PALUBA

Vir: "Večernji list" Vojna povijest  Zagreb
01.08.2016.

Bitka kod Petrovaradina 1716. godine

Eugen Savojski i habsburška vojska potukli Osmanlije
  
U nastojanju da izmijeni odluke Karlovačkog mira, kojim je Osmansko Carstvo izgubilo posjede u Ugarskoj te Lici, Slavoniji, Krbavi i Dalmaciji, sultan Ahmed III. pokrenuo je pohod na Ugarsku. Cilj napada bila je nova Petrovaradinska tvrđava, najsuvremenija i najjača tvrđava u Habsburškoj Monarhiji, nazvana Gibraltarom Dunava. U pomoć utvrdi na čelu vojske od 42.000 pješaka i 23.000 konjanika stigao je habsburški vojskovođa, princ Eugen Savojski i smjestio se u utvrđeni logor. U samoj Petrovaradinskoj tvrđavi već je bila posada od 8000 branitelja. Osmansku vojsku od oko 120.000 vojnika predvodio je veliki vezir Damad Ali-paša.
 
Do sukoba prethodnica došlo je 2. kolovoza između Petrovaradina i Srijemskih Karlovaca kada je grof Johann Palffy s 1300 konjanika i 500 pješaka naišao na 15.000 turskih konjanika. Nakon višesatne borbe Palffy se sa svojim postrojbama povukao u Petrovaradinsku tvrđavu. Opkolivši Petrovaradin Turci su pčeli bombardirati i kopati rovove prema tvrđavi. U noći s 4. na 5. kolovoza 1716. Eugen je prebacio svoje trupe preko Dunava na srijemsku stranu i u rano jutro napao tursku vojsku koja nije oečkivala napad. Lijevo krilo habsburške vojske pod zapovjedništvom grofa Aleksandra von Württemberga snažno je udarilo na tursko desno krilo i bitnicu topova. Zajedno s lijevim krilom austrijski centar napao je janjičare koji su odbili napad i potisnuli ga u središte. Pregrupiranjem snaga u centru Eugen je uspio zaustaviti napad i poslati konjicu koja je uskoro opkolila Turke. Spahije nisu uspjeli probiti obruč, a tatarska je konjica pobjegla. Habsburškom lijevom krilu tada se otvorio put k Damad Ali-paš̌i koji je ispred svog šatora s najvišeg brda promatrao bitku. Udarom desnog krila i habsburške pričuve turska obrana počela je pucati. Među turskim vojnicima nastala je panika i nered koji su se prenijeli i na zapovjedništvo. Bitka je do 11 sati bila riješena. Turska vojska u paničnom se bijegu povlačila prema Beogradu, a veliki vezir poginuo je s najodanijim pripadnicima osobne garde. Nakon bitke kod Petrovaradina Eugen Savojski u sljedećoj godini osvojio je Temišvar i Beograd čime su stečeni povoljni uvjeti za sklapanje mira u Požarevcu kojim je Habsburška Monarhija dobila Banat, Malu Vlašku i sjeverni dio Srbije.

Нажалост, 300 година од ове битке је прошло незапажено у Србији.

Žalosno jeste.Zato je meni čak i historija "sumnjiva" nauka,jer podliježe politici,koja sigurno nije nauka.Da ne bude zabune,nije to "odlika" samo sada nego tko zna od kad.
Ovdje imate "kočeće" i nacionalno,vjersko koje utječe preko politike i na sadašnje.Da se ne upuštam dublje,DOGAĐAJ JESTE HISTORIJA,ali u sadašnjim i ranijim interesima politike on se potiskuje,kao nebitan.Evo samo nekoliko apsurda:
Nije zgodno da se objavljuje nešto što nije u skladu "borbenosti" i "humanosti",zbog sadašnje situacije oko izbjeglica,jer se tu vidi sličnost između ondašnje borbe hrišćansatva,protiv tursko-muslimanske "invazije".
Ili "lokalnog karaktera" bila je poveća frka kad se krenulo sa EGZIT-om,jer otkud da se to radi u "lokalnom" a ne gl.gradu.I ako osobno mislim da niti jedni ni drugi,pa čak niti današnji posjetioci EGZIT-a.ne znaju historiju Petrovaradina-tvrđave.Dakle,bitna im je samo "materijalna dobit",s tim što organizatori EGZIT-a,ipak na neki način promovišu i Petrovaradinsku tvrđavu,dok ovi drugi i ako su "pobornici" EU,odbacujui njenu historiju,jer im ne donosi direktnu dobit.
I evo fotki da se ne crni sve:

[attachment=1]

Ova druga je slika-crtež valjda neku godinu kasnije posle bitke.

[attachment=2]

Da dodam da mi je računar desetak minuta vrtio,dok je poslao post,a to i nije to prvi put,tako da me to odvraća od pisanja i učešća.

Poz.

Имао сам прилике да (пре око 15-так година) у пратњи стручног водича обиђем Петроварадинску тврђаву, укључујући и подземни део који је доступан посетиоцима (уз обавезну пратњу). Чак и сада у конструкторском и извођачком смислу то је био изузетно сложен, одлично осмишљен (планиран) и изведен подухват (мислим на градњу). Иако у време битке тврђава није била у потпуности изграђена, потврдила је своју вредност и својом чврстином, вољом и храброшћу бранилаца обезбедила даљи суноврат Турске царевине.

I da dodam ovdje u vezi obeležavanja ove bitke.
Najviše zbog aktuelne izbjegličke krize a Boga mi da historičari malo više poklone pažnje.Nije historija Srbije samo ono što se dešavalo južno od Save i Dunava.
Vidim da je  "događaji 8.avg." zaboravljeno i da je tog dana umro A.Rajs koji je po meni i zaslužniji od mnogih Srba.Mislim da je ono što je napisao pred kraj života i danas aktuelno i čak više izraženo kao problem danas pa je možda zato i "zaboravljeno".Veza između ovoga i samog topika je u tome što je čovjek Evropljanin.

 
U ČAST POBEDE HRIŠĆANA: U Novom Sadu izložba povodom 300 godina od Bitke kod Petrovaradina
Srbija
20:52, 09.08.2016.


NOVI SAD - U Muzeju grada na novosadskoj Petrovaradinskoj tvrđavi otvorena je izložba istoričara Siniše Jokića povodom 300 godina od Bitke kod Petrovaradina u kojoj su se sukobile vojske Otomanskog carstva i Habzburška monarhija.

Jokić tvrdi da je pobeda Habzburga u ovoj bici "podigla" Novi Sad, oslobodila Beograd, severnu Srbiju, Banat i Posavinu."Posle nekoliko vekova sve te zemlje su ušle u sastav hrišćanske države Habzburške monarhije. Ta bitka je zauvek sprečila prodor Osmanske imperije i pokazala da je Petrovaradinska tvrđava garant mira, čuvar Novog Sada i celog regiona, kao i centralne Evrope", rekao je Jokić posetiocima izložbe.

On je dodao da je bitka kod Petrovaradina pokazala genijalnu vojničku sposobnost habzburškog vojskovođe princa Eugena Savojskog."Savojski je predvodio ustrojenu vojsku hrišćanske carske armije i Srba, koji su u bici učestvovali kao graničari i šajkaši. Ti Srbi su vekovima krvarili ne bi li oslobodili srpsku zemlju i vratili je u hrišćanske okvire", naglasio je Jokić.

Petrovaradinska bitka predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na ovim prostorima, u kojoj je sa obe strane učestvovalo 300.000 vojnika.Posetioci izložbe mogu da vide puške, mačeve, buzdovane, topove, koji su se koristili u bici u kojoj je živote izgubilo više od 9.000 vojnika.Osim oružja, izložene su mape koje prikazuju položaj habzburške i osmanske vojske, maketa Bitke kod Petrovaradina, osmanski šator, prikazi vojnika, ali i slike Danila Vuksanovića iz ciklusa "Heruvimi novog doba".

Vojsku Osmanlija predvodio je veliki vezir Damad Ali-paša, koji je ranjen u bici, a izdahnuo u Sremskim Karlovcima. Osmanlije su 2. avgusta 1716. godine stigle na brdo Vezirac naspram Petrovaradinske tvrđave, dok je u Futog i Racku varoš /današnji Novi Sad/ sa svojom vojskom istovremeno stigao Eugen Savojski.Tokom 3. i 4. avugsta Savojski je utvrdio odbranu prema Osmanlijama i pripremio svoje snage za napad.


Istorijski izvori navode da je prilikom prelaska vojske na Tvrđavu, hrišćansku vojsku zadesila oluja koja je pokidala pontonske mostove i pretila da ugrozi cijelu operaciju.Važnu ulogu tada su odigrali šajkaši i inženjerija, koji su preko noći ponovo montirali mostove, te je vojska ipak prešla na Tvrđavu, gdje se spremala za napad na osmansku armiju.


U 7.00 časova 5. avgusta, hrišćanska armija otpočela je napad na Osmanlije.Nakon pet časova žestoke bitke, u podne istog dana, osmanska vojska poražena je i počela je sa povlačenjem prema Beogradu.U velikoj Petrovaradinskoj bici poginulo je 9.000 vojnika, od čega 6.000 iz redova Osmanlija i 3.000 iz redova carske vojske. Bitka kod Petrovaradina bila je prva velika pobjeda vojske Habzburške monarhije u ratu sa Otomanskim carstvom, koji je vođen od 1716. do 1718. godine.

Izložbu nisam posjetio jer se teško krećem.Na osnovu ovih fotki ne mogu dati neznam kakvu ocjenu jer mi baš i ne djeluju impresivno.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=3]

Драго ми је да се бар неко сетио, па макар најскромније. Ова победа је довела до Пожаревачког мира, којим се по први пут након пада Деспотовине, централна Србија нашла изван Отоманске империје. Мада је тај период трајао свега двадесетак година, веома је значајан за све што ће се касније догађати на том подручју, укључујући и Први српски устанак.

Да је мало памети, од овога је могао да се направи и туристички догађај.

На неки начин, у вези са овом битком је и ова католичка црква (посвећена Снежној Госпи, односно Госпи Текијској) која се налази на месту који се назива "Текија" (по текији која је у турско време ту била).
 
[attachment=1]

Заправо, битка се делом и водила на простору где је ова црква јер је и у оно време главни друм ишао као и овај данашњи. Црква се налази на изласку из Петроварадина према Сремским Карловцима и Београду (Инђији) одакле је турска војска и надирала.

Према предању у време битке 5. августа 1716. године пао је снег (што нема никаквог упоришта у историји). У то време на месту ове цркве била је мала, обновљена црква (на темељима џамије) посвећена Безгрешном зачећу Блажене Девице Марије. Када је добио битку, Еуген  Савојски је био уверен да је битку добио захваљујући Девици Марији па је поклонио овој цркви икону Богородице са дететом (Исусом) у наручју коју је до тада стално носио у походе. Како је битка извојевана 5. августа на дан Снеже Госпе, ова црква је од тада посвећена њој, односно Госпи Текијској.

На куполи ове цркве (на задњој страни) налази се крст и полумесец. Полумесец је испод крста као симбол победе хришћанске војске над исламском.

[attachment=2]
[attachment=3]

У самој цркви су постојала три олтара: католички, протестантски и православни, као симбол јединствене хришћанске војске јер су војници били тих вера. Током другог светског рата усташе су избациле православни и протестантски олтар.

Ето, стицајем околности ја сам у овој цркви био 09.08. само пар дана након 300-та годишњице битке и овог догађаја.

Иначе простро цркве врло лепо уређен (бетонске стазе, више крстова и кипова Бородице, клупе, цвеће, кажу да има и неки извор) и представља место ходочашћа католичких верника.
[attachment=4]
[attachment=5]

Hvala @dzumba na lijepom postu i fotkama!

Mene je vodila činjenica veličina broja vojnika i sama bitka.Imate "nekoliko" razlika između prvog posta i ovog oko izložbe i naravno važnost iste i za samu Evropu i lokalno Srbiju te Hrvatsku,odnosno AU.
Pošto mislim da nisam obdaren za historiju(gdje se zahtjevaju specifične sposobnosti-memorijske i povezivanje u vremenu)naveo sam da se to ne cijeni dovoljno od stručnih ljudi niti od ljudi u Srbiji,da ne pišem da s obzirom na važnost.trebalo bi da se uči i u školama.
Primjeri:Razlika u broju vojnika u bitci (prvi post i post historičara o izložbi).Drugo,trebalo je da se nešta više napiše i o "Šajkašima"i šire i njihovoj ulozi,odnosno drugim učesnicima sa ovog područja ili recimo da se da se onda N.Sad zvao "Racka varoš" (o "inžinjeriji" u samoj bitci itd.).Možda se o ovome na samoj izložbi nalazi šire.
I evo ovo o tri oltara za mene je znak da se u AU poštivala i ta nac. jednakost.Zašto to nije obnovljeno posle WWII kad se u socijalizmu nac.ravnopravnost digla na "idealni" nivo itd....
Da ne duljim bilo bi dobro tko to može da napiše više toga.
Da dodam da se gore spominje i Karlovački mir(Turci su ovom bitkom htjeli da ga ponište)i s tim u vezi da u Karlovcima postoji i crkvica u kojoj je on sačinjen itd.Mislim,da se najrelevantnija literatura nalazi u Matici srpskoj u N.Sadu koju se politički nastoji "zatvoriti" a ove godine valjda se obilježava 150 godina od osnutka ili preseljenja iz valjda Beča u N.Sad.Navodio sam i o samoj Petrovardinskoj tvrđavi,da je tu u istraživanju učestvovao Miljković koji je iz sasvim druge oblasti itd....
Dakle,veoma mnogo važnog se potiskuje,predpostavljam zbog politike.
Na kraju,vjerujem da na sve uvo utiču i sadašnji događaji,ali bilo je i mirnijih vremena pa se ovo ipak potiskivalo.Sadašnji događaji sigurno više utiču na "zanimljivost"teme i da se ne misli da toga nisam svjestan.

Poz.           

Апсолутно се слажем да је требало обележити 300 година од ове велике и важне битке која је утицала на судбину народа на овим просторима. Постоји и споменик на брду Везирац који је 2006. обновљен.

[attachment=1]
Слику са преузео са сајта http://freebiking.org

Онако узгред, да не буде недомумице, Матица српска је основана у Пешти (Будумпешти) 1826.године. Дакле ове године се обележава 190 година постојања.

U pravu ste @dzumba i nije nuzgred nego moje lupetanje napamet.Preseljena je iz Pešte a podatak o  150-to godišnjici neznam ni odakle mi je pao na pamet valjda iz mlađih dana.Hvala na ispravci a ostalima se izvinjavam.

Poz.

Gravira bitke, detalj veće mape iz prve polovine 18. veka.


Le Cours Du Danube



[attachment=1]

Plan bitke iz istog perioda.


Eigentliche Designation Der Bataille, welche zwischen der Kayserlichen Armée 1717-30



[attachment=1]

Zbunjuje me toliki broj vojnika, koji se spominje kroz prethodne topice.
Kad se sabere, ispada da se na malom prostoru oko tvrđave skupilo oko 200 000 vojnika.
Veorvatno, uz njih je bilo barem još toliko običnog naroda - koji je pratiio i obezbeđivao toliku vojsku (obostrano).

Nije mi jasno (sa sadašnjeg gledišta) kako je logistika mogla snabdevati i opslužiti toliko ljudi, konja? Kako i odakle su obezbedili hranu, pitku vodu i sve ostale potrepštine. Kako je funkcionisala i sva ostala logistika (dotur naoružanja, municije, saniteta)?
Deluje prosto nezamislivo!

Као и сада и онда се претеривало у бројевима. Логистика се углавном састојала у "снабдевању из месних извора", или ти пљачки, реквизицији, отимању и сл. Значајан број људи и значајно време се трошило управо на снабдевање. Зато су походи трајали дуго а иза војске (било које, чак и сопствене) "трава није расла". Наравно, потребе ондашњих војника су биле далеко скромније тако да коморе нису биле превелике.

[attachment=1]

Malo se udaljujem od teme i bukvalizujem logistiku: zamislite 200 000 vojnika, plus ogroman broj pratećih ljudi - na malom prosotru. Svi oni svaki dan jedu, piju i vrše nuždu!
Kako su bile organizovane kuhinje (vojska koja ratuje morala je imati topli obrok barem jednom dnevno), dotur pitke (nezaražene) vode na samo bojište, ishrana i čuvanje konja, nega i klanje stoke za ishranu, kako su radile pekare?

Kako se vršila izgradnja i dezinfekcija nužnika?

Pokušajmo zamisliti kolike kolone zaprega su dopremale svakodnevno samo brašno za gladne vojnike.  Mislim da se tolika vojska nije mogla snabdevati samo sa ''lokalnih izvora'', moralo je biti organizacije koja je konstatno vršila snabdevanje.

Istorija je bezbroj puta dokazala da su mnoge vojske poražene upravo zbog neorganizovane logistike.

Ima masu pitanja koja su logična - a ne mogu naći odgovora na njih sa današnjeg gledišta.
Pri tome razmišljam o sadašnjem gradu (Novi Sad) koji trenutno ima nešto malo više od 300 000 stanovnika.

Zato su nekada pohodi bili vođeni samo leti, odnosno u kasno proleće i ranu jesen. Posle toga se išlo u zimski logor. Postojala je određena logistika, ali ne baš toliko razvijena. Vojska je često dobijala samo hleb, a za ostalo je morala da se "snađe".

Još jedan plan bitke iz prve polovine 18. veka, ovog puta detalj mape "Le Cours Du Danube".



[attachment=1]

Na desnom gornjem uglu mape je nacrtana crkva Snežna Gospa, koja je na prethodoj strani opisana.

Nadovezujem se na dzumbin opis kako je te godine pao sneg 5. avgusta.
Svojevremeno, dok sam išao u osnovnu školu (u Novom Sadu), slušali smo priče o toj crkvi, snegu u avgustu - tad su nam pričali da je te noći bilo veoma hladno. Neki turci su prespavali u crkvi, a vezali su konje ispred crkve. Ujutro, kada su se digli, zatekli su smrznute konje.

Lovac, hvala za ovaj podatak.  :)


Opet jedan plan bitke, detalj veće mape "Neu Geographisch Vorgestelltes Ungarisches Kriegs-Theatrum in Servien und dem Bannat Temeswar", prva polovin 18. veka.



[attachment=1]

Lep prikaz bitke:

https://youtu.be/u0iQC5iYLKQ

Broj vojske koju je skupio Eugen Savojski je bio najveći do tada koju je okupila Austija na istočnom ratištu, jer ne treba zaboraviti da je istovremeno aktivan i zapadni front u ratu za "Špansko nasleđe" sa Burbonima.

To je iziskivalo ogromne logističke napore. Potrebe snadbevanja vodom su bile razlog što se Savojski odlučio da se vojska kreće niz Dunav umesto kroz Bačku i ako je to tada bilo močvarno i malarično područje. Jer u suprotnom, da su se kretali kroz Bačku, morali bi kod svakog logorovanja da kopaju bunare što bi bilo dodatno opterećenje.

Zbog pravca kretanja trupa kroz močvarna područja, planirana je izgradnja 6 pontonskih mostova, jednog "Letećeg Mosta" ("Fliegende Brücke"), morale su da se prave drvene ćuprije ...

Uspostavljeni su magacini tokom celog puta vojske, u Budimu, u Baji, Osijeku, Futogu, Petrovaradinu. U Segedinu su bile smeštene velike pekare. Poboljšana je sanitetska služba, napravljeni su lazareti koji su mogli da prime po 3000 obolelih od koji je jedan bio Mohaču koji je kasnije prenesen u Futog. Kada se vojska okupila oko Petrpovaradina i tamo je izgrađen lazaret.

Sve to je inače bilo nešto sasvim novo u Austijskoj vojsci, koja je do tada zaostajala u svemu za drugim Evropskim vojskama tog vremena. Zato su u ovom pohodu, veliku ulogu imale inžinjersko-pontonjerska služba a i flota kojom je dopremljen deo materijala. I sam Eugen Savojski je Dunavom doplovio do Futoga, tada je imao 53 godine i duga jahanja su mu bila naporna.

Илустрацује: Принц Еуген Савојски. – Утаначење мира у Пожаревцу 21. јула 1718.

[attachment=1]

Predavanje u Matici Srpskoj, profesor Dr. Branko Bešlin. Vredi poslušati.


https://youtu.be/JlPsF5w3QT8

Detalji iste mape.




[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Još jedan plan bitke, ovog puta Accurater Abriß und Ordre der Schlacht beÿ Peterwardein čiji je autor Heinrich Jonas Ostertag.




[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Predavanje Dr. Ognjena Karanovića, istoričara, stručnog saradnika Matice Srpske, održano u Kulturnom centru Novog Sada pre tri godine kada je obeleživano 300 godina od Petrovaradinske bitke.


https://youtu.be/GdjSSXg8UhM

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=03&dd=12&nav_category=78&nav_id=1516676)


Fotografija spomenika od pre II Sv. rata, teško oštećena vlagom.

Skeniranje je jedini način da ostane sačuvana, već posle ovog skeniranja je nekoliko % manje vidljivo.


[attachment=1]