PALUBA

Ostalo => Opšte diskusije => Topic started by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 02:26:35 pm



Title: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 02:26:35 pm
Dugo već pominjem ponešto što bi pripadalo u ovu temu u raznim drugim, uglavnom vezanim za događaje u Siriji i Ukrajini. Kad je već tako, hajde onda i da otvorim ovu temu, možda će neko imati ponešto i da kaže...

Svedoci smo da je industrijsko društvo (geopolitički: moderna) doseglo svoj maksimum, dalji razvoj u postojećim etničkim, nacionalnim, političkim, ekonomskim, religioznim, sociološkim i svim drugim okvirima nije više moguć. Zbog toga, po nespornoj logici, pre 20-ak godina dolazi do pojave post-industrijskog društva (geopolitički: postmoderne), koje postojeće okvire nemilosrdno razbija. Pojavu postmoderne ubrzalo je propadanje Varšavskog ugovora i posebno SSSR, što je ostavilo NATO kao pobednike a SAD kao jedinu svetsku super-silu.

Postmoderna se najlakše uočava u savremenoj globalizaciji, odnosno Novom svetskom poretku. Ciljevi su jasni: ostvariti ljudsko društvo bez elemenata koji koče razvoj:

1. Bez države sa svojim granicama;
2. Bez nacije sa svojim nacionalizmom, kulturom, jezikom (svi preostali govoriće engleski), tradicijama;
3. Bez društva sa svojim ljudskim pravima - ostaju samo prava pojedinca koja su iznad svega;
4. Bez porodice koja je osnovna ćelija tradicionalnog;
5. Bez religija, osim liberalnih verovanja u njegovo božanstvo novac;
6. Bez privatne svojine za "mnoštvo", naravno da privatna svojina ostaje za elitu ("zlatna milijarda").

Dakle, globalisti predviđaju elitu od "zlatnih milijardu" ljudi koji će vladati "svetskom vladom" i naravno, lokalno - na teritorijama na kojima će živeti "mnoštvo" - koliko ga preostane, jer ljudi neće biti ni važni. Zašto? Zato što je porodica zatrta, ljude će klonirati po potrebi (setite se kad je klonirana ovca Doly!) i tako dobijati jedinke neopterećene nacijom, verom, kulturom, tradicijom, ničim... dakle spremne da rade, naravno ropski. Za "zlatnu milijardu", naravno.

Za svih ovih šest tačaka imate dokaze u državi u kojoj živite: Evropska unija - ili ste u njoj ili idete ka njoj, za tačku 1; opšte nametanje američkih kulturnih i drugih vrednosti za tačku 2; surovi liberalizam za tačku 3; istopolne brakove, promene pola, popularizaciju "gej kulture" ... za tačku 4; stotine sekti za tačku 5;, e a tačka 6 će ostati za kraj - još je ranoi da nam se sve uzme. Ima tih dokaza mnogo više, treba samo pročitati šta pišu sami globalisti: Bžežinski u "Velikoj šahovskoj tabli", S. Hantington u "Sukobu civilazacija", F. Fukujama u "Kraju istorije", ili oni koji su na vreme shvatili i pokušavaju nešto da urade kao A. Dugin u svim svojim knjigama (posebno "Geopolitika postmoderne").


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Bozo13 on March 06, 2016, 02:37:56 pm
... e a tačka 6 će ostati za kraj - još je ranoi da nam se sve uzme...

Tačka 6 je več odavno počela sa raznoraznim kreditima i zaduživanjem ljudi kod banaka. Kupiš stan na kredit od 30 godina, pa vidi koliko je tvoj ako ne platiš ratu. Na kraju po 30 godina je tvoj, ali se opet zadužiš pa jovo na novo...


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 02:40:11 pm
Dakle, po globalistima, svet bi činila "zlatna milijarda" (zapitajte se da li će u toj milijardi biti Srba, Slovenaca, Letonaca, Bugara, Kineza, Rusa... ja sam se zapitao i mislim da neće, niko osim anglo - saksonaca i najužeg jezgra - elite Zapadne Evrope.) i ostatak - "mnoštvo" koje bi ropski radilo a ne bi toga bilo ni svesno. Kako ne bi bilo? Pa lepo, od silne zabave na Internetu, pornića, šou emisija koje idu uživo, sporta... ne bi nikada ni shvatili o čemu se radi, a kako bi većina več bili vaspitani u nekom automatskom centru, bez porodice, tradicije, kulture, ne bi imali čega da se sećaju...

Naravno, SAD bi vodile svetsku vladu. Neki koji sada misle da su im blizu, poslužiće kao oruđe dok su potrebni, a onda prelaze u kategoriju "mnoštvo". Naravno, atomsko oružje bi imale samo SAD, svi drugi ne bi bili dovoljno zreli za to. I naravno, SAD bi odluivale koja teritorija je dovoljno zrela, dovoljno "američka", a koja još nije...

Ima li alternative? Naravno da ima, čovek uvek ima alternativu. Srećom, globalizacija još nije potpuno pobedila, jednim delom zahvaljujući i vremenu koje je izgubljeno u ratovima na teritoriji bivše SFRJ (koju je trebalo razbiti, kao i SSSR, ČSFR, sutra RF, Kinu... u skladu sa tačkom 1 iz prethodnog posta).

Alternativa je ne jedan centar, jedna svetska vlada, već nekoliko globalnih centara: na primer - kinesko - japanski, evro - azijski (EU + RF), latino - američki, pacifički, afrički...

I u ovoj alternativi gubi se element naveden u tački 1, država, odnosno njen suverenitet, jer ovi globalni centri predstavljaće praktično imperije, samo će oni imati suverenitet. Verovatno je ljudsko društvo došlo do te tačke, pa kud god razvoj dalje krenuo.

U ovoj alternativi, ljudi bi mogli da zadrže svoj etnicitet, religiju, jezik, kulturu, tradiciju, samo bi lojalnost državi morali da prenesu na lojalnost imperiji - Balkan verovatno Evro - azijskoj. Setite se, sve velike imperije imale su u svom sastavu mnogo etničkih zajednica i uglavnom ih nisu "gušile"... Francuska je pre 200 godina imala oko 120 etnosa u sastavu svoje države, a danas? Samo Francuze - zato Francuska nije i neće biti imeprija. Rusija već hiljadu godina ima više od 100 etnosa i svi su živi, zato može da bude imperija. Može jer joj je SFRJ svojim umiranjem dala 10 godina da preboli rane nanete od strane Gorbačova i Jeljcina i počne da se oporavlja.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 02:49:46 pm
... e a tačka 6 će ostati za kraj - još je ranoi da nam se sve uzme...

Tačka 6 je več odavno počela sa raznoraznim kreditima i zaduživanjem ljudi kod banaka. Kupiš stan na kredit od 30 godina, pa vidi koliko je tvoj ako ne platiš ratu. Na kraju po 30 godina je tvoj, ali se opet zadužiš pa jovo na novo...

Božo, mnogo hvala što si se prvi uključio, posebno sam tebi hteo ovom temom da odgovorim jer nisam mogao u temama o kineskom ostrvu, Ukrajini, Siriji - otišao bih u debeli off.

Eto dakle, Rusija se u Siriji bori za goli život - ako ISIS tu prođe, nema stajanja do Kalinjingrada i Vladivostoka.

U Ukrajini Zapad gura Ruse na Ruse (poznato nam je to, jel`da?), gura prst u oko i pesnicu u stomak Rusiji. Ako Rusija dopusti da Ukrajina uđe u NATO - za 10 godina više RF ne postoji... Zato Rusija ne želi da se Donbas otcepi - ostatak Ukrajine bi odmah u NATO, pa Rusija opet gubi.

Zato Kina gradi ostrvo, da pokaže "NE" globalizaciji kakvu nude Ameri. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv ako neko hoće da jede nejestive pileće batake i hamburgere, pije Colu i Pepsi, imam protiv kada to počne da nameće drugima kao jedinu i univerzalnu vrednost.

Vidiš, razlike o kojima nisam mogao da pišem u drugim temama, razlike između SAD i RF - SAD to rade, počesto i golom silom oružja (pogledati koliko ratova i vojnih intervencija su SAD vodile u XX veku - šokiraće Vas broj!), a RF, Kina, neki drugi centri moći (mnogo manje, ali ipak centri moći) pokušavaju da zadrže glavu iznad vode. Zato su Rusi u Siriji i Ukrajini, Kinezi 1000 km od obale grade ostrvo... biće još svašta sličnog, čekajte da se uključe i Indija, Pakistan, Indonezija, Južna Afrika, Brazil...

Neće pileći bataci, haburger i Cola proći za večeru baš za svakim stolom!

A ako "zlatna milijarda" i uspe da pobedi, da umesto pet ili šest globalnih centara moći u budućem svetu bude samo jedan, njihov, toplo se nadam da će se ostatak sveta postarati da tu "milijardu" barem okrnji za 10 % ili mnogo više... što bi rekao Matija Bećković, "Ćeraćemo se još".

U međuvremenu, ja utvrđujem gradivo - trenutno čitam treći put A. Dugin: "Geopolitika postmoderne", red čeka S. Hantington, "Sukob civilizacija", to nisam pročitao već sigurno tri godine, pa Bžežinski, Mahan...


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 03:31:01 pm
Interesantno je razmišljati do kada će Evropa dopuštati SAD da je koristi kao prost instrument? Naime, prema geopolitičkoj teoriji, unutar Civilizacije kopna, prirodni saveznici su Francuska, Nemačka i Rusija , a znamo svi koliko puta su međusobno ratovale ove države! Kada bi se taj savez realizovao, uz njega bi odmah pristale sve zapadnoevropske države kao i bivše članice SSSR, što bi značilo formiranje drugog svetskog centra moći, Telurokratske civilizacije ili Civilizacije kopna. To bi verovatno bio osnov za nastanak više-polarnog sveta koji bi bio mnogo zdraviji i bolji za ljudsku vrstu.

U Civilizaciji mora, prirodni saveznici su Engleska i SAD. Tu nema mnogo mesta za druge, svi koji sada misle da im je članstvo u NATO neko obezbeđenje, također su oruđe, koje će biti odbačeno među "mnoštvo" kada dođe vreme za odumiranje NATO, odnosno ako NATO uspešno odigra svoju ulogu svetskog policajca. Isto čeka i zapadnoevropske priobalne države koje prirodno pripadaju Civilizaciji kopna ali se dugo već nalaze na drugoj strani. Dobar primer za ovo je Grčka - zbog toga što nije na svom prirodnom mestu, nikako ne može na zelenu granu - bio sam još dete kad sam prvi put čuo izreku "dužan kao Grčka"... A Grčka je potrčala u NATO zbog problema sa Turskom, koja opet ima ambicije da bude jedan od polova multi polarnog sveta.

Trenutno je vrlo interesantan razvoj odnosa Turska - SAD - NATO, jer i Turska je nekada bila imperija i želi to ponovo da bude. U prirodi NATO je da joj to ne dopusti, posebno ne po cenu mogućeg preranog rata sa Rusijom - već sam našao neke članke u kojima se kaže da u NATO žale što ne postoji mehanizam za "izbacivanje članice iz saveza"...

Verovatno poneko misli da pišem gluposti. Neko će to i reći, iskreno ili po zadatku, nije važno. Onima koji sumnjaju preporučujem da pročitaju samo jednu od navedenih knjiga. I ja sam počeo sa jednom... :)


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Morskoprase on March 06, 2016, 04:33:20 pm
Drago mi je, da sam dio tog foruma. Barem nešto malo normalno u tom svetu. Moj poklon, Boro!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 04:38:44 pm
Drago mi je, da sam dio tog foruma. Barem nešto malo normalno u tom svetu. Moj poklon, Boro!

Hvala, nema na čemu.

Nije baš mnogo mudro što sam uopšte otvorio ovu temu, ali nije mi prvi put da kao Don Kihot jurišam na vetrenjače. I nije mi žao kada krilo vetrenjače mene udari - znao sam da hoće, žao mi je kada to krilo dohvati moju porodicu, što se dešavalo.

Sa druge strane, ako svi ćutimo, ubrzo ćemo postati kao insekti - dovoljno inteligentni samo za ono za šta smo projektovani da radimo. Primer toga vidite u SAD - pitajte prosečne Amerikance šta je to Grenland, kad je bila francuska revolucija, pitajte ih koliko je geografski daleko Rusija na tački najbližoj Americi - opet ćete se šokirati, ništa ne znaju. Zato što su projektovani samo da znaju ono što im treba za posao, ništa više.

Što više znaju, postaju opasniji. Čak ni svi oni neće biti u "zlatnoj milijardi"!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Bozo13 on March 06, 2016, 06:27:03 pm
Boro,lepo napisano, i u večini se slažem sa napisanim. Treba Ameriki kontra strana, da jih drži u ravnoteži. I tu se trude Rusija i Kina. Ali ipak ne verujem u nijednu dobrotu sa strane trojice velikih, i da su spasioci. Svi gledaju na svoje interese.
I Kina i Rusija bi se po mom isto ponašale, da su trenutno toliko ispred ostalih kao što je trenutno SAD. Da menjam jednu čizmu za drugu ne ide. Treba biti ravnoteža.

Ono, šta smi ostavlja slab utisak za budučnost je to, da su imperije uvek rušene krvlju.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 06:31:04 pm
Slažem se, najjači bi se tako ponašao, pa ko god to bio.

Za imperije - SSSR to jeste bio, a nije pao u krvi...


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Bozo13 on March 06, 2016, 07:05:24 pm
Za imperije - SSSR to jeste bio, a nije pao u krvi...

Na sreču nije bio "vseobsegajoč" rat, ali su izbili lokalni sukobi. Velikog šefa zamenili "lokalni" veliki šefovi "wanna be" sa podrškom druge strane (nešto što su nekada radile obe strane).

Pre svega je to, bar po mom mišlenju,  posledica promenjenih moralnih vrednosti, gde je morala i dobrota zamenjena željom po € i moči. I dok se to kod svakog lično ne promeni  ne treba očekivati drugačiji/bolji sutra.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 06, 2016, 07:16:55 pm
Možda je sada pravi trenutak da se osvrnemo na te odnose Hladnog rata i razvoja globalnog kapitalizma pre svega,


DESET STVARI KOJE TREBA ZNATI O HLADNOM RATU


Pre šezdeset godina, bivši britanski Premijer, Vinston Čerčil, govorio je na koledžu Vestminster, u Fultonu, Misuri, SAD. Istoričari su nedavno ovaj događaj označili kao zvanični početak Hladnog rata. Konfrontacija između socijalističkog i kapitalističkog bloka je usmerila istoriju sveta sve do današnjih dana.

1. Geopolitika, a ne ideologija

Hladni rat je bio duboko geopolitički sukob, ne ideološki. Sa stanovišta jednog od vodećih nemačkih teoretičara politike, Karla Šmita, globalni sukob između Istoka i Zapada bio je rezultat geopolitičke borbe između Zemlje i Mora. Sovjetski savez je bio zemaljski pol, centar Zemaljske civilizacije. Sjedinjene države su bile centar morskog pola. Sa Šmitom su se složili i Anglosaksonski teoretičari politike, uključujući i Gospodina Halforda Mekindera.
SSSR je imao osobine prave zemaljske civilizacije: kontrola nad ogormnim područjima zemlje, zatvoreno vojničko društvo, herojska etika i podređenost ekonomije politici. Sjedinjene američke države su prava morska sila: otvoreno društvo, demokratija, kontrola nad svetskim okeanima, trgovački sistem. U geopolitičkom smislu, konfrontacija između Rusije i Sjedinjenih država bi još uvek postojala, čak i da u Rusiji nije ustanovljena komunistička ideologija.

2. To nije bilo ništa neuobičajeno

Ova vrsta konfrontacije nije bila neuobičajena u istoriji sveta. Ranije su se ruska i britanska imperija nadmetale u kontroli Bliskog istoka, Kavkaza, Ventralne Azije i Avganistana, i sve to je bodilo u geopolitičku borbu na život i smrt. Nekada još mnogo ranije, Rim (zemaljski pol) i Kartagina, pomorska trgovačka imperija su se nadmetale za nadmoć nad Mediteranom.

3. Globalni konflikt

Principijelna razlika između Hladnog rata i drugih sukoba je u tome da je priroda Hladnog rata u tome da je globalni sukob. U njega su bili uključeni svi narodi sveta. Vodila se žestoka borba za uticaj na propadnike ztakozvanog Pokreta nesvrstanih.” Kao rezultat toga, sukob se pretvorio u mrtvu trku: ako jedna strana pobedi i osvoji neku oblast – nesumnjivo će izgubiti neku drugu.

4. Ko je započeo rat?

U Zapadnoj istoriografiji postoji ideja da je, u stvari, Sovjetski savez započeo rat. Međutim, činjenice govore drugačije. Zajednički štab za planiranje britanskih oružanih snaga je 1945. godine je razrađivao dva povezana plana za sukob između zapadnih saveznika i Sovjetskog saveza. Razradu oba plana je naredio Vinston Čerčil. Oba plana su dobila isto šifrovano ime: “Operacija nezamislivo”

Posle konferencije u Potsdamu, američki general Dvajt Ajzenhauer je, pod rukovodtsvom Predsednika Harija S. Trumana ustanovio “Planiranje celine”. Plan je podrazumevao nuklearni napad na SSSR sa 20 do 30 atomskih bombi. Namenski je određeno 20 sovjetskih gradova za uništavanje u prvom naletu: Moskva, Gorki, Kujbjušev, Sverdlovsk, Novosibirsk, Omsk, Saratov, Kazan, Lenjingrad, Baku, Taškent, Čeljabinsk, Nižnji Tagil, Magnitogorsk, Molotov, Tbilisi, Stalinsk, Grozni, Irkutsk i Jaroslav. Nepsredno pre toga, Sjedinjene države su bacile nuklearne bombe na Japan, ne bi li prestrašile svog istočnog saveznika i potčinile ga svetskog dominaciji Sjedinjenih država.

U to vreme, Sovjetski savez nije imao nikakve agresivne planove protiv svojih Britansko-američkih saveznika i probao je da pregovara o budućoj podeli moći. Atlanticistički pol je odbacio ove predloge za dogovor i izabrao da će umesto toga težiti svetskoj dominaciji.


5. Američka težnja za svetskom hegemonijom kao okidač za sukob

U predvečerje Hladnog rata, teoretičari politike iz SAD su izrazili potrebu da se SAD bore za globalnu hegemoniju. Planovi za stvaranje unipolarnog sveta su nagoveštavani mnogo pre Sovjetsko-američke konfrontacije. Krug Anglo-američkih globalista, koji se povezivao za Društvo Okruglog stola igralo je značajnu ulogu u razvoju Američkog saveta za spoljne poslove i Kraljevskog instituta za međunarodne odnose. Predsedavajući Saveta za spoljne poslove, Isaija Bouman i geostratezi Nikolas Spajkman i Robert Štraus-Kup su podržali ideju američke hegemonije. Slučaj Džejmsa Burnama, bivšeg trockiste je odličan primer – on je postao oštri pobornik svetske vlade i osnivač CIA.. Otvoreno je pozivao na stvaranje “Američke imperije” i može se smatrati prethodnikom Neokonzervativaca.


6. Geopolitički raspored nuklearnog oružja

Geopolitička konfrontacija Sjedinjenih država i Sovjetskog saveza se jasno ogledala kroz raspored nuklearnog naoružanja u okviru tradicionalne nuklearne trijade obe supersile.  SAD koje su kontrolisale svetske okeane su imale veliki broj svojih nuklearnih projektila na podmornicama. Sovjetski savez ih je, međutim, imao na zemlji. Sovjestski savez je bi otaj koji je izgradio posebne železničke i drumske nuklearne komplekse, za diskretno kretanje preko ogromnih teritorija SSSR. Slični projekti u SAD nisu prošli.


7. Evropa nestaje kao geopolitički pol

Hladni rat je bio proizvod globalne ravnoteže moći koja je bila ustanovljena nakon Drugog svetskog rata. Glavni rezultat za Evropu, bio je gubitak vodeće uloge evropskih država u globalnoj areni. Sudbinu Evrope su odreživale ne-evropske sile: Sjedinjene države i Sovjetski savez.
Suočena sa Nacističkom nemačkom i njenim evropskim saveznicima, kontinentalna Evropa je pokušala da bude nezavisni geopolitički pol, suprotstavljajući se talasokratiji Sjedinjenih država i Velike Britanije, kao i najvećoj evroazijskoj sili, Sovjetskom savezu. Pokazalo se da je to bila samoubilačka ideja. Rezultat je bio da su Nemačku i čitavu Evropu podelile SAD i SSSR.


8. Na scenu stupa Treći svet

Naizgled paradoksalno, Hladnim ratom je povećan značaj država Trećeg sveta u svetskoj politici. Značajno je i da sâm pojam potiče iz tog perioda. Smanjenje geopolitičke težine Evrope, kao i politike SSSR i SAD su doprinele raspadu evropskih kolonijalnih imperija. Obe supersile su se borile za uticaj u oslobođenim državama, a neke od država su to iskoristile za sopstvenu korist, manevrišući između dve supersile. Pokret nesvrstanih se pojavio kao institucija preko koje su predstavljene geopolitičke težnje ovih dražva.


9. Uloga mondijalističkih struktura u američkoj pobedi u Hladnom ratu

Glavnu ulogu u američkoj pobedi u Hladnom ratu je odigrala delotvorna “peta kolona” unutar Sovjetskog saveza, koja je stvorila ideologiju Perestrojke. Njeno jezgro je bio Institut za istraživanja sistema, koga je vodio Džerman Gvišijani – zet sovjetsnog premijera Kosigina. Institut za istraživanja sistema je bio sovjetski odeljak globalističkog Rimskog kluba. Vodeći sovjetski analitičari i istraživači su komunicirali a inostranim kolegama i usmerili se na ideologiju “konvergencije” dva sistema, koja je kasnija postala osnova Gorbačovljeve ideologije. Ovaj prozapadni deo sovjetskog establišmenta štitio je šef KGB, Jurij Andropov (kasnije Generalni sekretar Komunističke partije), čiji je nabliži krug saradnika stvorio plan za reformu Sovjetskog saveza na kapitalistički način i pregovarao sa Sjedinjenim državama o budućim sferama uticaja u svetu.

Ovaj deo sovjetske elite je sukob razumeo kao ideološki, a ne kao geopolitički. A to je bilo pogrešno. Sjedinjene države su podržale promene tako što je promena ideologije vodila ka kolapsu Sovjetskog saveza kao moćnog geopolitičkog pola.


10. Ša je sledeće?

Kako pokazuju događaji iz poslednje decenije, ispostavlja se da je američka pobeda u Hladnom ratu bila privremena. Već početkom 2000. godine, zemlje BRIKS su se proglasile liderima novog svetskog poretka- multipolarnog. Unipolarni svet je, u stvari, bio unipolarni trenutak (prema rečima Čarlsa Krauthamera).



Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 07:29:42 pm
Kamo sreće kada bi unipolarni svet bio samo trenutak!

Opadajuću ekonomsku moć, SAD sada projektuje za daljnju vladavinu svetom tako što još uvek najjačom vojnom moći utiče na stalno podsticanje konflikta na Bliskom istoku  i tako drži Evropu i Japan u zavisnosti od bliskoistočne nafte.

Važno je uočiti da je pre SAD Velika Britanija bila vodeća zemlja Civilizacije mora više od 100 godina. Nakon zamene na vrhu, Velika Britanija ostaje mozak, SAD postaje mišić Talasokratije.

I još jednu stvar treba uočiti: na svetu ne postoji država kao SAD - formirali su je ne religija, aristokratija, etnos, nego trgovci, veliki zemljoposednici, finansijski oligarsi. SAD su svoj Srednji vek "preskočile", nastale su iz više etničkih skupina u takozvanom "melting pot" - u, loncu za topljenje nacija... Zbog toga SAD ne daju mnogo na tradiciju, što je jedan od temelja Civilizacije kopna - jer tradiciju i nemaju.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Jester on March 06, 2016, 07:45:42 pm
A u Rusiji još svi voze Žiguline a u Kini bicikle, do moći i novca je svima otkad je svijeta i vijeka, amen!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 06, 2016, 07:48:29 pm
A u Rusiji još svi voze Žiguline a u Kini bicikle, do moći i novca je svima otkad je svijeta i vijeka, amen!

Do moći jeste svima, to nije sporno. Sporan je drugi deo posta - o Žigulijima i biciklima, ili ga ja nisam razumeo. U obe države je standard odavno prerastao i Žigulije i bicikle...


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Jester on March 06, 2016, 07:49:55 pm
Pa to i hoću kazati svi žele živjeti Američkim/Zapadnim stilom, a svi skupa idemo to se odavno zna u tri ... :)


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: wermez on March 06, 2016, 08:27:31 pm
Otkad je to američki način života?  :)


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: lovac on March 06, 2016, 09:07:34 pm
Obično, u slengu, blagostanje se naziva ''američki način života''.

Ima u tome istine, ali ne sasvim.

Ozbiljne države sveta prvenstveno misle o svom narodu. Njihova ekonomija, osim što je sazdana tako da se ''odabrani'' bogate na račun obične raje, omogućava i celokupnoj populaciji život dostojan čoveka!
Nisu u pitanju samo velesile (USA, GB), već i manje zemlje sa stabilnom ekonomijom kao što su Finska, Norveška, Danska, Švajcarska ... Blagostanje u tim zemljama je ispred ''američkog načina života''.

Mislim da je postojanje takvih država upravo kontrateza globalizaciji!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: dzumba on March 06, 2016, 10:13:22 pm
Како год било и имигрантска криза је део те глобализације. Када су већ успостављене комуникације свих врста између свих земаља, када се информације преносе практично тренутно (за пар сати), када су већ прокламовано права човека да боље живи, онда је илузорно очекивати да ће они који лоше живе наставити да живе тамо где је лоше. Сви желе и то одмах, барем за свог живота да боље живе. То је право свих људи. Е, сад они који су до сада добро живели нису превише ради да то своје "добро" поделе са онима који имају "лоше". Барем не сви и не добровољно. Рекао бих да је глобализације покренула једну еволуцију са појединачним револуционарним (ратним) догађајима која ће у неком наредном периоду од 100 и више година уједначити, односно смањити разлике између оних који добро и оних који лоше живе.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: motorista 57 klasa on March 07, 2016, 10:19:53 am
"Sit gladnome ne veruje" i nikada mu neće verovati. Pojedina ostrva zdravog razuma na svetu sve su manja. Da li će
se dostići i kada, kritična masa zla, pa da ono samo sebe pojede, neznam, ali znam da moram da pokušam da živim
normalnim (po mom mišljenju) životom. Ukoliko do ovoga i dođe mnogi nevini će neumitno potonuti sa zlom jer ga ima previše.
Možemo pozivati na buđenje svojih suseda, zabludele rodbine i prijatelja ali svako mora sam da oseti u sebi potrebu
da bude normalan i da ne posežeolako za naizgled slatkim ponudama globalizma.

Boro svak čast za ovaj topik.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Bozo13 on March 08, 2016, 12:43:47 pm
Zanimljivo razmišljanje. Na Slovenskom, ali mislim da se da razumeti.

http://www.siol.net/priloge/kolumne/bostjan_m_zupancic/2016/03/tretja_svetovna_vojna.aspx


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 08, 2016, 01:52:47 pm
Interesantno razmišljanje, čitao sam i o tom propagandnom filmu BBC za početak WWIII u Litvaniji...

WWIII je počeo odavno ali će biti niskog intenziteta i trajaće dugo, dok globalni centri moći ne razreše dilemu iz naslova ovog topika.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 08, 2016, 02:13:59 pm
Boro, ranije sam postavljao link za taj film. Ovde se može videti rutube.ru/video (http://rutube.ru/video/70855cda8b8e8533cdea370a3650a960/?ref=logo)


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 08, 2016, 02:25:22 pm
Boro, ranije sam postavljao link za taj film. Ovde se može videti rutube.ru/video (http://rutube.ru/video/70855cda8b8e8533cdea370a3650a960/?ref=logo)

Gledao sam to, kako rekoh. Mislim da se radi o vrlo gruboj i sirovoj propagandi, skoro dostojnoj Gebelsa.

Problem je što dobar deo konzumenata TV programa nakon nekog vremena pogrešno prespoji neke veze, pa misli da se stvar iz filma već desila i na osnovu toga stvara svoje mišljenje. A to onda dalje sve polako utiče na mišljenje javnosti, koje se u stvari kreira i programira.

Pre 20-ak godina, kada je TO bilo potrebno, u Holivudu je napravljen film kako WWIII počinje na Kosovu, naravno, zna se ko je krivac - postoji već šablon iz WWI.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Solaris on March 08, 2016, 11:18:52 pm
Boro, može jedno pod pitanje koje nije na nivou ovih svjetskih razmišljanja ali eto.
Da imaš plaću od recimo 10k€, dali bi te mučile ove stvari?

poz.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kumbor on March 08, 2016, 11:39:28 pm
Boro, može jedno pod pitanje koje nije na nivou ovih svjetskih razmišljanja ali eto.
Da imaš plaću od recimo 10k€, dali bi te mučile ove stvari?

poz.

Na žalost, ove stvari ne ovise od plaće, ma kolika ona bila. Samo potpuni slijepac ili namjerno instruirani čovjek ne vidi da se sve okolo raspada, da sva su pravila pogažena i da bezakonje nastaje veliko. Ovo je samo moj komentar. Ne bih dalje širio priču, jer tema je ionako "klizava".


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: motorista 57 klasa on March 09, 2016, 06:32:25 am
Boro, može jedno pod pitanje koje nije na nivou ovih svjetskih razmišljanja ali eto.
Da imaš plaću od recimo 10k€, dali bi te mučile ove stvari?

poz.

Na žalost, ove stvari ne ovise od plaće, ma kolika ona bila. Samo potpuni slijepac ili namjerno instruirani čovjek ne vidi da se sve okolo raspada, da sva su pravila pogažena i da bezakonje nastaje veliko. Ovo je samo moj komentar. Ne bih dalje širio priču, jer tema je ionako "klizava".
Ja živim u Srbiji i radim za jednu stranu kompaniju. Primanja su mi za lokalne pojmove više nego dobra. Uglavnom mogu
da živim pravi život srednje klase. Ali kako da ja budem srećan kada su oko mene ljudi koji su nesrećni. Šta meni znači novac
ako recimo moj komšija nema za normalan život. Ako ga pozovem na kafu a on nemože da uzvrati od druženja nema ništa.
Osvnimo se oko sebe, videćemo uglavnom nezadovoljne, ni mladi više nisu puni elana i želje za istraživanjem svi uglavnom
žive za danas a suta...... ??? ??? ??? ???


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 09, 2016, 12:44:39 pm
Boro, može jedno pod pitanje koje nije na nivou ovih svjetskih razmišljanja ali eto.
Da imaš plaću od recimo 10k€, dali bi te mučile ove stvari?

poz.

Nećeš verovati, ali mučile bi me isto kao i sada, samo što verujem da bih uz tu platu imao i malo više uticaja.

Mučile bi me jer razmišljam kako će živeti moja deca i unuci. Kažu da mi ovu planetu nismo nasledili od očeva, nego pozajmili od dece i unuka - po meni to važi i za društvene i socijalne odnose među ljudima a ne samo za životnu okolinu.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: wermez on March 09, 2016, 04:18:56 pm
One koji primaju 10k mesecno ne interesuju misljenja i buducnost nas obicnih mrava. U vatru bi nas bacili. Njihovi unuci nece morati ni da se biju, niti da grade sruseno posle primirja.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 09, 2016, 04:29:54 pm
Problem je u tome što globalizacija ne poznaje nacije, ustvari hoće da ih "iskoreni". Zamenom teza , liberalne struje prave od protivnika globalizacije nekakve nacionaliste u negativnom smislu. Pogotovu što se nacionalizmon služe poslednjih decenija u razne svrhe.To jest ako nisi s nama automatski si protivan, nema "nesvrstanih"  ;) koji trezveno vide suštinu.Nedavna izjava Anionija Pušića-Ramba koja objašnjava taj pogled iz ovog ugla:

– Nacionalizam je tema do 300 evra prihoda mesečno. Njima se servira ta priča. Kad plata pređe 500 evra, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kad pređe hiljadu, onda je top tema zdrava hrana, letovanja i zimovanja, a kad se popne na više od tri hiljade, onda prestaje svako palamuđenje. Ljudi onda pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi – rekao je Rambo i dodao da, budući da većina ljudi na ovim prostorima ima prosečnu platu od 300 do 500 evra (ako uopšte i prima platu), zato nacionalizam i jeste dominantna tema.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: wermez on March 09, 2016, 04:47:47 pm
Jeste ružno to što je rekao, ali istina je neretko ružna.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kumbor on March 09, 2016, 05:10:11 pm


Novac nije zaštita, novac nije oklop. Obložite se papirnim novčanicama i upucajte se, sve će vam biti jasno. Novac čini da se osećamo lagodnije, da zadovoljimo svoje ovozemaljske potrebe. Možemo kupiti dobro osiguranje, ako imamo dovoljno novca, ali novac ne može zaštititi od bilo čega. Novac ne kupuje zdravlje, potomstvo, sreću, istinsku ljubav. Naročito ne može zaštititi od onoga što grede. A... da, Vi, Gospodo draga, mislite da će Vas  EU i članstvo u NATO  spast! Bogami, od ovoga, neće. Ne govorim ja o Rusima, govorim o Vama samima. Mi, mravi, nedostojni života, mi, klasično i hrišćanski vaspitani "uebermenschen", kleti raskolnici, bolje ćemo proći od vas. Živi bili, pa videli.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Solaris on March 09, 2016, 06:58:15 pm
Nećeš verovati, ali mučile bi me isto kao i sada, samo što verujem da bih uz tu platu imao i malo više uticaja.

Mučile bi me jer razmišljam kako će živeti moja deca i unuci. Kažu da mi ovu planetu nismo nasledili od očeva, nego pozajmili od dece i unuka - po meni to važi i za društvene i socijalne odnose među ljudima a ne samo za životnu okolinu.

Pa ond aljepo uzmi ponovo pročitati kapital (ja krenuo ali ne ide kao nekad) a ne ove žvrljarije o teorijama urote.

Drug Marks je odavno to ljepo objasnio, kapitalu je najveći neprijatelj on sam.
Taj stalni rast koji se traži je njegov najveći uteg pošto živimo u zatvorenom sistemu.

Baš zbog toga sam krenuo nanovo pročitati gradivo i pokušati shvatiti o čemu se zapravo radi.

Oduvjek smo živjeli u carstvima, pod kraljevima a sad su došli neki novi igrači sa novim nazivima ali u osnovi sve isto.
Svaka sila za vjeka.

poz.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 09, 2016, 07:50:38 pm
Kapital mi je sa svom ostalom literaturom potonuo 1991, inače bi ga sigurno čitao ponovo.

Ne radi se o teoriji zavere - autori koje navodim, osim - Dugina, svi redom su Ameri ili Britanci - dakle sami govore šta rade i šta će raditi. U tome je suština - nedovoljan broj ljudi čita tu literaturu, a oni koji pročitaju pa dignu glas - ili budu lupljeni po glavi ili kupljeni. Gotovo svi.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: lovac on March 09, 2016, 08:26:33 pm

Nećeš verovati, ali mučile bi me isto kao i sada, samo što verujem da bih uz tu platu imao i malo više uticaja.

Mučile bi me jer razmišljam kako će živeti moja deca i unuci. Kažu da mi ovu planetu nismo nasledili od očeva, nego pozajmili od dece i unuka - po meni to važi i za društvene i socijalne odnose među ljudima a ne samo za životnu okolinu.

Boro, maltene do juče imao sam identične poglede kao i ti.

Međutim, u poslednje vreme, ljudska bahatost oko mene toliko me je dotukla da sam postao sasvim dezorijentisan.
Nezainteresovanost ljudi za sve što se događa oko njih i ljudska bahatost i pohlepa su stvari koje me prosto organski bole kada ih vidim. A ne mogu se boriti protiv toga jer saveznika u okruženju nema (pritajili se i čekaju bolja vremena).

Zbog toga, okrećem se ka orijentaciji da me savršeno boli za sve oko mene, ali mi nešto ne ide ...
Još uvek mi je to teško prelomiti, jer mi karakter ne dozvoljava takvo razmišljanje i takav odnos prema okruženju u kojem živim, ali ću morati prebroditi, jer se bojim za vlastito zdravlje!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 09, 2016, 08:32:31 pm
Znam kako razmišljaš, sad je negde 45 godina kako se znamo...


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 10, 2016, 11:31:12 am
Razmišljao sam gde ovu vest da postavim, nadam se da Boro nema ništa protiv jer globalizacija sa sobom nosi i ovakve odluke. One se sada i ovako sprovode stavljanjem pod jednu kapu svega i svačega (jedna vlada,vojska,moneta, nacija, pol,..). U Kaliforniji već nekoliko godina deca ne mogu roditelje oslovljavati sa mama ili tata jer to diskriminiše usvojenu decu jednopolnih "roditelja" itd. Ova odluka u vezi s toaletima nije mogla da se reši dogradnjom tolaleta za "transrodne" jer je to po njima diskriminacija i izdvajanje.Dakle većini se ukida i najobičnija privatnost u javnom kupatilu.Postaćemo hermafroditi na kraju....Sve ovo i nas čeka jednog dana ako se ne dozovemo pameti...


Njujork ukida podelu na ženske i muške toalete

U Njujorku je stupila na snagu odluka gradonačelnika po kojoj se ukida podela na ženske i muške toalete. Stanovnici i posetioci Njujorka mogu da koriste toalete koji su u vlasništvu grada prema sopstvenom osećaju rodnog identiteta, a ne prema polu.

LGBT populacija, koja u Njujorku ima oko 25.000 pripadnika, veruje da će ovaj potez pomoći u promovisanju njihovih prava.Odluka liberalnog njujorškog gradonačelnika Bila de Blasija u praksi znači da će transrodna osoba koja se oseća kao žena, iako je po polu muškarac, moći da uđe u kabinu za žene, prenosi N1.
Odluka se odnosi i na javne bazene, garderobe i slična mesta

rs-lat.sputniknews.com (http://LGBT populacija, koja u Njujorku ima oko 25.000 pripadnika, veruje da će ovaj potez pomoći u promovisanju njihovih prava.
Odluka liberalnog njujorškog gradonačelnika Bila de Blasija u praksi znači da će transrodna osoba koja se oseća kao žena, iako je po polu muškarac, moći da uđe u kabinu za žene, prenosi N1.
Odluka se odnosi i na javne bazene, garderobe i slična mesta


Опширније: http://rs-lat.sputniknews.com/zivot/20160309/1103851981/toalet-musko-zenski-Njujork.html#ixzz42Uhzkf1W)


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 10, 2016, 01:23:51 pm
Zašto bih se ljutio, nisam ja vlasnik topika, a osim toga, tvoj post perfektno oslikava moju osnovnu ideju: kuda idemo ako se bez borbe prepustimo talasu globalizacije.

Eto kuda idemo, ka društvu insekata bez ličnosti, programiranih da rade strogo samo svoj posao i nakon toga zure u TV ili bazaju po Internetu.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: JASON on March 10, 2016, 01:50:29 pm
Некада смо говорили и маштали о Западу. Сад, кад су срушена сва правила, Запад нам се намеће. Нови канони набијени насилничком глобализацијом, терају Србе да сами себе, по ко зна који пут, наложе на ватру. Нажалост, има људи који су у толикој мери затровани западном пропагандом, да још увек разрађују тезу: ми немамо куд. Слику употпуњују лидери политичких странака, разне коалиције и савези за промене. Жеља за влашћу гони их у… трагању за доказима да је само њихова демократија она права, да је по укусу Запада и да ће нас само та странка довести до Европе. А шта ако ја нећу у Европу коју ми нуде антисрпски политичари усмереног образовања? Или: шта нам та америчкa удворица, окупирана војно и финансијски, може подарити и по коју цену? Зар нам нису већ довољно подарили? Расточили су нам државу, истерали са сопственог огњишта, и све то у име некакве демократије и цивилизованог друштва.
О људи, оно што нам Америка приређује не могу више да подносим!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 10, 2016, 03:51:58 pm

О људи, оно што нам Америка приређује не могу више да подносим!


A globalizacija još nije sprovedena do kraja, kako bi je tek podnosio da jeste?! Nikako, vrlo malo naših vođa bi bili u "zlatnoj milijardi", a mi...

Inače, nekoliko puta sam pomenuo "zlatnu milijardu". To je projektovani "optimalni" broj stanovnika Zemlje ljudske rase. Zato se svako toliko pojavljuje neka nova bolest... ispituju se mogućnosti za naglo i drastično smanjenje broja stanovnika planete.

A ako se sprovede taj plan, ni svi koji su u prvi mah ostali u "zlatnoj milijardi" neće vladati - neće imati nad kime, nego ropski raditi... To je sudbina svih koji nisu anglo-saksonskog porekla.

Eto do kraja ogoljene globalizacije. I napominjem ponovo: nije teorija zavere, nije nečija fiks ideja, samo pažljivo čitanje knjiga koje su napisali vodeći geopolitičari Zapada.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 13, 2016, 09:03:59 pm
https://www.youtube.com/watch?v=xteR4mSq9Nw


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: lovac on March 18, 2016, 02:47:03 pm
Ovaj tekst sam izvukao iz novina, kao komentar bezimenog čitaoca,
Ima smisla i težinu, pa ga postujem da procenite sami, gde je izvorište trenutnog previranja na kugli:

Nedelja 28.02.2016.13:10

Svi sukobi u svetu, sve promene granica, javno mnjenje i raspoloženje, ratovi i revolucije planiraju se u Vatikanu, a izvršavaju preko Londona i Vašingtona! Od podele hrišćanske crkve na Istočnu i Zapadnu 1054. godine pa do danas, postoji u politici Vatikana kontinuitet, u smislu nastojanja da pod svoju dominaciju stavi sve hrišćanske crkve - menjali su se samo oblici borbe, strategija i taktika. Prvi svetski rat koji pokreće rimokatolička monarhija napadom na Kraljevinu Jugoslaviju, donosi strašne vojne i civilne žrtve. Tokom Prvog svetskog rata u Austro-Ugarskoj je funkcionisalo 10 velikih koncentracijskih logora, uz još 290 manjih, pratećih logora i zatvora. Što reći o Drugom svetskom ratu? Prema američkim izvorima preko 1.400 katoličkih sveštenika u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini u toku Drugog svetskog rata su lično klali, mučili, silovali, ubijali na razne načine i nasilno prevodilo u katolicizam. Vatikan je kriv i za raspad Jugoslavije. Sve je dogovoreno na sastanku pape Ivana Pavla II s nemačkim ministrom Genšerom. Tog, 26. novembra 1991, državni sekretar Vatikana uputio je memorandum sa zahtevom za priznavanje Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih država, svim članicama Konferencije o evropskoj sigurnosti. Posle tog vatikanskog memoranduma, Slovenija i Hrvatska su priznate kao nezavisne države, što je izazvalo žestoke sukobe i rat. Vatikanska banka, preko organizacija poput Opus Dei, Malteških vitezova i sličnih financirala je pokret Franje Tuđmana. Između SAD, Vatikana i Nemačke sklopljen je 1976. godine tajni sporazum u 11 tačaka. Jedna od središnjih teza ovog sporazuma bila je ideja o federalizaciji sveta. Američki geopolitičar Zbignjev Bržežinski vidi glavnu opasnost u pravoslavlju, dok poznati S. Huntington, piše da su Rusija i njena pravoslavna civilizacija neprikladne za Novi svetski poredak. Zato tu civilizaciju treba uništiti. Katolička crkva, nekada filofaš,istička, danas filoamerička, zajednica od milijardu i 200 miliona vernika, predstavlja jedan od glavnih stupova u američkoj politici globalizacije. Koren svega ovoga što se događa u Ukrajini, kao i mnogo puta do sada, je u Vatikanu, koji je vekovima ratovao protiv pravoslavnih, da bi im, što milom, što silom, nametnuo svoje tumačenje hrišćanstva. Papizam je to, a on je gori od ateizma, jer propoveda lažnog, velikoinkvizitorskog 'Krista'. Ukrajina nema nikakve veze sa suverenitetom, demokratijom ili 'ruskom agresijom'. To je sve propaganda. Sve se svodi na moć, imperijalnu ekspanziju i proširenje sfere uticaja. Može se izdvojiti čitav niz aspekata koji demonstriraju sličnost i direktne paralele između agresije Zapada u Jugoslaviji devedesetih godina i ovoga što se događa u Ukrajini 2014 – 2015. godine. Sličnost po pitanju dovođenja nac,ista na vlast. Kao što se u ratu protiv Rusije koriste ukrajinski na,cisti, na vlast u Kijevu su pučem došli nac,isti koji su započeli s progonom Rusa. Primerice jedna od paravojnih formacija koja učestvuje u agresiji na Novorusiju 'Azov', kao amblem ima okultne oznake SS-a i 'Crno sunce' Anenerbea, koje se nalazi u dvorcu Vevelsburg. Anenerbe je tajna organizacija koja je oblikovala ideologiju Nac,ističke partije i Trećeg rajha. Na strani kijevske hunte bori se najgori ološ iz SAD i EU. Nac,isti u Odessi su spaljivali Ruse, a u okupiranim selima Novorusije ub,ijaju sve što stignu. Baš kao i na Balkanu, glavni naglasak u Ukrajini stavljen je na etničke proturečnosti. Vatikan jedan od organizatora Euromajdana, koji se približava granicama Rusije. DANAS NA ZAPADU UKRAJINE GORE PRAVOSLAVNE CRKVE – NAMEĆE SE KATOLICIZAM! Ukrajinski na,cisti osvajaju pravoslavne hramove, muče i ub,ijaju sveštenike (na Donbas ih gađaju iz artiljerijskih oruđa). Kijev, koji je bio središte pravoslavne teologije i nauke uopšte, danas pretvaraju u katolički grad. Ukrajinski na,cisti i šovinisti danas uz pomoć zapada i Vatikana pripremaju potpuno čišćenje Rusa sa vekovnih teritorija na kojima žive kako bi očistili prostor od pravoslavlja. Poznata je izjava pape, dana u vreme telemosta s moskovskim rimokatolicima: 'Ako postoji jedna Europa i jedna valuta – onda i Crkva treba biti jedna!' Na koju se Crkvu misli – Pravoslavnu ili Rimokatoličku, nema mesta sumnji. Dakle: jedna država, jedna valuta, jedan papa. Očito je da politika koju vodi Vatikan ima sve odlike imperijalističke politike, koja nastoji različite narode i kulture objediniti, zarad ostvarenja zajedničkih globalističkih ciljeva i ideja. Globalizam je demonska ideja. Daj Bože, da se nikada ne ostvari, inače se vraćamo u robovlasnički sistem i robovlasničko doba. To je ono što razara veru, naciju, porodicu, moral, ljudsko dostojanstvo, celi svet. Gospodin će, kao i do sada, pobožni pravoslavni narod voditi putem Istine Svoje, štiteći ga od svih zabluda i laži, pa i od najotrovnije, iako najzaslađenijeg – papinskog ekumenizma. Partnerstvo između Vatikana i Hitlera službeno je sklopljeno 20. jula 1933. potpisivanjem konkordata između Svete stolice i nemačkog Rajha, kada su se nemački sveštenici službeno zavetovali na odanost Hitleru. Nac,izam nije poražen u Drugom svetskom ratu, poražen je Wehrmacht, nakratko je poražena država Nemačka ali je ideologija nac,izma preživela. Danas se 'Četvrti Rajh' organizuje na istim principima korporativne države kakva je bila nac,istička Nemačka, s tom razlikom što je novi korporativni projekt profinjeniji, ne nose se više crne uniforme i kukasti krstovi. Danas je pristup okrenut prvo ekonomskom potčinjavanju sveta, a oružana sila koristi se samo protiv neposlušnih država i naroda. Krajnji cilj je isti: porobljavanje zemalja, ako može i čitavih kontinenata i pljačka njihovih resursa. Razbijanjem Jugoslavije, agresijom na SFRJ, SAD i EU (Nemačka) su pokazali da su pravi naslednici Adolf Hitlera. Kao i Hitlera njih može zaustaviti samo snažan i odlučan otpor.

Izvor: http://vesti-online.com/Vesti/Svet/555174/Zbog-ruske-pretnje-Britanija-mora-da-ostane-u-EU


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 18, 2016, 08:07:38 pm
Interesantno mišljenje, ali po mom mišljenju nije velika verovatnoća da tu nešto ima. Globalizacija iz jednog centra, "pola" naime, nastoji da uništi i religije, pa Vatikan može samo da koristi kao alatku dok joj može poslužiti, a u Vatikanu su ljudi koji razmišljaju i sigurno to znaju. Uostalom, nije problem znati sve ciljeve i namere jednopolarne globalizacije - u nekoliko knjiga njihovi najveći filozofi sve su otvoreno napisali, mnogo jasnije i otvorenije nego što je to Hitler napisao u "Majn Kampf".

Interesantno je kako Aleksandar Dugin, rekao bih vodeći u grupi filozofa koji zagovaraju multipolarnu globalizaciju umesto jednopolarne vidi svet 2050. godine:

- u svetu kreću "anti globalističke revolucije" naroda i nacija;
- nekoliko atomskih bombi eksplodira na teritoriji SAD sa ogromnim žrtvama;
- kreću regionalni ratovi zagovornika i protivnika takve globalizacije sa upotrebom atomskog oružja;
- širi se broj država koje nabavljaju atomsko oružje jer jedino ono garantuje kakvu - takvu sigurnost;
- formiraju se četiri centra globalizacije: 1. SAD + Kanada + Centralna i Južna Amerika; 2. Evroafrika - EU + Afrika +
  Arapski kalifat; 3. Evroazija (RF + ZND + Iran, Pakistan, Turska, Indija; 4. Tihookeanski kondominijum
 (Kina + Japan+ Malezija, Indonezija, Australija);
- Kina se širi etnički u Istočni Sibir, na Daleki istok RF i na jug, čak do Australije;
- SAD ostaje velesila ali sa znatno smanjenom moći i uticajem;
- javljaju se nove bolesti, ogromna većina stanovništva Zemlje gine u ratovima ili umire od posledica ratova i bolesti;
- u SAD kreće građanski rat između WASP i latinokatolika + Afroamerikanaca sa druge strane...

Napominjem da ovo nije moja misao, samo je prenosim.

Sad, kako bilo da bilo, možete se malo zamisliti i sami analizirati neke od ovih misli, čak i nabaviti koju od knjiga koje pominjem.

A možete i uzeti hamburger i Coca - colu i upaliti TV, kako hoćete. Možda lav stvarno ne vidi noja kada noj nabije glavu u pesak, ko zna?


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 19, 2016, 09:32:50 pm
Iako samovu vest postavio i u Temi o Mašini sudnjeg dana, milsim da zbog bojom označenog dela teksta pripada i ovde.

Subota 19.03.2016.21:10 Tanjug, Vestionline A

"Svet je danas bliži nuklearnom ratu nego ikada"

Zbog eskalacije tenzija između Rusije i Zapada, svet je danas bliži nuklearnom ratu nego što je ikada bio otkako je okončan hladni rat, upozorio je predsednik ruskog Saveta za međunarodna pitanja i bivši ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov.  

On je, govoreći na tradicionalnom Briselskom forumu koji organizuje Nemački Maršalov fond u SAD, rekao da je opasnost od sučeljavanja uz upotrebu nuklearnog oružja danas u Evropi veća nego što je bila 80-ih godina prošlog veka.

- Danas imamo manje nuklearnih bojevih glava, ali opasnost od njihove upotrebe raste i ovakva situacija je opasna za sve nas - istakao je Ivanov.

On je, takođe, upozorio na moguće posledice trke u naoružanju između Evrope i Rusije, rekavši da će "sasvim sigurno, čim SAD rasporede svoj raketni sistem u Poljskoj, na primer, Rusija odgovoriti tako što će rasporediti svoj raketni sistem 'Iskandar' u regionu Kalinjingrada".

Prema njegovim rečima, Rusija više nije istočni bok propale "velike Evrope", već postaje zapadni bok "sve veće Evroazije u usponu".

Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/559795/Svet-je-danas-blizi-nuklearnom-ratu-nego-ikada


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kumbor on March 20, 2016, 10:32:20 am


Mislim da je veliku ulogu u obnavlajnju pretnje nuklearnim udarom, sa bilo koje strane, igrala proizvodnja tzv. taktičkih A punjenja vrlo male snage, reda 1Kt i manje. Ta se punjenja mogu spakovati i u granatu 155mm, ili možda 203mm, u običnu taktičku raketu, ili čak SVRL. Misli se dakle, ako je snaga mala, da su i posledice male, tj. da neće poginuti 100.000, već samo par hiljada ljudi. Par hiljada mrtvih..., jedan blok zgrada, pa šta je to... ništa, misle neki "ljudi". Strašno.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 20, 2016, 05:26:33 pm
Ne slažem se, mislim da je veća opasnost od nuklearnog rata zbog naraslih geo - političkih ambicija zapadnog bloka i još više zbog faktičke politike istog bloka, odnosno sprovođenja tih ambicija u delo, a sa druge strane RF je ojačala i ne vode je više Gorbačov i Jeljcin.

Da li su A punjenja od jednog ili sto kilotona mislim da je u drugom planu.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kumbor on March 20, 2016, 05:29:37 pm


Jedno situlacija... svi znaju... da nekoga svrbe prsti... samo malo da bumbnemo bumbu! Malecku bumbu!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Bozo13 on March 20, 2016, 05:45:46 pm
Svi se bojimo A-bombe, ali trenutno više ljudi umire od noža nego od A-bombe. Upotrebu A-bombe vidim više kao ne efikastnost "normalnih" akcija i korak nemoči.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Karlo on March 20, 2016, 07:58:11 pm
Evo kako ja vidim globalizaciju.Pošto loše pišem upotrebiću tekst iz Enciklopedije.Dopunio bih da ovdje ne piše da se ona ostvaruje i vojnim sredtvima te "prolećima" i organizovanim preseljenjem stanovništava.Ne bih se složio da ona može biti iz više centara jer to tada nije globalno nego cijepanje svijeta.Znamo tko je globalna sila i odakle prema tome ide globalizacija pa ne bih o tome.

Globalizacija
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Globalizacija je proces kojim se u današnjem svijetu postepeno ukidaju ograničenja protoka roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i dijelovima svijeta, odnosno ideologija koja za cilj ima njegovo opravdanje.

Globalizacija svoje korijene ima u režimu slobodne trgovine čiji je glavni zagovornik bio Britanski Imperij u 19. vijeku, i koji je nestao za vrijeme prvog svjetskog rata i uvođenjem protekcionizma među ratom osiromašenim velikim silama.

Iako su pokušaji globalizacije započeli još nakon drugog svjetskog rata, taj proces se intenzivirao tek sa završetkom hladnog rata i uspostavljanjem SAD kao jedine globalne sile. U njoj je kao dominantna ideologija vladao ekonomski liberalizam te je agresivno promovirana globalizacija kao rješenje većine problema u suvremenom svijetu.

Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja dovelo do jačanja tržišne utakmice, odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga. Također se navodi kako bi intenziviranje kontakta među ljudima i državama u svijetu smanjilo mogućnost velikih sukoba.

S vremenom, a pogotovo nakon dolaska Georgea W. Busha na vlast u SAD, razvio se antiglobalizacijski pokret kao reakcija na globalizaciju. Antiglobalisti drže kako će globalizacija u svom neograničenom obliku cementirati nejednakost u svijetu, učiniti siromašne države ovisnim o bogatima i spriječiti ih da razviju vlastite ekonomije, odnosno da će svijet staviti pod kontrolu multinacionalnih korporacija motiviranih profitom umjesto brigom za dobrobit čovječanstva.

Poz.



Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 20, 2016, 08:06:13 pm
@Karlo, par pitanja za tebe:

1. Da li si o globalizaciji čitao još negde osim na Wikipediji?
2. Ko upravlja Wikipedijom?
3. U tekstu u Wikipediji su sigurno navedeni svi ciljevi globalizacije, i sve posledice?
4. Šta će biti sa malim državama, posebno onima koje leže na linijama dodira civilizacija, kao što je slučaj sa Srbijom?
5. Zbog čega globalizacija jeste ako postoji samo jedan pol, a nije ako ih ima 4 - podsećam da danas na svetu ima gotovo 200 država - zar ne bi moglo da se kaže da je globalizacija i ako se taj broj smanji na četiri?

Nemoj meni odgovarati ovde u topiku, odgovori sebi. I razmisli malo izvan onog što kaže Wiki, vrlo često daje netačne podatke.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: jadran2 on March 21, 2016, 07:56:01 am
Globalizacija je kad (neke) neuke i korumpirane vlade dozvoljavaju slobodni protok stranih roba i usluga pritom unistavajuci svoju privredu.
Globalizacija je kada (neki) centri moci odluce zatvoriti profitabilne avio-linije u korist inozemnoh avio-prijevoznika, a ovi, nakon preuzimanja, odmah podvostruce broj letova i putnika.
Globalizacija je kada mladi skolovani (a bogme i stariji) napustaju svoju domovinu radi egzistencijalnog opstanka.
Globalizacija je kada strane lokomotive i vagoni vrse unutarnji prijevoz.
Globalizacija je kada je najvisi upravni aparat stranog podrijetla i ne mari za veliku vecinu stanovnistva.
Globalizacija je kada su svi ili vecina trgovackih centara u stranim rukama koji plasiraju robu sumnjive kvalitete, a gladni narod to biva prisiljen kupovati.
Globalizacija je kada ti govoreda je bijelo neke druge boje.
Globalizacija je kada ti odvjetnicke povlastene kuce naplate ovrhu od 140 EUR-a za dug od tri EUR-a.

Globalizacija je kada ti ministar zdravlja javno kaze da za kvalitetnu medicinsku uslugu odes na ljecenje u npr Svicarsku i za to platis (jer on tako kaze) - iz svog dzepa (ostali neka koriste usluge nize kvalitete u zemlji).

Globalizacija je kada ti kradu prirodne resurse u nekom visem interesu.

I takva globalizacija - kuda vodi? 


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Jester on March 21, 2016, 08:53:44 am
Veliki uporno zezaju male za ideale ginu budale...

https://youtu.be/tTr7-NMg1gc


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 21, 2016, 12:36:52 pm
Globalizacija je ...
 

Slažem se u potpunosti sa tobom.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 21, 2016, 02:52:10 pm
ŽIVETI SA GLOBALIZACIJOM I SPASITI ŠTO SE SPASITI MOŽE


Tekst pisan za naučni skup “Nacionalne ekonomije u uslovima globalizacije” 22-23.05.2015 Andrićgrad

09/05/2015  Nebojša Katić


Da li je globalizacija samo nastavak starih procesa imperijalne ekspanzije, ili je u pravu Gidens (Anthony Giddens) koji u globalizaciji vidi neminovni i radikalni hod moderniteta[1]?

Da li je globalizacija spontani proces iza koga stoji nevidljiva ruka tržišta, ili je reč o kontrolisanom procesu kojim združeno upravljaju vidljive ruke transnacionalnih kompanija i međunarodnih organizacija (Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije i sl.)?

Da li je globalizovani svet najbolji od svih svetova kako tvrde neoliberalni teoretičari, ili je reč o procesu velike socijalne regresije i brutalnog izrabljivanja kako misle antiglobalisti?

U akademskoj ravni, u moru tekstova koji se neprekidno publikuju, zastupnici svake od pomenutih ideja naći će uporište za racionalizaciju i odbranu svojih stavova.

Na drugoj, empirijskoj strani, situacija je jednostavnija, bar kada je reč o uticaju procesa globalizacije na male i nerazvijene države. Za većinu ovih država, procesi globalizacije su najsličniji procesima kolonizacije. Ti procesi su potencijalno čak i maligniji od kolonizacije devetnaestog veka, budući da kolonizatori više nemaju nikakvu socijalnu odgovornost prema novim „urođenicima“. „Teret belog čoveka“ više ne postoji – velike sile su se tog tereta oslobodile[2].

Nova kolonizacija je a la carte, i kolonizator uzima ili kupuje samo najbolje, dok nejakoj državi prepušta da brine o svemu drugom (infrastrukturi, socijalnom miru, itd.). Gnev i socijalno nezadovoljstvo koji globalizaciju prate se tako usmeravaju prema lokalnoj političkoj i ekonomskoj eliti, dok strani vlasnici ostaju u sigurnoj zavetrini. Štaviše, oni se često doživljavaju i kao lučonoše vrline i prosperiteta i kao jedina svetla tačka na ekonomskom nebu.

Da paradoks bude veći, danas su žrtve kolonizacije i države čije istorije beleže relativno dugu tradiciju nezavisnosti – poput istočnoevropskih, na primer. Svojim stalnim vapajima za stranim investitorima, te države su dobrovoljno i radosno kolonizaciju prizvale.

Ako su sva velika preduzeća u rukama stranaca, ako je najveći deo finansijskog sistema u rukama stranaca, ako se resursi države predaju strancima na korišćenje, ako međunarodne institucije određuju pravce i modalitete ekonomske politike, onda nije moguće govoriti ni o nacionalnom suverenitetu, niti o ekonomskoj politici u nacionalnom interesu. U čemu je onda razlika između ovakvog stanja, i klasične kolonizacije[3]?

Kako se od globalizacije ne može izolovati, za malu državu je ključno da razume njenu logiku, da se u globalizacione procese integriše što bezbolnije, da minimizira štetu i da iskoristi ono malo šansi koje globalizacija pruža.

Možda je najveća šansa za male države upravo u činjenici da veliki kapital zanemaruje i interese matičnih država iz kojih dolazi, i da jureći za profitom nenamerno otvara prostor onim državama koje tu šansu umeju da iskoriste. Otuđenost globalnih elita od interesa sopstvenih država je važna posledica procesa globalizacije, pa nije slučajno da je srednja klasa u razvijenim država verovatno i najveći relativni gubitnik globalizacije.

Digitalizacija, minijaturizacija, Internet itd. pojeftinjuju, ubrzavaju i olakšavaju transfer tehnologija i znanja, omogućavajući da i male države sa slabom industrijskom bazom brže uhvate priključak[4]. (Industrija softvera je dobra ilustracija mogućnosti koje globalizacija pruža).

Kakav odgovor na izazove globalizacije može dati mala država, zavisiće ne samo od njenog ljudskog potencijala i intelektualnog kapaciteta elite, već i od snage globalizacijskih procesa koji su van njihove kontrole. Ako se upotrebi pojmovna distinkcija koju pravi Dani Rodrik[5] (Dani Rodrik), umerena globalizacija pruža nekakvu šansu, dok hiperglobalizacije zatvara sve puteve ka samostalnom delovanju i nezavisnosti ne samo malih država, već država uopšte.



REGULATORNA ILI RAZVOJNA DRŽAVA

Kakva država se najbolje uklapa u procese globalizacije i kakva država na najefikasniji način može odgovoriti izazovima globalizacije? Da li je to regulatorna država, kako tvrde neoliberalni teoretičari, ili je to razvojna država (intervencionistička, dirižistička), kako bi se na temelju empirije i ekonomske istorije moglo zaključiti?

Iako je svaka država po definiciji regulatorna i po logici stvari razvojna, nerazvijene države se moraju opredeliti kakvom će konceptu dati prednost. Regulatorna država je pre svega orijentisana ka stvaranju zakonske i institucionalne regulative kojima se uređuje poslovni ambijent. Ovakva država je fokusirana na to da nadzire i obezbedi poštovanje zakona i regulative koju je donela. U teoriji bar, reč je o neutralnoj, tehnokratskoj državi koja kroz mrežu regulatornih institucija i kroz jako i nezavisno sudstvo omogućava neometano funkcionisanje tržišta, uz što manji upliv političkih vlasti.

Nema nikakve dileme da koncept regulatorne države počiva na veri u moć tržišta kao na ključnom generatoru rasta i razvoja. Cilj je da se država smanji, da se limitiraju njene funkcije i da se njen ekonomski prostor u celosti prepusti privatnom sektoru.

Ovo je jedini koncept države koje se danas nudi nerazvijenim nacijama. Svi pritisci koje međunarodne institucije manje ili više otvoreno sprovode, idu u pravcu nametanja ovakvog modela države.

Stalno insistiranje na stvaranju ambijenta kao ključnom zadatku države, samo je jedna od inkarnacija te iste ideje. Tu nije previše važno što se ideje o ambijentu ne elaboriraju, što su uopštene, nejasne i nedorečene. Važno je samo da se ubije svaka pomisao o učešću države u ekonomskom životu, a pogotovo njen proaktivni pristup razvoju.

Koncept regulatorne države ignoriše ogromne razlika u stepenu razvijenosti država, i ignoriše činjenicu da države, obitavajući u istom fizičkom vremenu, ne pripadaju nužno i istoj istorijskoj epohi, pogotovo ne kada je o ekonomskom razvoju reč.

Regulatorna država se ne može stvoriti preko noći. Zapadne regulatorne države su nastale dugim procesom neometanog sazrevanja. I mada se takav evolutivni put može skratiti, on se ne može izbeći. Insistiranje na konceptu regulatorne države se pretvara u farsu kada se institucije, regulativa i logika funkcionisanja razvijenih država nameću nedoraslim, nerazvijenim i siromašnim društvima. Takva vrsta nametanja samo kompromituje ideju regulatorne države.

Regulatorna država ne može prethoditi razvoju, niti može biti samostalni generator razvoja. Sve razvijene države su u svojoj evoluciji, u prvom koraku bile razvojne[6], a tek potom, ili u najboljem slučaju paralelno sa tim, postajale su regulatorne. Pri tome, ove države se nikada nisu odrekle svoje razvojne uloge[7], kako pogrešno, ili namerno pogrešno, sugeriraju neoliberalni propagandisti.

Ignorisati drastične razlike u stepenu ekonomske, socijalne i političke razvijenosti država, nametati isti ekonomski model svima, poziv je na destrukciju nerazvijenih država.

Na drugoj strani ove podele stoji razvojna država, država koja svojim aktivizmom, pogotovo insistiranjem na ubrzanom industrijskom razvoju, pokušava da utekne od bede. Razvojna država je uvek intervencionistička, ali nije svaka intervencionistička država nužno i razvojna.

Država može intervenisati kako bi kupovala socijalni mir i time produžavala opstanak vlade i režima. Država može intervenisati kako bi određenim društvenim grupama ili pojedincima obezbedila bogatstvo i privilegije na štetu društva. Takve intervencije ne služe razvoju već su posledica korupcije, političkog oportunizma, klijentalizma i konačno, diletantizma.

Nije slučajno što protivnici razvojne države ignorišu sve poznate uspešne razvojne modele[8], i što se pozivaju upravo na najgori tip intervencionizma kada žele kompromitovati ideju razvojne države.

Razvoj se ne događa sam od sebe, ne nastaje samo delovanjem slobodnog tržišta – razvoj se planira, podstiče i njim se aktivno upravlja. U tom procesu se često primenjuju neki od oblika ekonomske, finansijske, a često i socijalne represije. Gotovo svi moderni, uspešni modeli razvoja nastali su u nedemokratskim ili autoritarnim uslovima, koji su obezbeđivali visok nivo potrebne političke i socijalne stabilnosti. Ova neugodna činjenica se može relativizirati, ali se od nje ne može pobeći. Iako su najuspešniji modeli nastali u autoritarnom ambijentu, nisu svi autoritarni sistemi bili istovremeno i uspešni.

Najbolji razvojni modeli koje poznaje moderna ekonomska istorija vezani su za zemlje istočne i jugoistočne Azije. Izuzev Hong Konga, nijedna od ovih država se ne bi mogla podvesti pod pojam regulatorne države[9]. Tek danas, u poznijim fazama svoga razvoja, ove države polako i oprezno kreću putem koji vodi ka regulatornoj državi.

Čini se zato da bi kopiranje istočnih razvojnih modela mogao biti dobar putokaz za nerazvijene države i da je to pouzdan i proveren put. Da li je tako?

Ostavljajući po strani veoma važne nacionalne i socijalne specifičnosti istočnih društava, ostaje jedna važna činjenica koja se nikako ne može zanemariti. Svi ekonomski uspesi ovih država nastali su u periodu Hladnog rata, kada su države, kako-tako, imale mogućnost da vode nezavisnu ekonomsku politiku. Taj prostor je danas dramatično sužen.

Razvijene države su kroz direktne političke i ekonomske pritiske, često i uz primenu nasilja, uspele da zatvore gotovo sve puteve autonomnog nacionalnog ekonomskog razvoja. Tim procesima neprocenjivu pomoć kontinuirano pružaju, pre svih, MMF i STO. Ove institucije su ključni instrumenti kontrole i nametanja ekonomskih modela koji nerazvijene države udaljavaju od koncepta razvojne države.

Ne treba potceniti ni ulogu intelektualaca i teoretičara koji su napustili nacionalnu poziciju, pa iz ubeđenja i/ili za novac, promovišu interese globalnog kapitala. Njihov uticaj na oblikovanje i pasiviziranje javnog mnjenja je veoma jak, pogotovo u tranzicionim državama. Posao ovih delatnika je da javni prostor zatrpavaju mantrama i frazama koje će diskvalifikovati svako ozbiljno promišljanje vezano za razvojnu politiku. Država, planiranje razvoja, strateški ciljevi i prioriteti, pa čak i socijalna pravda, u ovom ambijentu su postale ružne reči.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 21, 2016, 02:55:45 pm
DRŽAVA KOJA MISLI


Taj novi, globalizovani politički i ekonomski ambijent traži i nove odgovore, traži državu koja misli. Smisao uvođenja ovakve sintagme služi tome da se još jednom ukaže da je globalni ambijent danas bitno drugačiji od onoga u kome se prvobitno afirmisala razvojna država. U tom kontekstu, država koja misli je razvojna država koja to svoje opredeljenje pokušava da prikrije.

Država koja misli ne počiva na velikim idejama. Velike ideje su ili potrošene, ili ubijene, ili im nije ni dozvoljeno da budu testirane. Ova država počiva na strpljivom, upornom radu, na politici malih koraka, na profesionalizmu svog administrativnog aparata u sprovođenju ciljeva i nacionalnih prioriteta. Mudrost nalaže i da se ka ciljevima ide uz što manje buke i uz čestu ekonomsku i političku mimikriju kako bi se izbegao odijum centara moći. Ovakva država biće uspešna kada „leti ispod radara“.

Na prvi pogled sintagma – država koja misli – deluje suvišno i besmisleno, jer država po logici svoje funkcije mora misliti. Stvarnost je drugačija. Prevelik je broj država koje ne misle ništa i koje kroz mrežu stranih savetnika i suflera, prepuštaju drugima da misle umesto njih.

Posledice ovakvog državnog ustrojstva su katastrofalne i ne mogu se neprekidno pravdati nasleđem ili lošom konstelacijom moći. Država koja misli počiva upravo na uvažavanju nove realnosti i skoncentrisana je na rešavanje problema koje ta realnost nameće.

Država koja misli je pre svega razvojna, a regulatorna je tamo gde to njoj odgovora i u dinamici koja joj odgovora. Ovakva država ne ignoriše stvarnost, ne vodi bitke koje ne može dobiti i pravi ustupke sporo, teško i samo kada mora. Ovakva država se u hodu prilagođava novim uslovima, ne boji se eksperimenata i promašaja, sve dok broj pogodaka nadmašuje (brojem i/ili značajem) broj promašaja.

Država koja misli ne ignoriše značaj tržišnog, zakonskog i institucionalnog ambijenta i nastoji da ih popravi i unapredi, ali razume i uvažava ograničenja i sporost tog procesa.

Kako treba da izgleda država koja misli i kojih principa se ova država mora držati?


ADMINISTRACIJA DRŽAVE KOJA MISLI

Ključ uspeha male države je primarno vezan za kvalitet njene administracije i istrajnost u planiranju i sprovođenju nacionalne ekonomske politike. Bez jasne strategije razvoja i bez kvalitetne administracije, mala država je osuđena na propadanje.

Sve uspešne razvojne modele karakteriše kvalitetna administracija i snažan državni aparat. Kvalitetna i kompetentna administracija je osnova na kojoj počiva stabilnost države, bez obzira da li je reč o demokratskoj ili autoritarnoj državi. Ona je istovremeno i najveći zaštitnik društvenog interesa.

Država koja misli ne počiva na ekspertskim vladama, već na ekspertskim ministarstvima koja u demokratijama obezbeđuju i bezbolnu smenu vlasti. Partije na vlasti i ministri se mogu menjati, ministri mogu biti i dobri i loši, ali kvalitetna administracija obezbeđuje da ni politički diletanti ne mogu naneti veliki štetu državi[10].

Model Japana koji je kasnije preslikala cela jugoistočna Azija, najbolje je demonstrirao superiornost koncepta elitističke birokratije. Ministarstvo industrije i trgovine (MITI) je možda najvažnija institucija kojoj Japan duguje svoj posleratni uspeh. U terminima koje ovde koristim, moglo bi se, sa malim rizikom greške, reći da je MITI bio mozak države koja misli[11].

Sistematsko marginalizovanje državne administracije kroz potcenjivanje njene uloge i značaja, kroz finansijsko i statusno ponižavanje državnih činovnika, kroz uporno insistiranje na apriornim vrlinama privatnog sektora i na inferiornosti svega što nosi predznak državnog, najkraći je put ka urušavanju države i društva.

Kako kvalitet državne uprave u toj iskrivljenoj vizuri nije ni važan, ona postaje utočište mediokriteta i neka vrsta socijalne institucije. U njoj se mogu zapošljavati partijski šarlatani, rođaci, i svi oni koje privatni sektor ne želi da zaposli. Ovakav pristup na kraju dovodi do stvaranja antidržave.

Na istoj liniji potkopavanja nerazvijene države je i masovno izmeštanje državnih funkcija u tobože nezavisne i gotovo nedodirljive regulatorne institucije i agencije koje suštinski ne odgovaraju nikome. Ne bi li još više bolelo, zaposleni u ovom tipu institucija su neuporedivo bolje plaćeni i bolje tretirani od državnih službenika u ministarstvima.

Otuda, država koja misli mora zaustaviti ove pogubne procese rastakanja države, mora reafirmisati mesto i ulogu državnog službenika, mora stvoriti ekspertska ministarstva, mora vršiti rigoroznu selekciju državnih službenika i kreirati državnu elitu koja mora biti nepartijska.



DRŽAVA KOJA MISLI I GLOBALIZACIJSKE MANTRE

Štete koje male države trpe u procesima globalizacije velikim delom potiču upravo iz nekritičkog prihvatanja neoliberalne frazeologije i lažne aksiomatike. Država koja misli ne sme prihvatati mantre koje se ne mogu empirijski verifikovati.

U nastavku rada ću navesti neke od najpoznatijih mantri koje oblikuju ekonomski i politički prostor nerazvijenih država.


Privatna svojina je efikasnija od državne i zato sve treba privatizovati

U sistemu u kome je profit jedini cilj poslovanja kompanije, privatna svojina će uvek biti efikasnija od bilo kog drugog svojinskog oblika. Ovo važi svuda gde postoji jaka tržišna konkurencija, preduzetnička tradicija i gde je formirana snažna upravljačka elita.

Ali, postoje delatnosti u kojima profit nije i ne može biti jedini cilj poslovanja, kao i delatnosti kod kojih nikada neće biti moguće stvoriti ambijent prave tržišne konkurencije. Gotovo celokupna infrastrukturna oblast (saobraćaj, proizvodnja struje, vodosnabdevanje itd.), poljoprivreda, obrazovanje, zdravstvo, kultura, mediji i sl., ne mogu funkcionisati (samo) na profitnim osnovama.

Za ove oblasti nije bitna samo ekonomska racionalnost u poslovanju, već i dugoročna sigurnost u snabdevanju robama i uslugama, minimalni standardi kvaliteta, dostupnost, pravičnost i socijalna odgovornost u distribuciji roba i usluga[12].

Gde god postoje prirodni monopoli, opasno je državne monopole pretvarati u privatne, a još je opasnije prepuštati ih strancima.


Strani kapital je osnova na kojoj počiva razvoj malih država

Svetska iskustva pokazuju da se najbrže razvijaju države koje dominantno koriste sopstveni kapital za razvoj, bez obzira koliko on bio limitiran[13]. Uprkos tome, i ovde vladaju nove mantre, one o razvoju koji će doneti strani investitori.

Problemi loše privredne strukture, velike socijalne razlike, ekonomsko zaostajanja siromašnih regiona itd. ne mogu se rešiti bez razvojne države. Regulatorna država nema instrumente kojima bi efikasno mogla da se nosi sa takvom vrstom problema.

Preduzeća nerazvijenih država su prepuštena nemilosti neuporedivo snažnijih i bolje podržanih inostranih takmaca i bez pomoći države se ne mogu nositi sa takvom konkurencijom. Država koja misli zato mora identifikovati grane i domaća preduzeća koja imaju potencijal da rastu, da se razvijaju, da izvoze i/ili supstituišu uvoz. Ova preduzeća moraju biti i u funkciji regionalnog razvoja.

U prvim godinama rasta i razvoja, takvim preduzećima država mora pomoći, mora davati kontinuirane podsticaje merama poreske politike, jeftinim investicionim i eksportnim kreditima, strogo kontrolisanom politikom državnih nabavki. Država koja misli će naći načina da ovu pomoć realizuje, ne ulazeći u konflikt sa stranim centrima moći.

Razvojna iskustva govore i da se sa ovakvom vrstom pomoći mora prestati pre nego što ona postane kontraproduktivna, a to je trenutak u kome je preduzeće sazrelo da se samo nosi sa stranom konkurencijom.



Svejedno je da li su vlasnici kompanija ili resursa stranci, ili domaća lica

U nerazvijenim državama postoji velika disproporcija između vrednosti imovine koja se privatizuje i domaće štednje. U takvom ambijentu, pre ili kasnije, sve velika preduzeća će neminovno završiti u bogatim stranim rukama, pod uslovom da ih stranci žele.

Otuda je i reč privatizacija najčešće samo sinonim za prodaju preduzeća i resursa strancima. Privatizacija je u tom kontekstu samo deo već pomenutog procesa kolonizacije. To se pogotovo odnosi na privatizaciju državnih monopola, rudnih resursa, ili obradivog zemljišta.

Argumentacija da i razvijene države dopuštaju ulazak stranim vlasnicima u ovaj prostor je tačna, ali nebitna. Jake države, ili zajednice država, suverene su na svojoj teritoriji i imaju snage da zaštite svoje ekonomski prostor i svoje strateške interese. Male države su nedorasle tom zadatku. One se suočavaju sa neproporcionalno moćnim kompanijama čiji je prihod često višestruko veći od njihovog BDP-a.

Primera radi, EU ima snage i moći da kažnjava gigantske monopole poput Majkrosofta ili Gugla, kao i da kažnjava česta kartelska udruživanja. Indija može ući u žestok poreski sukob sa telekomunikacionim gigantom poput Vodafona. Kina može kažnjavati svetske kompanije poput Mercedesa zbog kršenja lokalnih propisa. SAD mogu papreno kažnjavati najveće svetske banke kada god za to imaju ma i najmanji osnov. Međutim, ovu vrstu regulatorne zaštite ekonomskog suvereniteta i tržišta mogu vršiti samo velike i moćne države.

Male države nemaju ni stručni kapacitet, ni ekonomsku, niti političku moć da se nose sa velikim kompanijama. Male države ne mogu reagovati kroz svoje nedorasle regulatorne institucije, niti će te institucije ikada biti u poziciji da mogu zaštiti javni interes. Kako se ne može delovati reaktivno, mora se reagovati preventivno, sužavajući prostor borbe i izuzimajući iz njega strateški važna preduzeća.

Otuda država mora odlučiti šta neće privatizovati, gde želi da zadrži većinsku kontrolu i gde neće dozvoliti da stranci učestvuju u privatizaciji.

U tom smislu, postoje bar četiri ekonomske oblasti nad kojima država mora zadržati potpunu, ili bar većinsku kontrolu i upliv – energija, obradivo zemljište, voda i telekomunikacije. Na ova četiri stuba počiva strateška sigurnost države. Samo država koja ništa ne misli, može ovaj prostor prepustiti strancima.



Tajkuni su najveće zlo tranzicije i zato je bolje imati strane vlasnike

Tajkunska privatizacija je nužna posledica brze privatizacije u već pomenutom ambijentu niske domaće akumulacije. Državna imovina se prodaje u bescenje i ta vrsta privatizacije stvara i priziva specifičnu vrstu poslovnih ljudi koji, pre ili kasnije, dobijaju epitet kontroverznosti.

Kada se već tako dogodilo, koliko god nepopularno zvučalo, bolje je kada su domaće preduzeća u rukama tajkuna nego u rukama stranaca. Za razliku od nedodirljivih stranih kompanije, domaći tajkuni se uprkos svemu mogu lakše kontrolisati i regulisati.

Svi uspešni razvojni modeli počivali su na „društvenom dogovoru“ lokalne ekonomske i političke elite[14]. Tajkuni su „dobri“ ili „loši“ u meri u kojoj je država „dobra“ ili „loša“. Eliminacija „tajkunske klase“ neće popraviti lošu državu. Ona će i dalje biti loša i korumpirana, s tim da će tajkunska imovina preći u ruke nedodirljivih stranaca.

Država koja misli staviće tajkune pod kontrolu, prisiliće ih da promene način poslovanja, podržaće ih u takvoj transformaciji i iskoristiće ih u aktivnoj politici razvoja zemlje. Budući da tajkuni zavise od države, ona ih može koristiti u svojoj politici strateškog razvoja. Strane kompanije, na takav način i u tom cilju, država nikada ne može koristiti.

Kada inostrani vlasnik iznosi profit iz zemlje i koristi sve „kreativne“ metode poreske optimizacije, to je gubitak za nacionalnu ekonomiju i značajno smanjuje bruto nacionalni proizvod (BNP). Ako država dobro kontroliše poslovanje tajkuna, ako ekonomskim prostorom dominiraju domaće kompanije, tada novostvorena vrednost ostaje u zemlji[15]. Time se i jaz između BDP-a i BNP-a smanjuje, na korist države i građana.

Da bi se ovaj scenario ostvario, država mora zatvoriti sve kanale tajkunskog offshore poslovanja i mora svim akterima nametnuti strogu poresku disciplinu. Tu vrstu discipline država nikada ne može nametnuti stranim, globalnim kompanijama. To odavno ne uspevaju ni velike države[16].



Država mora politikom niskih poreza i subvencija privući strane investitore

Fiskalni stimulansi i subvencije važan su elemenat razvojne politike, ali ga tranzicione države koriste pre svega kako bi privukle strane investitore. Iako u formalnom smislu iste podsticaje mogu koristiti i domaća lica, u praksi ovaj metod privlačenja investicija koriste pre svega stranci.

Na globalnoj sceni, ovaj metod privlačenja stranih investicija se pretvara u besmislenu trku u kojoj male države potkopavaju jedna drugu i osiromašuju svoje ionako slabe budžete. Na lokalnoj sceni taj oblik stimulacija dovodi i do favorizovanja stranog kapitala na štetu, i na račun domaćeg.

Države mogu stimulisati strana ulaganja u funkciji pospešivanja regionalnog razvoja, dakle onda kada su stranci spremni da ulažu u nerazvijena područja (iako je taj oblik ulaganja veoma redak.)

Države mogu stimulisati ona ulaganja koja će rezultirati značajnijim neto deviznim prilivom, ili koja imaju visok investicioni multiplikator, ili kada se radi o investicijama koje su u samom tehnološkom vrhu.

Istovremeno, država koja misli neće davati nikakve povlastice kompanijama koje dolaze kako bi svoje robe i usluge prodavale domaćim kupcima, a pogotovo neće pomagati konkurente domaćih preduzeća.

Država koja misli neće davati nikakve, ni najmanje poreske ustupke ili stimulanse bankarskom ili trgovinskom sektoru.

Poreski sistem evropske države koja misli mora bazirati na progresivnom oporezivanju i mora odoleti zovu za stalnim snižavanjem poreskih stopa. Stabilnost poreskih stopa je jednako važna, ako ne i važnija od njihove visine.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 21, 2016, 02:56:49 pm
MONETARNA POLITIKA DRŽAVE KOJA MISLI

Najveća, mada i najbolja skrivena slabost nejakih država je vezana za monetarnu sferu. Široko prihvaćena, ili bolje, globalno nametnuta koncepcija monetarnog sistema je ogromna prepreka domaćem, endogenom razvoju. I ovaj sistem se kreira na bazi neprestanog ponavljanja istih mantri.

Prvo, polazi se od toga da je inflacija najveći neprijatelj razvoja, te da niska i stabilna stopa inflacije obezbeđuje sigurnost investicija i stabilan privredni rast.

Pri tome se ignorišu iskustva zemalja u razvoju koja kazuju da su periodi dinamičnog razvoja praćeni velikim strukturnim promenama, promenama cenovnih pariteta, povremenim velikim skokovima tražnje i posledično, visokim stopama inflacije (Južna Koreja, Kina, Hong Kong, Finska npr.). Zanemaruje se i činjenica da su zemlje u razvoju osetljivije i na eksterne cenovne šokove i da se njihove stope inflacije snižavaju i stabilizuju tek kasnije, kada ekonomije uđu u zreliju, uravnoteženiju fazu.

Drugo, u skladu sa prethodnim, insistira se na tome da se investicije neinflatorno mogu finansirati samo domaćom štednjom, ili transferom inostrane štednje.

Naivni tranzicioni ekonomisti ne uočavaju da strani investitori ne unose samo stranu štednju, već da unose i strani štampani novac nastao stranom primarnom emisijom ili kreditnom multiplikacijom. Ako to nije bilo jasno pre izbijanja Velike recesije, sada, posle hiljada milijardi naštampanih dolara i evra koje kruže svetskim finansijskim sistemom, to bi moralo biti jasno.

Treće, iznosi se teza da je svejedno u čijem su vlasništvu banke, budući da se sve banke ponašaju na isti način, bez obzira na vlasništvo.

I ova teza protivreči iskustvu. Sve države koje su se ubrzano razvijale oslanjale su se na banke u domaćem vlasništvu. To se ne odnosi samo na zemlje u razvoju, već i na najrazvijenije države poput Nemačke ili Japana, na primer. Upravo pomenute dve zemlje su modeli koji pokazuju koliko je važna čvrsta i trajna veza banaka i domaćih kompanija.

Četvrto, kako bi se sistem logično zatvorio i obezbedilo njegovo funkcionisanje, važno je da centralna banka bude nezavisna finansijska i regulatorna institucija.

Nezavisne centralne banke malih država postaju do te mere „nezavisne“, da češće polažu račun MMF-u nego domaćoj javnosti. Shodno tome, za njih je relevantnija ocena MMF-a, nego sud građana i privrede. Jedna od osnovnih ideja koja stoji iza ovog koncepta je da se primarna emisija ne može koristiti za podsticanje privrednog razvoja, i/ili pokrivanje budžetskog deficita.

Ovako koncipiran monetarni sistem malu državu dovodi u veliku zavisnost od priliva stranog kapitala, pogotovo finansijskog. Visina domaćih kamatnih stopa kao i kreditna politika su suštinski diktirani iz inostranstva. Time je i razvoj male države velikim delom pod inostranom kontrolom i prepušten volji stranih kreditora.

U takvom ambijentu, država koja želi ubrzano da se razvija, završiće (pre ili kasnije) sa visokim nivoom spoljnog duga. Česte finansijske i dužničke krize zato postaju sudbina malih država. Pri tome, iz ugla stabilnosti finansijskog sistema, nema nikakve razlike da li je spoljni dug generisan u privatnom ili javnom sektoru.

Država koja misli se mora izboriti da tesnom saradnjom vlade i centralne banke ovakav sistem razgradi,. Centralna banka mora razumeti da u nerazvijenoj državi očuvanje cenovne stabilnosti ne može biti njen jedini cilj, te da svojim aktivnostima mora podsticati privredni rast i rast zaposlenosti. To nije poziv na monetarnu neodgovornost i emisioni šenluk, već prepoznavanje značaja koji samostalna monetarna politika ima u razvoju zemlje.

Neophodno je promeniti mandat centralne banke i dopuniti ga na način kako je koncipiran američki FED. Dakle, zadatak centralne banke mora biti vezan ne samo za stabilnost cena, već i za maksimiziranje zaposlenosti i održavanje razumne visine dugoročnih kamatnih stopa.

Ne postoji ni jedan razlog da država ne koristi primarnu emisiju kako bi podstakla poljoprivredu ili investicije u infrastrukturu na primer. Taj način usmerene primarne emisije se ne sme poistovećivati sa štampanjem novca bez kriterijuma i pokrivanjem budžetskog deficita bez obzira na to kako je nastao. Koliko se novca može kreirati i gde ga treba usmeriti, zavisiće pre svega od veličine slobodnih privrednih kapaciteta, od dinamike planiranih radova i visine domaće komponente troškova[18].

Država koja misli dekomponovaće budžet i bilansirati svoje potrebe odvojeno u lokalnoj i inostranoj valuti i neće pozajmljivati ni cent inostranih sredstava kako bi se finansirala domaća komponenta budžetskih troškova.

Samo država koja ništa ne misli, koristiće inostrana sredstva za finansiranje domaće komponente investicija, ili za finansiranje domaće potrošnje. Samo država koja ništa, ali baš ništa ne misli, pozajmljivaće strani novac da bi njime plaćala strane kompanije koje će izvoditi infrastrukturne radove, na primer.

Država koja misli neće se ustručavati da deo troškova investicija prevaljuje i na generacije koje dolaze, budući da će i te generacije koristiti ono u šta se danas investira.

U vođenju politike valutnog kursa, država koja misli nikada neće dozvoliti da kurs valute bude precenjen, niti će dozvoliti evroizaciju, ili dolarizaciju sistema, niti će koristiti kurs kao monetarno sidro[19]. Kako se gotovo svi putevi za podsticanje izvoza i destimulaciju uvoza (subvencije, carine) polako zatvaraju, kurs domaće valute postaje najvažniji, možda i jedini instrument uticaja na trgovinski bilans.

Država koja misli sprovodiće snažnu kapitalnu kontrolu sve do trenutka dok ne postane ravnopravan učesnik na tržištu novca i kapitala. Razume se, reč je ne o godinama, već o decenijama. Sve priče o liberalizaciji kapitalnih tokova, kao i o brzoj liberalizaciji bilo koje vrste, dokazano su pogubne po razvoj i stabilnost zemlje. Bez efektivne kapitalne kontrole, centralne banke slabih država su nemoćne i ne mogu voditi nezavisnu monetarnu politiku[20].

I konačno, država koja misli će izgraditi (obnoviti) jak bankarski sistem u domaćem vlasništvu.


ZAKLJUČAK

Ovaj tekst je (sažeto i reducirano) pokušao da ukaže na najveće zablude koje prate globalizaciju, kao i da skicira pravce koji bi mogli pomoći da nerazvijena država krene putem bržeg razvoja.

Neprijatelji razvoja nisu samo globalni ambijent i struktura moći, već je to i neoliberalna frazeologija. Ona sugerira da se razvoj može dogoditi bez aktivne uloge države, bez planiranja, bez strategije, oslanjanjem na slobodno tržište i na inostrane izvore finansiranja. Da li je ekonomska politika za koju se zalažem i razvoj na takvim osnovama danas uopšte moguća, veliko je pitanje. Samo država koja misli može dati odgovor na to i takva pitanje, ili bar može pokušati da spasi što se spasiti može.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 21, 2016, 05:32:44 pm
Čomski: Deset strategija manipulacije ljudima

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem medija.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA

Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kukador on March 21, 2016, 09:03:42 pm
globalizacija jedne zemlje nije moguća bez "domačih izdajnika", koji za svoje vlastite interese prodaju zemlju te rade protiv naroda, koji ih je izglasao. A tu smo več kod demokratije - drugog g____a, zapakovanog u poklon papir.....   



Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: dzumba on March 22, 2016, 06:33:52 pm
Глобализација као ширење идеја, технологија, кретање и настањивање људи без ограничења је, по мени нешто позитивно. То је уосталом у природи људског рода. Људски род је на тим основама и "освојио" планету Земљу, раширио се на све континенте. Када говоримо о глобализацији у негативном контексту говоримо о злоупотреби тих процеса који се користе за владање људима и народима кроз подстицање ратова и сукоба (свих врста), најгрубљу експлоатацију људи зарад интереса владајућих олигархија.

Чак и ово екстремистичко затварање у државне границе, истицање нације као примарног чиниоца, подстицање мржње и нетолеранције према свему што је другачије, а под фирмом борбе против глобализације, уствари је део баш тог процеса.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Karlo on March 23, 2016, 08:55:21 am
Глобализација као ширење идеја, технологија, кретање и настањивање људи без ограничења је, по мени нешто позитивно. То је уосталом у природи људског рода. Људски род је на тим основама и "освојио" планету Земљу, раширио се на све континенте. Када говоримо о глобализацији у негативном контексту говоримо о злоупотреби тих процеса који се користе за владање људима и народима кроз подстицање ратова и сукоба (свих врста), најгрубљу експлоатацију људи зарад интереса владајућих олигархија.

Чак и ово екстремистичко затварање у државне границе, истицање нације као примарног чиниоца, подстицање мржње и нетолеранције према свему што је другачије, а под фирмом борбе против глобализације, уствари је део баш тог процеса.

Po mom laičkom mišljenju prvi (veći dio teksta)je ispravan.Topik je sa takvim naslovom(definicija globalizma opšte).Dakle,to korespondira sa  definicijom u enciklopediji i sigurno da ona ima i netačnosti,jer je sažeta zbog uopštenosti,pa i samo vreme kad je pisana nemože uključiti i kasnije događaje.
Međutim,drugi pasus poništava dosta toga  jer nije uključeno i "faktor" vrijeme i događanja u vezi sa tim.
Naime,u historiji civilizacijske razlike među ljudima nisu bile kao sada.Bilo je i dosta prostora za kretanje i naseljavnje.Danas,pored sve prenapučenosti (koja i izaziva i ova kretanja) imate i velike civilizacijske razlike.Možda je trebalo sačekati da se te razlike smanje(da i ti drugi shvate da je religija zbog sasvim drugih razloga a ne osvajanja-organizovnog preseljenja stanovništva).Da se vodi računa i o domicilnom stanovništvu itd.
Dakle,globalizacija ako je spontana je sigurno pozitivna i do nje će možda i doći,ako pre toga ne budemo uništeni,baš zbog onih koji pokušavaju da je nasilno i brzo "naprave",iz njima "potrebnih" razloga.
Netko je to uprošteno rekao:jesam za ovako velika "preseljenja"ali onda kad ja i i drugi stanovnici Evrope  budemo išli da živimo i radimo recimo u Maroko,Tunis ili neznam koju državu,masovno bez straha i traumatskih posljedica,i ako oni koji budu dolazili u Evropu ne ugrožavajuči egzistenciju tog stanovništva.Jasnije,ne može se odbrana sopstvene egzistencije nazvati ekstremizmom(ograđivanje itd).jer je to normalno ponašanje a ne ekstremno.Da će to izazvati i "skok" ekstremizma je sigurno,jer im je to pogodna situacija ali tek "gušenje" samoodbrane će dovesti do toga.

Poz.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: dzumba on March 23, 2016, 08:36:52 pm
Карло, а како ће се "цивилизацијске" (пре би се требало рећи културолошке) разлике смањити ако се подижу ограде, бране и људи спречавају у кретању, укључујући и кретање идеја?

Quote
Netko je to uprošteno rekao:jesam za ovako velika "preseljenja"ali onda kad ja i i drugi stanovnici Evrope  budemo išli da živimo i radimo recimo u Maroko,Tunis ili neznam koju državu,masovno bez straha i traumatskih posljedica,i ako oni koji budu dolazili u Evropu ne ugrožavajuči egzistenciju tog stanovništva.Jasnije,ne može se odbrana sopstvene egzistencije nazvati ekstremizmom(ograđivanje itd).jer je to normalno ponašanje a ne ekstremno.Da će to izazvati i "skok" ekstremizma je sigurno,jer im je to pogodna situacija ali tek "gušenje" samoodbrane će dovesti do toga.

Са овим се углавном слажем, јер моје мишљење и спречавању кретања једнако се односи и на исламске државе и народе јер својим ригидним ставом о неприхватању другачијег кулуторлошког понашања  у својој средини оне подстичу такав став других према њима.

Ипак, "одбрана" сопствене егистенције, како је називаш је условна јер је култоролошки образац понашања којем пропадамо, бомбардовао и на друге начине потпомогао покоље оних који су кренули и масовну сеобу. Тачно, нисмо то ми урадили, али оним Сиријцу је мала разлика између Немац, Србина, Бугарина, Хрвата, Чеха... ако уопште прави разлику. Као и ми кад их све сврставамо и екстремисте и проглашавамо за опасност.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Karlo on March 23, 2016, 10:12:13 pm
Zaista ili sam nerazumljiv ili Vi namjerno ostajete bez uključenja realnog vremenskog okvira.
Napisao sam lijepo da u sadašnjem trenutku ovo što se radi i sa "izbjeglicama" je prisilna globalizacija,pa čak bih rekao i da to nije globalizacija nego "osvajanje"-"punjenje" Evrope.
U samom definisanju iz enciklopedije piše da je ona PROCES nikako trenutno ostvarivo stanje(globalizacija).
Dakle,kako da se kulturološke ili civilizacijske razlike smanje,ako se dižu ograde je u najmanju ruku čudno pitanje.Teoretski bi možda i moglo i bez ograda ili drugih načina sprečavanja,ali uz koje žrtve.Došlo bi do propasti privrede,"izbjeglice"ne bi dobile ono što traže nego bi izazvale samo još veći otpor i sukob sa stanovništvom država itd.I do sada je bilo doseljavnja-imigranata ali većinom sa sličnim uvjerenjima dok su ovi uglavnom ne "prilagodljivi" i prave svoje grupe-"geta",ali u manjem broju i donekle prihvatljivom obliku.
I još jasnije radi se o čistoj "odbrani" a tu je koliko se ja razumem u "ginekologiju"dozvoljeno prilićno mnogo "nehumanog" i sve što je korisno.Prosto rečeno ako se ne žele mijenjati nego "osvajati",ograda pa i druga sredstva,su jedino opravdani sistemi i treba da se koriste sve dok su efikasni da jih odbije.Još je ograda i možda najhumaniji način.Inače slažem se da oni ne prave razliku po naciji ali ne da oni ovo rade da bi se osvetili onim koji su ih uvukli u rat.No to bi bila druga tema,jer mislim da niti u Evropi ljudi ne razlikuju vinovnike ovih zbivanja,jer to nisu obični ljudi bilo koje nacije,nego "vladaoci".
Na kraju da dodam sjetite se kako je u početku i kod nas išlo da su to sve "izbjeglice" i kako je rasisita svak onaj koji nešta se suprotstavlja,pa je se to postepeno kako je otpor išao korigovalo dotle,da se danas zna da tu ustvari nije bilo znatan broj " izbjeglica"nego ovih drugih prevarenih da će ovdje naći "raj".

Poz.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Milan (longtrip) on March 30, 2016, 08:44:06 pm
СВЕТСКИ РАТ ЈЕ ПОЧЕО


среда, 30 март 201


ЏОН ПИЛЏЕР


Опасност за све нас није Трамп, већ Хилари Клинтон. Она није дисидент. Она отелотворава отпорност и насиље система



Снимао сам на Маршалским острвима, која се налазе северно од Аустралије, на средини Тихог океана. Кад год кажем људима где сам био, питају ме: „Где је то?“ Ако питам јесу ли чули за Бикини, добијем одговор: „Мислиш на купаћи костим?“

Изгледа да мало ко зна да је купаћи костим који називамо бикини добио име у част прославе нуклеарне експлозије која је уништила острво Бикини (на свим сликама испод). САД су тестирале 66 нуклеарних бомби на Маршалским острвима између 1946. и 1958, што је исто као да је падало 1,6 бомби из Хирошиме сваког дана у трајању од 12 година.

Бикини је данас тих, измењен и контаминиран. Палме расту на чудан начин. Ништа се не креће. Нема птица. Споменици на старом гробљу су радиоактивни. Моје ципеле су после мерења Гајгеровим бројачем (уређај за мерење радиоактивности познат и под називом Гајгер-Милеров бројач; прим. прев.) означене као „небезбедне“.

Стојећи на плажи, гледао сам како смарагдно зелени Пацифик бива усисан у велику црну рупу. Та рупа је кратер који је оставила огромна хидрогенска бомба названа „Браво“. Експлозија је вероватно заувек озрачила људе и околину удаљене стотинама миља одатле.

На повратку кући, застао сам на аеродрому у Хонолулуу и приметио амерички магазин Женско здравље. На насловној страни била је жена у бикинију и наслов И ти можеш да имаш тело за бикини. Неколико дана пре тога, на Маршалским острвима интервијуисао сам жене које су имале веома различита „бикини тела“; свака је имала карцином штитне жлезде или неку другу врсту злоћудног карцинома.

За разлику од насмејане жене из магазина, свака је имала неку врсту обољења: биле су жртве и заморчићи алаве суперсиле, која је данас опаснија него икад.


СВЕ ЈЕ БИЛА ГЛУМА, ОБАМА ЈЕ ЛАГАО

Пишем ово искуство као упозорење, у нади да ће вам скренути пажњу са дистракција које су преокупирале многе од нас. Утемељитељ модерне пропаганде Едвард Бернајс описао је тај феномен као „циљану и интелигентну манипулацију навикама и мишљењима“ у демократским друштвима. Он га је прозвао „невидљиво управљање“.

Колико људи је свесно да је почео светски рат? Тренутно је то пропагандни рат; рат лажи и дистракција, али ово се може променити истог секунда првом погрешном наредбом; првом ракетом.

Председник Обама је 2009. године стајао пред дивном публиком у центру Прага, у срцу Европе. Обећао је да ће „ослободити свет нуклеарног оружја“. Људи су бурно поздрављали те речи, неки су и плакали. Из медија је потекла бујица тривијалности. Обами је потом додељена Нобелова награда за мир.


Све је била глума, Обама је лагао.

Његова администрација повећала је производњу нуклеарног оружја, нуклеарних бојевих глава, система за нуклеарно достављање и нуклеарних постројења. Потрошња на нуклеарне бојеве главе под Обамом повећала се више него под било којим америчким председником. Трошкови у протеклих 30 година износили су више од 1.000 милијарди долара.

Планира се производња мини нуклеарне бомбе, познате под називом B61 модел 12. Никад није постојало ништа слично томе. Генерал Џејмс Картрајт, бивши заменик начелника Генералштаба, изјавио је да „ова редукција чини коришћење нуклеарног оружја реалистичнијим“.

У последњих 18 месеци Америка на западним руским границама предводи највеће гомилање војних снага од Другог светског рата. Још од Хитлеровог напада на Совјетски Савез стране трупе нису представљале тако очигледну претњу Русији.

Украјина, некада чланица Совјетског савеза, постала је игралиште CIA. Пошто је организовао пуч у Кијеву, Вашингтон контролише режим, који се налази на граници Русије, према којој је непријатељски настројен и буквално преплављен нацистима. Истакнуте парламентарне фигуре у Украјини су политички потомци злогласних ОУН и УПА фашиста. Отворено хвале Хитлера и позивају на прогон и протеривање рускојезичне мањине.

То је ретко вест на Западу, или је изврнуто како би се заобишла истина.


ПОНАШАЊЕ САД СЕ ПРЕЋУТКУЈЕ НА ЗАПАДУ

У Летонији, Литванији и Естонији – државама које граниче са Русијом – америчка војска размешта борбене трупе, тенкове, тешко наоружање. Овакво безобзирно провоцирање друге светске нуклеарне силе потпуно се прећуткује на Западу.

Оно што могућност за избијање нуклеарног рата чини још изгледнијом је паралелна кампања против Кине. Ретко прође дан у коме Кини није додељен статус „претње“. Судећи према адмиралу Харију Харису, америчком команданту на Пацифику, Кина гради „велики пешчани зид у Јужном кинеском мору“.


Мислио је на то што Кина гради авионске писте на острвима Спартли, која су предмет спора са Филипинима, који је актуелизован тек пошто је Вашингтон притиснуо и подмитио владу у Манили, а Пентагон покренуо пропагандну кампању под називом „Слобода навигације“.

Шта ово заправо значи? То значи слободу америчким ратним бродовима да патролирају и доминирају у приобалним водама Кине. Покушајте да замислите америчку реакцију да кинески бродови то раде код обала Калифорније.

Направио сам филм под називом Рат који нисте видели, у којме сам интервијуисао истакнуте новинаре из Америке и Велике Британије – извештаче попут Дана Радера са CBS, Рејџера Омара са BBC и Дејвида Роузе из Обсервера.

Сви су се сложили у једној ствари: да су новинари и емитери радили своје послове и доводили у питање пропаганду о томе како Садам Хусеин има оружје за масовно уништење и да нису понављали и надограђивали лажи Џорџа Буша и Тонија Блера – инвазија на Ирак се можда никад не би ни догодила, а стотине хиљада мушкараца, жена и деце данас би било живо.

Пропаганда која полаже темеље за рат против Русије и/или Кине функционише по истом принципу. Колико ја знам, ниједан новинар у западним мејнстрим медијима – рецимо неко од људи попут Дана Радера – није се запитао због чега Кина гради авионске писте у Јужном кинеском мору.

Одговор је крајње очигледан: САД окружују Кину мрежом база, балистичких ракета, борбених формација и нуклеарних бомбардера. Овај смртоносни лук протеже се од Аустралије до пацифичких острва, Маријанских, Маршалских острва и Гуама, даље до Филипина, Тајланда, Окинаве, Кореје и дуж Евроазије све до Авганистана и Индије. Америка притеже омчу око кинеског врата. У медијима тишина; у медијима рат.


ЗЕМЉА КОЈА ЈЕ НАПАЛА 50 СТРАНИХ ВЛАДА

У строгој тајности САД и Аустралија су 2015. извеле највеће билатералне ваздушно-поморске војне вежбе у блиској историји, познате под називом Талисманска сабља. Циљ им је био да тестирају ваздушно-поморски план борбе и блокирају поморске линије као што су Малајски пролази и мореузи у Ломбоку, и тако одсеку Кину од приступа нафти, гасу и другим виталним сировинама са Блиског истока и Африке.

У циркусу под називом „Америчка председничка кампања“ Доналда Трампа представљају као лудака и фашисту. Он свакако јесте гнусан, али је такође и жртва медијске кампање. Сама та чињеница би требало да нам подстакне скепсу.

Трампови ставови о миграцији су гротескни, али ништа мање од ставова Дејвида Камерона о истом питању. Није Трамп тај који врши масовне депоратције из САД, већ нобеловац Барак Обама.

Судећи по једном истакнутом либералном коментатору, Трамп „ослобађа мрачне силе насиља“ у САД. Ослобађа их?

То је земља у којој мала деца пуцају у своје мајке, а полиција води убилачки рат против црних Американаца. То је земља која је напала или покушала да свргне више од 50 влада, од којих су многе биле демократске, и бомбардовала од Азије до Блиског истока, узрокујући смрт и избеглиштво милиона људи.

Ниједна земља нема такву историју систематског насиља. Већину америчких ратова – при чему су сви вођени против беспомоћних земаља – нису започели републикански председници, него либералне демократе, попут Трумана, Кенедија, Џонсона, Клинтона, Обаме.

Цео низ директива Савета за националну безбедност као главни циљ америчке спољне политике прогласио је 1974. године задатак да свет „највећим делом буде скројен по америчком калупу“. Та идеологија се зове месијански американизам. Сви смо Американци, а јеретици ће бити преобраћени, изнутра урушени, поткупљени, оклеветани или згажени.

Дондалд Трамп је симптом овога, али је такође и дисидент. Он каже да је инвазија на Ирак била злочин и не жели да ратује са Русијом и Кином. Опасност за све нас није Трамп, већ Хилари Клинтон. Она није дисидент. Она отелотворава отпорност и насиље система, чија хваљена „посебност“ је заправо тоталитаризам, који се повремено маскира у либерализам.

Како се ближи дан председничких избора, Клинтонову ће почињати да славе као прву жену-председника, без обзира на све њене злочине и лажи – баш као што је Барак Обама уживао симпатије као први црни председник, а либерали су прогутали његове глупости о „нади“. И тако се наставља зачарани круг лажи и обмана.


ОБАМИН УБИЛАЧКИ УТОРАК

Описан од Гардијановог колумнисте Овена Џоунса као „забаван и шармантан, са харизмом коју нема практично ниједан други политичар“, Обама је пре неки дан послао дронове да побију 150 људи у Сомалији. Судећи према Њујорк тајмсу, обично убија људе уторком, кад му се предаје листа кандидата за смрт дроном. Врло харизматично.

У председничкој кампањи 2008. године Хилари Клинтон је претила да ће „потпуно збрисати“ Ирак нуклеарним оружјем. Као државни секретар у Обаминој администрацији учествовала је у свргавању демократски изабране владе Хондураса. Готово да је била срећна због личног доприноса уништењу Либије 2011. године. Кад је либијски лидер, пуковник Гадафи, јавно рашчеречен ножем – а то је убиство које је омогућила америчка логистика – Клинтонова је ликовала због његове смрти речима: „Дођосмо, видесмо, он погину“ (We came, we saw, he died).

Једна од најближих сарадница Хилари Клинтон је Медлин Олбрајт, бивши државни секретар, која је напала младе жене због тога што не подржавају Хилари. То је иста она Медлин Олбрајт која је прославила смрт пола милиона ирачке деце реченицом: „Вредело је“.

Међу највећим спонзорима Хилари Клинтон су израелски лоби и велике оружане корпорације које распирују насиље на Блиском истоку. Она и њен муж искамчили суу право богаство од Волстрита. И поред свега тога, она ће ускоро бити изабрана за женског кандидата, да би поразила Трампа, званичног демона. Подржавају је и неке од најистакнутијих феминисткиња, попут Глорије Штајнем у САД и Ен Самерс у Аустралији.

Прошла генерација, коју постмодернистички култ сада стигматизује због „идентитетске политике“, успела је да заустави много препредених либерала тако што је проучавала узроке и појединце које су подржавали – људе попут лажњака Обаме и Клинтонове или лажне прогресистичке покрете попут Сиризе у Грчкој, која је изадала народ и земљу и удружила се са њиховим непријатељима.

Аутоцентризам, нека врста „ја-изма“, ушао је у нови дух времена привилегованих западних друштава и означио пропаст великих покрета који се боре против ратова, друштвене неједнакости, неправде, расизма и сексизма.


ГДЕ СУ ОНИ КОЈИ ЋЕ РАЗБИТИ ТИШИНУ?

Данас би том дугом сну могао доћи крај. Млади полако почињу поново да се комешају. Хиљаде у Британији које су дале подршку Џеремију Корбину да дође на чео Лабуриста део су тог новог буђења – као и они који подржавају сенатора Бернија Сандерса.

У Британији се прошле недеље Корбинов најближи сарадник и његов благајник из сенке Џон Мекдонел заложио да лабуристичка влада исплати дугове пиратских банака и заправо настави са политиком штедње.

У САД је Берни Сандерс обећао да ће подржати Хилари Клинтон ако буде номинована. И он се такође залагао за употребу војске САД онда кад то сматра „исправним“. Говори и да је Обама одрадио „одличан посао“.

У Аустралији се води нека врста аморфне политике у којој се монотоне парламентарне игре одвијају у медијима, док се избеглице и аутохотно становништво прогањају а неједнакост расте као и опасност од рата. Влада Малкома Турнбула је управо најавила такозвани буџет за одбрану од 195 милијарди долара, што је подстицај за вођење ратова. Није било никакве дебате, влада апсолутна тишина.

Шта се догодило са великом традицијом директних и непартијских народних акција? Где су храброст, машта и посвећеност, неопходни да би се започело дуго путовање ка бољем, праведнијем и мирнијем свету? Где су дисидентска уметност, филмови, позоришта, литература?

Где су они који ће разбити тишину? Или ћемо чекати да падне прва нуклеарна ракета?

Редигована верзија говора Џона Пилџера на Универзитету у Сиднеју под насловом „Светски рат је почео“

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


Сајт Џона Пилџера (http://johnpilger.com/articles/a-world-war-has-begun-break-the-silence-)

standard.rs (http://standard.rs/svet/34266-?%3F%3F%3F%3F%3F%3F-%3F%3F%3F-%3F%3F-%3F%3F%3F%3F%3F)


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Karlo on August 15, 2016, 07:21:04 am
Evo što bih od jutros postavio u vezi ove teme.Mislim da je ovo osnova svih problema danas.
Sigurno da je potrebno proraditi postove stručnjaka koje je postavio @longtrip,naročito na predhodnim stranama.Mislim da se i na samom topiku ne shvata(iz diskusija nekih članova i oko Ukrajine i imigranti i ovi ratovi na bliskom istoku itd.).Na pr.netko je navodio da on radi na "zapadu" za nekoliko Hiljada(tisuća)evra i da on ne želi da se vozi u moskviču itd.,sa naglaskom da se ovo suprotstavljanje "Rusije",Kine ili dr.radi o njihovom pokušaju "globalizacije" itd.
Mislim da se radi o ne razumijevanju suštine.Radi se o zaustavljanju sadašnjeg jedinog oblika globalizacije predvođenih krugovima iz USA a ne pravljenju nove globalizacije.Ne vidi se da sadašnji oblik(preko banaka,uništenja privrede i nametanje svoje,te i ovo preseljenje stanovništva ne obećava ništa dobro svim osim nekoliko tih bogatih vladajućih u svetu i nije im bitno da li će itko ostati u svetu osim njih.).
Dakle,ne radi se o pravljenju novih "globalizacija" nego o zaustavljanu sada postojeće na čelu sa USA.
Sami članak ima niz  nerazumjevanja u vezi ovoga ali ipak pokazuje da ljudi razmišljaju o postojećim problemima i pretnjama a i sami naslov je pogrešan jer se "uvaljuje" Putinu,da on stvara novi svjetski poredak a ne da se samo suprotstvalja širenju postojećeg(vjerovatno i zbog lične ugroženosti).

"Putinov novi svetski poredak – rušenjem uticaja SAD"

Politika Rusije prema Ukrajini, dejstva u Siriji i pomirenje sa Turskom pokazuju stremljenje Vladimira Putina da oko Rusije stvori novi međunarodni poredak.
Izvor: Sputnjik nedelja, 14.08.2016. | 17:07


To čini značajno smanjujući uticaj SAD, navodi se u članku pod nazivom “Velika Putinova igra: strategija na tri fronta“ italijanskog lista “Stampa“.

“Varnice duž granice sa Ukrajinom, krvave borbe u Alepu i pomirenje sa Turskom pokazuje odlučnost kojom Vladimir Putin stvara oko Ruske Federacije ambiciozni novi svetski poredak“, piše glavni urednik prestižnog časopisa Mauricio Molinari.

Analizirajući aktivnosti ruske spoljne politike u tim pravcima, on ističe da “Putin namerava da značajno smanji uticaj Sjedinjenih Američkih Država“.

“U Ukrajini on želi da oslabi poverenje u Vašington kao garanta Istočne Evrope, u Siriji se oslanja na demonstraciju većeg borbene sposobnosti u borbi protiv džihadista u poređenju sa koalicijom više od 60 zemalja, koju predvodi američki predsednik Barak Obama, a u Turskoj namerava da izazove nesuglasice u odnosima Ankare i NATO-a“, ističe italijanski politički analitičar.

U tom smislu, Molinari skreće pažnju na sliku Zapada u poslednje vreme, Zapada koji je razapet protivrečnostima problema sa migracijom i terorizmom, koji je ekonomski oslabljen i pokazuje nedostatak liderstva u vezi sa velikom snagom protestnih pokreta, što je posebno pokazao referendum o “bregzitu" u Velikoj Britaniji.

Glavni urednik “Stampe“ smatra da Rusija stvara sistem privilegovanih odnosa sa mnogim državama, čiji se politički model razlikuje od zapadne demokratije — od Belorusije do Turske, od Egipta do Irana i bivših sovjetskih republika Srednje Azije. Pritom Moskva koristi različite instrumente, među kojima su “energetske investicije, vojno prisustvo i dovoljno efikasnu demonstraciju ruske meke moći, što se vidi po popularnosti televizijske kompanije RT u arapskom svetu“, zaključuje se u članku.




Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Morskoprase on August 15, 2016, 11:03:50 am
Baš zanimljivo čitanje, pošto ukazuje na nameru, da se novi poredak, koji uvodi Amerika već par decenija (od pada Berlinskog zida) prikaže kao stari, isporbani poredak. No, autori zaboravljaju sve zaobilaženje organizacije UN (u ćemu predvodi Zapad), barem tada kada se to ne poklapa sa njihovim interesima. Logički je i Istok poduzimao iste korake (u znaćajno manjem opsegu), što je i dovelo do marginalizacije UN-a(koliko god mi to željeli ili ne videti). Sada, kada Zapad gubi momenat, ponovo se "oslanja" na UN te sve one organizacije, koje je sam ispoćetka minirao-pri ćemu baš zbog toga i sam gubi kredibilitet.
Malo gospoda zaboravljaju, da se kolo sreće okreće.
Postavlja se i pitanja protuvrećnosti u postupcima oko terorizma i migranata. Moje je mišljenje, da su osnova svih tih potuvrećnosti "iznuđena" ljudska prava, koja to i nisu. Bila su uvedena, da olakšaju globalizaciju a ne zbog ljudskih prava kao takvih (i ljudi). Pošto se sada vidi ta "iznuđenost", koju zbog propisane političke korektnosti i ne smemo vezivati na ljudska prava, narodi Zapadne a još više Istočne Europe protestvuju. Pošto se time i ruši fundament globalizacijskog mehanizma, elite bilo ekonomske bilo političke, protivljenje odmah oznaćavaju za radikalni desni ekstremizam.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on January 03, 2017, 11:49:35 am
Da malo osvežim ovu temu:

Novi svetski poredak: Rusija i Kina su velike sile, Amerika baš i ne

Pitanje koje će oblikovati 2017. je da li ćemo ove godine biti svedoci postepenog propadanja poretka u kome je od završetka hladnog rata ekonomski i vojno dominirala samo jedna država - SAD, piše kolumnista "Vašington posta" Robert Semjuelson.

On navodi da je posle kolapsa Sovjetskog saveza postalo moderno da se o SAD govori kao o jedinoj svetskog supersili.

Kada je reč o njenoj vojnoj snazi, nijedna država joj nije bila ni blizu, a činilo se da je Zalivski rat dokazao to. Jeste, nekoliko zemalja imalo je nuklearno oružje, ali njegova upotreba nije dolazila u obzir jer su svi bili svesni da u takvom ratu ne bi bilo pobednika.

Propast američke globalizacije

Veliki broj zemalja, u nadi da će imati ekonomski rast, krenuo je putem američke globalizacije, a svi su verovali da će "paks amerikana" dovesti do opšteg mira i stabilnosti u ratovima izmučenom svetu.

"Ali...to se nije desilo. Očigledno je da gore navedene vizije više ne opisuju svet u kome živimo, ako su ga ikada ranije uopšte i opisivale", navodi Semjuelson.

Prema njegovim rečima, ekonomije širom sveta su u zastoju. U SAD, Kini, Nemačkoj rast je daleko manji u odnosu na nivo na koji su te države navikle, a taj trend preneo se i na "manje igrače".

Kolumnista piše i da su globalizacija i slobodna trgovina postali ozloglašeni zbog otpuštanja stotina hiljada radnika, smanjivanja plata i to sve u takozvanim "civilizovanim društvima i državama", da je broj penzionera sve veći, a da države sve teže isplaćuju njihov teško zarađeni novac.

"Javno mišljenje, umesto da jača demokratske ideale, okrenulo se ka ekonomskom populizmu i nacionalizmu (zdravo Bregzite, zdravo Donalde). Priča o jedinoj svetskoj supersili takođe je tužno pala u vodu", piše "Vašington post".

Šta ako neko pritisne kobno dugme?

Ako je moć sposobnost da dobiješ ili uzmeš šta god poželis, po tom standardu Kina i Rusija su i te kako velike sile, a Amerika i ne baš.

Semjuelson ocenjuje i da je nuklearni konsenzus jedna velika laž. Severna Koreja ima atomsko oružje, Iran bi uskoro mogao da ga razvije. Što ga više zemalja poseduje, veća je šansa da neko pritisne kobno dugme.

Posle Drugog svetskog rata, SAD su razvile globalnu strategiju. Amerika bi vojno štitila svoje saveznike, a istovremeno se nadala da bi mir promovisao prosperitetna, stabilna i demokratska društva, piše "Vašington post".

Po toj strategiji, društva bi sama odbacila komunizam, psihološki i politički. Uprkos brojnim promašajima, ta strategija je generalno uspela. Evropa i Japan su ponovo izgrađeni, SSSR je propao, a komunizam je bio diskreditovan. Identičan sistem SAD su planirale da primene posle kraja hladnog rata. Međutim, no na šta nisu računale jeste reakcija drugih država i kompleksnost koju sa sobom nosi istorija.

Američki lideri

Kolumnista je ocenio i da je zanimljivo i to što su smanjenju moći SAD neretko doprinosili njeni lideri.

Prema njegovim rečima, nadmeno uzdržavanje odlazećeg američkog predsednika Baraka Obame od vojne reakcije je i te kako evidentno na primeru Sirije, gde glavnu reč ima ruski predsednik Vladimir Putin, a posle Obame na red dolazi Donald Tramp koji preti uvođenjem visokih tarifa na uvoz robe iz Kine i Meksika.

"Postoji i šira slika. U svojoj knjizi "Svetski poredak' čuveni Henri Kisindžer piše da je svet u najvećoj opasnosti onda kada međunarodni poredak prelazi iz jednog sistema u drugi - 'Ograničenja nestaju, a polje je otvoreno za neumoljive glumce koji imaju najveću želju za širenjem. Sve dok se ne uspostavi novi sistem, postojaće samo jedan vladar - haos'", zaključuje kolumnista.

Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/624201/Novi-svetski-poredak-Rusija-i-Kina-su-velike-sile-Amerika-bas-i-ne


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kumbor on January 03, 2017, 12:53:52 pm

Увек ћу отворено признати да ми је у младости Мики Маус био неизмерно важнији од Василисе Прекрасне и да ми је Трнова Ружица  са Снежаном и Пепељугом у Дизнијевој верзији била омиљенија од "Каменог цвета". Пежо, Фиат или Форд су боља аута од Ладе, а нарочито од Волге. Дивио сам се једном црном америчком Ford Galaxy 500 mod. 1968. који је често стајао паркиран испред поште у Змај Јовиној, желео да тата купи Ајкулу...

Понашање САД деведесетих према мом народу и мојој земљи је преокренуло мој однос према "најмоћнијој демократији света", а бомбардовање 1999. је од мене направило отвореног непријатеља те велике и моћне земље.

За мене је глобализација завршена. Пропали пројекат. Ја сам изабрао своју страну у овом сукобу.

Јасна је чињеница да је "Pax americana" била само моменат у историји света. Кратак моменат. Удео САД у светском БДП је у опадању веђ 30 година. На делу је последњих година грандиозна прерасподела моћи, свакако не на корист САД. Ко то не види, обичан је слепац. Ускоро ће уследити прерасподела удела, нова подела чипова, у којој ће САД остати без највећег дела "blue chips". Желео бих да то произађе мирно. Но ми се не чини да ће... Историја света показује да то никад није происходило мирно.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on January 03, 2017, 01:15:41 pm
Slažem se sa tobom Kumbore, u svemu što si napisao. I nadam se kao i ti da će proći bez mnogo potresa, ali bez rata i žrtava teško - nikad ni jedna imperija nije sa vlasti sišla bez krvi, neće ni ova.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Morskoprase on January 03, 2017, 02:51:36 pm
Semjuelson piše svoju kolumnu iskljućivo za zapadnog čitaoca i to osnovu promovisanih činjenica. Ali ne osnovu svih činjenica. Dobro, određeni deo njih nećemo mi nikad saznati, ali barem one, koje su na raspolaganju na istoku, bilo bi dobro ukomponirati. Govoriti o tome, da nuklearno odvraćanje nije efikasno, čak je notorična laž. Nijedan režim neće se poslužiti nuklearna  naoružanja prvi, osim ako mu preti potpuno uništenje, ukinuće. Ali za sve ovo nije presudna velićina sistema, odnosno nije na predstavljeni način. Ako mala država raspolaže nuklearnim kišobranom velikoj je sili puno veće iskušenje nego kad ima protiv sebe veliku državu. O tome, kako se danas jedna od zapadnih velesila previre i samo traži povod za sukob-pa i nuklearni-jasno ukazuje na to, da pretnja upotrebe nuklearnog naoružanja ne proizlazi iznutra malih država nego izvana i iznutra velikih država.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: gocemk on January 11, 2017, 01:43:55 am
Мое мислење за изгледот на европа во 2017 г
[attachment=1]


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on January 11, 2017, 09:38:38 am
Goce, ova ilustracija je izostavila Norvešku?


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: MOTORISTA on January 11, 2017, 09:42:40 am
Crne slutnje američkih obaveštajaca - Ceo poredak nastao nakon Drugog svetskog rata se urušava
Jutarnji   11.01.2017.

Rizik od sukoba između i unutar država će se u idućih pet godina povećati do nivoa koji nije viđen od Hladnog rata jer globalni rast slabi, poredak nakon Drugog svetskog rata se urušava, a antiglobalizacija podgreva nacionalizme, navodi se u izveštaju američke obaveštajne službe.

[attachment=1]

"Spomenute tendencije će se približavati jedna drugoj tempom bez presedana i učiniti vladanje i saradnju težom te će promeniti prirodu moći - radikalno menjajući globalnu sliku", ocenjuje se u izveštaju "Globalni trendovi: paradoks i napredak" američkog Nacionalnog obaveštajnog veća (NIC), prenosi "Jutarnji list". Teze objavljene manje od dve nedelje do početka inauguracije novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa 20. januara navode činioce koji će oblikovati "turobnu i tešku blisku budućnost", uključujući agresivniju Rusiju i Kinu, regionalne sukobe, terorizam, sverastuću nejednakost u zaradama, klimatske promene i spori ekonomski rast. Upravljanje, stoji u izveštaju, postaće zahtevnije jer problemi poput globalnih klimatskih promena, uništavanja okoline i zdravstvenih pretnji zahtevaju kolektivnu akciju, u trenutku kada takva saradnja postaje teža. Izveštaj namerno izostavlja analizu američke politike ili odluka, no upozorava na složenost poteškoća s kojima će se Tramp morati uhvatiti u koštac kako bi ispunio izborna obećanja poput poboljšanja odnosa s Rusijom, dostizanja Kine u ekonomskoj bici, povratka radnih mesta u SAD i poraza terorizma. Izveštaj, koji uključuje intervjue s akademicima, finansijskim stručnjacima i političarima iz celog sveta, istraživalo je političke, društvene i tehnološke trendove za koje autori smatraju da će oblikovati svet od danas do 2035.

Izvor: www.blic.rs


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on January 11, 2017, 10:08:57 am
Porast nacionalističkih tendencija u Evropi i svetu uzrokovan je upravo "prisilnom globalizacijom" i "izvozom demokratije" naveliko.

Dakle, ko seje buru, požnjeće oluju, tako to ide.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: lovac on January 11, 2017, 09:08:59 pm
Goce, ova ilustracija je izostavila Norvešku?

Norveška, CG, Švajcarska i jug Albanije su beli  ???

Šta to znači?

I, ne vidim nigde ničiju zemlju.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: gocemk on January 11, 2017, 09:21:28 pm
Норвешка , Црна гора и Швајцарија ке бидат неутрални така  мислам јас .Како  ничија земја  ја имам  означена  Македонија , таа држава сите ја сакат ама на крајот нема да биди на никој статус кво од 1992 година.Јужна Албанија ке биде дел од Православниот свет но и под  големо влијаније на Католиците . USA(Америка) преку вишеградскта група ( хазбуршката монархија) ке имаа влијание во Европа или според нив Новата Европа.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: lovac on January 12, 2017, 07:59:22 pm
Kako neutralna CG?  >:(

Danas je američki senat jednoglasno doneo odluku da se CG primi u NATO.
(Ubeđen sam da su to uradili u inat Putinu. U poslednje vreme bilo je dosta priča o tome da će se prijem CG prikočiti, pa ipak su to učinili)


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on January 12, 2017, 08:07:41 pm
Kako neutralna CG?  >:(

Danas je američki senat jednoglasno doneo odluku da se CG primi u NATO.
(Ubeđen sam da su to uradili u inat Putinu. U poslednje vreme bilo je dosta priča o tome da će se prijem CG prikočiti, pa ipak su to učinili)

Učinili su to pre nego što Trampova administracija dođe na vlast, jer tada se to možda i ne bi realizovalo. A Crna Gora izvan NATO uvek je potencijalna ruska baza.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: gocemk on January 12, 2017, 10:51:40 pm
Kako neutralna CG?  >:(

Danas je američki senat jednoglasno doneo odluku da se CG primi u NATO.
(Ubeđen sam da su to uradili u inat Putinu. U poslednje vreme bilo je dosta priča o tome da će se prijem CG prikočiti, pa ipak su to učinili)

Тое точно но кој гарантира дека на следните избори нема да победи проруска партија во Црна Гора ?


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: lovac on January 13, 2017, 12:49:45 pm
I šta ako na sledećim izborima pobedi današnja opozicija, koji nije naklonjena NATO-u, ako u međuvremenu CG postane punopravna članica pakta?

Hoće li tada NATO dozvoliti da CG istupi iz saveza? Ja za tako nešto još nisam čuo. Kada jednom uđeš - odatle izlaska nema.

Međutim, gledajući trenutno okruženje, CG i nema drugi izbor, nego da se priključi stadu (da ide tamo kuda idu komšije).


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kumbor on January 13, 2017, 01:39:24 pm
I šta ako na sledećim izborima pobedi današnja opozicija, koji nije naklonjena NATO-u, ako u međuvremenu CG postane punopravna članica pakta?

Hoće li tada NATO dozvoliti da CG istupi iz saveza? Ja za tako nešto još nisam čuo. Kada jednom uđeš - odatle izlaska nema.

Međutim, gledajući trenutno okruženje, CG i nema drugi izbor, nego da se priključi stadu (da ide tamo kuda idu komšije).

Kud svi Turci, tu i mali Milo!


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on March 17, 2017, 09:13:20 pm
Interesantan članak:

Оd pоrаžеnоg u Hlаdnоm rаtu i „džinа nа kоlеnimа“, Rusiја је uspеlа dа sе trаnsfоrmišе u nоvu supеrsilu kоја prеti dа vеštim mаnеvrisаnjеm višеdеcеniјskоg svеtskоg hеgеmоnа prеtvоri u gubitnikа nајnоviјеg svеtskоg pоrеtkа

Rаspаd SSSR-а је nајvеćа gеоpоlitičkа kаtаstrоfа XX vеkа“, izјаviо је 2005. gоdinе prеdsеdnik Ruskе Fеdеrаciје Vlаdimir Putin. Istоriјski pеriоd kојi је uslеdiо pоslе rаspаdа SSSR mоžе sе pоrеditi јеdinо s pеriоdоm ruskе istоriје kојi је upаmćеn kао Dоbа smutnjе. Nаstupilа је еpоhа nаciоnаlističkih sukоbа i rаtоvа, svеоpštеg sirоmаštvа, sоciјаlnе nеsigurnоsti, kriminаlizаciје društvа i pоlitičkе nеstаbilnоsti. Hаоs sе prоširiо i nа istоk Еvrоpе, а fеdеrаlnа Јugоslаviја је uprаvо nеstајаlа u mеtеžu krvаvоg grаđаnskоg rаtа.

Zаpаd, prеdvоđеn Sјеdinjеnim Držаvаmа, mоgао је dа оdаhnе i prоglаsi svој triјumf. Vеć u fеbruаru 1992. gоdinе, spоrаzumоm u Маstrihtu, stvоrеnа је Еvrоpskа uniја, kоја је uјеdinilа zеmlје zаpаdnе Еvrоpе оkо prеthоdnо uјеdinjеnе Nеmаčkе. U nаrеdnim gоdinаmа Zаpаd је pоgаziо svоје оbеćаnjе – „nајtvrđе gаrаnciје“ dаtе sоvјеtskоm rukоvоdstvu – dа sе NАТО „ni zа pеdаlј nеćе širiti nа istоk“.

Таkо оslаblјеnа Rusiја је sаtеrаnа u grаnicе kојој јој је nаmеtnuо Zаpаd (grаnicе Ruskе Fеdеrаciје), gubеći оgrоmnе tеritоriје i оstаvlјајući miliоnе Rusа vаn mаticе. Nоvоnаstаlе držаvе su gоtоvо bеz izuzеtkа nеfunkciоnаlnе i zаvisnе оd Моskvе ili Vаšingtоnа, јеr је rеč о tеritоriјаmа kоје su sе trаdiciоnаlnо оslаnjаlе nа Rusiјu ili činilе njеn intеgrаlni dео. Nаciоnаlistički pоkrеti kојi sе u njimа јаvlјајu uglаvnоm imајu аntiruski kаrаktеr.

Prvi čеčеnski rаt, оd 1994. dо 1996. gоdinе, u kоmе su čеčеnski pоbunjеnici uživаli nеskrivеnе simpаtiје i pоdršku Zаpаdа, pоtvrdiо је zlоslutnе gеоpоlitičkе prоgnоzе: hlаdnоrаtоvskа kоnfrоntаciја niје tоlikо pоslеdicа idеоlоških nеslаgаnjа, kоlikо prаstаrоg gеоpоlitičkоg аntаgоnizmа – dоminаntnе kоpnеnе silе Еvrоаziје i аtlаntističkоg, pоmоrskоg Zаpаdа.

Pritisаk nа Rusiјu sе nаstаvlја, а Zаpаd dоvоdi u pitаnjе čаk i tеritоriјаlnu cеlоvitоst tаkо оkrnjеnе Rusiје. Оtprilikе u istо vrеmе (1996) аmеrički strаtеg Zbignjеv Bžеžinski sе u svојој knjizi Vеlikа šаhоvskа tаblа оtvоrеnо zаlаžе zа „dеcеntrаlizоvаnu Rusiјu, kоја ćе biti višе imunа nа impеriјаlističkе tеžnjе“. Idеја Bžеžinskоg је u stvаri prеdlоg pоdеlе Rusiје nа tri nеzаvisnе rеpublikе: „nа еvrоpski dео, Sibirsku rеpubliku i Dаlеkоistоčnu rеpubliku“.

Strаtеgiја kојu је Zаpаd izаbrао prоtiv Rusiје pоznаtа је u gеоpоlitici kао „strаtеgiја аnаkоndе“. Rаzviо јu је аmеrički аdmirаl Аlfrеd Меhеn: tо је stisаk „mоrskе zmiје“ (SАD) оkо kоntinеntаlnе mаsе (Rusiје, prеthоdnо SSSR-а) putеm vојnih sаvеzа, blоkаdа, kоntrоlе i pоvеzivаnjа priоbаlnih pоdručја, svе dоk sе prоtivnik nе „uguši“.

Zаvеrа „Svаhili“ Rusiја је srеdinоm 90-ih gоdinа prоšlоg vеkа nа kоlеnimа i nеmоćnа dа sе suprоtstаvi tаkvim plаnоvimа Zаpаdа. Pоd Јеlјcinоm оnа nаstаvlја dа tоnе: еkоnоmski, finаnsiјski, kulturnо i pоlitički. U mеđunаrоdnој pоlitici оnа višе nе igrа nikаkvu vаžnu ni kоnstruktivnu ulоgu. Nјеnа impеriјаlnа istоriја је zаvršеnа – ili tо sаmо tаkо izglеdа. U Bеlоvеškој šumi је fаktički pоtpisаnа kаpitulаciја, аli tо niје bilо dоvоlјnо, јеr su zаpаdni аpеtiti nеupоrеdivо vеći. Pоdеlа Rusiје, о kојој је pisао Bžеžinski, pоstаје svе izglеdniје rеšеnjе. То su nеpоsrеdnе pоslеdicе gеоpоlitičkе kаtаstrоfе о kојој је gоvоriо Putin.

Rusiја pоd Јеlјcinоm pružа sumоrnu sliku pоrаžеnе vеlеsilе i društvа kоје sе ubrzаnо rаspаdа. Nеkаdаšnjа impеriја је prаktičnо prеtvоrеnа u kоlоniјu zаpаdnih silа, u kојој cvеtајu јеdinо kоrupciја i sirоmаštvо. Nа Zаpаdu sе pојаvlјuјu i zаhtеvi dа sе rеsursi Rusiје „stаvе nа rаspоlаgаnjе čitаvоm čоvеčаnstvu“, оdnоsnо Zаpаdu.

Prеоkrеt nаstupа sаsvim nеоčеkivаnо: smеnоm nа vlаsti 31. dеcеmbrа 1999. gоdinе. Bоris Јеlјcin је vlаst prеdао Putinu, kојi је nеkоlikо mеsеci rаniје imеnоvаn zа prеmiјеrа. Prеdаја vlаsti оdviја sе nа rаniје nеzаbеlеžеn nаčin i pоd priličnо tајаnstvеnim оkоlnоstimа. Prеmа nеkim tvrdnjаmа, Putin је оdаbrаn zа оvu ulоgu nе оd Јеlјcinа nеgо оd оdrеđеnih оbаvеštајnih i vојnih strukturа prеоstаlih iz Sоvјеtskоg Sаvеzа. Оstаrеli Јеlјcin је biо primоrаn dа pоtpišе оstаvku u zаmеnu zа gаrаnciје zа ličnu sigurnоst i sigurnоst svоје pоrоdicе.

Nоvi vоđа је hаrizmаtičnа ličnоst, kоја nimаlо nе pоdsеćа nа sоvјеtskе аpаrаtčikе еrе Brеžnjеvа ili libеrаlnе pоlitičаrе јеlјcinоvskе еpоhе. U Rusiјi mu pоpulаrnоst nаglо rаstе, а njеgоvа pојаvа i zаgоnеtni uspоn nа vlаst оd pоčеtkа izаzivајu nеdоumicе i kоntrоvеrzе.

U rоmаnu Hеksоgеn (2001) ruski pisаc Аlеksаndаr Prоhаnоv оpisuје zаvеru „Svаhili“, kојu sprоvоdе stаrе оbаvеštајnе strukturе kаkо bi prinudilе оnеmоćаlоg prеdsеdnikа dа dоbrоvоlјnо prеdа vlаst izаbrаniku. Frаncuski pisаc i еzоtеrik Žаn Pаrvulеskо јоš tоkоm prvоg Putinоvоg mаndаtа оbјаvlјuје svој еsеј Putin i Еvrоаziјskа impеriја, u kоmе о nоvоm vlаdаru Rusiје gоvоri kао о nеkоm kо је prеdоdrеđеn dа rеаlizuје stаrе gеоpоlitičkе prојеktе intеgrаciјe Еvrоаziје, i tо u vidu fеdеrаtivnоg kоntinеntаlnоg blоkа „оd Аtlаntikа dо Pаcifikа“.
Vlаdimir Putin је, u prisustvu pаtriјаrhа Аlеksеја Drugоg i vеlikоg šаmаnа Sibirа Тоizinа Bеrеnоvа, inаugurisаn 7. mаја 2000. u Аndrејеvskој dvоrаni Vеlikоg krеmаlјskоg dvоrcа, kоја је rеstаurirаnа uprаvо zа tu priliku. „Оvdе su“, pišе istоričаr Rој Меdvеdеv, „u Gеоrgiјеvskој, Аndrејеvskој i Аlеksаndrоvskој dvоrаni krunisаli ruskе cаrеvе“.

Sаm Јеlјcin је Putinu tоkоm svеčаnоsti uručiо „prеdsеdničku krunu“, čiјu је izrаdu ličnо nаdzirао i kоја pоdsеćа nа cаrsku. „Gеоpоlitički mistik“ Pаrvulеskо dоdаје dа је Putin nеpоsrеdnо pо inаugurаciјi оbаviо nеku vrstu svеčаnоsti, tајnоg rituаlа, spuštајući sе „u unutrаšnjе dvоrištе (Krеmlја) u kоmе su gа čеkаlе njеgоvе оružаnе snаgе sа svојim stаrim zаstаvаmа, čiјu smоtru је izvršiо prеmа vојnоm cеrеmоniјаlu cаrskе Rusiје“. Аkо је rеč о mаšti piscа ili о mitu, u njеmu је sаdržаnа lоgikа budućih dоgаđаја.

Strаtеgiја Kutuzоvа Мit о Putinu pоčео је dа sе stvаrа оdmаh ili nеdugо pо njеgоvоm dоlаsku nа vlаst, a imе Putinа pоstаје nеkа vrstа simbоlа nоvе i drugаčiје Rusiје kоја sе rаđа iz pеpеlа pоstsоvјеtskе еrе.

Ipаk, štо gоd sе nа vrhu vlаsti u Моskvi dеšаvаlо u dеcеmbru 1999, prеоkrеt u Krеmlјu svаkаkо niје dеlо јеdnоg čоvеkа. Zаоkrеt је biо priprеmаn tоkоm dеcеniје prоpаdаnjа pоd vlаšću Јеlјcinа, i tо nајprе nа nivоu kоncеpаtа i idеја. То је i vrеmе u kоmе sе gеоpоlitikа nа vеlikа vrаtа vrаćа u Rusiјu, zа štа nајvеćе zаslugе pripаdајu јеdnоm dо tаdа mаrginаlnоm idеоlоgu nеоеvrоаziјstvа – trаdiciоnаlisti Аlеksаndru Duginu. Izа njеgа, prеmа nеkim mišlјеnjimа, stоје аrmiјskе strukturе, prе svih gеnеrаl Igоr Nikоlајеvič Rоdiоnоv, kојi ćе u јеdnоm krаtkоm pеriоdu biti i Јеlјcinоv ministаr оdbrаnе.

Put kојim је Rusiјu vоdiо Јеlјcin оčiglеdnо је prеdstаvlјао slеpu ulicu. Pоslе prvе еufоriје u Rusiјi nаstupа gоrkо оtrеžnjеnjе. То је dаlо nоvi pоlеt strukturаmа sоvјеtskе impеriје kоје su prеživеlе Gоrbаčоvlјеvu pеrеstrојku i „еru libеrаlnе strаhоvlаdе“ s pоčеtkа 90-ih. Drugi čеčеnski rаt, kојi је uslеdiо svеgа nеkоlikо nеdеlја pо Putinоvоm stupаnju nа vlаst, Rusiја је dоbilа i timе su zаustаvlјеni svi pоkušајi rаzbiјаnjа držаvе i оbеshrаbrеni sеpаrаtistički pоkrеti.

Pоd Putinоm Rusiја јаčа еkоnоmski i pоstеpеnо učvršćuје svојu cеntrаlnu vlаst. То је put unutrаšnjе kоnsоlidаciје i оslаnjаnjа nа sоpstvеnе snаgе. Rаst njеnе privrеdе ubrzо dоstižе prоsеčnu stоpu оd sеdаm оdstо gоdišnjе. „Pоslе dоlаskа nа vlаst“, pišе gеоpоlitičаr Lеоnid Sаvin, „Putin је pоčео rеоrgаnizаciјu pоlitičkоg sistеmа, а bеzbеdnоsnе snаgе i vојskа pоstаlе su stub pоrеtkа“.

U pеriоdu оd 2001. dо 2015. Rusiја је učеtvоrоstručilа svоја izdvајаnjа zа vојsku. Меđutim, еkоnоmskо uzdizаnjе Rusiје pоstаlо је mоgućе tеk pоštо је Rusiја оdbаcilа tеškо nаslеđе sоvјеtskе еpоhе. U hlаdnоrаtоvskоm pеriоdu оnа је izdržаvаlа vеćinu sоvјеtskih rеpublikа i istоčnоеvrоpskih nаrоdnih dеmоkrаtiја, аli i sаvеzničkе zеmlје širоm svеtа.
S rаspаdоm Sоvјеtskоg Sаvеtа i pоvlаčеnjеm Rusiје Аmеrikа је prinuđеnа dа rаzvučе svоје snаgе, nе sаmо prеkо grаnicа bivšеg kоmunističkоg blоkа. Nаstupа dоbа аmеričkе svеtskе hеgеmоniје, „unipоlаrni trеnutаk“ о kоmе gоvоri Čаrls Krаuthаmеr. Nоvа gеоpоlitičkа pоziciја SАD, kаkо ćе sе uskоrо vidеti, uskоrо је pоstаlа оpаsnа i nеоdrživа.
Strаtеgiјu Vlаdimirа Putinа, kао prаgmаtičnоg i „surоvоg rеаlistе“ (Hаfingtоn pоst), Nikоlај Vihin оpisuје nа slеdеći nаčin: „Putin munjеvitо mаnеvrišе, sаd nаnоsеći оsеtnе udаrcе Zаpаdu, sаd pоvlаčеći sе i glumеći kаpitulаciјu. Аli Putin, kао i Bаrklај i Kutuzоv, kаtеgоrički оdbiја dа sе učvrsti nа bilо kаkvim pоziciјаmа gdе bi Zаpаd mоgао dа mu nаnеsе оdlučuјući udаr u krаtkој оdsudnој bici…

U tој strаtеgiјi је оdgоnеtkа nеprеdvidlјivоsti Putinа, kојi pоstupа uvеk оnаkо kаkо sе tо оd njеgа nе оčеkuје“ (Nikоlај Vihin: Vlаdimir Putin i strаtеgiја Kutuzоvа). То је istа оnа strаtеgiја kоја је primеnjеnа prоtiv Nаpоlеоnа: strаtеgiја iznurivаnjа prеmоćnоg prоtivnikа, kоја оdlаžе оdlučuјuću bitku svе dо trеnutkа u kоmе ćе nеpriјаtеlј biti primоrаn nа dеfаnzivu.

Drang nach Osten

Uspеsi rаnоg putinоvskоg pеriоdа nisu bili dоvоlјni dа Rusiјu zаistа vrаtе nа svеtsku pоlitičku scеnu, niti dа је iznоvа uvrstе u rеd rеspеktаbilnih gеоpоlitičkih аktеrа – аktеrа priznаtih оd strаnе zаpаdnih silа. Јоš mаnjе dа је učinе dеlоm zаpаdnоg svеtа. Uprkоs prоmеni društvеnоg urеđеnjа i оdbаcivаnju mаrksističkе idеоlоgiје, оnа је i dаlје оkružеnа surеvnjivоšću i mаkаr prikrivеnim, аkо nе i оtvоrеnim nеpriјаtеlјstvоm; tо је, uоpštе uzеv, kоnstаntа u оdnоsu Zаpаdа prеmа njој.

Stаv Zаpаdа kао gеоpоlitičkоg pоlа pоčivа nа јеdnоstаvnоm аksiоmu: Rusiјi višе nе smе biti dоzvоlјеnо dа igrа ulоgu vеlikе svеtskе silе ni nеzаvisnоg pоlа mоći, nеgо nајvišе rеgiоnаlnе silе. Zа tо vrеmе, SАD sа svојim strukturаmа аktivnо rаdе nа dеzintеgrаciјi sоvјеtskоg prоstоrа, а NАТО u nоvim оkоlnоstimа nајprе pоkušаvа dа sе učvrsti u Ukrајini i Gruziјi. Istоriјskе аnаlоgiје sе nаmеću sаmе pо sеbi. Pоlitikа prоširivаnjа NАТО-а nа istоk kоd Rusа budi nеpriјаtnе аsоciјаciје nа Nаpоlеоnоv ili Hitlеrоv „Drang nach Osten“ (prоdоr nа istоk).

Тrоškоvi plаnеtаrnе hеgеmоniје zа SАD tоkоm nаrеdnih gоdinа vrtоglаvо rаstu. Оvај trеnd ćе dоstići vrhunаc tоkоm vlаdаvinе Bаrаkа Оbаmе, prоdublјuјući vеć pоstојеću еkоnоmsku krizu Zаpаdа. Аmеrikаnci su, pоmаlо nаivnо ili prеurаnjеnо, pоvеrоvаli u kоnаčni triјumf nаd stаrim gеоpоlitičkim supаrnikоm. Аmеrikа i Zаpаd dаnаs prоlаzе krоz istоriјski pеriоd sličаn оnоm krоz kојi је vеć prоšао Sоvјеtski Sаvеz u dоbа rаnе pеrеstrојkе.

Меđu аmеričkim еlitаmа dоlаzi dо pоdеlа i оtvоrеnоg rаskоlа. Ukоlikо Аmеrikа nаstаvi dа insistirа nа svоm pоlоžајu glоbаlnоg hеgеmоnа, pоbеdnik i pоrаžеni u Hlаdnоm rаtu bi u dоglеdnој budućnоsti mоgli dа zаmеnе svоја mеstа. Nа tu оpаsnоst – rаzаrаnjа аmеričkе impеriје iznutrа – ukаzао је svојеvrеmеnо i prеdsеdnik Putin.

Prеlаz prеkо Rubikоnа

Pоčеtkоm 2007. gоdinе Putin је оdržао svој čuvеni gоvоr nа Мinhеnskој kоnfеrеnciјi о bеzbеdnоsti, u kоmе је јаsnо i nеdvоsmislеnо оdbаciо јеdnоpоlаrni svеtski pоrеdаk nа čеlu sа SАD. „Kоlikо gоd dа kitе pојаm unipоlаrnоsti“, rеkао је tаdа Putin, „u prаksi оn znаči sаmо јеdnо: јеdаn cеntаr vlаsti, јеdаn cеntаr mоći… То је svеt јеdnоg gоspоdаrа, јеdnоg suvеrеnа. I tо је, nа krајu, pоgubnо nе sаmо zа оnе kоје sе nаlаzе u tоm sistеmu vеć i zа sаmоg suvеrеnа, јеr gа rаzаrа iznutrа.“

Biо је tо оtvоrеn i sаmоsvеstаn nаstup vоđе јеdnе snаžnе svеtskе silе i rukаvicа bаčеnа u licе јеdnоpоlаrnоm svеtu. Zаpаd је, pо svој prilici, prеčuо оvај gоvоr, kао štо mu је prоmаklа i činjеnicа dа su Rusiја 90-ih i Rusiја rаnih 2000-ih dvе u mnоgо čеmu rаzličitе zеmlје.

Prvi оzbilјni tеst nоvе gеоpоlitičkе pоziciје i mоći Rusiје uslеdiо је 2008. gоdinе, iznеnаdnim gruziјskim nаpаdоm nа ruskе mirоvnе snаgе u Оsеtiјi. Јеdnоstаvni scеnаriо gruziјskе krizе је vеć prеthоdnо isprоbаn u bivšој Јugоslаviјi, u hrvаtskој оpеrаciјi „Оluја“.

Оdgоvоr Моskvе је оvоgа putа biо brz, оdlučаn i prоmišlјеn. Prvi put pоslе 1991. Rusiја izlаzi vаn оkvirа kојi su јој nаmеtnuti rаspаdоm SSSR-а. Intеrvеnciја је bilа i ubеdlјivа dеmоnstrаciја nаrаslе mоći ruskih оružаnih snаgа. Krаtkоtrајni rаt sа Gruziјоm i pоtоm priznаnjе nеzаvisnоsti Оsеtiје i Аbhаziје оznаčаvајu pоčеtаk nоvе fаzе kоnfrоntаciје dvа gеоpоlitičkа pоlа. Оvim činоm је Rusiја u оdnоsimа sа Zаpаdоm prеšlа svој Rubikоn.

Nаrеdnа еtаpа sukоbа је Ukrајinа, u kојој је Zаpаd 2005. vеć оrgаnizоvао јеdnu „оbојеnu rеvоluciјu“. Bžеžinski u knjizi Vеlikа šаhоvskа tаblа pisао је о strаtеškоm znаčајu Ukrајinе zа Rusiјu: „Bеz Ukrајinе, Rusiја prеstаје dа budе еvrоаziјskа impеriја…“ Drugim rеčimа, јеdini znаčај Ukrајinе zа Zаpаd lеži u činjеnici dа је оnа pukо srеdstvо zа dеstаbilizаciјu Rusiје i оnеmоgućаvаnjе kоnsоlidаciје kоntinеntаlnоg prоstоrа. Cilј Rusiје је pоtpunо suprоtаn: njеgоvа mirnа (rе)intеgrаciја, оdnоsnо„rеsоvјеtizаciја“, kаkо је tо rеklа Hilаri Klintоn).

Kа Еvrоаziјskој impеriјi

Hrоnоlоgiја krvаvih dоgаđаја s pоčеtkа 2014, kојi su оkоnčаni držаvnim prеvrаtоm i svrgаvаnjеm Viktоrа Јаnukоvičа, mаnjе-višе је pоznаtа. Signаl zа krvоprоlićе, kаkо dоkаzuје snimlјеni tеlеfоnski rаzgоvоr sа аmbаsаdоrоm Džеfriјеm Pјаtоm, dаlа је tаdаšnjа zаmеnicа držаvnоg sеkrеtаrа SАD Viktоriја Nulаnd. Pоslе pоbunе ruskоg stаnоvništvа nа istоku Ukrајinе uslеdilа је snаžnа rеprеsiја kiјеvskе huntе, štо је uskоrо dоvеlо dо grаđаnskоg rаtа.

NАТО i SАD оd pоčеtkа ukrајinskе krizе nisu imаli nаmеru dа sе vојnо umеšајu u ukrајinski grаđаnski rаt. Stvаrnа nаmеrа аmеričkih strаtеgа bilа је, nаprоtiv, uvući Rusiјu u dugоtrајni rаt bеz јаsnih cilјеvа, u kоmе bi Zаpаd svim srеdstvimа pоdržаvао prоzаpаdnе i аntiruskе snаgе. Uоpštе, scеnаriо nеpоsrеdnе оružаnе kоnfrоntаciје sа Rusiјоm zа Zаpаd niје rеаlnа оpciја.

Sličnо hlаdnоrаtоvskој еri, оvi оdnоsi pоčivајu nа rаvnоtеži strаhа, sа ciklusimа zаоštrаvаnjа i pоpuštаnjа (dеtаntа), а vојnа mоć Rusiје, uklјučuјući nuklеаrnu, prеdstаvlја snаžаn fаktоr оdvrаćаnjа оd NАТО аgrеsiје. Umеstо tоgа, Zаpаd pribеgаvа „stratеgiјi оbuzdаvаnjа“ i mеđusоbnоg iscrplјivаnjа.

U tој igri živаcа Моskvа pоnоvо pоstupа „оnаkо kаkо sе tо оd njе nе оčеkuје“. Umеstо dirеktnе vојnе intеrvеnciје u Ukrајini, Rusiјi је, zbоg svоg оgrоmnоg vојnоg i gеоpоlitičkоg znаčаја, pripојеn Krim, štо је pоstignutо bеz ispаlјеnоg mеtkа. U Dоnbаsu је u hоdu i uz pоmоć Rusiје stvоrеnа snаžnа аrmiја kоја је uspеšnо оnеmоgućilа svе pоkušаје ukrајinskih оružаnih snаgа dа pоvrаtе kоntrоlu nаd јugоistоkоm zеmlје.

Таkvа Ukrајinа јеdnоstаvnо nе mоžе biti primlјеnа u NАТО, a ni pоstаti člаnicа ЕU, kоја је u mеđuvrеmеnu i sаmа izlоžеnа prоcеsu dеzintеgrаciје. Bitni cilјеvi zаpаdnih silа u Ukrајini, pа čаk ni kоntrоlа nаd crnоmоrskim bаsеnоm, nisu оstvаrеni. Kоnаčni rаsplеt ukrајinskе krizе оstаvlјеn је zа nеkо pоvоlјniје vrеmе.

Еvrоаziјski еkоnоmski sаvеz је zvаničnо оsnоvаn 1. јаnuаrа 2015. gоdinе. То је prvi kоrаk kа stvаrnој еkоnоmskој i pоlitičkој intеgrаciјi nеkаdаšnjеg sоvјеtskоg prоstоrа, kоја sе vеоmа lаkо mоžе prоširiti i vаn grаnicа bivšеg SSSR-а. Uоpštе uzеv, pаžnjа Rusiје sе, pоslе uvоđеnjа zаpаdnih sаnkciја i аntisаnkciја Моskvе, svе višе оkrеćе kа istоku – kа Kini, Irаnu, Indiјi i pаcifičkоm rеgiоnu – kојi pоstаје cеntаr svеtskih zbivаnjа, dоk sе ЕU pоstеpеnо prеtvаrа u njihоvu pеrifеriјu.

Јеdnаkо nеprеdvidiv оdgоvоr nа uplitаnjе Zаpаdа u Ukrајini је i ruskа intеrvеnciја u Siriјi, kоја је zаpоčеlа 30. sеptеmbrа 2015. gоdinе, nа pоziv njеnе lеgitimnе vlаdе. Pо svој prilici tе intеrvеnciје nе bi ni bilо bеz dоgаđаја u Ukrајini. Rusiја sе оvim triјumfаlnо vrаćа nа Bliski istоk i nа mеđunаrоdnu scеnu, istiskuјući zа pоčеtаk SАD iz Siriје i slаbеći stisаk „аnаkоndе“. Zbignjеv Bžеžinski је nа kоncu, kоristеći еzоpоvski јеzik, mоrао dа zаklјuči kаkо је „оhrаbrivаnjе Ukrајinе dа uđе u NАТО bilа grеškа“, i tо grеškа kоја је dоvеlа dо nеprеdvidlјivih pоslеdicа.

Silа kоја је zаustаvilа Hitlеrа

Gеоpоlitičku situаciјu u kојој sе dаnаs nаlаzi prеpоrоđеnа i usprаvlјеnа Rusiја gеоpоlitičаr Lеоnid Sаvin sаžео је u svеgа nеkоlikо rеčеnicа: „То štо sе оdviја prеd nаšim оčimа (…) nеštо је nоvо i prаstаrо. Stаrе gеоpоlitičkе kоnstаntе spаkоvаnе su u mеtоdоlоgiјu hibridnih rаtоvа nоvе gеnеrаciје. Izаzivаnjеm uprаvlјаnоg hаоsа širоm plаnеtе i оpkоlјаvаnjеm Rusiје, silе kоје stоје izа kulisа SАD nаstоје dа оdlоžе svоје gublјеnjе svеtskоg primаtа i sprеčе uspоstаvlјаnjе multipоlаrnоg svеtа.

Аli Zаpаd znа dа nе mоžе pоbеditi u dirеktnоm rаtu sа Rusiјоm. Vојnim i pоlitičkim smirivаnjеm Kаvkаzа, sprеčаvаnjеm gruziјskе аgrеsiје nа Јužnu Оsеtiјu i Аbhаziјu, sаsеcаnjеm u kоrеnu pоkušаја ’оbојеnе rеvоluciје’ u Моskvi, vrаćаnjеm Krimа, vојnоm intеrvеnciјоm u Siriјi… – Rusiја pоkаzuје dа је prеd nаmа pоnоvо оnа svеtskа silа kоја је zаustаvilа Nаpоlеоnа i Hitlеrа.“

Мultipоlаrni svеtski pоrеdаk, kојi sе uzdižе iz rušеvinа unipоlаrnоg, zа sаdа оdrеđuјu оdnоsi svеgа tri silе: SАD, Rusiје i Kinе. Оdnоsе Rusiје i Sјеdinjеnih Držаvа је оčiglеdnо pоtrеbnо rеdеfinisаti i „pоstаviti nа nоvе tеmеlје“, vаn hlаdnоrаtоvskih klišеа. Оdnоsе Rusiје i Kinе dеfinišе „strаtеškо pаrtnеrstvо“ dvе vеlеsilе. „Мi smо nаvikli nа izrаz strаtеškо pаrtnеrstvо“, izјаviо је nеdаvnо Putin, „аli su (ti оdnоsi) višе оd strаtеškоg pаrtnеrstvа“.

Оdbiјајući dа sе kоnstituišе kао nеzаvisni pоl tаkvоg svеtа, insistirајući nа „libеrаlnоm svеtskоm pоrеtku“ i nа „multilаtеrаlnоsti“ umеstо nа multipоlаrnоsti, ЕU sаmu sеbе оsuđuје nа spоrеdnu ulоgu i svе višе dоvоdi u pitаnjе sоpstvеni оpstаnаk.

U tаkvоm svеtu јеdnоstаvnо nеmа mеstа ni zа pоlitički rаdikаlizоvаnu i ultrаnаciоnаlističku Ukrајinu, оslоnjеnu nа Brisеl ili Vаšingtоn, kоја sе nеprеkidnо suprоtstаvlја Rusiјi/Еvrоаziјi. Vrеmе zа rеšаvаnjе ukrајinske krizе ističе. Pоslе tri gоdinе iscrplјuјućеg grаđаnskоg rаtа, kоnturе mоgućih rеšеnjа sе kоnаčnо nаziru.

Vеć је sаdа sigurnо dа Ukrајinа ubudućе nеćе оpstаti ni kао unitаrnа držаvа, niti pоstаti dео „еvrоаtlаntskih strukturа“. Мnоgо vеrоvаtniја је njеnа pоdеlа. U kоnfеdеrаtivnоm ili fеdеrаtivnоm оbliku, kоlikо-tоlikо cеlоvitа, оnа mоžе оpstаti јеdinо оslоnjеnа nа Моskvu i Еvrоаziјski sаvеz, i tо јеdinо kао prеlаznо rеšеnjе.

Zа Zаpаd, pоnоvimо, Ukrајinа prеdstаvlја „nеuspеlu držаvu“ а nе sаmоstаlnоg аktеrа, kоја imа znаčај sаmо u kоntеkstu njеgоvih оdnоsа sа Rusiјоm, bilо kао srеdstvо njеnе dеstаbilizаciје, bilо kао prеdmеt еvеntuаlnih spоrаzumа i nаgоdbi. I ništа višе оd tоgа.

Pišе Bоris Nаd

Izvori: http://webtribune.rs/kategorij/russia/ i http://webtribune.rs/kategorij/spektar/


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boro Prodanic on July 02, 2017, 07:26:02 pm
"Srbi, čeka vas okupacija ako ne uđete u Evroazijsku uniju"

Srbija je front koji prolazi između dva tipa civilizacije, atlantske i evroazijske, a ako hoće da odbrani svoj teritorijalni integritet i sačuva Kosovo, jedini način je oštar zaokret ka Rusiji i ulazak u Evroazijsku uniju, tvrdi za "Sputnjik" poznati ruski filozof Aleksandar Dugin.

U Srbiji, koju je više puta posetio, ovog puta održao je nekoliko predavanja, a na Vidovdan je predstavio Međunarodni evroazijski pokret čiji je lider. Dugin ističe da mu je drago što se poseta poklopila sa tim praznikom večne Srbije.

- Kosovska bitka je, bez obzira na vojni poraz, bila duhovna pobeda jer srpski narod i postoji zahvaljujući toj volji da pruži otpor i odbrani vlastiti identitet - navodi Dugin.

- Svojim snagama očigledno više ne možete da se zaštitite, uradili ste šta ste mogli. Ali ako Srbija uđe u sastav Evroazijske unije, a Rusija kao što je poznato ne priznaje nezavisnost Kosova, zaštita teritorijalnog integriteta Srbije, uključujući i deo koji se zove Kosovo postaje briga nuklearne svetske sile, Ruske Federacije i Evroazijske unije pošto zemlje Evroazijske unije sklapaju međusobni pakt o podršci u slučaju ugrožavanja teritorijalnog integriteta - ističe Dugin.

On kategorički odbacuje mišljenja da Rusija zapravo hoće da proguta sve ostale.

- Mi to ne možemo da uradimo. Rusija danas ima etničke, demografske, socijalne i ekonomske probleme. Mi možemo da sklopimo samo savez ravnopravnih. Stvaranje Evroazijske unije može biti zasnovano samo na dobrovoljnom, svesnom objedinjavanju različitih država koje shvataju da im je potreban savez kako bi zaštitile vlastiti suverenitet, jer će same taj suverenitet izgubiti.

Mi odlično shvatamo da možemo samo svi zajedno, ujedinivši naš potencijal - Rusija, zemlje Centralne Azije, Belorusije. I naravno, bila bi nam potrebna Ukrajina, ne nama nego bi i njima to bilo potrebno da bi sačuvali teritorijalni integritet i suverenitet.

Nažalost, jedan deo Ukrajinaca je odabrao potpuno pogrešan put. I gde je sada ta zemlja?! Gde je Krim, gde je Donbas?! I šta će tamo biti u perspektivi? To je samoubilački put. Oni koji žele da sačuvaju sebe treba da zajedno sa Rusijom stvaraju tu superdržavnu formaciju - uveren je Aleksandar Dugin.

Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/657325/Srbi-ceka-vas-okupacija-ako-ne-udjete-u-Evroazijsku-uniju


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: MilosPantovic on June 29, 2018, 10:29:09 pm
Занимљиви текстови, неком могу бити и корисни у размишљањима.

http://anna-news.info/konspirologicheskaya-realnost/ (http://anna-news.info/konspirologicheskaya-realnost/)

http://anna-news.info/neozhidannoe-i-dramatichnoe-vperedi-vojna-v-mezhdureche/ (http://anna-news.info/neozhidannoe-i-dramatichnoe-vperedi-vojna-v-mezhdureche/)



Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: MilosPantovic on June 29, 2018, 11:35:01 pm
Сергеј Лавров је дао коментар у вези стварања мултиполарног света и демонтирања америчке хегемоније.

https://www.rt.com/news/431306-lavrov-post-west-world-order/ (https://www.rt.com/news/431306-lavrov-post-west-world-order/)

Вреди прочитати.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: torpedo011 on June 30, 2018, 12:08:07 am
Стаљине, врати се.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: Boris P on June 30, 2018, 08:48:59 am
Ova dva članka su brilijantna, poučna...

Definitivno, vremena se menjaju, još samo da se uključi "vorp" pogon.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: kumbor on June 30, 2018, 10:18:48 am
Стаљине, врати се.

... Све ћемо ти опростити. Опростиће ми и Ђура што ме Ђура тукао, ако треба! Разлика између Хитлера и Стаљина је у томе што је Стаљин на време стао на праву страну. Сва срећа, на време је умро, па није успео да изврши планирани геноцид пресељењем свих јевреја СССР у Јеврејску аутономну област - где је главни град Биробиџан. То је и данас - приамурска пустиња, где ничег нема. Процентуални удео јевреја у ЈАО је данас мање од 10%.


Title: Re: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?
Post by: MilosPantovic on July 01, 2018, 12:54:32 am
Још један занимљив интервју, разговор са Александром Дугином.

https://news.cgtn.com/news/3d3d514e3167444e78457a6333566d54/share_p.html (https://news.cgtn.com/news/3d3d514e3167444e78457a6333566d54/share_p.html)

Некад је потребно објаснити очигледно, а овде се се објашњава та перверзија руљовлада који се користи на Западу и назива демократија.