PALUBA

Novi zakon, strožija pravila


Fizička lica koja su posedovala oružne listove i dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su posedovali odobrenja za držanje oružja, izdata po zakonu koji je važio do dana početka primene ovog zakona, dužni su da u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona, odnosno do 5. marta 2019. godine, podnesu zahtev za izdavanje isprave, zajedno sa uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja u skladu sa ovim zakonom.

Građani koji žele da dobiju dozvolu za posedovanje oružja moraće da dokažu da su zdravstveno sposobni, i da je razlog zbog kojeg traže odobrenje opravdan, samo su neke od novina Zakona o oružju i municiji koji je počeo da se primenjuje 5. marta ove godine.Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti izdaje nadležna ustanova koja je dobila licencu, a to još uvek ne poseduje nijedna na području Zlatiborskog okruga, istakla je Ružica Đuričić, šef odseka za upravne poslove PU u Užicu.

Da bi neko dobio dozvolu za držanje oružja mora biti punoletan i državljanin Republike Srbije. Međutim, ne sme biti pravosnažno osuđivan na kaznu zatvora protiv života i tela, kao i niz drugih krivičnih dela koja u sebi imaju elemente nasilja. Uslov je i da lice nije pravosnažno kažnjavano za prekršaj po javnom redu i miru u poslednje četiri godine od dana podnošenja zahteva.

Uz podnošenje zahteva plaćaju se i propisane takse. Taksa za obrazac oružnog lista košta 1500 dinara, dok je za taksu za oružje sa olučenim cevima potrebno platiti 5 360, odnosno 2560 dinara za oružje sa neolučenim cevima. Oružni list se izdaje na biometrijskom obrascu koji podseća na ostala dokumenta – lične karte i pasoše. Bitno je napomenuti da i oni koji već imaju oružne listove, moraju da zamene za nove biometrijske. Rok za zamenu zavisi od toga da li je reč o trofejnom ili lovačkom oružju.

Fizička lica koja imaju odobrenje za držanje trofejnog oružja dužna su da u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona, odnosno do 5. marta 2017. godine, preregistruju, prodaju, onesposobe ili predaju oružje bez naknade u korist Republike Srbije. Fizička lica koja imaju izdat oružni list sa pravom korišćenja lovačkog oružja sa neolučenim cevima, dužna su u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona da predaju navedenu ispravu nadležnom organu.

– Karabinska, pištoljska i revolverska municija mogu se kupiti uz vazeću ličnu kartu i oružani list.
– Vazdušne puške cal. 4,5mm i početne brzine do 200m/s mogu se kupiti bez odobrenja za nabavku, ne registruju se u MUP-u i mogu ih kupiti sva lica starija od 16. godina sa vazećom ličnom kartom.
– Vazdušne puške cal. 4,5mm i 5,5mm i početne brzine preko 200m/s kupuju se bez odobrenja za nabavku uz obaveznu registraciju u MUP-u u roku od 8.
dana.
– Sprejevi za samoodbranu i elektrošokovi mogu se prodavati svim licima starijim od 16. godina uz ličnu kartu.

Ovaj zakon stupio je na snagu danas, 5. marta 2016. godine. Više o novom zakonu možete pročitati OVDE (http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2015/4826-14.pdf).

izvor : uzickarepublikapress.rs (http://uzickarepublikapress.rs/aktuelno/novi-zakon-strozija-pravila/)

Slican zakon je vec vazeci u Sloveniji, a dosta je ujednacen i sa ostalim u EU. Meni se ne cini problematicnim jer ako neko zeli imati oruzje mora do toga preko par prepreka. Nije nista tesko ali je i opad neozbilnih kandidata.

LPB

Šta im podrazumjeva "zdravstveno sposobna"

Здравствена способност

Члан 12.

Здравствена способност за држање и ношење оружја, предвиђена чланом 11. тачка 3) овог закона доказује се уверењем о здравственој способности.
Уверење о здравственој способности за држање и ношење оружја издаје здравствена установа која добије решење министарства надлежног за послове
здравља да испуњава услове за обављање лекарских прегледа за утврђивање здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја.
Ближе услове које мора да испуњава здравствена установа за обављање лекарских прегледа за утврђивање здравствене способности физичких лица за држање
и ношење оружја прописује министар надлежан за послове здравља.

Овлашћена здравствена установа за обављање лекарских прегледа за утврђивање здравствене способности физичких лица за држање и ношење
оружја обавезна је да најкасније у року од осам дана од дана обављеног прегледа обавести најближу организациону јединицу Министарства о чињеници
да лекарски прегледано лице не испуњава услове за одобравање држања и ношења оружја.

Физичко лице коме је по овом закону одобрено набављање оружја из категорије Б, односно издат оружни лист, мора надлежном органу сваких пет
година односно по истеку важења лекарског уверења о здравственој способности за држање и ношење оружја, доставити ново уверење које није
старије од месец дана.
Физичко лице које није задовољно издатим уверењем о здравственој способности за држање и ношење оружја, може изјавити жалбу другостепеној
лекарској комисији коју именује министар надлежан за послове здравља.Надлежни орган који је издао оружни лист физичком лицу обавезан је да
одмах по издавању оружног листа о тој чињеници обавести лекара тог физичкоглица у смислу закона којим се уређује здравствена заштита (у даљем тексту:
изабрани лекар).

Изабрани лекар који сазна да је код физичког лица које држи и носи оружје дошло до промене здравственог стања које утиче на здравствену
способност за држање и ношење оружја мора одмах по сазнању да обавести најближу организациону јединицу Министарства.
Ближе услове које, у погледу здравствене способности за држање и ношење оружја, морају да испуњавају физичка лица која држе и носе оружје
прописује министар надлежан за послове здравља.

извод из закона (http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2015/4826-14.pdf)

PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI FIZIČKIH LICA ZA DRŽANJE I NOŠENJE ORUŽJA
preuzeti pdf (http://www.lufazan.org.rs/docs/pravilnik_zdravstveni.pdf)

Najkraće rečeno, to znači da moraš iskeširati određenu količinu novca (kod nas u CG 60 - 70 €), da bi ti doktor napisao da si sposoban za nošenje (držanje) oružja.
Već sam pisao o tome, da se kod nas u HN lekarski pregledi za produženje vozačke dozvole i za oružne listove vrše sredom u domu zdravlja, i potpuno su identični za sve kandidate: i za vozače i za oružje. Razlikuje se samo suma koja se mora uplatiti na blagajni doma zdravlja. Za vozačku dozvolu je 15 €, za lovačko oružje 60, za pištolj 70 ....
Sada su nama lovcima, koji imamo više oružja uveli ''olakšicu'' da jedan lekarski pregled važi za sva oružja koje posedujemo.

Наравно, те прегледе код нас у ХН лако може да прође и слабовид човјек са психолошким проблемима. Толико је то озбиљно, битно је само узети паре.

У Србији су предвиђене лиценце и за здравствене установе које обављају ове лекарске прегледе за оружје. Министарство здравља приписује критеријуме (између осталог морају имати металне ормане за похрањивање здравствених картона, односно налаза са прегледа ;D). Мањи домови здравља тешко да могу испунити критеријуме јер немају психијтаријску служби ни психологе. За сада их је на списку 30-так, углавном у већим местима (Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац...).

Što znači: seoski lovci su na.ebali!  :rtfm

Samo novi lovci.

I novi i stari lovci, Bozo - pošto i stari moraju da produžavaju oružne listove. A svako produžavanje oružnog lista podrazumeva i lekarski pregled u licenciranoj zdravstvenoj ustanovi!

Pozitivno u novom zakonu je što se više ne mora tražiti nabavna dozvola za lovačku karabinsku municiju, već se ista može kupiti pokazivanjem oružnog lista. I još jedna bitna stvar: novi zakon omogućava svakom punoletnom licu da kupi vazdušnu pušku (4,5 mm, ograničene energije), bez nabavne dozvole i bez da za nju mora imati oružni list.

Nije mi jasna odredba za vazdušne puške 4,5 mm (koje imaju početnu brzinu dijabole veću  od 200 m/s) i 5,5 mm. Ako sam dobro shvatio takve puške se mogu kupiti bez nabavne dozvole, ali se nakon kupovine moraju prijaviti u lokalni MUP.
Da li se i za njih dobija oružni list, i da li njihovo držanje podrazumeva lekarski pregled?

To je razlika kod Slo i Srb. Kod nas ne treba svaki put da sre radi lekarski ponovo.
U slo postoji 10+ mogučnosti "listina za oružje" i u odvisnosti od toga šta imaš, je različita procedura nabavke municije, oružja i rok trajanja dozvole.

Nova dozvola za pištolj 100 evra
R. Dragović   05. jul 2018.

Na zamenu čeka 600.000 oružnih listova, građani koji poseduju vatreno oružje imaju još devet meseci. Zakonska novina je da se na jednom dokumentu može registrovati do 10 komada

GRAĐANI koji poseduju vatreno oružje imaju još svega devet meseci za zamenu starih oružnih listova za nove biometrijske isprave. To je jedna od poslednjih obaveza koju je predvideo Zakon o oružju i municiji, koji se primenjuje od marta 2016. godine. Za razliku od stare prakse, na jednom novom oružnom listu omogućena je registracija do 10 komada pušaka ili pištolja. I dok se Ministarstvo unutrašnjih poslova priprema za finiš ovog izuzetno obimnog posla, vlasnici i kolekcionari oružja negoduju zbog obimne procedure i plaćanja taksa. U Nacionalnoj asocijaciji za oružje (NAOS), koja okuplja trgovce i proizvođače oružja, kao i streljačke klubove i saveze, ističu da prema nezvaničnim podacima građani Srbije poseduju najmanje 600.000 oružnih listova.

- Kako je procedura izuzetno obimna, veliko je pitanje da li je ovaj posao uopšte moguć do isteka zakonskog roka. Mnogo je nepotrebnih i skupih obaveza - kaže Duško Ilić, generalni sekretar NAOS. - Mi smo od početka bili protiv mnogih odredaba ovog zakona, koji teži razoružavanju građana, iako je Srbija na samom dnu lestvice po broju komada oružja u posedu građana u Evropi.

[attachment=1]

Vlasnik oružja, prema zakonu, obavezan je da prilikom zamene oružnog lista, u policijsku stanicu donese oružje na uvid, kao i stare isprave. Potrebna mu je potvrda da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, kao i lekarsko uverenje o sposobnosti za držanje i nošenje oružja. Sastavni deo postupka su i dokumenti koji dokazuju tzv. opravdani razlog za posedovanje oružja. Ukoliko građanin poseduje lovačku pušku ili karabin, to je uverenje o položenom lovačkom ispitu ili kopija lovne karte. Ukoliko je oružje namenjeno sportu, "opravdani razlog" čini potvrda o članstvu u nekom od streljačkih klubova. U slučaju da su pištolj ili puška namenjeni za ličnu bezbednost, vlasnik je obavezan da "na zapisnik" da i izjavu kojom tvrdi da mu je zbog posla koji obavlja ili drugih okolnosti sigurnost ugrožena. Sve to prati terenska provera policije, pre izdavanja dozvole. U MUP-u navode da je zamena oružnih listova zakonska obaveza za sve koji poseduju vatreno oružje, ali i opominju na uobičajenu naviku građana da koriste poslednje dane zakonskih rokova za izvršenje administrativnih poslova.

[attachment=2]

- Tokom 2016. i 2017. godine nije bilo veće zamene oružnih listova, dok je ove godine broj zahteva znatno povećan - ukazuju u MUP-u. Izdavanje novog oružnog lista košta 1.500 dinara (600 dinara košta obrazac koji izrađuje Zavod za izradu novčanica). Građani koji poseduju oružje sa olučenim cevima - pištolje, revolvere, karabine - dužni su da uplate i republičku taksu koja iznosi 5.360 dinara. Mnogi vlasnici pištolja i pušaka, međutim, ovo doživljavaju kao dvostruki namet, jer su istu taksu platili prilikom odobravanja nabavke i registracije oružja. Uz ove troškove, lekarsko uverenje košta od 3.500 do čak 6.000 dinara (zavisno od zdravstvene ustanove), što ukupan iznos zamene ovog dokumenta podiže i na više od 12.000 dinara.

REVIZIJA ILI PROVERA

PROMENU dokumenata vlasnici oružja okupljeni oko NAOS-a vide kao prikrivenu reviziju legalnog poseda vatrenog oružja.

- Zamena oružnih listova ne razlikuje se mnogo od procedure propisane kada građanin prvi put nabavlja oružje. To je prestrogo i nepotrebno. Čemu ovako temeljne provere kada se i za najmanji prekršaj, odnosno bilo koje krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna, oružje odmah oduzima - navodi Ilić. U MUP-u odgovaraju da su novi propisi doneti pre svega u interesu bezbednosti građana.

- Tokom preregistracije svi zakonski uslovi moraju biti ispunjeni, budući da je pojedinim građanima dozvola za oružje izdata pre 20 i više godina. Zato je važna provera da li ispunjavaju sve uslove - kažu u MUP-u.

TROFEJE PREUZELA DRŽAVA

[attachment=3]

NOVI zakon o oružju i municiji ukinuo je kategoriju trofejnog oružja. Prema evidenciji MUP-a, do stupanja na snagu novih propisa u Srbiji je bilo registrovano ukupno 63.558 komada trofejnog oružja. Do marta ove godine više od polovine vlasnika preregistrovalo je svoje vatrene trofeje. Svi postupci još uvek nisu završeni, a deo ovog naoružanja predat je državi. Takođe, u tri kruga legalizacije, koliko je sprovedeno od stupanja na snagu novog zakona, MUP-u je predato ukupno 3.725 komada.

Izvor: www.novosti.rs

Razjasnilo se!
Pošto sa Cg ličnom kartom u Sr nisam mogao kupiti vazdušnu pušku (hteo sam nešto ozbiljnije, veće snage od standardnih pušaka), to je uradio sin, koji živi u Bg.
Kupio je vazdušnu pušku španskog proizvođača Gamo, kalibra 0.22, početne brzine dijabole 220 m/s.

Postupak, prema novom zakonu je sledeći: u prodavnici kupiš pušku, pri tome moraš pokazati ličnu kartu. Zatim, sa puškom pođeš u stanicu MUP gde si prijavljen. Oni ti evidentiraju oružje i dobiješ potvrdu da je oružje evidentirano u MUP. Platiš 15 za evidentiranje i time je postupak priveden kraju.

Po ovome ispada da čovek od 90+godina, koji od ranije ima pištolj (išao mu uz državni posao, a iz njega nije opaljeno bar 30 godina, porodica plaćala ono što je mislila da treba da se plati), bolje da ga odmah preda državi.

Da li neko može ukratko i prostim jezikom da objasni kako oružje može da se preda državi, kada čovek nije u stanju da užeta u policijsku stanicu (ako je bilo objašnjeno - još jednom, ako nije problem)?

обавестиш полицију и они дођу на адресу становања и покупе. тако се ради и кад је у питању смрт власника и поседовање недозвољеног оружја донетог с ратишта. ако блиски рођак умрлог сам однесе у полицијску станицу (мислим да рок беше 45 дана) чини прекршај, али се то углавном толерише јер човек који не зна закон поступио је најближе што се сетио законској регулативи. сад, има и тамо невиђених цепанки који закон тумаче по својој вољи, али срећом увек је ту виша инстанца која то испегла. дешавало се више пута да референт упне ко јуне у нова врата да казни човека који нема појма о оружју сем што је служио војску, па однео оружје умрлог оца или брата у полицију јер су му рекли тако то треба. ова запела да му пише казну, човек отишо код управника станице и пожалио се. шеф обрнуо телефон и рекао референту да не прави сувишан посао и проблем поштеном човеку  који се бар труди да поштује закон. има таквих који траже некаква уверења из ловачког друштва да си ловац, иако у закону лепо пише да треба да имаш УСЛОВ за добијање овне карте. а то је положен ловачки испит. не мораш да будеш члан ловачког друштва. итд...

Za ovu zamenu oruzanih listova mogu reci samo da je to lopovluk u reziji drzave.

Ali to vec imamo i sa zamenom registarskih tablica za auta.

Hvala, ssekir75.

Ima li ko od clanova da je krenuo sa procedurom preregistracije oruzja? Rok za tu aktivnost je 05.03.2019.godine.

Kakva  su iskustva?

укратко, како где. зависи од референта. у 90% случајева не знају ни свој посао ни закон, па га тумаче како им се ћефне. а што их заболе за нас који имамо оружје, то је да се не прича. срећом да су људи из самог министарства још увек прилично предусретљиви, па мејл муп-у обично буде довољан да се дотичном накрше мајке и натерају да се уради како треба.

  Meni dadoše spisak šta treba da uradim . Lekarski , obuka za rukovanje, plaćaj ovo, plaćaj ono, . . .
 Uglavnom plaćaj pa ćemo posle videti šta dalje.

Nejasno zašto starim vlasnicima traže potvrdu o obuci za rukovanje. Ima li logike da čoveku koji je preko 30 ili više godina aktivan član nekog lovačkog društva - zatražiti mu neki papir o završenoj obuci.
Lekarski treba da je obavezan.

Mislim da bi se SR trebala ugledati na CG vezano za zakon o oružju. Oni su zaista elegantno rešili sve, gde je SR još u gustoj magli.
(ne govorim o kriminalu i kriminalcima i nelegalno oružju, već o ljudima koji u vlasništvu imaju legalno oružje)

ако се ја добро сећам, обуке су ослобођени активни и пензионисани официри и полицајци и резевни официри. код "пререгистрације" ловци који имају оружје од пре '98. такође су ослобођени обуке. међутим, ако би да набаве ново оружје, нису ослобођени. глупост на нивоу. углавном, све се своди на ово што киле каже, плаћај па ћемо видети...

Пензионисани (али и активни) официр, подофицири, полицајци (овлашћена лица) ослобођени су обуке за оружје и ако би набављали ново оружје.

 Zašto nisu i bivša Vojna lica kojima je služba prestala na sopstveni zahtev?

киле, нисам сигуран да нису. најбоље је упитати мејлом министарство, јер како рекох, референти најчешће не знају па закон тумаче по свом нахођењу. лично ја сам имао проблем са шефицом која је тражила папир са обуке, а ја сам јој давао уверење са академије о завршнеој шро. тек на моје инсиситирање да ту преда мном прочита члан закона у коме је то писало (заборавио сам који беше по старом закону) је морала да попусти. једноставно, НЕ ЗАНИМА ЈЕ. међутим, ако се поднесе одговор самог муп-а обично итекако буду заинтересовани.

И њима. Мислим да је услов да је провео у активној служби 3 или 5 година.

I na ovo treba da se obrati pažnja, odnosno da se odjavi oružni list ukoliko se oružje ne vrati u nekom razumnom roku.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Penzioneru stigao poreski dug za ukradeni pištolj
V. C. S. - R. Dr.   22. decembar 2018.

Država obračunava visoke dažbine na osnovu oružnih listova, čak i ako "cevi" nisu više u posedu građana. Penzioneru stiglo rešenje da plati 59.000 za oružje čiji nestanak je prijavio još 2014. godine

POREZ na oružje obračunava se na osnovu validnog oružnog lista, bez obzira na posed pištolja ili puške za koju je ovaj dokument izdat. To znači da su obavezni da ovu dažbinu izmire čak i vlasnici oružja koje je ukradeno ili izgubljeno, bez obzira na to što je nestanak prijavljen policiji. Ovo je samo jedna u nizu nelogičnosti na koju ukazuju vlasnici vatrenog oružja. Na njihove adrese ovih dana stižu opomene za neplaćen porez, koji se neretko meri desetinama hiljada dinara. Mnogobrojne primedbe građana poslednjih dana ukazuju da "debela" zaduženja za porez na oružje stižu ne samo stvarnim dužnicima, već i vlasnicima trofejnog oružja, pa čak i pokojnicima i onima koji su bez svojih cevi ostali svojom ili tuđom voljom.

Novogodišnju čestitku sa podvučenim iznosom od nepunih 59.000 dinara od Poreske uprave na ime dažbine na revolver nedavno je dobio i Radivoj Nikolić, penzioner iz Šabačke Kamenice kod Koceljeve. Glavni dug od 32.000 dinara i kamata od 27.000 ne bi bili za čuđenje da njegov "magnum 357" nije ukraden još 2014. godine.

- Lopovi su mi tada obili stan i odneli i pištolj, što sam istog časa prijavio policiji. Provalnik je brzo uhvaćen, ali revolver nikada više nisam video. U Poreskoj upravi su mi rekli da provala i krađa sa njima nemaju nikave veze. Pištolj nemam, ali porez moram da platim - kaže Nikolić. U Poreskoj upravi objašnjavaju da zakonom nije propisano pravo na oslobađanje od poreza na registrovano oružje čak ni kada je nestanak prijavljen, sve dok je i dalje na snazi oružni list. Tek kada policija ukine važenje ovog dokumenta, Poreska uprava prestaje da zaračunava obaveze.

- Rešenja sastavljamo isključivo na osnovu podataka koje nam dostavlja MUP, koji je izdao oružni list, kolekcionarsku ili dozvolu za nošenje oružja - objašnjavaju poreznici. U MUP-u objašnjavaju da su oni zaduženi za evidenciju, ali da je Poreska uprava jedina koja procenjuje da li oružje građana podleže poreskoj obavezi.

- Postoji zakonska obaveza da MUP dostavlja podatke o registrovanom oružju Ministarstvu fininsija, radi utvrđivanja godišnjeg poreza. Na osnovu ovih podataka, Ministarstvo finansija vodi postupak obračuna. Građani koji imaju primedbe na utvrđeni porez mogu da se obrate policijskoj stanici, gde se izdaju potvrde iz evidencije registrovanog oružja u kojima se navodi vrsta, namena i status. Na osnovu ovih podataka Poreska uprava utvrđuje da li konkretno oružje podleže poreskoj obavezi ili ne - objašnjavaju u MUP-u.

ZASTAREVA ZA PET GODINA

POREZ na oružje plaća se jednom godišnje i iznosi 3.600 dinara. Neredovne platiše, međutim, suočavaju se sa kamatama koje znaju da premaše iznos osnovnog duga. Ova vrsta obaveza zastareva za pet godina, što znači da se vlasnici oružja terete za neplaćene obaveze od 2013. godine. Prema slovu propisa, obaveza plaćanja ovog nameta prestaje danom odjavljivanja pištolja ili puške, s tim što se komad oružja mora skinuti ne samo sa evidencije MUP-a, već i Poreske uprave.

Izvor: www.novosti.rs

Ја ценим да овај пут Пореска управа није управу. Управо због задњег пасуса. Порез се плаћа на оружје, односно поседовање оружја,  а не на оружни лист.


Човек је уредно пријавио крађу оружја која је регистрована у МУП-у. Дакле, МУП је, ако је достављао податке Пореској управи, морао доставити и податак да је оружје украдено и да тај оружни лист стави у "мировање", а за оружјем покрене потрагу (објаву). Не плаћа се порез на оружни лист већ на оружје. Оружни лист је доказ да је оружје у поседу (легалном). У конкретном случају оружје није у поседу што је пријављено МУП-у.  Мислим да ће, ако овај грађанин покрене жалбу и после (ако га одбију) спор пред судом исти и добити.

Иначе, пре десетак дана обавио сам процедуру пререгистрације оружја по сда важећем закону о оружју и муницији. Рок је март 2019. године. Обавио сам лекарски преглед у овлашћеној здравственој установи. Платио сам прописане таксе (плаћају се све дажбине као да први пут набављаш оружје: 5420,00 дин такасе, плус накнада за образац оружног листа од 900 дина и 600 динара за "услугу"). И отишао у надлежни станици полиције . Чекао сам буквално 4 сата (а радно време им је од 09.00 до 13.00). Нема много људи, али службенице раде споро. Када сам ушао видео сам да је то објективно тако. Једноставно, док прегледа све папире (ти седиш наспрам ње), док све то унесе у компјутер, док скенира све документе (рече ми да се тако формира "досије" који ће бити трајан), док се испотписује...оде време. Још је испред мене био човек који је враћао (није хтео да обнови дозволе већ да врати оружје) 4 комада разног оружја и око 150 метака разних калибара. Док је службеница све то пописала ...трајало је сат ипо времена.

Тражила ми је доказ да нисам осуђиван и под истрагом из евиденције основног суда и оног суда за разне злочине и организовани криминал (то наравно треба). Нисам понео јер сам прочитао у закону да је то њихова обавеза. Када је службеница покушала да ме убеди да је то ипак моја обавеза позвао сам се на Закон о општем управном поступку да ако један државни орган води евиденцију о грађанину онда други државни орган те податке прибавља службеним путем без накнаде. Службеница се сложила да је то тако али да они немају приступ бази података основних судова али да имају приступ бази података Специјалног суда. Како је заиста Основни суд одмах поред зграде Полиције замолила је да ја ипак одем и извадим ту потврду што сам ја и прихватио, а за Специјални суд ће они.

Такође, како ја имам оружје које сам добио на поклон требало је да донесем потврду - доказ да је то заиста поклон. Ја то нисам понео нити је то негде писало да треба (показао сам јој допис из Управе полиције од које сам писаним путем, преко мејла, тражио да ми одговоре шта требам да понесем) и да сам ја доказ предао Пореској управи (као што и јесам јер сам ослобођен плаћања пореза). Она ми је одговорила да је то у мом интересу јер  кад они буду поново слали  податке Пореској управи биће наведено да је оружје поклон (потврда коју јој будем дао биће скенирана и похрањена у мој досије) и да тада сигурно Пореска управа неће слати решење (два пута су ми до сад слали из Пореске управе захтев да платим порез и оба пута сам ја улагао жалбу коју су ми и уважили). Како сам оружје добио као поклон по завршетку ВА, обратио сам се Војној академији и заиста за један дан добио потврду са бројем наредбе по којој сам добио тај пиштољ. Ту потврду сам јој донео после пар дана (службеница ми је заказала да дођем пре радног времена како би то евидентирала да не чекам поново ред) и она их је скенирала и задржала.

Сад иде безбедносна провера (полицајац је већ био на вратима) тако да очекујем да ће ме ускоро службеница позвати да ми уручи нови оружни лист, односно чиповану картицу.

Колико сам ја разумео Закон,  мора да се утврди да ли подонисалц захтева има потребе за поседовањем оружја, тј. да ли му прети нека опсаност.


Oružje iz kategorije B mogu nabavljati i držati fizička lica koja:

...

8 ) imaju opravdan razlog i to:

(1) za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B - ukoliko učine verovatnim da bi im mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti,

(2) za lovačko oružje kategorije B - dostave dokaz da ispunjavaju uslove za posedovanje lovne karte,

(3) za sportsko oružje - uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji;

Ако не успеш да докажеш да ти пиштољ треба онда остајеш без њега.  

то је за ношење, не за поседовање. нико теби не брани да држиш пиштољ кући, и да повремено идеш у страљану да прангијаш. али да га носиш е то мало теже. могуће је добити дозволу, али како кажеш, потребан је оправдан разлог и дебело се плаћа. из мог досадашњег "истраживања", дозволу за ношење добијају радници обезбеђења у банкама и мењачницама.

иначе, ја сам био у четвртак. пошто то код нас ради шефица чекао сам је прилично дуго, жена је претрпана гомилом папира због краја године. иако је по природи намћор, према мени је била изузетно љубазна. чак ми је за неке ствари изашла у сусрет иако није морала. са друге стране, показао сам јој неке форе око налажења и читања жигова код различитих пушака старије производње које су биле у канцеларији, што је изазвало сумњичавост код ње. све се добро завршило кад сам јој рекао да сам и у гимназији и на факултету дипломирао на темама из наоружања, а и по музејима и на војној академији се видло свашта. пажњу јој је привукла и "позлата" на бокерици. питала је да ли је нешто рађено на пушци и ко је радио. вероватно је очекивала да је то радио неки мајстор па да ме шаље на проверу у кг. срећом, та "позлата" серијске машинске гравуре није ништа друго до кинески лак за нокте ;D поштено се насмејала и рекла, куд ти то паде на памет  :D дакле никакве неовлашћене преправке на  гвожђурији не пролазе. кундак је ионако потрошна роба и нико и не обраћа пажњу на њега. све ус вему, посао завршен за мање од пола сата. сад чекам да дођу  :police: у контролу. пушке су ионако у металном ормару, па могу да дођу кад год им се ћефне...

Лош си ми ти истражитељ по том питању. Евентулано добијање дозволе за ношење приватног оружја благе везе нема са послом обезбеђења.

Према Закону о приватно обезбеђењу службеници обезбеђења не смеју (забрањено им је ) да држе и користе лично (приватно) оружје (без обзира да ли га имају) већ искључиво службено које региструје фирма. Сад је додељивање оружја службеницима обезбеђења повезано са лиценцом. Постоји посебна лиценца за службеника обезбеђења са оружјем (положен стручни испит и лекарски преглед сваке године). Фирма региструје оружје и плаћа таксе за њега. Директор фирме (одговорно лице) га налогом додељује службенику обезбеђења који обавља те задатке које си навео (обезбеђење одређених објеката, банака, мењачница и сл.). Такође, да би се користило оружје у обезбеђењу проценим ризика за конкретни објекат (посао), која је сада обавезна, мора се утврдити потреба.

двојица које лично познајем носе на послу прииватне пиштоље са дозволом.  један ради у фирми обезбеђења, не знам тачно којој, могу да погледам, носи лични 7,65, а други је бивши полицајац и носи лични цз99 који је добио кад је отишао у пензију. његов посао додуше није баш класично обезбеђење објекта мењачнице, него пренос новца до банке/сдк/где већ. овог са 7,65 сам баш питао да ли је оружје службено или не, јер ме је збунило то што његов колега не носи пиштољ него само има онај даљински за аларм. притом пиштољ носи нескривено. ја пиштољ немам (не треба ми) па ме није ни интересовало прецизно око тога.

Није за ношење већ и за поседовање. Пише ко може да набави и да држи и које услове мора да испуни.

(1) za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B .. to je ono što se naziva dozvola za privatno nošenje oružja. Za prenos oružja do streljane/lova, mora biti obavezno municija odvojena od oružja. Sada dali su to dva đepa u istoj futroli, nebitno, samo nesme biti skupa u istom đepu.

LPB

Ако их носе раде илегално. Или су не пријављени радници и обезбеђење је "дивље", или крше закон при чему могу озбиљно да одговарају.

Mnogo nelogičnosti, gluposti, i mnogo sivih zona skupljeno u jednom zakonu.
Za običnog čoveka, rekreativca, koji voli oružje, pucanje, lov - jako puno prepreka. Zašto?

Sa druge strane, na ulicama nam se javno ubijaju ljudi - a policija nema leka, metoda ni sistem da im se suprotstavi.

Jedna od najnelogičnijih i najglupljih uredbi zakona je (između ostalog), da u svojoj kući moraš imati metalnu kasu, da bi ti dali dozvolu za sporstko oružje. Zar je normalno da napr. u kući koja je čvrsto građena, blind vrata na ulazu, eloksirana bravarija posvuda - vlasnik se mora ''dodatno'' štititi od kriminalaca, kupovinom metalne kase.
Bilo koji verzirani lopov, koji provali blind vrata, u par minuta će otvoriti metalni ormar sa elzet bravom ili katancem, da bi došao do onog što ga interesuje.
I naši pametni zakonopisci upliću takve uredbe u zakon!

A sa druge strane - ne daj bože da naškodiš tom lopovu, da ga klepiš u glavu dok ti vršlja u kući - ode ti u zatvor!

Meni je to nepojmljivo!

какогод, имају дозволу за ношење и разлог им је био природа посла.


каса не служи да спречи лопова. свима је у полицији јасно да ће лопов који провали у стан без по муке да отвори браву каква се најчешће среће на тим ормарима, и то обичним шрафцигером на силу. тај ормар служи да "неовлаштени" не дођу у посед. значи укућани и гости. вековима уназад пушке су стајале на зиду па ником ништа није фалило. оружја на црно има колко нећеш, доступно је и ком треба и ком не треба, тако да је све ово само узимање пара и разоружавање народа.

Ja bih pre rekao da je ovo silovanje običnog naroda.


Nije direktno vezano za ovu temu, ali nije ni off topic:

Od kada znam za sebe u bliskom sam kontaktu sa oružjem - u familiji svi lovci, bavio sam se streljaštvom dugi niz godina, radni vek sam proveo kao oficir, kad god imam vremena idem u lov.
Živim u Herceg Novom od 1979. godine, rođen sam u Vojvodini.
Ja sam odavno u penziji, supruga je prošle godine pošla u penziju. Sada, kada smo oboje u penziji, odlučili smo da se vratimo u rodni kraj - da se iz Herceg Novog preselimo u Novi Sad.

Jedan od problema koji treba da rešim jeste oružje: imam u legalnom vlasništvu lovački karabin, dve sačmarice i malokalibarsku pušku (oružne listove sam prošle godine produžio u CB Herceg Novi, važe do 2027. godine).

Nije mi jasno kako da rešim enigmu legalnog prebacivanja i registracije oružja koje posedujem, u Srbiju.
Da pokušam dobiti dozvolu za uvoz, zatim i dozvolu za držanje oružja u SR - kako, kad još nisam član ni jednog lovačkog društva? Da prodam oružje u CG?
Ovo drugo bi možda bilo najjednostavnije, ali ne bih voleo da se rastanem od lovačke puške koju sam nasledio od oca. Veoma je vredna.

Ima li iko pametan savet?

Idi u MUP i raspitaj se kako to ide.

колега ловац, за ловачко оружје треба да имаш услов за издавање ловне карте. то значи да имаш положен ловачки испит, а то имаш, јелте. нико теби не брани да идеш у комерцијалу ако имаш пара, не мораш да ловиш у локалу. ловну карту ионако не издаје лсс. е сад, проблем је што сваки референт закон тумачи на свој начин. нама траже да смо чланови ловачког удружења иако то није услов да би био ловац, то знаш. најбоље је да пошаљеш мејл министарству унутршњих послова у бг и они ће те упутити тачно шта да радиш. иначе су врло ажурни и предусретљиви, за разлику од шалтеруша.

Slican problem, otac prodaje lovacku bokericu jer nije vise clan lovackog drustva, a to je jedini uslov da bi zadrzao pusku. Inace je bio lovac godinama.

II NABAVLJANJE, DRŽANJE I NOŠENJE ORUŽJA

Uslovi za fizička lica za nabavljanje i držanje oružja iz kategorije B

Član 11

Oružje iz kategorije B mogu nabavljati i držati fizička lica koja:

1) su punoletna;

2) su državljani Republike Srbije ili stalno nastanjeni stranci;

3) su zdravstveno sposobna za držanje i nošenje oružja;

4) nisu pravnosnažno osuđivana na kaznu zatvora za krivična dela: protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv imovine, protiv zdravlja ljudi, protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv državnih organa, protiv javnog reda i mira, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom ili se protiv njih vodi postupak za navedena krivična dela;

5) nisu pravnosnažno kažnjavana u poslednje četiri godine za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira za koje je propisana kazna zatvora i za prekršaje iz ovog zakona;

6) na osnovu bezbednosno-operativne provere u mestu prebivališta, boravišta, mestu rada, svojim ponašanjem ne ukazuju na to da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir;

7) su obučena za rukovanje vatrenim oružjem;

8) imaju opravdan razlog i to:

(1) za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B - ukoliko učine verovatnim da bi im mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti,

(2) za lovačko oružje kategorije B - dostave dokaz da ispunjavaju uslove za posedovanje lovne karte,

(3) za sportsko oružje - uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji;

9) imaju uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oruzju_i_municiji.html

по овоме нисте у обавези да будете члан ниједног ловачког удружења/друштва/секције/шта већ. нисте у обавези ни да поседујете ловну карту, него да имате положени ловачки испит или да сте завршили неку школу која има везе са ловом (шумарска или пољопривредна, не знам тачно смерове). то су услови да може да вам се изда ловна карта. ловну карту издаје министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, не ловачки савез!

То око ловачког оружја је по мени мало изван логике. Добро, ја будем члан ловачког друштва, имам положен испит за ловца али у неком тренутку престанем да будем члан ловачког друштва и нећу у лов. И шта сад? треба да вратим ловачку пушку?

Такође, поставља се питање шта је са онима који сада у овом моменту имају ловачко оружје али се не баве ловом, немају положен ловачки испи и сл. Они би требали или да продају оружје или да га предају МУП-у. Зашто би то радили? Због чега они представљају опасност по било кога (ако никад нису направили никакав прекршај)?

Изгледа да је држава решила да полако разоружава "обичне" грађане, кад већ не може криминалце.

Онда је најбоље урадити као у Енглеској. Нико не може да поседује оружје осим државних органа. Спортско оружје се чува у посебним условима (магацину) у спортским дружинама и исто тако ловачко. Кад се спортско такмичење или лов заврше, оружје се очисти и одмах врати у магацине.

то не да је изван логике него нема везе с мозгом. деси се рецимо да се човек ловац разболи, поломи ногу, има мало дете и 101 други разлог који га спречава да иде годину-две у лов. и шта ,да прода или поклања пушке? нема логике. но ево у члану закона пише да је потребно да испуњава услове за издавање ловне карте, не да је има или да је члан ловачких организација.

за ово друго, да. ако немаш положен ловачки испит, збогом оружје.

за ово треће смо одавно расправљали да није баш згодно, изискује велике трошкове и омета лов. ево нпр ми имамо сваки дан лов на патке и гуске. како би то било да сваки дан по 100 људи парадира да вади оружје, враћа, притом нису сви у исто време, треба чекати да се оружје аклиматизује пре него се чисти, итд, итд... колика би то просторија требала да буде, колики ормари... нек свако има по једну пушку,а има људи који их имају и мало више од једне. прилично неизводиво.

Hvala, puno korisnog ste napisali - ali nisam baš puno pametniji.

Interesantan je dzumbin post!

ПРЕРЕГИСТРАЦИЈА ОРУЖЈА

Рок продужен годину дана
Аутор: Александар Бојовићнедеља, 20.01.2019.

Предвиђени рок за замену старих оружних листова за нове биометријске исправе, 5. март ове године, биће продужен годину дана, прецизније до 5. марта 2020, незванично сазнаје „Политика”. Наиме, Влада Србије је на седници 10. јануара ове године усвојила измене и допуне закона о оружју и муницији. Предлог измена упућен је Скупштини Србије на усвајање по хитном поступку.  Закон о оружју и муницији који је, подсетимо, усвојен 2016. увео је низ новина, пре свега у погледу категорија оружја, услова и режима за његово поседовање, обавезног лекарског прегледа…

[attachment=1]

Већина ових новина задаје муке како ловцима тако и осталим власницима оружја. Тако се испоставило да је првобитно остављени рок за замену исправа (5. март) недовољно дуг да би сви заинтересовани грађани испунили наведене обавезе. Према незваничним сазнањима „Политике”, остало је више од пола милиона захтева за промену документа. У последње три године само је 100.000 грађана заменило ове папире. То говори и да су многи власници оружја, по навици, чекали последњи час.

Нови закон приморава све грађане који легално поседују пиштоље, пушке и муницију да замене старе оружне листове за нове биометријске исправе. За разлику од старог, на једном новом биометријском оружном листу биће могуће регистровати и до 10 комада пушака или пиштоља. Ипак, док у МУП-у кажу да су нови прописи донети пре свега у интересу безбедности грађана, власници оружја негодују због обимне процедуре и плаћања многих такса. За издавање новог оружног листа грађани треба да издвоје 1.500 динара за образац оружног листа, као и за таксу која, уколико поседују оружје с олученим цевима (пиштољи, револвери, карабини), износи 5.360 динара, односно 2.560 динара за оружје с неолученим цевима (пушке сачмарице).

Осим тога, грађани ће морати МУП-у да доставе и уверење о некажњивости – да се против њих не води кривични поступак и да нису осуђивани. Ипак, стари власници оружја нису у обавези да пролазе кроз обуку у руковању пиштољима или револверима, за разлику од оних који сада први пут набављају оружје. Новајлије ће ту обуку морати да плате од 6.000 до 10.000 динара и њих ће оружани лист много више коштати. Такође, они који у предвиђеном року не замене оружне листове ризикују прекршајне казне од 5.000 до 150.000 динара, али и да им полиција одузме пиштоље, пушке и муницију. Иста казна предвиђена је и за оне који не доставе МУП-у лекарско уверење, а наоружани грађани су, по важећем закону, дужни да ураде лекарски преглед.

„Физичко лице коме је по овом закону одобрено набављање оружја из категорије Б, односно издат оружни лист, мора надлежном органу сваких пет година, односно по истеку важења лекарског уверења о здравственој способности за држање и ношење оружја, доставити ново уверење које није старије од месец дана”, пише у Закону о оружју и муницији.

Цена лекарског уверења се креће од 2.500 до 6.000 динара у зависности од здравствених установа. Међутим, многи су се побунили због ригорозног лекарског прегледа, који је, како сазнајемо, недавно измењен. Наш извор каже да је доскора лекарски преглед за оружани лист изгледао тако као да ће особа с том дозволом управљати суперсоничним авионом. Али, то је промењено. Преглед сада подразумева одлазак код психолога, психијатра, офталмолога... Не раде се физиолошке анализе, али људима мере притисак, лекари гледају како која особа изгледа, како се понаша и сви дају своје мишљење које на крају потпише завршни лекар и да коначну оцену.

[attachment=2]

Уколико су пиштољ или пушка намењени за личну безбедност грађанина, власник је обавезан да дâ и изјаву којом тврди да му је због посла који обавља или других околности сигурност угрожена. Све то прати „теренска провера” полиције, пре издавања дозволе. Та „теренска провера” подразумева да се полиција распитује по комшилуку да ли је неко подобан да носи оружје. Такође, нови закон налаже и да они који поседују оружје морају да имају и посебан орман или метални сеф који ће им служити за одлагање. Само власник може да има кључ тог сефа. Због свега овога и не чуди чињеница да су огласи преплављени понудама металних ормана и старих сефова намењених за ову сврху. Битно је нагласити да у случају губитка оружног листа грађанин то мора хитно да пријави полицијској управи према месту пребивалишта и подносе захтев за издавање новог оружног листа, који кошта 800 динара.

Када је реч о трофејном оружју, нови закон је укинуо ту категорију. Према расположивим подацима, у Србији је до ступања на снагу нових прописа било регистровано више од 60.000 комада трофејног оружја. До марта прошле године половина власника пререгистровала је своје ватрене трофеје. Сви поступци још увек нису завршени, а део овог наоружања предат је држави.

„На основу евиденција које се воде у Министарству унутрашњих послова, у Републици Србији, правна лица, предузетници и физичка лица поседују 923.700 комада оружја. Од укупно регистрованог оружја у Републици Србији, већину чини ловачко, спортско и оружје за личну безбедност. Током 2016. није било веће замене оружних листова, али се број захтева током 2017, а посебно 2018. године, знатно повећао”, подаци су МУП-а које је „Политика” добила прошле године.

На наше питање како изгледа процедура уколико грађанин жели да преда пиштољ полицији, у МУП-у одговарају да „власник оружја у легалном поседу у сваком тренутку може без надокнаде исто предати надлежном органу, односно полицијској станици на чијој територији има пријављено пребивалиште”. „У поступку предаје оружја, странка изјављује пред надлежним органом да оружје предаје у трајно власништво Републике Србије, без накнаде”, речено је у полицији за наш лист.

Наша држава има велики проблем и с нелегалним оружјем које је наследство ратова деведесетих година прошлог века. Након убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 2003. и покретања акције „Сабља”, многи грађани су из страха масовно носили оружје у полицију и поклањали га држави. Држање аутоматског оружја, попут „калашњикова” као и експлозивних направа (бомбе кашикаре) тешко је кривично дело у свим земљама света, и ту и наш закон не одступа. Такође, полиција у својим акцијама против криминала често заплени бомбе, аутоматске и полуаутоматске пушке.

Према званичним подацима МУП-а, пре две године је уништено 18.000 комада илегалног оружја које је заплењено од извршилаца кривичних дела или су их грађани сами предали. Министарство унутрашњих послова је од 2014. до 2018. године спровело три процеса легализације оружја. Такође, од 1. јуна 2017. пооштрени су и закони. За поседовање наоружања у илегалном поседу предвиђена је казна од две до 12 година затвора, пише у закону.

Izvor: www.politika.rs

По мени је глупост захтевати да лекарски преглед није старији од месец дана. Па кад одеш код лекара он ти напише да си способан за руковање, односно поседовање оружја 5 година. И сад испада, ако у року од месец дана то не предам полицији да после 32 (или 31) дана нисам способан. Требало је једноставно написати да уверење важи од дана издавања 5 година па ако даш оно које си извадио пре годину дан важиће ти краће за толико.

U CG lekarski pregled važi godinu dana.

To znači da ukoliko svi oružni listovi nisu istoga datuma, ili ako u roku od godinu dana kupuješ novo oružje, ne moraš ponovo kod lekara.
Pregled je čista formalnost: identičan kao za vozačke dozvole, samo što je skuplji.

Rok važenja oružnih listova je produžen na 10 godina - što je po meni sasvim realno.
Ovo što se radi u Sr, da se paprologija mora obnavljati svakih 5 godina - jeste običan harač za narod i nema nikakve veze sa realnošću.

Измене и допуне Закона о оружју контрапродуктивне
петак, 01.02.2019.

Влада Србије је 10. јануара ове године извршила допуну и измену Закона о оружју и муницији и због техничких проблема продужила рок за промену старих у нове биометријске дозволе, до марта 2020. Још остаје да Скупштина Србије тај предлог по хитном поступку усвоји.

„Нови прописи”, како тврде надлежни, „донети су пре свега у интересу безбедности грађана”, извештава „Политика” од 20. јануара ове године.

Верујем да ће се многи грађани, када се суоче са губитком времена, малтретирањем и великом сумом новца коју треба да издвоје за разне таксе, обуке и сл. радије лишити оружја, него да претрпе сву ту тортуру. Јер, трошкови за добијање биометријског оружног листа су енормно високи, посебно за оне који први пут набављају оружје. Мораће да плате и обуку за руковање оружјем, која износи до 10.000 динара. Ако се већ говори о интересу грађана, та обука требало би да је бесплатна! Дошло се дотле да велики број власника своје пиштоље и пушке предаје полицији уз изјаву да их поклањају без накнаде. А о даљој судбини „поклоњеног” оружја јавност није обавештена.

Ако је донет у интересу безбедности грађана, онда је најновији предлог закона потпуни промашај. Познато је да је велики број пиштоља набављен у време када су важили другачији прописи о држању и ношењу оружја. По садашњим прописима, грађани који поседују дозволе налазе се у апсурдној ситуацији. Могу да држе оружје, али само у закључаном сефу. Како ће у пракси то изгледати? Хоће ли нападач, који атакује на ваш живот и имовину, чекати да откључате сеф, напуните пиштољ мецима и тек тада будете спремни за самоодбрану? Посебно је несхватљиво што се и за држање у сефу плаћа непримерено велики порез, који не постоји нигде у свету. А ако је већ реч о безбедности грађана, она се мора обезбеђивати на сасвим други начин.

Уверен сам да легално оружје не представља претњу по безбедност грађана, већ илегално наоружање, којег има много више, а против ког држава никако не успева да се избори. Сведоци смо свакодневних убистава која се никада не расветле, а почињена су илегалним оружјем.

Повећање трошкова набавке и поседовања оружја неће повећати безбедност грађана.

Државе треба да ради на подизању нивоа опште безбедности и културе поседовања оружја. А ако би успела да безбедност подигне на респектабилан ниво, никоме од грађана не би ни било потребно оружје, поготово ако не може, или не сме да га употреби.

Др Мирослав Тодоровић,
Београд

Izvor: www.politika.rs

Kod nas slabo slušaju pametne. Više se slušaju podobni!

Dr. Miroslav Todorović je veoma sažeto izneo suštinu problema oružja u SR.

Џабе се то пише. Порез на оружје је неки приход државе и она се тога сада тешко одриче. А питање сефа је једна тотална будалаштина. То је вероватно неко из бранше која се бави продајом тих сефова "погурао" па је убачено у закон. Довољно је прописати да се оружје чува безбедно као што је и било. Било у сефу или изван њега за њега одговара увек власник.

Из праксе могу да вам кажем да се убиства, па чак и она масовна, извршавају из легално набављеног и регистрованог оружја. Починиоци су најчешће људи који убијају на мах или из освете. Последњи случај је масовно убиство у Керчу које је починио ученик средње школе. Он је сасвим легално набавио сачмару и муницију јер је планирао унапред да побије онолике људе. Не само он, већ и маса других пре њега. Ти људи не маре за то да ли ће бити или неће бити откривени и небитно им је. Са друге стране, за разлику од осветника, лудака и сл., криминалци чине КД уз употребу наоружања које је нелегално набављено. Зашто? Зато што не желе да буду у икаквој евиденцији да поседују наоружање. Дођу у посед оружја без регистрације, обаве посао и реше се средства извршења КД, у овом случају пушке, пиштоља, аутомата. За државу и систем они никада нису имали наоружање осим ако се исто не пронађе код њих или са њиховим отисцима. Лудаци, убице на мах, масовни ликвидатори и сл. целу ствар раде из другачијих побуда и иду на ''one way mission'' док су криминалци повратници. Трећа варијанта је да ти дете или унук украде пиштољ и оде да направи неко срање.

У суштини, теби пиштољ и не може много да помогне у самоодбрани. Зашто? Пракса судова је таква да оглашавају кривим лица која су у самоодбрани или крајњој нужди употребила легално набављено ватрено оружје. Једина позитивна ствар је то можеш да се одбраниш, али на мардељ идеш. Друга ствар, ако провалници који су ти типовали стан знају да имаш пиштољ, прво ће гледати да те убију или ране када те угледају јер знају да можеш да им узвратиш. Овако када знају да немаш пиштољ, најчешће неће прво пуцати па постављати питања.

Цела та ствар око оружја је скупа: обука, муниција, порез итд. Сваки увозни пиштољ доста кошта спрам ТТ-а. Ту су и прибори за чишћење и одржавање, сервис ако дође до неисправности итд. Друга ствар која је мени одбијајућа јесте то што могу да ти га украду и да са истим почине КД. Ти док докажеш да ниси починилац треба ти доста времена и средстава. Лопови и криминалци највише воле да чине дела из туђег регистрованог пиштоља јер се онда цела ствар приписује у почетку власнику оружија, а  док се утврди ко је заиста употребио пиштољ свашта може да буде.

u Slo, kad se radi ispit za oružje, deo je i šta napraviti ako se ti ukrade pištolj. Nije da je nemoguče da ti ukradu, iako imaš sef, ali ipak nije to ni auto kojeg puštaš celu noč izvan nadzora ni telefon, da ga nosiš svuda sa sobom. A i ako ti uvale u kuču nije baš da ne primetiš.


A oko kriminala sa legalnim oružjem, u SAD je oružje pravo, dok je u EU oružje luksus, za koga trebaš i nešto da napraviš da bi ga dobio. Zato i traja postupak tako dugo da se dobije sve dozvole. Za Rusiju/Ukrainu ne poznajem situaciju, da bi mogao komentirati.

Oko tih priča, uvek se setim jednoh intervjua, kde je voditeljica (protivnik oružja) pitala gosta (predstavnika ljubitelja oružja), kako su svi koji imaju oružje potencialne ubice. I ovaj joj kaže, pa i ona ima pičku, znači po toj logiki su sve žene potencialne kurve..

И шта си хтео овим да кажеш? Све то је познато. Ниси навео да би психопате, који како си навео, најчешће злочин почине легалним оружјем, би сигурно када тад починиле злочин, само би оружје било можда другачије. Они могу убијати и ножем, коцем и осталим познатим направама. Осим тога, такви злочини су у поређењу са класичним криминалом врло ретки. Дакле, кључна опасност је нелегално оружје, не ово легално.

Ако си хтео да кажеш да грађане треба разоружати, а ја бих се са тим сложио, треба урадити као у Великој Британији - нема ватреног оружја у приватном поседу. А ако си хтео да кажеш да порезе и остале глупости треба задржати онда се не слажем. Ево, зашто грађанин плаћа таксу код замене оружног листа као да први пут региструје оружје? Могу да разумем да се плаћа образац оружног листа, да се плаћа услуга издавања, али зашто се плаћа такса од 5420 динара?

А одакле ти молим те овај податак? Ево, ја сам радио дуго у војној полицији, сарађивао са цивилном полицијом и први пут чујем овако нешто? Хајде, упути ме на стручну литератури и примере из српске праксе?

колико ја знам, управо је супротно. провалници, уколико знају да си кући и имаш оружје, заобилазиће те у широком луку, баш зато што нису сигурни да ли ћеш пуцати или не. њима није у интересу да те убију него да те опљачкају, а оног момента ако почне пуцњава они су откривени и беже (ако су у стању). просто речено, сувише велики ризик који није вредан давања главе. циљ провалника ()свих, без изузетка) је ЛАГОДАН ЖИВОТ, а не мирисање цвећа из сандука.

око употребе ватреног оружја у самоодбрани у стану, тома фила је једном лепо рекао жени, "из затвора могу да те извадим, из гроба не могу. пуцај ако мислиш да треба."  ово је он лично изјавио у некој емисији пре има 10 година ако не и више.

Не може психопата ножем да произведе исти ефекат са ножем као са калашњиковим. Када крене да коље или да сече или можда удара потребно му је више снаге да дотуче једног. Остали или крену да беже или ће неко да се залети на њега да га онеспособи. Ти кад имаш сачмару, пиштољ или неко друго ватрено оружје имаш моћ да убијеш и раниш више људи него када их нападнеш ножеш, мачетом, сатаром или лопатом. Плус можеш да гађаш и оне који су даље од тебе, а окружење не жели тек тако да уђе у сукоб са тобом јер те је теже савладати. Довољно је да повучеш ороз и лик је ''ћао''.

Такса се плаћа јер држава има све мање и мање лове. Расту акцизе, расте порез, расте свако давање. Ти то не видиш и не осећаш док те не удари по џепу. Немаш ауто и не занима те што је акциза на гориво висока, не идеш својим аутом аутопутем и не дотиче те путарина, а сада желе да уведу и путарину за камионе на магистралама. И тако све иде док тебе не закаче...

Такса, по дефиницији представља накнаду за тачно одређену услугу, за разлику од пореза који је давање тако да се не зна на шта се троше паре од њега. Када платиш таксу, нпр. на пресуду, дајеш суду лову за то што ти је одрадио судски поступак. Када плаћаш комуналну таксу, дајеш лову на унапређење комуналних служби и комуналног реда. Тако је и овде јер вероватно тиме покривају неке трошкове обраде података и ко зна чега већ и још преко тога.

Јеси чуо некада за фирмарину? Јеси чуо некада за накнаду за одводњавање? Све ће више да их буде.

Логика високе пореске стопе је таква да тера власнике опорезованог добра/ставри да је мање користе или да је не користе уопште. Нпр. кола са великом кубикажом више сагоревају и више загађују до мањих аута и онда држава на тај начин (барем званично) жели да смањи загађење. Поред тога постоји и настојање да се смањи број возила на улицама. Слична логика је и са оружијем - да се смањи број цеви као и да се одговоре људи од набавке.

Јуче ми је дошао један колега и био је бесан због овог новог Закона о оружју и муницији и нервирало га је то што мора да плати таксу, да иде на неку обуку итд. и наводио је низ основаних разлога за своје незадовољство. Ја сам му ископао да не мора да иде на обуку јер је рез. војни старешина и да је према члану 13. став 4. закона ослобођен од полагања испита и похађања обуке за држање оружја Б категорије.

Бану у стан када те нема. Гледају ко је унутра. Зову на фиксни. Онда ти узму све, па и пиштољ који касније или препродају или користе за извршење КД јер на туђе име и регистрован је.

Нису сви провалници исти. Неки пуцају и иду на то да би дошли до веће суме новца или драгоцености. Израчунају да им се исплати да робијају за оно што украду па онда и лише живота станара. Имаш и ове са смањеном урачуњивошћу или неурачуњиве који пљачкају да би се дрогирали или решили неки други горући проблем. Тај ради све што је потребно да би дошао до ствари.

Ја познајем човека коме су упали у стан и покупили оружје, легално набављено. Причали ми он и његов син. Немам потребе да лажем ни тебе ни Џумбу.

А што се тиче Томе Филе и осталих ''познатих адвоката'' њих не узимам као референтна тела.

Торпедо011@ ти си као политичар. Питам те једно ти ми одговараш друго. Одакле ти податак да:  "ако провалници који су ти типовали стан знају да имаш пиштољ, прво ће гледати да те убију или ране када те угледају јер знају да можеш да им узвратиш. Овако када знају да немаш пиштољ, најчешће неће прво пуцати па постављати питања."  Или си ти то сам сконтао.

Ево да ја теби дам контра пример: У селу Брестовик код Горцке, пре 15-так година криминалци типовали једног власника хладњаче за кога су проценили да има лову. Власник хладњаче је имао пиштољ (легалан, регистрован) али криминалци то нису знали. Дакле, криминалци долазе предвече на врата његове куће (с намером да га опљачкају јер су ценили да има већу суму новца у кући) и покушавају да уђу користећи силу и оружје према његовој жени која је прва отворила врата. Власник, који седи у другој соби кроз одшкринута врата чувши буку и вику види наоружане људе и одмах узима свој пиштољ (из ормара поред телевизора). Први криминалац уочивши га (јер њега и траже) одгурне жену и креће према њему и пуца у њега. Промашује га. Тада пуца власник стана у криминалца и погађа га. Овај се окреће и бежи али пада код капије на излазу са плаца где је и умро. Власник куће није осуђен због овог догађаја али јесте други криминалац који је био заједно са оним убијеним.

А што се тиче фирмарина и осталих намета немој ми то објашњавати. Био сам директор 9 година у једној фирми и то јако добро знам. То што се наплаћају таксе које се не користе у сврху за коју су наводно наплаћене је један од разлога зашто нас ЕУ критикује и зашто ћемо мењати неке законе. И апсолутно су управу.

Ти очигледно пишеш о нечем што не пратиш и не знаш. Ниси ни прочитао шта сам написао око дажбина за замену дозволе за оружје. Дакле плаћа се такса од 5420 динара за оружје са озолученим цевима која нема сврху и намену. По оцени ЕУ, а и здраво разумски то је неправичан поступак или простије речено пљачка. Такође, плаћа се накнада од 600 динара за формулар - чиповану картицу (што је уреду) и плаћа се 900 динара за трошкове обраде (што је такође уреду). Дакле, зашто се плаћа такса од 5420 динара. Где се то троши? Зашто се то наплаћује када је то већ једном наплаћено (а када сам први пут регистровао оружје).   

Нисам ја то сам сконтао већ имам примере. И за убиства на мах, и за провале, и за паљачке итд. Ако већ хоћеш, и моја кућа је била опљачкана као и још пет станова у мојој згради за један дан. А погоди где живим? Тамо где и ти. Војне зграде. Шта мислиш колико има пиштоља по становима? И опет су улазили и пљачкали. Ми оружије немамо у стану, а мој деда је свој службени пиштољ вратио када је отишао у пензију.

Мом стрицу су обили шталу у ЦГ и отели стоку. Сви знају да скоро свака кућа у ЦГ има наоружање, али их то није спречило. Имаш ти пушку, имају они, ко приви кога спази тај пуца.


Пратим и знам о чему се ради. Знам тачно шта је разлика између пореза, таксе и акцизе. Траже сваку прилику да нам узму новац. Што сам ја морао да дам 17.000+ динара за регистрацију југа пре 3-4 месеца? Што сам морао да мењам таблице које су у потпуности исправне? Што ће то морати да раде сви остали?


Онда немој да ме питаш што си дао 5.000+ динара. Пореска управа је увек управу. Само налазе начин да нам узму новац.

Imam ja jedan primer. Moj pokojni deda je poslednjih decenija zivota ziveo o deliblatskoj pescari u vikendici. Te vikendice su cesto bile meta napada pljackasa kako su vecim delom godine obicno prazne. U neko gluvo doba noci oko 23h neko mu zalupa na vrata. Pita deda ko je onako preko vrata "da pitaju za put za negde". Deda je vec pre toga uzeo "devetku" i pokusao je da im kaze da ne zna medjutim ljudi su bili uporni da im otvori vrata. U tom trenutku deda repetira pistolj, a sam zvuk je bio dovoljan da se razbeze sa vrata. Jeste pola noci ostao budan u strahu da se ne vrate, ali ja oruzije obavilo svoju funkciju. Stariji penzioneri, izolovani u sumi gde je prvi komsija na 300m, pa sledeci na 500m... Idealne mete. U takvim sredinama oruzije je neophodnost za samoodbranu. Imao je jos par susreta sa drvokradicama koji uopste nisu naivni. U jednom od tih slucajeva sam morao ja sa bracom da intervenisem jer smo znali ko je bio covek koji je pokusao da opljacka dedu. Visestruki kriminalac, zbog invalidnosti nije mogao da ide u zatvor. Nisam primetio da izgleda kao invalid, a mi smo svi preko  190cm i 100kg, tako da mu nije bilo svejedno kada smo mu se pojavili u kuci. Neki ljudi nemaju unuke kao moj pokojni deda da ga zastite. I jedna kontroverzn situacija, kada je ona penzionerka u Bg koknula "investitora" koji je maltretirao da proda  kucu a policija nije uspela ili htela da je zastiti. Mislim da ce taj slucaj delovati makar "vaspitno" na druge bahate krimose u slicnim situacijama.

Мора да се бавиш политиком чим овако "врдаш"...ха.ха,ха. Шалим се...Ја сам само реаговао на ту твоју ипак паушалу оцену коју си изрекао на начин као да је проверена чињеница. Наравно да то што имаш оружје не значи да нећеш бити опљачкан. Али сигурно не значи да ћеш приликом пљачке бити убијен ако имаш оружје. Нити значи да ћеш ти увек неког убити ако ти пљачка стан.

Држава се издржава од пореза и он мора да постоји. Из тога се финасирају грађаним потребне државне функције (војска, полиција, школе, судови ...). Таксе се користе за покривање трошкова које државне  службе (или локална самоуправа) имају обављајући неке услуге грађанима. Оне морају имати смисао односно јасну намену која се не може мењати. У конкретном случају такса на оружје олучених цеви нема јасно одређену сврху, а још мање како се дошло до те суме. Посебно је нејасно зашто се наплаћује онима који су је већ једном платили.

Надам се да смо све разјаснили. Идемо даље.

Ал пази сад ово: ти убијеш или раниш разбојника. Судија те осуди за убиство или покушај убиства, а то оправда прекорачењем нужне одбране. Узме ти то као олакшавајућу околност и онда робијаш пет година. Кад те правоснажно осуде, губиш посао, губиш положај, а пошто си био војно лице знаш које то последице повлачи за људе у служби - ћао, готово. Ако имаш породицу, ко ће њу да издржава док си ти на робији? Ко ће да брине о деци, ко ће да заради за њих?

Пази, ти имаш провалнике који беже чим виде да неко иде, а не да репетира пиштољ или пуни двоцевку. А имаш и ове који не презају од тога што неко има ватрено оружје и спремни су да га убију по сваку цену и да дођу до његове имовине. Шта је била фора са твојим дедом? Они су пикирали кућу и мислили су да има нешто, али не и да има толико да изгину или да га ликвидирају па да након што склоне плен робијају и деле када изађу. Нико неће да погине за 100, 200 или 300 евра осим наркомана и нико не убија за те паре осим њих.

Ако неко зна да си ти наоружан и упадне ти у стан, тај прво пуца па онда пита. Он неће да ризикује да буде убије или погођен. Нпр. изађеш испред њега и држиш нешто у руци, он може да умисли да је то пиштољ или нешто друго. Или не мораш да држиш да он види већ да ти је једна рука иза леђа. Реаговаће. Још ако зна да си ''пун ко брод'' и да се ''исплати лежати'' за то, готов си.

Наркомани су посебна сорта и спремни су на све.

Не мора да значи да ће да ме убију, нити да ћу ја њих, али судска пракса ти је таква. Ако га погодиш и не убијеш већ само раниш, следи ти покушај убиства. Ако га убијеш, осуде те за убиство. И онда идеш на мардељ.


Која је сврха ''ђаког динара''? Која је сврха еколошке таксе? Која је сврха брда намета? Да ти узму паре јер је каса празна. Ја плаћам кроз порез за одржавање путева, а плаћам то и кроз путарину. Била је раније и нека накнада за коришћење путева, не знам да ли сада има и да ли је било када сам плаћао скоро регистрацију. Једну ствар плаћаш по више пута.

Знаш ти када је донет нов Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима? Тада је држава измислила да возачи Ц, Д и Е категорије морају да имају ''лиценцу'' коју издаје Агенција за безбедност саобраћахја. Реч ''лиценца'' преведено на српски значи дозвола. Која је поента полагања испита за ''лиценцу'' ако  неко 20, 30 или више год. вози возила и има дозволу за Ц, Д и Е категорију?

Опет ти... Ти радиш у суду? Или криминалистичкој полицији? Познајеш судску праксу и праксу из области сузбијања криминалитета?

Наравно да познајем... што тако, што кроз непосредне примере које сам већ навео. И више и боље него што мислиш. И зато и говорим све ово како говорим. Пиштољ и друго ватрено оружје су доведени до бесмисла јер лице које их употреби у нужној одбрани или крајњој нужди на крају кривично одговара иако су основ за искључење противправности према КЗ-у Р. Србије.

Ево ти пример где суд сматра да је лице прекорачило нужну одбрану је употребило нож против двојице нападача који су користили дрвене палице. Два на једног и опет је прекорачио нужну одбрану јер их је изб'о. Замисли да је имао пиштољ и да је тиме покушао да се заштити. Да је испалио метак у ваздух осудили би га за изазивање опште опасности.


Пресуда Врховног касационог суда број КЗЗ 231/2017 од 04.04.2017. године (https://www.vk.sud.rs/sr-lat/kzz-2312017-prekora%C4%8Denje-nu%C5%BEne-odbrane)

Исто тако ако на тебе неко крене ножем, а ти отвориш ватру на њега сматра се прекорачењем нужне одбране јер је твоје оружије јаче од његовог. Ако крене пиштољем на тебе ти можеш на њега да отвориш ватру тек ако он први запуца или је ако је извесно да напад предстоји (а то ни сам боготац не може са сигурношћу да докаже). То нигде не пише у закону већ је то судска пракса и део ставова ВКС-а које примењују сви нижестепени судови јер не желе да им ВКС укида пресуде и да добијају негативне оцене од Високог савета судства.

Србија разговара: Нужна одбрана

Случај Сашка Богоског, који је у својој кући на Јулином брду убио провалника, покренуо је питање права на нужну одбрану. Шта смо овлашћени да учинимо када нам неко упадне у стан и нападне на имовину и живот, где су границе прекорачења нужне одбране и како поступају судови у оваквим случајевима, за „Политику” говоре адвокати Зора Добричанин-Никодиновић и Горан Нинић.

Добричанин-Никодиновић: Нужна одбрана се веома ретко примењује у пракси наших судова. За 22 године рада у адвокатури нисам видела оптужницу за кривично дело учињено у прекорачењу нужне одбране. Оптужница увек терети окривљеног за убиство или наношење тешких повреда. Никад нисам видела да је тужилаштво изменило оптужницу у правцу прекорачења нужне одбране. У свету је то мало другачије. У Америци чим пипнете капију већ сте кандидат да будете ликвидирани у нужној одбрани, а код нас би грађанин који је нападнут морао да буде доктор права и психологије, да буде савршено стабилна личност, толерантна на опасност и страх, да би могао да поступи тачно по правилима прописаним за нужну одбрану, дакле да узврати на начин идентичан нападу и да притом баш апсолутно ништа не прекорачи.

Нинић: Много је више семинарских и докторских радова о овој теми, него ослобађајућих пресуда у којима суд утврђује да је дело учињено у нужној одбрани. Наши судови имају само пет или шест таквих пресуда. У истрагама оваквих случајева требало би да буде важно вештачење психолога, јер човек који се брани реагује у страху, а у страху су велике очи. Не можете бити сигурни да ли вам је нападнута само имовина и да ли ћете оног момента када почнете да је браните бити животно угрожени. Докле иде дрскост и свирепост нападача, не можете да знате. Можда је провалник педофил који има информацију да је дете само у стану. Човек у таквом моменту не може потпуно рационално да размишља нити у том тренутку има правне стручњаке поред себе који ће му саветовати шта да ради.

Добричанин-Никодиновић: Просто су неоствариви услови које наши судови захтевају за нужну одбрану. Законска одредба тражи да се одбије истовремени противправни напад, али је на суду да оцени да ли је одбрана била истовремена са нападом и истог интензитета као напад. Међутим, то се схвата буквално, па се захтева да одбрана буде у истој секунди са нападом и да се у одбрани користи идентично оруђе са нападачевим. Ту се заиста претерује и на тај начин се урушава правна сигурност. У тренутку када је нападнут, грађанин мора да размишља: Или ћу погинути или ћу ићи у затвор. Нема трећу могућност.

Нинић: Чак и у ситуацијама када нападач почне да се удаљава, ви не знате да ли он одлазида узме неку ствар којом ће вас теже повредити или бежи са лица места.

Добричанин-Никодиновић: Професионалци који раде на обезбеђењу банака, пошта, приватних предузећа или личности које су честе мете напада разбојника, такође нису сигурни како треба да реагују. Из разговора са радницима тих фирми и из разговора са полицајцима знам да они често одржавају састанке на ову тему и траже одговор на питање како треба да поступе да не би прекорачили нужну одбрану. Никада нису могли да добију одговор. Нико не може да им га да, ни тужиоци, ни судије, ни адвокати, ни полицајци. Не постоји упутство како да поступе у тренутку напада а да не учине кривично дело, нити ико може да им да савет.

Политика: Да ли сте икада успели да докажете нужну одбрану?

Добричанин-Никодиновић: Јесам, али јако тешко. То је Сизифов посао.

Нинић: Доказао сам нужну одбрану, али тек после седам година суђења. Особа која је нападнута у својим просторијама је изударана пиштољем, пуцано јој је око главе, у рвању је успела да се домогне пиштоља и да тешко рани нападача. Тужилац је после седам година одустао од покушаја убиства, али је оставио оптужницу за недозвољено ношење оружја које је служило као средство напада. Значи, када сте нападнути, не можете да изађете невини. Окривљени је три дана држао тај пиштољ код себе и ја сам га као бранилац однео у полицију. Тај пиштољ је на крају спасао момка да не иде у затвор је су на њему пронађени биолошки трагови нападача и коса окривљеног.

Добричанин-Никодиновић: Не мора увек да буде крив онај ко је жив. Јер, да се није бранио, вероватно не би ни био жив. Онај ко извуче дебљи крај, тај испадне жртва, дакле разбојник постане жртва, а онај ко је нападнут, па се бранио, он је обавезно крив.

Нинић: Суд увек полази од последице, што није нормално. Мора постојати узрочна веза између радње и последице. Морате кренути од узрока, али код нас суд увек пође од последице да је неко мртав или да је тешко повређен и онда се враћа уназад, као да се подразумева одређена затворска казна, па се сад разматра ублажавање те казне.

Добричанин-Никодиновић: Притом не постоје сви елементи кривичног дела. Као прво, код одбране нема никаквог умишљаја, а нема ни противправности, али без обзира на то –он је обавезно крив зато што је жив. Једина алтернатива томе јесте да је мртав или тешко повређен. Ако неко дође у ваш стан и злоставља чланове породице, а ви га убијете, оптужница изгледа исто као да сте ви дошли код њега у стан а не он код вас.

Нинић: Суд утврђује умишљај за дело на које сте били изазвани нападом и извршили га у стању страха. Најблаже што се може очекивати од суда је пресуда за убиство на мах.

Добричанин-Никодиновић: То је у супротности са основним начелом кривичног права: боље сто окривљених на слободи него један невин у затвору.

Нинић: У актуелном случају на Јулином брду, нападач је имао шрафцигер, али ко је окривљеном могао у том тренутку да каже да он за појасом нема пиштољ? Ако кренете ка њему ножем, који је адекватно средство одбране у односу на шрафцигер, он може да се измакне један корак, извуче пиштољ из појаса и упуца вас. Према томе, избор средстава је јако скучен, јер то није двобој па да бирамо оружје. Неко ће узети кристалну вазну, неко металну штанглу, неко нож, свако ће у тој ситуацији узети оно што му је при руци. Међутим, суд често прави разлику између средстава напада и одбране, па оцењује да ли сте употребили подобно средство које је могло да онемогући нападача.

Политика: Како коментаришете пет убода ножем у леђа провалника?

Нинић: Пет убода ножем указује да је човек био страховито уплашен.Када се човек брани пиштољем, он у страху испали цео шаржер. Страх траје све док нападач није потпуно онемогућен.

Добричанин-Никодиновић: Али суд не полази од претпоставке невиности него од претпоставке кривице.

Нинић: Људи морају да буду свесни да провалом у туђи стан улазе у озбиљан ризик за свој живот. Сами су себе довели у опасност, али суд никада не полази од тога. Суд тражи да се према жртви кривичног дела односимо са поштовањем, па чак и са сажаљењем, иако је реч о разбојнику који је сам изазвао ситуацију у којој је страдао.

Политика: Када са прозора видимо да лопови обијају аутомобил или улазе у кућу наших комшија, који су на летовању, шта треба да урадимо?

Нинић: Обавезни сте да зовете полицију. Нисте животно угрожени и имате времена. Истовременост напада и одбране ја јако битна ставка. Чим имате времена да реагујете на правилан начин, не можете да глумите Робина Худа и кренете са пиштољем на разбојнике, јер сте онда ви преузели ризик да направите кривично дело. Код нужне одбране држава препушта свој монопол силе појединцу само у посебним случајевима када сте непосредно угрожени, када немате времена и немате избора. Све док можете да ангажујете монопол силе државе, ви немате право да сами решавате ситуацију. Али, када сте непосредно угрожени, немате обавезу да бежите. Имате право да се браните.

Добричанин-Никодиновић: Мој клијент је био нападнут ножем, успео је да нападачу савије руку и да га његовим ножем убоде тако да је овај убрзо искрварио, а био је наркоман. Осуђен је на пет година за тешку повреду квалификовану смрћу, али са олакшавајућим околностима. Инсистирала сам да је то класична нужна одбрана.

Политика: Може ли се од сваког грађанина очекивати да добро познаје закон и да у случају напада буде суздржан и прорачунат?

Нинић: Иако познајем закон, нисам сигуран да би у таквим ситуацијама реаговао правилно у складу са законом и судском праксом. Само случајно могу све околности да се наместе тако да се ваша одбрана потпуно уклопи у законску одредбу о нужној одбрани.

Политика: Шта би сада рекао јавни тужилац?

Нинић: Тужилац би се позвао на оштећеног, истицао би вредност људског живота. Рекао би да нико нема право да одузме туђи живот. Међутим, тај коме је одузет живот није имао права да нападне на живот. Постоји право на одбрану, које је природно право човека, које је држава правно уоквирила.

Добричанин-Никодиновић: Увек се заборавља да су слобода и право сваког човека неприкосновени, осим што су ограничени слободама и правима другог човека. То је суштина. Његош је рекао: „Зло чинити од зла бранећи се, ту злочинства нема никаквога”.

извор (http://www.politika.rs/scc/clanak/259679/Srbija-razgovara-Nuzna-odbrana)

И овде се лепо примећује: никад тужилац не подиже оптужницу због прекорачења нужне одбране већ због КД убиства или покушаја убиства као и због наношења тешке телесне повреде. Има случај где је човек кренуо на човека сломљеном флашом. Овај што се бранио извади пиштољ и убије га. Судија донесе пресуду да је крив и да починио КД убиства јер је могао да се одбрани на други начин, а не да потеже пиштољ. Алтернативни метод би био да је диг'о столицу на њега или да је употребио неки други мање смртоносан предмет. У стварности, када се човек нађе у животној опасности, он не бира средства нити размишља о одредбама КЗ и судској пракси већ се спашава инстиктивно и на сваки могући начин. И ја да сам имао пиштољ код себе бих исти извадио и употребио да на мене неко крене са разбијеном флашом, скакавцем или ножем, али суд то тако не види и не гледа чак ни када се два човека залете на једног.

Pet puta je ubo provalnika u leđa nožem dok je bežao i to je klasično prekoračenje nužne odbrane. Da ga je izbo dok je ovaj bio okrenut prema njemu ne bi trajalo suđenje toliko i bio bi oslobođen bez problema. Ovako je sud podlegao opštoj histeriji i zbog toga je Saško oslobođen, iako bi sada trebalo da je na robiji zbog ubistva.

Pitanje je da li je bezao ili mu se Sasko prikrao dok je preturao po stvarima. U svakom slucaju slazem se sa konstatacijom da svako ko udje u privatan posed bi trebao da se gleda kao potencijalna opasnost, nosio on motku ili zolju. Cim je neko u pola noci usao u moju kucu on nema dobre namere. Sto se prekoracenja nuzne odbrane tice, tu ni u VS nije bilo bolje. Kada covek sme da upotrebi letalnu silu, tj vatreno oruzije? Jel je onaj jadni zandar poginuo kada su uhvatili siptare da kradu drva.  SMes da odgovoris na vatru tek kada neko prvi otvori vatru na tebe sto je idiotski. Po meni u trenutku kada naoruzano lice na upozorenje da se preda ne odgovori po zahtevu on bi trebao biti legitiman cilj. Ne smes da pucas dok bezi ( a mozda ide da zauzme bolji zaklon ) niti dok je uperio oruzije u vas. Cak i kada prestane da puca i krene da bezi opet ne smete da pucate. U trenutku kada se oglusi o zahtev da baci oruzije, po meni je on pretnja i trebalo bi biti dozvoljena upotreba sile.

 Torpedo moj deda je bio direktor naftagasa. Imao je jako lepu penziju, takodje je i bio blagajnik za to naselje gde je skupljao novac za vodu i odrzavanje vodovoda (koji su ljudi sami platili i odrzavali). Tako da se znalo da ima para. Da se razumemo, ja nemam oruzije u kuci i mislim da mi ni ne treba. ALi da sam u takvoj nekoj sredini sigurno bih imao. Inace tamo ima i vukova (jedino mesto u Vojvodini). Spuste se ponekad sa karpata kada je zima ostra. Komsija koji kilometar dalje ima vuciju kozu na zidu od primerka kojeg je ustrelio nedaleko od kuce, tako da se secam zimi kada bi smo isli negde deda je obavezno nosio pistolj, jer smo uglavnom isli peske.

Po nogama.

Ne smes uopste da otvaras vatru, ni po nogama po sadasnjim pravilima.

(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.

(2) Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

(3) Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.


(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.

(2) Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

(3) Učiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima može se i osloboditi od kazne.

(4) Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.

То што си написао као одговор нема благе везе са овим што си прво написао и што је био повод мог реаговања. Ок, схватио сам: ти су увек управу, чак и кад не познајеш материју, посебно ову око оружја.

Veoma poučan tekst - zahteva dublju analizu.

Prvi zaključak: kriminalci su najčešće u pravu u našoj zemlji. Ako nekog kokneš, čak i da ti je bio život ugrožen, možeš ozbiljno nahebati.
Zakon ne štiti nedužnog građanina bezuslovno, nego se štiti neka fikcija - šta bi bilo, kada bi bilo ... odnosno uvek se pretpostavlja da lopova ne treba dirati, on možda nije mislio oubiljno, kada ti je upao u stan - on se može predomisliti u zadnjem trenutku ...

Slažem se i sa takvom konstatacijom, ali za to treba ima jako dobre živce, veliko borbeno iskustvo u proceni neprijatelja -

No, gde je u toj situaciji običan građanin? Obezglavljno uspaničen, u histričnom strahu, kada na njega atakuje nabildovani istetovirani narkoman, radi par hiljada dinara.... ali kako to proceniti?!

Lično mislim, da bi u slučaju nužne odbrane trebali da se ugledamo na braću amere: privatna svojina je svetinja i neprikosnovena!

Da je to kod nas ozakonjeno - bilo bi puno manje agresivnih sitnih narkomančića koji atakuju na starije i nemoćne, samim tim, takava vrsta kriminala bila bi suzbijena i sasečena u početku
(ko je spreman da rizikuje svoju kožu za par hiljada dinara, kada zna da ga iza vrata može sačekati sačmara sa krupnom sačmom?).

Kod krupnog kriminala  - ovako nešto ionako ne važi!

Zaključak: liberalizacijom zakona o nužnoj odbrani rešili bi smo se mnogo kriminalih radnjih, jer bi smo aktere suzbili strahom da mogu lako stradatio.
Sadažnji zakon im prosto daje krila: niko im ništa ne može. U pravu su čak i ako uđu na privatni posed, stan, kuću, prete nožem ili pištoljem - jer nesretni vlasnik nema prava da ih dokači po glavi čak ni običnom motkom....

Нећемо тако да разговарамо. А то да сам ја увек управу, није тачно и када ја погрешим или када ме неко исправи, а ја то признам.

@LOVAC

Није проблем сам закон већ његова примена и судска пракса. Могао бих да се слиожим да би КЗ требало детаљније да пропише нужну одбрану и крајњу нужду јер са три односно четири става суд има широке могућности да тумачи норму. Што је норма прецизнија и што је боље написана, суд има мање маневарског простора да изводи закључке који одударају од суштине.

Криминалци нападају и врше КД јер знају да је казнена политика таква каква је. Не постоји страх од санкције. Ја рецимо не чиним дела и прекршаје због тога што не желим да сносим последице па тако возим по ограничењу и гледам да се понашам у оквиру законом предвиђених граница. Када ме је полиција зауставила на изалску из Делиблата због прекорачење брзине од 10 км/ч нисам се бунио већ сам дао податке и први следећи дан платио казну. Поред нас, док су ми писали прекршајни налог, пролетели су ћелави у БМВ-у Е60 брзином преко прописане и неки на мотору са подигнутим предњим точком. Они се не плаше из себи знаних разлога. Исто тако је било када сам ишао за Ваљево. 10 км/ч преко границе и плати казну. Без разоговора. Шта раде други људи? Не плаћају, бахате се, раде шта хоће. Не боје се ничега јер имају неки начин да избегну кажњавање.

Е исто то ти важи и за ово. КЗ прописује КД разбојништва, крађе, убиства, отмице итд., али неки људи не презају од тога јер знају како се закон примењује, каква је пракса судова и колики су капацитети затворских установа.

Приватна својина је загарантована Уставом Србије и такође је неприкосновена. Нико ти не може ући у стан или у посед без налога суда осим полиције у изузецима прописаним ЗКП-ом. Неповредивост стана је загарантована.

Такође, поседовање оружија је право, само ограничено и условљено: физичко лице под тачно одређеним условима може да га набави и држи, а може и да га носи. Ја, ти, Џумба, Раде, Кузмар или неко други може да га набави ако испуни услове. Оно што је спорно јесте начин и прилика у којој може да се употреби.

Рок за пререгистрацију оружја до 5. марта 2020. године
понедељак, 11.02.2019.

Предвођени рок, 5. март ове године, за замену старих оружаних листова за нове биометријске исправе биће одложен за годину дана, односно до 5. марта 2020.године, предвиђено је изменама и допунама Закона о оружју и муницији који је на дневном реду актуелне седнице парламента. Наведени рок се процењује као довољан за све учеснике у поступку замене исправа да испуне своје законске обавезе, пише у образложењу закона.

Како се наводи у образложењу, објашњава се да су физичка лица која су поседовала оружане листове и дозволе за ношење оружја за личну безбедност, као и правна лица и предузетници који су поседовали одобрења за држање оружја дужни да до 5. марта 2020. поднесу захтев за издавање исправе заједно са уверењем о здравственој способности за држање и ношење оружја.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић апеловао је недавно на грађане да искористе нови рок, јер, како је нагласио, не жели да људи буду драконски кажњени због администраитвних рокова. Стефановић је додао да нових рокова неће бити, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Ministar preti drakonskim kaznama.

Očito je državi zafalilo para, pa sada hoće nešto da nadomire od vlasnika oružja!

Одавно је наука доказала да санкција не спречава (нити их плаши) крминалце да чине кривична дела. Криминалац увек полази логиком да неће бити ухваћен. Ниси ти тако поступио јер се "плашиш" казне већ си тако васпитан.  Суштина превентиве је у васпитању које потиче од породице, потом школе и окружења. Можеш ти увести смртну казну за било шта али то неће зауставити у потпуности криминалце самом казном. Потребна је комбинација васпитања уз лични пример оних који воде друштво (политичари, управници, дикректори, пословође, глава породице и сл. и тд), доследне казнене политике и промена начина издржавања казне.

Веруј ми да се плашим санкција и да зато извршавам све своје обавезе што пре могу и трудим се максимално да не чиним никакве прекршаје. Ја сам раније знао да се сукобљавам са људима, а сада када видим како се пролази, склањам се у страну. И сам знаш да ако те осуде на казну затвора јачу од 6 месеци да губиш посао, да не можеш да се запослиш ако имаш досије, не само у војсци или МУП-у већ и на другим местима (мом другу тражили када је ишао на пумпу).

Онај који зна да неће бити кажњен, њега боли уво. Тај ради шта хоће.


Не бих рекао. Људи са којима сам се ја сусретао у пракси су одустајали од тежих КД или нечег другог управо због тога што су знали да ће бити озбиљно кажњени. Зашто се људи све више дрогирају између осталог? Зато што знају да неће бити драконски кажњени већ да ће прва санкција бити условна осуда. Они рачунају на то иако закон предвиђа и казну затвора.

Тако ти је исто и за оружије. Ови што га нелегално држе иду на то да неће бити озбиљно кажњени, а наравно рачунају и да неће бити ухваћени.


То ћемо тешко постићи у скорије време.

A plašiš se sankcija jer si tako vaspitan. Lopova ne stvara prilika već nedostatak morala, a moral nije nešto što se stiče, već nešto što se uči ( vaspitanje).


Odrastao u Jerkoviću u njegovo "zlatno doba" i niko, ali niko, od sitnih krimosa koje sam znao nije razmišljao o tome da će da ga uhvate. Kada god bi ih pitao šta će da rade ako ih uhvate odgovor je bio uhvatiće me ku*ac, ja sam pametan. Kada ih ipak uhvate, onda su bili ponosni što idu malo na "odmor i studije u mardelj".


Ništa se ne postiže preko noći. Krene se od porodice, preko vrtića i škole. Ne veliča se fukara na TV-u i internetu nego poštenje, empatija, razum...

Није тачно. 100 пута сам сам себе зауставио јер знам да ако кренем даље могу да изгубим посао, да изгубим право да се негде другде запослим, да ћу морати да проведем добар део времена у установи затвореног типа или да платим велики новчани износ. Када сам последњи пут давао те паре за прекорачење од 10 км/ч страшно сам се изнервирао јер у то време нит сам имао посао, а нити сам имао нешто пара. И тих 3.000 динара ми је било много, а могао сам да их потрошим на нешто боље. Е сада замисли да дајем 5.000, 10.000, 100.000, 250.000 или више динара због прекршаја или КД-а? Ја те паре не желим да дам и зато возим по ограничењу или поштујем неки други пропис.

Мени је страшно тешко падало када сам морао да седим кући за књигом. Не знам само как бих издржао у затвору у просторији 2 са 3 и са сат времена одмора у дворишту.


Иду ''мало'', а касније нису ишли уопште. Што су јачи то мање и краће иду. Данас свака шуша има неку везу, неког оца, мајку, тетку, има значку, легитимацију, чланску карту, чин или познаство које може да га спасе. Друго, казнена политика и судска пракса је таква да починиоци КД и прекршаја доста добро пролазе. Треће, затвори немају капацитета да приме све заинтересоване па се често упућују да седе кући до одласка на одслужење казне што некада зна и да застари.

Некада је постојао страх од полиције. Данас га и нема.


И од ''фукаре'' може да се научи доста тога. Видиш, људи су презрели ''поштење'', ''разум'', ''емапитију'', ''школу'', ''вртиће'' и друге лицемере. Зашто? Целог живота им говорили да се труде, да раде, да се одричу да поштују правила, да... Живот пролази, нико им не долази. Рад за 40, 50 иљада, недостатак разних ствари, немогућност да се оставри ни пола од онога што су ови из ''вртића'' и ''школе'' обећали. Што би онда њих неко слушао? Ја ипак мислим да је проблем у нечему другом.

Znači roditelji su te učili da je OK uzeti nešto i prodavnice i ne platiti, da treba proći kroz crveno svetlo i da je OK voziti preko ograničenja, ali si ti pročitao zakon i shvatio da je cena koju ćeš platiti previsoka te si stoga odlučio da poštuješ zakon?

Не изврћи. Наравно да ме никада нико није учио да треба узети и не платити и сл.

Ја ти само кажем, да мене држе казне и ограничења. За друге људе то не важи јер знају да никада неће бити кажњени и зато раде шта год да желе.

Ja ne izvrćem. A ti se dogovori sam sa sobom šta misliš i šta pišeš.

Договорио сам се одавно. И рекао сам ти шта ме спречава. Сваки родитељ понавља детету једне те исте фразе, ал на крају ситуација на терену одлучује.

Ovaj klip je od 12.07.2017.

https://youtu.be/sWTIyrM7eW0

Одакле му застава м76?

http://www.zastava-arms.rs/sr/civilianproduct/poluautomatski-lova%C4%8Dki-karabin-m2010

Мислим да он не користи ловачки карабин у емисији.

on u svojim emisijama tj na svom YT kanalu koristi razna oruzja, sto svoja sto pozajmljena u cilju testiranja i edukacije ,
a M76 je kod nas kao i u okruzenju legalno koriscen kao lovacki karabin u osnovnoj i u raznim drugim verzijama a i proizveden je i prodavan je kao lovacki karabin .
na linku je samo jedna od nekoliko predhodnih u ovom slucaju poslednja tzv civilna verzija M76 .

Добро, све је то мени јасно, али ме сада занима како цивил може да користи наоружање које није предвиђено за то Законом о оружју и муницији. Не мора то да буде М76. Како користи М70?

Može se uzeti na sportsku dozvolu, B4 kategorija, cena je € 1.451,80   

pa ako ti je kako kazes jasno , sta ti onda u stvari pitas ?
vec sam ti napisao, takva oruzja pozajmljena su za testiranje od strane onih koji ga imaju regularno u posedu i koji su raspolozeni za saradnju .
da skratimo pricu jer sad ce da usledi pitanja a ko to ima 
"наоружање које није предвиђено за то Законом о оружју и муницији"
pa da ne postavljam link na VS ili SAJ ili zandarmeriju da ti stavim link na nesto drugacije , recimo ovako nesto ...
http://www.tactical-spec.com/military_courses.html
sad je valjda jasnije da postoje sluzbe ili streljane, klubovi i slicno gde se zahvaljujuci razumevanju vlasnika ili clanova raznih udruzenja moze dobiti prilika da se isproba nesto sto nije svakodnevno dostupno civilnom delu stanovnistva a u cilju informisanja i edukacije stanovnistva i uopste zainteresovanih .

Мени је јасно да је позајмио, али ми није био јасан део како је то регулисано и како цивили могу да користе нешто што им је забрањено да држе. Знам да правна лица која имају посебне дозволе од државе да могу да прометују таквом врстом наоружања и да га држе.


Ја у Закону видим да има A,B,C и D категорија. Шта је B4?

sam pitas sam odgovaras.
samo treba u svom pitanju da ispremestas red reci i recenica i od pitanja sastavices odgovor.
evo recimo ovako...

"правна лица која имају посебне дозволе од државе да могу да прометују таквом врстом наоружања и да га држе"

"Мени је јасно да је позајмио"

"да користе нешто што им је забрањено да држе"

znam da ti je i ovo "jasno" ali ipak da pokusam jos jednom da ti docaram.
tamo negde , neko ima dozvolu za to neko oruzje , ima recimo cak i svoje streliste, opitni pogon kao i strucna lica zaduzena i odgovorna za bavljenje, rukovanje, ispitivanje tog nekog za civile zabranjenog oruzja .
i taj neko ima pravo da napravi prezentaciju, predstavljanje, upoznavanje sa tim oruzjima na koje pozove delove strucne javnosti ,
tamo sretne i upozna zainteresovana lica iz struke ili interesovanja i sa njima u cilju saradnje , edukacije i informisanja a i pospesivanja prodaje ostvari neki oblik saradnje .
jedan od tih oblika saradnje je da se neka oruzja predstave i nazovi testiraju u kontrolisanim uslovima tj uz prisustvo i podrsku odgovornih subjekata u za to odgovarajucim objektima .

ako ti ni ovo nije dovoljno , sledece objasnjenje bi moglo jedino da bude citat iz statuta pravnog lica i kopija dozvole za rad i bavljenje delatnoscu, a za to nabaviti ipak treba mnogo vise motivacije , sto ce reci moraces sam da ides dalje u tu oblast informisanja.

Iz direktive 91/477/EEC (HR verzija) (18.6.1991). Verujem da ni Srbija ne odkriva toplu vodu več prilagodila kategorije EU standardima (kao i kompletan taj novi zakon ide u smeru Eu direktive). Doduše SR zakon nema sitnu kategorizaciju ali su kategorije jednake.


kao primer (sve poluautomatske verzije)

HK 416  B7
CZ 61 škorpion B1
Colt 1911 B1
Zastava M76 B4
Cz 455 thumvhole C1
Heckler & Koch G3 (poluautomatski) A7

Dok je npr
Mitraljez Preduzeče 44 M53 A2
Zastava M84 A2
Heckler & Koch G3 (automatski) A2

LPB

Јасно ми је. Дакле цивил може да користи ово под горе наведеним условима, тј. ако му то обезбеди правно лице овлашћено од државе да такво наоружање користи или ставља у промет. Наравно све у контролисаним условима.

Божо то те питам јер је мени то непознато с обзиром да наш закон овако дефинише типове оружја:


Ко шта сме да набави:

Več kad prvi put čitao taj zakon, pomenuo da je manje više kopija EU zakona oko oružja, ili bolje rečeno da se kategorije usklade sa EU.

U Slo pojedinac preko Dozvole za sakupljanje oružja, može posedovati i automatsko naoružanje iz kategorije A (spisak (http://pisrs.si/Pis.web/npb/2011-01-2055-p1.pdf)).

Iz zakona oko A kategorije:



Kako izgleda kategorija u Dozvoli za posest orožja
[attachment=1]

Гледао сам скоро неку упоредну праксу. У Немачкој су покушали да уведу порез на оружје, али су од тога одустали. Не знам да ли се скоро нешто променило. Кад си већ помињао Чешку збројовку, видео сам да су закони у Чешкој након 1989. постали слободнији у односу на оне из доба комунизма и да је олакшана набавка и код њих.

Oružje kategorije A2 u dozvoli za sakupljanje.

Све у свему, Закон о оружју и муницији у Србији није потпуно у складу са директивом ЕУ па ће га вероватно опет мењати. Јасно је да се држава у овој ситуацији неће одрећи пореза.

м76 можете држати и носити као обичан ловачки карабин. у оригиналу или преправљен, ствар укуса. нигде не стоји да је забрањено имати полуаутоматски карабин. исти посао раде браунинг бар или бенели арго, паповка или нека друга полуаутоматска пушка. ствар је само у изгледу.  једино што не може да има бајонет/носач бајонета и тромблонски нишан (не сме се ловити војним оружјем и муницијом)

https://www.youtube.com/watch?v=EaeNfg4cV4g

Први пут чујем за ово о чему прича Дарко "Дум-Дум". Да се неком одузме оружје јер је престао разлог угрожавања његове безбедности? И да их на подручју неког град има неколико хиљада? Ако је тако, заиста чудно.

Ја сам своје пререгистровао (уз плаћање свих такси и дажбина) без неких проблема.

Znaci ako sam dobro razumeo, ako SUP tvrdi da je prestao razlog ugrozavanja bezbednosti ja sam potpuno zasticen od narkomana i slicnih da mi upadnu u stan u pola noci? Kleopatra bi im pozavidela :D

Ne znam kakva je detaljno situacija u Srbiji, ali očito imate sličan zakon kao što je u Sloveniji. Razlog "sigurnost/bezbednost" je u principu najproblematičniji. Logika ide od prilike tako, da opću sigurnost obezbeđuje policija (i u izuzetnim slučajevima vojska) i privatne firme koje se bave fizičkim osiguravanjem. Zakon o oružju se obično ne odnosi na vojsku i policiju, ali za civilna lica koja obavljaju poslove bezbednosti se odnosi. Koliko mi je poznato firme koje se time bave bez problema dobijaju dozvole za nošenje oružja "za bezbednost", a onaj koji radi u toj firmi ga tek zadužuje kao službeno oružje (naravno, ta osoba mora proći sve provere i tečajeve i lekarske preglede kao da se njemu osobno izdaje oružana dozvola). Drugo su privatna lica koja poseduju oružje "za bezbednost". U prošlosti su to obično bivali mahom penzionisana vojna lica, policajci te razni bezbednjaci. Za sve te kategorije postoji pretpostavka da su i nakon penzionisanja dovoljno "zanimljivi" nekom potencialnom neprijatelju (npr. policija dnevno dolazi u kontakt sa licima koja pijana ili ne, ozbiljno ili ne, prete da će napraviti ovo ili ono.), da je njihova bezbednost pojačano ugrožena u odnosu na opću bezbednost stanovništva. U Sloveniji nema teorije da neko dobije dozvolu za oružje ako mu neko konkretan preti. Tada ga tek neće dobiti, no može dobiti neku zaštitu, ali oružje u pravilu ne. No privatnici koji posluju sa gotovinom, zlatom ili drugim dragocenostima ga lakše mogu dobiti. Nadalje, vlasnici trgovina sa oružjem. To je od prilike to. Verovatno postoje mnoge iznimke i (ili) još neka nepisana pravila po kojima policija ocenjuje postojanje tog razloga "bezbednost", no taj je razlog, kao što rekoh, najteže dokazivati. Moj savet svim licima koja imaju oružje za bezbednost, da dobro promisle da li im je doista bezbednost do te mere ugrožena, da im treba oružje. U pravilu nije. Stoga, ako žele tek "imati oružje", neka prekvalifikuju zahtev za oružje kao kolekcionari oružja (u sloveniji: zbiranje orožja) ili, ako žele povremeno da koriste oružje na streljani, kao oružje za sport. Ne ulazim u to da li je nekome stvarno potrebno prikriveno dnevno nositi oružje sa sobom (međutim, kakva vremena dolaze i šta se sve dešava po svetu, tko zna..) no to je jedino što neće smeti. Kolekcionarsko oružje je posve ispravno ali se drži kod kuće celo vreme, dok se ono za sport iznosi za korištenje na streljani i nazad i to je to. Svako sam odlučuje da li mu je to odgovarajuća alternativa, ako ako je izbor između zapljene i ovoga, ja bih se odlučio za alternativno rešenje.

Darko, ono što si napisao jeste jedna strana medalje, pozitivno gledanje na stvarnost, ali činjenica je da se u SR zaista kreće putem razoružanja stanovništva, iz nekih nejasnih razloga.

Moje mišljenje je da u pitanju nije bezbednost, već prosta statistika. Naime, procenjeno je da u SR ima više (registrovanog) oružja po glavi stanovnika od proseka EU, pa to treba nekako uskladiti sa EU normama. Preregistracija jeste jedan od načina da se smanji broj oružja (prvenstveno se odnosi na kratke cevi) u privatnom vlasništvu.

Gledajući prethodni video, i insistiranje Darka Dum-Duma, koga smatram isinskim ljubiteljem oružja, mislim da ljudi jednostavno neće da se bakću sa žalbama i prigovorima koja se odnose na rešenja nadležnih organa, vezano za oduzimanje prava držanja kratkocevnog oružja. Jednostavnije im je da se odreknu svog pištolja, koji u većini slučajeva ionako ne služi ničemu, a kupljen je u nekim ''boljim vremenima'' ili je nasleđen, ili je dobijen prilikom odlaska u penziju.... i samo je teret za vlasnika - kuda ga bezbedno smestiti.

Zaljubljenici u oružje će sigurno naći načina da svoje ''igračke'' zadrže i u novim okolnostima.

Ja osnovni problem ne vidim u legalnom oružju - pošteni vlasnici će ga ili preregistrovati ili vratiti u MUP ili prodati. Problem će i dalje ostati u nelegalnom oružju, jer država nema snage, mehanizme i metode da se obračuna sa tim problemom. Jednostavno - galamom oko preregistracije, problem nelegalnog oruja je gurnut pod tepih.

Moj lični primer: dok sam živeo u CG imao sam 6 pušaka, sve legalno prijavljenih. Pre nego što sam se preselio u SR sve sam rasprodao, zbog izuzetno komplikovane procedure da ih donesem sa sobom u novo boravište, tako da sam sada potpuno razoružani građanin RS.

Srbija navodno ima doista mnogo oružja "po glavi stanovnika", no to ne treba da brine ako je oružje sigurno. A koliko je sigurno sigurno pokazuju statistike pucanja, propucavanja, ranjavanja i ubijanja što nelegalnim, a što legalnim oružjem. Ako se išlo u "preregistraciju", tada je sigurno bila i namera, da se tokom tog postupka preispitaju sva posedovanja oružja, dakle naravno i sa namerom, da se oružje oduzima. Ako mi išta fali u celoj toj priči je angažman bilo koga (čak i Darko Dum-Dum) u postupku prihvatanja takvog zakona, ako su njemu rešenja koja mnogima ne odgovaraju. Inače, najlakši način da legalno oružje završi na nelegalnom tržištu je da bude ukradeno, otuđeno ili tek prijavljeno, da je "nestalo". Kad mu se na ovaj ili onaj način izgubi trag, onda je već sve moguće. Osobno nisam za preveliko uplitanje države u posedovanje oružja, čini mi se da određena količina oružja u privatnom vlasništvu pozitivno utječe na javnu bezbednost, no ako bih poklušao da shvatim namere zakonodavca u Srbiji, ali i vlasti koji sada provode taj zakon, onda može biti, da se radi doista tek o smanjenju ukupne količine naoružanja. Još uvek može legalno da se kupuje, poseduje, još uvek nema opštih konfiskacija (mada, kada je oružje registrovano tada je i konfiskacija samo pitanje volje i/ili potrebe vlasti, da ide đonom i proba oduzeti legalno stečeno oružje).

Ти бројеви које је изнео ”Дум Дум” су мало превелики. Испада да су у Шапцу разоружали сваког четвртог становника, од бебе у колевци па до старачких домова. Колико је онда било кратких цеви у Шапцу?

Онај коме је оружје потребно ради личне безбедности би требао да добија дозволу за ношење оружја, а не само за поседовање. За поседовање, само по себи, могу да постоје различити разлози, од вежбања у стрељани до колекционарства. Ако су истекли разлози за ношење оружја, то не би требало само по себи да укине право на поседовање оружја. Проблематично је и питање својине. Ако не постоје разлози за одузимање оружја (кршење закона), треба вам омогућити да оружје продате или да га похраните код некога док га не отуђите или не стекнете услове да га поново поседујете.

Све ово говорим са становишта логике, појма немам како су ствари законски регулисане у Србији.

У Србији постоји један други проблем који је генералне природе, а то је да држава не поштује стечена права. У Америци су мењали фреквенције ТВ канала, телевизори старији од 20 година више нису били у стању да хватају ТВ програм. Сви који су тражили могли су од државе бесплатно да добију уређај који им омогућава да наставе да користе те старе телевизоре.

Ми сада у Србији морамо да ”легализујемо” бившу кафану коју је направио наш деда пре 2. светског рата. Након рата је држава успела за једно кратко време и да је национализује, али у катастар је није уписала. У катастру се зато води стара механа која је можда испратила Турке, а која је срушена 1949. године.

Na žalost je u pitanju komunističko nasleđe, gde je privatna svojina bila jako relativna stvar. Po odnosu do privatne svojine se vidi odnos do ljudi. U svim pravima je privatna svojina sveta i u nju se može posezati samo pod određenim uslovima, a u krajnjem primeru i eksproprijacijom, ali uz naknadu. Da se vratimo na oružje za sigurnost (bezbednost). Problem s tim oružjem je i to, što ako neko traži oružje radi posla zaštitara i u pitanju je službeno oružje, onda njegova bezbednost obično nije ugrožena van radnog mesta. No ako u zahtevu iznosi da mu je ugrožena bezbednost na domu ili čak njegova lična bezbednost bez obzira gde se nalazio (npr. bivši policajci koji su imali posla sa teškim kriminalnim miljeom) onda on u pravilu MORA da nosi to oružje sa sobom posvuda (prikriveno nošenje). Oružjem za bezbednost se štiti nešto ili nekoga. Tamo gde je predmet ili osoba od zaštite, tamo je i to oružje. Poznam i drugu stranu medalje, gde vlasnici oružja naprosto žele da imaju pravo da prikriveno nose oružje gde god da jesu. Pravo ali ne i dužnost, dakle po vlastitom nahođenju. Na neki način delujući kao potencialni zaštitari javnog prostora i ljudi u slučaju bilo kakvih napada na javnom mestu (o tome kako bi bilo u pravoj "situaciji" ne želim da spekuliram, ali verujem da bi mnogi bili sposobni i oružjem da odvrate druga lica od napada ili pokušaja napada). Ne mora da pucaju, dovoljno je, da usijanoj glavi pokažu da nose uružje i da su spremni da ga pokažu. Ono što u celoj priči fali je to, što je opšta klima išla daleko u smeru fiktivne zaštite ljudskih prava u smislu zaštite prava terorista i kriminalaca, pa tako niti policija ne sme više da bude policija, nego najpre mora milion upozorenja i molbi, pa obaveštenja, a tek onda možda policijski postupak. Dakle, zamisli da nekom teroristi privatno lice na javnom prostoru pokaže pištolj i kaže mu da prekine sa klanjem sa mačetom? Ne ide, odmah bi se digle sve moguće udruge i zaštitile terorista, jer mu je neko pretio oružjem.

  Ovo je još jedna pljačka od strane države. Ko neće da preregistruje oružje može bez problema i nadoknade da ga " VRATI " držvi. Pa , čekajte. Nisam oružje " dobio " od države nego kupio. Znači nije " Vraćanje" nego Konfiskacija uvijena u šareni papir. Ovim zakonom se ljudi teraju da oružje drže nelegalno što smatram da je štetno više nego da se ostavi po starom. Prirodnom selekcijom će se smanjivati broj cevu u zemlji jer će naslednici neznajući šta da rade " Vraćati " oružje posle smrti vlasnika . Zakon je Kontraproduktivan i jako loš.

Moje mišljenje.

 S poštovanjem

Činjenica je da ima priličan broj kratkocevnog oružja u vlasništvu ljudi, koji jednostavno ne znaju šta će sa tim. Niti vole oružje, niti vole da pucaju - jednostavno ga imaju, i verujem da im pravi određeni teret, problem.
U takvoj situaciji lako ga je prodati na crnom tržištu i jednostavn reći da je ukradeno, izgubljeno, ili ko zna šta još....

Posebno skrećem pažnju na nasleđene pištolje, od roditelja, rodbine, koji su tu, evidentirani su, a nikome više ne trebaju.

Šta sa njima da čini vlasnik?
Prodati ne može, jer kupaca nema za legalne pištolje. Retko ko može dobiti nabavnu dozvolu za pištolj, a ko dobije sigurno neće kupiti neke prastari TT, ili bilo što slično.
Da krene u preregistraciju i da plati sve dažbine, pa da mu na kraju oduzmu.... Ili ako mu odobre  - moraće da plaća godišnji porez.

Država je verovatno prapoznala takvu situaciju, izvršila pritisak na vlasnike, i kroz preregistraciju će sigurno smanjiti broj pištolja u legalnom vlasništvu.

Sportisti, kolekcionari i ostali kome treba i koji vole pištolje će zasigurno naći svoje mesto pod okriljem novog zakona.

Nelogično je da se vlasnicima oduzima lična svojina, bez nadoknade.
Možda bi bilo dobro da se oružje za koje '' nije bilo uslova za preregistraciju'' uskladišti u milicji, pa da se pokrene stalna javna licitacija i prodaja licima koji ispunjavaju uslove.
Pa ako se oružje ne proda u određenom roku, tek onda ide na uništavanje.

Оружје које си имао у власништву, а из било ког разлога га више не можеш имати, можеш или продати или уступити држави без накнаде. Када је у питању уступање држави, нигде не пише да га мораш предати "у исправном стању". Можеш га сам онеспособити и тако вратити. Мој брат је тако урадио (вратио је оружје не због ове пререгистрације бећ због пореза): пробушио цев, изломио механизам и тако у деловима предао.

Takvo oružje mogao je i da baci u kontejner...

Jeste, o tome je reč; država je izvršila određeni pritisak na vlasnike.
Oni, kojima oružje zaista ne treba će ga dati (pokloniti) državi (ne mogu reći vratiti, jer ga nisu od države dobili), da li u ispravnom ili u razbijenom stanju - nebitno!

Država je postigla svoj cilj: smanjen je broj oružja u legalnom vlasništvu. A to je (izgleda) našoj državi najbitnije, da se statistika dovede u predviđeno stanje (broj pištolja / broj stanovnika), i da se i kroz to poklopimo sa EU zahtevima.

Šta narod ima u nelegalnom vlasništvu - to državu oćito ne tangira.

Мене занима како Дарко Дум Дум, како га ви зовете, објашњава да и поред тога што људи могу легално да набаве и носе оружје, у САД долази до масакра по школама. Сви људи који су чинили масовна убиства, укључујући и оног Руса на Криму, су до наоружања дошли легалним путем. Отишли у продавницу и купили шта им је требало и колико им је требало.

Повлачење паралеле између САД и Србије не иде и те две државе не могу да се пореде. Лично сматрам да је српско друштво безбедније и мање агресивно од америчког и да поред тога што ми немамо право да легално купујемо, држимо и носимо дуге цеви, живимо сигурније и нормалније од већине Американаца.

Колико сам могао да прочитам на овом форуму, а и на другим сајтовима, у Кини цивили не могу да набављају, држе или носе ватрено оружје. Да ли је кинеско друштво небезбедно и да ли је кинески народ доведен у стање несигурности због тога што појединац не може да поседује, носи и набавља ватрено оружје? Није. Зашто? Зато што тамо постоји држава, ред и закон и зато што њихове службе раде свој посао како треба.

Исправите ме ако грешим за Кину.

Америка и Србија се не могу упоређивати, али можемо да покушамо да мало приближимо перспективу. Некада давно, слободно ношење оружја је био знак да сте слободан човек, неко ко нема господара. Кметови и робови нису смели да носе оружје. Када је Милош Обреновић током устанка преговарао са Турцима, један од услова које је постављао је био да се Србима дозволи слободно ношење оружја.

Mislim, da je to najvažniji aspekt kada je u pitanju oružje. Upravo po tome se vidi odnos vlasti do vlastitog stanovništva. Kina je duboko neslobodno društvo, dok su SAD (mrzeo ih tko ili voleo) slobodna zemlja više ili manje slobodnih ljudi. Nekada davno je u jednom časopisu izlazio mali strip vezan za oružje. Naslov je bio "Sloboda se brani oružjem". Tko se toga seća, seća se, a meni je ostao taj naslov kao važna činjenica. Čovečanstvo je raslo i stasalo uz oružje i oko oružja. Strah od oružja je neprirodan i umetno izazvan, a posebno u zadnje vreme. Sećam se da je moj stric na selu imao na zidu u kuhinji obešenu sačmaricu, dvocevku. Uvek je bila napunjena, a djeca, naravno nisu "to" smela da pipaju. Bila su to neka druga vremena, a selo je bilo daleko od glavnog puta, dalje je bila samo šuma i medvedi. Noću ako je nešto lomilo po dvorištu, gazda bi (stric) upalio svetlo, izišao van i ispalio metak iz sačmarice u zrak. Nikad nije bilo nikakvih problema. (Ono istina, da je u tim krajevima tada svaka kuća imala oružje, a bilo je i dosta krivolova, ali tko te pita, zveradi je uvijek bilo dovoljno.)

Е сад долазимо до другог питања, а то је шта је слобода? У САД се закони разликују од државе до државе. Негде можеш да носиш слободно шта желиш, а негде не можеш. У неким државама је степен криминалитета висок, а негде је нижи. Како је могуће да опет долази до извршења тешких КД уз употребу оружја у државама где то оружје може да се носи? Масовна убиства по школама нпр.? И ту је нападач знао да остали могу да имају и да носе оружје па се опет залетео да побије што је више могуће за што краће време.

Код нас у граду тога још није било. Ја знам за случај где је један ученик убио другог из дединог пиштоља (оно што деца не смеју да дирају). Масовних убистава није било на сву срећу.

Пре свега да би био слободан мораш да имаш карактер, да имаш мисао о томе. Оружије ти ништа не вреди ако имаш менталитет слуге. Друго питање је у шта се подразумева под слободом и који степен слободе желиш? Ја немам ватрено оружије, али себе сматрам слободнијим од већине јер не робујем глупистима, а и имам карактер да преко нечега не желим да пређем. Пиштољем не бих могао да решим неке ствари као ни бомбом јер бих на крају отишао у затвор. Ако си роб у мозгу онда ти оружје не помаже да се ослободиш.

У савременом свету те држе на ланцу помоћу кредитних картица, мобилних телефона, интернета, кредита, медија, камера и чипова. Знају кад си ишао у продавницу, шта си купио, колико си купио, где се крећеш, шта си написао, који су ти ставови, с ким се дружиш, ко ти је близак. Знају какву музику слушаш, шта су ти хобији, колико зарађујеш и какве су ти могућности. Је л можеш пиштољем то да решиш? Нема шансе. Све могу да нас прате и да нас надзиру и да нас обавежу.

Пушка на селу.... Упадају у куће и краду их. Не презају, не стају.

Ako vec hoce da se rese viska oruzija drzava bi trebalo da ponudi da ih "otkupi". Svako ko ne zna sta ce sa pistoljem za 50-ak evra bi mogao da ih preda drzavi, uz neki uslov da narednih x godina nema pravo da kupi drugi pistolj.  Da li smo mi bezbedno drustvo ili nismo? Ne ubija oruzije ljude vec ljudi. Onaj ko zeli da izvrsi ubistvo moze to i sa motkom, nesto teze ali je moguce. Kod nas trenutno vise zrtava proizvodi korupcija nego oruzije. Nesposobni ljudi na odgovornim funkcijama, bez skrupula dovode do zrtava i odliva zdravog sposobnog stanovnistva u inostranstvo, sto je gotovo jednako sa ubistvom jednog nacionalnog korpusa.

 :klap :klap :klap

Не може јер би се водило као изгубљено оружје, односно морао би да пријавиш да си га бацио или да слажеш и каже да си га изгубио. Па би још одговарао.

Тихи, потписује све што си рекао! :klap

 Da se podsetimo predloga zakona.


http://www.lss.rs/vesti/izmene-zakona-o-oruzju-i-municiji/?fbclid=IwAR1QqlHROOqd2NmejcZcSJzdybyOqbiqh39-mtnci4A0zRTPq-tEX9uablU

само ово око масовних убистава у америци... сва су се десила у тзв. ганс фри зонама. криминалитет је велики управо у земљама које имају рестриктивн(иј)е законе о оружју.

  Sto nema veze sa istinom. Kanada ima mnogo restriktivnije zakone pa ne vidim gomilu masovnih ubistava tamo. Australia, sa prilicno liberalnim zakonima ima prilicno dugu istoriju masovnih ubistava pocinjenih legalnim poluautomatskim oruzijem. Uostalom govorimo samo o legalnom oruziju, u nekim drzavama (npr Meksiko) mozete kupiti legalno samo jedan pistolj ali zato na ulici ima svega od automatskog naoruzanja do raketnih bacaca.  Generalno zavisi od kulture ljudi pre svega, i sposobnoscu drzavnog aparata da utice na takve pojave u njihovom zacetku a ne kada do njih dodje.

Kao zaključak prethodne diskusije:

da je država pametna (mislim na nadležne koji sede u odabranim foteljama) potpuno bi liberalizovala kupovinu vatrenog oružja i municije, legalno, ali pod strogim nadzorom kupaca.

Zatim, svim legalnim vlasnicima oružja (podaci se direktno iz prodavnica slivaju u poreski ured), odredila adekvatan porez, čija bi visina varirala od broja oružja u vlasništvu pokedinca (što više oružja - veći porez po komadu), i od motiva držanja oružja (namena oružja bi uticala na visinu poreza).
Na taj način bi i država i ljubitelji oružja bili na dobiti. A liberalizacijom kupovine veovatno bi se smanjilo nelegalno tržište.

итекако има. и то су закључили стручни људи, не ја. колико канада има становника и која је густина насељености? исто питање важи и за аустралију. обрати пажњу на све те пуцњаве, скоро све су у некаквим универзитетима школама и сличним местима која су обавезно ганс фри. а онда упореди чикаго и неки град у монтани или тексасу, па да видимо где је већи криминал.

Da li policija masovno razoružava građane?

inistarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije sprovodi proces razoružavanja građana koji legalno poseduju oružje i pod obrazloženjem preregistracije do sada je oduzeto više hiljada pištolja i pušaka, tvrde ljubitelji oružja. Portal Balkanska bezbednosna mreža prenosi tvrdnju Darka Božića, urednika „Dum Dum kanala” koji na mreži Jutjub prati više od 225.000 ljubitelja oružja iz Srbije i inostranstva, da je reč o akciji koju MUP sprovodi nekoliko meseci i koja bi mogla da ima brojne bezbednosne ali i finansijske posledice po državu i društvo, prenosi Beta.

„Trenutno se u Srbiji događa nelegalno razoružavanje naroda pod plaštom preregistracije oružja. Svi legalni vlasnici oružja moraju da zamene stare oružne listove, novim sa čipom... U procesu podnošenja zahteva za preregistraciju, vlasnici oružja za ličnu bezbednost, koje ljudi poseduju već zakonito godinama, bivaju odbijeni za preregistraciju iako ispunjavaju sve zakonske uslove. Oni dobijaju obrazloženje da im lična bezbednost nije ugrožena”, tvrdi Božić.

On je naveo da se radi o najdisciplinovanijim građanima koji nikada nisu učinili nijedno krivično delo ili prekršaj iz oblasti javnog reda i mira, jer da jesu oružje bi im već bilo oduzeto po sili zakona.

„To se dešava na teritorije cele Srbije i to masovno. Svako ko podnese zahtev za preregistraciju pištolja i revolvera - njemu se to oružje oduzima. Za sada, po mojim saznanjima, svako ko je podneo zahtev za preregistraciju pištolja ili revolvera dobio je negativno rešenje. Zbog čega se ti ljudi sada kažnjavaju i nelegalno im se oduzima imovina?”, upitao je on.

Božić je naveo da ne zna gde to oružje završava ali da je Jutjub pun američkih videa koji sadrže oružje jugoslovenske i srpske proizvodnje, ukrašene drvenim koricama ili niklovanjem.

„Zaista ne bih znao kakvi su motivi, možemo samo da nagađamo. Ne postoji ni jedan logičan razlog zbog čega bi država kažnjavala svoje građane. Ne postoji zakonski osnov za to. Razoružavanje je nelegalno jer se Zakon primenjuje retroaktivno i tumači se u suprotnosti sa onim za šta su poslanici Skupštine Srbije glasali prilikom donošenja Zakona o oružju i municiji. Takođe, krši se i Zakon o imovini jer se ljudima oduzima stečeno pravo svojine bez pravnog osnova”, rekao je on.

On je upozorio da tako može doći do porasta obima crnog tržišta oružja, jer građani više neće imati legalnu mogućnost da nabave oružje, ali da će to uticati i na rast kriminala, jer će kriminalci mnogo lakše moći da se odluče na neko krivično delo kada znaju da građani nisu naoružani.

„Pre par godina u Australiji je oduzeto lično naoružanje građanima i to je dovelo do porasta stope kriminaliteta u zemlji za 18 procenata, a stopa ubistva vatrenim oružjem je porasla za 44 procenata. Kada kriminalac zna da čovek nije naoružan, on se lako odluči na pljačku. Kriminalci će posedovati oružje, kakav god bio zakon”, rekao je on.

Božić je dodao da su i potencijalne finansijske posledice ogromne jer ako se svima oduzmu pištolji i revolveri manjak u budžetu na ime poreza koji se sada plaća biće gotovo 18 miliona evra godišnje.

Balkanska bezbednosna mreža navela je da je od MUP-a pokušala da dobije odgovore na pitanje da li je tačno da se u procesu preregistracije građanima masovno oduzima oružje i zbog čega se to radi, koliko je komada oružja oduzeto i sa kojim obrazloženjem, ali da ni više od dve nedelje kasnije nikakav odgovor nije stigao.

http://www.politika.rs/sr/clanak/443380/Da-li-policija-masovno-razoruzava-gradane

 Ako imaju nameru da ti oduzmu oružje onesposobi ga na bilo koji način .  :pirat :angel:

Najjednostavniji način onesposobljavanja oružja za dalju upotrebu jeste da se cev iskrivi. Na taj način oružje ostaje trajno onesposobljeno; ono može pucati, ali nikad u pravcu gde je nanišanjeno.
To se može se učiniti vrlo lako, jer su cevi oružja izrađene od relativno mekanog čelika. A nema majstora na ovom svetu koji će iskrivljenu cev ponovo ispraviti, da ona nosi i pogađa gde treba.

Ovaj metod se koristi u slučaju da se oružje mora predati u nadležni MUP, a opravdano se sumnja da će se isto preprodati ili će ga neko od ''podobnih'' prisvojiti...

Грађани се жале да их полиција разоружава, МУП демантује
Аутор: Александар Бојовић понедељак, 09.12.2019.

Незванично сазнајемо да је до сада у току пререгистрације оружја одбијено пет одсто грађана који су поднели захтев и њима су одузети пиштољи и револвери

У медијима су се прошле недеље појавиле тврдње појединих љубитеља оружја да Министарство унутрашњих послова Србије спроводи процес разоружавања грађана који легално поседују оружје и да је под образложењем пререгистрације до сада одузето више хиљада пиштоља и револвера. Дарко Божић, уредник Дум Дум канала, који на мрежи Јутјуб прати више од 225.000 људи, каже за „Политику” да је према његовим незваничним информацијама само на простору западне Србије у последње време полиција од грађана одузела између 18.000 и 20.000 комада оружја. Божић истиче за наш лист да му се свакодневно јављају дугогодишњи власници пиштоља и револвера и да се жале да су одбијени приликом пререгистрације иако испуњавају све законске услове. Наш саговорник истиче да овај проблем имају власници оружја за личну безбедност. Ти људи, каже Божић, из МУП-а добијају образложење да им лична безбедност није угрожена и одузимају им пиштоље.

„Реч је о најдисциплинованијим грађанима са чистим досијеима, који никада нису учинили ниједно кривично дело или прекршај из области јавног реда и мира јер да јесу оружје би им већ било одузето. По мојим сазнањима, свако ко је поднео захтев за пререгистрацију пиштоља или револвера добио је негативно решење”, каже Божић, чији Јутјуб канал популаризује оружје, промовише стрељачке спортове и безбедно руковање оружјем. Када је реч о пререгистрацији пушака и карабина, наш саговорник наводи да тај процес иде глатко и без проблема. Али, како истиче, не види ниједан логичан разлог зашто би грађани који већ дуго поседују дозволе за пиштоље и револвере сада морали да доказују да им је угрожена безбедност и како то доказати.

„Политика” је још у четвртак упутила питања МУП-у у вези с процесом пререгистрације као и да ли је тачно да се у последње време грађанима масовно одузима оружје. Из министарства нам је речено да није тачна тврдња да МУП разоружава грађане Србије и обећано нам је да ћемо прецизну статистику о току пререгистрације оружја добити данас. Како незванично сазнајемо, до сада је у току пререгистрације оружја одбијено пет одсто грађана који су поднели захтев и њима су одузети пиштољи и револвери.

Предвиђени рок за замену старих оружних листова за нове биометријске исправе је 5. март 2020. На сајту МУП-а већ дуже време стоји обавештење о овој пререгистрацији, са свим детаљима. У том документу се наводи да се захтев за пререгистрацију оружја подноси лично, у организационој јединици овог министарства према месту пребивалишта подносиоца захтева. Том приликом се доноси оружје на увид, прилаже се уверење о здравственој способности за држање и ношење оружја не старије од месец дана, као и доказ о оправданости разлога за поседовање оружја. „За оружје за личну безбедност неопходно је учинити вероватним да би лична безбедност могла бити угрожена због природе посла или других околности”, наводи се у документу. Управо је овај детаљ проблематичан за власнике оружја за личну безбедност и на основу њега у МУП-у најчешће одбијају власнике пиштоља и пушака.

За ловачко оружје неопходан је доказ о испуњености услова за поседовање ловне карте, а за спортско оружје неопходно је уверење о активном чланству у спортској стрељачкој организацији. У целом овом поступку надлежни орган по службеној дужности, уз сагласност подносиоца захтева, прибавља уверење да се против подносиоца захтева не води кривични поступак. Уверење може подносилац захтева и сам прибавити како би се захтев решио у што краћем року. Такође, у току спровођења поступка полицијски службеници месно надлежне полицијске управе, односно полицијске станице, утврђују да ли су испуњени услови за безбедан смештај и чување оружја. Ово значи да полиција проверава да ли у кући или стану власници оружја имају сеф у којем ће држати своје пушке и пиштоље. Сеф за безбедно држање оружја је обавезан.

Бранко Богдановић, публициста и познавалац оружја, каже за „Политику” да је овај нови закон о оружју компилација више закона ЕУ, али у суштини он ту не види ништа лоше.

„Када је реч о предаји оружја МУП-у, то је последица пореза. Људи немају новца да плаћају тај порез и више им се исплати да предају оружје полицији”, додаје Богдановић. Иначе, порез на оружје уведен је на иницијативу Војислава Шешеља и његових радикала још у време Слободана Милошевића, а наредне власти само су наставиле наплату овог пореза. Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије, истиче за „Политику” да полиција може грађанину да одузме оружје само по закону.

„Ако је, на пример, против неког поднета кривична пријава која се гони по службеној дужности, ако је било насиља у породици, приликом нарушавања јавног реда и мира, претњи... Може се десити да је против неке особе поднета кривична пријава, па је уследило одузимање оружја када су аплицирали за пререгистрацију. Само ако настану неке нове околности које нису биле у моменту када је особи издат први оружани лист. То је једини начин да полиција некоме одузме оружје. Све мора да буде утемељено у закону. У образложењу, које особа добије, мора јасно да пише зашто му је одузет пиштољ”, објашњава Мијаиловић и додаје да одузето оружје најчешће заврши на лицитацијама или уништењу.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/JajSqmo6ToU

Zaključak: ako se novi zakon striktno tumači, od sada pa na dalje i u buduće, vlasnici oružja će moći biti samo privilegovani članovi ove države, i kriminlaci, koje zakon ne spominje.

Čak i amandmani koje je podneo LS RS, ne donose neke radikalne izmene u odnosu na Predlog novog zakona.

Lepo je to Darko (autor priloga) rekao u mnogim svojim prethodnim prilozima. U Sr se sprovodi sistematsko razoružanje obične raje. Vlasnici oružja u buduće će moći postati samo ''podobni'' - bogati pojedinci, sa dobrim partijskim karakteristikama.

OK, slažem se da ne bi svako smeo imati oružje na dohvat ruke, ali to je relativan pojam - jer, striktno gledajući odredbe zakona (konkretno: hladno oružje), ljudi na selu bi i najosnovnije alatke (nož, satara, sekira, ašov, motorna pila ...) morali kupovati sa lekarskim uverenjem, uz posebno odobrenje nadležnih policijskih ispostava, i sve bi to morali držati u metalnom sefu, da im ne bi slučajno provalio lopov u dvorišnu šupu, ukrao sekiru i sa njom ranio ili ne daj Bože usmrtio sledećeg komšiju, koji ga je zatekao, dok mu je provaljivao u ambar ...

Moje mišljenje  je, da u zakon o oružju treba pod tačku 1. velikim slovima uvrstiti pojam nepovredivosti lične svojine. To znači: ako lopov uđe u kuću, vlasnik je automatski ugrožen i ima pravo da brani svojinu i sebe svim sredstvima, pa čak i oružjem!

Sve dok privatnu svojinu naši zakonopisci i zakonodavci prenebregavaju, u tekstovima novih zakona će se naći svakojake nelogičnosti.

Naprimer: u svojoj kući - stanu, koji je obezbeđen eloksiranom bravarijom i blind vratima, zašto je potreban metalni sef za držanje oružja? Kolekcionar, pa čak i običan lovac koji voli svoje oružje, prema tom zakonu, ne može ga držati izloženo, na zidnoj polici, što je po meni apsolutno neprihvatljivo.

Razmislimo malo: nije oružje ono što ubija, već čovek koji ga zloupotrebljava. Kakva je razlika između puške na zidu ili sekire u ostavi - nikakva. Ako se nađu u pogrešnim rukama, oba mogu postati smrtonosno oružje.

Dalje: u zakonu je apsolutno nejasno šta to znači staro oružje. Da li su to krojačke makaze od 30 cm koje sam nasledio od svoje prababe, bajonet koji je pradeda nosio na solunskom frontu ili lovačka puška kokotara na crni barut sa kojim je moj deda uspešno obarao fazane u prošlom veku....

Da se ne upuštam dalje u diskusiju.

Zaključak je da je zakon prepisan odnekud, pa izmenjen i prilagođen da bi bio prihvatljiv na našim prostorima, gde provalnik i lopov još uvek (nažalost) imaju veća prava od vlasnika u čiju kuću je provalio, gde se ne smeš silom odbraniti od uličnih huligana, i gde moraš trpiti nasilje siledžija.

Zakon o oružju je specifična problematika, a o tom zakonu će ponovo odlučivati ljudi koji i ne znaju šta je oružje i čemu ono služi.
No, i to je donekle prihvatljivo: zakonodavci, zakonopisci i svi oni koji sprovode zakon moraju imati neki pisani tekst (zakon) putem koga će običnu raju moći kinjiti.

и све то ће само довести да се оружје набавља и држи као у време турака, негде у амбару.

NIje problem u oružju koje je sakriveno u ambaru, već u tome da ako ti neki siledžija uleti u kuću, pijan ili nadrogiran pa ti krene maltretirati ukućane, ti ne smeš da ga upucaš kao zeca (kako to zaslužuje), jer ćeš odgovarati zato što si branio sebe i svoje najbliže.

Tek kada se ovakve stvari raskrte u glavama zakonodavaca, tek onda će moći doneti validan zakon o oružju.

Bitno je shvatiti da i najobičnija daska može postati smrtonosno oružje (hoće li i to uvrstiti u novi zakon) u pogrešnim rukama, na pogrešnom mestu, što znači da ne ubija oružje već čovek u određenim okolnostima.

Bitno je da se definiše da je privatna svojina neprikosnovena! I to treba da bude baza na kojem će se temeljiti novi zakon o oružju!

Jer, ako se to tako utemelji, i nakon toga nastrada siledžija ili provalnik u tuđem stanu (nebitno da li od puške, pištolja ili kuhinjske satare), i ako se to uz veliku publikaciju obznani u svim glasilima - logično je pretpostaviti da će nasilnicima biti potkresana krila, jer će se tretirati kao obična gamad koju svako može da utepa, ako im se nađu u dvorištu.

Možda sam previše oštar, ali sam ubeđen da je to suština!

To je mišljenje mnogih . Evo šta čuveni advokat kaže o tome.

LAKŠE ĆU DA TE IZVADIM IZ ZATVORA NEGO SA GROBLJA! Toma Fila ostavio pištolj u kući i naredio ženi: Ako neko uđe, PUCAJ!
Zorana Jevtić   11.11.2019.

Poznati advokat kaže da mi imamo problem iz vremena komunizma da razjasnimo šta je to nužna odbrana

Povodom slučaja Saška Bogeskog, koji je u samoodbrani usmrtio provalnika, jedan od naših najpoznatijih advokata Toma Fila tom prilikom je izneo mišljenje da je potpuno besmisleno da pravo nekog ko napada u očima tužilaštva bude ispred onog ko je napadnut.

- Mi imamo problem iz vremena komunizma da razjasnimo šta je to nužna odbrana. Tada je vladala doktrina da ne može privatna imovina da bude važnija od bilo čijeg života. Postoji stalni strah da se neko oslobodi zbog nužne odbrane. Ja sam često na putu, pa mi žena ostaje sama kod kuće. Držim pištolj pored vrata i rekao sam joj: "Ako neko uđe, pucaj i ne pitaj zašto je ušao. Lakše ću da te izvadim iz zatvora nego sa groblja!" - naveo je tada Fila.

Advokat je istakao da tema samoodbrane treba da se pokrene u javnosti.

- Ako neko upadne u vaš stan, da li treba da ga pitate: "Jesi li došao da me ubiješ?", ili, ako je žena, da pita: "Da li si došao da me siluješ?", pa onda, ako kaže: "Došao sam da te silujem", onda je dozvoljeno da se lupi šamar, a ako provalnik kaže da je došao da vas ubije, onda je u redu da se puca - rekao je tada Toma Fila.
  https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3356193/lakse-cu-da-te-izvadim-iz-zatvora-nego-sa-groblja-toma-fila-ostavio-pistolj-u-kuci-i-naredio-zeni-ako-neko-udje-pucaj

Prekoračio nužnu odbranu jer je provalnika izbo nožem u leđa više puta, znači dok je provalnik bežao od njega.

Verovatno je čovek bio izbezumljen, uplašen za sebe i svoju porodicu, isključen iz sfere logičnog razmišljanja, i sve što je činio - činio je misleći da štiti sebe i svoje.
Ubio je čoveka u slepom afektu, ali u svom stanu! Običnim kuhinjskim nožem (za koji nije imao dozvolu za nošenje i držanje  :-[).
Šta bi se tek sudilo da ga je upucao pištoljem?

Pitanje svih pitanja u tom i sličnim slučajevima jeste:

šta je provalnik tražio u njegovom stanu, kakve su mu bile namere - da krade, siluje, ubije?

  Ja sam ženi i ćeri rekao: Znate gde je , rekao sam vam kako . Ako neko uđe - dejstvujte.

свима нама, па чак и полицајцима, је то савршено јасно. каже један официр полиције, "отимање оружја народу довешће до великих проблема. оружје је начин да народ држиш мирним. свако ко га има избегаваће било какву свађу или тучу у страху да га не изгуби, а лопови и провалници ће избегавати кућу за коју знају да у њој има оружја."  и у праву је сасвим. колико пута човеку дође да нокаутира неког, па се суздржи и од себе направи будалу јер зна да ће му по сили закона одуузети оружје.

што се тиче употребе оружја у стану, боље да будем у затвору него да миришем љубичице одоздо. мада мислим да ће само шкљоцање оружја (репетирање пиштоља, пуњење пумпарице, натезање ударача) натерати ситног провалника у бег, остаје могућност да су неки упорни и да се по њима мора дејствовати као што је то урадио покојни деда мирослав. и ту је колега ловац у праву. али да и дошли до тога, прво морамо да се изборимо за право да задржимо оружје.

Право на оружје је питање људске слободе. У средњем веку сте имали господара, или сте носили оружје, што је био знак да сте слободни. Када је кнез Милош преговарао са Турцима, инсистирао је да се Србима дозволи да слободно поседују и носе оружје. Тиме што ће се оружје покупити од народа неће се смањити могућност да криминалци дођу до оружја.

По питању самоодбране, државна бирократија је дволична. Ви сте прекорачили нужну одбрану јер се пиштољем браните од ножа. Са друге стране, полиција се брани ако су мислили да осумњичени из џепа вади нож. (Нисам сигуран да ли је то дошло до Србије, ако није доћи ће врло брзо.)

 :jok


I policija mora da dokaže da je bilo zaista neophodno koristiti vatreno oružje da bi se odbio napad, tako da i policajac može biti optužen za prekoračenje nužne odbrane. Druga stvar je što se njima gleda kroz prste.

Dok god se bude kriminalcima štitilo ljudska prava bit će to na štetu običnih ljudi.

Dokle god pojedinci budu želeli da izigravaju policajca, tužioca, sudiju i dželata to neće biti kako treba.

Па колико сам ја схватио суштина борбе за људска права у "правним" државама се управо своди на давање права криминалцима. Кад буду ухваћени они се позивају на та права и најчешће боље пролазе него жртве. На жалост.

Treba uzeti u obzir, da su policija, tužioci, sudije (i opcijsko dželati, jer ih demokratsko društvo ne poznaje, obzirom da je ukinuta smrtna kazna) ljudi, dakle nisu bogovi. Nek se spuste na zemlju sa svojih oblaka pa će biti sve u redu.

U svom stanu, svojoj kući, svom imanju, ja jesam i policajac i sudija i ne daj Bože dželat, ako budem izazvan od strane nepozvanih, a pri tom oni koji su zaduženi da me zaštite ne čine ništa!

Moj dom, moja porodica su svetinja! Ne dira, nikoga, poštujem zakon, ali kada se prema meni zakon ne poštuje, šta mi preostaje - da isto tako ne poštujem zakon.
Sve dok zakonopisci i zakonodavci to ne budu shvatili, biće ilegalnog oružja (i kod poštenog naroda)!

из искуства знам да је полиција ту само да изврши увиђај и састави записник. колико су способни видели смо пре месец дана кад их је онај билмез из малче мајао две недеље. мајао би их и дуже да се није замерио сељацима па га они пријавили.

друга ствар, да ли у колима имате прву помоћ и пп апарат? шта ће вам, па постоје ватрогасци и хитна помоћ? да, али док они стигну... исто је и са оружјем за личну безбедност.

Јожефе, то што причаш може у Америци, а овде је противзаконито. Не кажем да ниси у праву, али...

Nisi.

Obrazloži!

Reci, kako da se ponašam, ako u moju kuću, u toku noći upadne maskirani lik, sa oružjem pri pasu... (nebitno da li je to nož, pištolj ili obična močuga) i zateknem ga kako pretura po kući.
Da li da pobegnem iz kuće sa celom familijom (naravno, ako on to dozvoli), i da se vratim tek kada on završi svoj posao, ili da ga pozovem na kafu, na prijateljski razgovor i da ga ubedim da napusti moju kuću, , ili da ga utepam na licu mesta bez ikakve diskusije (nebitno, da li nožem, pištoljem ili običnom močugom) ili da zovem policiju - pa ako dođu - dođu?

Obzirom da i ovde imamo različita gledišta na to kako postupati prema lopovima, i da li je privatna svojina neprikosnovena, predlažem da otvorimu diskusiju na temu: kako se ponašati kada zateknemo lopova u svom stanu!

Shvati da ti nisi u svom stanu službeno ovlašćeno lice, sudija i, daleko bilo, dželat. Ti si običan građanin.


Imaš pravo da se braniš, ali to ne znači da možeš da ga upucaš tek tako. Toga nema ni u Americi, i tamo se vrši istraga šta i kako. Seti se samo dela PS koji se odnosi na stražarsku službu. Zar misliš da je to izmišljeno tek tako jer neko nije imao pametnija posla.

U americi mozes provalnika da ubijse kao pseto ako ti udje u kucu.
Tj pas ima veca prava nego taj provalnik.

Pa neće da bude, to što ljudi zamišljaju da je tamo i dalje Teksas, nije.

https://www.syracuse.com/crime/2019/05/is-it-legal-in-new-york-state-to-shoot-intruders-in-your-home.html

https://www.hutchhufflaw.com/2016/09/24/can-shoot-intruder-florida/

https://www.abc10.com/article/news/local/can-you-shoot-a-home-intruder-under-california-law/348540150

https://baronedefensefirm.com/blog/michigans-castle-doctrine-the-law-of-self-defense-inside-your-home/

Зависи од државе до државе. Негде ти се може десити да одговараш зато што је пас напао провалника. При томе ти ”чувај се пса” може бити отежавајућа околност зато што показујеш да си знао да имаш пса који уједа. Амерички систем је компликован, јер може да те тужи и држава (тужилац сноси терет доказивања кривице), али и друга страна (подједнако сносите терет доказивања). Дешавало се да судија пресуди да требате да платите трошкове лечења провалнику који се поломио на степеницама, као да вам је дошао у госте.

OK, slažem se. Ti razmišljaš i govoriš argumentovano i razumno. Ja sam napisao nešto u afektu - možda zato što mi je ''kraći fitilj''. Čim je neko nepozvan u mom stanu, ja (bilo ko od nas) sam primoran da se branim. Tu nema diskusije!

Zateći nepoznatog u noćnim satima u svojoj kući, kako se muva - to izaziva određene reakcije. Kako u tim slučajevima uključiti razum, ako i najmanjim delom svesti osećaš opasnost i osećaš da si ugrožen?
Šta znači braniti se, ako je provalnik fizički jači od mene?
Gde su granice?

Kad govorimo o silobranu (nužnoj odbrani) tada je doista jako teško biti pametan u samom trenutku događaja. Ipak, vredi pravilo, ako te provalnik (ili bilo koji uljez) napadne, tada smeš da se braniš na bilo koji način, uključujući i vatrenim oružjem. Priče oko toga da moraš da "meriš" kojom snagom ili kojom veštinom ili predmetom smeš da se braniš su priče za malu decu. Kad se braniš, braniš se, što reko Toma Fila, lakše će te izvaditi iz zatvora nego iz groba. Dok se braniš. Nije odbrana kad mlatiš po nekome ko je već u nesvesti i/ili imobiliziran, a posebno nije odbrana kada loviš provalnika ili uljeza koji beži (sa sve alatom ili nakradenim parama, svejedno).

Svako tko je gospodar svoga doma bi voleo da je neprikosnoveni gospodar, da može slobodno da zvekne bilo koga koga ulovi na delu u vlastitom stanu, ali to je jako teško savetovati kao pravilan postupak. Daleko bilo, ne dao bog da to mora da radi, stoga je najbolje imati psa (ili još bolje dva psa) na lancu, ako se ima kuća sa dvorištem, posebno na selu, a u stanu alarm i neprobojna vrata, kamere za nadzor i sve što odvraća uljeze od pokušaja ulaska. Svaki uljez će pre svega ići tamo gde je manji rizik da bude otkriven, ali bome i ucmekan. Stoga i odgovarajući natpis - upozorenje (npr. da je vlasnik naoružan, u stilu "Protected by Glock", čak i u šali) pomaže.

To znači: dva pit bula u dvorište, i tablu na kapiju: ''ulaziš na svoju odgovornost''  ;D

Pse koji laju. Ne razumijem se baš u pse ali je verovatno bolji neki labrador ili šarplaninac nego pit bul, ali shvataš priču.

Sećam se jednog dvorišta u Beogradu 90-ih ...tri dobermana koja ne laju, otvaraju usta kao ribe . Neki hiruški zahvat je urađen sigurno. Sablasno izgleda...

Nije bas tako.  Postoji srazmernost odbrane. Iako nije tacno precizirano , primnjuje se u krivicnim postupcima. Ne moze tebi da neko otme kesu na pijaci a ti da ga upucas zbog toga. Mora postojati srazmernost, odnosno da je sila upotrebljena u odbrani odgovarala napadu. Ne znaci da ako tebe napadne neko rukama , da ti ne mozes da koristis vatreno oruzije, sta ako je on grmalj od 100kg a ti dedica od 40kg, ali ako ispalis okvir u napadaca koji j verovatno bio onesposobljen posle prvog hitca ti prekoracujes silu potrebnu za odbranu jer ona sme da se koristi samo dok napad traje, nikako nakon toga.

Savet koji sam dobio od  sluzbene osobe - prvo pucaj da ubijes provalnika, pa u nogu pa u vazduh ( plafon). Nema sanse da se dokaze koji je metak bio prvi.

"Under law, there are two justifiable reasons to kill someone:

If you are in danger of being seriously injured or killed by that person, or
If you are in your own home and are trying to stop a burglary (or arson) in progress."

Po njihovom zakonu (drzava N. York) imas dva osnova da nekog lisis zivota:
1. ako si u opasnosti da budes tesko povredjen ili ubijen od te osobe ili
2. ako su u svojoj kuci i pokusavas da sprecis pljacku (paljevinu) koja je u toku.

Naravno ovo nije zacementirano, i tamo imaju neki standardi koje moras postovati da bi se to podvelo pod opravdanom upotrebmom smrtonosne sile itd. a postoji mogucnost i da zavrsis na sudu ali porote su obicno na strani vlasnika koji se branio.
U svakom slucaju akcije vlasnika moraju da budu RAZUMNE, ali su standardi samoodbarane mnogo siri i blazi nego u evropi.

Tacno je da u razicitim americkim drzavama zakon varira ali u vecini se primenjuje slicna resenja.

Na americkom primeru mozemo da vidimo da primena smrtonosne sile neodvaca kriminalce od pljacke.

Sa druge strane treba omoguciti zrtvi da se brani i da ako je upotrebio razumnu silu da odbrani sebe, porodicu i imovinu nebude kasnije krivicno gonjen.

Tesko je definisati sta je RAZUMNA upotreba sile ali obzirom na porast kriminala trebalo bi definiciju samoodbrane korigovati.

To u Srbiji sad nije reseno na odgovarajuci nacin.

Odosmo mi jako daleko od Zakona o oružju. U tom zakonu niko ne spominje ni odbranu ni samoodbranu!

A to što mi pričamo i razglabamo o samoodbrani... pričamo o tome jer nas to svakoga pojedinačno pomalo ''boli''. Svako pomalo, makar i u podsvesti strepi od situacije da bi se jednog dana mogao naći lice u lice sa provalnikom u svom domu.
Kroz prethodne diskusije postaje jasno da ne znamo kako da se postavimo, ako nam neki sliedžija, narkos, migrant, maloletni kabadahija ili samo komšija (koji ima običaj da krade komšijske kobasice sa sušenja i kokoške iz kokošinjca) upadne noću u kuću i prene nas iz dubokog sna.

Imao sam svojevremeno neku knjigu, vezano za tematiku o odbrani i samoodbrani.
Između ostalog u njoj piše: osnovo pravilo je ne vaditi oružje, ako ga ne misliš upotrebiti. Što znači: pre nego što potegneš pištolj doooobro razmisli, a ako ga ipak potegneš, upotrebi ga! Znalački, da zaustaviš protivnika.

Tu je najveći problem termin ''znalački''.

Polazim od sebe: tokom svoje streljačke i lovačke karijere ispalio sam više desetina hiljada metaka raznoraznih kalibara. Bio sam nekada dobar strelac, rukovanje oružjem mi je prešlo u rutinu, ali ako analiziram sebe, ne znam da li bih u nekoj afektnoj i kriznoj situaciji mogao ispaliti metak iz pištolja, tačno tamo gde želim.

I sad ako napravimo paralelu: ja kao vešt i rutinirani strelac sa bezbroj ispaljenih metaka u svom životu, sumnjam u svoju preciznost kada adrenalin proradi, šta možemo očekivati od običnog trudbenika koji je kupio ili dobio pištolj (prilikom polaska u penziju), ispalio  iz njega desetak ili ni toliko metaka, i potom ga spakovao u fioku, gde godinama stoji netaknut.
Kako će takav čovek reagovati? Verujem da neće znati ni repetirati pištolj ....

Eh...to je jedan problem... Kada sam otisao kod pokojnog dede na vikendicu imaju je devetku za zastitu... Reko deda daj da vidim pistolj, izvadi on nekud iz spavace sobe, da repetiram kad ono nece... Od stajanja je korodirao i zapekao. Jedva sam ga i rasklopio da ga ocistim i podmazem kako treba. No to sve nije bitno. Ono sto jeste je da je saoodbrana bas to, odbrana od napada. Ako provalnik ne naserne na vas nemate pravo da otvorite vatru.

Liberalna demokratija nam zapoveda da ga ne smeš dodirnuti ...daleko bilo ošamariti , udariti pesnicom ( ako je blizu)  ili na bilo koji način "uslovno povrediti" jer ne znamo namere . Možda je neuračunljiv , psihički bolestan ili nervozan ,pa mu u afektu svašta pada na "pamet".

Pa ti budi pametan na kraju  8)

Sve ovo ako stigneš da reaguješ i zaštitiš sebe , bližnje i imovinu zaboga...

један од паметнијих предлога који чух у задње време... :klap :klap :klap

Pravo na odbranu, ako postoji je obično u kaznenom (krivičnom) zakonu kao ekskulpacijski razlog (razlog, koji oslobađa krivnje) za inače krivično delo ubojstva tj. protupravnog lišavanja života. Što zapravo znači da se u svakom slučajo, ako osoba ne umre prirodnom smrću provodi istraga i možda kazneni postupak, tokom kojega se počinioca oslobađa krivnje (ako je u pitanju nužna odbrana) ili se ide dalje na optužbu za ubojstvo radi "prekočanja nužne odbrane".

То ти је само делимично тачно. За у плафон, сигурно... оно за у ноге није баш. Вештаци мере углове под којима су пројектили ушли у тело и на основу тога се може закључити положај погођеног и онога који пуцао. Ако провалника упуцаш у тело и он падне, а потом пуцаш у ноге, јасно ће се закључити да си пуцао из стојећег става. Тешко да ћеш погодити (посебно у тој ситуацији) угао као да си га погодио у ногу док он стоји.

Друго, тешко ће било ко (можда тек 1-2% људи) у таквој ситуацији размишљати на начин како си ти написао.

Ту си потпуно у праву. Можда ћу бити груб, али рутински ће реаговати само онај који има психолошки профил плаћеном убици и/или који очекује напад.

Може овако поставити питање: Колико су пута у 5 или 10 година грађани употребили оружје (легално) у одбрани своје имовине и живота? Са друге стране утврдиш колико је грађана (са легалним оружјем) извршили неко кривично дело употребом оружја, или је њиме неко други (који је неовлашћено приступио том оружју) начинио неко штету на сопствену или туђу штету (саомоубиство, саморањавање, убиство и сл.).

Знам како је то било у бранши обезбеђења када се наоружавао како је ко хтео (сви мисле да обезбеђење мора бити наоружано). У једној великој фирми са страним именом (тек је почињала на нашем тржишту) где сам радио (од око 1600 службеника обезбеђења) за три године два службеника су извршила саомоубиство службеним оружјем, а још тројица су се сами ранили неопрезно рукујући оружјем. Ниједном употребом оружја није спречен напад на штићене објекте (за те три године).

Данас се у Србији преко 90% обезбеђења објеката обавља без оружја и није повећан број напада-упада и сл.

Хоћу рећи да само поседовање ( па и ношење) оружја није никаква гаранција безбедности имовине, па ни живота. То су више од тога оно што зовемо превентивом: добре механичке препреке (ограде, врата, браве, прозори, решетке...), друга техника (сензори, видео-надзор и сл. и тд) и понашање људи (почевши од баналних ствари као што су затварање врата и прозоре за собом, преко јављања поузданом комшији када идемо из стана на пар дана, до само дисциплине и препознавања индикатора могућег угрожавања- напада). 

I što veći pas u dvorištu!  ::)

Paralela sa obveznim paketom prve pomoći u autu i/ili vatrogasnog aparata sa vatrenim oružjem je neminovna. Adrenalin je prisutan i u slučaju prometne nesreće gdje su prisutni ranjeni (pa se pruža prva pomoć) i bome gde auto ili kamion počnu da gore, pa treba da se gasi. Jedino kad nas netko napadne treba valjda prvo da zovemo policiju, a tek onda valjda da reagujemo, šta li. Glupost totalna i nerealna. Neko je napisao ono što je posve tačno, policija dolazi jedino da sačini zapisnik, tzv. "savremena država" je odlučila da je porezni obveznik obična stoka za klanje, koji si je valkda sam kriv ako ga netko bezobrazniji i nasilniji napadne. "Mir za svaki cenu" znači da je onaj tko poštuje zakone unapred uništen fizički i moralno, jer mu država zabranjuje ono što je najprirodnije, a to je odbrana od napada.

Problem je sto se ti ne mozes odbraniti od napada u svojoj kuci vatrenim oruzijem, a i cak da potegnes neko bi sigurno stradao,pitanje je samo ko. Mnogo je efikasnije ovo sto prica Dzumba, na zapadu su jedno vreme bile popularne "panick room" koji se instalirao obicno u kupatilu, sa blindiranim vratima, telefonom i video nadzorom gde bi se porodica u slucaju upada sklonila na bezbedno i pozvala policiju. Mnogo je vrednije sacuvati zivote svoje porodice i sebe nego glumiti heroja zarad nekih materijalnih stvari. Druga stvar oruzije bi trebalo biti u zakljucanom ormanu. Koliko bi trebalo nekome u pola noci da nadje kljuc, otkljuca, uzme oruzije spremi za upotrebu? Ako nije pod kljucem rizikujete da neko nestrucan dodje u posed oruzija (obicno deca) i iz nehata povredi ili ne daj boze ubije sebe ili nekoga. crne hronike se redovno pune takvim slucajevima.

Грађани предали држави 28.914 комада оружја
Аутор: Милан Галовић   понедељак, 03.02.2020.

Рок за замену оружних листова истиче 5. марта, неизвесно je да ли ће бити продужен. – Преполовљене таксе за ову законску обавезу

Иако законски рок за замену оружних листова истиче за нешто више од месец дана, 5. марта, многи власници оружја још нису извршили ову обавезу. У МУП-у Србије нису хтели да се изјашњавају да ли ће тај рок бити још једном продужен, будући да о томе, у виду измена и допуна закона, одлуку може да донесе само Народна скупштина, како је то било и прошле године.

„Oд почетка примене Закона о оружју и муницији, тачније од 5. марта 2016. године, пререгистровано је 146.028 комада оружја”, наводи се у писаним одговорима МУП-а Србије на питања „Политике”. Овог пута нисмо добили одговор колико у Србији има оружја у легалном поседу грађана, док нам је 2018. достављен податак надлежних да је реч о чак 923.700 комада оружја. Тада је наглашено да то није само оружје грађана, већ и оно које је у власништву предузетника и правних лица.

– С обзиром на то да је у Републици Србији већи број регистрованог ловачког оружја, сходно томе већи је и број издатих оружних листова за држање и ношење овог оружја од оружних листова за држање оружја за личну безбедност – напомињу у МУП-у Србије. Дакле, ако се претпостави да су предузетници и правна лица у највећем броју обавили дужност замене оружних листова, извесно је да велики број грађана то још није урадио. Тај број се сигурно мери десетинама, а можда и стотинама хиљада „цеви” чији власници би требало да у наредним недељама опседну шалтере МУП-а.

Да ли ће представници законодавне власти још једном продужити рок за замену оружних листова, можда и за дуже од годину дана, или ће МУП бити засут захтевима грађана који, по својеврсном националном обичају, законске обавезе завршавају у последњи час, показаће се у наредним недељама.

– Законом о оружју и муницији, који се примењује од марта 2016. године, била је предвиђена обавеза грађана да пререгиструју оружје до 5. марта 2019. године. Тај рок је додатно продужен на још годину дана изменом Закона о оружју и муницији, тако да је крајњи рок за замену исправа о оружју сада 5. март 2020. године. Власници оружја имали су, односно и даље имају, рок од укупно четири године за пререгистрацију оружја, чији је циљ да се безбедност грађана кроз ефикасну контролу додатно унапреди – наглашавају у МУП-у Србије. Сваком власнику легалног оружја јасно је да се закон мора поштовати, али већина њих је незадовољна обавезама које имају. То пре свега важи за порез на оружје који се наплаћује двадесетак година, али и на актуелну замену оружних листова уз наплату разних такса.

Пререгистровано 146.028 комада оружја, претпоставља се да треба издати исправе за још десетине хиљада „цеви”
У МУП-у Србије апелују на грађане да испуне своју законску обавезу, наглашавајући да су ове таксе смањене.

– Новим законом о републичким административним таксама који је почео да се примењује 14. децембра прошле године, цена такса за издавање оружних листова је смањена. За издавање оружног листа са микроконтролер чипом у који се уносе подаци о регистрованом оружју са олученим цевима она износи 2.800 динара, док за оружје са неолученим цевима 1.330 динара. Таксе су раније биле 5.590 динара, односно 2.670 динара – објашњавају у МУП-у. Било је и оних грађана којима је ионако дозлогрдило плаћање пореза на оружје, па им је замена оружних листова била само кап која је прелила чашу, због чега су одлучили да пиштоље, револвере или ловачке пушке предају држави. Или, једноставно, више нису желели оружје у својим домовима чак и када је оно наследство.

– У 2019. години укупно је предато у корист Републике Србије 28.914 комада оружја – прецизно се наводи у одговорима МУП-а за „Политику”. Током овог вишегодишњег бирократског процеса било је и разних дезинформација, попут оних да полиција масовно одузима оружје власницима. То није тачно, али известан број грађана остао је без оружног листа (и оружја) у складу са законима, тврде надлежни.

– Од укупног броја поднетих захтева за издавање оружног листа на годишњем нивоу одбије се максимално пет одсто, због неиспуњавања законом прописаних услова, на пример подносилац захтева није здравствено способан, нема услове за безбедан смештај и чување оружја, извршилац је кривичних дела или прекршаја са елементима насиља – кажу у МУП-у.

Једна од новина које је донео Закон о оружју и муницији су и периодични лекарски прегледи за власнике оружја. То је општеприхваћено, није логично да возачи, у одређеним годинама, морају проћи прегледе да би продужили возачке дозволе а да власници оружја током целог живота не морају на преглед. Уосталом, неке трагедије које су се догађале употребом оружја у легалном поседу грађана, проузроковане су нарушеним здрављем његових власника.

Централна тачка илегални арсенали

Тема „разоружавања” грађана често се потеже после неких злочина, али чињеница је да извршиоци најтежих кривичних дела користе оружје набављено на црном тржишту, покушавајући да заметну траг и избегну правду. Због тога је полиција и усредсређена на илегалне арсенале, а повремено се спроводе и легализације, регистровање илегалног оружја или његова предаја држави без кривичне одговорности за грађане који се одазову на ове позиве државе.

Izvor: www.politika.rs

Када би држава радила свој посао како треба онда не би било потребе за личним наоружањем, блиндираним вратима, посебним ормарима за складиштење оружја и др. стварима. Када би судови судили како треба онда би се и мање пљачкало пошто провалници не би имали три чисте да нападну некога јер би знали да могу да погину пошто институт нужне одбране не би био обесмишљен.

Народ не може да буде препуштен самом себи, да се сам брани и да се сам организује јер је то транзиција у племенско друштво и укидање државе. Наравно да савесни грађани треба да имају могућност да поседују ватрено оружје, али не може се све заснивати на наоружавању народа. Мора да постоји нека равнотежа.

кад би држава радила свој посао не би имала потребе да се плаши оружја у поседу грађана. друго, у тексту се износи неистина да је свега 5% одбијених. то није истина. највећи број људи који је пререгистровао после продужетка рока остао је без свог краткоцевног  оружја. пре тога пролазило је мање-више без проблема. једино пролазе пензионисани официри и полицајци и понеко наследство. за спортско углавном није проблем.

И ти и онај Дарко "Дум-дум" говорите о томе у виду тврдње. Међутим, нико не нуди иоле опипљив доказ. Полиција каже 5% од броја поднетих захтева. Ако је поднето и пререгистровано око 200000 комада оружја, то је око 10000 одбијених захтева. Да ли је то мало или много тешко је просудити.

.џумбо, ја дарка не познајем лично, али познајем много људи којима после продужетка рока није одобрено да задрже постојеће пиштоље. пошто их је готово немогуће ни продати ни поклонити, једино решење је предавање у корист државе. а ти закључак извуци сам. да поновим, људи који су пререгистровали пре продужетка рока, значи до прошле године ово време, углавном нису имали никаквих проблема и задржали су своје пиштоље.

Па, добро, можда су оно у тих 5%. кад неког одбију из "безбедносних" разлога увек може да тражи да му образложе одлуку, односно да се жали.

неће бити. људи (дебела већина њих) су најнормалније пререгистровали своје ловачко оружје. да су безбедносно неподобни не би им било дозвољено да га задрже. дакле, ради се само о краткоцевном оружју за личну безбедност. и не желе да објашњавају зашто су неког одбили, зато је нужно да се укине то фамозно дискреционо право.

 :klap :klap :klap

Diskreciono pravo je mogućnost nadležnima da nekoga diskriminišu (nekoga ko je lično nesimpatičan, partijski nepodoban isl.) ili ucenjuju.

једино шта ће постићи, а то и у полицији јавно говоре, је да ће порасти број оружја на црно и број свађа и туча. поседовање оружја је једна од мера да људе држиш мирним, јер знају да ће остати без истог ако учествују у тучи.

Истиче рок за замену оружаних листова
Аутор: Озрен Милановић   уторак, 11.02.2020.

Чак пола милиона грађана ризикује високе казне јер није заменило исправе о власништву оружја

[attachment=1]

Вест за наоружани део нације да 5. марта истиче рок за замену оружних листова мало кога узбуђује, а требало би. Осим што прети казна и до 150.000 динара ако се то не уради на време, процедура је, благо речено, по новом закону дужа, скупља – и компликованија.

Према доступним али непотврђеним подацима, грађани Србије поседују најмање 600.000 оружних листова.

Када је 2016. године усвојен Закон о оружју, грађанима су дате три године да поступе по новом. Како увек чекамо последњи тренутак, мали део власника пушака и пиштоља тек је почетком прошле године почео да мења класичне оружне листове за биометријске „картице”, па су надлежни схватили да неће стићи до прошлог марта све да их обраде. Зато је прошле зиме влада у скупштину послала предлог измене закона којим се овај рок помера за још годину дана, а то је 5. март 2020.

Упозорења нису много вредела, јер у ових последњих годину дана ни пети део оружних дозвола није замењен. Више од пола милиона грађана још чека, да ли због лежерности, незнања, скупоће поступка или нечег другог може само да се нагађа.

За разлику од старе процедуре, на једном новом оружном листу омогућена је регистрација до 10 комада пушака или пиштоља. Власник оружја обавезан је да приликом замене оружног листа у полицијску станицу донесе оружје на увид, као и старе исправе. Потребна му је потврда да против њега није покренут кривични поступак, као и лекарско уверење о способности за држање и ношење оружја.

На званичном сајту МУП-а Србије наводи се да се „Захтев за пререгистрацију оружја из категорије Б подноси лично, у организационој јединици овог министарства према месту пребивалишта подносиоца захтева и том приликом се доноси оружје на увид, прилаже се уверење о здравственој способности за држање и ношење оружја не старије од месец дана, доказ о оправданости разлога за поседовање оружја (за оружје за личну безбедност неопходно је учинити вероватним да би лична безбедност могла бити угрожена због природе посла или других околности, за ловачко оружје неопходан је доказ о испуњености услова за поседовање ловне карте, за спортско оружје неопходно је уверење о активном чланству у спортској стрељачкој организацији.  У овом поступку надлежни орган по службеној дужности, уз сагласност подносиоца захтева, прибавља уверење да се против подносиоца захтева не води кривични поступак. Уверења може подносилац захтева и сам да прибави како би се захтев решио у што краћем року”.

Остаје у пракси „теренска провера” где се полиција распитује и прикупља податке о подносиоцу захтева, од комшија, рођака, колега али звони и на његова врата да види и процени како се он опходи према оружју и околини. То се на сајту овако образлаже: „У току спровођења поступка полицијски службеници месно надлежне полицијске управе, односно полицијске станице утврђују да ли су испуњени услови за безбедан смештај и чување оружја у складу са важећим подзаконским актима”. То се не наводи, али ако грађанин не прође такву проверу, пропадају му паре дате за лекарски преглед и таксе. Преостаје му у пракси да покуша да прода оружје, а легално може само оном ко има валидну дозволу, или да га преда МУП-у бесплатно.

Издавање нове оружне исправе кошта 1.500 динара, док су власници оружја са олученим цевима – пиштољи, револвери, карабини – дужни да уплате и републичку таксу која износи 5.360 динара. Лекарско уверење кошта од 3.500 до чак 6.000 динара, што укупан износ замене овог документа подиже и на више од 12.000 динара. Обука за безбедно руковање ватреним оружјем креће се од 6.000 до 10.000 динара. Ловачки испит је (само за ловце) 4.000 динара.

Нови закон укинуо је категорију трофејног оружја. Према евиденцији МУП-а, до ступања на снагу нових прописа у Србији је било регистровано укупно 63.558 комада трофејног оружја. Оно, по новом, у истом је рангу са другим ручним оружјем.

Стручњаци Националне асоцијације за оружје појашњавају процедуре за обнављање дозвола. Сваки легални власник оружја мора да оде код свог изабраног лекара и да од њега добије такозвани формулар 1  са којим одлази у лиценцирану здравствену установу у којој се изврши лекарски преглед о његовој способности да поседује оружје. Врше се прегледи офталмолога, стручњака медицине рада, психолога. Свако од њих, уколико процени да је то потребно, има право да га пошаље и на додатне прегледе. Са тим документима и захтевом за промену оружног листа власник одлази у полицију, носи своје оружје на увид и том приликом плаћа таксе.

С обзиром на то да су преостале још само три недеље до истека рока, више него сигурно је да ће због „уског грла” настати неописиве гужве, и у медицинским установама и у полицијским станицама. Рачуница је незванична али је проста и логична: у око двестотине полицијских станица, са једним или два службеника који физички не могу да обраде више од 20 захтева дневно, пропустиће рок сигурно више стотина хиљада грађана. Околност да оружје морају да понесу са собом у станицу у пракси може да буде додатна опасност… Замислимо грађанина који носи карабин, две сачмаре и три пиштоља па са таквим пртљагом стоји у реду – а цеви вире на све стране. Пошто је реч о продужењу јер се не региструје новокупљено, а већ постоји валидна документација, оружје на увид нема неког оправдања осим ако је нешто у питању што лаици не знају.

Но, многи се надају да ће влада опет бити болећива и да ће продужити рок за још годину или две, а ако не биће „густо”.  Ко ће Србе да натера да се накане и одраде оно што им закон тражи.

Народни трошак

Ако 600.000 власника оружних листова у Србији за таксе, лекарско уверење и уверење да се не води кривични поступак издвоји у просеку око 6.000 динара за нове биометријске дозволе то ће укупно коштати око 3,6 милијарди динара или око 30 милиона евра.

Izvor: www.politika.rs

"оружје на увид нема неког оправдања осим ако је нешто у питању што лаици не знају."

има. проверавају се жигови и исправљају небулозе које су писане у старим оружним листовима. а није да их нема. рецимо пише козлица, а оно у питању татра (збројовка ухерски брод). има ту и будалаштина, рецимо слање у зиж власника м98, м48, паповки, м76 и другог некада војног оружја. па ваљда је толико тешко наћи оне жигове тк и вк, а сви знамо да војска није прихватала шкарт. онда, лепо пише модел оружја и лого произвођача, али телетабиси/ке који раде на оружју најчешће појма немају и не разликују лого чешке збројовке од логоа завода црвена застава, те шаљу људе код пушкара који ће да потврди да је то оружје управо то о коме пише стари оружни лист. о овом лаици може још да се дискутује, али ето, наведох пример колики су "стручњаци" ти који раде на оружју. исто важи и за оне који су правили програм. пре недељу дана сам се расправљао са шефицом која води оружје (иначе јако коректном женом) да петлара није хамерлес, али у програму не постоји као посебна ставка "пушка са неолученим цевима хоризонталног распореда цеви са спољашњим ударачима", већ се води као хамерлес. а сви знамо да хамерлес значи без (спољашњих) чекића.

U Sloveniji je to B6 kategorija.
repetirno in polavtomatsko dolgocevno strelno orožje z gladko cevjo dolžine do 60 centimetrov;

A ako ima cev dužu od 60 cm, onda je to C1.
repetirno dolgocevno strelno orožje, ki ni zajeto v 6. točki kategorije B;

Позив МУП-а да се до 5. марта поднесу захтеви за нове оружне листове
уторак, 18.02.2020.

Hoви захтеви који буду поднети до истека рока биће узети у разматрање уз могућност да, уколико је документација непотпуна, она накнадно буде допуњена. - Од децембра ниже таксе

Министарство унутрашњих послова Републике Србије позива грађане који у претходне скоро четири године нису поднели захтев за замену исправа о оружју, да то што пре учине имајући у виду да, у складу са Законом о оружју и муницији који је почео да се примењује 2016. године, тај рок истиче 5. марта ове године, саопштено је из МУП-а Србије.

Захтев се подноси надлежној организационој јединици Министарства унутрашњих послова Републике Србије према месту пребивалишта, а сви захтеви који буду поднети до 5. марта биће узети у разматрање уз могућност да, уколико је документација непотпуна, она накнадно буде допуњена.

Истичемо да је новим Законом о републичким административним таксама који је почео да се примењује 14. децембра 2019. године, износ такси за издавање оружних листова дупло смањен.

За издавање оружног листа са чипом, у који се уносе подаци о регистрованом оружју са олученим цевима, такса од децембра прошле године износи 2.800 динара, док је за оружје са неолученим цевима цена таксе 1.330 динара.

Министарство подсећа да су грађани који имају оружје са исправама издатим по основу старог Закона имали могућност да у претходне четири године поднесу захтев за издавање нових исправа и још једном позива грађане, који до данас то нису учинили, да захтев поднесу до 5. марта.

Такође, подсећамо и да је рок за замену исправа првобитно важио до 5. марта 2019. године, али је продужен још годину, како би грађани имали довољно времена да поднесу захтев за нове исправе.

Izvor: www.politika.rs

То баш и није тачно. Гледао сам жалбу једног "мог" службеника кога су одбили за лиценцу за службеника обезбеђења са оружјем. Како се писмено жалио одговрили су му писмено и навели разлог. Заборавио је да је као малолетник учествовао у тучи где су нанете (он је један од криваца) тешке телесне повреде.

Lako je naći razlog, ako nekoga želiš eliminisati!   :rtfm

Ne treba da bežimo od očite činjenice: država razoružava običan narod.
Sa druge strane, sa teškim organizovanim kriminalom nema ni volje ni snage da se bori!

Ove moje rečenice ne treba posebno argumentovati - ali ko želi, može naći bezbroj potvrda.

Ovo čak ima i smisla. Neko sa nasilničkom prošlošću bolje da i nema oružje. Iako, možemo da pričamo oko toga, da je on svoje odležao ili odradio, kako bilo, no posledice ostaju, za žrtvu verovatno do danas (ako su bile doista teške povrede), zato je dobro, da određene posledice (pa makar u vidu nemogućnosti da se dobije oružni list) ostanu i počiniocu.

Zar nije u Slo tako, da ne gledaju samo osude, nego i to da si bio u procesu za kazneni čin?

Naravno. Po Zakonu o orožju (ZOro-1) je potrebno za oružnu ispravu ispuniti šest uslova:
- punoletnost (starost 18 godina),
- razlog (npr. sigurnost, sport, lovstvo, kolekcionarstvo, trgovina, nasleđivanje),
- zdravstveno stanje (dokazuje se lekarskim pregledom),
- napravljen ispit iz sigurnog rukovanja oružjem,
- nekažnjavanje za krivična dela s elementima nasilja (uključeni su i prekršaji s područja javnog reda i mira, ako je bilo nasilja) - iz službenih evidencija,
- opšta sigurnost osobe (npr. alkoholočari i narkomani su isključeni, život u kućanstvu sa narkomanom je veliki problem, itd) - to proverava policija po službenoj dužnosti, ta provera traje oko mesec dana. (U principu je ovaj uslov još najbliži nekadašnjem diskrecijskom pravu, mada je diskrecijsko pravo (slov. prosti preudarek) u postupku izdavanja oružne isprave kao takvo ukinuto).

Uzgred, ovo je i odgovor na jedno od ispitnih pitanja.

Hvala.

Vraćam se na moj post od pre neki dan da dodam još nešto:

Država Sr je svojim (ne)činjenjem, (ne)brigom i (ne)organizirovanim nadležnim službama omogućila, i dalje svesrdno omogućava da se kriminalci i kojekakve lopuže naoružavaju praktično legalno, kupujući oružje od poznatih preprodavaca, na crnom tržištu. Ne verujem da policijskim službama nisu poznati izvori, gde se oružje može nabaviti, i ko ga poseduje (mislim na ljude, koji su evidentirani kao bezbednosno interesantni).
Istovremeno, od poštenog naroda, koji ima prijavljeno oružje, država otima isto, odnosno, uskraćuje im pravo da ga dalje imaju.

Očito, u državi SR nisu isti aršini prema običnoj raji i prema ''ostalima''!

Običnog čoveka je lako zaplašiti raznoraznim represivnim merama, a kriminalci i dalje teraju svoje. Njima država očito ne može ništa, ili neće, ili ne sme da krene organizovano protiv njih.

U tome je problem primene novo Zakona!

Разоружавање о трошку грађана
Аутор: Александар Бојовић   четвртак, 20.02.2020.

Председник Србије Александар Вучић каже да постоје проблеми у спровођењу закона о оружју

Учланио сам се у стрељачки клуб и пуцао, извадио лекарско уверење, платио све таксе и добио потврду да нисам под истрагом, али џаба, малу чешку ’збројовку’ – пиштољ који сам наследио од покојног оца, не могу да региструјем.

Овим речима наш читалац Гојко Велебит из Београда објашњава апсурдну ситуацију у којој се нашао. Он безуспешно покушава да на званичан начин промени стари оружани лист за нови – биометријски. Пошто му до сада то није пошло за руком, ангажовао је и адвоката.

И председник Србије Александар Вучић је недавно први пут констатовао да постоје проблеми у спровођењу Закона о оружју и муницији. Овај акт поменут је у емисији „Ћирилица” на ТВ Хепи, емитованој у понедељак, у којој је гостовао председник Србије. Одговарајући на питања гледалаца, конкретно у вези са обавезама плаћања пореза на оружје, председник Вучић је рекао:

„Није баш да се једино у нашој земљи плаћа порез на оружје, то није тачно... Али, постоје неки проблеми у том закону о оружју, не знам тачно о чему је реч, добио сам више писама и мејлова, па ћу баш да погледам да ли можемо да помогнемо”, изјавио је Александар Вучић.

У мукама с регистрацијом пиштоља Гојко Велебит није усамљен. „Политика” је у неколико наврата писала о теми пререгистрације оружја и увек би се јавио велики број наших читалаца. Они сматрају да је нови закон о оружју веома лош и да њиме држава грађане прво стави у трошак, па их након тога разоружа. Овај проблем ће тек бити актуелан. За десетак дана истиче рок за пререгистрацију оружја, а остало је на стотине хиљада грађана Србије који то још нису урадили.

Већина оних са којима смо разговарали одбијени су, када су затражили нове дозволе јер је полиција утврдила да им није угрожена безбедност. Није познат званичан податак колико је грађана, као Гојко, одбијено у овом процесу, али се спекулише да је реч о више десетина хиљада. Према подацима МУП-а достављеним „Политици”, од 5. марта 2016. пререгистровано је 146.028 комада оружја. Само у прошлој години, грађани су због све компликованије процедуре МУП-у предали око 30.000 комада.

Зато се може очекивати да ћемо поново гледати исти филм као од пре годину дана. Тада је из истих разлога одлучено да рок буде продужен за једну годину. Полиција је кривицу пребацила на грађане, са тезом да „наш народ увек чека последњи тренутак да нешто уради”. Али, како се чини, у овом случају није о томе реч.

Наредни дани ће показати шта ће држава учинити поводом великог броја оних који неће стићи да пререгиструју оружје. Можда ће поново продужити рок на годину дана до, на пример, 5. марта 2021. Али, да ли је то решење? Да ли је нови закон о оружју и муницији заиста лош? Гојко Велебит наводи да је поштовао све што је писало на вратима полицијске станице. Сва папирологија, уверења, таксе...(да би регистровао очеву „чешку збројовку”), коштало га је више од 100 евра.

„Када сам предао документа, запослени у полицијској станици ме је питао: ’А оружје?.’

’Шта, оружје?’, одговорио сам.

’Нисте донели оружје на увид”, рекао је запослени.

’Па то није ни писало на вратима, нисам ни знао за то’, казао сам.

’Није прошло два минута, рекли су ми да сад пише.’

Када сам изашао из канцеларије, хемијском оловком су на папиру на вратима дописали ’донети оружје на увид’”, препричава Гојко своје искуство из полицијске станице. Све је урадио што су ми тражили. Потом је чекао мишљење полиције.

„У међувремену сам два-три пута ишао у полицијску станицу да се распитам. Говорили су ми: ’Биће, биће, начелник никако нема времена да то потпише.’ На крају, после скоро годину дана, добио сам решење да сам одбијен. Годину дана су размишљали о томе. Мој захтев је одбијен, а ја не знам из којих разлога. Сада сам ангажовао адвоката који ми је написао жалбу на ту одлуку. Нећу да одустанем”, прича Гојко. Наш саговорник сматра да није заслужио да се држава овако опходи према њему. Каже да никада није имамо проблема са полицијом и законом, додаје да није осуђиван и да никоме никада није претио...

„Ја сам ’ситна риба’ да бих коментарисао неки закон. Али сматрам да ово није поштено”, закључује наш читалац Гојко Велебит.

Министарство унутрашњих послова Србије је у више наврата позивало грађане, који у претходне скоро четири године нису поднели захтев за замену исправа о оружју, да то учине. И пре два дана су упутили такав апел. Сви захтеви који буду поднети до истека рока биће узети у разматрање уз могућност да, уколико је документација непотпуна, она накнадно буде допуњена, навели су у МУП-у.

Нови закон о оружју и муницији почео је да се примењује 2016. године.

Izvor: www.politika.rs

Još nešto vezano za novi Zakon:

Jedno su dažbine, koje po novom Zakonu svaki građanin, koji poseduje oružje mora platiti.
To je sasvim OK, jer u svakoj uređenoj državi moraš platiti porez - taksu za sve što kupiš, radiš, privređuješ, poseduješ. Moramo shvatiti da oružje nije igračka a jeste određeni luksuz, i zbog toga moraju se proći procedure zakonom propisane za nabavku, a država će ubirati harač - jer poseduješ nešto što nije neophodno za život običnog građanina.

Ovo najviše boli našeg čoveka, ali realno gledano, tu se nema što prigovoriti.

Prigovor se može dati na samovolju lokalnih policijskih stanica, koje tumače zakon - svako po svom nahođenju, i na taj način praktično otimaju oružje od legalnih vlasnika, koji nikome nikada nisu naudili. I to je osnovni problem u primeni novog zakona!

I da se vratim na svoj prethodni post. Moje ubeđenje je da je država novim zakonom kriminalce i vlasnike ilegalnog oružja stavila u povoljniji položaj u odnosu na legalne vlasnike.
U tom smislu ima prostora da se nešto promeni, da bi zakon bio prihvatljiv i široko primenjiv na široke narodne mase, imaoce legalnog oružja.

  Predsednik LSS i poslanik Milija Miletić pozvali poslanike da glasaju za usvajanje Zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji
Od Jeremija Trifunović -20. February 2020.0622
Podeli na Fejsbuku Tvitni na twitteru 


Beograd: 20.2.20120: Na današnjoj konferenciji za novinare u Narodnoj skupštini Republike Srbije javnosti se obratio predsednik Lovačkog saveza Srbije, Bratislav Ćirković i narodni poslanik Milija Miletić. Oni su ovom prilikom pozvali Narodne poslanike da glasaju za usvajanje Zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koji se tiče produžetka roka za zamenu oružanih listova. Ovaj Zakon je u Skupštinsku proceduru inicirala poslanička grupa Pokret socijalista- Ujedinjena seljačka stranka- Narodna seljačka stranka.

Predsednici Skupštine i narodnim poslanicima uručena je podrška za usvajanje ovog zakona.

Izvor:https://www.facebook.com/lovackisavezsrb/

Snimak konferencije za štampu možete pogledati na: https://youtu.be/mDbmUY0zUpw

Војни пензионери: Награда претворена у казну
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић субота, 22.02.2020.

Официри у пензији у писму премијерки и министрима предлажу да буду ослобођени обавезе пререгистрације оружја Удружење војних пензионера Србије упутило је јуче писмо премијерки Србије Ани Брнабић, министрима одбране и унутрашњих послова Александру Вулину и Небојши Стефановићу, предлажући им да се Закон о оружју и муницији који је изазвао много негодовања у јавности допуни. Реч је о члану закона којим би професионална војна лица била ослобођена обавезе пререгистрације оружја које су током службе или приликом пензионисања добили од војске као награду, односно поклон за заслуге у војној служби.

Као алтернативно, предлаже се да се пререгистрација тог оружја омогући без доказивања испуњeности услова прописаних овим законом, уз евентуално плаћање трошкова израде новог оружног листа.

– Оружје за које поседују листове добијено је као награда или поклон током службе или при одласку у пензију. До пензионисања су га поседовали уз службену дозволу и користили и у обављању службе, а након пензионисања су за то оружје прибавили оружне листове по закону – каже председник Удружења војних пензионера Србије Љубомир Драгањац.

Сада, суочени са, за њихове године и приходе, захтевном процедуром и релативно високим трошковима прибављања нових оружних листова, многи ће бити принуђени да то оружје предају органима МУП-а, а неки се спремају и да га врате поклонодавцу, што може резултирати револтом ове популације.

– Законом је награда фактички претворена у казну, поготову ако још буду и прекршајно гоњени уколико не изврше пререгистрацију – напомиње Драгањац.

„Истовремено указујемо да органи МУП-а у поступку пререгистрације оружја за које су оружни листови добијени пре ступања закона на снагу траже и документа која законом нису прописана. Конкретно, прописано је да се уз захтев за издавање новог оружног листа прилаже само уверење о здравственој способности за држање и ношење оружја”, наводи Драгањац у писму.

Органи МУП-а поред тог уверења траже и уверење од надлежног редовног и специјалног суда да се против подносиоца не води кривични поступак, те противно члану 13 закона траже уверење о обучености у руковању ватреним оружјем. Сва та уверења се могу прибавити само уз плаћање таксе, а те, као и остале у вези са пререгистрацијом, укупно износе око 12.000 динара.

Izvor: www.politika.rs

војна лица, како активна, тако и пензионисана, су ослобођена обуке за руковање (што је нормално).

Zar je moguće?  :krsta  8)  ;D

Mislim da se ovde nece talasati dok ne prodju izbori, tako da je verovatno da bude produzenje, ali recimo 6m.

Pa i nije. Vojno rukovanje oružjem je drukčije.

Molim ako je moguće pojašnjanje u kom smislu se razlikuje vojno i civilno rukovanje, na primer revolverom .357 ili karabinom 7,9mm.

Mogu tek probati da pojasnim. Pri civilnom rukovanju je sigurnost na prvom mestu. Pri vojnom rukovanju je na prvom mestu odlučnost, da se oružje u borbi doista i upotrebi. Pri civilnom obučavanju kandidata se ispostavljaju tri pravila kao osnov sigurnosti: 1. tretiraj svako oružje kao da je napunjeno, 2. cev oružja uvek usmeri u "sigurni smer" (to je onaj smer gde nema veće štete, osim možda materialne, ako dođe do opalenja oružja), 3. prst drži uvek van od obarača. Vojna obuka je namenjena uporabi oružja na ratištu, dok je samo oružje u velikoj većini slučajeva prazno (čak i među obavljanjem stražarske službe, prilikom koje se jedino zaduživala municija). Cilj civilne obuke je da obuči kandidata da može samostalno baratati oružjem i municijom (dakle i kod kuće), dok je u pravilu vojna obuka namenjena tek toliko koliko je potrebno za obavljanje bojevog gađanja, dakle pod nadzorom starešina.

Sve navedeno ne znači da možda obuka za vojne starešine možda nije drugačija, možda bliža onoj civilnoj obuci, ali reći da je to jedno i isto, ne znam, ja bih pri tome bio oprezan. Inače, čak i je i obuku za vozački ispit dobro ponoviti (ja radio za C kategoriju pre koju godinu), pa da čovek shvati šta sve novo može da nauči ili da teoretski ali i praktično obnovi. Mislim, da od civilne obuke nema nikakve štete, a ne bi ni za koga trebalo da bude sramota. U Sloveniji se sam ispit sastoji od četiri dela, tri su teoretska (oružje, municija, prva pomoć) a samo gađanje je praktični deo ispita na kojem treba da se pogodi u metu određeni minimum pogodaka.

 Ti , prijatelju veruješ u to što si napisao??? Znaš li koliko su dugo starešine u Vojnim Školama i Akademiji imale predmet Naoružanje s Nastavom gađanja? Znaš li koliko su pojedine starešine izvele časova obuke vojnicima iz istog predmeta? Koliko je tu prakse kroz razna gađanja i vežbe.

Stvarno mislim da oficirima i podoficirima ta obuka nije potrebna - bilo bi to kao da nekoga ko je završio težak fakultet šalješ ponovo u VI razred osnovne škole.

Потврда- доказ да су оспобљени за руковање оружјем није потребна пензионисаним припадницима војске и полиције, резервним официрима и онима који су били професионални војници.


За ово око тражења потврда суда да нису кажњавани Драгањац је делимично управу. Наиме, то МУП тражи, али га грађанин који подноси захтев не мора прибавити већ је потребно да тражи од МУП-а (усмено од службеника за оружје, потпише се потом један захтев- сагласност да то они ураде) да то они ураде по службеној дужности. Наиме, Закон о општем управном поступку је регулисао да ако један државни орган води службену евиденцију о грађанину, онда други државни орган (када је потребно) податке о тој евиденцији прибавља по службеној дужности. Наравно, џабе. То сам ја урадио. Ипак, службеница у МУП-у ме је замолила да потврду из основног суда ипак ја прибавим јер немају могућност електронског увида (тако ће бити брже). Ја сам то и урадио (извадио потврду из основног суда) јер се суд налази буквално 20м од зграде полиције. Потврду у суду сам добио за 10 мин. Потврду из Специјалног суда (јер и из тог суда се мора прибавити доказ) је прибавила она службено.

корекција, џумбо. потребан је доказ о оспособљености за руковање оружјем. за резервне официре то је онај папир/уверење који се добија по завршетку школовања, за официре и полицајце диплома школе/академије. копија и оригинал на увид.

Obuku za civilno rukovanje sam prošao. Starešinsku obuku "naoružanje s nastavom gađanja" nisam, već jedino redovni vojni rok. Predlažem da svoje kaže neko tko ima detaljan uvid o obe obuke, tj. netko tko je osobno prošao obe obuke. Dakle starešina kome nije bilo ispod časti napraviti i civilnu obuku.

Ne radi se tu o tome da je nešto nekome ispod časti, nego je stvarno deplasirano. Kao kada bi profesionalnom vozaču kamiona tražio potvrdu da zna da vozi Jugo 45.

Kako bilo, ako je zakonodavac u tom delu izjednačio status vojnog starešine (bilo aktivnog ili penzionisanog) sa napravljenim civilnim ispitom za sigurno rukovanje oružjem, onda je valjda procenio, da je to to. Slovenački zakon ima na tom mestu ovakvo pravilo: "Šteje se, da ima opravljen preizkus znanja o ravnanju z orožjem posameznik, ki je opravil preizkus znanja o ravnanju z orožjem v skladu s predpisi, ki urejajo nošenje orožja v državnih organih, član lovske družine in drugi posamezniki z opravljenim lovskim izpitom ter varnostnik, ki je opravil preizkus znanja o ravnanju z orožjem v skladu s predpisi o zasebnem varovanju in o obveznem organiziranju službe varovanja."

dark bullet

Nabavljanje oružja iz kategorije B za fizička lica

Član 13

Zahtev za nabavljanje oružja podnosi se na propisanom obrascu uz koji se daje na uvid lična karta, odnosno drugi identifikacioni dokument, prilaže uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, dokaze o opravdanosti razloga za nabavljanje oružja i uverenje o obučenosti za rukovanje vatrenim oružjem, kao i saglasnost za proveru i obradu ličnih podataka prilikom preduzimanja službenih radnji predviđenih ovim zakonom, a u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Nadležni organ će pri odlučivanju, pored dokaza koje priloži podnosilac zahteva, koristiti podatke iz evidencija koje vodi po zakonu, kao i podatke do kojih dolazi pri vršenju svojih poslova u skladu sa ovlašćenjima.

Postojanje uslova iz člana 11. tačka 9) ovog zakona utvrđuje policijski službenik neposrednim opažanjem u stambenom prostoru po mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva.

Obuke za rukovanje vatrenim oružjem oslobođeni su zaposleni i penzionisani pripadnici državnih organa koji po službenoj dužnosti nose ili su ranije nosili oružje, profesionalna i penzionisana vojna lica, rezervne vojne starešine i sportski strelci koji nastupaju u disciplinama sa vatrenim oružjem.

Nadležni organ izdaće odobrenje za nabavljanje oružja fizičkom licu za koga se u postupku utvrdi da ispunjava uslove iz člana 11. ovog zakona. Odobrenje za nabavljanje oružja važi šest meseci od dana izdavanja odobrenja.

Odobrenje za nabavljanje oružja, na osnovu koga podnosilac zahteva nije u predviđenom roku izvršio nabavku oružja, vratiće nadležnom organu.

Nadležni organ odbiće zahtev rešenjem i neće izdati odobrenje za nabavljanje oružja ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz člana 11. ovog zakona.

дакле, нема шта да расправљамо. све пише.

Ako sam dobro protumačio prethodni post, tu se uopšte ne spominju lovci, koji već imaju ili su imali oružje, a traže odobrenje za kupovinu još poneke puške.
Po logici stvari, čovek koji već ima jedno ili više oružja, ako hoće da kupi novo, iste kategorije, neće valjda ponovo morati da podnese potvrdu da zna rukovati oružjem.

Evo konkretno kod kod mene:

Penzionisani sam oficir, aktivno sam se bavio lovom više od 40 godina i bavio sam se aktivno streljaštvom najmanje 20 godina.

Preselio sam se iz CG u SR, razoružan, pošto sam  pre preseljenja rasprodao svo svoje naoružanje, zbog komplikovane procedure uvoza.
Sada ponovo hoću da postanem lovac i da kupim pušku.
Kakvu ću potvrdu ja morati poneti u miliciju?

ја сам резервни официр и поднео сам фотокопију уверења о завршеној шро. прошло без било каквог проблема и по старом и по новом закону (једино је био проблем док смо сазнали шта ја у ствари подносим као доказ да сам завршио шро). ти би вероватно требало да предаш фотокопију дипломе са војне академије. мада најбоље питај у локалној полицијској станици.

што се тиче новог оружја, сваки пут се ради теренска провера. глупост невиђена, и то знају и у полицији, али је тако. баш кад сам поднео захтев за трећу пушку полицајци који су ми били у провери су рекли, чему све ово цимање кад би ти било одузето то што имаш да си направио неку глупост, али јбг, такав закон...

Не знам тачно, али за добијање лиценце за службеника обезбеђења са оружјем (слична је процедура, по питању доказивања обучености у руковању оружјем и безбедносне провере) било је довољно решење о пензионисању јер се из њега недвосмислено може утврдити да си био професионални официр. Највероватније је и фото-копија дипломе о завршеној ВА такође довољан доказ.

У Канади је својевремено забрањена полуаутоматска верзија АК-47 и слични деривати. Аутоматска је увек била забрањена, али су схватили да се полуаутоматске верзије веома лако модификују, па су их забранили. Шта се десило са оним АК-47 који су већ били у поседу грађана? Ништа, јер је то оружје набављено пре ступања на снагу закона.

Мислим да Србији недостаје овај принцип поштовања стечених права или привилегија.

Продужен рок за замену оружних листова до марта 2022.
Аутор: Мирјана Чекеревацуторак, 03.03.2020.

Сви који имају оружане листове и дозволу за ношење и држање оружја, а нису успели да пререгиструју оружје до петог марта ове године, моћи ће то да учине у наредне две године – до 5. марта 2022, ово је једина измена Закона о оружју и муницији, коју су предложила тројица посланика владајуће коалиције, а о којој се јуче расправљало у Скупштини Србије.

Предлоге за допуне дневног реда имали су и радикали, Миладин Шеварлић, Ђорђе Вукадиновић, Маријан Ристичевић (НСС), али ни њихови предлози нису подржани. Тек пред истицање преподневног дела седнице дневни ред је утврђен и прешло се на расправу о задатој теми.

Образлажући предлог који су поднели он, Ђорђе Комленски (ПС) и Бојан Торбица (ПС), Маријан Ристичевић је рекао да су се власници оружја обраћали свим посланицима, тражећи продужење рока, и додао:

„Будући да је предложени законски рок кратак и да велики број лица није успео да уради пререгистрацију, предлажемо продужење за две године. Продужењем рока, ловство и привредна делатност неће претрпети штету. Излази се у сусрет више од хиљаду ловних радника, 80.000 ловаца, као и других физичких, правних лица и предузетника. И прошле године смо продужили рок за годину дана, али мало због компликоване процедуре, мало због лењости грађана, то није било довољно. Али, без обзира на то што има и лењих међу нама, мислим да наши грађани заслужују да им изађемо у сусрет. Ово је чисто техничко питање, рок од две године је примерен, а МУП би требало да на свака три месеца подсећа грађане да изврше своју обавезу.”

Александар Стевановић (СМС) рекао је да сам закон није споран, „није први пут да донесемо неки закон, а да превидимо да ли он може у задатим роковима да се имплементира због немогућности институција да ураде тај посао”. Додао је да би убудуће, кад се доносе закони, требало боље планирати рокове и да би требало размислити и о другим изменама закона. Истакао је: „Ми смо земља високонаоружана, већи део оружја није пријављен. Треба добро размислити да ли је решење за пријављивање у високим таксама, или у стимулацији за пријављивање.”

Најављујући да ће СРС подржати предложене измене, генерал Божидар Делић казао је да је продужење рока неопходно јер већина грађана није успела да изврши своју обавезу. Истакао је да се не може рећи да су само грађани неозбиљни, већ треба имати у виду какве су наше службе. Додао је: „Милион грађана има оружје и у року који је био одређен није било могуће извршити ту обавезу. Има ту и неправде зато што су људи који су пререгистровали оружје до Нове године морали то да плате дупло више од ових који су то урадили после Нове године, а реч је о значајним средствима.”

Izvor: www.politika.rs

 Sam zakon je u više članova sporan. Na to ukazuju i lovačka i sportska streljačka udruženja.
 Ja lično NISAM HTEO da uđem u proces preregistracije po cenu kazne . Nisam ni svom Tastu dozvolio da to učini . On je hteo da " pokloni" državi TT . E, NEDAM !  :c :c :c :pirat

Ne možeš se bosti sa rogatim, Kile, to je činjenica!

Ali ovo produžavanje rokova preregistracije jeste dovoljan dokaz, da su i zakonodavci shvatili da sa Zakonom nešto nije u redu.

Dve godine su dug period - nadajmo se da će se u međuvremenu nešto pametno desiti!

zajebah se za duzinu odlaganja  ;D

Čovek je skoro sve rekao. Ja se iskreno nadam da će zakonodavci prepoznati u naredne dve godine problem i u proceduru uputiti Novi predlog zakona.
 
https://youtu.be/YtWBzv-_of0

Предлози за детаљне измене Закона о оружју и муницији
Аутор: Мирјана Чекеревац четвртак, 05.03.2020.

Променити процедуру око замене оружног листа и продужити важење лекарског прегледа са пет на десет година. – Апсурд је да се грађани због прописа одичу наслеђеног и трофејног оружја

Сви који имају оружане листове и дозволу за ношење и држање оружја, а нису успели да пререгиструју оружје до петог марта ове године, моћи ће то да учине у наредне две године – до 5. марта 2022, одлучила је јуче Скупштина Србије, усвојивши измене Закона о оружју и муницији, које су предложили Маријан Ристичевић (НСС), Ђорђе Комленски (ПС) и Бојан Торбица (ПС).

Сви посланици, и власти и опозиције, гласали су за продужење рока јер су, како су истицали, сматрали да треба изађи у сусрет великом броју грађана који овај посао није успео да заврши у предвиђеном року.

Без обзира на то што нико није био против ове измене закона и што су сви током начелне расправе најављивали да ће гласати за то, посланици и власти и опозиције уложили су амандмане, не на једину предложену измену за продужење рока, већ на неке друге чланове закона.

Тако су, практично, обезбедили додатно време за расправу на тему овог закона, а сви су имали идеје шта би и како би требало променити у наредном периоду. Наравно, време су трошили и на коментарисање актуелних догађаја који никакве везе са законом немају.

Образлажући свој амандман, Вјерица Радета (СРС) казала је да је добро што се рок продужава зато што је „заиста настао велики проблем пошто много људи, власника оружја, није успело, да ли из личних, да ли из разлога троме администрације у МУП-у, да ли због недостатка новца, да пререгиструју оружје”.

Додала је: „Плашимо се да МУП опет неће бити довољно спреман, као што није био спреман у претходном периоду, и зато су сви посланици СРС-а предложили продужетак рока бар за још месец дана или нешто више од предлагача измена закона.”

Драган Шормаз (СНС) казао је да разуме да су радикали поднели амандмане „мање-више због могућности да говоре” и додао да је, по његовом мишљењу, потпуно погрешан термин „пререгистрација”, већ је то „замена оружних листова”, и истакао:

„Деведесет одсто проблема направила су подзаконска акта која су донета после доношења закона, а у њима није уважена веома битна ствар – друштвена улога спортских стрелаца и ловаца, ловачке организације и ловачких друштава.”

Казао је да време није прекратко, али да су процедуре искомпликовале цео поступак, између осталог Правилник о здравственом прегледу.

Према његовим речима, већина држава чланица ЕУ нема обавезу о здравственом прегледу, а с друге стране, „кад је већ то написано у закону, треба подржати предлог Ловачког савеза Србије и продужити важење тог прегледа с пет на десет година, колико важи и оружни лист”.

Наташа Јовановић (СРС) казала је да лекарски преглед мора да обавља свака установа примарне здравствене заштите, а не само одређене установе, „то не може никаквим правилницима да се тражи”.

Филип Стојановић је казао да се СРС залагао да таксе на оружје постоје, али да буду симболичне, а не да представљају финансијски проблем за грађане, „мењале су се власти, али ниједна није хтела да укине таксе, напротив – свака их је повећавала, па смо дошли у апсурдну ситуацију да се људи одричу трофејног оружја и наслеђеног због прописа које је ова власт донела”.

Драган Шормаз му је одговорио да у већини држава чланица ЕУ постоји такса при регистрацији оружја, али се ради на другачији начин – „онај ко продаје оружје, урачуна ту и таксу, па грађанин кад купи пушку плати све што је потребно држави, а продавац даље распоређује држави све што треба”.

Милорад Мирчић (СРС) казао је да је јасно да ће сви гласати за овај закон и изаћи грађанима у сусрет, али „није суштина у томе да стално продужавамо рок, већ да се промени процедура око замене оружног листа”.

Izvor: www.politika.rs

Od sutra počinje tromesečna vanrednostanjska legalizacija.

Šta to znači, konkretno?

Legalizacija kao i svaka do sada, samo se odvija u atmosferi gde vojnici sa automatskim puškama patroliraju, ne bi li upucali najsmešniji virus.
Zbog ekstremno represivnih mera koje država sprovodi prema vlasnicima legalnog oružja, odaziv će biti na nivou statističke greške.

Vidio sam negdje ovu vijest, zašto su istjerali vojsku na ulice?

poz.

после свега што се издешавало, а везано за нови закон о оружју, само луд човек ће предати нелегално оружје које поседује. једино ко ће се одазвати, и то под можда, су "наследници" нелегалног оружја.

Zbog toga što su Srbi poznati kao nedisciplinovan narod. Verovatno i zbog moguće pojave paničnih reakcija tipa "Doktore, morate prvog mene da primite" ili samovoljnih ulazaka u bolnice iako su posete zabranjene, izlazaka iz bolnice bez otpusnih listi jer "ja sam zdrav" i slično.

Neka je na ulicama, da se uozbilje oni koji još ne shvataju koliko može da bude gadno.

Sve što si kazao, Boro, mogu obaviti policija i raznorazne security agnecije, kojih ima bezbroj u SR.
Pandemija (kod nas za sada nije ni to - evidentirano je tek pedesetak bolesnika) nije dovoljan razlog da naoružani vojnici šetaju ulicom. Pandemija nije ratno stanje!
Imaju li vojnici municije, imaju li ovlaštenja da pucaju?

Vojska bi u ovoj situaciji, eventualno mogla da dobije zadatke na državnoj granici. Mogao bih shvatiti čak i njihovo prisustvo oko bolnica, javnih ustanova - ako situacija izmakne kontroli, ali nikako mi nije jasno zašto plaše narod šetajući po ulicama grada.

NO, promašili smo temu!

боро, за то служи полиција. јадац је у нечем другом, србин полицајца гледа као државу, дакле пљачкаша и отимача. зна се и потући с њим, без обзира на последице (демонстрације). са друге стране, војник је неко ко је "мој", ког треба поштовати и помагати. а наоружана војска на улици значи и да је стање врло зајебато, па се мало и иде на страх код народа.

E, pa obojica ste lepo rekli suštinu (Lovac i SSekir), to je to. Inače ide Vojska i na granice, bez brige, samo je tamo mi ne vidimo.

Е види се да си био морнар. Право да се употреби оружје (пуца) у миру је дефинисано законима и Правилом службе ВП (можда се то правило сада тако баш не зове). И истоветно је као за припаднике МУП-а.

Друго, овде се не ради о потреби да се оружјем бране болнице већ да се психолошки делује на особље (у смислу да нису препуштени сами себи) и на потенцијалне изгреднике (каквих је било), јер са војском нема зајебанције.

Није ни простор ни време да ти овде наводим примере из моје и праксе мојих колега како смо решавали проблеме које МУП није могао или хтео, чак и са најокорелијим криминалцима. Ево једног: пре десетак година једног генерала у цивилу док је возио приватни аутомобил један хулиган (регистровани криминалац) незадовољан како овај вози  физички је напао и нанео теже телесне повреде. Пријављен случај МУП-у, а ови као тражили тог криминалца и нису могли да га нађу. Известе званично да је тај у бекству и да не могу да му уђу у траг. Ипак, тадашњи начелник ВП не буде лењ, па сам организује потрагу, и за буквално два сата ВП тог криминалца приведе истражном судији уз кривичну пријаву. Мало се ови из МУП-а бунили, мало невладине организације (као прекорачили сте овлашћења), али су били ућуткани чињеницама да МУП није поступао као треба , да су чак неки припадници полиције помагали да се та криминалац крије (први комшија тог криминалца је припадник полиције).

Сигуран сам да ће тако бити и сада. Буде ли неко насилно покушао, да преко ВП уђе у болници добиће без пардона оно што га следује. Па, ако треба (у складу са законом) и употребу оружја. ВП нема дил са кирминалцима, "ВИП" особама и "естрадом" и сл.

А "Секјурити" агенције су фирме "шио ми га Ђура". То је прича за себе и није за ову тему.  Због разних разлога тај посао ради  (најчешће) само онај ко нешто боље не може да нађе и пензионери. Очекивати од тих људи да буду "специјалци" је илузорно.

 

General iz prethodnog posta je moj klasić iz Vojne gimnazije, priča je autentična do poslednjeg detalja.

Slažem se sa Džumbom, za sada će vojnici delovati psihološki i na medicinsko osoblje i na potencijalne nasilnike, ali, ako situacija dođe do faze u kojoj je sada Italija, može da se dogodi čak i upotreba oružja.

Inače, ko bi normalan izvodio Vojsku na ulice, a bez oružja?! Šta da radi, lepo i uporno moli prekršitelje da ne čine to? Vojska i oružje prosto idu zajedno, tamo gde je vojska, tu je i oružje. I to treba da se zna - ako bude prisiljena, Vojska će i upotrebiti to oružje.

Ponoviću, mislim da je na angažovanje Vojske u Srbiji pomalo uticala i potreba da se i poslednji "ma neće to mene" tipovi dovedu svesti.

Slažem se sa tobom dzumba, ali za sve što si naveo nisu potrebne duge cevi (prazne), već je dovoljno da se patrole naoružaju pendrecima, pištoljima (punim) i još kojekakvim sredstvima za rešavanje problema sa nasilnicima.

Ovi vojnici sa puškama zaista nisu u skladu sa situacijom, kada je svima jasno da te puške u njihovim rukama ne služe svrsi u datoj situaciji.

Ne bih se složio, prvo da su puške prazne, drugo da je svima jasno...

како ко ;D речено је да ће војска преузети граничне прелазе који  су затворени. међутим, малопре кад сам се враћао с пецања видео сам војно возило на путу који иде уз границу. близу је и караула, можда ће и њих запосести (што се мене тиче и треба).

тако изгледа полиција, а видосмо да није довољна. треба дуге цеви, да се појединци опамете.

SSekir, veruj mi da si me obradovao ovim postom o Vojsci na granici. Inače sam bio veliki protivnik predaje granica MUP.

Očito se ne slažemo u suštini - šta će ti neka stvar - naprava, kada nemaš razloga i ovlaštenja da je upotrebiš.

Ponovo postavljam pitanje: zašto vojska da tegli duge cevi, kada se zna da u trenutnoj situaciji nema šanse da ih upotrebe?
Ako situacija izmakne kontroli, i pojavi se potreba za upotrebom pušaka, lako se vojska naoruža!

Dovoljno je videti kršne momke u šarenim uniformama, i njihova sama pojava na ulici dovoljan je znak ljudima da je situacija ozbiljna!

није! војска без оружја ти је као једрењак без једра. неупотребљива!

Ja ne vidim nikakvu potrebu za dugim cevima u ovom slučaju sem da je to demonstracija sile. Narod aposlutno drugačije gleda na vojsku nego na policiju ili žandarmeriju. Dok se policija gleda kao represivni aparat države a žandarmerija kao leglo kriminala, na vojsku se gleda, da tako kažem, s ljubavlju. Bolje bi bilo da su izveli sve ABHO jedinice koje imaju da učestvuju u dekontaminaciji i pomažu na klinikama. Takođe se vidi koliko fali ona stara Civilna Zaštita koja je uvek bila predmet sprdnje i podsmeha.

Srbija nema Civilnu Zaštitu?

Ima, ali to je daleko od onog nivoa na kojem je to bilo u SFRJ, kada su svi građani imali svoju ulogu u sistemu CZ.

Kod nas jih mogu samo pohvaliti.

Nema ih ni kod nas Bozo, u stvari ima ih, ali u mnogo manjem broju i samo na papiru. Sada imamo razne direkcije, agencije i centre, prave stvari da partiski poslusnici dobiju zasluzene fotelje.

среда, 01.07.2020.
Александар Бојовић
Оружје продају у бесцење због високих државних намета

Многи грађани су проценили да им је лакше да се одрекну својих пиштоља и пушака него да се боре са компликованом процедуром пререгистрације

Оружје у Србији никад није било јефтиније, а упућени кажу да је то последица тога што се грађани масовно одричу пушака и пиштоља јер немају новца, а ни живце, да се боре са наметима, папирима и дозволама које је донео нови закон о оружју и муницији. Они који продају своје пушке и пиштоље воде се логиком – боље да узмем било шта него да оружје поклоним држави. Душко Илић, из Националне асоцијације за оружје Србије (НАОС) каже за „Политику” да у нашој земљи тренутно има нешто мање од 900.000 комада легалног оружја које је у власништву око 580.000 људи и да тај број из дана у дан пада јер је последњих година „тренд” да се грађани одричу свог оружја због скупе пререгистрације.

„Све је то последица намета који су према мом мишљену неосновани и противзаконити”, наглашава Илић.

Наш саговорник, који је цео радни век провео као полицајац, сматра да Закон о оружју и муницији мора да се либерализује.

„Утисак је да ЕУ и Европска комисија пишу којекакве директиве у вези са оружјем. Те директиве важе за мале државе, за нове чланице и нарочито за државе кандидате за улазак у ЕУ. И онда се над тим земљама тренира строгоћа. Траже нам немогуће ствари, а њихове државе то не поштују. На пример, Чешка је променила устав да би изменила закон о оружју и муницији. Чеси су грађанима издали 300.000 дозвола за ношење оружја за личну безбедност. А код нас грађани имају муку да пререгиструју дозволу за пиштољ који уредно поседују 20-30 година”, наводи Илић. Рок за пререгистрацију оружја у Србији је са 5. марта 2020. године одложен за две године, то јест до 5. марта 2022, одлучила је Скупштина Србије, која је и изгласала измене Закона о оружју и муницији. До овог одлагања дошло је јер око пола милиона грађана није покренуло поступак за замену оружног листа управо из разлога компликоване процедуре. Према мишљењу чланова НАОС-а, замена старих оружних листова за нове биометријске није успела у датом року због непоштовања стеченог права грађана.

„Када мењамо личну карту или пасош плаћамо само вредност тог документа, а у случају оружних листова плаћа се такса као да особа тек први пут региструје оружје, ради се теренска провера, тражи се низ докумената, и као најважније, не поштује се стечено право”, каже Илић. Због свега овога, поједини грађани су проценили да им је лакше да се оружја једноставно одрекну. Неки су га поклонили држави док су поједини на продају ставили квалитетне пиштоље и пушке које нуде за „мале паре”. Домаћи пиштољ ’тетејац’ може да се купи по цени од 20 до 50 евра. У понуди има и пушака. Ловачки карабин са оптиком може да се набави за 120 евра.

„Више вреди оптика и футрола него што је целокупна цена са том пушком. Пиштољи и револвери који су коштали од 1.500 до 2.000 евра, или марака својевремено, сада се продају за 200-300 евра”, објашњава Илић. Када је реч о нелегалном оружју у Србији, наш саговорник наглашава да нико нема тачну евиденцију о томе као и да је то тамна статистика.

„Криминалци оружје набављају на црно или долазе до њега крађом легалног оружја које касније пређе у илегално. Низ ствари утиче на то. Већи прилив илегалног оружја људи су донели са ратишта. Држава не зна колико га има и код кога се налази. Реч је углавном о војном оружју али има и цивилног”, каже Илић. Наш саговорник наводи и неколико апсурдних ситуација које су примећене током пререгистрације оружја.

„Дугогодишњи ловац поднесе захтев и након провере обавесте га да није подобан и решењем му одузму оружје. Нису дошли пре тога, ако је, на пример, направио неки проблем – тучу, насиље у породици, претњу... нешто што га чини неподобним да поседује оружје. Решење о одузимању оружја није испровоцирано неким његовим кривичним делом него зато што је због нових правила дошао у полицију да поднесе захтев за пререгистрацију. На тај начин се од поштених и лојалних грађана стварају непријатељи државе. Од тог тренутка тај човек почиње да мрзи своју државу јер му је ускратила неко право које је уживао деценијама”, објашњава Илић. Он додаје и да је ружна појава то што се поједини референти у полицијским управама дрзну да кажу грађанима да не подносе џабе захтев за оружје за личну безбедност јер наводно начелник то не одобрава никоме.

„Или, када грађани већ поднесу захтев за пререгистрацију исто им то говоре и одмах им нуде опцију да се одрекну оружја у корист државе”, закључује Душко Илић.

Отворено писмо

Национална асоцијација за оружје Србије упутила је и отворено писмо политичким странкама неколико дана пре одржавања избора 2020. Чланови НАОС-а у писму су тражили да нова власт омогући боље прописе за власнике оружја. Нагласили су и да легални власници оружја за личну безбедност плаћају непримерен годишњи порез на регистровано оружје (који скоро да не постоји нигде у свету) а који често износи више од вредности самог оружја. Критиковали су и закон о оружју и муницији из 2015. који је грађанима нанео велику штету у смислу не поштовања стеченог права и наплаћивања већ једном плаћених такси.

Izvor: www.politika.rs

Џабе пишу. Илић је лепо у уводу овог чланка објаснио зашто се то ради. Кад уђемо у ЕУ (ако уђемо), е онда може како хоћеш. :D

15.12.2020.

Poreska uprava: U toku dostava rešenja o porezu na oružje za 2020.
AUTOR: Beta

Poreska uprava Srbije saopštila je da je u toku dostava rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2020. godinu, a rok za plaćanje te obaveze je 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, obveznik poreza na oružje je lice na koje glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja. Porez na registrovano oružje rešenjem utvrđuje Poreska uprava, na osnovu podataka koje dostavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je izdalo oružani list za držanje, odnosno kolekcionarsku dozvolu, kao i dozvolu za nošenje oružja. Porez na registrovano oružje plaća se u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Porez za oružje za ličnu bezbednost, za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, iznosi 3.730 dinara, a ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje 18.550 dinara. Za automatsku pušku porez iznosi 13.730 dinara, a za poluautomatsku 5.510 dinara. Za obveznike poreza za više komada registrovanog oružja za ličnu bezbednost, kojima su izdate isprave za nošenje oružja, rešenja će biti doneta naknadno.

Izvor: www.n1info.com

Bome, ovo je jako oštro oporezovanje. U Eurima mu to dođe od prilike deljeno na 100 ili makar 85, dakle za automatsku pušku oko 120 €. Ako neko ima 10 komada nečega ozbiljnijeg ode hiljadu eura dok si reko keks. Godišnje.

 Pitanje , čisto za razmišljanje.
 Nisam uzeo novu dozvolu ( krađa do bola) Hoću da " poklonim " državi oružje koje imam a već sam platio porez . Hoće mi vratiti sredstva uplaćena po tom osnovu ?  :zid

 :laugh: :laugh: Hoće, vratiće ti - malo prrrekosutra... :D :D

Što se tiče vraćanja i poklanjanja oružja državi, pravilo je da se oružje nikada ne vrati ispravno na šalter policije!  :pirat
Ako im vratiš ispravno i lepo oružje, obavezno će neko da baci oko na njega (neko od ko je malo više jednak od jednakih), i dobiće ga za sitne pare.

Dakle, ako vraćaš oružje državi, obavezno na njemu treba načiniti nešto, što će ga činiti nesipravnim za nekog narednog vlasnika. Najjednostavnije je malo iskriviti cev. Takvu grešku ni jedan puškar popraviti ne može!

Ja sam bio u situaciji, kada sam se odlučio da se iz CG definitivno preselim u SR, da zbog složene (nemoguće) procedure nisam mogao preneti svoja lovačka oružja preko granice
(oficir, odradio ceo svoj radni vek u JRM, penzionisan dok je postojala zajednička država, u trenutku penzionisanja se zatekao sa službom u CG, imam državljavstva i SR i CG - ali oružje ne može preko granice!).

Imao sam 6 pušaka; Nešto sam prodao, a nešto nisam uspeo prodati. Tako sam jedan lovački karabin u kalibru .243 win morao vratiti u miliciju u HN. Prelepa puška, nije ispalila više od 100 metaka.
I šta učiniti?
Jednostavno - gurnuo sam vrh cevi između dve jače daske, i malo jače pritisnuo kundak. Cev se iskrivila za nekih 2 - 4  stepena, u dve dijagonale. Golim okom se i ne vidi. Pucati može, ali pogoditi više nikada.  :-[ :-\

Došlo mi je da plačem - ali nisam hteo dozvoliti, da se neko baškari sa puškom, koja mi je praktično oteta! 

петак, 11.06.2021.

Србија и Црна Гора прве у Европи по броју личног наоружања

ВАШИНГТОН – Сједињене Америчке Државе су прве у свету по броју личног ватреног наоружања, са чак 120,5 комада оружја на стотину становника, наводи се у извештају независне организације „World population review” са седиштем у САД за 2021. годину.

У рукама цивила у САД је готово 394 милиона комада оружја легално пријављеног, што значи да је више оружја него људи, јер према подацима ВПР-а, популација САД броји око 333 милиона становника, преноси Танјуг. На сајту организације се наводи да многи грађани у САД немају оружје, док, с друге стране, многи поседују више комада.

Према подацима те организације, од европских земаља највише пријављеног оружја по становнику имају Србија и Црна Гора, које су на листи ВПР-а поделиле пето и шесто место, са 39,1 комада личног наоружања на 100 становника.

На другом месту те листе, после САД су Фокландска острва са 62,1 комада оружја на 100 становника, на трећем месту је Јемен са 52,8 комада наоружања, а на четвртој позицији је Нова Каледонија (42,5 комада). Седмо и осмо место деле Уругвај и Канада са по 34,7 комада оружја, на 9. позицији је Кипар (34), а на десетој Финска (32,4 комада). Босна и Херцеговина је на 13. месту са 31,2 комада цивилног наоружања на 100 становника.

Када се погледа укупан број комада оружја, може се видети да становници Србије имају 2.719.000 комада оружја, Црне Горе 245 хиљада, а у БиХ тај број износи 1.185.000. Ови подаци односе се само на оружје које је уредно пријављено надлежним институцијама, док се број оног непријављеног тј. илегалног не може са сигурношћу утврдити, јер о њему не постоји никаква званична евиденција.

Izvor: www.politika.rs

"Deo tradicije": Crna Gora prva u Evropi po količini ličnog naoružanja
Tanjug 16.06.2021.

Prema rezultatima istraživanj "Izveštaja o svetskoj populaciji" („WPR; World population review“) za ovu godinu, Crna Gora je prvaa u Evropi po količini ličnog naoružanja u legalnom posedu, što znači da je svaki treći stanovnik naoružan, odnosno da od 100 stanovnika, 39 građana poseduje komad ličnog naoružanja.

Broj ilegalnog naoružanja nije moguće sa sigurnošću utvrditi, jer o tome ne postoji zvanična evidencija. Kriminolog profesor Pravnog Fakulteta u Podgorici Velimir Rakočević kaže da je teško dati egzaktnu procenu po pitanju ilegalnog oružja. Kriminološka istraživanja pokazuju da je tamna brojka prilično visoka kada je u pitanju krivčno delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Globalno posmatrano na dva registrovana komada oružja dolazi jedno neprijavljeno oružje što svakako treba da zabrine. Ovo su optimistične prognoze budući da je u nekim državama taj odnos prijavljenog i nelegalnog oružja čak 1:1“, kaže Rakočević za Radio Slobodna Evropa (RSE). Rakočević posedovanje oružja vidi i kao deo tradicije u Crnoj Gori.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova kažu da je prošle godine izdato 1.808 dozvola ili odobrenja za nabavku oružja i taj broj je u poslednjih pet godina bio približan. Prema podacima MUP-a fizička i pravna lica imaju 100.430 komada registrovanog oružja kod 67.223 vlasnika. Od tog broja 38.486 komada se u posedu osoba koje se bave sportskim streljaštvom.

A u akcijama Ministarstva unutrašnjjih poslova dobrovoljne predaje oružja državi, koje su sprovođene od 2015. do 2021., predato je 1.865 komada oružja, 1.006 delova za oružje, minsko eksplzivnih sredstava 345 i municije 33.822 komada.

Izvor: www.blic.rs

Колико ли се то људи у Црној Гори бави спортским стрељаштвом... 8)

Za pucanje iz oružja vam preti do 10 godina robije, a evo ko sme da ga koristi bez ikakvih posledica
IZVOR: 24SEDAM.RS UTORAK, 17.08.2021.

Beograd -- Pucanje iz vatrenog oružja po proslavama strogo je zabranjeno, iako je to maltene postao običaj u Srbiji.

Za ovakvo ponašanje može se dobiti čak 10 godina zatvora, a jedina civilna lica koja smeju da pucaju na otvorenom su lovci, pišu beogradski mediji. Rođenje deteta obeleži se često pucanjem iz pištolja u vazduh, što je gotovo uobičajen način da se izrazi radost u Srbiji. Međutim, ovakvo ponašanje može biti jako opasno jer svaki metak koji bude ispaljen u vazduh na kraju završi na zemlji.

A žrtava zalutalih metaka ima svuda po svetu, pa tako i kod nas. Tako je u Bačkoj Palanci staricu D.Đ. pre dve godine pogodio zalutali metak dok je sedela na terasi. Jedan zalutali metak pogodio je u novosadskom naselju Telep parkirani automobil u maju ove godine, a pukom srećom niko nije stradao. Samo nekoliko dana ranije, na slavlju u Novom Sadu jedan od gostiju je pucao u vazduh i pogodio strujnu žicu. Nakon toga, struja iz žice je ubila jednu osobu.

Može pucanje, ali u streljani

Advokat Ivan Simić kaže da niko u Srbiji ne može da puca iz vatrenog oružja mimo posebnih prostorija koje su za to određene.

"To su streljane za rekreativne strelce ili vojni i policijski poligoni, gde profesionalci vežbaju upotrebu vatrenog oružja. Dakle, to je ako gledamo strogo formalno. Naravno, kod nas je odomaćeno “šenlučenje”, odnosno pucanje za vreme određenih veselja i to je nešto što spada u domen običajnog prava. Iako je odomaćeno, to je protivpravno", kaže on. Simić objašnjava da je u našoj tradiciji najčešće pucalo kada su bili ispraćaji u vojsku, kao i kada se na svadbama puca u jabuku iz lovačke puške. Međutim, on objašnjava da je to drugačija situacija.

"Tu praktično koristite sačmu koja je rasprskavajuća i ne može mnogo da ugrozi okolinu jer je ta municija takva da posle par desetina metara više nema ubojito dejstvo. U tom slučaju je ugrožavanje okoline svedeno na minimum, tako da tu ne možemo da govorimo o opštoj opasnosti. Ali kada govorimo o pucanju u vazduh, to je apsolutno protivpravno. Međutim, imali smo situaciju da sinovi pojedinih pevačica pucaju u vazduh kao da su lokalni šerifi. Da li su zbog toga odgovarali ne znam, ali niko nema pravo da na slavljima puca", objašnjava on.

Od civila samo lovci smeju da pucaju

Na pitanje ko sme da puca na otvorenom u Srbiji, Simić kaže da postoje tačni propisi.

"U Srbiji sme da puca samo službeno lice prilikom određene intervencije, lišavanja slobode lica koje pruži otpor pa je nužno da se ispali hitac upozorenja u vazduh. Ili ako to lice napada na život, onda imaju pravo da upotrebe službeno oružje i zaštite svoj život. Takođe, lica koja imaju dozvolu za nošenje oružja, koja se dobija pod posebno propisanim uslovima, mogu da ga upotrebe kada treba da zaštite svoj ili život bliskog lica. I, naravno, lovci imaju pravo da pucaju ali isključivo u lovištima! Sva druga upotreba oružja dozvoljena je isključivo na poligonima i streljanama. Nismo na Divljem Zapadu i nemamo šerife i kauboje, pa da kako kome padne na pamet može da izvadi pištolj i puca", objasnio je on. Advokat dodaje da čak i ako imate oružje koje želite da prenesete sa jednog na drugo mesto, ono mora da bude rasklopljeno tokom transporta na tri dela.

I do 10 godina robije

Simić objašnjava da kazna za pucanje na otvorenom zavisi od nekoliko stvari.

"U zavisnosti od toga da lice neovlašćeno drži vatreno oružje iz koga puca ili ima dozvolu za držanje, zavisiće i visina kazne. Takođe, zavisiće i od toga gde je neovlašćeno upotrebio vatreno oružje, da li recimo sa terase svoga stana ili prozora. Ukoliko ima dozvolu za držanje tada može odgovarati za krivično izazivanja opšte opasnosti gde je propisana kazna od dve do 10 godina zatvora", kaže advokat. Međutim, u slučaju da nema dozvolu za držanje ili je oružje neovlašćeno nosio, odgovaraće i za delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija za koje je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora.

"Ukoliko neovlašćeno i drži i nosi bez dozvole kazna se kreće od dve dve do 10 godina i takođe se izriče u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti u slučaju da je došlo do upotrebe bez namere da se ugrozi nečiji zivot i telo", objasnio je advokat. Iako je godinama advokat, Simić kaže da nikada nije čuo da je neko uhapšen što je pucao na svadbi.

"Ne znam da je iko od kolega imao tu situaciju. Mada na svadbama, na kojima sam bio, ne pamtim da je neko pucao iz oružja jer sada već imate savremenih sredstava poput vatrometa. To je bilo zastupljeno posle ratnih godina, kada je bilo uobičajno da se na svakom veselju puca", objasnio je on.

Izvor: www.b92.net

Ko sve može da poseduje oružje?
IZVOR: B92, PRVA TV UTORAK, 5.10.2021.

Prema nekim procenama, građani Srbije poseduju najmanje 600.000 oružanih listova, ali i više od dva miliona komada oružja.

Iako je novi zakon o oružju iz 2016. pooštrio kriterijume za izdavanje dozvola za oružje, postavlja se pitanje kako to da čovek koji je psihički oboleo poseduje tu dozvolu, kao što je to bio slučaj sa muškarcem koji je za vikend izazvao pravu dramu u beogradskom naselju Konjarnik. Prema najnovijem Zakonu, za dobijanje dozvole za nošenje i posedovanje oružja, lekarski pregled u koji spada i procena psihičkog zdravlja je obavezna stavka.

Međutim, problem stvara činjenica što do 2016. te stavke nije bilo, a građanima Srbije koji poseduju oružje dat je rok do marta 2022. da preregistruju svoje oružje, tj. da zamene klasične oružne listove za biometrijske "kartice". Zbog te komplikovane procedure, oko pola miliona građana koji nose oružje još uvek nisu prošli lekarsku procenu, što teoretski znači da postoje i potencijalno opasne osobe koje imaju dozvolu za nošenje oružja.

Poražavajuća statistika je i to što prema količini oružja koje poseduju građani u odnosu na broj stanovnika, Srbija i Crna Gora dele prvo mesto u Evropi. Ipak, zvanična statistika govori i da se svega pet do deset odsto krivičnih i prekršajnih dela počini oružjem koje je u legalnom posedu.

Izvor: www.b92.net

Stižu rešenja za porez na oružje – namet ide do 18.870 dinara
BIZNIS Autor: N1 Beograd 23. nov. 2021

Vlasnici oružja u Srbiji početkom decembra mogu da očekuju poreska rešenja za ovu godinu.

Kako je saopštila Poreska uprava, sva rešenja za porez na registrovano oružje za 2021. godinu biće predata pošti 01. decembra. Porez za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola iznosi 3.790, dinara, a ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje - 18.870 dinara. Za automatsku pušku porez iznosi 13.960 dinara, a za poluautomatsku 5.600 dinara.

„U skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji rešenja će se smatrati dostavljenim petnaestog dana od dana predaje pošti odnosno 16. decembra 2021. godine. Rok za plaćanje ove poreske obaveze je 15 dana od dana dostavljanja rešenja“, navodi Poreska uprava Srbije.

Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, obveznik poreza na oružje je lice na koje glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja. Kako se podseća u saopštenju, porez na registrovano oružje rešenjem utvrđuje Poreska uprava, na osnovu podataka koje dostavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je izdalo oružani list za držanje, odnosno kolekcionarsku dozvolu, kao i dozvolu za nošenje oružja.

Porez na registrovano oružje plaća se u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Izvor: www.n1info.com

Prosečan lovac u Sr poseduje najmanje dva, a poneki i 4 - 5 pušaka.
Ovakvim porezom će mnoge odvratiti od lova i posedovanja oružja.

Jedino, postavlja se pitanje, šta biva sa oružjem koje vlasniku postaje teret, a prodati ga ne može jer je tržište preplavljeno prodajom polovnog oružja.

Nisam baš dobro shvatio kako u tom poreskom haraču prolaze kolekcionari, koji poseduju više desetina starog i neupotrebivog oružja?

ловци не плаћају порез на ловачко оружје. то се односи само на оружје за личну безбедност. по нашем закону то је само краткоцевно оружје. осим тога, то исто краткоцевно оружје се може регистровати као спортско, на које се такође не плаћа порез (мада порезници "греше", па морашда се жалиш, а такса је две трећине пореза...)

оружје које се не може продати предаје се у власништво државе без накнаде (читај отимачина), а шта је даље са њим, па ено пун куфер снимака на јутјубу наших тетејаца и осталог оружја од преко баре...  >:(

како тачно иде за колекционаре за употребљиво оружје не знам ни ја, а неупотребљиво је категорија д за коју не треба никакав папир.

Samo naoružan narod je slobodan narod, jer sloboda se brani oružjem. Oporezivanje oružja je namet na slobodu.

стоји, али је тако како је.

Ovo vredi poslušati. Pa kada bi ga nadležni usvojili - bio bi to ''smrtonosan'' potez za provalnike!

https://youtu.be/ODWdL3Ih9_o