PALUBA

Beogradska operacija



Beogradska operacija (ili Beogradska ofanziva) predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu.

Operacija je trajala od 21. septembra do 22. oktobra 1944, kad je okupator proteran do linije odakle artiljerijom nije mogao da tuče Beograd. Beogradska operacija je predstavljala deo opsežnog operativnog plana NOVJ i Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije, nadovezujući se na operacije u istočnoj Srbiji. Beogradska operacija je objedinila dve vojske 10. oktobra, kod Velike Plane. Odlučna bitka je započela dva dana kasnije i trajala do 20. oktobra 1944. godine, kada je Beograd konačno oslobođen. Združene jedinice NOVJ i Crvene armije nanele su u ovoj operaciji nemačkoj Armijskoj grupi "Srbija" težak poraz, oslobodile Beograd i veliki deo Srbije.


[attachment=1]


Oslobođenjem Beograda okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije. Beograd je (uz delimično Pariz) bio jedini glavni grad u Evropi u čijem je oslobađanju sa armijama velikih sila ravnopravno učestvovala regularna nacionalna vojska, Narodno oslobodilačka vojska Jugoslavije. Beograd je po oslobođenju postao vojni, politički i administrativni centar nove Jugoslavije.

U toku borbi za oslobođenje Beograda poginulo je 2.953 pripadnika NOVJ i 976 pripadnika Crvene armije, dok je daleko više poginulo tokom čitave operacije. Nakon gubitka Beograda, Nemci su uspostavili Sremski front, kako bi sprečili oslobođenje zapada Jugoslavije.


[attachment=2]


Pored neospornog privrednog i političkog značaja, bitka za Beograd imala je velik i dalekosežan operativni značaj na odvijanje rata u Evropi. Beograd je bio ključni saobraćajni čvor za nemačke snage u jugoistočnoj Evropi. Uspešnim i brzim ovladavanjem ovim ključnim čvorom, saveznici (Crvena armija i NOVJ) doveli su Armijsku grupu E u tešku poziciju i izolaciju. Ovim uspehom kompromitovana je ne samo od Vrhovne komande zahtevana "plava linija" Đerdap - Skoplje - Skadar, nego i potencijalna linija fronta na Moravi. Kao jedina realna linija fronta nakon poraza u Beogradskoj operaciji, nametala se linija reke Drine. Međutim, na Drini tada praktično nije bilo nemačkih trupa. Njihova glavnina nalazila se 300 kilometara jugoistočno.


[attachment=3]


Naslanjajući se na ovaj uspeh, NOVJ je uspela da parališe gotovo svaki uticaj dve nemačke strategijske formacije sa pola miliona vojnika - Armijske grupe E i Druge oklopne armije - na dejstva severno od Drave. To je omogućilo prodor Trećeg ukrajinskog fronta preko Dunava tokom novembra i decembra 1944, što je dovelo do krize ukupne nemačke odbrane. Od novembra do marta Nemci su radi saniranja ove krize dovlačili trupe iz Italije, sa zapadnog i sa istočnog fronta u Mađarsku. Dovođenje 6. oklopne armije iz Ardena i 4. SS oklopnog korpusa sa Visle u Mađarsku bilo je od bitnog značaja za kolaps ovih frontova tokom februara i marta 1945. i brzo okončanje rata.

Oslobođenjem Beograda Jugoslavija je bila na početku svog ponovnog formiranja, čvrst status u antifašističkoj koaliciji nije temeljila na grupama koje su štampale letke i vršile sabotaže, već na dobro organiziranoj i snažnoj armiji, a partizani su u Srbiji stekli materijalne i ljudske resurse za konačno oslobođenje zemlje da bi je, što je posebno važno, oslobodili bez neposrednog učešća savezničkih vojnika.

Сабиралиште оштећене технике, непосредно након битке, Београд, Карађорђева улица, октобар 1944.

[attachment=1]

 
на овој фотографији се види оштећени немачки Штуг, снимљен непосредно након окончања борби на тргу Славија у Београду, 16. или 17. октобра 1944, на почетку данашњег Булевара ослобођења (у даљини се назире зграда дечије поликлинике). Да ли је познато у чијем саставу је био?

[attachment=1]

Bane,

meni se cini da je ovaj Stug iz sastava 191. brigade jurisnih topova, koja je bila u Srbiji u tom periodu.
Ali, ne bi mogao da se zakunem da je to sigurno, jer u jesen 1944, na raznim delovima Srbije: od Leskovca i Nisa pa sve do Banata, angazovani i jurisni topovi/samohotke iz 191. i 201. brigade jurisnih topova (Sturmgeschütz Brigade) , ali i iz Borbene skole (Kampfshulle) iz Nisa. Takodje, od Beograda do Topole deluje i divizion jurisnih topova (Sturmgeshütz Abteilung) br.1007, iz sastava 7.SS divizije PE.

Boza

Ево две фотографије са београдских улица, из октобра 1944. године. Аутоблинда и два немачка војника у улици Кнеза Милоша, тик изнад раскрснице код "Лондона". Ову фотографију је направио чувени фотограф српске Врховне команде из Првог светског рата, Риста Марјановић, српски Роберт Капа, који је вођен поривом ратног сниматеља, кришом пред саму битку ишао по београдским улицама и снимао немачке војнике, у ситуацији када је за такву активност, да је откривен, могао да очекује само метак у главу на лицу места. Зато ова фотографија тако и изгледа, као рад својеврсног ратног папараца...

[attachment=1]

Ова друга је такође снимак Београђанина Б.Јовичића, настала на Булевару К.Александра јутро након што је разбијена ова немачка оклопна колона, 16.октобра 1944:

[attachment=2]  

...


[attachment=2]

Још мало улица Београда из октобра 1944-е. На снимцима из ове битке се углавном појављују совјетски Т34, самохотке СУ85 углавном се ретко виђају. (Фото by Изногуд са Забавника)

[attachment=1]

Видим да се овде тема распламсава а и Забавник се све чешће спомиње па не би било лоше да видимо мало уништене руске технике на улицама Београда, захваљујући господину Јуришићу који је ово несебично поделио са нама, што у данашње време и није баш чест случај.

[attachment=1]

[attachment=1]

Uh, tek sam sada video ovu odličnu fotografiju  :super

Hvala baukampf i dobro nam došao na Palubu. Pozdravi Kasinu i ostalo društvo sa Zabavnika  ;). Posebna zahvalnost gospodinu Milošu Jurišiću za nesebično davanje uvida u njegovu bogatu kolekciju fotografija Beograda.  :)

Милош Јуришић и његов пријатељ са Забавника, популарни Касина, су заиста "на светлост дана" изнедрили мноштво врхунских фотографија Београда и Србије, до сада потпуно непознатих јавности, а међу којима је било и оних попут ове Баукампфове.

Господин Јуришић је тај материјал несебично делио са учесницима Забавниковог форума, као и са нашим историчарима који се баве темама попут овдашње. Изгорела олупина Т34 са слике коју је приложио Баукампф је снимљена у Кнеза Милоша испред данашег Министарства спољних послова, 17. окотбра 1944: није још утврђено да ли је изгорео након поготка Панцерфаустом испаљенм негде око саме зграде или 88-ицом која је наводно стајала 300-ак метара удаљена, на узвишици код данаше турске амбасаде (ћошак улица Кнеза Милоша и Крунске). Постоји још неколико фотографија које приказују још неколико потпуно уништених Т34 на овој локацији, попут ове коју прилажем, што све заједно сведочи о интензитету борби током ове битке...

   [attachment=1]

Такође снимак из битке за Београд: пешадија НОВЈ носи рањеника у заклону једног Т34 од ватре која долази са оближњег Трга Републике. Ово је тачно на данашњем ћошку испред Дома омладине, угао Дечанске и Македонске..

[attachment=1]

Овде ми се чини сасвим логично да наставим са Русима господина Јуришића... ;D

Улазак првих руских тенкова у реону Х кварта - Босанска улица (данас Гаврила Принципа)

[attachment=1]

...и још једна као сведочанство жестоких борби у зони железничке станице

[attachment=1]

Najveći deo ovih poznatih fotografija iz borbi za oslobođenja Beograda je radio jedan ruski vojni fotograf (ne fototreporter). Nekadašnji Muzej revolucije je imao te fotografije i delio ih drugim muzejima po potrebi. Bila je organizovana izložba fotografija tog Rusa ja sad stvarno ne mogu da se setim njegovog imena možda Bojan može da se seti jer znam da je i on gledao te fotografije. Ne znam da li se sad one još uvek nalaze u Muzeju Jugoslavije.
Pošto je urađen prilično veliki broj kopija ima ih dosta u opticaju prema neke od prikazanih jesu rariteti.

[attachment=1]

Морао сам и из овог угла, виђену небројено пута и коришћену као крунски доказ да Коруновићева пошта није могла да задржи првобитну фасадну пластику услед тешких оштећења.
Када видимо у каквом стању се налазила главна железничка станица а реконструисана и дан данас стоји, схватамо да је ипак идеолошки моменат био пресудан у овом случају...

Бонус  :)

[attachment=1]

Da se vratim caskom na Deligradovo pitanje: fotografije oklopne tehnike iz Beograda, oktobra 1944 i ja sam nalazio na mnogo mesta: Vojnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije, itd... Tek kad prikupite sa vise mesta materijal, u stvari se stice utisak kao da je jedna veca kolekcija rasparcana na manje delovepo tim institucijama. Ipak, verovatno je da su borbe i posledice borbi u gradu slikali mnogi.

Od gospodina Jurisica ja sam takodje potrazio fotografije iz Beograda oktobra 1944. Dobio sam ove koje su postovali Baukampf i Topola (Miki, Bane). G.Jurisic mi ih je dao u adekvatnoj rezoluciji, i sa pisanim objasnjenjem da su to snimici izvesnih M.Panovica i V. Jovica. (T-34 u Kneza Milosa, oko Zel.stanice).

Postojanje sovjetskog filma Sinovi Jugoslavije, koji govori o ulasku sovjetskih i partizanskih snaga u Beograd oktobra 1944, takodje ukazuje da su i Sovjeti slikali tih dana po Beogradu, ali koje su njihove fotografije, zaista ne znam.

[attachment=2]


[attachment=1]

...

U povodu ove dve fotografije (izvrsno) i oznake beloga medveda koje se nalaze na oba tenka!

Na Zabavniku je Topola identifikovao oznaku pa je zgodno (neće se ljutiti valjda  ;)) da to i ovde pomenemo. Sve je praćeno još jednom zanimljivom fotografijom snimljenoj u Njegoševoj ulici a postavljenoj takođe na Zabavniku.


[attachment=3]



E sada, na drugoj fotografiji iz kolekcije Miloša Jurišića (ova iz G. Principa) se pojavljuje druga oznaka, nekakav magarčić izgleda. Moje pitanje za upućene je, koja je to jedinica u pitanju?

[attachment=4]

[attachment=5]

"magarence" je zapravo "jelen", i to je oznaka 13. Gardijske mehanizovane brigade, a pojavljuje se još životinja - dosta su bili šareni sovjeti kod nas.

"medved" je oznaka 36. gardijske oklopne brigade

Ima i "guštera" (pretpostvka 292. gardijski samohodno-artiljerijski puk), "lasti" (15. gardijska mehanizovana brigada), "slona" (14. gardijska mehanizovana brigada)

Svi su delovi 4. gardijskog mehanizovanog korpusa!

Jedinice sam bukvalno prevodio pa je moguće da terminologije nije 100% dobra!

Info je inače iz ruske publikacije o operacijama u Jugoslaviji, period septembar-oktobar 1944. Mogu da skeniram i postavim poneku sliku.

PS. pitanje za administratore i moderatore - pošto se ova odlična tema dosta raširila, možda bi mogla da se podeli na više njih po principu "Oklopna sredstva nemačkog porekla na teritoriji Jugoslavije 41-45", "Oklopna sredstva italijanskog porekla na teritoriji Jugoslavije 41-45", "Oklopna sredstva sovjetskog porekla na teritoriji Jugoslavije 41-45", .... bilo bi preglednije i preciznije a izbeglo bi se ponavljanje i 'gužva'.
Naravno ovo je samo predlog :)

Evo našao sam i "slona"  :). Fotografija iz knjige "Beogradska operacija - 20 oktobar 1944."

Dakle ovaj tenk pripada 14. gardijskoj mehanizovanoj brigadi.

[attachment=1]

[attachment=2]

Бојане, само мала корекција: ја нисам овде постовао фотографије Милоша Јуришића, снимак потпуно уништеног Т34 у Кнеза Милоша, иза кога стоји камион (дакле, не овај изгорели испред зграде МИП-а), који сам постовао након Баукамфовог (Јуришићевог) снимка, направио је Риста Марјановић у току саме борбе. Снимци извесних Пановића и Јовића, које ти је дао Милош Јуришић су настали дан или два након што су борбе окончане.

Што се ознака животиња на совјетским возилима тиче, хвала за мој цитат са Забавника, да само још мало проширим објашњење: наиме, колико сам сазнао, свака већа совјетска јединица је добила неки од тих знакова (медведа, магаренце, слонче, итд.) као свој јединствени симбол у циљу лакшег сналажења по Београду. Инжињерци и извиђачи би ишли испред и уцртавали по зградама и улицама ознаку животиње како би тим својеврсним путоказом својим снагама олакшали оријентацију по београдским улицама.  

Na prethodnim stranama se nalazi dinamična fotografija prevlačenja ranjenika u zaklonu jednog T-34 iz 36. gardijske oklopne brigade, evo iste te scene samo iz drugog ugla.

[attachment=1]

Pošto su pominjani nemački Štugovi evo 4 fotografije za koje u poljskoj publikaciji iz serije Wydawnictwo Militaria br.257 "Belgrad 1944", navodi da su slikani na ex-Yu teritoriji tokom jeseni 1944.

Prva je interesantna zbog oznake koja se vidi, dok su na poslednjoj prikazana dva uništena. Na fotografijama baš ništa ne daje naznaku da su zaista odavde, ali se očigledno negde vode kao takve.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Позната слика из серијала књига "Други светски рат".
Запаљени Т-34 на Теразијама, испред палате Албанија.
Јасно видљив "меда".
[attachment=1]

Депо оштећене и уништене совјетске и немачке технике након битке, Карађорђева улица, Београд, октобар 1944.

Има овде свега, само треба пажљиво посматрати фотографију... На овој локацији се данас налази излаз из аутобуске станице.

[attachment=1]

Четврта фотографија је совјетска, снимљена поред Смедеревског друма, у близини Ритопека, приказује остатке уништене технике Штетнерове групе, октобар 1944. Оригиналан снимак има доста ширу перспективу од овде приказаног.

Није техника али је повезано са неким фотографиијама са претходних страна: совјетски војници спроводе групу заробљених немачких војника након освајања Београда, октобар 1944...

[attachment=1]

[attachment=1]

Dve fotografije sa Zabavnika ...

[attachment=1]

[attachment=2]


Još neke (isti izvor) sa sovjetskom tehnikom iz Beogradske operacije i okoline ...

[attachment=3]

[attachment=4]

Депо уништене и оштећене технике из бтике за Београд, октобар 1944, Карађорђева улица

[attachment=1]

Кнојевци на мотору мени непознате марке, 1945. година

[attachment=2]

НОВЈ на Теразијама, непосредно након битке за Београд, октобар 1944.

[attachment=3]

иако би ова фотографија могла да иде и на топик о Реноу Р35, боље да је ставим овде: оштећени и напуштени немачки Рено Р35 прегледају војници НОВЈ у Карађорђевој улици, на раскрсници са Црногорском улицом, непосредно након окончања битке за Београд, октобар 1944:

[attachment=1]

Iz borbi za oslobođenje Beograda


[attachment=1]

Совјетски војник "тера" заплењени немачки тегљач СДКФЗ 7 или 9, кроз Коларчеву улицу у Београду, непосредно по окончању тешких борби у овом делу града...

[attachment=1]

[attachment=1]

Код данашње школе "Петар Драпшин", 1944.

[attachment=1]

Београдске авлије пуне Руса


28.05.2012.


Док су се током ослобађања српске престонице водиле крваве уличне борбе, многи Београђани радознало су извиривали иза ћошкова, пратећи ток битака


[attachment=1]

Недељу дана пре ослобођења Београда, 14. октобра 1944, престоница Србије била је паралисана. Недић и Љотић, са ужом свитом, пребегли су под Алпе. Војници Недићеве Српске државне страже патролирали су градским улицама у својим зеленим униформама, прљави и необријани. Мање четничке групе, у фијакерима, прелазиле су Савски мост. Већина са брадама,уз понеког обријаног, лица белог као креч. Немци су лепили плакате са великим сликама совјетских војника азијатске физиономије, уз слоган: „И ово су ваша браћа Словени!”. Београђани су ручавали пасуљ и проју.

Овај колаж слика остао је у сећању Зорана Обрадиновића, тада седамнаестогодишњег тинејџера са Лиона а данас пензионисаног геолога. Згоде које су у окупираном Београду проживели он и његово друштво, малолетна градска мангупарија, реконструишемо и на основу сачуваног Зорановог ратног дневника, а све је сублимирано у његовој књизи „Распродаја сна и збиље”.

Породица Обрадиновић наслутила је крај окупације поменутог дана, поподне, када је дванаест огромних противавионских немачких топова на Звездари, с цевима дугим десетак метара, положеним у хоризонталу, почело да туче Авалу и Вождовац, где су већ били црвеноармејци.

Струје и воде није било, али, рат, гротескни комедијант, уредио је да раде телефонске везе између „немачког” Лиона и „руског” Вождовца, одакле је породични пријатељ, геолог Васа Симић, рапортирао: „Руски тенкови су ту,у улици Војводе Степе. Авлија ми је пуна Руса. Пијемо ракију и наздрављамо, жена је испекла проју, а заклали смо и прасе које смо чували за посек.”

Већ сутрадан, у подне, у комшилуку,код једне избегличке породице из Бањалуке, наш приповедач дочекао је првог ослободиоца. Младе комшинице, две сестре двадесетих година, „згодне и расне”, већ су се припремиле за ослободилачку визиту: са унутрашње стране врата од шпајза ставиле су резу, у страху од напаствовања.

Човечуљак у поцепаној униформи, умазаној рубашки, блатњавим чизмама, испијеног лица, својим чворноватим шакама стезао је машинку уперену наготовс, неповерљиво командујући укућанима и обилазећи све собе и закутке.

Био је то црвеноармејац, припадник претходнице, кажњеничке авангарде, јуришник чија се глава котрљала на рулету и који је, баш зато, грозничаво откидао све што би му се нашло пред чулима.

Понуђену флашу ракије попио је надушак. Кифлице је прогутао. Дохватио је бочицу са колоњском водом, помирисао је и, пред забезекнутим домаћинима, испио је. Осмотривши сестре, изабрао је млађу, изразито лепу црнку, и кренуо руком према њеним грудима. Али, жестока пуцњава и хук тенкова одвукли су га напоље, на разбојиште.

Сутрадан, овај пут у кућу Зорановог оца, стигао је други ешалон, партизани из, како песма каже, Титу најмилије, Шесте личке дивизије. Ишли су од куће до куће и реквирирали собе. Код Обрадиновића су банули један пуначки партизан и црнпураста партизанка. Уз потврду на парчету папира, узели су два пара униформи које су припадале Зорановом оцу Божи, судском пуковнику Недићеве Српске државне страже који се склонио у трпезарију. Одлазећи, рекли су: „Долази зима, треба нам топло руво”.

Већ тог, 15. октобра, Немци су били сабијени на потесу од Дунавске до Главне железничке станице, линијом Ботаничка башта–Скупштина–Теразије–улица Милоша Великог. Њихов отпор био је грчевит јер су на том простору чекали прикључење одсечених јединица, нарочито оних из Смедерева, са Чукарице и других, мањих.

Наш саговорник, као и многи други Београђани, понесени инфантилном и погибељном радозналошћу, „зујао” је по граду, онако у цивилу, док су около праштали гелери и шрапнели. Добро је упамтио три епизоде дуж Булевара краља Александра, куда су продирали Руси.

Највећи судар на том правцу десио се код Правног факултета. Ту се укрстила ватра из руских тенкова и немачких топова. На попришту је остало пет великих немачких топова из састава Ромеловог Афричког корпуса. Били су „камуфлирани” пустињским бојама, браон и сивом.

Мало пре ове позиције, Немци су пружали снажан отпор из Студентског дома „Краљ Александар” (послератни „Лола”). Руси и партизани опколили су здање и послали двојицу војника са белом заставом да преговарају о немачкој предаји. Међутим, на самом улазу, Немци су убили обојицу. Јуриш је уследио десетак минута касније. Сви немачки војници су побијени, а командант јединице је спаљен, пошто је претходно свезан задрво.

Немачке положаје у граду митраљирали су лаки руски ловачки авиони, „јакови”, који су обично летели у пару. Негде изнад Звездаре, међу дует „јакова” улетео је трећи авион, немачки. Био је камуфлиран, тако да су немачки крстови били прекривени платнима са црвеном петокраком. Руси су га препознали и оборили. Пао је на једну приземну кућу на Ђерму и убио станаре,оца, мајку и дванаестогодишњег сина, док су ручали.

Милан Четник


Izvor:Politika

Zeljko, jesu li ove kratke priče prikaz nove knjige ili novinski članak?

Novinski clanak

Predlazem da se otvori nova tema, nazvana "Bitka za Beograd".

http://www.youtube.com/watch?v=eljiG2K0iyw

Nadam se samo da one kaćuše nisu zasipale centar grada.  :zid

Једна је погодила моју зграду (код Бранковог моста) Погодила је трећи спрат другог улаза, код прозора степеништа. Негде 1946. су поправили тако да се данас ништа не види.

I još dvije ratne fotografije. Na prvoj se vidi glavni ulaz u željezničku stanicu, na poleđini piše da je iz 1941. godine i na drugoj se vidi ista u tijeku borba za oslobođenje Beograda Oktobra 1944. godine.

Isečak iz filma. T-34 na Slaviji oktobra 1944.

[attachment=1]

[attachment=1]
Споменик палим војницима Црвене армије на Тргу републике у Београду, уклоњен после 1948.

[attachment=2]
Београд 1944: црвеноармејски тенк испред главне железничке станице (у позадини се види
зграда са леве стране главног улаза).

[attachment=3]
Београд 1944: Ректорат, Филолошки факултет и Студентски трг.

[attachment=4]
Немци су у току рата променили име хотела „Москва“ у „Србија“. Популарна анегдота,
чију је истинитост вероватно немогуће проверити, гласи да су то урадили када су чули
коментаре да је тај хотел био „једина Москва коју су успели да освоје“.

[attachment=5]
Београд 1944: разрушене калемегданске степенице.


Slike i tekst preuzet sa sajta:  Ruska reč (http://ruskarec.ru/politics/2014/10/29/ko_prlja_secanje_na_crvenu_armiju_34595.html)

Zanimljive fotografije. Šteta što je spomenik palim Ruskim vojnicima 1948. godine uklonjen vjerovatno nakon rezolucije Informbiroa, jer bez
obzira na sve oni su ipak poginuli boreči se da oslobode Beograd. Zanimalo bi me da li je spomenik uništen ili je možda bio samo uklonjen i
negdje pohranjen (kao npr. spomenik Bana JJ u Zagrebu)? Možda je danas opet negdje postavljen? Volio bih to znati, pa ako netko zna bio
bih zahvalan na informaciji.

Mislim da je umesto jednog spomenika podignuto Spomen groblje oslobodiocima Beograda preko puta Novog groblja. Tamo postoji i spomenik Crvenoarmejcu.

To je vjerovatno onaj dio kod Novog groblja na kojem je Predsjednik V. Putin 16. 10. 2014. tijekom posjeta Srbiji položio vjence. Tamo sam
primjetio jedan spomenik Crvenoarmejcima isklesan u/iz bijelog kamena.

Može se tako tumačiti, ali ima i drugačije objašnjenje.

Sovjetski vojnici poginuli u borbama za oslobođenje Beograda oktobra 1944 su bili sahranjivani po celom gradu (uglavnom tamo gde su i poginuli), ne samo na ovom mestu na Trgu republike (tada Pozorišnom trgu), i ovo nije bila jedina grobnica sa spomenikom. Mnogo grobova u gradu izvan postojećih grobalja, a život i živi ljudi pokušavaju da idu dalje.

Početkom 1950-ih su posmrtni ostaci sa svih tih lokacija po gradu prenešeni na prostor preko puta Novog groblja, a 1954 (deset godina nakon oslobođenja) je završeno groblje/memorijal/park.

Tako da su jednim potezom rešeno više problema: sklonjena grobna mesta sa više lokacija u gradu, poginulim vojnicima obezbeđeno pristojno mesto za večni počinak, napravljeno spomen obeležje, kao i "ideološki problem" sa IB-om.

Ovih dana se razmišlja i o obnavljanju spomenika nemačkim vojnicima na vrhu padine prema Košutnjaku (na vrhu Banovog brda). Tamo je danas zanimljiv spomenik u vidu kvadra sa niskim dorskim stubovima. Tamo je i onaj granitni krst sa natpisom "Hier ruhen serbische helden".

Zahvaljujem na objašnjenju i dodatnim informacijama. Mislim da je korektno urediti i održavati groblja svim palim vojnicima, bez obzira na
kojoj strani pali. I mi u Puli u okviru starog Mornaričkog-vojnog groblja imamo dijelove gdje su sahranjeni Njemački i Talijanski mornari i
vojnici poginuli tijekom II svjetskog rata ili neposredno nakon.

O Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu postoji posebna tema:

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,20065.msg251632.html#msg251632

Na Novom groblju u Beogradu postoji nekoliko vojničkih grobalja, među njima i "nemačko" (Austro-Ugarsko). O tim grobljima postoji tema ("Novo groblje" u Beogradu kao vojničko groblje") gde je to uslikano i objašnjeno (možda ne baš dovoljno). Evo linka ka tom Austro-ugarskom vojničkom groblju:

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,19204.msg233137.html#msg233137

Postoji međunarodna konvencija o održavanju vojničkih grobalja koja se odnosi samo na domaće i savezničke nego i na neprijateljske vojske.

Nisam znao da ima tako lijepo prikazana stranica o vojničkim grobljima u Beogradu, hvala na informaciji.  Kada slijedeći put budem išao u
Beograd i ako vremenske prilike dopuste, odvojit ću par sati ili jedno prijepodne da ih obiđem. Po onome što sam vidio na postavljenim
fotografijama lijepo su uređena i vjerujem da je zanimljivo pogledati ih, ako se taj izraz može upotrebiti kada govorimo o groblju.

Evo dvije ratne fotografije snimljene u Beogradu krajem Oktobra 1944. nakon oslobođenja. Obje su snimljene u ulici Kneza Miloša, mislim
da je uništeni tenk ispred zgrade današnjeg Ministarstva Vanjskih poslova Srbije. Malo niže je raskršće sa Nemanjinom.

I još dvije snimljene negdje u isto vrijeme 1944. na Terazijama ispred palate Albanija. Na sve strane su još svježe vidljivi ostaci od uličnih
borbi.

Na fotografiji je prvi sovjetski tenk koji je uspeo da se probije do Terazija, još na početku borbi za oslobođenje Beograda.
Ostala je zabeležena priča da je samo jedan član posade preživeo. Delići priče o njegovom spasavanju su sklapani, bez preterivanja, decenijama. Po novinama je objavljeno više članaka i pisama čitalaca o tom događaju. Aleksandar Deroko je napravio crtež tenka, Rista Marjanović je napravio više fotografija...

Preživeli tenkista je, ispečen, počeo da napušta tenk, dok su ga Nemci držali na nišanu. U onom metežu, ne znajući i ne videći jedan drugoga, sa leve i desne strane tenka su pritrčala dvojica Beograđana. kasnije je ustanovljeno da je jedan odmah pokošen nemačkim rafalima, a drugi je uspeo da uvede ranjenika u zgradu "Albanije", a potom i do svog stana na Obilićevom vencu, gde ga je skrivao do kraja borbi. Tenkista se, po okončanju borbi, vratio u jedinicu, gde su ga već prežalili. Koliko se sećam, preživeo je rat, ali je zagubio adresu svojih spasilaca, pa su kontakt uspeli da obnove tek potomci...
Ima više o tome na forumu Zabavnika.

Iz uličnih borbi za oslobođenje Beograda 14-20. oktobra 1944.godine.



[attachment=1]

Pogreb narodnih heroja Blaža Popivode i Dušana Milutinovića - političkog komesara i komandanta 1. bataljona 1. proleterske brigade, koji su poginuli u borbi za Beograd. Sahrana je obavljena na Slaviji oktobra 1944. godine.


[attachment=1]

Koji je mitraljez u pitanju? Muči me redenik na desnoj strani. Mogu se setiti samo Maxim–Tokarev koji je sličan ovome na slici.

[attachment=1]


Odlične slike, Dread! :klap

Još malo...

Beograđanin gleda mrtvog nemačkog vojnika.
[attachment=1]

Polupani nemački oklop, ali mene zanima gde su nastale ove fotke.
[attachment=2]

[attachment=3]

I nešto što je stajalo zajedno sa ostalim fotografijama napravljenim u BG-u, a što ja ne mogu da povežem ni sa jednim delom grada.
[attachment=4]

Beograđanin gleda mrtvog nemačkog vojnika. - Karađorđeva ulica, u pozadini se vidi Savski trg i Dom invalida na početku Nemanjine.

Polupani nemački oklop

- prilaz današnjem Tramvajskom (Zarićevom mostu), u pozadini park kodd današnjeg Ekonomskog fakulteta
- Bulevar oslobođenja, u daljini je Slavija

I nešto što je stajalo zajedno sa ostalim fotografijama napravljenim u BG-u, a što ja ne mogu da povežem ni sa jednim delom grada. - ovo pouzdano nije slikano u Beogradu.
Na SSC-u (ili Zabavniku) smo je odavno analizirali.
Moguće da je neko ove dve karakteristične zgrade pomešao sa studenskim domom Kralj Aleksandar ("Lola") na Bulevaru kralja Aleksandra (revolucije :) ), crkvu sa Bitefom kod Bajlonijeve pijace, a olupine tenkova kao onu uništenu kolonu zbog koje su Nemci čekali i branili Beograd... ali te tri stvari se ne uklapaju, niti su to te zgrade.

Zanimljiva istorijska građa i viđenje te operacije s ruske strane.Retke fotografije (postoji info na engleskom i ruskom). Između ostalog dokumentovano je i stvaranje tenkovskih i artiljerijskoh brigada NOVJ uz pomoć sovjetske armije, engleza,...

http://www.promacedonia.org/bo/bo_5.htm

Hvala, tako sam i mislio da su prve dve iz okoline Ž. stanice a da je treća sa slavije, ali rkoh ajde da proverim. :)

CIKLON JUG: Zašto je 25 mladića sišlo pod šahtove Beograda - i umrlo u duševnoj bolnici


29.12.2015. 13:49 Autor: Nina Gavrilović


Muzika je treštala. Znojavih šaka muškarci i žene, mnogi još u vojnim uniformama, igrali su kolo na sred Terazija. Verovali su, kao što mnogi od nas danas pogrešno veruju, da je 20. oktobra 1944. oslobođen Beograd. Ne znajući šta ih čeka, ljudi su podizali decu da vide igranku. Pesmu je nadglasao prasak, a ulice prepune naroda poprskala je krv.



Smeh su zamenili vrisci. U centru grada se desio masakr. Dok su brojali ranjene, one ostale bez udova, komandant je povukao u stranu Gojka Kraljevića i izdao mu najteže naređenje u istoriji srpske prestonice: "Okupi ljude!"

Ranije tog dana, Kraljevića su saborci pljeskali po leđima.
"Gošo, legendo, srećan ti rođendan", vikali su mu.
Bilo je i onih koji su ćutali. Mladić koji je tog jutra napunio 20 godina mnogim svojim vojnicima je mogao da bude unuk. Jedini kojeg će ikada imati.

Ljudi željni slavlja, uprkos krvoproliću, nastavili su da igraju na ulicama. Nisu znali da one u kolu nije osakatila greškom bačena bomba, nego namerno ciljana granata.
Tih kao smrt Gojko se kroz rulju probijao do Druge brigade Drugog Bataljona Četvrte beogradske divizije.On nije slavio.Umesto okićenih fasada posmatrao je šahtove. Smrt je dolazila iz podzemlja.


[attachment=1]

Žena je nedugo nakon eksplozije viđena kako baca đubre u kanalizaciju. Nije to bilo đubre, bila je hrana za najstrašnijeg neprijatelja sa kojim se Beograd suočio. Dok se iznad šahtova čuo bat novog "moravca", ispod, duboko u kanalizaciji, krila se SS divizija koja mesecima nije videla dan. Čekali su znak za početak operacije "Ciklon jug". Zadatak? Zatruj vodu i hranu, miniraj stambene zgrade, potruj ranjene u bolnici, a onda kroz eksploziju i leševe napravi haos u Beogradu. Tiho i neprimetno, kao što se ciklon prikrada ravnici. Smrt je trebalo da dođe iz podzemlja, ali se njihova spremala u njega da siđe.

[attachment=2]

Kraljević je sa prvom grupom vojnika stajao iznad šahta na Dorćolu. Neke od mladića nije ni znao. Uzimani su na preskok, pomalo iz svake čete. Previše vojnika iz istog puka i neko bi počeo da postavlja pitanja, a tamo gde su išli - pitanja nije smelo biti.

- Gojko je zadatke obavljao bez pogovora. Zato je izabran. Izabran je jer su znali da je odrastao u vojsci i da neće pobeći ni po cenu života. Mnogi na njegovom mestu bi. Momci koji su odabrani za misiju su bili iz unutrašnjosti, neki su na putu do šahta prvi put videli tramvaj, a sada su nadređeni uprli prstom u mrak i rekli im "silazite dole" - priča za "24 sata" Milka, udovica Gojka Kraljevića u malom skrivenom dvorištu na Cvetnom trgu.

Nisu im rekli samo to. Pre toga iskusni komandant im se iskreno obratio.
"Puške i bombe ostavite na površini, dole vam ne vrede" bilo je uputstvo.
Grupica po grupica, šest po šest, stopu po stopu, sedam dana i sedam noći mladići su sa noževima silazili u šahtove. Provodili bi po četiri sata unutra, a onda, oni koji prežive, puzali na površinu.

- Gojko je silazio sa svakom grupom i naredio da pri smeni vojnici ne smeju da se sretnu. Nisu smeli novoj grupi da ispričaju užas koji su dole videli. Od onih koji su uspeli da se izvuku 25 je u tunelima poludelo. Prema mom znanju, pravo odatle su sprovedeni u kliniku "Laza Lazarević". Tu su i umrli - tiho priča žena.
Ležeći u ledenoj vodi, dok im se uniforma natopljena fekalijama pripijala uz telo, puzali su kroz mrkli mrak i osluškivali. Šuškanje izatunela moglo je da bude i pacov i nož koji se zarija u grkljan.
Više od bata koraka daleko brojnijeg neprijatelja, plašio ih je šum vode. Bilo im je jasno - ako gore padne kiša, svi će se podaviti. A to je bilo upravo ono što je neprijatelj hteo.

Ozloglašeni Oto Skorceni, Hitlerov čovek od poverenja, lično je obučavao diverzantsku jedinicu. Kraljevićevi ljudi su pipali memljive zidove ne bi li presekli kablove mina koje su sakrivene pod beogradskim zgradama. Mogle su da eksplodiraju svakog trenutka. Nemci su iskočili iz zasede. Saterani u ćošak, borili su se do poslednjeg.
Bile su potrebne mine i najmanje 120 ljudskih života da isteraju naciste. Napokon, pakleni plan je sprečen, a Gojko Kraljević je ponovo izašao i video sunce. Tamu, ipak, nikada nije zaboravio.

[attachment=3]
- Niko iz Generalštaba nije smeo da uđe u grad dok neprijatelj ne bude uništen. Kada je posle svega izašao iz kanalizacije i potpisao da je operacija uspela, Gojko je pao u krevet i spavao danima - priča njegova supruga, a mi slušamo. Zahvalni.
Jer dok se on oporavljao, iza njegove sobe i daleko iznad tunela u kojima su ti mladi ljudi ostavili tela i živote - budio se neki novi, slobodni Beograd.

Gospodar tri zanata

Gojko Kraljević je doktor hemijskih nauka, a završio je tri fakulteta: Hemijski, Ekonomski i Tehnološki. Sa suprugom ima ćerku Danijelu koja je takođe doktor biohemije i živi u Americi. Bio je i pisac, napisao je dva romana. Gojkovi patenti o prečišćavanju životne sredine, za koje je ideju dobio u kanalizaciji, koriste se i dan danas.

I NATO je oterao

Gojko Kraljević, odavno u penziji, pozvan je u pomoć kada je Beograd napadnut 1999. godine. Čovek koji ga je branio od pretnje iz podzemlja, svojim strateškim umećem ga je branio i iz vazduha. Do kraja života je, u svojoj 76. godini, nastavio da pomaže i kao naučnik, pronalazeći patente za zaštitu životne sredine. Prema rečima njegove udovice - nikada ton nije povisio, a najveća uvreda mu je bila "idi u peršun".



"U pet minuta grlila sina i živog i mrtvog”

- Gojko je retko o tome pričao. Vidite da se o ovome u školi ne uči i film koji je snimljen dosta je ublažen. Mučno je to. Rekao mi je samo da je jedna starica, ogrnuta teškom maramom, saznala da joj je sin jedinac u Beogradu i došla da ga vidi.Zatekla ga je živog na ulici i zagrlila, pet minuta kasnije sišao je u kanalizaciju i posle rafala izneli su mu telo, sledeći put zagrlila ga je mrtvog. Sve što meni nije mogao da kaže je zabeleženo u knjizi "Smrt je dolazila iz podzemlja" Mirka Jovićevića. Hteo je da se bar sećanje na poginule nekako zadrži – priča žena.



Izvor:24 sata

Snimak iz uličnih borbi za oslobođenje Beograda, oktobar 1944. godine.


[attachment=1]


@Relja, nešto mi govori da je i ova na "Zabavniku" i SSC prošla analizu, tako da očekujemo lokaciju  ;)

Da, sećam se da je bila, ali lokaciju ne prepoznajem, bar ne na prvi pogled.
Učinilo mi se da je Jevremova ili Jovanova, ali izgleda da nije....

Kneginje Zorke i Svetog Save

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=4264#comment-71085

Ovo je negde u Skoplju.
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=4264#comment-71090

Još jedna.

[attachment=1]


Tokarev sa svojim sinom i mitraljezom Maksim-Tokarev.
[attachment=2]

Znači mogao bi biti taj u pitanju?

Hvala svima na zanimljivim slikama :klap

Još jedna iz arhiva Beograda.

[attachment=1]

25. октобар 1944. Грађани Београда поздрављају совјетске војнике.

[attachment=1]

Neutvrđena jedinica NOVJ u (koliko se čini) Resavskoj ulici.


[attachment=1]

Jeste, tamo gde je sada tramvajska stanica prekoputa SKCa.

Da li je ovo u Beogradu?


[attachment=1]

Маршал Тито, шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн и совјетски генерал Корнејев, по доласку у Београд, 1944.
Музеј револуције народа Југославије

[attachment=1]

Oktobar 1944, borbe za oslobođenje Beograda, ulica Kneginje Zorke

[attachment=1]

Beli medved na kupoli, znači tenk paše. Meni izgleda da jeste.

[attachment=1]

[attachment=1]


[attachment=2]


...

Ova druga fotografija, ovog puta u celini.

[attachment=3]

Još jedna snimljena neposredno nakon završenih borbi na Terazijama.


[attachment=1]

Još jedna, malo drugačiji ugao snimanja.


[attachment=1]

Miting kod Vukovog spomenika na dve fotografije, dana 21. oktobra 1944. godine.



[attachment=1]


[attachment=2]

Na Terazijama, dana 20. oktobra 1944. godine.


[attachment=1]

Obeležavanje 72 godine od oslobođenja prestonice: U Knez Mihailovoj rekonstrukcija velike bitke za Beograd
Beoinfo , A. J.   15.10.2016.

Punktovi na kojima će glumci rekonstruisati neke od situacija u kojim su se vojska i građani našli 20. oktobra 1944. godine, samo su deo manifestacije koja će se povodom povodom obeležavanja 72. godine od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu održati u četvrtak, 20. oktobra.

[attachment=1]

Prvi put od kada se obeležava Dan oslobođenja Beograda biće održan memorijalni defile na ulicama grada u kome će učestvovati borci koji su učestvovali u "Beogradskoj operaciji" 1944. godine. Memorijalni defile zakazan je za 12 sati, i kretaće se od "Londona" do  Palate "Albanija".

U Knezu - rekonstrukcija velike bitke za Beograd

Nastavak programa zakazan je za 16.30 na Trgu republike gde će biti rekonstruisana velika bitka za Beograd i u Knez Mihajlovoj ulici. Na Trgu republike biće izloženo oružje koje je korišćeno od strane pripadnika Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije u borbama za oslobađanje Beograda a biće priređena i izložba fotografija iz oktobra 1944. godine.

[attachment=2]

U defileu će učestvovati i predstavnici Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i gradska organizacija SUBNOR-a. Defile će trajati do 14 sati. Svečana akademija povodom oslobođenja Beograda biće održana u Narodnom pozorištu u Beogradu, u 20 sati.

[attachment=3]

Ploče sa novim imenima ulica

Predstavnici Vlade Republike Srbije i Grada Beograda otkriće u 15 sati ploče sa imenima ulica u Beogradu koje su dobile ime po sovjetskim komandantima koji su komandovali jednicima Crvene armije koje su učestvovale u oslobađanju Beograda. Na Novom Beogradu bivša ulica Goce Delčeva postaje bulevar maršala Tolbuhina a bivša Pohorska ulica će nositi ime ulica generala Ždanova.

Izvor: www.blic.rs

Само што су на последњој слици четници у Крушевцу.

Prva fotografija takođe nije nastala u Beogradu.

I mala douna ovog članka: stanovnici ulica Goce Delčeva i Pohorske su se bunili i pisali peticije da im se ne menjaju nazivi ulica. Bez uspeha, "nadležni" se nisu obazirali.

Prva fotka je nastala tokom bitke za Trst, ako se ne varam.

Izložba povodom oslobođenja Beograda izmeštena ispred Skupštine grada
Tanjug , Blic   17.10.2016.

Izložba povodom proslave 72. godine oslobođenja Beograda od fašizma biti održana na platou ispred Skupštine grada Beograda, a ne na Trgu republike, kako je ranije planirano.

Ostaje nepromenjeno vreme otvaranja u 16 sati, kao i sve ostale najavljene manifestacije, uključujući i svečanu akademiju u Narodnom pozorištu.

- Proslavu godišnjice oslobođenja Beograda od fašizma organizovaće grad Beograd kao što to čini redovno, i sa ponosom, od 2014. godine. Grad Beograd nema ništa protiv da, ako neko želi da da svoj doprinos proslavi ovog velikog praznika, to učini bez obzira na motive. Mi ne želimo da delimo građane i da svađama skrnavimo ovaj praznik koji je jedan od najznačajnijih događaja u novijoj istoriji našeg grada - saopštio je gradski menadžer Goran Vesić. Podsećamo, inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" najavila je za dan proslave oslobođenja beograda protesni koncert na Trgu republike.

Izvor: www.blic.rs

Skoro sam nakon roditeljskog sastanka prolazio ulicom Admirala Geprata. Mora da sam hiljadu puta u životu prošao njom, ali sam prvi put primetio spomen ploču izginulim crvenoarmejcima u borbama za oslobođenje Beograda.



[attachment=1]

Primetio davno, nikada slikao!

И ја сам видео ову плочу, али да ме сад ниси подсетио не би ми пало напамет да је има. Мораћу да је сликам.

Vjerojatno nisu bile...
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

...

Pre 73 godine, tokom oslobađanja Beograda, uz sovjetsku pešadiju, podršku sa Dunava dala je flota, koja je dobila ime Beogradska, i s ponosom je nosi već osmu deceniju.

Sovjetska vojska koristila je Dunav kao kičmu za uništenje fašista, njime su, uporedo sa pešadijom napredovali ka zapadu do Beograda, pa i dalje, tokom oslobađanja Evrope. Težište Dunavske flotile bilo je na rečnim oklopnim čamcima koji su vodili izuzetno teške borbe u Srbiji. Najteže kod Smedereva, gde su bile stacionirane nemačke elitne snage Štetner, ali i kod Beograda.


[attachment=1]


Vojni analitičar Aleksandar Radić dugo se bavi proučavanjem ove operacije. Za Sputnjik objašnjava da su Rusi sa brodova najviše dejstvovali po nemačkim topovima na Zvezdari, Opservatorija je bila najjača tačka otpora sa te strane, dok sa Dunava nisu došli ruski brodovi da zaspu Nemce granatama, pešadija sa Smederevskog puta nije mogla da se probije ka gradu. O žestini borbe koja je trajala ceo dan govore oštećenja na Opservatoriji, tragovi gelera i danas se vide na tom zdanju, objašnjava Radić.

- U oktobru 1944. sovjetski mornari morali su da prođu pored ruševina Pančevačkog mosta sa kojih su dejstvovali nemački vojnici. Išli su ka Savskom mostu, jedinom preostalom na Savi, koji je trebalo spasti po svaku cenu. Ruski oklopni čamci su zapravo bili tenkovi na vodi. Njihovo osnovno naoružanje bile su kupole sa tenka T-34, najpoznatijeg tenka u istoriji. Prvi čamci probili su se 19. oktobra u oko 14 sati pod snažnom vatrom, manevrišući pored porušenih delova mosta. U pokretu su dejstvovali po nemačkim položajima i došli su do leve obale Dunava iza Ratnog ostrva. Za to vreme tenkisti i pešadija su ovladali Savskim mostom i krenuli ka Zemunu - kaže Radić.


[attachment=2]

 
Osim borbi za Zemun, sovjetska mornarica je 21. oktobra učestvovala u likvidaciji nemačkog mostobrana na Čukarici. Ceni se da je u borbama za Beograd i Zemun do 22. oktobra Dunavska flotila neutralisala 20 nemačkih baterija, uništila oklopni voz, tri skladišta naoružanja i izbacila iz stroja oko hiljadu i po Nemaca - bez ljudskih gubitaka, samo uz teža oštećenja jednog broda.

Po staroj ruskoj tradiciji da se jedinicama koje su se istakle u borbama dodeljuju medalje i počasna imena, zbog izuzetnog angažmana i hrabrosti u borbama za Beograd pojedine jedinice dobile su "Beograd" u svom imenu. Jedna od njih je Prvi beogradski divizion rečnih oklopnih čamaca.

Po završetku borbi za oslobođenje Beograda, Dunavska flotila podeljena je na dva dela. Deo brodova uputio se prema severu i pridružio glavnini ruskih snaga u Mađarskoj, a deo je ostao kao podrška partizanima u nastavku borbi za oslobođenje zemlje. Jedna od posebno teških borbi bio je desant na Vukovar. Baza diviziona bila je do leta 1953. u Beču, a zatim je dislociran u Ukrajinu, u Ismail, a odatle 1995. godine na Krim. Iz Sevastopolja prešli su na Kaspijsko jezero.

- Divizion je ušao u sastav brigade za zaštitu vodnog rejona, a u poslednjoj reorganizaciji, počasna titula "Beogradski" preneta je na viši rang - na brigadu. Zato sada ruska ratna mornarica u Kaspiskoj flotili u svom sastavu ima 327. Beogradsku brigadu. Dakle, Beogradska brigada danas je deo Kaspijske flotile koja je teroristima u Siriji nanela ogromne gubitke - kaže Radić.
 
U sastavu Beogradske brigade nisu veliki ratni brodovi, po tradiciji to su manja plovila koja obezbeđuju veće brodove Kaspijske flote sa kojih su ispaljivane rakete po pozicijama terorista ISIS-a. Kaspijska flota je pokazala neočekivanu preciznost u napadima raketa, i to na udaljenosti od preko 1.500 kilometara. Čuvene brodove „Tatarstan“ i „Dagestan“ obezbeđivala je Beogradska brigada.

- Obezbeđenje te jedinice koja je ispaljivala rakete na Siriju obavljali su upravo pripadnici 327. Beogradske brigade. Inače, oni štite luku u Astrahanu i druga sidrišta, vrše kontradiverzione provere, patroliraju. A u slučaju dejstava uključuju se i kao vatrena podrška plovnih jedinica koje lansiraju kalibre - kaže Radić.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/u-siriji-ratuje-i-beogradska-flota/xwjyb41)

Je li ovo greška ili je zaista baza ovog sovjetskog diviziona bila u Beču, u Austriji, do ljeta 1953?

Nije greška, Austrija je bila pod upravom saveznika do 1955. godine

link (https://en.wikipedia.org/wiki/Allied-occupied_Austria)

Hvala, Dread, ovo nisam znao.

[attachment=1]

[attachment=2]

Sovjetski BA-64, Beograd, oktobar '44-te.


[attachment=1]

[attachment=1]



[attachment=2]

[attachment=1]



[attachment=2]

[attachment=1]



[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

Ostaci borbene grupa Štetner u Bulevaru Kralja Aleksandra, negde kod studentskog doma Kr. Aleksandra (ex Lola).


[attachment=1]


[attachment=2]

General lajtnant Peko Dapčević i general Ždanov u oslobeđenom Beogradu, 20.10.1944.


[attachment=1]

Oslobođen Beograd!

https://youtu.be/5xYikf0LFSQ

Генерал-пуковник авијације Cовјетског Савеза Владимир Александрович Судец на Калемегдану у Београду, oктобарa 1944.
Аутор фотографије је Јевгениј Халдеј (који је такође фотографисао подизање совјетске заставе на Рајхстагу).

[attachment=1]

У позадини је зграда у то време Војног музеја. Данас је у њој Завод за заштиту споменик културе.

Zapravo, ova zgrada više ne postoji, srušena je posle II svetskog rata.
To je bio "Muhafizov konak" ili "Pašn konak", rezidencija komandanta tvrđave, zgrada podignuta pred kraj turskog boravka na tvrđavi.
Nakon izlaska Turaka iz tvrđave, zgrada je korišćena za Đeneralštab Srpske vojske.
Teško je oštećena 1914-15, posle rata je renovirana i promenjena je fasada, isto kao i zgrada koju spominjete, današnji ZZSKGB.
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Да, управу си!

Puno ljudi se prevari kada vidi fotografije te zgrade.

Autor, Jevgenij Haldei (ili kako se već tačno izgovara) je autor većine danas poznatih fotografija oslobođenja Beograda.

Belgrade : libération de la ville par les russes 

http://www.ina.fr/video/AFE98000019/belgrade-liberation-de-la-ville-par-les-russes-video.html

Немачки војници у очекивању совјетског напада на Београд, октобар 1944.

[attachment=1]

Dobar je ovaj lik s Adrianom. Mora da je "domaći izdajnik".

Мени ови на слици са качкетима више личе на домобране или усташе него на Немце или недићевце, односно СДС. Може бити да је ово снимљене негде у Срему на падинама Фрушке Горе.

Objavljena povjerljiva dokumenta o oslobađanju Beograda


Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je deklasifikovane dokumente o oslobađanju Beograda, iz kojih se može saznati da su njemačke trupe namjeravale da raznesu sve najvažnije elemente gradske infrastrukture i kulturne objekte. Beogradska strateška ofanzivna operacija završila se prije 75 godina, 20. oktobra 1944. godine.

- Prije ofanzive na Beograd dobijene su informacije da je nacistička komanda namjeravala da glavni grad Јugoslavije pretvori u ruševine. Za uništenje su bile pripremljene zgrade vlade i administracije, istorijski spomenici, tvrđava, vodovodna i kanalizaciona mreža, elektrana i riječna luka - navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Razminiranjem su se bavili pripadnici Trećeg ukrajinskog fronta, koji su i oslobađali Beograd.

O epizodama oluje i deminiranja hotela "Albanija" i tvrđave Kalemegdan može se čitati u dnevniku ratnih dejstava 11. odvojene jurišne inženjersko-deminerske brigade. 

- Nijemci su oštetili naš tenk prije nego što je bitka završena, a stanovnici grada su ovaj tenk ukrasili cvećem, raznobojnim trakama i na njemu napisali: Živio maršal Staljin, živio maršal Tito!" - citira Ministarstvo odbrane Rusije politički izvještaj 57. Armije Trećeg ukrajinskog fronta.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=354868)

Članak "Bitke za Beograd" u novinama Drugog ukrajinskog fronta.



[attachment=1]

[attachment=1]

Bulevar Kralja Aleksandra, malo iznad Vukovog spomenika.

https://youtu.be/iF174Ow2-Ac

уторак, 20.10.2020.
Дејан Алексић

Дан када је Београд ослобођен од окупатора

Обележавање 20. октобра, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице „Дани слободе”

Од троипогодишње окупације нациста главни град Србије и некадашње Југославије ослобођен је на данашњи дан пре 76 година. Увод у ослобођење биле су вишедневне борбе које су се у многим делова града водиле од половине октобра те 1944. године. Главну улогу у сукобима са окупатором имали су војници Народноослободилачке војске и совјетске Црвене армије који су 14. октобра заузели положаје од десне обале Саве па све до подавалских села. Тај дан остаће упамћен и по значајном отпору нациста и сила Осовине. На Славији се пуцало са свих страна. Ту су се срели делови јединица југословенске и совјетске војске, после чега је почео продор ка центру.

Жестока борба вођена је код Народне скупштине. Војници Црвене армије који су погинули у борбама код Народног позоришта сахрањени су поред споменика кнезу Михаилу, али је обележје, подигнуто на том месту њима у част, уклоњено после раскола Југославије са Информбироом. Борбе су вођене и код Палате „Албанија”. У дну овог облакодера налазио се бункер у који су се у току савезничког бомбардовања склањали официри Рајха. У одлучујућим борбама ослободиоци су неутралисали Немце. Чин победе, како је забележено, симболично је обележио Миладин Петровић постављањем заставе Југославије на врх „Албаније”.

Дани ослобађања Београда, разумљиво, однели су многе животе. У борбама октобра 1944. погинуло је око 3.000 наших бораца и готово 1.000 црвеноармејаца, а рањено више од 4.000 војника.

На Гробљу ослободиоцима Београда сахрањено је више од 2.000 њих. Пре подизања овог обележја 20. октобра 1954, њихови гробови били су раштркани по целом Београду – од Авале до Калемегдана, на потесу на коме су борбе и вођене. Претходних деценија у част ових бораца именоване су и поједине београдске улице и школе.

Пре неколико година, поводом обележавања седам деценија од ослобођења главног града, „Политика” је објавила изводе из дневника цивила Драгомира Лека, директора и власника Прометне банке у међуратно доба. У овом дневнику описано је више борби и акција – рушење Панчевачког моста, сукоби на обалама Дунава, скривање цивила у подруму пиваре „Бајлони”, окршај окупатора и ослободилаца града у Скадарској...

Сећање на дане у којима је Београд ослобађан од окупатора обележавано је деценијама, али је потом утихнуло. Како је традиција прослављања овог датума годинама била прекинута, многи, пре свега млади, нису ни знали зашто је 20. октобар битан датум у историји Београда. То је пре неколико година потврдила и анкета коју је спровео наш лист.

Обележавање овог датума поново је почело пре неколико година и то у виду градске манифестације чији саставни део су изложбе, представе, перформанси... Једна од њених целина постао је и дефиле, односно меморијални марш на чијој траси су углавном тачке на којима су се водиле кључне борбе у току ослобођења или на којима се налазе споменици посвећени настрадалим војницима.

Обележавање Дана ослобођења Београда 1944. године, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице под називом „Дани слободе”. Због пандемије вируса корона овогодишњи програм манифестације је редукован.

Први пут после 76 година – парастос за 28 црвеноармејаца

За 28 црвеноармејаца који су дали живот за ослобођење Београда јуче је, први пут после 76 година, служен парастос у Вазнесењској цркви. Јучерашње молитвено сећање посвећено је војницима убијеним у току борби за ослобођење Београда у Другом светском рату, у паљби коју су отворили немачки војници из бункера прекопута улазне капије у порту цркве у Улици адмирала Гепрата. Парастос је, како преноси Танјуг, одржан на иницијативу града, а служили су га старешина Вазнесењске цркве јереј Арсеније Арсенијевић и старешина Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев.

Служењу су, између осталих, присуствовали министар Ненад Поповић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и заменик градоначелника Београда Горан Весић. Како је истакао други човек престонице, град је овим желео да обележи „догађај у којем је на једном месту бројчано највише страдало црвеноармејаца приликом борби за слободну престоницу Србије.”

Те 1944. године тела 28 црвеноармејаца, указао је Весић, била су положена у порти Вазнесењске цркве и тог дана су свештеници одржали парастос, али од тада, како је додао, никада више тај догађај није поменут. Амбасадор Руске Федерације изразио је захвалност председнику Србије и руководству наше земље и града што гаје сећање и традицију на заједничку борбу Русије и Србије и сећање на преминуле црвеноармејце.

– Увек смо били на правој страни историје и то нас обавезује да гајимо слободарске традиције, да гајимо сећање на преминуле који су нам дали могућност да живимо у миру. Ово Србију и Русију обавезује и да градимо наше партнерство, сарадњу и да и даље будемо на правој страни историје – указао је Боцан-Харченко.

Izvor: www.politika.rs

среда, 21.10.2020.
Слободан Ћирић

Херој сна о слободи

Заставу са петокраком на врх београдске Палате „Албанија” 19. октобра 1944. подигао младић из ваљевског краја

ВАЉЕВО ‒ Годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату је увек прилика за подсећање и на херојска дела „малих” људи која су уграђена у сан о слободи. Подизање заставе на београдску Палату „Албанија” 19. октобра 1944. године, била је најава да ће престоница на данашњи дан бити слободна, а дело је младића из ваљевског краја ‒ двадесетдвогодишњег Миладина Петровића, родом из села Непричава код Лајковца.

Текстове о његовом кратком али храбром животу и делима написао је ваљевски публициста Милорад Радојчић и објавио их у локалном листу „Напред” 1989. године, када је обележавана 45. годишњица и лане у „Добровољачком гласнику” поводом 75. годишњице ослобођења Београда. Радојчић наводи да је јунак битке на Теразијама рођен 1922. у Непричави, да је 1938. прешао у Ваљево и почео да изучава столарски занат, поставши активни члан синдикалне подружнице дрвопрерађивачких радника. Када је Немачка напала Југославију одмах се пријавио војном одсеку и тражио оружје да се бори против окупатора, али га одбијају јер није служио војни рок.

Он одмах одлази из Ваљева и креће са групом вршњака према Ужицу, али га Немци заробљавају и интернирају у Немачку. Средином 1942. када му је умрла мајка, као савестан радник добија дозволу да дође на сахрану. Миладин користи ту прилику, остаје у Југославији, показујући симпаније према Народноослободилачкој борби. У Краљеву се запошљава у Фабрици вагона, да би се септембра 1944. као добровољац прикључио Осмој црногорској народноослободилачкој ударној бригади. У борби осваја „брзи шарац” и постаје пушкомитраљезац Друге чете Четвртог батаљона, пише Милорад Радојчић.

Осма бригада почетком октобра те године преко Ваљева, Бранковине и Коцељеве креће према Лајковцу, Лазаревцу, Даросави и неколико дана касније избија на пут Младеновац‒Раља, припремајући се за напад на Београд. Када су почеле уличне борбе и Миладинова једицина надирала ка центру града, пред њим се појавила скојевка Мирјана Митровић и дала му велику заставу са петокраком. Он јој је обећао да ће је истаћи на највишу зграду у Београду.

‒ На палату „Албанија?” ‒ рекла је девојка.

‒ На палату! ‒ прихватио је Миладин Петровић и наставио пут са својим ратним друговима, преноси Радојчић наводе из зборника сећања „Осма црногорска НОУ бригада”.

Предвече 19. октобра, према сећањима генерала пуковника Пека Дапчевића описаним у књизи „За Београд”, која преноси Милорад Радојчић, Миладин са још шесторицом добровољаца под жестоком ватром креће ка највишој згради у Београду. У палату су успела да уђу само њих тројица. Митраљеским рафалима и ручним бомбама крче пут до седмог спрата. Одатле, до једанаестог, Миладин наставља сам.

Преко лешева немачких војника, рањен, излази на врх зграде и истиче заставу. Учинио је то на свој рођендан, 19. октобра. Палата „Албанија” није случајно изабрана за промоцију слободе. У то време она је била највиша зграда не само у Београду већ на целом Балкану, пише Милорад Радојчић. Њеним освајањем био је отворен пут према Калемегдану и у јутарњим сатима, после снажне артиљеријске припреме, ослободиоци јуришају у том правцу, ослобађају шири рејон око железничке станице, приводе крају борбе на Чукарици... Тог 20. октобра 1944. Београд је био слободан.

Миладин Петровић, младић из Непричаве, није, нажалост, имао прилику да се дуго радује слободи. Постојале су различите приче о томе како је окончан његов живот, али највероватнија верзија је да је два месеца по ослобођењу Београда храбро погинуо на ивици једног рита код салаша Кајишевац у селу Миклошевци, недалеко од Вуковара.

Izvor: www.politika.rs

Navodno fotografisano u Topčideru. Mrtav Crvenoarmejac i sokoćalo na tri točka, najverovatnije Standard E-1/Tempo E-400.

[attachment=1]

Пеко Дапчевић, командант I арм. групе у Београдској операцији.

[attachment=1]

Мени ова позиција врло личи на простор где је сада база жандармерије у Топчидеру.

Мијалко Тодоровић - Плави, комесар I арм. групе у Београдској операцији.

[attachment=1]

Данило Лекић, командант 12 корпуса у Београдској операцији.

[attachment=1]

"CIKLON JUG: Zašto je 25 mladića sišlo pod šahtove Beograda - i umrlo u duševnoj bolnici"
Davno još,pre 40-ak godina sam bez daha i treptaja čitao feljton u TV Reviji o ovoj operaciji i čudio se da po njoj nije snimljen film ili serija.Godine su prolazile a sa svakim novim podsećanjem na ovaj feljton(verovatno nastao na osnovu knjige pomenutog novinara) su se javljale male sumnje koje su vremenom postajale sve veće kako sam sticao životno a i ono iskustvo iz događaja koje pravilnik ne dozvoljava da pomenemo.Kao prvo,postade mi čudno da o tom događaju govori supruga komandira grupe KNOJ-evaca a ne on.Motiv je navodno da akteri koji su se žrtvovali,kako živote tako i zdravlje ne padnu u zaborav.Preispitivanjem teksta u feljtonu lako uočih da mi i dalje ne znamo stvarna imena tih aktera ?!Onda sumnju počeše da bude i tehnički detalji:1.neka baba iz kante za smeće sipa konzerve sa hranom vrhunski obučenim diverzantima koji su se spremali i pripremali da nedeljama i mesecima vode gerislki rat iz podzemlja ! Ostali bez hrane nakon par dana pa zavise od babe?2.Pripremali se u Štutgartu da bi ratovali iz kanalizacije u Beogradu ?Zašto bi to radili kada su u to vreme još uvek vladali Beogradom,zar su Štutgart i Beograd gradovi blizanci,jedan sa razvijenom infrastrukturom i drugi u koje suu još čučavci bili v"većinski" sanitarni čvor ?!3."Ostavite puške i bombe"kaže komandir svojim borcima učeći ih da je nož najbolje sredstvo a opip i bešumno kretanje jedini način ratovanja koji je moguć u tim uslovima.Malo kasnije ipak čusmo da odjekuju rafali i prašte bombe ?!KNOJ-evci navodno ispred sebe guraju neki metalni štit(u mojoj mašti to beše poklopac od šahta)kojim se štite od metaka esesovaca.To je svakako moguće i verujem da bi ih taj štiti-poklopac zaštitio od pištoljske municije iz "šmajsera" ali to nije nečujno ?Vremenom počeh da verujem da je operaciju ciklon smislio neko u Beogradu i da taj neko nije Nemac.Moje sumnje potvrđuje i dr.Rade Ristanović u sledećem članku.https://kaldrma.rs/velika-bitka-koja-se-nikada-nije-desila/

Ratni plan dejstva na Dorćolu

[attachment=1]