PALUBA

Vir: "Slobodna Dalmacija" (http://slobodnadalmacija.hr/) Split

26.02.2016.

Kotromanović o obveznom vojnom roku: Za pola milijarde kupimo brodove

Hrvatska je ušla u NATO i prihvatila standarde i obveze tog saveza u situaciji kada mi realno nemamo nikakve prijetnje ratne ugroze. Konačno, krajem 2014. godine Sabor je jednoglasno donio Dugoročni plan razvoja Oružanih snaga RH za razdoblje od 2015. do 2024. godine, u kojem se ne planira ponovno uvođenje obveznog vojnog roka

Poput groma odjeknula je najava HDZ-ova zastupnika Steve Culeja o mogućem ponovnom uvođenju vojnog roka, izrečena na sjednici saborskog Odbora za obranu. Podržao ga je Pero Ćorić iz HSP-a AS, dok je ministar obrane Josip Buljević bio donekle rezerviran: "Ja to podržavam, ali radi se o tome koliko ćemo imati sredstava i kakvi su naši trenutni prioriteti."

Mogućnost povratka obveznog vojnog roka, podsjetimo, najavila je i predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović u svojoj predizbornoj kampanji. Dakle, HDZ, koji je za vrijeme vladavine premijera Ive Sanadera i ministra obrane Berislava Rončevića od 1. siječnja 2008. ukinuo obvezan vojni rok u Hrvatskoj, sada ponovno zagovara povratak svih mladića u vojarne ili barem ozbiljno razmišlja o tome.

22.000 ročnika

Ante Kotromanović, donedavni ministar obrane RH, ne slaže se s idejom o ponovnom uvođenju obveznog vojnog roka jer smatra da za to nema ni uvjeta, a ni stvarne potrebe.

– U MORH-u sada imamo 17 tisuća profesionalnih vojnika, a plan je smanjiti njihov broj na 15 tisuća. Dakle, smanjujemo broj profesionalnih vojnika, a sada neki iz koalicije na vlasti predlažu uvođenje obveznog vojnog roka. Evo za njih praktičnog pitanja: gdje će vježbati i boraviti ti novi vojnici, s obzirom na to da su sve tri vojarne, u Koprivnici, Sinju i Puli, prodane i više nisu u vlasništvu MORH-a? Dok sam ja bio ministar, proračun MORH-a je padao, a onda smo ga u zadnje dvije godine stabilizirali na oko 4,1 milijardu kuna. Zadnje godine proračun MORH-a bio je i veći, a sada se, prije nego što je proračun za ovu godinu donesen, barata informacijom da se stavka za obranu smanjuje za 380 milijuna kuna. U tim se uvjetima predlaže obvezan vojni rok, koji bi koštao od 300 do 500 milijuna kuna, a mi taj novac jednostavno nemamo. Uostalom, i da ga imamo, volio bih da taj novac ode na kupnju zrakoplova ili brodova, a ne na obvezno služenje vojnog roka. Ročni vojnik košta više od 5000 kuna – odjeća, oružje, hrana – i sad izračunajte koliko će nas sve to koštati ako budemo imali 22 tisuće ročnih vojnika, koliko smo ih nekada imali.

Budimo realni, vojni rok je ukinut 2008. godine, kad se vidjelo da se svake godine dobrovoljno javi samo 2800 ljudi. Znači, ukinut je jer nije bilo zainteresiranih, a bila je izuzetno raširena institucija prigovora savjesti, kojom su mladi izbjegavali vojsku. Hrvatska je ušla u NATO i prihvatila standarde i obveze tog saveza u situaciji kada mi realno nemamo nikakve prijetnje ratne ugroze. Konačno, krajem 2014. godine Sabor je jednoglasno donio Dugoročni plan razvoja Oružanih snaga RH za razdoblje od 2015. do 2024. godine, u kojem se ne planira ponovno uvođenje obveznog vojnog roka.

Tajnik Generalskog zbora general Marinko Krešić apsolutno je za to da se u Hrvatsku vrati obvezno služenje vojnog roka.

– Nije normalno da mladi čovjek ne zna rastaviti oružje i da uopće ne zna rukovati njim. Zamislite gdje bismo bili mi koji smo stali u obranu Hrvatske da smo imali takvo "znanje". Neka taj obvezni vojni rok traje u skladu s financijskim mogućnostima države, ali mora ga biti, pa makar tri mjeseca. Oni koji bi koristili svoje ustavno pravo prigovora savjesti trebali bi tri mjeseca odraditi na poplavama, navodnjavanjima, u brizi za starije i nemoćne. Mlade treba naučiti i tehnologiji i tehnici, ali i životnoj disciplini. Što znači to da je Hrvatska ušla u NATO savez i da je Domovinski rat davno završio?

Umirovljeni general Pavao Miljavac obnašao je dužnost načelnika Glavnog stožera OS RH od 1996. do 1998., a od listopada 1998. do 27. siječnja 2000. bio je i ministar obrane.

Za godinu, dvije

– Ja sam za postupno vraćanje obveznog vojnog roka. Ne odmah, nego za godinu-dvije, i to kad se napravi analiza koliko to košta i koliko nam ljudi za to treba. Nisam, međutim, za to da vojni rok traje dulje od četiri mjeseca. Da se razumijemo, ja sam zadovoljan funkcioniranjem sustava obrane RH, ali vojni rok treba uvesti.
 SDP-ov saborski zastupnik i predsjednik saborskog Odbora za unutarnju politiku i nacionalnu sigurnost Ranko Ostojić odgovorio nam je SMS-om na naš upit:

"Dok ne vidim prijedlog u pisanom obliku o ovom vrlo ozbiljnom pitanju, neću ništa komentirati. Čak i među nebulozama koje su navedene u Vladinom programu oko uloge angažiranja vojske u civilnim poslovima nigdje nije bilo spomena o uvođenju obveznog vojnog roka. Šlamperaj se nastavlja. HDZ-ovci moraju pročitati što su sve govorili kad su ukidali vojni rok", naglasio je Ostojić.

[attachment=1]

Uvodenje vojnog roka je politicki spin  i mazanje ociju za raju, prava istina je smanjenje proracuna ministarstva obrane za 300 milijuna kuna, sto znaci da dosadasnja razina aktivnosti i nabavke se smanjuje, a kamo li trosenje procjenjenih 500 milijuna kuna na rocnu vojsku.  Bilo bi bolje da u srednje skole ponovo uvedu Obranu i zastitu mjesto vjeronauka pod geslim pomozi sebi pa ce ti i bog pomoci, hahaha. Ustvari politicari se duboko u sebi boje vojno obucenih civila, da nas starije JNA nije dobro obucila na vlasti bi jos bili isti.

Koji?

Nebi volio da tema, koja je inače interesantna (barem meni) pređe u političko prepucavanje, ajmo radije suprostavit argumente za i protiv (obvezno služenje vojnog roka - profesionalna vojska) u HR.

Više sam protiv obaveznog služenja vojnog roka nego za, tko voli nek izvoli, da država malo bolje stoji pa da onaj tko ide dobrovoljno danas sutra može sebi osigurati budućnost, napredovanje itd. čekao bi se red, ovako i ovi šta odu dobrovoljno dođu pokisli nazad.

U nedostatku pametnijih tema i u svrhu izbjegavanja nezgodnih pitanja (o kojima ovdje nije mjesto da razgovaramo) na toj zadnjoj sjednici Saborskog odbora za odbranu izbačen je spinn-of o toj ideji uvođenja obaveznog vojnog roka u RH.

Oni koji su bili sudionici te sjednice toliko su loše obaviješteni i pripremljeni da je jedna osoba predložila (smrtno ozbiljna) da bi trebalo uvesti dobrovoljno služenje vojnog roka, ne znajući da takvo što već postoji i da u sklopu financijskih mogućnosti proračuna nije moguće uzeti cijeli broj dobrovoljnih ročnika, a kamoli uvesti obavezno služenje.

Znači, ništa. Pucanj u zrak da svi gledaju u nebo a ne u pravom smjeru.

No, nije to najgore što će Oružane snage RH doživjeti od ove vlade. Samo treba pričekati, nažalost.

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
29.02.2016.

TREBA LI VRATITI OBVEZNI VOJNI ROK?

 'Maknut ćemo nezaposlene s ulice, od kocke, kladionica... Dobit ćete čvrste, stabilne muškarce'

U HTV-ovoj emisiji Otvoreno  govorilo se o tome treba li Hrvatska vratiti obvezno služenje vojnoga roka, što bi to značilo za nacionalnu sigurnost, a što za državnu blagajnu, odnosno može li se pronaći oko 500 milijuna kuna za te potrebe.

U emisiji su gostovali bivša ministrica obrane Željka Antunović, glavni tajnik HSP AS i saborski zastupnik Pero Ćorić, dekan VERN-a Vlatko Cvrtila i zamjenik ministra obrane Tomislav Ivić.

Pero Ćorić smatra kako je vojni rok neophodan, a naveo je i ekonomske razloge za to: 'Maknut ćemo nezaposlene s ulice, od kocke, kladionica… Dobit ćete čvrste, stabilne muškarce, a ženama bih ostavio na odabir žele li u vojsku.'

Ćorić misli kako bi mladi vojnici mogli biti i od velike koristi prilikom vremenskih nepogoda, poput poplava ili požara na otocima, ali i zbog okruženja i položaja na kojem jesmo kao zemlja.

'Politička inicijativa je legitimna, ali ako govorimo o realnoj mogućnosti i potrebi… onda je potpuno nerealna i neprihvatljiva', istaknula je Željka Antunović. Ključnim argumentima za to smatra nepostojanje tog elementa u dugoročnom planu razvoja snaga, potom potreba promjene Ustava kojim se omogućuje prigovor savjesti (odaziv za služenje je bio sve manji), postoji zakonska nerazvrstana pričuva, a nezanemariva je i mogućnost pada interesa za dobrovoljni vojni rok. Pravo ulaganje u ljudske potencijale vojske vidi u naobrazbi zapovjednika: 'Vojnika je lako osposobiti u kratkom roku, ali za zapovjednika treba vremena.'

Tomislav Ivić istaknuo je da obvezni vojni rok nije neprovediva ideja. 'Dugoročni plan razvoja se može promijeniti, u ministarstvu nemamo ništa protiv te ideje, ali smo za to da se napravi analiza koja će odgovoriti na pitanja poput onog imamo li novca”, rekao je. Trenutno smanjenje proračuna smatra privremenim, jer se u budućnosti zbog kriza možda i poveća: 'Tko može predvidjeti što će se dogoditi u nadolazećim godinama? Tko kaže da se sigurnosna situacija iz korijena ne može promijeniti?', upitao je.

Ipak, financijsku konsolidaciju države smatra prioritetom, nakon čega se može razgovarati o mjerama u oružanim snagama poput pričuve ili obveznog vojnog roka.

'Sigurnosna situacija s izbjeglicama nije tolika ugroza zbog koje bi se uvodio obavezni vojni rok', rekao je Vlatko Cvrtila i dodao da ga je nemoguće provesti ovaj čas. 'I da se donese politička odluka, trebalo bi proći minimalno godinu dana do uvođenja obveze', rekao je. 'U Hrvatskoj ne postoji vojna ugroza da bi se uvodila obveza služenja vojnog roka', smatra Cvrtila dodajući da nismo poput Litve ili Estonije koje su na granici s Rusijom i postoji određena mogućnost vojne ugroze.

Nikad me nije pretjerano zanimala ova problematika pa nisam previse istrazivao.
Postoje li podaci koliko kosta jedan redovni vojnik drzavu u recimo 6-mjesecnoj sluzbi?
Pretpostavka je da objekti i logistika postoje, znaci cisto troskovi po covjeku.

poz.

Ako držiš ljude u kasarni 24/7 tih 6 meseci, onda je cifra lepuškasta...bolje da imaju radno vreme, tipa 9-17, tako da ih hraniš samo jednom dnevno.

Istina je to što kažeš, tako je na primer u Švajcarskoj. Ali ti ljudi automatski imaju troškove života za preostalih 16 časova dnevno, a nemaju mogućnost da rade da bi se izdržavali. Samim tim vojnička plata mora biti dovoljno velika da im omogući normalno funkcionisanje. U ovom slučaju treba izvagati da li je jeftinije jedno ili drugo i kakvi su efekti takvog sistema.

Pa idemo na verziju 24/7/6, pricamo o tri obroka, spavanje, odjeca, oprema, obuka i ostalo sta ide sa time.
Pricamo o redovnom sluzenju vojnog roka a ne o nekoj obuci iz fotelje.

poz.

Ovo je iz navoda nekih hrvatskih medija (http://www.poslovni.hr/komentari/nakon-vojne-obuke-natrag-na-burzu-rada-293335) gde se kaže :

Pusti novinare sta lupaju, amo mi pokusati napraviti neki proracun.

Znaci ovako, pocimamo sa prehranom, dali je pretjerano ako stavimo cijenu jednog obroka 4e. 30x6x3x4= 2160e

Uniforma, pretpostavka je da ce se barem dio vratiti u upotrebu pa cu staviti faktor 0.7
Hlace 20x2, jakna 30, kosulja 10x2, donje rublje (potkosulja, gace, duge gace)20x2, carape 5 x4 (kvalitetnije, ljetne/zimske),
cokule 50, cipele 15, tenisice 10. 225x07 = 158e

Oprema, opasac 10, kais 5, ruksak borbeni 15, transportna vreca 10, kapa/beretka 5, rukavice 5, gamela 20.
Faktor 0.5 pretpostavka da se barem pola opreme moze spasiti. 70x0.5= 35e

2160+158+35=2353e

Znaci ovo bi bili goli troskovi. Dali sam nesto preskocio?

poz.

Troskovi obuke, ovo sam stavio prema cjeni kostanja sata auto obuke u RH - 18e.
Pretpostavka je da je obuka 5 dana po 6 sati tjedno u prva tri mjeseca. 6x5x4x3x18= 6480e

Dnevnica, vojnik bi morao dobivati nekakav mjesecni iznos da pokrije osnovne potrebe stavicu 150e znaci x6 = 900e

Sve u svemu za sad, 2353+6480+900=9733e

poz.

U ovome svemu nisam uspio smisliti kolika bi bila cijena smještaja.
Tu bi valjda išlo održavanje objekta, posteljina, praona, higijena općenito ... ni sam neznam šta sve.
Kad bi formirali i tu cijenu došli bi približno do neke cifre.

poz.

Zanimljivo, Solaris, sada od tog broja oduzmi cenu, koja se plača za profesionalnu rezervu (bar u Slo), a što je najznačajnije i neprecenljivo, prekinuti vezu večine dečaka od mamine sise (možemo i lepše zapakirati).

Pa zato se u vojsku ide sa 18-19, dok si roditeljima na grbači, a ne sa 35 kada imaš i ženu i decu i kredite i trista stvari na sopstvenoj grbači.

Iz toga proizilazi da bi roditeljima trebalo da budu na grbači i dok služe dug otadžbini, kao kada bi studirali ili završavali neku dodatnu školu, kurs,...Punoletni građani se valjda tretiraju kao punopravni članovi društva sa pravima i obavezama. Polazi se od pretpostavke da ako su zaposleni učestvuju u troškovima života zajednice u kojoj žive, ili se samostalno izdržavaju.Pomenuo si zapadni sistem vojne obaveze, zato ga i komentarišem. Ako nisu zaposleni, vojna obaveza kao aktivnost im oduzima vreme da bi se bavili nečim drugim korisnim i isplativim . Samim tim vojnička plata treba da pokrije ukupne životne troškove van kasarne računajući i svakodnevni prevoz. U ovo ubrajam i zdravstveno osiguranje 24h i dok su u vojnoj obavezi im je zabranjeno da budu zaposleni  u slobodno vreme.Mogu se desiti na primer povrede na radu i ko bi tada platio lečenje ili odštetu na primer.

I tamo idu u vojsku kada završe srednju školu ,ili mogu da odlože ako hoće, ovo zbog kontinuiteta školovanja.Obavezna je vojna obuka za muškarce od 18-30 godina.Za one koji posle završetka školovanja i dalje odlažu "odsluženje vojnog roka" predviđen je godišnji "armijski porez" dok kod izbegavaju obavezu.On je u visini 3% od godišnje zarade. U slučaju da si nezaposlen , oni koji te izdržavaju dužni su da plate tvoje obaveze .Odbijanje vojne službe je protivzakonito naravno.

Naravno da se tretiraju kao punopravni članovi društva, dok ispunjavaju svoje obaveze iz kojih pa proizilaze prava. To oko oduzimanja vremena mi je nebulozno...pa i mi smo vreme koje smo proveli u vojsci mogli da iskoristimo za nešto drugo, konstruktivno i finansijski isplativo, pa nam niko nije plaćao otštetu što smo primorani da odužimo dug državi.

Razlika je u tome što smo mi bili 24/365 u kasarni i dobijali smo simboličnu naknadu za sitne troškove. Besplatno spavanje, hrana, medicinska zaštita, odeća,....

Ма дааај, не зезај... како смо, као осамнаестогодишњаци, могли паметније да потрошимо годину дана. ;)
Додуше, заговорници неслужења из тих либералних, и у суштини антиармијских кругова, тврде да се то вријеме може паметније искористити. А кад их питаш како, тада ти набрајају клишее из холивудских тинејџерских и студентских комедија, као путовања, распуст, секс, бунтовништво, лаке дроге, занимљиве и невјероватне догодовштине и авантуре... све уз непресушне изворе финансирања...

Ne košta sat obuke jednog vojnika 18€, jer se istovremeno obučava cijela četa ili odjeljenje ili vod (zavisi od načina obuke i teme). Ujedno, ne obučavaju i vojnici na služenju, dakle ne isključivo profesionalci. Ujedno, ne treba 900€ plaće, ako ima vojnik spavanje i hranu u kasarni. Itd, itd.

Nišandžija košta 2.000 €

Obuka oficira i profesionalnih vojnika jedna je od najvećih stavki vojnog budžeta. Školovanje pilota i do milion evra

NA 200 građana - jedan vojnik, računica je koja Srbiju svrstava među države regiona sa najbrojnijim oružanim snagama u odnosu na broj stanovnika. Obuka profesionalnih vojnika i budućih oficira jedna su od najvećih stavki među operativnim troškovima Vojske, koji godišnje prosečno iznose oko 27 milijardi dinara.

Školovanje jednog kadeta na Vojnoj akademiji, prema vojnom cenovniku, prosečno košta oko 400.000 dinara godišnje. Obrazovanje, praktična obuka, specijalizacija i održavanje forme na složenim borbenim sistemima, kakva se koriste u avijaciji ili PVO, dobacuje i do milion evra. Najskuplje je školovanje pilota lovačkih aviona, kao i operatora na raketnim i artiljerijskim sistemima.

Dubok vojni džep je neophodan i za osposobljavanje profesionalnih vojnika. Iako precizni podaci o "ceni koštanja" pešadinca ili artiljerca ne postoje, procenjuje se da najosnovniji vojni "dril" iznosi oko 100.000 dinara. Obuka nišandžije na tenku, primera radi, iznosi oko 240.000 dinara. U ovaj iznos ulaze potrošeni projektili, amortizacija sredstava, kao i ostali troškovi.

U Ministarstvu odbrane objašnjavaju da obuka oficira i vojnika nije jeftina, ali da se na njoj bazira efikasnost svake armije.

- Profesionalni vojnik prolazi obaveznu obuku i stiče specijalnost koju kasnije primenjuje tokom cele karijere. Najteži zadatak je održavanje tako stečene forme - objašnjavaju u Ministarstvu odbrane. - U vreme služenja vojnog roka obuka je trajala gotovo neprekidno. Neuporedivo više je koštala.

Vojni propisi predviđaju obavezu oficira da se državi radom oduži na školovanju. Prilikom upisa na Vojnu akademiju kadet se obavezuje da će četvorogodišnje školovanje otplatiti dvostruko dužim nošenjem oficirske uniforme. Onima koji žele da se "skinu" pre vremena ispostavlja se račun na kome je taksativno nabrojan svaki državni dinar koji su potrošili tokom boravka na Vojnoj akademiji.

Za razliku od oficira, obuka vojnika ne podleže krutom cenovniku i obavezi vraćanja novca. Od početka profesionalizacije vojske 2010. godine, ugovore je potpisalo 7.500 vojnika, a službu je napustilo oko 3.000 mladića i devojaka.


DOVOLjNO NOVCA ZA ZADATKE

DRŽAVE EU poslednjih godina smanjile su izdvajanja za oružane snage i svela ih na približno dva odsto BDP-a, što se pravda ekonomskom krizom, ali i promenom rizika i pretnji. Vojni budžet Srbije nešto je manji, ali, kako to potencira vojni vrh, "dovoljan za izvršavanje svih zadataka". Za oružane snage, među državama regiona, najviše izdvaja Grčka, čiji vojni budžet uveliko probija 2,1 posto BDP-a.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:593228-Nisandzija-kosta-2000-

Kvalitetna, dakle dobro opremljena i osposobljena vojska je kao dobra osiguravajuća polica. Radi se o nužnom izdatku ali dio toga se vraća nazad, dakle ne radi se o izgubljenom novcu.

Мислим да би обавезно служење војног рока било корисно за младе, пре свега у неком васпитном смислу. Колико би било корисно за државу, ако изузмемо ту посредну васпитну корист, то већ нисам сигуран. Прошло је време ЈНА, па и оних војски које су након распада СФРЈ настале на наслеђу ЈНА. Пуно се тога у друштву изменило. Не може се очекивати да регрути буду ”на грбачи родитељима”, као што је неко рекао. Војничке плате би морале бити довољно велике да заиста покрију њихове трошкове, а не симболичне. Не може се набити 30-40 војника у спаваоницу и истоварити камион угља пред павиљон, па нека ложе пећи. Не можете да их водите на купање једном у седам дана. Не можете их послати на пошумљавање, организовати пољопривредно газдинство, итд.

Треба погледати како је то решено у оним ретким земљама које још увек имају обавезно служење војног рока, нпр. у Аустрији. Онда ставити све на папир па направити речуницу.

Ako u Srbiji ima 700.000, kako kažu zaposlenih u državnoj službi, a realno nam treba 200.000, onda za ostale pare možemo
organizovati služenje vojnog roka sa obukom sve da pršti. Problem je u tome što smo neodlučni šta da se radi i što
nijedan od onih koji bi trebali da se bave ovom problematikom nema želju da se meša u svoj posao.

Gledaj aj apsolutno ne tvrdim da je to tačna cifra, ovu cijenu sata auto škole sam uzeo kao reper.
Primjetit ćeš da u mojim kalkulacijama nema nigdje oružja, borbene opreme(kaciga, gasmaska), nema poligona, učionica, simulatora i tko zna šta se sve ne koristi u obuci.
Dakle sve to ulazi u ovu kalkulaciju cijene sata obuke, naravno da nije ista pješadijska obuka ili obuka poslužitelja na PZH ali sam nekako tu zaokružio cijenu.


Mislim da smo se krivo razumjeli, ovo bi bila brojka za 6mj. boravka u vojsci, oko 150€ mjesečno. Mislim da je razumna cifra i da bi zadovoljila osnovne potrebe.

-----------------------------

Znači ostaje još cijena smještaja. Uzeo sam cjeu smještaja u hostelima u ZG za mjerilo, oko 8€ mi stavljamo 5 premda mislim da je to malo ali evo.
Znači 5x30x60=900€  Dalje 900+97330= 10633€

Ljepa cifra, skoro 11k€ po vojniku za šestomjesesečno životno iskustvo.  :-\

Volio bi da džumba ili Rade daju svoje mišljenje o mojoj kalkulaciji (naročito Rade) jer su bili ili su povezani sa ovakvim stvarima.

poz.

Јако је добро да си поменуо PzH 2000. Хрватска ће их имати 15, укупно је довољно 75 људи да их опслужују. Колико је реално да се војник на одслужењу војног рока обучава за систем који кошта 5 милиона долара (оставимо по страни колико га је Хрватска платила)? Војна технологија постаје све сложенија, а самим тим све скупља и све ређа. Самим тим губи се потреба за резервистима одређених специјалности, или се та потреба своди на минимум. Регрути би углавном били упућивани у пешадију, али и тамо постоји потреба за већим бројем професионалаца него што је то био случај пре 20 година.

Ma ok, sve stima, ja jednostavno nisam imao nikakav orjentir i krenuo sam od ovoga.
Jednostavno, auto skola ima auto, instruktora, gorivo, rezije i cijena je postavljena.
Meni je to bio jedini opipljivi broj, svi imaju nekakve prigovore ali nitko da lupi neku konkretnu cifru.

poz.

ипак, и за тих 15 хаубица потребно је најмање три посаде. у рату се гине. можда се неко повреди на глуп начин, рецимо угане ногу приликом оптрчавања око оруђа или га прикљешти затварач. дешава се. или га једноставно обори грип. то само повећава број обучених  људи који су потребни. сем тога, не чини артиљерију само тих 15 оруђа. има тога још, а за свако је потребно људство у резерви.

Obvezni vojni rok u trajanju od najmanje pola godine treba uvesti bez obzira na troškove. Ako Hrvatska odluči i ustraje u toj odluci, te ju provede, to je samo za svaku pohvalu. To bi trebala napraviti i Slovenija, sve po uzoru na Švicarsku i bez obzira na članstvo u NATO savezu.

Još  ti samo fali program obuke da bi izračunao utrošak municije i ostalih PS za obuku.

Država valjda mora imati određenu količinu municije u skladištima. I municija ima svoj rok trajanja. Što znači, da ju valja potrošiti ili delaborirati. Sloboda se vajkada brani oružjem, no najvažnije "oružje" su ljudi spremnih i sposobni, da ga koriste u slučaju prijeke potrebe. Upravo zato bez vojnog roka ne ide. Moj ideal je švicarski model.

Naravno da država ima odredjenu količinu municije u skladištima. I naravno da ona ima svoj rok trajanja. I naravno da je valjda potrošiti ili delaborirati.

I naravno da kada računaš troškove obuke vojnika - računaš i cenu koštanja municije, eksploziva, artificija i svega drugog što utroši tokom obuke.

Svu tu municiju, sdo, vrece, satore ... sam zamislio u onoj cijeni sata obuke.

Kad malo bolje analiziras cak bi za ekonomiju drzave bilo nelose kad bi se ovo pokrenulo.

Opremu (koja je najmanji dio u cijeni) kupujes od domacih proizvodjaca.
Hranu, isto tako (ako bi to dozvolila javna nabava), samo od domacih dobavljaca koji prodaju robu koja nije iz uvoza.

To je ionako lova koja je ubrana iz poreza a ovako bi se sve opet vratilo doma, uz to pokrenula bi se proizvodnja.

Ostaje na kraju cijena obuka koja se moze svesti na minimum a sve ozbiljnije prepustiti profesionalcima.
Postoji i jos jedna mogucnost ustede, ova vojska bi cuvala objekte za koje se planira angazirati privatne agencije.

poz.

Није то више ЈНА па да потпише уговор са неким комбинатом из пасивних крајева, како би се помогао привредни развој.

Нажалост, за набавку опреме и хране би морао да објавиш тендер на коме би равноправно учествовали и домаћи и страни (ЕУ) добављачи. Употреба војске за чување цивилних објеката, у мирнодопским условима, би вероватно зантевала промене у законској регулативи.

Шта мислиш зашто су Американци у Ираку ангажовали приватне агенције уместо војске?

Može Slovenija to da napravi. Samo moraju vojnici prije služenja vojnog roka uplatiti 20.000 eur na račun ministarstva obrane.

Malo kasnim, vjerovatno zbog ustede ali ovdje pricamo o stajacoj vojsci koja nakon obuke ne radi nista.
Mislim da se nismo u potpunosti razumjeeli, vojska bi cuvala objekte za koje MORH planira angazirati privatne agencije, dakle ne civilne objekte.

poz.

To, da MORH-u čuvaju objekte civili je van pameti.

Mislim da to priča s čuvanjem MORH-ovih objekta od strane privatnih agencije (tkz. "outsourcing") više nije aktualna.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
26.04.2016.

Anketa: 51 posto ispitanih za uvođenje obveznog vojnog roka

ZAGREB, 26. travnja 2016. (Hina) – Više od polovice ispitanih u anketi EduCentra, njih 51 posto, smatra da bi trebalo uvesti obvezni vojni rok jer je odličan za stjecanje discipline i radnih navika, protiv ih je 42 posto koji misle da mlade ne treba prisiljavati na nešto što ne žele, dok 7 posto podupire ponovno uvođenje obveznog vojnog roka jedino ako postoji opcija civilnog služenja.

EduCentar u utorak u priopćenju navodi kako neki od ukupno 680 ispitanih, koji su se izjasnili “za”, navode da mladi nemaju odgojne discipline i radnu naviku te im je taj pojam nepoznat. Vjeruju kako je vojni rok dobar oblik odgoja i da je potreban većini muškaraca.

“Vojska je najbolja i najjača organizacija na svijetu i svi u dobi od 16 do 45 godina trebaju je iskusiti i, naravno, ovisno o završenoj školi dobiti čin”, komentar je jednog ispitanika.

Osim stjecanja raznovrsnih disciplina, ispitanici smatraju kako je i zajedništvo jedna od prednosti služenja vojnog roka.

“Čovjek u vojsci nauči puno toga o zajedništvu i koliko ljudi mogu učiniti ako su složni, nauči se brinuti o sebi, a nakon službe počne cijeniti stvari o kojima ranije nije razmišljao. Zato mislim da bi svaka zdrava i sposobna osoba trebala služiti vojni rok, bez mogućnosti civilnog služenja”, smatra jedan od anketiranih.

Protiv uvođenja obveznog vojnog roka je 42 posto ispitanika. Oni drže da mlade ne treba prisiljavati na nešto što ne žele. Mišljenja su da treba postojati mogućnost samostalnog odlučivanja i vjeruju da se ratovi mogu spriječiti jedino ignoriranjem svega vojnog.

“Vojni rok je bacanje državnog novca i gubljenje vremena. Oni kojima je do vojske otići će dobrovoljno, a ostale bi trebalo pustiti da se bave čime žele”, ističe ispitanik.

Oko 7 posto anketiranih podupire uvođenje vojnog roka ako postoji opcija služenja u različitim institucijama, odnosno civilno služenje vojnog roka. Smatraju kako su škole i bolnice odlične institucije u kojima mladi mogu odslužiti vojni rok, a dobra opcija bi im bila i pomaganje starijim i nemoćnim osobama.

“Iako nisu pobornici vojnog roka, neki ga podržavaju ako postoji mogućnost zapošljavanja nakon isteka služenja”, kaže jedan ispitanik.

Drugi, pak, ističe kako nitko nema pravo silom zakona, niti bilo kakvim nasilnim aktom određivati mjesto, vrijeme i način razmišljanja. “Služenje vojnog roka isključivo po izboru!”, istaknuo je.

Neki su ispitanici mišljenja kako je potrebno uvesti vojni rok jer je to dobar oblik odgoja, a vojska “najbolja i najjača organizacija na svijetu”. Kako bi opravdali svoje stajalište naveli su primjer da “muškarci ne znaju promijeniti žarulju, nisu sposobni zabiti čavao u zid, a kamoli za nešto kompliciranije”, stoji u priopćenju.

То су они који размишљају само о својим (дакако, угроженим) правима, а не помишљају на неке евентуалне обавезе према друштву и држави. Они су превише паметни, себични и драгоцјени да дају нешто од себе за опште добро и корист. То су она модерна господа, пуна снаге, која ће у некој кризној ситуацији као "дрвене Марије" чекати да се појави неки мамлаз у униформи, који није био толико паметан да је ескивира, да спаси њих и њихове породице. Друштвени трутови...

Ako se ne riješe zakonski okviri vezani uz odsluženje vojnog roka, opet ćemo doći na ono što nas je mučilo i do 2008. godine.

Pošto su neke stegovne (disciplinske) mjere bile neprimjenjive na ročni sastav (poput mjere vojničkog pritvora, produljenja vojnog roka i sl.), sustavu je bilo onemogućeno sankcioniranje nevojničkog i drugih neprihvatljivih ponašanja. Mjera izricanja zabrane izlaska u grad nije imala smisla, jer bi ročnici ionako pobjegli u grad. A kako ih sankcionirati kad se vrate? Druge mjere, poput opomena, prekorednih dežurstava i sličnog su bile još i besmislenije - staviš ga na požarstvo u trećoj smjeni, a onda on prespava sljedeći dan...

Imam dosta bogata iskustva u radu s ročnom komponentom, i - ako se mene pita - ne, hvala!!! Bar ne uz postojeće zakonske okvire...

Ja znam jednoga šta su mu ročnici vrtal okopavali :)

Znam ja neke kojima su i bazen kopali. Ali su ti bili na odsluženju od 7:00 do 15:00...  ;)

Hehehehe i još štošta. :D

Ма ја сам у Србији знао за оне који су имали дозволу за излазак у град од 00.00-24.00 часова ;). Бојим се да би, ако се уведе служење војног рока, опет било таквих :-[.

MORH radi analizu: Vraćanje obavezne vojne obuke nikad bliže

23.01.2017.

MORH radi na opsežnoj analizi koja bi trebala pokazati sve prednosti i mane ponovnog aktiviranja obveznog vojnog roka.

U Hrvatskoj obveza služenja vojnog roka ne postoji od 2008. godine, što je u to vrijeme izazvalo uglavnom pozitivne reakcije javnosti. Imamo tek dobrovoljno služenje vojnog roka u trajanju od 14 tjedana na poligonima Slunj i Gašinci. No, onih koji se zalažu za obveznu obuku (u daleko kraćem obujmu nego nekada) i dalje ima, osobito u vojnim krugovima i dijelu političkih krugova, te su sve češća nagađanja da bi se to uskoro voljom aktualne vlasti moglo promijeniti.

Kako doznaje Glas Slavonije, u tijeku je dovršetak opsežne analize koja bi trebala pokazati sve prednosti i mane ponovnog aktiviranja obveznog vojnog roka, u ljetnim mjesecima. Dok ne bude konačnih rezultata te analize, zasad u MORH-u to nitko ne želi službeno komentirati.

Obuka najviše dva mjeseca
Neimenovani sugovornik lista, za kojeg navode da je vrlo kompetentna osoba kada je u pitanju vojna obuka, potvrdio je kako se o tome razmišlja, dodajući kako je stvar Ministarstva i Stožera da daju prijedlog samog sadržaja jedne takve obuke te da se ocijeni hoće li se u to ići. Smatra kako to nije priča bez osnove i razloga, jer se, kaže, u nekim drugim europskim zemljama također odvijaju takvi procesi.

"Ima različitih prijedloga, neki predviđaju dvomjesečnu, a neki pak samo jednomjesečnu obuku, a postoji i srednja varijanta, da to traje šest tjedana. Uglavnom, ne bi se išlo na više od dva mjeseca. Riječ je o nekakvim osnovnim stvarima razumijevanja sigurnosti i vođenja organizacije. Znači, ni od koga se tu ne bi tražilo da ima nekakva specijalistička znanja. To bi bila jedna obuka koja bi pojedinca dovodila do toga da može rukovati pješačkim naoružanjem. Nitko od tih mladih ljudi neće rukovati nekim složenim sredstvima. Znači, morao bi uz gađanje iz automatskog naoružanja svladati prvu pomoć i zaštitnu masku. A nakon toga će uvijek postojati mogućnost dragovoljne dodatne obuke ili pričuve koja će se razvijati", kaže izvor iz MORH-a.

Miljavac: Ne možete rat dobiti s ljudima od 60 godina
Umirovljeni general HV-a Pavao Miljavac kaže da o uvođenju obaveznog roka razmišljaju i neke druge zemlje.

Na pitanje je li obuka od mjesec do dva dana dovoljna da se mlade zadovoljavajuće obuči za snalaženje u nekoj izvanrednoj situaciji, Miljavac kaže da, ako se program dobro radi i intenzivno vježba, sigurno da jest. “Naravno, nećete dobiti vrhunski obučenog vojnika, ali hoćete čovjeka koji uopće zna rukovati puškom, napuniti ju i zaleći te obaviti osnovne borbene radnje. Da ne bude kao golub na streljani”, ističe Miljavac, dodajući kako je važno stvoriti pozitivnu klimu spram toga, da ljudi znaju što se događa. S druge strane je, kaže, tu i problem rezervnih časnika i dočasnika, gdje treba nešto hitno poduzeti jer praktički 10 godina nitko nije obrazovao nikoga. "Tu je jedna velika rupa, a ne možete rat dobiti s ljudima od 60 godina”, ističe Miljavac, dodajući kako i Njemačka razmišlja o ponovnom uvođenju vojnog roka, kao i skandinavske zemlje, Austrija i Švicarska.

“Toga se više gotovo nitko ne odriče pa ne možemo ni mi biti slijepi”, zaključuje Miljavac u razgovoru za Glas Slavonije.

http://hr.n1info.com/

Izgleda da smo sve blize uvodjenju predvojnicke obuke.  ???
Ulupavanje para u nista, ako ti ne duzis pusku barem tri mjeseca da ti postane rutina od toga nema nista. MHO

----------------------


ODLUKA PRAKTIČKI VEĆ DONESENA  (http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/otkrivamo-odluka-prakticki-vec-donesena-evo-koliko-ce-trajati-obavezni-vojni-rok-u-hrvatskoj-a-i-sto-sve-ceka-mlade-rocnike/5568899/)

Zar se svi an ovom svetu ne zalazu za jednakost polova? Zasto bi onda za muskarce taj vojni rok bio obavezan a za zene (devojke) dobrovoljan? Cemu sad ta diskriminacija?

Pa nije Srbija valjda Erec Yisrael!? Ionako dece ima malo, samo fali da se ribe nalože na vojsku. Sećam se vojnikinja sa Muzila. Smejurija beše straobalna!

Kuzma, ne za jednakost (Slo: enakost) nego ekvivalencija (Slo: enakopravnost).

Nikad muškarac i žena ne može biti jednaki. Mogu biti ravnopravni.

Ajmo po redu>

Ja Kumbore nesto ne vidim da se danasnje omladinke preterano trude da poboljsaju natalitet, jer je mnogo onih koje imaju 30 pa i vise od 40 godina i koje niti razmiljaju o porodici niti o porodu. A mnogo je i onih koje svoj cilj ispune sa jednim detetom sto nije ni prosta reprodukcija. Zato ne verujem da bi obavezan vojni rok to dodatno pokvario.

Bozo, ovde u Srbiji se kaze i jednakost polova i ravnopravnost polova a u oba slucaja se misli na ravnopravnost. A ja mislim da nije ravnopravnost da jedan pol ima obavezu a drugi ne. Uostalom upravo su zene radi ravnopravnosti trazile da idu u vojsku.

Ok, još jedna stvar koju pored fašizma (koristi se generično i za nacizam i fašizam) ne razlikujete... ;)

E, tu ti je Božo svaka na mestu. Na primer, SSSR se ponosio ravnopravnošću! A tu ni "r" od ravnopravnosti, ni "e" ot enakopravnosti, nije bilo. Postojala je samo čak ne "jednakost" - enakost, no "istost". Svi su bili "ISTO" goli, siroti, polugladni, nejednaki, NERAVNOPRAVNI, NEENAKOPRAVNI. Da nije bilo one američke pomoći za vreme rata, ne bi znali šta je kondenzovano mleko, šta je mesni narezak. Pokoljenja su odrasla na tom kondenzovanom mleku i toj "tušonki" - naresku. Koje sveže povrće, kakav paradajz, kakvo sveže meso!? A ipak su slali čoveka u kosmos, pravili najbolje avione, najbolje tenkove, imali najbolje pesnike, prelepe žene... A votka mi je i danas omiljeni alkohol, mimo domaće rakije, mimo dobrog vina! Dobra votka je rastvor dobrog alkohola u dobroj vodi. Ne smrdi - znači da me žena ne oseti kad popijem!  Samo se moram dobro kontrolirati, da ne "ševrludam". Zapravo, dobro vino je uvek na prvom mestu, uz dobru klopu.

   Onda je kod nas uveliko nastupila rodna ravnopravnost, kako se zvanično zove  (kao da i mi muškarci sada možemo da rodimo)! Šešeljev najbolji učenik polako realizuje njegov postulat o SSS iliti Svi Srećni u Siromaštvu...

Dokud ste vi došli, opet, naravno.  :P
Postoji tema o ženama u vojsci a ako želite otvorite zasebnu temu o "ravnopravnosti" ili kako god.

----------------

Bit ću iskren i reći da ni sam nisam načistu o tome dali vratiti vojnu obavezu ili ne.
Ne toliko da sam protivan ali država je nažalost u "bananici" i mislim da je to u ovom trenutku veliki financijski uteg.
Ove inprovizacije sa mjesec dana obuke ili neznam ni ja čega ne vode nikuda, bacanje para.
Neka se onda radije u srednje škole vrati obrana i zaštita, tamo bi više naučili.
Ubaci se koje logorovanje na kraju godine sa gađanjem i to je sve.

poz.

Ја бих одлучивање о оваквим стварима препустио стручњацима. Војни рок је био важан за попуну резервног састава. Мислим да ни Србија ни Хрватска нису организовали резервни састав на начин на који се то ради у земљама које имају професионалне армије. Не сумњам да обе државе имају по једну тракторску приколицу папира како све то треба да изгледа, али мислим да је јако мало тих сјајних идеја примењено у пракси. Последње генерације које су служиле војни рок старе и у једном тренутку једноставно више неће бити за резерву.

Да ли је месец дана обавезног служења довољно да се људи обуче за резерву? Нисам сигуран. У ЈНА смо за првих месец дана јако мало научили, углавном смо се навикавали на војнички живот и набијали физичку кондицију.

Ово што се предлаже у Хрватској је предвојничка обука само то нике неће или не сме да каже. Слично ће бити и у Србији и осталим државама на балкано ако се одлуче на тај потез јер је поновно увођење обавезног војног рока финансијски захтевно питање, а богами и политички рискантно. Не може се то уводити да би то нека будућа власт након 4 или 8 година мењала. То исто важи и за увођење професионалне војске. Сад је ту и "треба је љуљати".

Ако се жели научити становништво на поступање у разним кризним ситуацијама (па и ратној) онда је далеко боље увести предмет налик ОНО у некадашњој СФРЈ. То требало увести од основне школе до средње при чему би сложеност обучавања (знања) растао. Био би довољан по један час недељно у основној школи и по два у средњој. Све би се сводило на мало теорије и пуно практичних ствари од пружања прве помоћи, гашења пожара до понашања и преживљавања у различитим ситуацијама. Употреба оружја можда не би била обавезна за све већ за оне који то желе и била би у четвртој години средње школе.

Ovo šta danas čitam po portalima mi djeluje kao jedna velika zahebancija, naprosto izgleda da ni predlagači neznaju šta bi htjeli.
Ili je sve skupa još jedno puštanje magle pred izbore.  :P


link (http://www.vecernji.hr/hrvatska/plenkovic-objasnio-sto-zele-postici-ponovnim-uvodenjem-vojnog-roka-1146274)

Hrvatski Centar za mirovne studije protiv najave vraćanja obaveznog vojnog roka
Beta   02.02.2017.

Hrvatski Centar za mirovne studije (CMS) osudio je mogućnost vraćanja obaveznog vojnog roka i pozvao vladu da novac ulaže u obrazovanje i zapošljavanje mladih.

"Uvođenje vojnog roka je štetno za Republiku Hrvatsku i šteti njenim nacionalnim interesima kao što su modernizacija obrazovanja, smanjenje nezaposlenosti i društvenih nejednakosti. Zemlja koja već 26 godina nije uspela modernizovati obrazovni sistem, u njega uvrstiti mirovno i građansko obrazovanje i u kojoj je nezaposlenost mladih među najvišima u Evropskoj uniji, umesto da ulaže u rešavanje tih problema, mladima nudi vojni rok", navodi CMC u saopštenju. Dodaje se da je posebno zabrinjavajuće što je ideju podržao premijer Andrej Plenković, koji "o vojnom roku govori kao da je ta odluka već doneta, dok se javnost zavarava navodnim studijama i analizama". CMP upozorava da je prema procenama takva "popularizacija vojske i militarizacija" hrvatske građane stajala 300 do 400 miliona kuna godišnje, dok je za celovitu reformu obratovnog sistema u idućih pet godina potrebno obezbediti 300 miliona kuna. "Aktivacija vojnog roka još više će mladih oterati iz zemlje", upozorili su iz CMS.Podećaju da je pre zamrzavanja obaveznog služenja vojnog roka, 54 odsto mladića odbijalo da ga služi ulaganjem prigovora savesti, što je, kako ocenjuje CMS, važan indikator za one koji sada žele mladima nametnuti vojnu obuku.

Za razliku od CMS-a, bezbedosni analitičari Mate Laušić, Igor Tabak i Mirko Bilandžić izjavili su, prenosi agencija Hina, da Hrvatska treba da uvede služenje vojnoga roka, ali ne po predloženom modelu jednomesečnog "taborovanja", već po prihvatljivom modelu s adekvatnom obukom, za koji nema novca u budžetu. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je juče da se idejom o ponovnom služenju vojnog roka želi popularizovati vojska kod mladih i poručio da ta inicijativa nema veze sa istom najavom iz Srbije. Ministar Damir Krstičević precizirao je da je reč o "osnovnom vojnom osposobljavanju", a ne vojnom roku, i ono bi trajalo tri ili četiri sedmice. Služenje vojnog roka u Hrvatskoj je ukinuto 2008. godine.

Izvor: www.blic.rs

Novinari su ministra pitali i o rokovima kada bi se trebalo uvesti najavljeno uvođenja najavljivanog obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj, a Krstičević je istaknuo kako je fokus sada na tome da se, kroz ove pozitivne trendove, pomlade hrvatske oružane snage.

"Mladi donose novo iskustvo, novu energiju, novu sposobnost. To nam je danas potrebno u Hrvatskoj", rekao je. Što se pak tiče temeljnoga vojnog osposobljavanja, ministar je izjavio da "više ne postoji namjera uvođenja vojnog roka i vjerujemo da ćemo ove godine donijeti odluku u kojem pravcu ići".

Damir Krstičević: Više ne postoji namjera uvođenja vojnog roka (http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/492155/damir-krsticevic-vise-ne-postoji-namjera-uvoenja-vojnog-roka)

Управо ова Крстичевићева изјава да "више не постоји намјера увођења војног рока" сведочи да су све такве "намере" углавном политичко-политикантског карактера а на озбиљног разматрања и анализа. То наравно важи за све на овим просторима.

Kaže se, trla baba lan ...  :P

----------------------------

"Nema nikakvog odustajanja nego stvari postavljamo sustavno", rekao je Krstičević dodavši kako se ne želi uvesti klasičan vojni rok jer drži da je on nepotreban u 2017. godini.

Trenutno razmatraju uvođenje temeljnog vojnog osposobljavanja, koje bi trajalo do mjesec dana. Nakon toga, onaj tko želi išao bi na postojeće dragovoljno vojno osposobljavanje u trajanju od dva mjeseca. Nakon njega išlo bi se na specijalističko vojno osposobljavanje u trajanju od tri mjeseca. Najavio je i da će sve analize biti gotove za mjesec do dva, a tada će ponuditi društvu i državi taj prijedlog.

izvor (http://hr.n1info.com/a213642/Vijesti/Podrzan-prijedlog-Strategije-nacionalne-sigurnosti.html)