PALUBA

Pojavio se interesantan članak na netu, barem dio.
Već ranije je bilo špekulacija ali izgleda da je to sad potvrđeno.

http://www.vecernji.hr/premium/zubak-vratite-mi-rakete-s-300-mesic-cijeli-je-sustav-u-sad-u-1089535

Nemam pristup do premium sadržaja, pa ako netko ima možda da prenese.
Napisao bih- šta će reći Rusi na ovo, ali sumnjam da nisu znali, vidjet ćemo.

poz.

Чим овај (Зубац) тужи државу нешто није уреду. Дал то кошта колико тражи је друго питање. Мени је овде интересантно да нешто што је испоручено није и плаћено. Хрватска је куповала у то време и друго наоружање, али је колико знам плаћала. Зашто ово није плаћено? Какав је био аранжман. Ко га је одобрио и потписао и на крају где су паре за плаћање (ако их је било).

Друго, зашто би он пристао, након толико времена да му се врати испоручена опрема. Највероватније зато што зна да С-300 није у поседу РХ и да га не може повратити. Како држава не може вратити нешто што нема, а робу коју је примила није ни платила (а узела) већ је дала  другоме (САД) онда је држава (односно њени чиновници) начинила вишеструке грешке (може се рећи и врло вероватно казнена дела) за које ће морати да одговара. То значи да ће Зубац 100% добити на суду и да ће држава да искеширати тражене паре. Као и у сваком оваквом судском поступку (велике паре, национални интереси) вероватно ће се наћи неки компромис, али Зубац ће морати бити обештећен.

Lijepo ste to vi dzumba analizirali ali ja tu priču zamišljam malo drukčije.

Znači nabavile su se te raketice, sa kojom namjerom ne ulazimo.

Napravljen je ugovor sa dobavljačem, firma ko i svaka druga, papirologija uvijek postoji, filmovi su za budale.
Kad se ispostavilo da je sistem za RH neupotrebljiv/preskup odlučilo se da ga se prepusti nekome drugome.
Odluka je pala da se preda Amerima (ne ulazimo u detalje, opet), oni nisu naivni i normalno pitaju otkud sve to i koliko je plaćeno.
Bez obzira na razna mišljenja o njima oni su realisti i kad se pokažu papiri oni uredno izvršavaju obaveze.

Shodno prethodno napisanom postavlja se pitanje svih pitanja.
Di su završile pare?

poz.

Rusi su pogotovo 90'-ih prodavali sve i svašta, doneseš pare i kupiš, tako je i danas malo transparentnije doduše ali kako stara ruska poslovica kaže "no money no honey" :)

Мало сам прегледао Интернет и видим да је пре пар година писано на ову тему:

http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/ovaj-covjek-od-hrvatske-trazi-200-milijuna-usd-za-rakete-s-300-i-donio-je-suskovu-potvrdu/85270/

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1158394/Za+sve+pare,+hrvatski+S-300.html?tts=yes


Иначе, нисам баш сигуран да су САД платиле тај систем када су га преузели од РХ. Морао би бити неки уговор,а на суђењима га нема или га неко (неки) крије из њему знаног разлога.

Ništa SAD nisu preuzele od RH. Sisitem , točnije samo dio - onoliko koliko je isporučeno - je još u Hrvatskoj.  Zbog spora sa spomenutim gdinom isti je u "sjeni" što se tiče MORH-a. To je vrlo vruča  i skupa tema - sa pravnog stanovišta naravno.
SAD- a ili ikog drugog nije zanimo hrvatski (samo dio opet !) S -300a  jer su več imali i prije uvid i u rakete i u komplet sistem kao takav ( SLovačko, Bugarska, Grčka ) , Sve one imaju kompletan sustav, sve su NATO i sve ovise o SAD-u u raznoraznom smislu. Tako da s te strane Amerikanci imaju najmanjeg problema.
Problem glede hr S -300 je isključivo pravno prepucavanje - Vlada/e RH (MORH) - g. Zubak. I to je  jedini razlog što isti "ne postoji", glede javnosti.
Toliko o tome.

Jos da ti netko to sve povjeruje.  ;)

poz.

Iskreno, uopće mi ne zanima vjeruje li mi netko ili ne. Ja sam napisao točno kako je trenutna situacija glede toga.
Znam i gdje je odloženo to o čem pišemo - ali to nije bitno.

Lijep pozdrav svim forumašima.

Danas sam  razgovarao uz kavu sa jednom osobom ,koja je imala/tj. ima, kako mi kaže, saznanja o S-300 sustavu u Hrvatskoj, odnosno onome što je došlo od istoga u RH krajem 1994./95. i što je još trebalo doći več prema potrebi tj. razvoju situacije.
Ta osoba više nije  u sustavu MORH-a ali je tih 90.ih i još nešto kasnije  bila aktivna osoba i involvirana je direktno bila u tu priču u smislu  tehnike /prihvata/skladištenja.
Ono što ja nisam dosad znao, a danas mi je rečeno,  ja da su ipak i američka i izraelska strana iskazale interes za hrvatski S-300 tj. komponente istog. Rusi su sa time bili naravno upoznati kako kaže sugovornik no tek kasnije. S time da ništa nije odneseno iz Hrvatske ni tada ,a dotični mi potvrđuje ono što sam čuo iz još jednog izvora i ranije zato napisao  - ni sada!
Dakle, nije postojao takav "interes" ili možda i je ,ali takva "transakcija" se nije dogodila. Ono što se jest dogodilo je to da su dakle  Amerikanci bili u bazi  di su komponente sustava prvotno bile, napravile pregled nekih pozicija,otvorilie i poslikale što ih je več zanimalo i to je bilo to. Ali moj  današnji sugovornik kaže da je zato izraelsko izaslanstvo imalo puno više interesa,ne oko sklamerije same toliko več oko tehničke dokumentacije, tj. ista im je dana na uvid ,a ovi su pregledali i pomno kopirali sve što su smatrali bitnim iz svojih razloga. Nakon toga sustav je posječivan bio jedino od  još  par ruskih stručnjaka ,više manje ciklički, u smislu provjere funkcionalnosti istoga, odnosno samih raketa.To potvrđuje i sam Zubak koji tvrdi da je osbno plaćao dnevnice toj ekipi speciajlista dok mu MORH nije uveo zabranu pristupa.

Od komponenti što Hrvatska ima je ono što je javno objavljeno i tu  postano - linkano pred koji post : dakle 24 rakete, 6 lansera (TEL-ova ,2 glavna 4 pomoćna ) , radarski jarbol , ispitno dijagnostička oprema, transportno- pretovarna vozila i još poneka sitnica.  Ono što Hrvatska nema niti je imala jest komandni centar kao i radari.   
Dakle možemo reći otprilike do cca 50% sustava S- 300 je dostavljeno u Hrvatsku bez da je plačeno (navodno) išta. Plus naravno ruski specijalisti koji su trebali u slučaju potrebe operirati ovim sustavom u početnoj fazi njegova  korištenja a kasnije i obučavati hr kolege, a Hrvatsku su  napustili  večina u  1997/98. (inače dio ruskih/ukrajinskih stručnjaka bio je tako i u suportu  HRZ MIL 24 helića ).

Tu sad dolazimo do pravnog spora koji još traje i koji "blokira" budučnost/status dijelova ovog sustava. Jedna strana tvrdi da ništa nije plaćeno i potražuje 200 mil dolara tj tvrdi da je dio novaca trebao biti uplaćen čim se isporučilo 25% sustava , druga tvrdi da je isplata trebala biti po potpunoj isporuci , treća tvrdi da je dio isplate posredniku i učinjen - ali ne u novcu, več dijamantima i sl. Ko će ga znati...Istina je vjerojatno negdje u sredini i najvjerojatnije će doći do neke vansudske  nagodbe u tom smislu kako to na kraju često i bude.

Uglavnom ,moj sugovornik kaže da su i komandni centar i radari bili spakirani u Ukrajini i po potrebi /uplati bi došli kao i ostatak u RH u roku do 48 sati. Samo osposobljavanje sustava ( od strane naravno ruskih stručnjaka) ide brzo i mjeri se u satima ,a izlazak na paljbeni položaj i spremnost za paljbu u minutama.
Sama ta firma - posrednik , preko koje su komponente dobavljene dostavila ih je u "dobroj vjeri" tj. vjerojatno ono što tvrdi Zubak uz određena visoka jamstva tadašnje HR Vlade, ali i imajući na umu dotad ispoštovane i isplaćene razne druge "pošiljke" za Hrvatsku preko istog posrednika. Sama posrednička firma imala je određenih financijskih gubitaka isto pa su joj potencijalni novci koji bi dakle  vrlo vjerojatno došli iz Hrvatske u kratkom razdoblju bili dovoljan razlog za isporuku i način isporuke kako se je več desio/dogovorio.
Navodno je pokušano kasnije i postizanje nekog dogovora u smislu da Zubak i posrednik odustanu od tužbe a komponente sustava RH proda nekome ko ih treba .
Moj sugovornik kaže da su bila najmanje tri takva pokušaja (Bliski /Srednji Istok čak i SAD) ali sve bezuspješno.

Sam sustav S - 300  Hrvatska  je odlučila nabaviti krajem 94. i imati ga 95./96. u uporabi, u smsilu ostvarivanja zračne premoći nad tada joj potrebnim teritorijem operacije/a.
Amerikanci su naravno znali da se sustav dobavlja i dali su prešutno "zeleno svjetlo" za to tvrdi sugovornik. Protivnik Hrvatske tih godina je također imao informaciju ali nije imao točnu procjenu je li ili ne sustav aktivan i do kada će biti. A i Hrvatska je na kraju  dala i javan"mig" paradom na Jarunu te 1995. Sami Amerikanci su također več početkom 94. kupili u Bjelorusiji gotovo čitav spomenuti S-300 ,  tu su i Bugarska , Slovačka ,Grčka - sve NATO i sve sa KOMPLETNIM sustavom.Kao i ex NVA ako se ne varam ( npr. sustav "Rubež" ex. NVA je javno obznanjeno prodan u SAD-e 1990..ih ) Ovo je važno za sve ljubitelje J.Bonda i OO7agenta. Dakle ništa RH nije imala što "Zapad" več nije  bio dotad "ponjušio". A izraelski interes gore opisan je sasvim razumljiv. To je bio vjerojatno i dio vojne suradnje Hrvatske  sa Izraelom tih godina isto. Pogotovo oko bespilotno izviđačkih sustava koje je HV razvijala tj. aktivno koristila početkom i sredinom posebno ,90.ih. godina .
Glede S -300 : način na koji se otkrivaju ciljevi i zahvaćaju , protokoli komunikacije raketa - radar , centralni sustav - mozak sustava - to bi bile "hot stuff" za "Zapad". A Hrvatska to sve NIJE imala i nema. Imala je/ima dakle  "hardware" koji je malo pregledan i poslikan kako kaže mi sugovornik , te dobar dio dokumntacije koji je prekopiran očito.

Za kraj , kao što sam napisao več, komponente hrvatskog S -300 su premještane početkom 2000.  sa jedne na drugu lokaciju gdje su i sada kako mi danas kaže i sugovornik. (Ne ,nije Pula/Istra). Ovo je uvjetno rečeno, u skladu  i s upisom "poznatog" formaša pp5 na jedom  hr forumu , koji tvrdi da je početkom 2000. u jedonoj kišnoj okotbarskoj noći bio  svjedok "specijalnog transporta" iz smjera Zg-a vjerojatno ka lokaciji "B" u Hrvatskoj di je ta skalamerija i danas i čeka sudski epilog.

Možda je šteta da se takav sustav nije nikada osposobio, s druge strane sreća je pa su događanja 95./96. bila takva da i ono što je dostavljeno bilo je dovoljno , odnosno kompletiranje zbog naravi (smirivanja nazovimo tako ) situacije - na sreću se nije dogodilo. Toliko o tome. Pozz.

Priča ti je simpatična i ne kažem da ne drži vodu ali može jedno pitanje.
Dali postoji ijedan dokaz da je S-300 (bilo koji dio) zbilja stigao u RH?
Koliko ja znam postoji samo ona snimka sa mimohoda gdje se vide 4 kontejnera na labudici i ništa više.

poz.

Ако је све то (из комплета С-300) и даље у Хрватској, онда је то углавном пропало. Па те ракете треба одржавати, такође и возила и остало. Ко то одржава и ко то плаћа, ако се одржава?. "Упреисер" помиње да је то до 2000.-те плаћао Зубак. ОК, а ко после тога? Или се не одржава? И нико ништа око тога не зна и не види, као да се ради о 10-так пушака а не ракета у контејнерима величине неколико метара и камионима који не могу бити не запажени.

Malo smo se udaljiili od teme, ali, evo jedan citat iz članka objavljenog u Nacionalu broj 471, davnog 23.11.2004. Iz njega proizilazi da su do proljeća 2004. godine sustav redovno obilazili ruski serviseri koje je plaćao Zvonko Zubak. Što je sa sustavom bilo nakon toga, je li održavan ili je prodan, ne znam. Bivši hrvatski predsjednik Stipe Mesić je na ročištu u ovom predmetu izjavio da mu je tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader rekao da je sustav 2004. otišao u SAD. No može li im se vjerovati?! Inače, Zvonko Zubak sada više ne traži 200 milijuna dolara već da mu se vrati sustav jer navodno ima kupce.


Cijeli članak (http://arhiva.nacional.hr/clanak/11207/vlada-taji-trgovanje-raketnim-sustavom-s-300)

Misliš ovako što sa žutim HV tablicama from Istrija dok je to tamo bilo ;) :
(http://i.imgur.com/UYASuUX.jpg) (http://www.igreklik.com/slike/)

Pitanje :
A da li bi izraelski stručnjaci dolazili slikati prazne kontejnere !? Ili Amarikanci slikali gore na slici komponente? Istina, to je i meni bio prvi glas, jer mi je čudno da bi Amerikanci imali iakakav interes po tom pitanju pošto su več prije došli do tog sustava od drugih korisnika.

Komponente su i sada tu mada , je stoji pitanje oko pouzdanosti raketa zbog goriva i ostalog. Dijagnostička oprema je doduše isporučena ali tko i kako s tim barata poslije "Zubakovih" Rusa pitanje je. Jedino ako MORH nema druge "Ruse" ili Ukrajince ili koga več..,No kako je navedeno, radi se tu o pola sustava. Ostatak,"mozak" - tj. komandno radarski dio nije dostavljen. Možda netko ima taj a treba mu ovo gore pa se sporne strane ipak dogovore na kraju balade?

Znači ipak je nešto nabavljeno, ako je slika autentična (malo mi je čudno ovo pjeskovito okruženje a i ovi tel-ovi bez raketa i jedan samo sa dva kontejnera).
Pitanje je onda zašto nisu na mimohodu pokazali barem jedan TEL, djelovalo bi autentičnije.

poz.

Dok Upreiser (ili netko drugi) ne potvrdi, ne znamo jesu li ovo dijelovi hrvatskog S-300 ili nekog drugog. I ja sam se pitao koji je razlog što na mimohodu '95 nije pokazano više od kontejnera nakrcanih na MAN labudicu, ali moguće je da u tom trenutku u HR i nije bilo ništa više od raketa i silosa. Dijelovi sustava su u HR stizali sve do proljeća 1996., dakle još godinu dana nakon mimohoda, pa su moguće i TEL-ovi stigli kasnije. Na suđenju se spominjalo da je Hrvatskoj isporučeno između 70 i 80% dijelova sustava.

koliko bi vrimena i novca tribalo da se ovaj sustav osposobi

Dakle, ova tri TEL-a su ipak hrvatska. Prvi put vidim njihovu sliku. Sudbina sustava (onog što je isporučeno Hrvatskoj) je za širu javnost još uvijek misterija, je li prodan ili je još u Hrvatskoj. Šteta što ga se nije skompletiralo kad se moglo.

Došlo je ono što je javno obznanjeno u dijelu dokumenata javno več obzanjenih glede sudskog postupka koji traje. Izmađu ostalog,da na kraju 6 ovih TEL ova sa 1 ( jednim ) borbenim kompletom raketa - tj. 4 x 6 = 24 spomente rakete. Uz gore več spomenutu potrebnu manipulativnu opremu ( transport, pretovar) , dijagnostičke agregate i posadu - rusku.
Koliki je to sve dio "paketa" u postotku pojima nemam. Ali jasno što nije došlo jer a) nije uplaćeno b) otkazana "narudžba" ( mada je bilo spakirano i "transport ready" u roku 48 sati bi bilo tuto kompleto na teritoriju RH, u roku kojeg sata zatim slijedi zavrašno sklapanje i provjera , a onda vrijeme teče u minutama tj, sek. = naredba , izlazak na paljbeni položaj ,uočavanje ciljeva, djelovanje po istima ).

Pošiljka je stizala u više navrata na najmanje  dvije ulazne lokacije. Rakete na jednu sam teški "hardware" na drugu ( kao poljoprivredna oprema deklariran). U početku je i bilo to razdvojeno dok su se još detaljizirali mogući paljbeni položaji i stvari oko toga ,kako kaže moj sugovornik.
I to u određenom vremenskom periodu, ne sve najednom. Tu je bila i luka i brod u igri da, samo se brkaju lučke operacije u raznim pričama - ne utovar nego istovar je bio u pitnaju.

I na kraju, pošto ljudi pitaju da pitam zašto labudica i "rack" od 4 rakete na njoj, a ne gore na slici na jednom od TELova  , pa evo  :

Razlog po mom izvoru, je trivijalan ali u biti ozbiljan. Posada su bili Rusi ( dio ekipe prekaljeni instruktori za ovakve sustave kaže , to su profesionalci kojima je jedina bitna stavka tada bila status konta da se ne zavaravamo. Srušili bi i Dedu Mraza za stanovitu svotu, da treba nebitno, nema tu emocija, od tog se ne živi. )Dakle nijedan HV vojnik s tim nije imao posla tada niti bi pritisako "pusk" gumb da je trebalo sigurno. Nije bilo ni vremena za to.  Za vozit "trivijalnija" vojna vozila , tipa npr. TAM, MRAP  štojaznam - ide se na obuku od par mjeseci u Požegu (u HV/OSRH). Voziti pak TEL krcat bojevim raketama ( ponavljam tu nema školskih - 24 komada full bojeve! ) po stepi je izazov ,a kamoli po ulicama oko Jaruna. U HV nije bilo vozača za to s obzirom na vrijeme dolaska lansera u Hrvatsku i lokaciju koja nije bila ZG. To su mogli jedino spomenuti Rusi  . Za stanovitu svotu jel to nije bio dio ugovora. A  veliki dio od  njih razumljivo i nije htio na "veliku pozornicu" kako kaže moj sugovornik. To su profesionalci ,ljudi koji dođu i odrade. Tiho i u "sjeni" što je više moguće.
Dakle to je bio jedan razlog , drugi  sam spomenuo - TEL ovi su bili na jednoj strani, rakete u početku na drugoj , u vrlo neprikladnom skloništu. Kasnije je to promijenjeno kako se sustav kompletirao i stvari definirale u smislu što gdje kada i u kom trenu će biti.
Treći razlog je čisto opće sigurnosni - u večini slučajeva se kod raketnih sustava na paradama, ne bi trebalo voziti bojeve rakete u lanserima. Uglavnom se to izbejgava di gdje je moguće. Crvenim trgom ne vjerujem da paradiraju bojevi kompleti u svim vozilima slične namjene. Opreza radi, težine ,oštećenja podloge i sl.. Još jednom od ovih 24 nama "lažnih" raketa da se time moglo igrati. To je bojevi paket jedne dostavljene bitnice (baterije).

(http://i.imgur.com/T5J2vQY.jpg) (http://www.igreklik.com/slike/)


Na kraju,  kako je tadašnji državni vrh procjenio da je dovoljno  poslati jasno poruku da je sustav u Hrvatskoj ( to je bio jedini i glavni cilj - jer se naravno nije moglo sakriti od zainteresiranih da se sustav "potražuje" ), nađeno je na brzaka kompromisno rješenje - "obična" teška "labudica" na koju je stavljen transportni jedan "rack" ( specijalni kavez za manipulaciju raketama koje odgovoarju spec. pretovarnom vozilu , također dostavljenom ) od 4 rakete u spremnicima koji se inače montiraju direkt na TEL. "Labudicu" su Jarunom provozali domači dečki naravno. Rakete su bile iz djela tada pohranjenog  blizu ZG-a. (TEL-ovi u tom trenu nisu bili tu oko ZG-a ). Sustav se kompletirao još u tim danima i kasnije. Do kolovoza te godine bi bio apsolutno full - ready na početnim položajima. No drugi dio pošljke je neuplaćen/otkazan.


Toliko o tome. Ostatak priče je poznat. I dalje nemam neke posebne informacije bar koje bi htio podjeliti javno, a i tko zna  "ko sluša" ;). Nije ni bitno i ovo je sve previše ,riskiram i ja a i čovjek od koga sam dobio sve ovo i više. Još se vodi pravni spor i razni su interesi oko toga. Tema ne spada u modernizaciju više , čak ni opremanje jel mislim da Hrvatska, iako bi teoretski mogla ,nema ni specijalni interes još više nema  ni novca za ovakav jedan kompleksan sustav.Nema to nitko u okolici , nemojmo se zavaravati , svi ti političari lako lapradju jedno realnost je deseto. To su bila neka druga "netransparentnija" vremena monopolarnog Svijeta. Sad se sve usklađuje i svaki euro triputa prevrće u ruci , u HR slučaju sa NATO-om naravno i ako će se HR PZO modernzirati bit će to nešto više taktičkog tipa i "NATO" sigurno prikladnije za operiranje jednoj maloj vojski poput Hr OS.  Sama ova skalamerija je vjerojatno konzervirana i može se uvaliti nekome kad tad , to je "ruska robusna škola " i preživjet će vjerojatno i internet kao takav. Rakete - to je pitanje sad. Tu sam apsolutno na strani jedne od stranke u sporu koja traži pregled i uklanjanje opasnih tvari, ako iz raketa se to može nekako, ako ne onda cijelih raketa.Taman nam fali još neki eko incident. 

Taman dobra slika gore, jer kako smo imali SA-2 sa slike tako i S300 tj. fale najbitniji dijelovi sistema.

a koja je prica sa SA-2

Pa jednako je kompletan i funkcionalan kao S300 i bio na mimohodu...

Prijatelji po forumima i gorama, naše zemlje ponosne :) !

Ljeto je. Još uvijek. Godišnji odmori su pri kraju, u Hrvatskoj slijede reizbori, pa ponovno sastavljanje vlasti, pa razna koaliranja, pa će nam doći Božić i Nova.
Nikakvih posebnih novosti glede modernizacije i opremanja OS neće biti  u HR do idućeg proljeća.

Ljeto je još uvijek i treba, dok se još može iskorisitit tople dane. Ja jako volim ljeto i more. Često smo tako moja bolja polovica i ja bili u Istri zadnjih 10ak godina. Često. Ima ona tamo neku rodbinu.Ali nije samo to bio razlog.
Istra je lijepa. Zapadani dio pogotovo.Meni najjdraži. Kako smo bili često dakle tako zadnjih godina tamo,velim je njoj jednom što ne bi za promjenu malo do Grčke? Grčka je isto lijepa, Egejsko more ovo ono...Kaže ona ,ma kakva Grčka, kriza je , izbjeglice,problemi...Kažem ja njoj ,ok, ali evo i zgodnih mjesta u Bugarskoj , Crnomorska obala je isto lijepa - kaže ona meni , ma kakva crnomorska obala - jesti ti lud crni XY :) .Žene. Što ćeš.

U Istri se je dosta toga sagradilo zadnjih 12ak godina, o da. Bilo dosta gradilišta za vidjeti i naići na njih. Zadnje smo vodili klince u novi Aquapark Brtonigla. Malo se se svi skupa zabavili i opustili na putu ka Novigradu. Vrijedi posjetiti ako vas put nanese onud.Doista.

Evo ovako je to izgledalo kad se gradilo oko 2012. , a dole več gotov park:
(http://i.imgur.com/OBQk6VF.jpg) (http://www.igreklik.com/slike/)
(http://i.imgur.com/WNC2b57.jpg) (http://www.igreklik.com/slike/)
(http://i.imgur.com/Lz62LcZ.jpg) (http://www.igreklik.com/slike/)


Istra je super. Ima puno toga fascinantnog za vidjeti poput npr. ovog dijela uz rijeku Mirnu :
(http://i.imgur.com/gdBZ1ui.jpg) (http://www.igreklik.com/slike/)

Predivno. Raj ne zemlji. Kažu u tim divnim šumama se lako izgubiti  i naići na svašta. Vile , patuljci, ko će znati čega je sve bilo i ima tamo.

Istra je divan poluotok, ima stvarno svega, divnih sela, gradića, gradova ,luka. Čak 3 veče luke! Za pretovare utovare, istovare.Račuam tu naravno i sjevernog susjeda sa kojim Hr dijeli poluotok. A ni Kvarner doduše nije daleko  i on ima luku da. No Istra je zakon.

Ipak nakon godina posjete , odlučili smo malo promijeniti lokaciju.Promjena lokacije  ponekad dobro dođe.Da.
I tako ,sad osim mora i Istre otiđemo mi i u planine. Jer tamo ima zime.I skijanja i svašta. Ima Hrvatska i planina.

Eto za kraj sezone opremanja i očekivanja novih opremanja OSRH,  dragi moji forumaši iz cijele regije ,pozdrav uz sithove jednog  divnog gospodina, e da je više takvih ...

"Ne može se uhvatiti senka,od života što ko Dunav teče
 jer je život i svjetlo i tama,nekad jutro, a nekada veče.
jer je život i svjetlo i tama,nekom jutro, a nekome veče.

ko te ima taj te nema,ko te nema taj te sanja,
ko te sanja taj te ljubi,a ti o tom pojma nemaš " .

poz

Sve mislim da će rusi novoj članici NATO prodati (pokloniti) S-300.  ???

Zašto bi to učinili? Nisu samo pare u pitanju. Politika je uvek ispred sitnih ekonomskih intersa.
Osim toga, Rusi ovakve sisteme (zvanično - kompletno naoružanje i vojnu opremu) mogu izvesti samo preko Rosoboronoexport - a ono je pod strogom kontrolom države!  :marinero

Lovac, dijelovi sustava S-300 su nabavljeni u periodu od 1994. - 1996. Prema nekim izvorima Hrvatskoj je isporučeno 70-80% komponenti. Ostatak nije isporučen jer sustav nije plaćen do kraja, ali je mogao biti isporučen Hrvatskoj i kompletiran u roku od 48 sati po uplati. Tako tvrdi trgovac koji je prodao sustav Hrvatskoj i koji sada od Hrvatske potražuje 200 milijuna dolara, odnosno povrat isporučenih dijelova sustava jer tvrdi da ima zaintetesirane kupce.

Nisam baš shvatio ovaj tvoj zadnji post, valjda krive gljive iz Motovunske šume ali ok.

Dobro, lijepo si sve objasnio samo mi nije jasna jedna sitnica.

Zašto brate Rusi, kupljeno valjda kod Ukrajinaca i sad tražiš po globusu ko zna upalit zila.
Ako su dijelovi sistema kupljeni u Ukrajini valjda bi i njihovi ljudi došli to pomontirati.

Ni slika baš ne drži vodu ali prolazi, uznemirio se "region".  ;D Došli su opet do "Banskih dvora".

poz.

Zar te rakete nisu kupljene od Ukrainaca.
Posao je zapeo kod novca - provizije a i rusi su kasnije doznali za transakciju pa su je stopirali.
Zato je prodavac i voljan da uzme rakete i ostalu opremu nazad jer em su oni delom krivi za stopiranje posla em je taj posao radjen nelegalno pa nemaju mehanizme da napalate dug.

Sto se tice parade na njima je prodefilovana drvena maketa lansirnih kontejnera.

Pametni su shvatili što je trebalo shvatiti tim postom. Dalje pojašnjavanje nije potrebno.

1.) NE,gospode Bože,  nitko ništa nije "stopirao"  stopiranja radi.
2.) Da. To su bile drvene makete kao što su bili i drveni MiL 24 Hind proletjeli nad glavama ljudi . I drveni MIG 21 također.

I "mađarski" MIG 29 se nude ( nudili se bar ) uokolo na prodaju zar ne? Ali se ne pita Budimpeštu oko toga puno ili sve. Nije se tih godina ni Kijev ako želite Kijev u priči mada ne vidim razlog..

Postoje dvije strane koje su namirene i to je jedino bitno :

1. )Proizvođač , vlasnik, isporučitelj, (Ruska Federacija)
2. )Krajnji korisnik, operater. (Rep. Hrvatska).

Postoji strana koja je u sporu  - posrednik.
Posrednik tvrdi (bez prejudiciranja) : a) da nije namiren, b) da je djelomično namiren  
Druga strana kaže da je : a) namiren ( novčano, vrijednosnom robom, krastavcima svejedno ) b) dijelom namiren

Posrednik potražuje : a) da ga se novčeno obešteti b) da mu  krajnji korisnik ustupi ono što je dostavio , a da bi preprodajom istog se sam mogao namiriti c) da ga se namiri ne novčano več vlasničkim udjelom, zemljištem ili na neki sl. način.

To je spor koji traje i ja nemam što tu dodati. Toliko o tome.

Dobro sta sad, ja sam nepametan, ako moze objasnjenje moze ako ne nikome nista.


Znaci S-300 je nabavljen iz Rusije?

poz.

Krenimo s premisom da su projektili odrzavani i odrzavaj use na godisnjem ciklusu jer je ta oprema dopremljena a TEL-ovi konzervirani i zasticeni od korozije kao i ostatak opreme, komponente koej su dostavljene  Hrvatsko jse vise ne proizvode ali su kompatibilne sa novim modelima... to jest djelovi sustava koji nisu dostavljeni komandni centar i radari su kompatibilni sa starijim inacicama projektila...

Ne vidim u trenutnoj geopolitickoj situaciji logiku uvodenja ruskog sustava u uporabu u jednoj NATO zemlji ali kako vec imamo 70% sustava ekonomski je to mnogo isplativije od kupnje nekog zapadnog sustava srednjeg dometa jer sustav velikog doemta sigurno necemo nabavljati.

Ako bismo platili zubaku tih 200mil sto realno nije neka velika cifra za dodatnih 200 mil bi nabavili komandni centar i radare kasnije generacije kao i jos dva kompleta raketa novije generacije... to zvuci nadasve isplativo?

Ako se ne varam, Hrvatska je u NATO. Samo malo je potrebno pogledati, kakve tendere su u prošlosti raspisivale NATO države i koje sisteme kupuju danas. Ostalo zakljućite sami.

Sistem je kupljen preko firme sa Britanskih devicanskih ostrva tako da je tesko utvrditi poreklo.

U svakom slucaju posto je Hrvatska bila pod sankcijama ovo je bio posao ispod zita tako da nije ni cudo sto se tako i zavrsio.

Moguce je da je nabavljen iz Ukrainska (od ukrainaca se tih godina moglo kupiti sve) ili Rusije (rusi su bili manje otvoreni ali za dovoljnu kolicinu $$$ tih godina se moglo dosta toga dobiti ispod zita).

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

Uglavnom radi se o S300 PMU sistemu (koje gu imale i Ukraina i Rusija) i od njega isporucena su 2 lanserno/komunikaciona vozila (komanda) 5P85SU (http://www.armyrecognition.com/s-300pm_sa-10c_grumble_c_systems_vehicles_uk/5p85su_s-300_pmu_surface_to_air_missile_technical_data_sheet_information_description_pictures_photos.html) i cetiri lanisrna vozila 5P85DU (http://www.armyrecognition.com/s-300pm_sa-10c_grumble_c_systems_vehicles_uk/5p85du_s-300_pmu_surface_to_air_missile_technical_data_sheet_information_description_pictures_photos.html) (na svako SU vozilo vezuju se dva DU vozila kojima upravalj SU vozilo).

Takodje su isporucne 24 rakete 5V55R dometa 75km (90km). Rakete imaju resurs od 10 godina tokom kojih nije potreban remon, niti neko ozbiljnije odrzavanje - samo periodina provera. Posle isteka ovog roka raket treba remontovanti.

Pored ovoga isporucen je teleskopski jarbol 40V6M (bez radara) za podizanje radara radi povecanja dometa i boljeg otkrivanja niskoletecih ciljeva.

Pored ovog isporuceno je nekoliko generatora i kran za pretovar raketa 22T6 i jos par logistickih delova.

Ovo je mozda 20% RS S300.

Nedostaje jos barem 6 lansirnih vozila  SU/DU, 3 radara (osmatracki, nisanski, sektorski), komando vozilio itd.

Objavljeno gdje, kada?  ;D

poz.

Интересантно је да стално помињете да фале "само" радари и командна кабина. Кад већ фале само те ситнице, може ли неко рећи колике су могућности тог 70-80% комплетног система у односу на, рецимо, систем С-125М1Т?

Misli na ovo več objavljeno po novinama i forumima, a prilično točno opisuje što je ili nije isporučeno. Koliko je to postotka, ne znam ali mi se čini puno više pd 20% a manje od  70%. Slobodne sudačke procjene.Ali je nezahvalno o procjeni. Ono što nije stiglo radari uglavnom - bi stiglo da je bilo potrebe napisano več.

Inače ,kad se prašina stišala tog ljeta sredinom 1995. u svojim  puno kasnijim intervjuima, g. M.Granić ( tada min. vanj. poslova RH i jedan od rijetkih ozbiljnih hr. političara ) kaže : "Primo sam veleposlanike (ambasadore) par dana nakon (tih događanja) da im objasnim hrvatske stavove oko samih događaja i aktualnog stanja. Kada su se kamere ugasile, svi su mi (ambasadori) čestitali. Ambasador Ruske Fed. tada u ZG , g. Keresteđijanec mi je prišao , sitsnuo ruku i rekao : odlično obavljeno !".

Ova mala ovdje prenesena "skica"  jednog uglednog diplomate govori više no dovoljno. Glede popisa kako stoji i kako se može javno naći :
Hrvatskoj je isporučno:

- električni generator 99E6U za RPNE tvorničke cijene 1.850.000 USD,
- unificirani toranj 40V6M za RPNE s kablovima tvorničke cijene 2.150.000 USD,
- lansirni sustav 83P6 s dijelovima u koje ulaze glavni lansirni sustav 5P85SU (2 kompleta) tvorničke cijene 9.700.000 USD
- pomoćni lansirni sustav 5P85DU (4 kompleta) tvorničke cijene 15.930.000 USD,
- stroj za utovarivanje 22T6 tvorničke cijene 1.400.000 USD,
- transportno vozilo 5T58-U (2 kompleta) tvorničke cijene 360.000 USD,
- dizalica 12U6U tvorničke cijene 450.000 USD,
- kompresor UKS-400V-131 tvorničke cijene 160.000 USD,
- sustav za punjenje zrakom 5L94 tvorničke cijene 57.000 USD,
- mobilni laboratorij tvorničke cijene 6.800.000 USD,
- poluprikolica 90Gh6ED za operativnu dokumentaciju tvorničke cijene 720.000 USD,
- jedan komplet rezervnih dijelova (prikolica P1U-1) tvorničke cijene 5.700.000 USD,
- jedan komplet rezervnih dijelova 1B (prikolica P2U-1) tvorničke cijene 5.700.000 USD,
- jedan komplet rezervnih dijelova 2 (prikolica P2U-1) tvorničke cijene 2.900.000 USD,
- skupina rezervnih dijelova (prikolica P4U) tvorničke cijene 2.900.000 USD,
- te jedan komplet rezervnih dijelova 82Y6U (prikolica P3U) tvorničke cijene 3.100.000 USD.

Tvornička vrijednost sustava S-300 u vrijeme njegove nabave iznosila je ukupno 96 387 000 dolara.
U Hrvatsku je ukupno dopremljen dio sustava S-300 koji tvornički vrijedi 72 837 000 dolara.

U Hrvatsku su stigli svi dijelovi sustava S-300 umanjeni za:

- radarsku stanicu tipa ST-68UM tvornički vrijedni 5 950 000 dolara,
- osvjetljavajući i vodički radar tipa (RPNE) 30N6 tvornički vrijedan 16 900 000 dolara,
- eksterni generator tipa 94 E6U za lansirni kompleks tipa 83 P6E tvorničke cijene 370 000 dolara,
- radarski tanjur tipa 1T12-2M tvorničke cijene 330 000 dolara.

Osim tih dijelova, u Hrvatsku su stigle i 24 umjesto serijski uobičajeno predviđenih 36 protuzračnih raketa srednjeg dometa tipa 5V55R, iako je Ugovorom predviđeno da u Hrvatsku stignu ukupno 52 takve rakete. Sve ukupno, u Hrvatsku nije stigao dio sustava S-300 tvornički vrijedan 23 550 000 dolara.

 Nadalje u Hrvatsku za tu cijenu dostavljeni i:

- dva dodatna prijenosnika za rakete,
- jedan agregat,
- sedam puta više dijelova za održavanje nego što je tvornički predviđeno, a čija se vrijednost tvornički procjenjuje na otprilike 11-14 milijuna dolara.

U spominjanu cijenu od 200 milijuna dolara uračunata je i obuka pripadnika Hrvatske vojske, koju je godinu dana obučavalo 15-ak ruskih stručnjaka. Sustav S-300 imao je i 5-godišnju garanciju, a konačnu cijenu odredilo je i to što on nije bio unaprijed plaćen, kao i rizik njegove dopreme koju je na sebe preuzeo nabavljač, te zarada nabavljača. Stigla je i kompletna dokumentacija ( za operaciju i rukovanje,kao i održavanje ) sustava - cca 4 tone materijala.
Da Hrvatska u to vrijeme nije bila pod embargom i da doprema nije bila izuzetno rizična, taj bi sustav vjerojatno bio Hrvatskoj isporučen za otprilike 135 milijuna dolara.

Какве везе с ракетама има то што је неко, нешто, некад рекао Гранићу?

Колико ће се пута још написати шта је испоручено, а шта није?

Kupio sam Mercedesa ali mu fale samo točkovi i motor, inače je najbrži u selu :D

S-300 je bio aktulan u smislu kompletiranja do tamo 2000. glede Hrvatske. Od tada u istoj pušu neki novi politički vjetrovi. Ovdje valja pojasniti malo da su odnosi Rusije i Hrvatske sdo unazad par godina bili vrlo korektni pa 90. ih izuzetno korektni. Rusija ima jednu od najboljih i najjiskusnijih diplomacija. Još od carske Rusije preko SSSR-a do danas. Oni nađu način da postignu cilj, samo su metode različite. Mi živimo na prostoru na kome se sukobljavaju interesi "velikih igrača". Pa je i Rusija tu.

U Rep. Srbiji su na vlasti populisti. I tu ruska diplomacija igra na kartu populizma ( tradicija, folklor u prvom redu). U Rep. Sloveniji, kako smo vidjeli nedavno, pošto ista slijedi manje "tvrđu" liniju u odnosu NATO/EU - Rusija, ruska diplomacija primjenjuje drugi pristup- real ekonimija u prvo redu, manje tradicija,populizam. Nešto slično i u Mađarskoj, Slovačkoj...
Glede Hrvatske,  odnosi sa RF su prilično pogoršani zadnjih godina ,zato što aktualna vlada slijedi izrazito tvrđu "američku" liniju u tim euroatlanskim odnosima. Predsjednica RH čak neskriveno , recimo. To je sve bitno jer je geoplitika povezana sa vojnom industrijom. Usko.
No pred koji mjesec pozorni promatrač je mogao primjetiti politički  "skandalčić" u Hrvatskoj . Kada je otkriveno da aktualnu vodeću stranku tj. pobjedničku  te 2015. tj. njenu kampanju 2015. je financirao i  -  ruski kapital  ;)  Sve jasno. Cilj je isti , metod se razlikuje.

Mala riba (a sve te naše zemlje su male ribice u biti ) neće nikada shvatiti kako razmišlja kit od 20 tona.On ima svoj interes i nađe način.  Mi (naši političari )smo na razini kavana/birtija i rasprava. Zato smu tu di smo.
Kako se preko noći stvari mijenjaju od partnerstva do sukoba i nazad dovoljno je gledati na relaciji Ankara- Moskva.

Uglavnom, želim reći da ulazak svake zemlje u "euroatlanske" integracije, (što kaže Miro (Lazanski ) to ide u paketu prije ili kasnije ) - znači i opredjeljivanje.

Da Hrvatska sad zatraži od Rusije   potrebne dijelove , radare , vjerojatno bi ih isto dobila - u 1 /72 mjerilu. I litru votke.

EU/NATO ima svoj "produkte" za nove mušterije ;) : od Kauflanda do KrausMaffei ili  npr. Lockheed Martina . To mora biti jasno.


Kako vidimo ne postoji u nikakvom kratkoročnom ,srednjeročnom ili dugoročnom planu opremanja inicijativa ili naznaka da se bar pokuša kompletiranje ovog sustava u Hrvatskoj. Bar je na vidim takvo što. Trebalo bi se  puno toga politički promjeniti da bi to eventualno bilo moguće.
Ono što je puuno vjerojatnije je što se dogodilo npr. u Rumunjskoj :

Rumunji su nabavili stare ali korisne radarski upravljane topničke sustave tipa "Gepard" od Nijemaca + Hawk rakete.

Hrvatska je remontirala nedavno svoje Bofors 40/L70 topove i uparuje ih sa remontiranom/moderniziranom Giraffe radarom dakle sl. kao i Rumunji dobija radarski vođeno topništvo, a raketni sustav za PZO koji je u planu do 2020. bi trebao isto biti na "rumunjskom" tragu , tj. od NASAMS preko Crotale do Hawka ima tu raznih opcija.
Mislim da će to ići (tj. več ide) u tom smjeru.

Ima itekakve veze. Jer da nije rekao to što je reako  ,došli bi drveni MIL24 ,drvene granate i projektili, avio bombe i sl. korisne stvarčice. U datom trenutku potrebne.

И ко је власник тога што је испоручено Хрватској? Ако није платила, онда Хрватска није власник. Ако јесте делимично, у том проценту је власник.

Кад већ говориш о Руској политици да иза свега овога (мислим на судски поступак) не стоји, можда, руска страна (приватна или државна) која у читавој трговини није добила оно што је требало, било у натури, новцу или политичком утицају. Ако је тако, онда ће Хрватска да плати све ово (овако или онако) и то са каматом, кад тад. Познато је да велики не могу и неће једна на другога, али оне мале ...

Све и да није платила целокупну цену Хрватска је постала власник делова С-300 одржајем ако су ти делови још увек тамо. Тај систем не може бити уведен у перативну употребу из два разлога:

1. не да Америка
2. није одржаван

Па не постаје се власник "одржајем" ако продавац покрене судски поступак. Осим тога морала је да се понаша савесно и одговорно према тој имовини,а то изгледа није случај. Ако је тако како кажеш ("не да Америка") онда је то још један аргумент да се врати првобитном власнику или да новчана надокнада. Као што рекох, све трошкове око овог С-300, посебно ако се не врати неко мора да плати, овако или онако, кад-тад и то са каматом. Неће то Руси (ако су они продали овај систем) опростити. Е, ако су то продали Украјинци, е то је већ друга прича.

Тачно је да се не постаје Џумба, али докле је стигао спор за раскид купопродајног уговора? Је л шта исплаћено хрватском трговцу наоружањем или није?


100% да не да јер би до сада био комплетиран и оперативан. САД дозвољавају хрватској да купује наоружање, али не и да се ојачава помоћу залиха из СССР, поготову не оваквих. Ми-8/17 долазе у обзир јер су то бенигни системи тј. ваздухоплови. Ово је већ нешто друго.


И Украјина је држава баш као и Русија. Зашто они не би инсистирали на повраћају купопродајне цене + трошковима поступка и законској затезној камати? Ја мислим да је проблем у томе што је оружје односно његов део продат током ембарга на увоз наоружања и да се зато све ово успорава како се не би открили прекршиоци међународне забране. Узимите пример хрватских Л-17. Зна се да су прва три отета од ЈРВ, а за ових 40 не сме да се јавно саопшти одакле су. Све што је изнето јесте да су са територије ЗНД. Последња 4 УМ су купљена од Пољака и то је јавни податак јер су набављени након подизања ембарга.


Занимљива је и ова фотографија С-300 са ''жутим рег. ознакама''. Хтео бих да додам да ХВ није једина оружана сила која користи ту боју за своје војне таблице. Има их још, а и користе С-300. Но хајде да претпоставимо да се ради о возилима у Хрватској. Ако је нешто регистровано онда је то исто ваљда и у оперативној употреби мада не мора да значи 100%. Због чега није на Мимоходу 1995 приказан МАЗ са ракетама већ је парадирао МАН са обичном приколицом? Зашто ниједно возило које припада систему С-300 није било показано?

 *Jer si u krivu. Niakva SAD nije tu sporna. Oni su pregledali ono što ima Hrvatska i usporedili sa onim što oni imaju več od ranije ( a imaju više tj. skoro komplet ili komplet cijeli).
Zato su (to kaže navodno ex. šef RH ALAN-a (agencije za promet oružjem i sl. robom u HR) , ponudili nisku cijenu otkupa kada im je opet navodno , taj RH ALAN vjerojatno u dogovoru sa posrednikom koji traži namirenje - ponudio otkup. Tako da je to propalo. MORH nema interes kompletiranja zasad ovog sustava čak i  razrješenjem pravne zavrzlame. Sve indicije i planovi razvoja idu u tom smjeru.
*Kakve veze sad ima Ukrajina sa ičim??
*Ima i Luxemburg žute tablice. O ostalom ti je  več ovdje pisano i odgovoreno na to što pitaš, zašto pažljivije ne čitaš? Doduše na latinici. ::)

Не бих се сложио. Јасно је да САД имају бољу технику и савршенију технологију па и један С-300 којег су купили у Белорусији, али то опет не значи да су спремни на то да прихвате да мање државе имају јаке системе било за ПВО или неки други вид борбе. Зашто? Пре свега тај систем се може даље продати или пасти у нежељене руке. Друго ако та држава ''промени страну'' онда и то оружије аутоматски постаје непријатељско и може бити употребљено против НАТО. Не постоје изгледи да би РХ могла да иступи из НАТО у последње време, али опет Американцима је драже када државе попут Србије и Хрватске немају озбиљно наоружање које може бити употребљено. Њима није у интересу ни да РХ има јаку РМ или РВ,  а камоли ово. Они су мањим државама поделили улоге и настојаће то да спроведу у дело.


Правна заврзлама мора бити решена пре или касније. Ако су поступци покренути и ако једна страна буде инсистирала на томе да се све заврши спречавајући да дође до застарелости онда ће се све јако лоше завршити по МОРХ обзиром да је камата огромна према ономе што пише у дневним новинама из Хрватске.


Беж'о сам у другом разреду из школе када се учила...  ;D

Lanseri
Hrvatskoj je isporuceno samo pola lansirnih vozila 6 od 12 tj 2 grupe lansirnih vozila SU+DU (1+2) - treba imati na umu da DU laneri bez SU vozila su neupotrebljivi.

Vozila za pretovar, dizalice..
Vozila za pretovara baterija mora barem 4-8 komada i barem 4 dizalice.
Hr isporuceno dva vozila za pretoavr i jedna dizalica.

Radari su srce sistema a nijedan nije isporucen.
Rusi obavezno preporucuju da kada se baterije koriste samostalno da se ojacaju sa jos jednim osmatrackim radarom.
Obicno bi to za S-300PS/PMU varijantu koju je hr narucila bio 5N64S (64N6) a on je papreno skup.
Naravno uz radare idu rezervni delovi za radar koji su dosta skuplji.

Nije isporucno i komando mesto baterij 54K6E
Nije isporuceno i vozilo za procenu vatrenih polozaja 1T12.

Naravno cena bila paprena jer se kupovalo ispod zita.

Kinezi su tih godina placali oko 100 miliona usd po bateriji s300

Tipicna baterija S-300 PS/PMU

[attachment=1]

Ruski S300PMU.

[attachment=1]

A u ruskim skladistima koliko hoces S-300 (pogotovu sad kad ih zamenjuju sa S-400)

http://englishrussia.com/2011/09/06/the-land-of-mystery/

Verzije S300P i PS su odavno povučene iz naoružanja, Rusija koristi verzije PMU, PMU1 i PMU2. I naravno nove S400. Razlikuju se radarima, elektronskim sistemima upravljanja i usavršenim raketama.

Ovo je najverovatnine S300PM ili PMU jer ima 64N6E osmatracki radar.

Još u vrijeme (ili pri kraju ) SSSR-a , Amerikanci su ulagali "poseban" napor da se  S-300 nikako ne proda nekoj od njima "nepočudnih" zemalja /režima tipa Libija, Irak, Sj. Koreja...
To im je i uspjevalo. Možemo pretpostaviti kako je to lobiranje na dio tada svojstskog politbiroa išlo, ali sigurno da su se nečiji ruke u Moskvi fino indirektno "podmazivale" , a računi u Panami i Djevičanskim otocima fino punili. Padom tzv. "željezne zavjese" ,komunizma i raspadom SSSR-a ,Ameri su krenuli po svaku  cijenu u lov na "trofeje": tipa S-300 , MIG-29, MIG-23 MLD i sl. stvari koje su ih razumljivo interesirale.
Zadnjih tjedana te 1993. ( cijeli bivši SSSR je več duboko zaglibio u kaos i korupciju ) Amerikancima je uspijelo "kupiti" i dovući u Ameriku S -300 PMU iz Bjelorusije. Jer tamo se tih dana nalazio jedan pri viskoj vojnoj školi za zračnu obranu u Minsku. Ovdje se ne radi o nekoj "izdaji" Rusije/ZND-a, od strane  Bjelorusa, jer koliko se sada zna, nijedan S-300 sa područja ZND-a ,a i malo šire, pa tako ni taj bijeloruski,  se nije mogao prodati bez odobrenja iz Moskve. To odobrenje je dakle na samom kraju te 1993. dano i S -300PMU iz Minska je završio u SAD-u. A lova sjela na par računa u Moskvi i Minsku.
Dodatni udarac je uslijedio prelaskom tih godina jednog od konstruktora S- 300 /400 u SAD. Do danas se može pretpostaviti da je tih prelaska bilo još ,no ovaj je bio "bolan" za Ruse.
Sve u svemu , Ameri su več krajem 1993./početkom1994. imali S-300 PMU u Americi na izučavanju. Kad mi je moj izvor rekao da su "njuškali" poslije 96.e po Hrvatskoj i komponentama njenog S-300 bio sam isprva iznenađen, ali u svjetlu gore napisanog sad mi je jasno i zašto.

Postavlja se logično pitanje: ako USA ima taj sistem u svom posedu još od devedsetih - mora da zna svaku njenu caku, svaku manu i svaku prednost. Logično je da su razvili operativne protivmere, kako se kompletan sistem (radari, veze, rakete) može uspešno ometati i onesposobiti za uspešno dejstvo (pogađanje ciljeva u vazdušnom prostoru sa velikom verovatnoćom). Zašto je onda S-300 još uvek toliki bauk za NATO?

Na osnovu slika uređaja i komandnih pulteva koje sam gledao kojekuda po netu i raznim forumima, te na osnovu vlastitih iskustava u radu sa tehnologijom iz SSSR, mogu otprilike pretpostaviti koji je tehnološki nivo sistema S-300.
Mislim da je to odavno prevaziđeno tehnološki i da ne bi trebao biti toliki bauk u sadašnjim uslovima.

Možda u ovom boldovanom leži problem možda nisu to odradili.

Па и "Неве" су технолошки још назаднији ракетни системи па оборише онај Ф-117. не постоји потпуно ометање. Ако и постоји, онда ометаш и самог себе.

U rukama Mandušića Vuka svaka puška biće ubojita..

Bauk je za američke političare kojima vojska puni glavu. Onda se odobre veća sredstva za protumjere, i tako.

Зубак цени пазар на 200 милиона. Колико је ту новца отишло на разне провизије и за колико је пара продат С-300 првој руци?

Са друге стране погледајте интернет страну (http://winsleyfinance.com/) фирме која је продавала С-300 Хрватској... Нигде конкретних референци и услуга које пружају већ све пише уопштено.

Ubeđen sam da je to daleko od operativnog sistema - što podrazumeva obučene posade, ispravne rakete, tehničku podršku za vozila, sisteme za upravljanje, radare, rakete .... i još mnogo toga.

Ko poznaje tehnologiju ruskog raketnog oružja, shvatiće!

Sustav S-300 u Hrvatskoj nikad nije bio kompletan i operativan. Nitko to ni ne tvrdi. Poanta je u tome da je Hrvatska devedesetih bila blizu kompletiranja tog sustava i da je u Hrvatsku stiglo više komponenti nego se mislilo. A bilo je u proteklim vremenima dosta osporavanja i priča da u Hrvatsku nije stiglo ništa od ovog sustava i da su na mimohodu 1995. prikazane samo drvene makete i da je sve samo obmana. Istina, na mimohodu je bilo i toga, maketa i nefunkcionalnih sustava, kontejneri S-300 su tada možda i bili maketa, ali su, po svemu sudeći, već tada u Hrvatskoj bili i pravi sa pravim raketama. Međutim, to ne mijenja činjenicu da sustav nije bio operativan i da je više odigrao psihološku ulogu.

Gdje je sustav danas i koja mu je sudbina ne znam. Iluzuorno je očekivati da će se isti kompletirati (upitno je i je li moguće u sadašnjoj situaciji) niti to itko najavljuje, ali ostaje činjenica da se radilo na njegovoj nabavi i da su dijelovi istog stigli u Hrvatsku gdje su sve do početka dvijetisućitih i redovito održavani.

Е сад, ко ће га знати. Птичица ми је шапнула да је страна "X" била врло добро информисана о томе шта страна "Y" има, а шта нема од система С-300. Информације је добила радом на терену и дојавом од стране испоручиоца.

Уосталом, параде свуда у свијету служе да импресионирају само обичан пук...

Ovo sa S-300 je bilo cisto ispumpavanje para.

Bukvalno posle 2 dana se u Beogradu znalo da je na Jarunu prodefilovala drvena replika kontejnera sa raketama i da su u hr stigli samo lanseri sa manjom kolicinom raketa.

Vervatno su izvor ovih informacija bili isti ti koji su ga i prodali.

Zanimljivo, strana "X" sve je znala o S-300 ali ništa o onome šta se desilo 3 meseca kasnije..

Силно гријешиш...

To ti verujem, ali realni komentar bi ušao u T.11, pa neka na tome ostane.

И онда се цела расправа доводи ad abusrdum...

Него овде је Пвања поставио списак делова система који су поручени/плаћени или како год. Једна хрватска интернет страница наводи да је потпис признања дуга који прати тај исти списак лажан, а као 7 доказа наводи следеће:

1 . Potvrda ne postoji u arhivu MORH-a

2. Susret s ministrom nije uveden u protokol

3.Pečat koji se koristi na potvrdi nije bio u upotrebi 1996. godine

4. Faksimil potpisa ministra Šuška nije se koristio na službenim dokumentima do 1997., lažno je korišten na potvrdi 1996. godine

5.Ministar Šušak nikada nije potpisao dokument na tuđem memorandumu

6. Ministar Šušak uvijek je u dokumentu potpisivan kao defence minister ili minister of defence, nikad kao Ministry of defence

7.Dan kad je potvrda potpisana ministar Šušak proveo je na susretu s američkom delegacijom

извор (http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/prevara-od-200-milijuna-dolara-suskov-potpis-na-zubakovu-dokumentu-je-krivotvoren/1067204/)

Интернетом круже људи са причама како су лично, својим очима видели овај систем у Хрватској чак и после 2000. године. Шта је све од овога истина или лаж не може се утврдити све док држава не да званичан докумет или неко које био задужен за све то не проговори.

Са друге стране Викиликс (https://wikileaks.org/plusd/cables/03ZAGREB2505_a.html) тврди да је систем некомплетан стигао у Хрватску те да закључно са 2003. још увек стоји тамо. САД су показале интерес за набавку овог система од стране Хрвата, али да судски процес кочи пребацивање. Стјет дипартмент, РВ и ОСД су радили на овом случају.

8. (S/NF) Acquisition of Croatia's S-300. Two successive Croatian Ministers of Defense have promised, yet not delivered on facilitating the transfer to the USG of Croatia's incomplete, yet highly desirable S-300 (SA-10 Grumble) surface-to-air missile. MOD Antunovic worked closely with our Defense Attache to orchestrate transfer of this system to the USG, but she ran out of political support and time before the parliamentary elections brought a halt to the transfer. Elements of this system are intended for use by the U.S. Air Force in testing and validating future generation aircraft. An ongoing legal dispute between the GoC and arms purveyor Zvonimir Zubak over S-300 ownership has the system locked up in civil court proceedings. Ceding possession rather than ownership is a possible workaround for the GoC. Department of State, OSD and Air Force staffs are actively involved in this foreign material acquisition case. FRANK

Они су одавно прегледали све делове "гунђала" али то је извозна модификација, а није ни комплетна.

Имали су Украјину и Грчку са комплетним системима, али то су, као што рекох, извозне варијанте.

Руси сада спроводе државне тестове на С-500.

Порекло система је такође било питање које је остало без јасног одговора на форуму. Ја сам дознао читајући по интернету да је Украјина продала С-300 за 30 милиона долара који ће касније завршити у Хрватској. Колико је ко од посредника и цариника узео можемо само да нагађамо, а улази у цифру од 170 милиона колико чини разлика до коначног износа који је испостављен Хрватима.


Један од извора који подупиру ове наводе налази се овде (http://www.srpska.ru/article.php?nid=15866).

Истина мада Америка ништа не препушта случају. С-300 који је стигао из Украјине није био извозни јер је, ја мислим био изведен из службе и послат Хрватима. Извозну верзију може да прода само Русија која га и производи. Ово што је било у Украјини је било намењено Совјетској армији.

Врло могуће, али нема главна справа.

Тачно. Нишански и осматрачки радар су изостали као и командни модул... Но добро. Поред тога што се двоумимо да ли су лансери и уређају за претовра као и остатак опереме испоручени поставља се питање који је систем тј. варијанта била испоручена. Сматра се да је ПС, а то представља извозну варијанту ПМУ-а. Опет понављам, ако је Украјина продала одакле јој извозне верзије система кад је Русија произвођач? Постоје чак и теорије да је ово што је (ако је уопште) завршило у Хрватској, заправо део система који је враћен из ДДР-а 1989. године. Да ли је то тачно или није могу само да тврдим након што неко покаже званичан документ. Све остало је нагађање.

Читао сам и то да је Америка 1994 из Белорусије довукла један С-300 на испитивање.

Znaš onu misao: Ne svadjaj se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...

Indeed... Само не знам кога сматраш за будалу. У сваком случају да се строго држимо правилника на ову тему не би ни могло да се расправља, а свакако да је занимљивија од рецимо ''коју музику слушате'' и сл.

Члан форума UPREISER је поставио фотографију три лансера ракета на шасији камиона МАЗ за коју тврди да представља делове хрватског С-300. Ако мало боље погледате схватићете да се ради о ФОТОМОНТАЖИ. Зашто? Зато што ћу да вам покажем како изгледа оригнинална фотографија.

[attachment=1]

Ради се о словачком систему који на боковима управљачке кабине има словачки грб који је намерно изостао са фотографије коју је поставио Апрајзер. Његова фотографија је затамњена, а грбови су избрисани. Таблице су жуте, али такве су и словачке. Више је него извесно да се ради о намерној обмани која се шири по форумима из ко зна каквих све разлога.

[attachment=2]

Погледајте и све ће вам бити јасно.

Још један доказ у прилог мојој тврдњи:

Камуфлажа је словачка. Обратите пажњу на маскирну шему силоса позади и управљачке кабине напред. Индентично... све.

[attachment=1]

Има тога још, није само С-300.

U pravu si. Samo moguce si zamjenio orginal i fotomontazu. Ne razumijem zasto sve to ali ako je tako lakse neka bude...
Ja ne "tvrdim" nista molim lijepo, vec prenosim. Vi izvlacite zakljucke i diskusiju skrecete gdje joj nije mjesto. Ok neka bude.
U Hrvatsku je doslo ono sto je vec tu navedeno i popisano .I to je jos u Hrvatskoj. Slika ima, budete li dobri bit ce koja eksluziva ...
Ostajte mi dobro i zdravo;-)
Pozz

Написао си да С-300 има жуте ХР табле. Ја сам оригинал нашао на немачком форуму који се између осталог бави и С-300. Фотографија је постављена од стране да л неког Словака или Немца, нисам сигуран, али је у низу постављао само приказе словачких система. Оно што ја желим да нагласим јесте да ова фотографија није ексклузивна већ да се креће по интеренету већ неких 8-10 година. Од момента када си је ти поставио овде пренела се и на друга места. Свако ко је озбиљније хтео да се позабави овим дошао је до истог закључка као и ја. Поред тога ја сам дао и још један аргумент, а то је шема бојања самог лансера... Индентична словачкој верзији (маскирна боја цеви, маслинаста управљачница). Дакле 2:0.

Ја не оспоравам постање делова хрватског С-300 већ само побијам тврдњу да се на приказаној фотографији налази исти. Делове смо видели на фотографији са Јаруна 1995. Све док се не појави званичан документ (уговор о купопродаји, посредовању, царинска декларација, товарни лист, теретница и сл.) не можемо да тврдимо да је то то. Исто важи и за неку адекватнију фотографију. Да ли се може веровати у потпуности Викиликсу, Вечерњем листу и другим изворима не могу да тврдим са 100% сигурношћу. Тек кад се појави нешто опипљиво онда можемо да кажемо јесте ли или није.

Овако имамо само реч на реч.

Mogao bi  prihvatiti tvoja objasnjenja, s time da ta slika naravno da nije iz 2016. (kako i sam kazes ,a nije nigdje ni napisano da je iz 2016.) Da li je exkluziva ni to isto nisam napisao ,tj. otkud da znam 100% tko sve ima slika i ko njima iz nekih razloga manipulira,ko to moze znati u doba interneta? A taj Slovak ili ko vec kazes, ju je prenio na taj neki njemacki forum isto od nekud ocito.   
1993. je doslo do podjele ex CSL Armije na ceski i slovacki dio, a Slovaci su nakraju preuzeli ex zajednicki S -300 od 95. pa nadalje (paralelno nekako  kad se sustav pominje i u kontekstu Hrvatske). Prve baze slovackog sustava se jasno uocavaju tek 2002. tj. 2004. dakle moze se pretpostaviti da je otad isti puno operativan u Slovaka. Kako vidimo , vozila su im uglavom u vrlo specificnoj jarkoj maskirnoj shemi. Bar zadnjih godina. Mozda su - tj. vrlo vjerovatno ,kao i vecina takvih, orginalno bila upocetku u toj nekoj sivoj jednoobraznoj boji (usput i u HV su   - osim onih 4 raketa - kontejnera - prigodno maskiranih u tzv. "ameba" shemu 95.e koju su na toj paradi posebno, a i kasnije imala mnoga  HV vozila ). Cak ako malo pazljivije pogledas tu paradu - moze se lako zakljuciti di su te rakete(lansirni spremnici) tada bile,tj. di su se tocno farbale bas ove za paradu 1995. To nije tajna neka. ;)
Tako da ne znam otkud su ispala ta "slovacka" vozila ali ok. Mozda se neko od Slovaka kupao u Istri sredinom 90.ih pa fotkao uokolo , u tom vremenu kad su se cesto natezali oko podjela imovine sa bracom Cesima. :)
Uglavnom koliko mi je znano sigurno u period do 98. HV vozila/komponente S-300 nisu imala neke posebne markacije tipa - ne znam, veliki  grb recimo ili zastavu. Imala su samo zutu registraciju (naravno u reg. vozila su zavedena pod nesto deseto) i mislim neku malu br. oznaku jedinice ali to nisam siguran,moram pitati .To je bilo sve koliko znam. Mozda je poslije jos nesto dodano glede toga.
   

 

Фотографија коју сам ја поставио је са источнонемачјког форума. Објављена је 2008. године. Иста је као и твоја само што на твојој нема словачких грбова са стране на управљачницама камиона МАЗ. Твоја фотографија је затамњена и помало мутна на одређеним деловима док је ова моја светлија.

Чехословачки С-300 није никакав мит. Набављен је од СССР-а пред сам распад Варшавског договора. Према неким подацима достављен је 1987., а према другим 1990. године. Био је у саставу 71. противваздухопловне ракетне бригаде (71. protiletadlové raketové brigády ). Налазио се у мету КАчице у Чешкој и бранио је Праг. Када се распала ЧССР систем је припао Словачкој.

С обзиром да је твој текст помало нејасан, а верујем да то није случјано, изводим закључак да тврдиш да је тај систем на кратко позајмљен Хрватској. Ако не цео онда барем цеви. Ја искерено у то не верујем.

Што се тиче чехословачког с-300 и камуфлажне шеме она је изгледала овако:

[attachment=1]

Кабина и шасија су тамно маслинасте боје, а лансери су били сребрни у почетку. Касније су добили маскирну шему.

Lanser S-300(P?) nepoznate modifikacije, sada u Centralnom muzeju OS RF/SSSR, nedaleko od Teatra sovjetske armije. Slika je položena, moguće ju je preokrenuti. Čim je u muzeju, više se ne koristi, i to odavno. S-300 je uveden u naoružanje PVO SSSR samim početkom 80ih, i stalno je usavršavan, sve do današnjih varijanti. Te prve verzije su možda uklonjene sa prve linije već 1993. ili 1995., kada je široka nomenklatura raznih sistema izbrisana iz brojnog stanja. Hoću reći da  nije bilo uopšte teško nabaviti pojedine komponente sistema, npr. lansere, čak i kao "sekundarnu sirovinu", staviti na odgovarajući KRAZ i prošetati na Jarunu 1995. kao odgovor na "Krajinku", slično neinteligentan način - staviti P-15 na lanser S-75 i provozati na paradi, dok su istovremeno postrojbe RH polako napredovale na Dinari i otsecale Knin.

Треба погледати и конфигурацију терена. У Словачкој се налази полигон где њихова ПВО изводи вежбе и има растиње слично ономе са фотографије коју је поставио Upriser.

[attachment=1]

Ако је оно уопште хрватски С-300 о ком полигону на Истри се ради? Да ли неко од чланова може да препозна којим случајем где је оно фотографисано?

Ако је то уопште моја премила Истра, није она тако велика да се не би погодило где би ракете могле бити.  Камењак?

Ono sto je Hrvatska navnodno (navodno jer ni posle 20. godina nema zvanicnih podataka niti je zvanicno prikazan) nabavila je modernija usavrsena verzija S-300PM (tj PMU za izvoz) a ta verzija je bila aktuena u Rusiji sigurno do pocetka uvodjenja S-400.

Pitanje je koliko je tu stvarno bila zelja da se taj sistem nabavi tj da se isporuci a koliko je tu zapravo bio paravan za ispumpavanje para u privatne dzepove. Tu najvise upada u oci da je navodno nesto isporucena a da nije placeno sto se u tim tranga franga poslovima preko tih sumljivih poreskih rajeva na kojekakvim ostrvima nikada neradi.

Tu isporucilac drzi robu pod svojom kontrolom dok nelegnu pare na racun. Nikada trgovci oruzjem nisu bili sentimentalni a placanja su uvek avansna.

https://forum.valka.cz/topic/view/194692

Zahvaljujem @torpedo011.
No ako vidis tu raspravu na tom forumu, taj doticni "Slovak" opali sliku, dole ga Nijemac pita otkud je , a on mu da link na Slovacku, tj. njihpvu jedinicu (koja naravno koristi S-300PMU nesporno i danas ) u bazi Nitra, ako je dobro navedeno, centralna Slovacka!
Takvog terena na slici koju sam i ja a i taj "Slovak" 200 7 ili 8. objavio, oko te Nitre nema, a bogme nema ni u Slovackoj.

Ако је лансер хрватски зашто има словачку камуфлажну шему? Изузми грб на вратима и боју рег. таблица. Ја стојим из тога да је то фотографија словачког лансера.

И не разумем зашто си истицао чињенцу да није било положаја словачких С-300? Тај систем је самоходан и може да се креће по терену. Није попут С-75.

[attachment=1]

Treba postaviti pitanje gdje Slovaci vrse bojna gadjanja, mozda je tu odgovor, naravno ako je u pitanju njihov sistem.

poz.

Пољска и Бугарска. Чеси такође шаљу своје КУБ-ове у Пољску и одатле гађају.

Poljaci imaju jedan lipi poligon na obalama Baltika

Ne znam čemu tolika priča o S-300 u RZ i PZO RH! Nemaju ništa. Imaju prazne kontejnere na prikolici, prikačene na KRAZa i možda par nekih raketla u skladištu. Dobro, možda imaju i MAZ tegljač. Inače, nemaju ništa, kažem. Što bi se reklo: "spolovilo na biciklu". To je moje mišljenje. Ako moderatori misle da sam grub, neka obrišu.

Ako ti tako mislis , mora da i je tako. Sto bi reko Klint Istvud u jednom poznatom njegovom filmu: Misljenje je...
svatko ga ima :-)
Imati misljenje nije prozuzakonito naravno. Ali ne znaci da si u pravu.

Svi S -300 ex sovjetskih saveznka,  koliko znam , su bojevo gadjanje imali u Rusiji (tamo su i imali obuku).
Mozda grijesim, ali nisam naisao na podatak da su Bugari ili pogotovo Slovaci, imali bojevo gadjanje S -300om u Bugarskoj ili Poljskoj jos manje.

Društvo, da ne kompliciramo.

Hrvatska ima delove, nisu kompletni i nisu borbeno sposobni, ali su najbliže od svih da imaju operativan moderan sistem.

Po tom pitanju je Slovenija otišla najdalje kad je nabavila Rolande.
Nažalost i to je otišlo pod škare zbog nedostatka novca i volje. Valjda.  :-\
Neznam u kakvom su stanju Srpski Kubovi ali i to je dosta star sistem a Dvine i Neve su za muzej.

MHO Poz.

MIslim da nije ni volja ni novac (iako novca nikad nema, ponekad se nađe), prvenstveno se bojim da je manjak vizije za budučnost.

Evo, ako vam zatrebaju rezervni dijelovi....

Bravo, Božo. Kratko i jasno.  :klap

Nitko ne tvrdi da je sistem bio kompletan niti borbeno sposoban, jer nije bio. Ali dijelovi sustava su ipak stigli u Hrvatsku i uz više volje i novca sustav se možda i mogao kompletirati. No to se nije dogodilo niti će.

Međutim, bilo bi zanimljivo vidjeti što je sve stiglo u Hrvatsku i koliko je RH bila blizu ili daleko da kompletira sustav. Pa ako je bila i miljama daleko, mislim da bi opet bilo zanimljivo vidjeti jer ipak je to jedan od najmodernijih oružnih sustava koji su se pojavili na ovim prostorima.

Šteta za slovenačke Rolande. Srpski Kubovi, mislim izvozne verzije 2K12 "Kvadrat", postoje u većem broju ,ali mislim da nikakva obimnija modernizacija nije preduzeta, jer nema para. Dvina/Volhov je stvarno za muzej, ili kao meta, ili za obuku, a Neve su uprkos starosti uz dobro održavanje i neku modernizaciju još uvek upotrebljive. Da ne zaboravimo, upravo je "drevna" Neva oborila F-117. Da sam imao dobra kolica tog proleća i par "ludaka" spremnih da u tri ujutro, kad na ulici nema žive duše, iz dvorišta na Terazijama vuku buster Neve do moje kuće 500 metara dalje, vala bi taj buster završio kod mene. Četvrt veka ništa nije nabavljano. Nove sisteme od Rusa možemo dobiti uz plaćanje, a para nema, te možemo platiti samo predavanjem u svojinu nekih fabrika.  Ne sporim da je RH imala mogućnost na legalan ili polulegalan način napabirčiti i ceo sustav, ali to im je bilo važno do kolovoza 1995. Posle toga je "otpao" problem, pa je otpala i potreba - mogli su se posvetiti gospodarskom razvoju, plaćama i mirovinama, a ne kompletirati S-300.

Zašto šteta za Rolande, ko ih jebe....priča sa Rolandima je takva..švabe nam uvalili svoje viškove i to debelo naplatili a glavno ono što je najbitnije, vozila sa radarima , dali nam u najam, kao rent a car i to još deblje naplatili..najam za dva vozila je bio 3. milijone DEMona godišnje...pa sad izračunaj kolko je to koštalo!Borbena gadjanja su bila izvršena po pričama jedanput i to na Kreti a zvanično valjda svake godine.O samom sistemu nisam čuo ništa dobro a i ništa slabo, prosječan proizvod, valjda najbolje funkcioniše od visine 3km pa do 6 km, niže i više postotak pogodaka drastično pada ispod 20%.....zvanična priča je sasvim drugačija.Koliko je meni poznato Nemačka je več povukla sisteme iz upotrebe na to se sprema i Francuska ako nije več zamenila sa mistralima, roland je imao par svojih svetlih trenutaka u Iraku, kad su iračani skinuli jednog Thunderbolta i dva tornado-ta i to je sve koliko je meni poznato!Roland če ostati u nekim eksotičnim zemljama poput Brazila i Argentine i još po koje ali resursi su istekli a nove proizvodnje nema.Sama raketa nije bog zna što, premala brzina, premali domet a i odzivni čas baterije je prespor....svaki MiG-21 joj pobegne....

moze li jos malo detalja o Rolandu, ako je frka moze u poruke

То је било прво бојево гађање на Ашулуку. Скоро су Словаци ишли у Бугарску.

Ја сам решио проблем фотографије. Не демантујем нит потврђујем да Хрватска има С-300. На основу онога што ја поседујем доказао сам шта представљају три лансера са прве странице. Моје мишљење дели велика већина на интернету. Опет понављам разлика између ''твоје'' и ''моје'' фотографије је у детаљима. Намерно су изостављени.

Дакле... отпремница, царинска декларација, товарни лист, фотографија. Без тога не може нико никоме веровати. Овако имамо реч на реч и то није озбиљно.

[attachment=1]
I ovi su tvrdili još 1999. da su Neve za muzej pa su im se pridružili kao eksponat. ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D

Da, ali i od tad je prošlo već 15. g.
Mišljenja sam da bi Srbija trebala napustiti taj sistem i sredstva koncentrirati na Kubove.
To je još perspektivan sistem i isplatilo bi se uložiti u modernizaciju.

MHO


Istina ali čitavu istinu vjerovatno nikad nećemo saznati.
Postoji mogućnost da nešto ispliva kroz eventualno suđenje ali čisto sumnjam.

poz.

Baš gledam tko u Evropi još koristi Neve i ispada samo Poljska.
Ostale su sve povučene iz upotrebe.

-Bugarska: u fazi povlačenja iz uporabe.
-Čehoslovačka
-Finska: raketni sustav je povučen tijekom 1990-ih.
-Mađarska: S-125 je bio u službi u razdoblju od 1978. do 1995.
-Rumunjska: S-125 je bio u službi u razdoblju od 1986. do 1998.
-Ruska Federacija: oružje je povučeno tijekom 1990-ih a projektili su se koristili kao mete za trening.
-Slovačka: S-125 je povučen 2001. godine.

poz.

I to su četvorostruke lansere postavili na telo tenka T-55.

[attachment=1]

Poljaci nisu za podcenivanje. Cenim njihov odnos i do svojetske i do moderne opreme. Ako zaboravimo politiku, znaju šta žele.

Po ovoj tvojoj logici i Srbija ima super moderne al ne baš operativne sisteme tipa F-16 i F-117A, ka i čitav komplet krstarećih raketa Tomahavk samo ima fali par dijelića da budu operativni ;D

Nove članice NATO povlače sovjetske sisteme iz političkih razloga i tehničke nekompatibilnosti sa standardima NATO. Poljaci su isuviše veliki da bi to radili kao neka Bugarska. A mnogi podaci i sa ovog Foruma jasno govore o njihovoj visokoj tehničkoj kulturi i dobrom odnosu prema tehnici. Šteta za jasnu antirusku politiku, ali to je njihov izbor.

Trifko, imam te za razumnog čoveka, tako da ne razumem baš tvoj post i šta želiš reči.

Ako ja nisam mogao nešto postiči, ne znači da komšiji ne priuštim to.

LPB

Ne treba mešati "ljubav" do Rusa i tehničnu kulturu.
Ja našim (SV) zameram odnos do znajanja koje dala JNA i opreme koja je ostala. Mogli bi bolje to da ukomponiramo u ono šta trebamo. Umesto da "doniramo" M-70, mogli bi jih opremiti red dotom i od njih napraviti "upotrebljive" puške. Da ne idemo u druge sfere.

Namerno sam napomenuo da ne mešam politiku i teh. kulturu.

politika, svima nama zajednicki odnos prema drugima: skini gace i smij se.. nema tu razuma

[attachment=1]

nije samo bitno sto ti imas vec sto ima i neprijatelj.. Neve su stare za Amere ali bi se dobro pokazale u Africi, Juznoj Americi, vecini Azije...

Kakva je mobilnost ostalih dijelova sustava?

Ja sam video samo slike lansera na šasiji tenka. Na šta se stavlja radar "jatagan", nije mi poznato.

Кубанци су све елементе система С-125 поставили на оклопна тијела Т-55...

Kubanci su cimi mi se stavili dvostruke lansere na tenkove.

Problem sa ovim poljskim cetvorostrukim lanserima NEVA je u sirini cetvorostrukog lansera. Kretanje po putevima je veoma otezano zato sto je sirina tog lansera preko 3.5 metra. Prepostavljam da su predvideli neko sklapanje lansera za mars ali tada gubi na smislu ugradnjana na platformu gusenicara.

Takodje je i problem u popuni lansera sa raketama jer trazi izmene vozila za pretovar raketa.

NEVE su se pokazale mnogo bolje od KUB-ova 1999. Rekao bih delom zbog boljeg kvalite ljudstva a delom i zbog bolje otpornosti na ometanje. Osim toga KUB u originalnoj izvdbi ima velika ogranicenja za gadjanje ciljeva preko 6-7.000 m visine. Potrebni su mu podaci sa spoljnih radara P-40 i PRV-11 i posebna sinhronizacija preko dve upravljacke kabine.

Modernizacijom koja je uradjena u Srbiji ovo je reseno i sada baterije kub mogu dobijati podatke o cilju sa bilo kog osmatrackog radara automatski i gadjati na visinama do 14 km.

Takodje rakete KUB nemaju samolikvidator i samim tim imali su velike zone zabrane gadjanja. (u svim sektorima gde su se nalazila naseljena mesta)

ako se ne varam Neva ima mogucnost rucnog navodjenja

http://www.youtube.com/watch?v=_zPWfSadv1g

s-125 ne e los sistem ako se modernizira  radarite kako za sledenje taka i za navedouvanje , sepak  dejstvo na visina  od 24 km ne e malku i za denesni uslovi prolbem bese toa sto se raketi na tecno gorivo ne se na cvrsto i da mozat da se upotrebat vo sekoj moment .Problemot so raketini  pvo sitemite   e toa sto se skapi igracki kako na primer radarite , pa  i raketite ako imaat samonaveduvana glava , na vistina e tesko  koga se stanuva zbor za PVO zastita a se dobie  za eftini pari .Na primer vo 1940 godina anglicanite razvija pvo raketni sistemi slicni kako vbr  lansiranjeto na raketite bese slicno kako ispaluvanje od PVO topovi , mojata ideja e da se koristat raketi koj se polu naveduvani odnosno raketie da bidat postaveni na lafet koj rotira vo odnos  od koja strana idi avionot i so pomos na  radar ke  gi lansira ovie raketi koj ke ekspoldirat na istata visina so avionoto koj e targetiran predhodno vo teloto na raketata da imaa viso metar i elektronsko kolo na koe e bide zapisana visinata na koja treba da detonira boevata glava , ovaa e nesto kako artilerska boeva glava so zabaveno dejstvo odnosno granata na koja radarot gi nasovcuva raketite preku lafet da letat balisticki kon celta i koga ke dojdata do odredna visina  so avionot da ekspoldirat . Slicno kako gradoberni raketi samo sto ke bidat rasferni na pogolema povrsina  i celsono da bidat atomatski da gi unistat od vozduh na koj mu gajle za nekolku raketi postaveni na obicen lafet.

da perun imaa na eden golem ekran so joystik se naveduva raketa koja na zemjata vrjaka signal na koja ti e oblezana na radarot e sega   imase mislam dva joystici za vertikalen i za horizonatlen let e sega dali dva operatori ja operiat nasocuvanjeto na raketata to  neznam

https://sites.google.com/site/samsimulator1972/home

Isječak iz članka objavljenog u Hrvatskom vojniku prije 20ak godina. Na kraju članka spominje se mogućnost posjeta postrojbi i sustavu. Neki izvori kažu da je reportaža zaista i napravljena, no njena objava u tjedniku "Velebit", glasilu Ministarstva obrane RH, je stopirana sa viših instanci.

[attachment=1]
Tijekom sudskih postupaka vezanih uz nabavu sustava S-300, pojavile su se informacije da su za nabavu ovog sustava, uključujući dijelove isporčene Hrvatskoj, bili zainteresirani SAD, Izrael, Kina, Tađikistan, Turska, Iran...

Nacional, broj 471, 23.11.2004. (link (http://arhiva.nacional.hr/clanak/11207/vlada-taji-trgovanje-raketnim-sustavom-s-300)):


Jutarnji list, 20.02.2013. (link (http://www.jutarnji.hr/vijesti/crna-kronika/afera-s-300-ceski-diler-oruzja-odbio-predsjednicko-pomilovanje-ne-odrice-se-200-milijuna-dolara-iz-hrvatske/1196189/)):

Намеће се једно логично питање:

Зашто би хрватска власт зауставила објаву репортаже о С-300 ако је тај систем требало да одварти СРЈ од евентуалног напада на РХ у покушају спречавања пада РСК? Ваљда је Хрватима у то време било у интересу да свет и између осталог СРЈ види да Хрватска има С-300 или барем део система ради вођења пропагандонг рата.

Зараћене стране током Грађанског рата на подручју некадашње СФРЈ су често износиле неистините податке у јавност како би застрашиле непријатеље. Ни СРЈ као и остале српске земље нису биле изузетак. Лазански је причао како РМВЈ у свом саставу поседује противбродски пројектил П-5 који се лансира са самоходног оруђа на копну. Та тврдња се данас провлачи и по многим форумима и псеудо часописима и блоговима где се велича моћ ЈНА до неразумних граница.

Дакле од хрватског С-300 смо видели само 4 цеви на полуприколици... И ништа више. Ја не кажем ни да га има ни да га нема, али на основу података доступних јавности не може се рећи чак ни да је тај ''део'' о коме сви причају икада и стигао у Хрватску.

[attachment=1]

Torpedo, skenirani članak iz Hrvatskog vojnika je objavljen u vrijeme pada RSK, a spomenuta reportaža je nastala kasnije, navodno 1996.

У сваком случају Хрватској је било у инетресу да свет зна да има С-300. Без обзира да ли се ради о 1996 или не требало би застрашити СРЈ и ВЈ да не покушавају да нападну РХ зар не? У то време Хрватска још увек није контролисала део територије који је мирно предат Ердутским споразумом. Рат није био нешто немогуће без обзира на Дејтон.

Ја сам свашта читао о рату у Хрватској, Словенији и БиХ као и о сукобима на КиМ те НАТО агресији. Разне полуинформације круже интерентом као врста пропаганде и дан данас. Када сам се заинетересовао за један случај из периода Т.11 који сам касније преточио у научни рад схватио сам да то што се ваља по дневној штами и мрежи нема везе са правом истином. Цео контекст и детаљи су сасвим другачији. Поучен личним исуством препоручујем свима да заобиђу дневну штампу, ''стручне часописе'' као и остале јавне изворе.

Оно што би могло да помогне цивилима и обичним људима да дођу до дела истине јесте предмет списа у суду у Загребу, али у њега не могу сви да врше увид. Само стране у поступку. Ту праничне стране износе доказе везане за С-300 који се огледају у тертницама, товарним листовима, царниским декларацијама, купопродајним уговорима, изјавама сведока, фотографијама итд. Све остало за људе који нису непосредни судионици тога догађаја је ирелевантно. Чак и та саслушања сведока и њихови искази могу да буду ирационални и да не одговорају фактичком стању услед разних мотива и околности.

Хрватски војник, Вечерњи лист или неки други часопис су могли да пишу шта су хтели. Маса тога је била потпуно суреална у то време са циљем да се подигне морал становништа као и да се непријатељ застраши. На овом форуму је доказано нпр. да ВПБР-31 није претрпео никаква већа ошетћења током битке пред Сплитксим вратима као што то ХРТ и други хрватски медији истичу. Такви митови су потребни из више разлога.

Ако већ хоћемо да држимо до тога да је ово озбиљан форум онда морају да буду приложени и озбиљни докази. Лако је рећи да Хрватска има ракету којом може да гађа Београд или да ВЈ има пројектиле којима може да погоди Рим. Главно питање је: ''А где ти је?''

Ево опет цеви на полуприколици:

[attachment=1]

У историји је забележено да државе не показују сву своју моћ на војним парадама и да поједини системи и наоружање остаје скривено од очију јавности, али не заувек. Као пример дајем ДДР и њену војну технику. Наиме на последњој војној паради 7. октобра 1989. изостали су најјачи системи у наоружању Националне народне армије, а између осталог и С-300. На интеренету постоји јако мало фотографија источнонемачког С-300 и мало података о употреби истог. Истина је да се задржао само две године у наоружању. Недавно је изашла књига о томе која обилује фотографијама и описом система.

Јасно је да војни и државни врх сваке озбиљне државе не жели да стави одмах све карте на сто, али крити нешто иако је то наводно давено завршило ван земље или је било некомплетно нема смисла осим ако не постоји неки други разлог који има везе са кршењем закона.

Главна лансирна рампа

[attachment=1]

Нишански радар

[attachment=2]

Још већу мистерију широј јавности представља чехословачки С-300. Пре свега непознат је разлог због којег је припао Словачкој, а првобитно је бранио Праг. Нисам до сада нашао ниједну фотографију истог са чехословачким ознакама. Ваљда ће се временом појавити уз неко детаљније објашњење.

Шта је писала хрватска штампа о С-300 и судском спору:

Поред свега овога постоји тврдња да је С-300 још увек у хрватском власништву, али да је сада дат некој држави на послугу:

Ta hrvatska citirana stampa (uglavnom Nacional, Jutarnji,Sl. Dal. ) su pisali i pisu svasta na temelju indicija i poluinformacija.
Tu ima malo tocnih podataka, osim gole  cinjenice da su komponente sustava stizale u Hrvatsku od 94. do 96.
Postotak je glupo objavljivati jer nitko ne naodi u odnosu na sto se referira ?Na koju formaciju, rusku , slovacku.,.itd.
I jedan glavni lanser moze ispaljivati rakete ako ima oznacen cilj od strane potrebnog radara. Ako nema, mozes imati i 12 lansera. Dakle postotak je irelevantan i ne toliko bitan za vatrenu uporabu (ako ne govorimo o suvislom pokrivanju neke teritorije takvim sustavom).

Logican odgovor na logicno pitanje - zasto bi RH tajila i 96. informacije o statusu sustava :  te 1996. situacija u Hrvatskoj nije bila rijesene i mogla se odvijati ovako ili onako.
1995. RH je vratila teritorijalni i pravni integritet na vecini svog teritorija. U nabavu S -300 se i nije islo samo zbog srpskih paradrzava Hrvatskoj ( Zap.Slavonija, Kordun ,Lika i dio dalmatinskog zaledja)  ,to je HRZ i PZO sa svoje 4 PZO brigade moglo rjesiti brzo  lako i samo. Kao sto i je.

No u slucaju da se je 1996. moralo i Podunavlje vratiti u ustavnopravni poredak RH silom, tu se nije moglo pouzdati samo na ratnu srecu i sl. To rade budale. Pametni planiraju .A plan je tada  nalagao da se mora osigurati strateska PZO rezerva /zastita nad potencijalnim podrucjem operacija. Pogotovo imajuci u vidu da neprijatelj tu u blizni i zaledju ima ozbiljnije  avio i PZO mogucnosti kao i raketne. I tu su se tako dakle  planirali dovesti u HR i staviti u uporabu i sustavi kao S -300, MIG 29 i sl. 
Takodjer ,na radu,kontroli i osposobljavanju sustava S -300 kao i obuci hr. vojnika za isti radili su do 98. ruski strucnjaci.
I to je trazilo diskreciju.

I prije same parade na Jarunu vecina stranih vojnih strucnjaka i spijuna u ambasadama je znala da Hrvatska dobavlja ovaj sustav. Ono sto se sa sigurnscu nije moglo znati je koliko i kad ce isti biti operativan u smislu da moze vatreno djelovati po ciljevima.
Od 1996. nadalje, tj. 98. sustav se stavlja u "hladni pogon" ,tj. ne planira se njegovo kompletiranje i satavljanje u aktivnu sluzbu . Ali tajna oko njega ne prestaje time jel je isti u medjuvremnu pobudio interes odredjenih zemalja. Takodjer definitivnim odustajanjem od nabave i kompletiranja , isti se pokusao preprodati uz sporazum posrednika takodjer odredjenim zemljama. No iz ovih ili onih razloga to nije uspijelo. U medjuvremenu je posrednik pokrenuo i pravni spor koji traje pa i to dodatno komplicira stvar.
Vjerovati da je nesto nekom poklonjeno ili prodano bez suglasnosti  strane od koje je isti nabavljen je smijesno.
A i logican covjek bi se logicno zapitao valjda sto to HR uopce ima ( a objavljeno je ne spisu sa suda davno javno , pa i preneseno nedavno tako opet na ovom forumu) a  sta bi mu eventualno pomoglo da malo "prokljuvi" kako sto funkcionira ?!? I koliko mu je dovoljno od te  silne "kolicine" toga sto hr ima.
Imajuci u vidu da taj "prokuvatelj" vec od kraja 1993. ima isti takav sustav kod kuce na pregledu i kompletiran k tome.
Uz strucnjake koji su ga ravijali i radili na istom.
Glede ekipe sa bliskog istoka, oni su dosli, obisli , poslikali , precrtali i nastavili svoj vlastiti razvoj dalje.
Sustav ( komponente ! ) su idalje vlasnistvo Hrvatske. I na sigurnom. To stoji.

1999. ''реномирани'' часопис Џејнс је обајвио како су делови совјетског ракетно система ПВО С-300 стигли у тадашњу СРЈ како би се одбранили од НАТО. Зна се да од тога није било ништа и да ВЈ није имала ни цео ни пола од тог система.

Ако су Руси радили на опслуживању система С-300 у Хрватској не значи да лансери и возила за утовар пројектила нису могла да се фотографишу. Наводно све захтева дискрецију, тајност и поврељивост, а са друге стране интернетом кружи фотографија хрватских лансера... заправо словачких. Не знам зашто Хрватска није приказала барем један лансер или возило за превоз и утовар ракета на Јаруну 1995. Ваљда је до тада стигао барем један.

Нелогично ми је и то да се лансери и возила држе на Истри, а ракете у Керестинцу.

Па сад, да је питање власништва неоспорно судски спор се не би ни водио.  Овако, остаје да нагађамо зашто то некомплетно средство, кад већ није више требало, није враћено (продато, препродато) и где је то "сигурно" јер то може бити и у Војомингу, али и неком складишту ХВ.

Управо то.

Novi ruski pritisak na Hrvatsku: Isporučili smo vam S-300, gdje su nestale rakete? Objavljujemo popis oružja koje su Rusi isporučili Hrvatskoj.

http://www.vecernji.hr/hrvatska/ruski-pritisak-isporucili-smo-vam-s-300-gdje-su-nestale-rakete-1162920

У том чланку стоји цртеж на коме пише да су испоричени мигови 21. 24 комада што је нетачнио јер је у Хратску ушло 40 од којих је 20 отишло у делове, а иначе сту стигли из Украјине.

Onda, šta smo zaključili iz svega priloženog, gdje su raketice?
U Izraelu ili SAD-u.

poz.

Rakete R-60: Veća količina (500+).
Da li je ovo uopšte realno?

Apsolutno, na 40 MiGova 21 je to 12 raketa po komadu. Prosečan bis u funkciji presretača nosi 2x R-3R (poluaktivne kratkog dometa) i 4 R-60 ili R-60M (infracrveno samonavodjene). Mada može da nosi i po 6.

To je otprilike 3 borbena kompleta po avionu. Sad, pošto je pola tih MiGova kanibalizovano, dolazimo na otprilike 6 bk po avionu. To je okej cifra. Mislim da je i JNA predvidjala 5 bk po avionu.

38 komada. Ali inicijalno 24 kako stoji.

Eee... ;) vojna tajna!
Zbog pravnog spora očito još uvijek "vruč krumpir".

http://www.vecernji.hr/hrvatska/ivo-josipovic-znam-sto-je-bilo-sa-s-300-ali-to-je-vojna-tajna-1163151

Medijska provokacija
Rusi demantiraju da su 90-tih slali oružje u Hrvatsku

15.04.2017.

Rusko ministarstvo vanjskih poslova demantiralo je napise hrvatskih medija da je Moskva početkom 90-ih godina isporučivala oružje Zagrebu, uključujući raketni sustav S-300, kršeći time embargo UN-a

"Rusija se dosljedno pridržavala svojih međunarodnih obveza, uključujući one koje su se odnosile na embargo na isporuku oružja sukobljenim stranama tijekom jugoslavenske krize 1991-1995.", izjavio je u petak zamjenik glasnogovornika ministarstva Artjom Kožin, a objavljeno je na mrežnim stranicama ministarstva.

"Smatramo da su ta medijska izvješća provokacija i da grubo izvrću činjenice s ciljem ocrnjivanja politike Ruske Federacije na Balkanu", istaknuo je Kožin odgovarajući na pitanje novinara da komentira izvješća hrvatskih medija o ruskima isporukama oružja Hrvatskoj početkom '90-ih godina.

"Posebice je neprihvatljivo u kontekstu svih tih izmišljotina spominjanje kontakata veleposlanika Rusije u Zagrebu", dodao je on naglasivši da "svu odgovornost snose autori takvih izmišljotina".

"Večernji list" je objavio u četvrtak da je ruski veleposlanik u Hrvatskoj Anvar Azimov ovih dana pozvao u veleposlanstvo na razgovor Zvonka Zubaka, hrvatskog biznismena koji se bavi trgovinom oružja, da mu sastavi popis oružja koje je Rusija navodno isporučivala Zagrebu, uključujući raketni sustav S-300, za vrijeme oružanih sukoba na teritoriju bivše Jugoslavije dok je na snazi bio embargo Ujedinjenih naroda.

List je detaljno opisao kako su devedesetih ruski transportni zrakoplovi dostavljali oružje uglavnom slijećući na pulski aerodrom.

https://www.tportal.hr/

Koliko puta treba ponoviti, nisu iz Ukraine niti iz ex DDR-a, svi HRZ MiG 21. korišteni u Domovinskom ratu ( na Paulba.forum tč.11.) osim tri prebjega iz exJRV su nabavljeni podsredstvom Ruske federacije iz Kirgistana. Tijekom remonta u Rumunjskoj kupljeno je 4 školska dvosjeda i na zadnjoj avanturi u Odessi još 5 o kojima se još priča ....

Ako ćemo za pravo, avioni su uglavnom imali ukrainske oznake, bili su u najmu, posao su odrađivale ruske, ali privatne organizacije, naravno da nisu zvanične ruske vlasti kršile embargo, kao što ni zvanične Vlasti SAD-a, nisu isto inicirale i prepustile rusima provizije i organizaciju. Sva "roba" je nabavljana po stockovima ex CCCP po ".........stanovima" iz prvotnog razloga da se roba ne dovede u vezu s porijeklom iz RF, a i ti stanovi su imali često nesrazmjer u količini naslijeđenog i stvarnoj potrebi. Konkretno Kirgistan je pored svega i svačega neslijedio i cca 100 MiG 21, akoji nikad nisu ušli u sastav njihovog RZ............

Ovo liči na isporuku tenkova T54 Egiptu u Egipatsko-izraelskom ratu,a JNA je dobila zbog toga nove tenkove T55 iz SSSR-a.

Doduše, dolazilo je nešto iz Rusije (SSSR-a) u Banja Luku  :dosada :dosada :dosada

Ok, ponavljaju se već prožvakane priče sa malo promijenjenim naslovima.

Americi nije odgovaralo da Hrvatska s moćnim sustavom strši u regiji (http://www.vecernji.hr/hrvatska/americi-nije-odgovaralo-da-hrvatska-s-mocnim-sustavom-strsi-u-regiji-1165001)

Ali ovako nekako, čitajući ove članke, sve mi se čini da se priprema teren za objavu istine gdje je završio sistem.

MHO poz.

Ukraine's envoy to Serbia: S-300s never supplied to Croatia


Ukrainian Ambassador to Serbia Oleksandr Aleksandrovych has denied that Ukraine has ever supplied S-300 missile systems to Croatia in the past 25 years, according to Serbia's b92.net, which quoted that country's state news agency Tanjug.

link (https://www.unian.info/politics/1885841-ukraines-envoy-to-serbia-s-300s-never-supplied-to-croatia-media.html)

Russia said that Ukraine supplied the Croatian s-300 to bypass the UN embargo

Russia has never carried out arms supplies in violation of international norms, in violation of the embargo on arms supplies to the countries of former Yugoslavia imposed by the UN security Council. This was stated by Russian Ambassador To Serbia Alexander Chepurin, commenting on recent media information about the supply of s-300 from Russia to Croatia before operation Storm 1995.

link (https://intmassmedia.com/2017/04/18/russia-said-that-ukraine-supplied-the-croatian-s-300-to-bypass-the-un-embargo/)

EKSPRES EKSKLUZIVNO OTKRIVA: Srbin Hrvatima prodao ruski raketni sistem S-300!

me srpskog trgovca oružjem Petra – Pere Opačića spominje se u kontekstu nabavke spornog S-300 koji je završio u Hrvatskoj. Naši izvori potvrdili da je vojna bezbednost u to vreme sprovodila akciju „Kanal“ sa ciljem da opstruira i onemogući snabdevanje Hrvatske oružjem. Takođe, potvrđeno je da je i Opačić bio blizak vojnoj obaveštajnoj službi

Afera oko hrvatske kupovine ruskog raketnog sistema S-300 konačno dobija prave obrise. „Ekspres” je došao do ekskluzivne priče da je u toj spektakularnoj trgovini, koja zapravo liči na holivudsku filmsku produkciju iz serijala „Džejms Bond, tajni agent 007″, glavnu rolu imao Srbin Petar – Pera Opačić, rodom iz Novog Sada. Po obrazovanju je bio arhitekta, sin obaveštajca JNA, što je izgleda bilo presudno za njegovo poslovno opredeljenje. Tokom devedesetih godina prošlog veka imao je firmu u Bugarskoj, a jedan od partnera bio mi je Branisav Lainović Dugi, ubijen 2000. ispred hotela „Srbija” u Beogradu.

Opačić je tih godina u Bugarskoj bio blizak tadašnjem premijeru Andreju Lukanovu, koji je 1996. godine ubijen u Sofiji. Pre Bugarske, u Srbiji je bio u bliskim vezama sa braćom Šaranović, Branom, ubijenim 2009. godine na Senjaku, i Slobodanom, nedavno likvidiranim pred svojom kućom u Budvi. Sa Šaranovićima je početkom devedesetih držao kazino na Terazijama kada se zamerio Slavku Mijoviću, zvanom Mija Pijuk, koji ga je, tvrde poznavaoci, tadašnjih prilika, pretukao. Mija Pijuk likvidran je oktobra 2001. hicima iz „kalašnjikova”.
Opačić je bio akter dve operacije kontraobaveštajne službe JNA – „Opera” i „Labrador”. Godinama već živi u Grčkoj, neki izvori tvrde da se smestio na Glifadi, odakle, navodno, kao čovek blizak ruskim obaveštajnim krugovima, pokušava da uspostavi poslovne veze sa krugovima bliskim grčkim vlastima.
Prema informacijama do kojih smo došli, Petar Opačić se od početka rata na prostorima bivše SFRJ uveliko bavio trgovinom oružjem. Hrvatske bezbednosne službe u potrazi za podesnim čovekom, našle su Srbina u kojeg će naši bezbednjaci najmanje sumnjati. On, Petar Opačić, bio je ključni čovek u operaciji „Raketni sistem S-300 za Hrvatsku”. Sve se dogodilo u prelomnoj godini rata 1994.

Psihološki rat

Sofisticirano rusko oružje, raketni sistem S-300 pokazao se kao ključna psihološka prekretnica avgusta 1995. godine, kada je u vojnoj operaciji „Oluja” Hrvatska etnički očistila od Srba prostor Republike Srpske Krajine. Uoči akcija „Blesak” i „Oluja”, javno pokazivanje sistema S-300 odvratilo je Srbe od korišćenja borbenih aviona MIG 29, što je Hrvatima olakšalo proterivanje srpskog življa iz Hrvatske. Na sajtu World Heritage Encyclopedia, prezentovan je, između ostalog, i raketni sistem S-300, a nabrojane su i zemlje koje ga poseduju. Navedena je i Hrvatska, uz obrazloženje da je devedesetih ona nabavila ovaj raketni sistem, ali nepotpun, i da je ovu krnju nabavku izvršila samo da bi psihološki delovala na protivnika.
Nameće se, dakle, kao mogući zaključak da srpska vojska tokom „Oluje” nije delovala borbenim avionima MIG 29 znajući da su Hrvati nabavili raketni sisteem S-300. A onda i pitanje zašto se kod nas sve ove godine ćutalo o tome da su Hrvati tokom devedesetih nabavili od Rusa moćno oružje? Uz to pitanje ide i logična sumnja da je neko sa naše strane bio umešan u ovaj posao.

Hrvatski trgovac oružjem Zvonko Zubak, koji zastupa firmu „Winsley Finance”, preko koje su Hrvati 1994. od Rusa nabavili S-300, i danas pred tamošnjim sudom vodi sudski spor. On tvrdi da mu hrvatska država za raketni sistem nikada nije isplatila 200 miliona dolara, a da je moćno oružje u međuvremenu preprodala. Zubak optužuje RH da je prodala S-300 Amerikancima, čiji su stručnjaci ranije snimali i proučavali taj raketni sistem. Sumnju da je S-300 prodat potkrepljuje činjenica da 2004. godine ruskim serviserima nije bio dozvoljen pristup sistemu. Delovi S-300 u Hrvatsku su stigli između 1994. i 1996. Dobavljali su se preko aerodroma u Puli, a javnosti su pokazani na paradi hrvatske vojske na Jarunu 1995, uoči akcija „Blesak” i „Oluja.”

Češka veza

U nabavku se krenulo odlukom tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, a posao je tehnički realizovala firma „RH Alan”, na čijem je čelu tada bio general-major Vladimir Zagorec, ujedno i pomoćnik tadašnjeg ministra odbrane Gojka Šuška. S-300 u Hrvatsku je dostavila češka firma „Winsley Finance”, kojom je upravljao Peter Pernička, dok je Zubak bio ključna osoba u povezivanju dveju zainteresovanih strana. U isporuku raketnog sistem krenulo se na osnovu Ugovora o budućem ugovoru koji su 19. jula 1994. potpisali Gojko Šušak, u ime Ministarstva odbrane Republike Hrvatske, i Peter Pernička, u ime „Winsley Financea”. Takva formulacija ugovora napravljena je zato što je Hrvatska bila pod embargom, a njome se formalno izbegavalo njegovo kršenje.

Komponente raketnog sistema na početku su uredno stizale u Hrvatsku. O tomu svedoči i obaveštenje koje je 23. septembra 1994. general-major Imre Agotić, tadašnji zapovednik Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, poslao Ivanu Bobiću u MORH-ovu Upravu za nabavu. Agotić u dopisu kaže da je između 10. avgusta i 15. septembra 1994. u Hrvatsku stiglo 20 raketa iz iz sastava S-300 te da su neadekvatno smeštene u kasarni na Kerestincu. Kasnije je o tome je službeno informisao i Vladimira Zagorca, tadašnjeg direktora firme „RH Alan”, koja je formalno nabavljala oružje za odbranu Hrvatske. Dopisi iz RH Alana otkrivaju da su zadnji delovi sastava, univerzalni toranj i remontno-ispitna stanica u Hrvatsku dostavljeni 23. aprila 1996. te da su bili smešteni u objektima hrvatske vojske u Kanjiži i Puli. Za njihovo održavanje brinuli su se ruski serviseri koje je u Hrvatsku dovodio Zvonko Zubak i plaćao ih 200 dolara po danu.

Zubak sumnja

Zubak je počeo sumnjati da sistem više nije u Hrvatskoj kada njegovi serviseri u proleće 2004. godine nisu dobili odobrenje Vlade da mu pristupe. Zubak je tad javnosti izneo svoje sumnje da je Vlada Hrvatske raketni sistem S-300 izručila Americi. Hrvatska se po završetku rata predomislila i odustala od realizacije kompletne nabave raketnog sistema. Već u drugoj polovini 1995. Vladimir Zagorec je o tome informisao „Winsley Finance”. On tvrdi da su se dve strane gospodski dogovorile da se sistem ne plati, već da stoji u Hrvatskoj dok dobavljač ne pronađe drugog kupca. „Winsley Finance” je tada počeo tražiti drugog kupca, ali traženje je potrajalo sve do kraja 90-ih, kad su se dogovorili da ga isporuče Turskoj, koja ga je htela kupiti najverovatnije da odgovori Grčkoj, koja je isti sistem instalirala na Kipru, što je umalo dovelo do otvorenog rata dve zemlje. Ta kupovina se, međutim, nije realizovala, pa je dobavljača Zubaka stavilo u velike finansijske neprilike. O tome svedoči interni dokument „RH Alana” iz 2000. u kojem je Vladimir Zagorec, između ostalog, napisao da su SAD bile upoznate s dobavljanjem sastava S-300 u Hrvatsku:
„Preporučujemo da se s celim poslom transporta delova raketnog protivvazdušnog sistema u Tursku upozna američka ambasada, jer su bili upoznati i s transferom u Republiku Hrvatsku”, piše Zagorec u internom dokumentu „RH Alana”.

Oružje za Palestince

Amerikanci su pomno pratili šta se dešava sa raketnim sistemom, uskladištenim u Kanjiži i Puli, i više puta su ga stručnjaci it SAD pregledali, rastavljali i fotografisali, a navodno su četiri tone dokumentacije o S-300 prebačene u Izrael. Časopis „Jane’s Defence” 2001. je objavio tekst s naslovom da je Izrael razvio sistem koji se može suprotstaviti ruskom S-300, za odbranu od susednih zemalja koje ga poseduju. Autori članka citiraju izvor iz izraelskih vojnih krugova koji tvrdi da je Izrael od Hrvatske dobio komponente tog sistema, uključujući radar i neke od projektila… Vojna služba bezbednosti tokom 1990. godine saznaje preko svoje veze, čoveka koji je bio visokokotirani predstavnik PLO da se hrvatska određenim kanalima interesuje za sudbinu oružja koje je pripadalo ovoj palestinskoj organizaciji i koje se nalazilo u rumunskoj luci Konstanca. Naime, režim Nikolaja Čaušeskua je bio pokrovitelj palestinske borbe za nezavisnost i u tom smislu je pružao logistiku ovom pokretu. Centralno skladište naoružanja PLO je bilo u Konstanci. Međutim, kada je pao režim Čaušeskua, ovo oružje je bilo nadohvat ruke mnogima pa su se tako i Hrvati raspitivali kako bi mogli do njega doći. Prvi kontakt je napravio tadašnji član Predsedništva SFRJ Stjepan – Stipe Mesić, ali je čovek iz PLO sa kojim su kontaktirali bio na školovanju u centru za bezbednosnu obuku u Pančevu i imao je jako dobre kontakte sa vojnim bezbednjacima. Naročito sa pokojnim generalom Jovom Popovićem, sa kojim je kontaktirao odmah nakon zahteva hrvatske strane. Tada je Savezni sekretarijat za narodnu odbranu doneo naredbu o sprovođenju operativne akcije „Kanal”, koja je imala za cilj otkrivanje, stavljanje pod kontrolu i uništavanje potencijalnih kanala putem kojih su Hrvatska i BIH nameravale da se snabdevaju oružjem u preostalim zemljama u sklopu nekadašnjeg Varšavskog pakta. Ovaj kanal sa Konstancom je na neki način stavljen pod kontrolu i mi smo dosta uspešno preko naše veze dugo opstruisali isporuku. Prvo se dugo pregovaralo, onda se tražio odgovarajući špediter pa se onda pojavio problem sa osiguranjem tovara i ko će to plati. Dva broda su bila natovarena oružjem pa istovarena pošto u prvom momentu hrvatska strana nije htela da plati osiguranje, a palestinska strana se izgovarala da nema novca za to, priča general Aca Vasiljević.

Brodovi iz Varne i Španije

– Međutim, pored ovoga postojali su i drugi kanali i pokušaji. Mi smo imali podatak da je Hrvatska uplatila raznim firmama na ime avansa za nabavku oružja 192 miliona dolara. Najčešće su trgovali sa firmama iz Češke i Poljske. Bila je tu neka firma „Omnipol” iz Češke, zatim „Intex” iz Bugarske, „Davos” iz Rumunije… Znači, radilo se tu o naoružanju koje je ostalo iza Varšavskog pakta i to su uglavnom bili sistemi PVO i teže naoružanje. U jednoj operaciji bila je umešana i izvesna Rita Draksler, Nemica i sestra ministra odbrane. Jedan veliki deo naoružanja je ostao u istočnoj Nemačkoj i sada je bio pod kontrolom zapadne nemačke. Od svega toga u periodu do 1992. godine, osim kanala iz Mađarske, koji smo mi identifikovali i presekli, jedino je jedan brod sa oružjem isplovio iz bugarske luke Varna i on je istovaren na Krku. Drugi je iz Španije stigao do Hrvatske – svedoči Vasiljević.

Na pitanje odakle Hrvatima novac za ove operacije, Vasiljević kaže da su postojala tri izvora.
Prvi izvor je bila njihova emigracija koja je dobrovoljnim prilozima finansirala nabavku oružja. Takav je slučaj Kikaš. Drugi izvor se vidi u povezanosti Vatikanske banke sa finansiranjem poslova u nabavci oružja u u Hrvatskoj i treći, najperfidniji izvor, jeste operacija koju su sprovodile hrvatske službe u špekulacijama sa zamenom dinara. Nakon secesije Slovenije i pošto je Hrvatska uvela svoju valutu, ostala je velika količina slobodnih dinara koje Hrvatska narodna banka nije vratila Narodnoj banci Jugoslavije nego je preko svojih eksponenata plasirala u BIH i na Kosovo, gde ih je konvertovala uglavnom u devize ili u nove dinare, a zatim u devize. Pretpostavka je da su na taj način stekli više od 600 miliona nemačkih maraka, kaže general Vasiljević.

Petar Opačić

Što se tiče operacije „Kanal”, nije sporno da su se tim povodom naše službe aktivirale i preko mreže svojih saradnika u sferi biznisa u zemlji i inostranstvu. Tako su prikupljane informacije o tome šta Hrvati traže i gde to traže i onda smo mi pokušavali na razne načine da se infiltriramo u te poslove i da ih sprečimo. Nije tajna da je Petar Opačić bio blizak sa našom službom i sa generalom Jovom Popovićem, ali se Opačić, koliko je meni poznato, bavio privatnim biznisom u inostranstvu. Najviše u Bugarskoj. Trgovao je naftom i drugom deficitarnom robom. Nije mi poznato da je on imao neku ulogu u trgovini sa hrvatskom stranom, ali ne mogu to da tvrdim jer se tada i u vreme kada je navodno nabavljan S-300 za Hrvatsku nisam nalazio u službi.

Bivši predsednik SRJ Zoran Lilić kaže za „Ekspres” da je predvodio delegaciju koja je u Minsku trebalo da pregovara o nabavci sistema S-300, ali nije želeo da otkrije nikakve dodatne detalje.
– Tačno je da smo 1998. išli u Belorusiju, ali je još rano govoriti o razlozima zašto ta nabavka nikad nije realizovana. Hrvati sad spekulišu o S-300 iz samo njima znanih razloga – ističe Lilić i žustro negira mogućnost da JNA, ali ni vojske RS i RSK nisu podizale avijaciju zbog „straha od hrvatskog S-300″.
– Apsolutno nije tačna ta teza, štaviše, sigurno je da Hrvatska nije raspolagala sistemima S-300, pa čak ni mnogo manje efikasnim sistemima, pogotovu ne sistemima ruske proizvodnje, jer bismo mi to sigurno znali. Ne znam koji su motivi ovakvih spekulacija, kada se veoma dobro zna da su svi instruktori hrvatskh oružanih snaga u to vreme bili iz zemalja članica NATO, pogotovu SAD-a. Hrvati su sve radili uz njihovu ogromnu i vojnu i političku podršku, inače nikada se ne bi dogodile ni „Oluja” ni „Blesak” i sve je urađeno uz svesno kršenje svih međunarodnih normi i prava uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice – podvlači Lilić i u dahu dodaje da je čitava ova priča „tendenciozna i ciljano usmerena dezinformacija protiv interesa Srbije”.

Provokacija

– Ne verujem da će naša Vlada podleći tako providnoj provokaciji i spekulacijama o prodaji S-300! Jednostavno, S-300 je vrlo složen i komplikovan sistem, čitava kompozicija elemenata, čiji je transport veoma komplikovan a rukovanje zahteva složenu, višemesečnu obuku čitavih posada – ocenjuje Lilić. Sa njim je saglasan i bivši načelnik Kontraobaveštajne službe JNA Aleksandar Dimitrijević, koji za naš list tvrdi da je cela priča o tome da su Hrvati imali S-300 potpuna glupost. – Ne znam kome su uopšte potrebne takve priče u medijima sad. Zašto bi Hrvati nabavljali taj sistem kad je NATO kontrolisao nebo sve vreme ratnih sukoba, nije mogla muva da proleti. Nisu imali od koga da se njime brane. Niko nije podizao avijaciju, jer je bila potrebna dozvola i helikopter da poleti, osim na samom početku kad je počeo rat u Sloveniji. Iz istog razloga, ne stoje ni teze da su vojske RS ili RSK zbog straha od „hrvatskog S-300″ odustale od upotrebe vojnih aviona tokom „Oluje” ili „Bleska” – napominje Dimitrijević i dodaje da je iz Ukrajine ili Belorusije moglo da se tokom devedesetih prokrijumčari neko naoružanje, ali ne tako komplikovan sistem protivraketne odbrane.

– Da biste dovezli S-300, potrebno vam je bar 30 kompozicija voza ili da ogromni avion, poput “iljušina” oko 100 puta poleti. Pritom, neophodna je obuka za korišćenje od oko šest meseci. Pitanje je da li je i sad potrebno Srbiji da ga nabavi, osim ako neko ne misli da će nas NATO ponovo bombardovati. Sve i da smo ga imali 1999, to bi nam bila velika pomoć u odbrani, ali ni to ne bi sprečilo da nas bombarduju – ističe on, uz opasku da je posebno suluda ideja da su Hrvati isporučili Amerikancima delove S-300, jer su od SAD oni nabavljali tehnologiju i sisteme za prisluškivanje.

JELJCIN: VI HOĆETE DA IZAZOVETE TREĆI SVETSKI RAT

Srbija je u više navrata pokušala da nabavi raketni sistem S-300, i to od prve polovine devedesetih. Ali, kako su do Dejtonskog mirovnog sporazuma bile na snazi Rezolucije SB UN 757 i 820, koje su zabranjivale Srbiji da kupuje naoružanje, ti pokušaji su propali. Te drakonske Rezolucije Saveta bezbednosti UN Rusija nije zaustavila vetom, a njen ministar spoljnih poslova Kozirjev (sada živi u SAD) je insistirao na njihovom pridržavanju. Posle Dejtona, SRJ je pokušala da nabavi S-300. Tokom 1997, dva diviziona Vojske Jugoslavije išle su u Rusiju na obuku za rukovanje ovim sistemom. Krajem 1997. premijer Kontić je prilikom posete ruskom premijeru Viktoru Černomirdinu imao i to u agendi, ali nije bilo rezultata.
Međutim, kada je NATO počeo da preti agresijom, u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji bio je u decembru 1998. ministar odbrane Rusije maršal Igor Sergejev sa velikom vojnom delegacijom. Oni su na zatvorenim razgovorima u Beogradu s predstavnicima Vlade SRJ i vojnog vrha izrazili spremnost da obezbede isporuku raketnog sistema S-300. Pet dana posle tih beogradskih razgovora naša delegacija, čiju posetu je organizovao ambasador Borisav Milošević, u kojoj sam i ja bio, stigla je u Moskvu. Bio je dogovoren radni sastanak s Ministarstvom odbrane Ruske federacije i otvorena mogućnost da se vidimo sa predsednikom Borisom Jeljcinom, priča za „Ekspres” član naše delegacije, koji želi da ostane anoniman.
Odmah na početku sastanka, ruska strana nam je saopštila da „nažalost, predsednik Jeljcin je s velikom rezervom primio naš okvirni dogovor iz Beograda”. Rekao je da će doći na ovaj sastanak, ili eventualno sutra ujutro, da se vidi s vama, prepričava nam svoja sećanja naš sagovornik, član delegacije SRJ koja je decembra 1988. posetila Moskvu.
Na sastanku je zavladala mučna atmosfera, domaćini su se raspitivali kako teku pripreme za očekivanu NATO agresiju, pošto su nam u Beogradu rekli da imaju pouzdane informacije da će se to dogoditi u narednih nekoliko meseci. Naši iz Ministarstva odbrane referišu o toku priprema i kukaju kako imamo zastarelu tehnologiju, pa ukoliko dođe do agresije, odbrana će nam biti neadekvatna i veoma slaba. Na pola te priče, otvaraju se vrata sale u kojoj smo imali sastanak i na njima se pojavi predsednik Jeljcin.
Izrazito srdačno pozdravlja se sa svakim od nas, seda na čelo stola i pita kako idu razgovori, kaže: „Braćo, kako možemo da vam pomognemo?”
Mi smo zbunjeni, šef naše delegacije počeo je da zamuckuje, nikako da nađe adekvatne reči, i da vrati priču na temu zbog koje smo došli. Predsednik Jeljcin ga nije ni slušao, gledao je kroz njega, i prekinuo je govornika: „Maršal Sergejev mi je referisao posle dolaska iz Beograda, upućen sam u detalje vaših razgovora. Morate da nas razumete, da razumete našu poziciju, ako vam damo sistem S-300, Srbija će izazvati treći svetski rat”. Ostali smo zbunjeni, to je bio ton koji je zaustavio bilo kakav dalji razgovor.

Međutim, posle toga srpski trgovac oružjem Dragan Odžaklić, sa dobrim vezama u Rusiji, pokušao je krajem januara 1999. da obezbedi kupovinu privatnim kanalima. Jer deo generalskog establišmenta u ruskoj armiji bio je voljan da nam nabavi S-300. U celu priču bio je uključen gen. German Tarasov i deo vojnog vrha Rusije. Naša strana je bila obezbedila novac, sva važna javna preduzeća učestvovala su u pravljenju finansijske konstrukcije, sve je bilo dogovoreno. Ali i to je opet bilo zaustavljeno, kako sa ruske strane, tako i kroz otpor srpskog Resora DB, jer su smatrali da bi to bila provokacija, „jer su pretnje bombardovanjem samo pretnje”, ubeđivali su nas. Stav naše delegacije je bio – ko ima raketni sistem S-300, toga ni NATO neće bombardovati. A nas su ubili, baš zbog tog neuspeha, kaže sagovornik „Ekspresa” i pita kako Hrvati nisu izazvali taj rat, a nabavili su raketni sistem S-300?

link (https://www.ekspres.net/politika/ekspres-ekskluzivno-otkriva-srbin-hrvatima-prodao-ruski-raketni-sistem-s-300)

pogledati video (https://ytcropper.com/cropped/WG5c0b0f9d082d4)

Priča zvuči šuplje

Иако су преговори били дуги и озбиљни, закључак приче је јасан и једноставан:
Руси су политички одлучили да нам из политичких разлога не испоруче ПВО систем.
Хрватска је купила поједине делове система С-300, али систем никада није комплетиран и никада није постао оперативан!

Једино што смо видели од свега тога је пакет 5П32 на приколици коју вуче МАН. Најјаче је то што се сада фотошоп словачког система провлачи интернетом као доказ о постојању хрватског система у Истри. Чак је и Википедија то објавила.

Што се тиче С-300 за Југославију и Србију, нама је нуђен још 80-тих, али нисмо имали паре за исти. Тада је била најбоља прилика да се набави као и непосредно након окончања ратних сукоба у БиХ када су укинули санкције.

Сећам се насловне стране неког таблоида из половине 90их. "Hrvati nabavili S-300!" Teretna prikolica nevojnog izgleda sa četiri lansirna kontejnera prikačena na KRAZ bele boje! Одмах ми се учинило да ту нису чиста посла, тј. да систем није комплетан, те да је реч о примитивној реклами.

Таблоиди често користе фотографије које немају везе са актуелним догађајем. Обично нађу фотографију нечег што је слично или представља другу ситуацију. Нпр. ставе фотографију руског МиГ-а и прогласе га за српски итд.

Је л можеш да се сетиш како се звао тај лист који си читао?

Не могу се сетити које су новине биле у питању, али је пејзаж на слици савршено одговарао Хрватској, То је била наводно слика из Загреба, можда са Јаруна? Можда је у кадру био и хрватски барјак, давно је било. Приказана је камионска приколица са лансерима. Лансери су само део система и не вреде ништа сами по себи.

Ako slici na Hrvatsku ne znaci da je Hrvatska..ja se sicam slicnih slika ali kamioni su bili zeleni

Taj famozni S-300 se pojavio 30.05.1995 godine na vojnoj paradi HV-a na Jarunu.
Dosta godina kasnije u jednom intervjuu je Mate Granić koji je u tom ratnom i poratnom periodu bio ministar vanjskih poslova RH priznao da taj kupljeni S-300 nikada nije postao operativan jer im je nedostajalo nešto od tog sistema koje nikada nije kupljeno ili isporučeno ne mogu se točno sjetiti. Znam da je također rekao da je i bilo polemike i rasprave u vrhu države da li da ga prikažu ili ne na toj prvoj vojnoj paradi zbog mogućnosti da netko ne skuži da je sistem djelimičan i neoperativan. Tuđman je odlučio da ga prezentiraju na paradi zbog psihološkog utjecaja na tadašnju sukobljenu stranu jer su svi naravno bili svjesni da će se pažljivo pratiti šta će RH prikazati i pokazati od svog oružanog arsenala na toj paradi.
Na snimci vojne parade se pojavljuje na 1:04:00 otprilike gdje komentator jasno naglašava da je riječ o sistemu S-300.

MIslim da je Hrvatski S-300 odradio ono šta je trebao i to vrlo dobro.

Da, to je bilo strašilo.

Za razliku od skarabudženih P-15 na lanseru S-75 Dvina/Volhov za koje je bilo jasno da ne mogu ništa (AKA Beograđanka /Krajiškinja), nekompletni S-300 je odradio svoju ulogu strašila/ spaventapassero.

Ne bih da ulazim u neku žešću diskusiju, da ne bi dublje ušli u T-11.

Sve te budževine ( modifikacije P-15, dvine, volhova...) su mogle imati neku upotrebnu vrednost, pošto su mogli biti ispaljeni, i rakete su mogle doleteti do nekog cilja. Pa, eventualno, uz mnogo sreće uništiti neki strateški cilj, ili (ne daj bože) pobiti nedužan narod (što je u tom ratu bilo sasvim legitimno  ???).
Ovaj Hr S-300 mogao je imati samo određenu psihološku propagandnu ulogu (u prvim danima ili mesecima) kada je nabavljen, jer nikako nije bio upotrebljiv. Rakete se nisu mogle lansirati i navoditi na ciljeve, zbog nedostatka potrebne opreme.

Ne znam detalje priče, ali nije isključeno da su se dičili i plašili protivnika praznim kontejnerima!  :zid

Pa i rečeno je nakon dosta godina od završetka rata od strane tadašnjeg visokog zvaničnika R. Hrvatske da je taj S-300 bio i ostao apsolutno nefunkcionalan zbog nedostatka određene opreme i da je provežen paradom isključivo u svrhu psihološko-propagandnog rata. Prije ovog kamiona sa S-300 sistemom prošlo je nekoliko Fap kamiona koji su nosili na sebi modificirane SA-6 projektile. Mislim da sam dobro napisao naziv, barem onako kako je komentator rekao.
Da li je i to bila "patka" u svrhu tadašnje propagande to ne znam.

оно је с75 двина/волхов. са-6 је куб и ракета изгледа сасвим другачије. двина може да се корсити и као земља-земља ракета (прецизност је друга ствар), куб не може.

Већ сам то написао у овој теми, негде раније: Не, српска страна је апсолутно знала да овај систем није оперативан. Ако се мало пажљивије прочита текст који је повод овој новој дискусије то се тамо и може прочитати између редова.

Лансер није исто што и цев лансера. Ми на овим фотографијама видимо МАН и пакет на полуприколици који сам већ поменуо. Приколица са лансером изгледа мало другачије и ту имамо две верзије: ПТ и ПМУ.

ПТ се не сматра самоходним лансером јер се тегљач пре заузимања борбеног положаја одваја од приколице да би се лансери исправили и довели у положај за дејство.

[attachment=1]

ПТ

Код ПМУ тегљач остаје све време везан за приколицу (мада и не мора), а цеви лансера се усправљају преко осовине са задње стране полуприколице.

[attachment=2]

ПМУ-2

Живо ме занима та фотографија са те насловне странице коју си ти видео.

Мене само занима зашто користе прерађену фотографију словачког С-300 како би уверили јавност да је Хрватска имала или има делове система.

HRVATSKI S-300 MIT, REALNOST ILI NAGAĐANJE

AUTOR: Andrej Mlakar

Večna tema na balkanskom prostoru tokom 1990- tih je bilo ko je imao raketni sistem PVO S-300?  I Hrvatska i Srpska, odnosno jugoslovenska verzija su zanimljive.

Ovih dana priča o Jugoslovenskoj nabavci S -300 pokrenuta je ponovo kada je dnevni list Kurir pokrenuo temu da je bivši ministar odbrane SRJ upravo ubijen zbog njega i novca koji je nestao.

Svaka od tih priča je na svoj način zanimljiva, s tim što SR Jugoslavija, odnosno Srbija, iako je stalno bilo reči o tome da ima S-300, ga zapravo nikad nije imala, a Hrvatska je posedovala sistem S-300, ali nepotpun.

I nepotpun S-300 odigrao je značajnu psihološku igru kad se pojavio na vojnoj paradi na jezeru Jarun u Zagrebu uoči “ Oluje“ 1995.

Blog Vojno-politička osmatračnica ovaj put donosi priču o hrvatskom S- 300 i kako je on zapravo nabavljen.

Priča o hrvatskom S -300 započela je 30. maja 1995 godine kada je u Zagrebu na Jarunu povodom Dana državnosti Hrvatske održana vojna parada. Tog dana, Hrvatska je prikazala većinu naoružanja, a kada je reč o raketama, pokazana su dva vozila-tegljači koji su na svojim prikolicama prevozili dva lansera sa postavljenim maketama raketa S-75M Volhov koje su preostale od JNA, a koje je komentator nazvao raketama zemlja-zemlja takozvane „Beograđanke“.

Međutim, ono što se kretalo iza njih šokiralo je okupljene, medije i neupućene.

Komentator je najavio raketni sistem PVO S-300, ali ono što nije rekao bilo je to da se taj sistem koji je prošao Jarunom „razlikovao“ od originala. Naime Iza „Beograđanki“ išao je tegljač MAN na čijoj su se prikolici nalazila četiri kontejnera koja su podsećala na kontejnere raketa 5V55R iz sistema S-300.

Šta se zapravo skrivalo u celoj priči i kako su Hrvati zapravo nabavili S -300 i od koga otkrila su trojica autora Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović u svojoj knjizi “ Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992- 1995″.

“ Iz Ukrajine su između 10. avgusta i 15. septembra 1994. godine u Hrvatsku isporučene 24 „rakete“ (kontejneri u kojima su trebale biti smeštene rakete, bili su prazni), agregat za struju, kompresor za vazduh i sajle za fiksiranje radarskog tornja (?). Hrvatska je osim raketa 5V55R za taj sistem platila tri transporta koji se vode pod brojem 22 (osam raketa), brojem 23 (osam raketa) i brojem 24 (osam raketa). Isporučeno je navodno šest kompleta sa po četiri rakete i za to je plaćeno 11,5 miliona dolara. Hrvatski dug za isporuku naoružanja iznosio je u tom tenutku 94 miliona dolara. Takođe umesto originalnog tegljača sa kranom 22T6-2E2 na bazi vozila Ural-532361-1012 ili transporetera za prevoz četiri lansirna kontejnera 5P32 tipa 5T58-2 na bazi tegljača KRAZ-260, na Jarunu se pojavio tegljač MAN na čijoj su se prikolici nalazila četiri kontejnera (lansirne cevi) 5P32. Kasnije su se pojavile informacije, da je tegljač „provozao“ prazne kontejnere na paradi, dok su sredstva za nabavku kompletnog sistema nestala“, navode autori u svojoj knjizi.

Prema pisanju Borojevića, Ivića i Ubovića i njihovih razgovora sa visokim hrvatskim oficirama ,Hrvatska nikada nije nabavila u celini sistem S-300, ali je uoči priprema za operaciju „Oluja“, prikazano sredstvo poslužilo kao psihološka igračka u propagandne svrhe.

„U medijima u Hrvatskoj kasnije će se pojaviti informacija: „Dijelovi sustava S-300 u Hrvatsku su stigli između 1994. i 1996. godine, dobavljali su se preko zračne luke u Puli, a javnosti su pokazani na mimohodu Hrvatske vojske na Jarunu 1995. godine. Uoči oslobodilačkih akcija „Bljesak“ i „Oluja“, javno pokazivanje tog sustava odvratilo je neprijatelja od napada MiG -29″.

Inače ova informacija o hrvatskom S-300 je ponovo prošle godine plasirana bila u Večernjem listu i od nje hrvatski mediji nisu nikada odstupili.

“ Ako je „RS S-300″ pokazan na paradi (mimohodu) na Jarunu 30. maja, 28 dana posle završetka „Bljeska“ tvrdnja o odvraćanju upotrebe borbenih aviona (zrakoplova) MiG-29 nema utemeljenja u činjenicama, jer niti je SVK imala te avione, niti je u VJ postojao plan za pomoć SVK u slučaju opšteg napada HV na teritoriju RSK. Kasnije će ova informacija biti osnova za tvrdnju pojedinaca u Srbiji, koji su tražili razlog zbog čega VJ i uopšte SRJ nisu pomogli SVK i RSK u odbrani. Oni su tvrdili: „da avioni RV i PVO VJ nisu dejstvovali po snagama HV avgusta 1995. godine, jer je PVO HV raspolagala sa raketnim sistemom S-300, koji je eto nabavljen u Rusiji, a SRJ kad joj je trebao nije to mogla“ Vremenom je i ova tvrdnja „eksperata“ u Srbiji demantovana“, pišu trojica autora u svojoj knjizi “ Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992- 1995.

Naime, prema njihovim navodima MORH je sa kompanijom Winsley Finance Limited potpisao ugovor za isporuku sistema S-300, koji je potpisao tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak 19. jula 1994. godine. Na osnovu tog ugovora, prema Nacionalu dostupnim dokumentima, Hrvatska je navodno kupila i naručila raketni sistem S-300.

“ Ako je „RS S-300″ pokazan na paradi (mimohodu) na Jarunu 30. maja, 28 dana posle završetka „Bljeska“ tvrdnja o odvraćanju upotrebe borbenih aviona (zrakoplova) MiG-29 nema utemeljenja u činjenicama, jer niti je SVK imala te avione, niti je u VJ postojao plan za pomoć SVK u slučaju opšteg napada HV na teritoriju RSK. Kasnije će ova informacija biti osnova za tvrdnju pojedinaca u Srbiji, koji su tražili razlog zbog čega VJ i uopšte SRJ nisu pomogli SVK i RSK u odbrani. Oni su tvrdili: „da avioni RV i PVO VJ nisu dejstvovali po snagama HV avgusta 1995. godine, jer je PVO HV raspolagala sa raketnim sistemom S-300, koji je eto nabavljen u Rusiji, a SRJ kad joj je trebao nije to mogla“ Vremenom je i ova tvrdnja „eksperata“ u Srbiji demantovana“, pišu trojica u svojoj knjizi “ Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992- 1995.

Naime, prema njihovim navodima MORH je sa kompanijom Winsley Finance Limited potpisao ugovor za isporuku sistema S-300, koji je potpisao tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak 19. jula 1994. godine. Na osnovu tog ugovora, prema Nacionalu dostupnim dokumentima, Hrvatska je navodno kupila i naručila raketni sistem S-300.

“ Ono što je Hrvatska u Ukrajini skupo platila bila su 24 prazna kontejnera 5P32, agregat za struju, kompresor za vazduh i sajle za fiksiranje radarskog tornja. Cela priča o hrvatskom S-300 završava se 2004. godine aferom.

Kompletna priča o S-300 u Hrvatskoj toliko je zakomplikovana, da kao istina ostaje jedino: „da Hrvatska nikada nije nabavila sistem S-300″, navode Borojević, Ivić i Ubović.

Borojević takođe dodaje:

– Da je Hrvatska vojska imala S-300, jurišni avioni J-22 Orao iz sastava VRS koji su poletali sa aerodroma Mahovljani ne bi dejstvovali po formacijama hrvatske vojske tokom operacije Una-95 i ne bi slomili udarnu pesnicu HV na rekama Uni i Savi, septembra 1995. godine.

link (https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2018/04/04/hrvatski-s-300-mit-realnost-ili-nagadanje/)

Ekipa dobrih maketara bi napravila ovu prevaru za puno manje para - a mogli su napraviti i kompletniju opremu, prema narudžbi. Sve za jednokratnu upotrebu - za paradu!

No, u to vreme trošenjem državnih para za nabavku naoružanja (tobož) - slivalo se puno para u privatne džepove!

ала су се ухватили за миг 29 као да је у најмању руку б52. :zid :zid :zid поред толико Џастребова, орлова и мигова 21 баш ће неко малобројне 29ке да користи за напад на циљеве на земљи. шио му га ђура с пртени конци.

Hebe lud zbunjenog, sve ove godine hrvatski političari odnosno u ta ratna vremena visoko pozicionirani funkcioneri tvrde da S-300 je bio klasični propagandni lažnjak pred predstojeću operaciju "Oluja", to evo jasno tvrdi i Andrija Hebrang koji je naslijedio stolicu ministra obrane nakon smrti G. Šuška.

A 2017 godine Rusi preko svog ambasadora u RH dižu prašinu i zvaničnu vlast RH pritišću da im se odgovori gdje je nestao odnosno gdje se nalazi kompletiran S-300 sistem koji je prodan HV-u odnosno RH !

Neko je digao dobre pare na svemu tome. Sto se tice SRJ u to vreme kako je i dzumba rekao znali su da HR nema S300 tako da se o tom efektu odvracanja (plasenja) protivnika o kome protagonisti te rekao bih velike prevare pricaju nema nista.

Pokusaj da se opravdaju (i operu) ukradene pare. Nazalost, deo ljudi i dalje veruje u tu laz.

Али "8.000 побијених цивила" од стране jugoćetnićke armade!? Prosim ne komentirati, ovo je prosto moj citat, konstatiram izrečeno. Prosto.

Čini mi se da je SFRJ od SSSR pri kupovini raketa Sa-2 i Sa-3 nabavila i određenu količinu lažnih raketa i lansera gdje je oplata raketa gotovo identična ali je unutra sve prazno? Pretpostavljam da su se za tu namjenu radili i prazni kontejneri ili koristili već ispaljeni ukoliko je to moguće? Ova Sa-2 na paradi bi trebala biti ta prazna, ne znam za S-300 ali vrlo vjerojatno da je isto?

И ја исто мислим да су цеви лансера на паради били празни јер која је поента возити бојеве ракете и ризиковати проузроковање шете или експлозије?

Велико је питање шта заправо стоји иза овога јер ми све више почиње да личи на неки симуловани правни посао.

Чега се Хрвати нису сетили: да ставе ове цеви на МАЗ-543 од СОПЛ-а. Изгледало би уверљивије.

Sve general do đenerala poslije bitke !  ;D
Svi su sve znali, svi su sve pokrali, svi su sve zataškali, Ukrajinci prodali djelimično fali neki hepek, Rusi traže sada da vide gdje su rakete jer su ih oni prodali a nisu ili jesu, hrvati tvrde da je sistem bio nefunkcionalan i takav ostao, replike, kopije, makete za predstavu na Jarunu, srbi sve odavno znali...   ;D ;D

Živimo u 2018 godine gdje na jedan klik možemo sve vidjeti, upoznati i uporediti ovako, onako...ovo...ono...
Tada je bila "dećkeci" 1995 godina, slušao se DJ Bobo, Electro Team i ratovalo...

I opet se ništa pouzdano ništa ne zna. Svijet nije nikada bio nepismeniji i zaluđeniji iako ispred sebe u svojo ruci ima veliku knjižnicu i riznicu znanja.

Internet nam pruža ogromnu količinu informacija. Ostaje veliko pitanje kvaliteta i dostovernosti tih informacija. A narod je postao užasno nepismen. Ne samo mi, na ovim prostorima, već generalno. Anglojezični, frankofoni, pa čak i Rusi su veoma nepismeni, siromašnog rečnika i katastrofalno ne poznaju sopstvenu gramatiku. U takvoj situaciji se čak i očigledne gluposti i podaci iz tabloida uzimaju kao merodavni.

Па један од начина пропаганде, али и тзв. оперативног маскирања јесте да заспеш публику хрпом различитих информација коју не могу обрадити. Тако ћеш најбоље сакрити праву информацију.

Od ekspanzije interneta zadnjih 10 tak godina to se upravo i dešava, istog trena kada neki državnik sa druge strane planete "pusti goluba" mi svi ostali to saznamo odmah i naravno ide teorija zavjere kao sastavni dio tog dešavanja !
Ovdje je bar po meni malo specifična situacija, riječ je o 1995' godini, kada nije bilo ni interneta niti bilo čega sličnog da bi se nešto moglo tako budno i dubokoumno analizirati.
Šta je se moglo sa snimkom ove vojne parade i ovog S-300 učiniti tada ? Po meni max snimiti na VHS kasetu i onda je puštati i vraćati snimak malo malo unazad pa onda opet naprijed video rekorderom negdje u glavnom štabu neke vojske i manji broj stručnih i kompetentnih oficira iz tog roda procijenjivati i nagađati je li to S-300 pravi ili je maketa, ili je nekompletan, jesu li kontejneri puni ili prazni i sl. i opet sve bi ostalo na pretpostavkama i nagađima je li da ili je ne !
99% nas običnih smrtnika koji smo to gledali nismo ni znali šta je taj S-300 niti me je uopće zanimalo koji je to ku'ac i za šta konkretno služi !

Sad svi sve znaju...

шпијунажу није измислио џемс бонд, она је "мало" старија... иде тамо негде до каменог доба ;)

Da budem iskren, do ovog trena sam bio ubijeđen da je špijunažu izmislio Dejan Lučić, Ledeni i naravno Ray Ban !  ;D ;)

The only known former operator of an S-300P series system is Croatia. Croatia imported S-300P components from the Ukraine in 1994, displaying 5V55 series missile canisters during a 1995 parade in the capital of Zagreb. The system never entered service, with the components later transferred to Israel and the United States.

O’Connor Sean, Russia's defenders: The S-300P, S-350, and S-400 SAM systems, I&A Monograph #1 Jul 2013, стр. 44

The United States serves as one of the primary exploiters of S-300P series components. Open-source reporting indicates that Belarus, Croatia, Russia, and the Ukraine have transferred or sold system components to the United States.

Ibid, стр. 45

Apart from the United States and the UK, Israel has exploited S-300P series components. Israel reportedly received a 5N63S from Croatia in 1998, and between May and June of 2008 exercised against Greek S-300PMU-1 batteries to gain experience against and evaluate the performance of the newer 30N6E1 engagement radar. Israel often claims the ability to defeat the S-300P series, but such claims are questionable given the continued opposition to sales of the system to Iran and Syria.

Ibid, стр. 48.

Serbia and Montenegro have been reported as possessing at least some elements of the S-300PM system.

S-300 Surface-To-Air Missile System, Aerospace daily & defense report, 6 август 2015, стр 3.

 ;D

S-300 u Hrvatskoj Vojsci - Gde je danas?

https://youtu.be/GxoZu1dZjy8

Koja su ovo mafijaška posla!  :zid :zid :zid :zid

Rusi su u Hrvatskoj zbog S 300 bili 3 godine a ne jednu. :jok

Констатација: Прво су говорили да је Хрватска имала ПМУ, а сада помињу ПС верзију.

Пазите сад ову фејсбук страницу:

https://m.facebook.com/Sveovojsci/posts/1879399162343644?locale2=zh_TW

На њој се, као и на маси осталих портала, сајтова, блогова, влогова и форума, приказује фотографија словачког система С-300 прерађена у фотошопу без словачког грба, затамњена и замућена.

No pojavilo se nesto ili netko vrlo interesantan na tu temu na jednom hr forumu.

Lupetanja, ko kad je onaj stavio slike lansera negdje iz tunguzije.

poz.

Sudeći po informacijama da su delovi sistema navodno nabavljeni iz Ukrajine, radi se o verziji PS, originalna sovjetska.
Ali isporučeni su samo delovi sistema, bez radara i komandnih stanica. Ima na ovoj temi tekst jednog novinara, koji je preneo saznanja mojih kolega Danka Borojevića i Dragog Ivića, pa pročitajte.

S 300 trebao je biti raspoređen u 205 brg. pzo
Ovo je amblem brigade

[attachment=1]

A ovo lansirno vozilo 5P85S sa oznakam 205 brigade protuzračne obrane.
Pokraj je kamion sa HV tablicama.
[attachment=1]

Ali što je to za nevjerne Tome? Samo photoshop.

@posejdon

Moguće je da je to stvarno autentična slika, ali veoma lošeg kvaliteta i brisana u jednom delu (razlog?).
Ali moguće i da je propaganda.

Evo ti primer "autentičnih" fotografija o "S-300 u Vojsci Republike Srpske":

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

E sad....naravno da se ne radi o S-300 u VRS.

Radi se o osmišljenoj akciji "obmane" u kojoj su pripadnici VRS poslali u Rusiju nekoliko uniformi VRS. Ruski vojnici su se preobukli u uniforme VRS i slikali u kabini sistema PVO S-300PS (PMU), ispred lansirnog oruđa, a urađen je i kratak video prilog ne duži od 15-tak sekundi.
Video prilog je objavljen u emisiji "Na braniku otadžbine", a slike su prikazane nešto kasnije u beogradskom tiražnom časopisu "Revija 92".

Cela "akcija" od slanja uniformi, slikanja i objavljivanja fotografija i snimka, trajala je oko 20-tak dana.
U izvođenje ovog poduhvata, pored samog vrha VRS, bio je uključen i jedan ruski general.

"Akcija" je inicirana nakon obaranje 4 (5) Jastrebova februara 1994. godine od strane vazduhoplovnih snaga NATO i završena krajem marta iste godine. Da li je imala efekta ili ne, teško je reći. Ali značajnijih NATO akcija na jedinice VRS nije bilo do kraja novembra 1994. godine. Ne mora značiti iz ovog razloga.....

 :super :super da,da kao što rekoh......
O obmani oko S 300 u HRZ-u služeno pišu Amerikanci, Rusi pišu u medijima,  predsjednici RH, ministri obrane RH na TV-u, isporučitelji-trgovci. Imaju i neki ugovori o budućoj kupnji.
Vodio se međunarodni arbitražni spor o ovoj obmani.
I ono za mene najbitnije ja sam taj sustav na svoje oči gledao. :klap
I to je to.
Da,da, kao što rekoh....nije problem negirati.

Nije sporno da su određene komponente sistema isporučene. I ja sam tako napisao jedan ili dva posta iznad. Ali sistem nikada nije bio kompletiran.
Pruži dokaze da je sistem ikada bio kompletan i operativan ili bar "sposoban da bude operativan".

Pa naravno da nije bio operativan, jer nije plaćen.
To nikad nije bilo sporno, iako su Rusi godinama boravili u HR.
Po riječima isporučitelja (Zubaka), po plaćanju, u roku 24 sata sustav bi bio cjelovit. Rizik da baš sve isporuče  a da onda traže 100 M $ je i za tu ekipu bio prevelik. Mig 21 Bis su nabavljali za 700 K $ a Mi 24 za 2,5 M $ i to su oni mogli bez problem unaprijed odraditi i čekati lovu. li ovo je bio velik posao.jako velik.
Problem je što ga Hrvatska nije platila, a nije ga platila jer je do sredine 1998. službeno bio embargo. A to je velik, moćan sustav.
U ugovoru o budućoj kupnji je definirano kad će se ona obaviti. Ali onda je došla 1999. i u Hrvatskoj velike političke promjene, a  u 1998 je Istočna Hrvatska temeljem sporazuma o mirnoj reintegraciji taj proces završio.
A ovo je ipak globalno poznat i priznat sustav i nije poput Miga 21 ili Mi 8 da možeš muljati da si to nabavio i platio prije rujna 1991, kad je nastupio embargo na oružje.
Zubak i njegova tvrtka imali su pristup prema Hrvatskoj, da sami plate i isporuče oružje, a onda Hrvatska lagano dinamikom plaća. a Rusi i Ameri žmire. Svatko je imao svoje razloge.

Gledaj ja sam PO PRVI PUTA na jednom hr forumu (i uopce)naisao da netko toliko u detalje iznosi neke stvari koje velikoj vecini ( osim pratiocima zatvorenog sudskog spora RH-g.Zubak &Co ) nisu poznati.
Tu se spominju imena, zapovjednici , ministri obrane te njihove naredbe. SIGURNO nitko tko se tu spominje ( ruska aka Zubakova delegacija, americka ili izraelska i to sa tocnim vremenskim periodima! ) nije isao "gledati neka prazna 4 kontejnera" kako neki srpski autori u svojim knjigama sarkasticno navode! Izmedju ostalog, "prazni kontejneri" se ne izmjestaju naredbom ministra obrane zbog mogucnosti "eksplozije i zapaljenja" u naadekvatnom skladistu. Ta naredba nije fiktivna niti je taj ministar neozbiljan bio!

Glede slika srpskih vojnika i S -300, koliko znam da su srpski vojnici BILI u posjeti u RUSIJI i posjetili su i te jedinice sa S-300. Moguce da su neke slike iz tog perioda. Vjerojatno jesu .Ostalo je moguce propaganda da.

Medjutim, ovdje govorimo o komponentama S- 300 PMU u RH tih 90.ih. NITKO nikada ne tvrdi da je sustavi bio operativan-jer  nije doslo do toga. A zasto nije ,vjerojatno tocno je opisao taj forumas na tom forumu. Ne znam jel se slike smiju prenjeti pa ih nisam ovdje kopirao kao ni poveznice, ali vidim da covjek iznad mene je.

Nadalje, u RH je to "tabu tema" kako i sam taj forumas kaze - i to zbog otvorenog spora sa "isporuciteljom". Velika je to lova i interesi ! A ovaj vise ni ne trazi lovu toliko vec komponente sustava - nazad.
No zato je ocito forumas koji je to postao stupio sa nekim u Rusiji  a tko zna neke od tih 16ak ili koliko ruskih strucnjaka ,a koji su bili placeni instruktori u Hrvatskoj tih godina. I ocito se radi na nekoj knjizi ili cemu vec tamo.

Naravno , kao sto su i danas u Libiji npr. ruski "instruktori" budu uvijek pod paskom ruske drzave. Bili si i onda ovi u Hrvatskoj ,to ne treba sumnjati. Uglavnom vrlo zanimljivo i dosad najkonkretnije oko ove teme.  

@upreiser

Nemam ja ništa protiv da ti ili neko drugi smatrate kako je Hrvatska imala 70-80% sistema S-300PS (PMU). Jedino je problem što to ne možete pokazati i dokazati.
Jedino što se videlo su 4 prazna kontejnera provozana na MAN-u na Jarunu. I to je to.
Postoje neka dokumenta o navodno kupljenoj robi, za koju se tvrdi da je "prebačena" kupcu, ali ništa od toga nikada nije prikazano.
Prema tome, ovo je tema "rekla-kazala", ali meni lično ne smeta da se o tome priča i piše, samo da se ne napadaju oni (među kojima i ja) koji samo traže dokaze. Pregledao sam temu i svašta je ovde bilo.
Čak si ti postavio slike 3 lansera tvrdeći da su hrvatska, a kasnije se ispostavilo da nisu. Takođe, kritika "srpskih autora" da su "sarkastični" nije na mestu. Ja ih poznajem, povremeno i sarađujem u pisanju sa nekim od tih autora koji su navedeni ovde na temi da su pisali u "slučaju hrvatskog S-300"  i znam da uvek traže da činjenica o nekoj temi bude nesumnjivo dokazana, a ako nije, da se napiše nekakva "ograda" ili napomena da informacije nisu u proverene i ne mogu se smatrati potpuno pouzdanim.

Sve i da je tačno, a nema nikakvih dokaza da je tako, da su isporučeni lanseri i 24 rakete (a ne prazni kontejneri) i da je isporučen i jarbol i elektroagregati....To je nedovoljno za bilo šta!
Da bi sistem bio operativan, mora imati radar za navođenje raketa, osmatračko-akvizicijski radar 36D6 i niskovisinski detektor 76N6.
U tom smislu, sve i da je ono iznad tačno, a nemamo nikakvih dokaza da jeste, sistem nije isporučen 70-80%, nego 0%, jer ne može lansirati i navoditi rakete.

Primer ratne propagande u Hrvatskoj, koja je u ratu naravno dozvoljena, je i raketa Z-Z "Beograđanka", koja je takođe provozana Jarunom. O čemu se radi?
Radi se o raketi sistema Volhov, na koju su "dodali" nekoliko malih "raketica" verovatno na naduvavanje, da liče tobože na bustere, tako da raketa liči na raketu sistema S-200.

Evo i slike:

[attachment=1]

Ti kontejneri koji su provozani na Jarunu su bile makete.
Ne zato sto Hr nije stvarno imala te rakete vec zato sto su ih verovatno cuvali a moguce je da su hteli namerno da zavaraju protivnika.

Kontejneri sa raketama su najverovatnije isporuceni mozda i lansirna vozila.
Za sve to postoje indicije da je tacno.

Pretpostavljam da bi Hr dobila i ceo sistem ali je najverovatnije zapelo oko para - 99%.

Tih godina nema sta nisi mogao da kupis u Ukraini za odgovarajucu sumu $$$.

Nije ti ovo Beograđanka, tako se zvao u profilu kvadratni lanser na prikolici iz kojeg je virila drvena raketa, to je provalio Globus jos 1995. tako da nema potrebe da pališ bojler.

Mrzi me da proveravam, ali neka si u pravu.
Onda je ova slika koju sam postavio dokaz još jedne "obmane", pored te rakete "beograđanke" i praznih provozanih "kontejnera sa raketama S-300". Ali sve je to u tim danima bilo opravdano.
I u Krajini je bila vojna parada u Slunju, i tu su "razna čudesa" provozana.

Tzv Bg
[attachment=1]
Ovo je mislim lazna raketa gdje je samo oplata prava.
[attachment=2]
A ovo je cudo iz Krajine.
[attachment=3]
Inace imao sam priliku vidjeti 2 unistena JNA lazna polozaja sa Nevama. Samo je oplata rakete od alu lima bila prava, sve drugo suplje. Mogao sam je cijelu podignuti rukama jer je imala 20-30 kg.
Lanser i radar, zeljezni lazni dijelovi.
Raketa je spolja toliko identicna originalu da sam stekao dojam da je isto napravljena u SSSR ili je to rađeno u SFRJ?

A gde su bili ti lažni položaji se Nevama?

Uporno trubite o nekakvim "praznim kontejnerima" bez ikakavog dokaza  i prikazujete slike nekakvih propagadnih "raketa"  SA-2, P-15  raznih saljivih imena.Lijepo. Kakve to veze ima sa hrvatskim S- 300?

Lik vam je tamo u postu na onom forumu u detalje objasnio oko raketa i ostaloga, gdje su bile (btw. u skladistu ni kilometar zracne linije od mjesta parade 95. bar jedan period ) , zatim vam je dao imena , kronoloske dogadjaje, naredbe koje postoje i provjerljive su i posjete "stranih delegacija" tih godina lokacijama po Hrvatskoj u postojece svjedoke a u svezi ovog sustava. Pa nisu ti Rusi ulazili po Agoticevom pozivu u 92. bazu na casicu Malvazije. Ili izraelski ili americki! Ili gledati "prazne kontejnere".
Sustav je bio nekompletan ocito i u nemogucnosti za paljbu jedino i poradi manjka radara. A on bi vjerojatno dosao da ga se platilo "dobavljacu". Kako sam ja bar shvatio lika i kako proizlazi zapravo iz cijele te praven trakavice.
Zasto se platilo nije i nije nabavilo ja ne znam.

@upreiser

Niko ovde ništa ne trubi i molim te za kulturno obraćanje. Ja sam video običan kamion MAN koji prevozi nekakve kontejnere.
Od sistema S-300 nisam video ništa. A to što neki "lik" priča na nekom forumu me posebno ne interesuje.

Ja sam ispisao da verujem da je nešto od komponenti sistema ipak isporučeno, jer je postojala neka faktura sa navedenim nekim komponentama sistema, za koje se navodi da su navodno isporučene naručiocu. To je opet stvar moga "verovanja", jer podvlačim, osim onih kontejnera koji mogu biti pravi sa raketama unutra, mogu biti pravi a prazni, a mogu biti i makete i jedne crno-bele fotografije lansirnog oruđa izrazito lošeg kvaliteta, nisam video autentičnu i dovoljno jasnu fotografiju niti jedne jedine komponente sistema.

A na Jarunu je prikazano više raketa koje su bile čista propaganda, kao što je nekoliko raketa sistema Volhov iako Hrvatska nije imala niti jedan radar za navođenje raketa, zatim nekakvu "budževinu" tobože modernizovane rakete Volhov sa nekim "dodatkom" (verovatno na naduvavanje) sa strane da glumi nekakav buster, pa tobožnja raketa Z-Z "beograđanka" opet na lansirnoj rampi sistema Volhov (sad sam saznao i kako izgleda i da je bila od drveta)....I na kraju treba da verujem da je kamion MAN, koji inače nije deo formacije S-300, na toj paradi prevozio stvarne rakete sistema S-300, koje nismo videli?

Pa nije ovo religija da treba da "verujem" ili ne. Ima li materijalnih dokaza, fotografija, slika, video snimaka i sl. ili nema?
Ako nema, neka svako formira svoj stav na osnovu ovoga što imamo ovde od "podataka", izjava, faktura, fotografija i sl.

http://fotoforensics.com/analysis.php?id=5a0409ef99347a6eac4045dab62e252bbfaa901a.86896

SAD, Izrael i Rusija otimali su se za hrvatski S-300
Raketni protuzračni sustav S-300 u posjedu Hrvatske vojske bio je predmet interesa velikih sila: Izrael i SAD željeli su iskopirati superiornu rusku tehnologiju, a Rusi su ih htjeli spriječiti


STRANI VOJNI ANALITIČARI bili su šokirani kad je Hrvatska prikazala S-300: najveći interes pokazali su Amerikanci i Izraelci
Nacional posjeduje izviješće Vojno sigurnosne agencije (VSA) o osiguranju i problemima u protuobavještajnoj zaštiti sredstava raketnog sustava S-300 nastalo 19. studenoga 2002., koje otkriva dosad nepoznate okolnosti vezane uz nabavu i osiguranje tog oružja, koje je donijelo prekretnicu u Domovinskom ratu. To izviješće otkriva da je nabava tog oružja bila izuzetno interesantna svjetskim velesilama SAD-u i Rusiji, kao i Izraelu, a razvoj diplomatskih odnosa Hrvatske s tim zemljama tijekom 90-ih pokazuje da Hrvatska njihov interes za to po njih vrlo značajno pitanje nije znala nikako politički kapitalizirati.
Iako je pišući o nabavci tog oružja Nacional već otkrio da su za njega pokazivali interes Amerikanci i Izraelci, te da su ga slikali i vjerojatno odnijeli iz Hrvatske, ovo izviješće VSA prvi je dokument koji nepobitno dokazuje da je veći dio sustava S-300 bio isporučen Hrvatskoj, zajedno sa specijalnim 8-bitnim čipom na osnovnom lanseru, koji poznavatelji sustava smatraju njegovim ključnim dijelom koji povezuje sve vitalne dijelove raketa s komandnom pločom, hidraulikom sustava i njegovim sustavom veza. O tomu mogu posvjedočiti američki, ruski i izraelski vojnici i špijuni.

Dijelovi sustava S-300 u Hrvatsku su stigli između 1994. i 1996., dobavljali su se preko zračne luke u Puli, a javnosti su pokazani na mimohodu Hrvatske vojske na Jarunu 1995. Uoči oslobodilačkih akcija “Bljesak” i “Oluja”, javno pokazivanje tog sustava odvratilo je neprijatelja od korištenja borbenih zrakoplova MIG 29, što je olakšalo oslobađanje zemlje te umanjilo žrtve i razaranja.

Pojavljivanje S-300 na vojnoj paradi za Dan državnosti 30. svibnja 1995. na Jarunu, nije izazvalo samo pozornost u Beogradu nego i u Washingtonu i Jeruzalemu. Bio je to događaj od iznimnog globalnog strateškog značenja, jer su vojni analitičari shvatili da se jedan sistem S-300 prvi put našao izvan neposredne kontrole ruske vojske ili njenih saveznika. To se dogodilo u vrijeme kad su se u toj sferi razvoja naoružanja u svijetu odvijali važni procesi.


S-300 protuzračni sustav na kojem zapad zavidi Rusima

Razvoj složenih, mobilnih sustava protuzračne obrane pod nazivom S-300 počeo je u Rusiji sredinom 70-tih godina. Osnovna verzija sustava S-300 P namijenjena je za borbu protiv krstarećih raketa, bespilotnih letjelica, zrakoplovnih raketa velike brzine i niskoletećih lovačko-bombarderskih zrakoplova. S-300 V koristi se za djelovanje protiv taktičkih i operativnih balističkih raketa. Oba sustava mogu se koristiti za borbu s ciljevima u zračnom prostoru. Sustav S-300 V nalazi se na vozilima s gusjenicama i koristi se za zaštitu sastava kopnene vojske, a sustav S-300 P nalazi se na vozilima s kotačima i služi za zaštitu objekata vojne i civilne infrastrukture. Mobilni raketni sustav PVO S-300 V ima visoku efikasnost uništenja ciljeva, jer u raketi koristi bojevu glavu usmjerenog djelovanja. Jako je dobro zaštićen od ometanja i može istodobno gađati do 24 cilja. Cijeli proces njegova borbenog rada je automatiziran zahvaljujući visoko sofisticiranim kompjuterima. Mobilni raketni sistem PVO S-300 PMU1 namijenjen je za uništavanje zrakoplova, krilatih raketa, balističkih ciljeva i drugih napadnih sredstava iz zračnog prostora. Daljina uništenja ciljeva je do 150 km a balističkih ciljeva do 40 km. Modernizacija sistema S-300 PMU završena je 1993. Ona je bila usmjerena na povećanje automatizacije borbenih djelovanja, mogućnosti uništenja balističkih raketa s brzinama od 2800 m u sekundi, povećanje daljine djelovanja radara, zamjenu elektronskih računala i uvođenje raketa velikih dometa. Taj sustav je dobio oznaku S-300 PMU1. Od 1995. do 1997. sustav su ponovo modernizirali i dobio je oznaku S-300 PMU2 FAVORIT. Povećana je daljina uništenja ciljeva do 200 km i realizirana mogućnost korištenja raketa sa sustava S-300 PMU1.

Hrvatska je u vrijeme nabave sustava S-300 dobila tada najmoderniju varijantu S-300 PMU. Stoga ne čudi što je to oružje izazvalo veliko zanimanje u međunarodnim vojnim krugovima. Iako to nisu bili spremni priznati, Amerikanci nisu raspolagali niti približno kvalitetnim oružjem kao što je to S-300. Amerikance i Izraelce je to oružje zanimalo zato što su ga Rusi prodali nekim njihovim strateškim neprijateljima. Sustav je od Hrvatske htjela kupiti i Turska, najvjerojatnije da odgovori Grčkoj koja je koncem 90-ih postavila isti sustav na Cipar. SAD i Izrael strateški su zainteresirani za razvoj i analizu tog ruskog sustava i zato što vjeruju da su Rusi i Ukrajinci taj sustav dostavljali i u Kinu, Vijetnam ali i Iran, Sjevernu Koreju i Siriju, tri zemlje koje SAD sumnjiči za podržavanje terorizma.

Zbog svojih superiornih tehničkih karakteristika u odnosu na slične sustave kojima su raspolagali Amerikanci i Izraelci sustav S-300 uvelike je mogao usmjeravati dinamiku političkih odnosa na Bliskom Istoku protivno interesima SAD-a i Izraela. U vrijeme kada su Amerikanci u Hrvatskoj razgledavali S-300, raspolagali su raketnim sustavom protuzračne obrane Patriot (PAC 3), koje su prvi put koristili 1991., prilikom invazije na Kuvajt, odnosno Irak. Taj je sustav uništio 47 balističkih raketa tipa SCUD, koje je 1990. Irak lansirao na savezničke snage. Patriot je razvijen prvenstveno kao protuzračni sustav sedamdesetih godina i u operativnu upotrebu je uveden 1982. Može gađati ciljeve na daljini od 3 do 80 km na visinama do 24.000 metara, što je ipak slabije od S-300 koji ima znatno bolje karakteristike - gađa ciljeve udaljene do 200 km, na visini 27.000 metara. Patriot čini zapovjedno mjesto bitnice odakle se upravlja sustavom, višenamjenski radar koji može otkriti i identificirati 100 ciljeva u zraku na daljinama do 150 km kao i pratiti i navoditi rakete na osam ciljeva istodobno. Usporedbe radi, S-300 istodobno može gađati 24 cilja. Po završetku operacija u Zaljevu, američki predstavnici su iznijeli podatak da je Patriot sudjelovao u 47 misija, od kojih je 45 bilo uspješnih. Međutim, euforija koja je pala poslije pobjede koalicijskih snaga, donijela je naknadna ispitivanja koja su pokazala da je samo 27 posto misija bilo uspješno. Ipak ni to nije bio kraj pada, daljnjim je ispitivanjima, koje je inicirao američki Kongres, zaključeno da se samo u 9 posto slučajeva, gdje su pronađeni pouzdani dokazi, može govoriti o obaranju iračkih SCUD-ova.

Razlog ovako katastrofalnog učinka Patriota je nemogućnost “razlikovanja” bojeve glave SCUD-a od njegova tijela, jer se na određenoj visini, u završnom dijelu putanje, bojeva glava uz eksploziju odvaja od tijela.

Patriot očigledno ima problem s presretanjem raketa koje imaju veliku brzinu leta. Zato je Amerikancima bilo od izuzetne važnosti spoznati kako funkcionira S-300, do kojeg su mogli doći u Hrvatskoj. Sustav S-300 Amerikanci su više puta pregledavali. Njih je hrvatska strana i uoči nabave informirala da bi ga mogla nabaviti. Amerikanci su to prešutno odobrili, iako se radilo o kršenju embarga na uvoz oružja. Time su svakako pomogli Hrvatskoj, ali to su sigurno dijelom učinili i kako bi došli u poziciju detaljno se upoznati s tim oružjem.

Agenti VSA tvrde da su Amerikanci zadnji put pregledavali sustav S-300 u ožujku 2001. Oni su tada obišli obje lokacije smještaja dijelova sustava S-300, te su tada, između ostalog, snimili sklopove i oznake digitalnim kamerama i fotoaparatima, te dobili i preslike dijela dokumentacije. To je za Nacional potvrdio i tadašnji ministar obrane Jozo Radoš. “SAD su bile zainteresirane za kupnju raketnog sustava S-300 i ne vidim ništa sporno u tome što su ga vidjeli američki stručnjaci 2001. Nismo se pogodili oko prodajne cijene. Ne sjećam se tko je odobrio njihov dolazak i obilazak raketnog sustava, ali tko god da je, imao je i moju suglasnost”, izjavio je bivši ministar obrane Jozo Radoš. Sustav S-300 koji je bio uskladišten u Kanjiži i Puli više puta su pregledavali, rastavljali i fotografirali i izraelski stručnjaci, a dokumentacija o sustavu prebačena je u Izrael. Riječ je o dokumentima po kojima tehnološki razvijena država može i sama razviti taj sustav.
Časopis Jane’s Defence 2001. je objavio tekst u kojem tvrdi da je Izrael razvio sustav koji se može suprotstaviti sustavu S-300, za obranu od susjednih zemalja koje ga posjeduju. Autori članka citiraju izvor iz izraelskih vojnih krugova koji tvrdi da je Izrael od Hrvatske dobio komponente tog sustava. Agenti VSA rekonstruirali su kako je tekao posjet Izraelaca zahvaljujući brigadiru Ivanu Peici, zapovjedniku 205. brigade protuzračne obrane, koji im je ispričao da su Izraelci još 1996. dolazili gledati sustav S-300. Uputio ih je Vladimir Zagorec, preko stožernog brigadira Marijana Vragotuka. Peica tvrdi da su Izraelci od 12. do 19. prosinca 1996. boravili u Kerestincu, te u brigadi remontne potpore u bivšoj tvornici Jedinstvo, gdje su skenirali ili snimali na mikrofilm svu tehničku dokumentaciju sustava S-300 koja im se činila zanimljiva. Htjeli su pregledati i pojedine rezervne sklopove, ali im to nije omogućeno. Izraelska delegacija imala je 4 člana - samo je jedan po struci bio stručnjak za rakete, dok su ostali vjerojatno bili pripadnici njihove obavještajno-sigurnosne službe. Pratio ih je i jedan pripadnik HIS-a. Kao odgovor na iranski razvoj rakete Shahab 3, Izrael, uz američku pomoć, razvija antiraketni sustav Arrow. Arrow prilazi ciljevima u zraku maksimalnom brzinom 9 maha na visini od 10 do 50 km. Presretanje raketom je moguće na približno 90 km udaljenosti. Prvi put izraelski raketni sustav je predstavljen 7. studenog 2002. u izraelskoj zračnoj bazi Palmachim kao posljednja linija obrane Izraela protiv raketa ispaljenih s teritorija Iraka, Irana ili Sirije. Moglo bi se reći kako je raketni sustav Arrow zajednički izraelsko-američki projekt koji je inicijalno počeo još 1988. Tvrdi se kako se Izrael uz pomoć raketa Arrow 2 može kvalitetno obraniti od iranskih Shahab raketa, koje mogu nositi manje nuklearne bojeve glave. No, prema nekim izvorima, raketa Arrow ipak nije dovoljno tehnološki jaka da se obrani od takvog napada, pa se mora pribjeći modernizaciji sustava za navođenje Arrowa kako bi se povećala efikasnost rakete prilikom gađanja neprijateljskih letećih ciljeva i raketa. Raketni sustav još uvijek nije bio primijenjen u ratnim djelovanjima. Zato je i Izraelcima bilo vrlo važno doznati kako funkcionira superiorniji S-300.

Posjet američkih vojnih i obavještajnih dužnosnika radi pregleda sustava S-300 tijekom 2001. jako je zabrinuo Rusiju. Nedugo nakon toga u koordinaciji s generalom Imrom Agotićem, ruski su stručnjaci posjetili Hrvatsku i pregledali to oružje. Taj ruski posjet naveo je agente VSA na zaključak da Rusi pomno prate što se događa s dijelovima sustava S-300, kao i da bi to moglo imati negativne implikacije po MORH ili RH. Nisu precizirali kakve, kao niti zašto ne misle da bi negativne implikacije mogli prouzročiti posjeti američkih stručnjaka.

Ivan Peica, zapovjednik 205. brigade protuzračne obrane precizno je opisao posjet ruskih stručnjaka u jesen 2001. Bio je to tek jedan u nizu njihovih posjeta, jer su Rusi trebali obučavati hrvatske stručnjake kako da se tim oružjem koriste, što su i činili tijekom 90-ih. Peica je oko 20. listopada 2001. dobio usmeni nalog od generala Imre Agotića da odvede dvojicu ruskih stručnjaka u Pulu, te da im omogući pregled kompletne opreme sustava S-300, koja se tamo nalazila.

Izraelski odgovor na iranski balistički projektil Shahab 3 razvija se uz američku pomoć: ima domet 90 km, ali nije dovoljno tehnološki napredan pa su Izraelci htjeli vidjeti kako funkcionira S-300
Izraelski odgovor na iranski balistički projektil Shahab 3 razvija se uz američku pomoć: ima domet 90 km, ali nije dovoljno tehnološki napredan pa su Izraelci htjeli vidjeti kako funkcionira S-300
Agenti VSA ovako su u izviješću opisali kako im je Peica prepričao posjet tih Rusa: “Iz Zagreba u Pulu putovali su automobilom marke BMW klase 7 stranih registracijskih oznaka, za koje pretpostavlja da je bilo u vlasništvu tih Rusa. Jednog od njih pamti kao člana ekipe koja je početkom 2001. boravila u Kerestincu gdje je izvršila pregled raketa radi produljenja njihovog resursa. Iz činjenice da su u krug 92. zb nesmetano ušli s vozilom strane registracije, kao i da im je odmah omogućen ulazak i rad u hangaru, Peica zaključuje da je 92. zb dobila odgovarajuće zapovijedi ili usmene naloge s više razine zapovijedanja. Provjerom putem telefona kod zapovjednika 92. zb brigadira Željka Jelenića, isti nam je izjavio da se prisjeća dolaska gore navedenih, te da je s tim u svezi obaviješten prije njihova dolaska telefonom osobno od generala Agotića.

Rusi su tijekom rada u hangaru u razgovoru s Peicom ogorčeno komentirali kako im je poznato da su u hangaru prije njih boravili Amerikanci i da su upravo oni potrgali originalne plombe s uređaja kako bi ih mogli detaljno pregledati i snimiti. Rusi su pokazali najveći interes za čip koji se nalazi na osnovnom lanseru, i nakon što su se uvjerili da je on na svojem mjestu, promijenili su ponašanje uz izraz olakšanja. Potom su izvršili probu rada nekih ključnih uređaja i potvrdili da je sve ispravno. Na kraju su postavili svoje plombe umjesto onih koje su potrgali Amerikanci.” Ovakva reakcija Rusa zbog čipa koji se nalazi na osnovnom lanseru otkriva da Amerikanci unatoč višestrukom pregledavanju očito nisu posve razumjeli kako to oružje funkcionira, te koji su njegovi ključni dijelovi. Zato i ne čudi što ih je taj sustav toliko zanimao. Rusi su s pravom bili ljuti jer su Hrvati to oružje pokazivali Amerikancima i Izraelcima. Činjenice da su ruski stručnjaci obučavali hrvatske kolege za upravljanje tim oružjem, te da su ruski piloti upravljali hrvatskim borbenim helikopterima u nekim najzahtjevnijim operacijama u Domovinskom ratu otkrivaju da je Rusija bila naklonjenija Hrvatskoj no što se to u javnosti mislilo. Zato se Rusi imaju pravo ljutiti, jer je Hrvatska to oružje pokazivala i zemljama kojima ga ona nije htjela učiniti dostupnim.

Zanimljivo je i to što su Rusi ulazili u čuvane hrvatske vojne objekte na temelju telefonskih preporuka Imre Agotića, koji je tada bio savjetnik predsjednika Stipe Mesića, dakle izvan oružanih snaga. Krugovi bliski Uredu predsjednika iz tog vremena tvrde da je Agotić sve to radio bez znanja predsjednika Mesića, te da je koristio svoj autoritet koji je imao kao jedan od bivših čelnika Hrvatske vojske. Navodno je zbog tih svojih neovlaštenih intervencija tijekom 2003. bio i na obavjesnom razgovoru u državnom odvjetništvu.

Radoševa nasljednica na mjestu ministra obrane Željka Antunović zgrozila se kada je doznala za neovlaštene ulaske i posjete hangarima sa sustavom S-300. “Zabranila sam svaki neovlašteni pristup tom sustavu, a detalje oko Agotićeve uloge ne mogu se dobro sjetiti pa ih ne želim niti komentirati”, izjavila je za Nacional Željka Antunović. Nakon svega, možda bi Imra Agotić, Vladimir Zagorec, ili neki drugi organizatori tih gotovo turističkih vojno-špijunskih obilazaka, javnosti mogli objasniti kakve je koristi Hrvatska od toga imala.

S-300 izložen očima svijeta
Izvješće VOA-e o posjetima sustavu

Zapovjednik 205. brigade PZO-a, brigadir Ivan Peica, kazao je 2002. u razgovoru s agentima VOA-e da su sustav S-300 posjećivali Rusi, Amerikanci i Izraelci. Izraelska delegacija je, čini se, pokazala najveći interes za S-300. Izraelci su 1996. odskenirali i presnimili na mikrofilm kompletnu tehničku dokumentaciju.

S-300 je bolji
Mane Patriota

Lansirno oruđe Patriota mora biti usmjereno u pravcu odakle se očekuje napad, što je jedan od nedostataka u odnosu na S-300 gdje se rakete lansiraju vertikalno pa je svejedno odakle nailazi cilj. Inferioran je nad ruskim sustavom i po broju ciljeva koje istodobno može gađati: osam naprema dvadeset i četiri.

http://arhiva.nacional.hr/clanak/28623/sad-izrael-i-rusija-otimali-su-se-za-hrvatski-s-300

 ???

poz.

Поз.

Čitav članak je novinarska glupost, sa elementima stvarnih zbivanja.  :zid :zid :zid :-X :-[ :o

Prožvakan više puta nego svi "regionalni" političari zajedno.

poz.

Хорватия хотела подтянуться до уровня прежней югославской армии, которая практически полностью стала сербской, но даже денежек западных "партнеров" не хватало на страховку от возможной массированной сербской воздушной атаки. Президент Хорватии Франьо Туджман, очевидно на основании мнения своих генералов, которые участвовали ещё как югославы в выборе нужной ЗРС, распорядился срочно найти возможность приобрести уже российскую С-300.

У кого водятся хрустяшки, нужное оружие найдет легко: уже 19 июля 1994 года министр обороны Хорватии Гойко Сушак заключил договор с фирмой Windsley Finance Limited (само собой, зарегистрированной на Британских Виргинских островах) о закупке ЗРС С-300. За указаной фирмой торчали уши чешского оружейного короля Петра Пернички, который стал одним из главных снабженцев армии Хорватии. Средняя цена на рынке ЗРС С-ЗОО была невелика: порядка 96 млн. долларов, но срочность и другие накрутки повысили стоимость системы до 200 млн. долларов. Сначала речь шла о самом современном варианте С-300ПМУ, но Хорватия согласилась на поставку «сэконд-хэнда» - С-300ПС из наличия украинской армии (кто-то опять наварился!).

В августе - декабре 1994 года Хорватия получила только 24 ракеты 5В55Р. Однако и этого хватило поднять хвост до небес, ибо контейнеры с ракетами поставили на импровизированные якобы пусковые установки (тягач с прицепом) и показали в мае 1995 года на параде в Загребе.

Для морального давления на сербов, парад провели непосредственно перед нападением Хорватии на Республику Сербская Краина (операция «Блесак» и »Олуя»). До конца 1996 года, Хорватия получила следующие компоненты ЗРС С-300: универсальную передвижную вышку 40В6М, две самоходные пусковые установки (СПУ) 5П85СУ, четыре СПУ 5П85ДУ, два транспортера 5Т58-У, заряжающую машину 5Т99М, дизель-генератор с комплектом кабелей 12У6У. передвижную унифицированную компрессорную станцию УКС-400В-131, воздухозаправщик 5Л94, передвижную лабораторию, полуприцеп 90Ж6ЕД с технической документацией и комплекты запасных частей на полуприцепах.

Поставщиком ЗРС были наняты до 15 "русских специалистов" для обучения персонала 205-й бригады ПВО. Нужно отметить, что без трехкоординатной РЛС СТ-68УМ и РПН 30Н6 (командный пункт с радиолокатором подсвета и наведения) хорватский С-300 был фактически небоеспособным: машины жужжали, лампочки светились, приводы вращались и, собственно, всё. Хорваты также не получили топопривязчик 1Т12-2М, внешний источник электроэнергии для пуска ракет 94Е6У и еще 28 ракет 5В55Р. Причина проста: после января 1996 года (тогда сербы согласились мирно передать Хорватии остатки территории в Восточной Славонии, Баранье и Западном Среме) дело дошло до подсчетов (во сколько обошлась война), и хорваты "зажали" гульдены на доукомплектацию системы.

Долги поставщику нужно было закрыть в 1999 году. Для хорватских властей головной болью стало требование поставщика (тот самый чешский оружейный барон) - передача в собственность недвижимости по всему побережью Хорватии.

Чтобы чуть-чуть заработать, с разрешения президента Туджмана представителей израильских спецслужб в 1997 году допустили для копирования всей технической документации С-300. Прибыль хорватов с этой сделки с израильтянами неизвестна, но заплатить - не заплатили. Оружейный барон Перничка, убедившись в нежелании Хорватии оплачивать долг, в 1999 году потребовал вернуть поставленные ранее элементы ЗРС. Скорее всего, эти элементы С-300 попали бы окольными путями в Иран. Но, при упоминании об Иране, "сделал стойку" Вашингтонский "обком" и хорватские власти отказались вернуть компоненты ЗРС поставщику. Барон умылся - со Штатами, единственной оставшейся в живых сверхдержавой, тягаться не стал.

Далее - всё банально: элементы комплекса отправили в 2004 году в США.

Формально эти компоненты до сих пор остаются собственностью Хорватии, однако их используют американские научно-исследовательские институты (догадайтесь об их профиле).

https://zen.yandex.ru/media/standards_and_life/kak-iugoslavy-ne-kupili-s300-i-istoriia-poshla-po-drugomu-puti-5dc01ac42f1e4400af750fb0?utm_source=serp

Ne znamo svi Ruski citati.

Гугл преводилац.

Dobar mu je onaj recept za kupus iz boce dolje u komentarima.  :)

poz.

Pomoćnik ministra obrane gen. Zagorec na Brijunima brifira o neplaćenim računima, pa i o S 300.
https://youtu.be/aXZYEfQ7uCo?t=1272