom "Karin 2" po Havelskom jezeru u okolini Berlina.




[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 15, 2022, 12:47:13 pm
Краљевска породица на летовању. Брдо код Крања, август 1937.


[attachment=1]
На слици (с лева на десно) војвоткиња од Кента, грофица Теринг са сином, грчка принцеза и руска велика књегиња Јелена мајка кнегиње Олге, војвода од Кента, краљ Петар II, краљица Марија, кнежевић Александар, кнегиња Олга са принцезом Јелисаветом и кнез намесник Павле. Пред њима краљевић Томислав, кнежевић Никола и краљевић Андреј.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 15, 2022, 01:06:57 pm
Војвода од Кента са принцезом Јелисаветом (1937).


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 26, 2022, 09:59:21 am
Краљица Марија са синовима Петром, Томиславом и Андрејом.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 26, 2022, 10:01:52 am
Princess Karageorgevitch at the Villa Fiorentiana, Cannes.

[attachment=1]
Princess Karageorgevitch of Serbia in the grounds of her beautiful Riviera home, the Villa Fiorentina, at Cannes. Considered one of the most impressive villas in the area, it was later owned by Lady Kenmare. Date: 1925.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on January 31, 2022, 11:41:47 am
Краљица Марија са синовима Петром, Томиславом и Андрејом.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on February 17, 2022, 10:45:35 am
Александар Карађорђевић са супругом Маријом и сином Петром.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on February 23, 2022, 11:54:49 am
Петар II Карађорђевић, последњи краљ Југославије.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on March 20, 2022, 02:46:26 pm
Кнез Александар 1882. године.


[attachment=1]




Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on April 24, 2022, 10:37:41 am
Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга и Принцеза Јелисавета (1936).


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on May 13, 2022, 05:09:02 pm



Petar II Karađorđević na Oplencu za volanom automobila sa prijateljima, 1940. godina.





[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on May 19, 2022, 10:46:33 am
Њ. Кр. Вис. Кнез Павле 1940. године.


[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Dreadnought on May 19, 2022, 02:03:20 pm


Golf klub Beograd, inače prvi u Kraljevini Jugoslaviji, svečano je otvoren na Duhove, 31.V 1936. godine.

Otvaranju je prisustvovala elita Beograda na čelu sa knezom Pavlom, kao i članovima diplomatskog kora. Knez Pavle kao pokrovitelj kluba potpisao je povelju koja je uzidana u temelje klupske zgrade.




[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on May 30, 2022, 11:08:57 am
Њ. К. В. Престолонаследник Петар, 1926. године.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on August 02, 2022, 11:23:09 am
Кнез Павле и генерал Милан Недић 1941.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on August 02, 2022, 11:26:50 am
Њ. В. Краљ Петар II -1941. године.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on August 20, 2022, 09:16:19 am
Краљица Марија Карађорђевић (десно) и румунска краљица Марија од Единбурга у Дубровнику, Илустровани лист 1923.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Jester on August 20, 2022, 10:04:56 am
...Ipak u najdubljem sjećanju mi je ostao događaj koji se zbio 1
km istočno od Žrnovnice. Na mjestu gdje sam čuvao krave nalazilo
se jedno malo vrelo ispod kamena. Kraljica Marija Karađorđević je u
to vrijeme boravila često u Splitu u „Vili Dalmacija“, a svaki četvrtak
bi dolazila s djecom u tu vrilicu. Žandari su stalno čuvali taj prostor i
nisu se dozvoljavali zadržati starijim ljudima, ali djecu bi puštali. Mi
djeca bi dolazili vidjeti kraljicu, a jednom prilikom mali princ Petar
mi je prišao i pružio ruku. Međutim, u tom trenutku ja sam se zbunio,
a odmah je naišla i jedna dvorska dama i njega zgrabila. Premda sam
ja bio dijete, strašno mi se urezao u pamćenje prezir s kojim me
pogledala. Možda ona nije mislila tako, ali ja sam to tako doživio.


Ulomak iz teksta, "Žrnovnica moga djetinjstva" (https://hrcak.srce.hr/107772) pok. umirovljenika iz Žrnovnice pokraj Splita Vinka Barbarića, rođenog 1919. godine, govori o Žrnovnici kako je se prisjeća autor. Tekst nije doživio nikakve preinake, već je prenesen doslovno kako je i sastavljen.


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on August 22, 2022, 09:22:34 am
Краљица Марија са мајком, краљицом Румуније, и сестрама краљицом Грчке и принцезом Илеаном, као и с тетком инфанткињом Шпаније (1922).

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: Drago62 on September 02, 2022, 10:17:37 am
Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Sonja Šulović   18.10.2015.

Lične i porodične snimke, intimnu stranu Karađorđevića, istrgnutu iz političkog konteksta između dva rata, zabeležili su beogradski fotoreporteri.

Fotografije kraljevske porodice segment su izložbe “Ogledalo istorije - snimci beogradskih fotoreportera 1930-1941“ na kojoj je predstavljeno više od 200 fotografija iz obimne Zbirke fotografija Svetozara Grdijana. "Iz dela kolekcije, uslovno nazvanog Dvorske fotografije, koji se bavi ekskluzivno ličnim i porodičnim snimcima kraljevske porodice, od 246 fotografija izabrano je 18 koje bi trebalo da predstave intimnu stranu priče o porodici Karađorđevića, istrgnutu iz političkog konteksta i javnih funkcija, osim u meri u kojoj to sami žele" kaže istoričar Darko Ćirić, viši kustos Muzeja grada Beograda i autor izložbe. Snimci kraljice Marije u humanitarnim aktivnostima, kojima je posvećena čak i u najtežim ličnim trenucima, ističe Ćirić, otkrivaju blagu, iskrenu i dobronamernu ličnost. "Emotivan porodični odnos i sklad ličnih vrednosti kojima su Karađorđevići posvećeni između dva svetska rata, dramatično odudaraju od tadašnje političke, socijalne i društvene stvarnosti, kao, uostalom, i od naše percepcije o ulozi koju je dinastija imala u tom periodu" objašnjava kustos.

SVADBA

[attachment=1]

Venčanje kneza Pavla i princeze Olge, 22. oktobar 1923. Venčanju kneza Pavla Karađorđevića, sina kneza Arsena i Aurore Pavlove Demidov, i princeze Olge od Grčke i Danske, kćerke princa Nikole od Grčke i velike kneginje Jelene Vladimirovne, prisustvovali su članovi porodica i prijatelji iz evropskih vladarskih dinastija. Na snimku sleva nadesno stoje: princeza Marina od Grčke, princ Nikola od Grčke, princeza Irena od Grčke, princ Albert vojvoda od Jorka (od 1936. kralj Džordž VI), princ Pavle od Grčke, kneginja Jelena od Srbije, prestolonaslednik princ Karol od Rumunije, kralj Aleksandar I Karađorđević, kneginja Moina Demidov, Ferdinand kralj Rumunije, knez Arsen Karađorđević, princeza Elizabeta od Grčke, princeza Jelena od Rumunije; sede: velika kneginja Jelena od Grčke, grčka kraljica Sofija, kneginja Olga, knez Pavle, rumunska kraljica Marija, Elizabeta vojvotkinja od Jorka; u prvom planu: princeza Ileana od Rumunije i princeza Jelisaveta od Grčke.Autor Vladimir Benčić

VIDOVDAN

[attachment=2]

Kralj Aleksandar i kraljica Marija na Vidovdan, 28. juna 1930. Proslava praznika Vidovdana je posebno svečano obeležena 1930. godine i predstavljala je centralni događaj sleta slovenskih Sokola u Beogradu, koji je od 7. do 29. juna okupio oko 20.000 učesnika. Snimak kraljevskog para je načinjen u prepodnevnim časovima, u Ulici kneza Mihaila, po povratku iz Saborne crkve u kojoj je održan pomen junacima Kosovske bitke.

ŠETNJA

[attachment=3]

Kneginja Olga, kraljica Marija, knez Pavle i gospođa Marinković u šetnji, 2. decembar 1930. godine. Pomenuti sklad Karađorđevića u turbulentnom periodu posebno se ogleda u jednoj fotografiji. "Fotografija šetnje u dvorskom parku upravo slika taj sklad i poverenje koje je međusobno postojalo u vladarskoj porodici. Likovi na njoj su bliski posmatraču i ne postoji distanca u odnosu na status predstavljenih ličnosti. Konačno, atmosfera duboke jeseni, melanholije pejzaža i blage sete na licima koja posmatramo, kao da nagoveštavaju i buduću sudbinu aktera" dodaje Ćirić.

DECA

[attachment=4]

Deca kneza Pavla na Avali, mart 1930. Tokom izleta na Avali beogradski fotoreporter Aleksandar - Aca Simić je ustupio svoj fotoaparat Aleksandru (r. 1924), sinu kneza Pavla, koji je iskoristio priliku da snimi mlađeg brata Nikolu (rođ. 1928). Autor Vladimir Benčić

Izvor: www.blic.rs

Мала корекција, ако дозвољавате... фотографија под именом "Шетња" свакако није настала у дворском парку, већ код троугаоног сквера оивиченог улицама Риге од Фере и Тадеуша Кошћушка... :)


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on September 20, 2022, 09:29:52 am
Његово Величанство Краљ Србије Петар I (1911).

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on October 05, 2022, 09:33:44 am
[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on October 10, 2022, 08:55:02 am
Теодора Дунђерски (жена Геодена Дунђерског), Прва дворска дама краљице Марије Карађорђевић (1922).

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on October 29, 2022, 10:56:39 am
Jелена Карађорђевић, ћерка краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе. Рођена је 1884. на Цетињу а удала се за принца Ивана Константиновича 1911. у Санкт Петербургу. Фотографија снимљена 1923. године.

[attachment=1]


Title: Re: Karađorđevići izbliza Fotografije otkrivaju intimu kraljevske porodice
Post by: JASON on December 21, 2022, 11:45:26 am
Никола Пашић и краљ Александар.

[attachment=1]

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info