PALUBA

не знам колико се ово још задржало, али било их је пуно. нисам поморац и везе с бродовима немам, али су ми ове морнарске причице одувек биле занимљиве. ето, пре неки дан сам на пецању чуо да је жена на броду прави баксуз ;D занима ме откуд то веровање и колико још таквих веровања, легенди и обичаја знате.

Na ratnom brodu, najstariji se poslednji ukrcava a prvi iskrcava.

Da ne bih sad ja preuzeo banku, ima još mornara na forumu. :)

To da lepa žena donosi nesreću na brodu , sigurno je iz iskustva proisteklo.Žene su privlačile pažnju posade i uticale na njihovo ponašanje, a to je “ljutilo more” i “izazivalo oluje”.
Za mornare je brod bio ženskog roda, zamena za kuću i majku.

-Mačke su, osim crnih, bile dobrodošle na brodovima. Mornari su smatrali da donose sreću, a pored toga one su životinje od kojih ljudi imaju veliku korist. Osim što su lovile miševe i druge štetočine na brodovima, mačke su i brzo reagovale na promene vazdušnog pritiska i tako predviđale kakvo će biti vreme.

-Kada bi mornari videli ajkule kako prate brod, pogotovo ako ih je neparan broj, to bi značilo neku tragediju i neizbežnu smrt nekoga sa broda, pa čak i ako ga ne ubije ajkula. Neki mornari su verovali da će ih tetovaža raspeća zaštititi od napada ajkule.

-Vatra svetog Elma je prirodni svetlosni fenomen koji se javlja usled električnog pražnjenja u atmosferi tokom oluja na moru. Efekat se manifestuje na jarbolima brodova, a prema legendi radi se o svetlu koje je sveti Elmo slao kao signal da će posada broda preživeti oluju.

-Mornari su često tetovirali petlove i prasiće na stopalima, jer su ih smatrali srećnima. Živina i stoka bi često preživeli brodolome jer su se nalazili u drvenim kutijama koje su plutale po vodi do obale. Tetovirali su i kompas kako bi im pomogao da nađu put kući.

-Banane mogu biti itekako opasne, pa nije ni čudo što su ih mornari povezivali sa nesrećom. One su davna vremena prevožene zajedno sa robljem ispod palube, pa kada su fermentovale proizvodile su otrovni gas metan. Oni koji su se nalazili ispod palube nisu imali šanse da se spasu. Banane takođe ponekad kriju i smrtonosne paukove.

-Iako žive žene nisu bile dobrodošle na brodu, statue koje ih predstavljaju, naročito polugole, navodno su mogle da umire nemirno more. U drevnom Egiptu su mornari na brodovima crtavli oči kako bi pomogle plovilu da “vidi” dok putuje.

[attachment=1]

-Naročito u Britaniji, smatralo se da pipanje mornareve kragne donosi sreću. Mornasrko odelo je predstavljalo sreću jer je onaj ko ga nosi preživeo opasno putovanje. Ljudi bi se okupili oo mornara koji se vratio sa dugog puta i pokušali da mu dotaknu uniformu.

-Mornari su tokom dugih putovanja puštali kosu, bradu i nokte kako bi udovoljili bogu Neptunu. Kako su verovali, sečenje dlaka je smatrano darom boginji Proserpini, a niko nije želeo da uvredi Neptuna tako što bi se drugim božanstvima molio na njegovom moru.

-Sve što je moglo da se poveže sa smrću, žalošću i crnom bojom se izbegavalo. Mornari nisu voleli da nose cveće na brod zbog toga što asociraju na sahrane, pa su bukete koje bi dobili – bacali u more. Svoje stvari su izbegavali da nose u crnim kesama, a nisu nosili ni odeću nekog pokojnika.

izvor blic.rs

p.s. Dodao bih samo da sam davno još čuo od nekoga da ako neko zapali cigaretu na plamen sveće, negde će se mornar utopiti. Posle potopa kod Tajerske sestrice 1991. branim ljudima na upale cigaretu na sveću, čak mogu da budem agresivan i bez objašnjenja posebnog. Gledaju me čudno.....Oni koji znaju šta se dogodilo tada, oni  razumeju.

за банану на броду као малер чуо сам ономад кад сам гледао оне ликове што лове туне, па једни да напакосте другима на брод им убацили огромну макету банане ;D

за паљење цигарете на свећи знам одавно, али сам заборавио шта тачно беше разлог што се не пали. углавном везе с морем нема.
( ван теме: лонгтрипе, јеси ти био у гужви код тајерске сестрице? питам, јер је мој колега био на броду који је спасавао морнаре)

ајде бре боро, што си пироћанац?  ;D знаш па причај :)

Nisam siguran odakle sveća i cigareta imaju veze s morem,ali postoji i drugo verovanje da ako duneš i ugasiš sveću ..jedan mornar manje. Verujem da ima i drugih članova foruma koji znaju za to. Možda nam neko i da neko objašnjenje .

Da, bio sam deo tog nesrećnog konvoja kao brodski mašinista na PDS 107. Ako postoji mogućnost bilo bi značajno da tvoj kolega iznese svoje utiske i napiše ono što pamti o tom događaju. Kao što znaš , imamo temu Tragedija kod Tajerske sestrice (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6488.0.html)

Brod je živ, ima svoju dušu i svoju volju.

Običaj: Kada brod zadesi oluja a kapetan proceni da su u opasnosti i brod i posada, odvezuju se vezice (pertle) na cipelama da se cipele lakše odbace ako se padne u more.

Ne znam ko se seća, Longtrip sigurno, da su u JRM mornarske čizme bile poluduboke i bez pertli...

@Ssekir, polako, treba da se prisetim. A drugo, nisam nešto bio sujeveran tokom službe na brodovima. Zašto? Zbog onog vica: imao otac tri sina, najstariji bio pilot, srednji mornar a i najmlađi mu isto bio lud. Dakle, pametan hvali more ali se drži kraja.

Moje lično sujeverje vezano za pecanje iz čamca i ronjenje: ako bih nešto zaboravio, taj dan sigurno ništa ne bih ulovio te nisam ni išao, odnosno vraćao sam se kući i gotovo. Niko nije mogao da me odgovori, više puta sam se vratio ako bih nešto zaboravio. Jednom je supruga zaboravila da ponese vodu za decu (a bili su skroz mali) - vratili smo se kući a ona nije govorila samnom do sutra. Ona ljuta što ona i deca nisu išli na kupanje, a što ja nisam ronio i zaradio novac - to nije važno?!

Nekoliko puta u samom početku mojih aktivnosti te vrste ipak sam nastavio iako sam nešto zaboravio - najmanje što bi se desilo osim lošeg ili nikakvog ulova bilo je da "crkne" penta pa veslam nekoliko milja nazad, često sam u čamcu i po uzburkanom moru. Verovali ili ne, dva puta je ta ista penta upalila iz prve čim sam doveslao u luku, a jednom sam veslao skoro pet sati. Pa sad vi vidite o čemu se radi.

Opšte poznato je mornarsko verovanje, bez obzira na religiju kojoj su pripadali da ih na moru čuva Sveti Nikola. Zbog toga su mu palili sveće i pre i posle plovidbe, a u teškim momentima na moru zaklinjali mu se da će uraditi ovo ili ono...

Često su te zakletve zaboravljane sa bonacom, ali poneke su i izvršene te danas imamo u primorju dosta crkvica na škojima uz obalu koje su podigli zahvalni mornari.

Jedan stih iz pesme "Barbara" (ime broda) Ivana Slamnika:

...
Koliko puta rekoh na siki, kupiću sviću Svetome Niki,
ako se spasimo Barbara i ja e tuti kvanti e kompanija...
...
Ovo "Tuti kvanti..." je na iskvarenom italijanskom a znači "i svi ostali iz družine".

Evo Barbare:

www.youtube.com/watch?v=Vw5qanTpqTE

Pred sam kraj pesme, stihovi "E il naufragar e dolče in kvesta mar", iskvareni italijanski, znače "I brodolom je sladak na tom moru".

Sa gumenim đonom ... Zvanično, bile su veoma kratko vreme u upotrebi, a svi su pokušali da dođu donjih. Ja sam ih godinama nosio, iako nisam bio ukrcan, jer su bile udobne, i lako se ''uskakalo'' i ''iskakalo'' iz njih.

A to kada zaboraviš nešto kada kreneš u robolov ... nije vezano samo za ribolov već i za lov.
Pa još kada te u nedelju ujutro u 6 sati (dok sav normalan svet spava), i kada izlaziš iz kuće sa puškom na ramenu i sa lovačkim psom na povocu, matora komšinica priupita : kud si pošao ovako rano?  To ti je čista situacija za baksuz.

Izvinite što sam malo skrenuo u off t.

Jedan istinit događaj iz mojih sećanja:

Negde u leto 1988. ili 1989, 5. MDBR ima gađanje ciljeva u vazduhu, ja sam osigurač pravca na jednom topu 20 mm M71 na mostu broda DTM 234. Prilikom gađanja, metak slaže. Naredim mornaru da ponovo repetira top, on to uradi, slaže i drugi metak. Nikad nisam čuo da zataje dve granate ili metka zaredom, naredim da podigne cev u položaj 90 stepeni i prekine gađanje.

U vožnji nazad u luku Pula, zastavnik artiljerac i ja idemo da vidimo šta se desilo. Prvi metak je zatajio, OK, to se dešava, gađa se u principu sa najstarijom municijom koja je "sumnjivog" kvaliteta. Pri izvlačenju metka iz ležišta, zrno je ostalo u cevi a čaura i barut ispali su u sakupljač čaura. To se naravno nije videlo jer je sakupljač od punog lima. Sledeći metak ne može potpuno da uđe u ležište od zrna prethodnog. Da je taj opalio, čaura bi eksplodirala i verovatno zasula gelerima mornara nišandžiju i mene... ko zna da li bih danas imao svoje oči ili staklene?

Verovatnoća da zaredom zataje dva metka koji su detaljno pregledani pred gađanje, očišćeni, podmazani... stvarno nije velika. Znam da je to čist slučaj, ali ipak sam pomislio da neko misli da moje vreme još nije došlo.

Sujeverje ili ne, i danas mislim da je statistički gledano verovatnoća da se tako nešto desi praktično zanemariva, a desilo se.

Staro mornarsko verovanje, iz doba jedrenjaka: kada pacovi skaču u more, brod sigurno tone.

у принципу нисам сујеверан, али су ми ове причице занимљиве. то да кад се враћам по нешто буде лоше сам и ја приметио, а има и људи које сам ја звао баксуз баба и баксуз деда (обоје су умрли, сад се јавља још један баксуз деда изгледа :) )

даље, шта је тачно: капетан се спасава задњи или капетан иде са бродом?

да ли постоји некакав облик "крштења" младог морнара као што га имају ловци или падобранци?

Ako posada napušta brod koji tone, kapetan poslednji napušta brod. Nekada je bio običaj da kapetan tone sa brodom.

U jednoj knjizi (naš pisac, u naslovu je reč Posejdon) čitao sam da su ronioci kod Golog otoka u potopljenom brodu iz XX veka našli kostur oko kormilarskog točka...

Međutim, u novije vreme kapetani baš i ne poštuju te običaje, imamo i temu o nasukavanju kruzera, mislim da se zvao Costa Concordia, kojom prilikom je kapetan pobegao, ostavio posadu i putnike pa kasnije osuđen.

Jeste, a barba Costa Concordia - Schetino je skotina. Pravosnažno je osuđen na više godina zatvora zbog pogibije 32 čoveka.

Postoji nebrojeno mnogo legendi o skrivenom gusarskom blagu, posebno u toplim morima, najviše u Karibima.

Većina njih su verovatno samo legende, ali ostaje ipak činjenica da su poznati gusarski kapetani tokom svojih pohoda sakupljali mnogo više blaga od količine koju su mogli da nose sa sobom, pa su ga sigurno negde sakrivali.

Bilo je mnogo ekspedicija koje su tragom starih, rukom izrađenih mapa tražile blago, uglavnom sa malo uspeha. Pronađeni su neki potopljeni brodovi, najčešće španski, koji su prevozili dragocenosti iz Novog sveta, ali gusarskih blaga malo, ili skoro ništa.

Око Озириса је означавало само Озириса, који је запамћен, у тој египатској религији или митологији, као прилично неуспешан поморац који је "пловио" у мртвачком сандуку до острва Библос (књига, хвалите ме уста моја) и на крају се насукао и заглавио у багремар. Озирис је доживео још један малер, па је искомадан и разбацан, а она "ствар" је исечена на "оволике комаде" (показујем рукама), па је један комад нашла Изида и послужила се њиме да зачне Хоруса (новог аватара Озириса), а друга два комада су појели шаран и гргеч (рибе су чест мотив на ранохришћанским мозаицима).

Е сад, где шта иде и што се нешто у рибу меће и удева, е то је египатска митологија а није оно што вам је одмах пало на памет. Али то људи тако раде хиљадама година.

Цртају очи, на то сам мислио.

Zbog dugih kosa, kako bi se sačuvala uniforma od prljanja pravljene su kožne kragne, po kojima su današnje uglavnom teget kragne
postale deo uniforme gotovo svih mornarica. Na kožnim kragnama su Nelzonovi mornari urezivali nožem crtu za svaku pobedu na moru,
pa tako i na modernim kragnama postoje tri bele crte.
Dugu kosu su vezivali trakama u repove kako im nebi smetala prilikom službe, danas su te trake one na kapama koje su crne boje
u znak žalosti za poginulim mornarima.

Za ovo sa svećom sam čuo u Rusiji svojevremeno i oni su me opominjali da ne palim cigaretu na plamenu sveće.

Правило да не палим цигару на пламен свеће поштујем до дана данашњег. О томе сам први пут чуо 1984. Тада нисам пушио.

U staro doba su u Egiptu živela dva brata, dva faraona, dobri Oziris, zli Set i njihova sestra Izida. Jednoga dana je Set uspeo da prevari Ozirisa i nagovori ga da uđe u kovčeg, koji je potom zapečatio i bacio u Nil. Sestra Izida je uspela da pronađe kovčeg i oslobodi Ozirisa, ali je Set pobesneo, uhvato Ozirisa i ovoga puta ga ubio i njegovo delo raskomadao na 14 delova koje je rasuo po celom Egiptu. Očajna Izida je nekako uspela da pronađe 13 delova, dok je jedini deo koji je nedostajao bio Ozirisov falus. Kao zamenu za nepostojeći deo Ozirisovog tela, ona pravi falus od zlata, a u pomoć joj priskače i Egipatski Bog Teut. Tada Izida, uz njegovu pomoć, izvodi čudesni ritual kojim, za kratko vreme, vraća Ozirisa i sedajući na njegov zlatni falus uspevada začne sina Horusa, poznatog i kao sin udovice. Pošto je Horus začet, Oziris postaje kralj/Bog mrtvih i prelazi u zagrobni život, a Horus kasnije odrasta i uspeva da porazi Seta, kojom prilikom on gubi oko, a Set mošnice.

Oko je Horusovo, a krajnji korisnik tog oka, koje sve vidi, je Boginja Nut, odnosno Ozirisova, Setova, Izidina i Neftidina majka, a Horusova baba.

Samo oko je crtano kako bi brod bio vođen Božijom vidom kada je u tami, odnosno opasnosti, kako bi uočio i izbegao sve pogibelji. Danas se modifikovano Horusovo oko koristi kao jedan od simbola Boga koji sve vidi i sve zna. Dokaz da hrišćanska mitologija vuče korene od egipatske.

Браво, прилично тачно, иако су неке ствари и данас неодређене.

Део који недостаје, (па карика која недостаје), изгубљени логос (може бити реч а може бити и ватра), злато симболизује Светлост (ума а не Сунца). Бог Теут или Тот је дошао са мора у Египат. Око Хоруса је у ствари Сунце које види све, а звезде су душе посвећених на стомаку богиње Нут.

Овде се заустављам јер је Сет направио завидну каријеру касније.

Неке речи се нису смеле изговорити на броду, па је извесни рогати господин назван Дејви.