PALUBA

Ratna mornarica => Jugoslovenska Ratna Mornarica => Topic started by: jovokraken on September 18, 2016, 04:28:29 am

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info



Title: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:28:29 am
Читајући овај форум може се видети да се већина сећа само лепих ствари које су им се десиле током службе у ЈРМ, а да ружних или није било или их је било мало и нису вредне помена. Људи су склони да улепшају своје успомене из периода када су били млади, а и ја то радим, па ћу са вама поделити своја сећања на период у којем сам био у саставу ЈРМ.

Нека сећања су лепа, нека нису, али не жалим се на исход. Све што сам прошао у ЈРМ се показало као изузетно поучно искуство у једном спознајном смислу које је само малобројнима било доступно. Све што се десило је била животна школа у правом смислу те речи, и то специјалистички курс животне школе који се касније у смутним временима показао као изузетно вредна способност и један посебан квалитет. Оно што ни данас не знам је како се то десило, како су коцкице пале, случајно или их је неко окренуо на ту страну.

Неко ће се можда препознати, неко ће се можда сетити, неко ће можда негодовати а већина неће веровати. Али шта је ту је.

Да кренем од почетка.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:30:12 am
Да. Би то баш у ово доба године, дан тамо или овамо. Добијем позив да се јавим у ВП 1159 Пула на одслужење редовног војног рока.

Иначе, баш те године сам провео скоро три месеца у Пули, па ми је бар то одговарало као околност. На железничкој станици у Београду сретнем школског друга са којим сам седео у клупи, који као и ја иде у исту ВП. Обојица смо добили исти род војске, морнарицу. Воз Београд-Пула у 18:04. Око 9 ујутро смо стигли у Пулу. Видим морнаре у униформама каки боје са белим упртачима, али како сам у обавези да се јавим тог календарског дана, без обзира на време, одлучим да прво одемо до једне посластичарнице, а затим и на ручак, у једну пицерију у близини Арене. Морнарица је могла да сачека за толико, а и није зец да побегне. Око четири поподне нам досади шетање по Пули и одемо у ту ВП 1159.

На улазу, дочек, дамо позиве, преглед торби, а десетару који је прегледао моју торбу западну за око две књиге које сам понео. Прочитавши наслове, десетар се већма обрадовао, и каже ми да ако останем у Ројцу, да му се обавезно јавим у 4. батаљон, другу чету, рече и како се зове, па ће некако да ме пребаци у његов вод. Рече да је из Загреба. Књиге које су привукле пажњу су биле из области стратегије и тактике шаха и теорија нестандардних завршница. Показа ми где да идем, а и после је увек био неко да упути на коју страну, шта и како. На зиду великим словима исписана адреса. Шишање, купање, лекарски преглед, облачење униформе и распоред у јединицу. Неки иду около и продају катанце. Ту се раздвојисмо, мој школски друг и ја, и он оде у тај 4. батаљон, а мене послаше даље, односно у 3. батаљон. Можда је овај из Загреба и рекао нешто неком, али би како би, није био прецизан, али је бар добио једног из исте клупе.

Отегне се то чекање, јер схватим да 3. батаљон није у тој касарни "Карло Ројц" већ на Музилу, и да се касарна зове "Сергеј Машера". Баш ми се није допао Ројц. У том малом унутрашњем дворишту Сунце не греје. Знао сам где је шта у Пули, шта је Музил, и то ми је и одговарало, отворен простор, шума и ваздух. Аутобус нас је одвезао да капије, а одатле пешке у 3. батаљон. Трећа чета трећег батаљона.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:32:53 am
Прво ме ставе у 1. вод треће чете, али нема кревета, а већ је било касно, па ми дају неку ћебад уместо душека, да спавам на поду спаваонице. Таман ја све лепо направио и спремио се да логорујем, кад ли се појави онижи официр који својом појавом унесе благи ужас међу десетаре тихим питањем зашто ја спавам на поду и благом сугестијом једном десетару да у случају да нема кревета слободно може да ми уступи свој кревет, а да тај десетар спава на поду. Експресно ме пребацују у други вод. Ту сам заноћио, али сам одмах по буђењу пребачен у 3. вод. Опет селидба, у суседну спаваоницу, али се до ручка и ја некако скућих, једино немам јастук. И ту се опет помену, "ако овај пита, па тражи да види, а нема јастука" и нађоше ми и јастук. Видим ја да је тај онижи официр приличан ауторитет, ем тихо говори, ем га слушају и кад није ту.

Задужим још један комплет униформи, тако да у том моменту имам чак шест, две СДБ, две ТПБ, две беле, четири капе и триста чуда још. Као за изложбу. Добијем половне чизме што се показало као изузетно добро, већ мекане, препознатљиве, час посла их изгланцам и исполирам да буквално целе сијају. Као да сам их сам бирао.

После неколико дана, би и заклетва, мислим да је већ почео октобар.

Уобичајене активности, како се намешта кревет, слаже одећа, на и у шкафету ("Чија ова лива?"), како ово, како оно, оружје, маска, атомски, авиони, једном речју пешадијска обука.

Неизбежна тема у војсци је храна. Увек има оних који не воле ово, неће оно, па зашто баш то и тако даље. Једино што је мени мало сметало била је она горка паштета и недефинисани црвени чорбуљак који се, срећом, ретко појављивао. Додуше, знао сам да се не може живети на пасуљу и да су кувари радили тачно по правилу, кад, шта, како и колико. Морам рећи да ми је та исхрана заиста одговарала и да сам после месец дана био баш задовољан формом, и да сам по мојој процени прешао из велтер категорије у полувелтер. Истовремено сам приметио да су они који су се бавили неким спортом доживели сличну промену, а да су остали и даље били мало дежмекасти.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:35:57 am
Тај наш трећи вод би некако необичан. 42 морнара, од тога 4 поморца (били су старији од нас по две или три године), 5 ватерполиста, неколико веслача, рукометаш, два кикбоксера, од тога један јуниорски првак државе у велтер категорији, неколико каратиста, неколико ронилаца, једриличара и оно што је мени било јако необично, подоста непливача. То баш и нисам очекивао, а и нисам баш ни схватао како је то могуће. Истина је да сам ту, у морнарици, научио много тога што ми претходно и није падало на памет.

Командир чете беше, тада поручник фрегате Радомир Дошљак, командир (мислим другог вода) поручник Зоран Срботњак, командир првог вода старији водник прве класе Ељвер Рача. Сазнам и да је онижи официр који је престравио десетаре и решио проблем мањка кревета за десет секунди, поручник бојног брода Трпе Стефановски, иначе на лошем гласу међу десетарима јер их стално улови кад нешто забрљају. Сазнам и да Трпе свира саксофон те претпоставих да воли џез. Командант батаљона беше капетан корвете Брајковић, и њега сам видео једном, на бојевом гађању на Валдебеку, тако да о њему баш ништа не могу рећи. Имали смо и безбедњака, поручника бојног брода, али сам заборавио како се зове, мислим да је нешто на М, али заиста нисам сигуран. Много времена је прошло, а неке детаље сам заборавио још крајем прошлога века. Био је ту и капетан фрегате, беше Радовић ако ме сећање не вара.

Поручника Срботњака памтим по томе што је једног понедељка дошао пред строј са великим женским наочарима за сунце којима је покушавао заклонити модрицу и подлив на левом оку. Изгледа да је "подлетео" под неки десни кроше, где и како непознато. Колико сам сазнао није више међу живима. Како кажу, о покојнику све најлепше, али и он је био коректан. Једино што је на маршевима "запињао" мало више па смо га тешко пратили. Радомир Дошљак је наставио каријеру и колико знам догурао је до високе позиције у ВЦГ, Ељвер Рача је сада хотелијер, власник хотела "Галија", у близини Арене у Пули. Трпе Стефановски је у Херцег Новом, у пензији и задржао је ведрину. Да стави беретку да се не види седа коса изгледао би исто као тада на Музилу. Неко остари као ципела, а неко као злато и мрамор.

За официре са којима сам долазио у контакт током боравка на Музилу могу рећи да су добри људи и да су свој посао радили како треба. Колико је то тада било могуће. Мислим да је најтежи посао имао безбедњак.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:37:06 am
Било је топло те јесени, није било кише, и скоро свако поподне сам спавао у шумици испод малог платоа треће чете. Нормално, приметио сам краве. Велики број говеда, малих, великих, оваквих онаквих. У сећању ми је остало да су те краве имале пик на канте испод степеништа, али и једна необична и надреална сцена. Наиме, испод треће чете се налазио пољски клозет који смо најчешће и користили, а испред је била постављена чесма да се могу опрати руке. Једне прилике, излазим из тог клозета и видим краву која прилази. Повучем се корак назад у отвор врата и посматрам шта се дешава. И не верујем својим очима. Крава прилази чесми, некако "загризе" крстасту славину док не потече вода, и пије воду. Не могу ни да изађем напоље јер се та крава попречила, а не могу се начудити томе шта је крава урадила. Закључујем да су неке краве паметније од неких морнара из моје чете. Никоме не помињем шта сам видео да не мисле да сам негде нашао какву ракију.

Сећам се залазака Сунца, када Сунце "додирне" море на кратко делује да је део нестао, а онда се проспе црвена светлост по површини и златним облацима да бакарну боју. Сећам се како смо дремали на куполи бункера поред великог платоа и Јастребова (а можда и Г-2) који су увежбавали напад на земаљску мету. Скачемо и машемо им капама, а задњи авион у налету маше крилима. Сећам се и једног Орла који је пратио линију обале а ми смо са ограде платоа изнад малог амфитеатра могли да видимо горњу површину крила авиона. Колико људи може да каже да је стајало на трави и посматрало Орао Ј-22 у лету испод себе на растојању од пар стотина метара?

Са мном, у трећем воду је био и један момак из Београда, по свим карактеристикама, вештинама и знањима сличан мени. Он беше уписао индустријску енергетику, ја електронику, на истом факултету. Сличних је било подоста у тој трећој чети. Нас двојица смо играли шах, а партија је знала да потраје и по неколико дана. Играли смо на слепо, у строју, у реду за ручак, било где, а већина је мислила да се фолирамо. Биле су то добре партије, а на крају обуке резултат је био 3:2 у моју корист. Кад смо имали времена, бавили смо оним мојим књигама, а кад нисмо, играли смо шах. На слепо.

Да, рекао би неко да је све било како треба. А ипак није.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:38:08 am
Било је оних који су симулирали све и свашта не би ли се скинули, а њихово симулирање се обично обијало о главу целом воду. Био је један момак из Београда, једриличар, и тај је сваку ноћ "телефонирао", причао са својом девојком у сну, те ово те оно. Онда, један дан, дође му нешто, и шаком разбије стакло и исече се. Пошаљу га код лекара, па код психијатра, и после пар дана добије дијагнозу и одлагање на годину дана. Можда је он мислио да је урадио нешто паметно, мудро и лукаво, али сам мишљења да је себи направио медвеђу услугу. Иначе, срео сам га после неколико месеци, у Шибенику, ишао је на неку регату. За то је био способан.

ЈРМ је била политички коректна и по данашњим стандардима јер је у другом воду треће чете обитавао морнар Марио, а морнари из тог вода су добро пазили да им не испадне сапун на купању јер приликом купања морнар Марио није ни могао да сакрије своје очигледно узбуђење и одушевљење. То њихово заједничко купање је била одлична лекција из ПОИВ-а јер је практично демонстрирала суштину братства и јединства и социјалистичког самоуправног система. Марио није био симулант и баш је хтео да остане ту где јесте. Мислим да је био из Макарске. Једном су, шале ради, десетари дали њему да командује четом. Како је заустио прву команду "МИРНО" , нико није могао да остане усправан јер је цела чета почела да се смеје. Као хоћеш да будеш озбиљан, али чим један "прокине" смех се шири као лавина.

Туче су биле честе, а ја никако нисам могао да закључим шта су били поводи за то. Можда их није ни било. Тако су нам ти, неки, пребили једног момка из Загреба када се увече враћао из кантине, а тај баш био нормалан и миран момак и ни са ким се није свађао. Искочили из жбуња и упљескали га. Било је и ових кавгаџија који су се између себе доказивали, шта ли су радили ђаво би га знао. Деловало ми је да постоје неке групице које су међусобно супротстављене и тајно се обрачунавају, јер су неки повремено имали подливе и отоке.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:41:17 am
Све то је било мање више безазлено у поређењу са једном очигледном чињеницом. Више од 50% морнара су били шиптари. Затворена хомогена група код које постоји колективни его. То је било само годину или две дана после догађаја у Параћину, сад се не сећам тачно кад се то десило. И било их је таман толико да нам свима загорчавају живот.

Једне прилике, деси се нека рокада у редоследу постројавања за ручак. Ништа нарочито, али пар њих почне да мрнџа нешто, па се ту то мрнџање прошири даље и пола чете неће на ручак. Сад, видим о чему се ради, али ни ја а ни остали не стајемо у строј јер постоји могућност да се развије општа туча, пошто су целу гужву започели неки Шаља, мислим из Пећи, и његов пајташ који је личио на неандерталца и говорио само шиптарски. Безбедњак се само створио, као да је никао ту између нас, и благим речима, полако, решио тај непостојећи проблем око ручка док је онај главни проблем остао да тиња.

Да ли то би крајем октобра, нисам сад сигуран, задеси нас надреална ситуација. Сви се они скупили у парку, шумици испод малог платоа, па даље низ стазу ка кантини, и то не само из нашег батаљона већ и из осталих који су били на Музилу. И сви певају исту песму, а то траје скоро сат времена. Стојимо на балкону изнад степеништа и ништа нам није јасно. Срби, Хрвати, Словенци и тако редом и листом не схватамо шта се десило. Видимо безбедњака како све посматра кроз прозор своје канцеларије.

Други пут, не знам како и зашто, вероватно је нека прослава била, појаве се неке девојке у нашој трећој чети, а чета је била постројена на малом платоу, (ваљда да идемо на вечеру) тако да смо ми у ствари видели само њихову косу по којој се могло закључити да се ради о девојкама. То је ипак било довољно да поменутих 50 и кусур процената чете дигне галаму, почне да добацује којешта и томе слично, па је ст. вод. Рача веома енергично реаговао. Истина је да су били различити од свих нас осталих.

Замолио бих неког од старијих и упућених да ми објасни ту статистичку аномалију. Ако хоће да објасни, хоће, ако неће, ништа и није. Очигледно је да су их све гурали и слали у морнарицу.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:47:23 am
И тако је то ишло, дан по дан, сваки сличан претходном, а опет мало различит да не буде досадно.

Приликом пожарства, десетар, из Кутине, објашњава ми у пола гласа да никако не смем да заспим и да пазим пушке, а и да гледам да ми увек нека буде при руци. Ово прво је било сасвим нормално, али ово друго је већ изазвало одређени немир. Почињем да примећујем да се приликом одређивања пожарних чешће бирају неалбанци. После неколико дана, опет добијем пожарство, а десетари, сва тројица, мало мало па вирну у ходник. Млађи водник Филиповић из Загреба ми у пролазу, у пола гласа, каже да пазим на пушке. Ништа ми није јасно али ништа ми се и не допада ситуација. Размишљам да би било најпаметније све то закључати у сошкама, али нема оних шипки. Шта ћу, пазим на пушке, али више ослушкујем да нема неко у ходнику који води ка другом и трећем воду. И стално идем уз сошку.

Што се тиче српско-хрватских сукоба, не што нису били ни на помолу, већ нису били ни на крај памети. Бар нама. На крају крајева, ипак смо били дечурлија у униформама и још увек нисмо били потпуно одрасли.


Пред крај обуке ме задеси малер и разболим се. Вукао сам то на ногама неколико дана, док једно јутро нисам могао да устанем. На "УСТАЈ ВОЈСКО" тело не слуша. Била је субота, те нема лекара, те нема ово, те нема оно. Шта ћеш, нема, нема. Доносили су ми чај, десетари ћебад и којекакве капсуле, али без резултата. Долазио је и Дошљак да види шта је са мном, а можда је то био и Рача. Два или три дана сам провео у том кревету, сећам се да ми је десетар донео неку коњску таблету после које сам успео да станем на ноге. Требало је да одем у стационар, али је то било вече пред прекоманду, тако да сам ја одабрао да идем у прекоманду претпостављајући да и тамо има лекара ако ме та грозница опет поткачи.

И тако сам тог 8. децембра раздужио другу класу униформе и укрцао се на "Галеб". У висини Шибеника смо прешли на ДТМ, дувала је бура па је било мало труцкаво у потпалубљу. Осећај је био исти као вожња у приколици камиона. Искрцали се у Шибенику а онда су нас пребацили аутобусом до јединице у коју смо прекомандовани.

Ту сам ја и изашао из морнарице и угазио у ... нешто друго.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:50:35 am
Аутобус нас вози кроз неки пуст предео, нигде ни једне сијалице, около нека шума, камење, кржљаво жбуње. Мрак је и не види се ништа. Никако ми се не допада што нас одвозе од касарни и бродова. Поред возача седи официр, поручник бојног брода, има МТ знак, значи капетан прве класе, и човек ћути. Самом својом појавом одаје да се и њему нешто не допада а некако му ни та униформа не стоји. Стаде аутобус, а у светлости фарова видех неки зид од наслаганог камена на којем је по врху постављена лабава и зарђала бодљикава жица, капију са које се огулила фарба и бетонски лук у којем је пролаз за пешаке, мала капија. Први иде тај капетан, ја за њим, и улазимо у ту мусаву помрчину.

Уместо касарне, или каквог објекта, видим неку кућерину на спрат која на свим прозорима има решетке. Испред нас шпалир, неке креатуре у морнарским мајицама, неки носе ролке, неки блузе, сви одрпани, машу метлама и кантама и арлаучу. Официр се само згури и пође кроз тај шпалир, а ја опет за њим. Од запрепашћења нисам ни обратио пажњу на шпалир, већ ми је само пало на памет какав је ово официр, а онда каква је ово банда кад не поздравља официра,који не реагује на то осим што се брже боље склања. Прво што сам приметио је прљавштина. Свуда. Идемо уз степенице и улазимо у неку већу просторију у којој су табла, телевизор, радио, а ту већ седи један поручник. Седнемо са оним транспортним торбама видно изненађени, ћутимо и гледамо у ову двојицу. Чекамо да нешто проговоре.

Е то се не може заборавити.

"Другови морнари, извините..." остатак и не чујем баш најбоље, окренула ми се та учионица око главе, али ми полако постаје јасно о чему се ради. Поручник се такође извињава и вајка како нема дисциплине, али да ће се ситуација поправити. Капетан нас саветује о стратегији, да будемо монолитни и сложни, а поручник се бави тактиком, вели, кад нападну једног да се сви одмах умешамо. И одоше. Уопште се не поставља питање да ли ће доћи до туче, то је већ сасвим сигурно, већ је питање када ће доћи до туче.

Наиђе заставник прве класе, један заиста добар човек, и каже да оставимо торбе и да одемо да вечерамо. И даље траје дрека и лупњава по тој кућерини, излазимо испред и улазимо у неку шупицу која је назидана на зид те куће. Опет прљавштина. Све је прљаво и масно. Стојећи једем неке хладне макароне јер ми се гади да било шта додирнем. Под је прекривен неком клизавом смесом воде, блата и масноће. Ови галаме на заставника, а овај одговара да је он матор човек и тапше пиштољ у футроли. Ту сазнамо да јединица има и водника, али да је водник тренутно у војном затвору у Задру и да ће доћи тек крајем месеца фебруара. Касније сазнамо да је водник инсистирао на поштовању правила службе, дошао у сукоб са, не знам како да их назовем, и завршио на суду. Поразна чињеница.

Узесмо торбе које је чувао дежурни официр (!) као да је неки гардеробер, и одосмо у ту, спаваоницу. Нема светла, под је нека мешавина блата, пикаваца, трулих дасака, комада линолеума и ко зна какве нечисти. Осећа се мокраћа. Прозори постоје, али само као рамови, а стакла су местимично распоређена. Свуда су нагурани стари душеци у прозоре, али ветар и даље дува кроз ту просторију. Хладно је. Покушавам да некако наместим кревет, како било, постељине нема. И онда, док стојим у тој гадости и том мраку, обасјавају ме светла кроз решетке. Леп бели брод, осветљен, на палуби има људи, полако пролази поред ове црне рупе. На прамцу пише "Ваљево". Као да ми је намигнуо, или се мени тако учинило. Било како било, за мене је "Ваљево" био најлепши брод у Средоземљу.  Године које су долазиле су донела и разна мора и разне бродове, чак и јахте које су дуже од фрегата, али ниједна није изазвала било какву емотивну реакцију код мене.

Моја очекивања о спавању је разбио један шлем који је долетео кроз врата и ударио ме у леђа. Кад мораш да прогуташ жабу, најбоље је да то одмах урадиш. Узмем онај шлем, изађем из те спаваонице у ходник у ком нема никог. Испред мене врата на којима пише "КАНТИНА" а испод је неко невешто нацртао мртвачку главу и укрштене кости. Уђем унутра, а жамор престаде. Сад они нешто чекају, али изгледа да сам ја последњи кога су очекивали. Видим, пије се пиво а присутни имају по 25-26 година. По броју празних флаша, рекло би се да га има доста. Наручим пиво и кажем кантињеру да и осталима да по пиво. Пијем оно пиво, онако болестан и стварно ми није ни до чега. Чух како се зове кантињер, па му кажем да га је поздравио тај и тај, одатле и одатле, а да цех дода у мањак који је направио и који никако неће ни платити. Кантина се ори од смеха, а видим да напрежу своје мозгове да схвате ситуацију. Обрадова се кантињер мало, видим није ни њему јасно, пита понешто. Попих оно пиво на једвите јаде и одем на спавање. Те ноћи ништа више није улетело кроз врата.

Тад ми је било јасно где се налазим и о чему се ради. Стража, туче, бура, смрзавање, мине, бомбе, повреде, прљавштина и болести. Горе од затвора.

Пита ме један шта је било, каква је ово јединица. "Подружница групе ТНТ." рекох кратко.

То је била ВП 3128 Минерска.



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:52:48 am
Следећег дана се мало упознамо са околином. Ми смо били у управној згради, а мало даље је била рампа и ту су почињала складишта. По дану и није изгледала толико гадно, али је то био варљив утисак. Правило службе је ефективно било суспендовано, односно није било правила осим закона јачег и правила безобразнијег. Ништа није било обавезно, бријање кад се мора, облачење како се коме навије, круг пун ђубрета, и то нико није примећивао, никоме није било важно и никаквих последица није било. Одемо малом баркасом на Кулине да задужимо другу класу униформи, мало погледамо околину залива из баркасе која прћка по каналу а мотор се повремено гаси. Гледам да не пропушта негде воду, већ ми је свега преко главе.

Тог истог дана, увече, настао је прави хаос, цела та кућерина је одјекивала и изгледала као бојиште. Дежурни официр је потезао пиштољ и на крају се закључао у канцеларију, телефон је био разбијен тако да није могао никога да позове, ако је и било поломљеног инвентара нико није обраћао пажњу на то јер је све било већ за расход. На крају је ДОФ, иначе је дошао са Дубоке, решио да се умеша и ипак искористио 7,65 који је носио као аргумент. Срећна околност беше што је дежурни официр припадао КоВ-у а не РМ, а код њих се правило службе поштовало. И све се то дешава у објекту који има стратешку важност у ВПС-у. Те ноћи сам добио и ном-де-гер, надимак који ме је пратио до краја боравка у ... томе.

Следећи јутро, збор, капетан нешто прича, поручник помало додаје, заставник видно љут али и срећан јер нема тежих последица, и на крају се завршава саветом да боље циљамо кад вршимо малу нужду. То је био тужан строј за погледати јер у њему није било нити једног створа (то нису били морнари) који изгледа како треба. Прљави и одрпани, више се нисмо разликовали од остатка те гадне јединице. Никакав безбедњак није дошао, нико нас ништа није питао, ништа се није десило, никога није занимало шта се ту дешава. Шта да се каже, држали смо се тог капетановог савета, и то са обе руке.

Углавном, ствари су се некако смириле после те ноћи. Али је и даље било прљаво на неки неизлечив начин.

Ми смо, у само пар дана, потпуно изгубили поверење које смо имали у Ратну Морнарицу као институцију. Неко се бавио тиме да створи то поверење ни из чега, од нуле, и на крају успео у томе а ми смо са Музила изашли као потпуно нормални и исправни морнари. Убацили су нас у потпуни, прави хаос, у услове које нисмо ни могли да замислимо. Па ваљда су и у затворима имали застакљене прозоре а ми смо спавали на промаји и јели у правом свињцу. То смо доживели као својеврсну и подмуклу издају. То што се ништа није урадило да се ситуација доведе у ред (колики је то био напор за ЈРМ? Недељу или две недеље? Месец дана?) је указивало на потпуну незаинтересованост. Једна од последица била је губитак сваког поштовања према официрима и једино је постојала форма, једна фарса која је била наметнута законима. Ништа више од тога.

Несхватљиво, а ипак истинито, увек је имало пива иако је кантина била у дебелом минусу. Једно пиво на Минерској је било превише, а не пуне гајбе и флаше векије испод њих. Одакле је то стизало и зашто? Како су то правдали без пара? И то у такав објекат где су свакодневно они који ту бораве наоружани и имају бојеву муницију. Уместо ПС-а нека затворска правила, елаборат страже је постојао али се ништа није ни радило по том елаборату. Минерска је била друго лице ЈРМ, нешто што је указивало на много веће недостатке.

Заиста вас не кривим ако ми не верујете, чак бих се и чудио да ми верујете. Нисам ни ја веровао да је то икако могуће. Али потребно је да сви знају да је постојала та црна рупа много мрачнија од "црне флоте". Сасвим је могуће да је било још црних рупа за које нико није знао или га није било брига, али ниједна није могла бити ни близу Минерске. Да, такве ствари никако нису могле у новине.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:54:06 am
Колико је то место било изоловано и одбачено, схватио сам када сам покушао да пијем воду са чесме. Вода је била препуна хлора и имала је гадан укус. Објекат није имао воду, а залихе воде су биле у једној цистерни у коју је по потреби трпезарац убацивао таблете хлора. То, "по потреби" је блага реч јер је трпезарац био мало паметнији од прасета, па је убацивао хлор кад мисли да треба. Воду је повремено достављао ПТ-71. Храна, каква год да је била, је и могла да прође, али блатњава и масна трпезарија никако. Паста за обућу није ни постојала, па се чишћењем чизама нисмо ни бавили осим кад се упадне у неко блато, а уместо пасте смо користили маст која се употребљавала за сидрени механизам мине. Спаваоницу је било немогуће очистити, осим ако би ископали све до бетона (ако га је било испод). И тако даље. Пробали смо нешто да урадимо сами, али то никако није ишло. Грејања није било осим пар пећи на дрва у официрским канцеларијама на спрату, али смо зато имали првокласну вентилацију, посебно кад почне бура. Југо није био нека сметња. С друге стране, ишло се на стражу или по радионицама и складиштима. Ту сам нашао и мину из 1912. године, још увек је имала читљив натпис на немачком и двоглавог орла. Прави ветеран, преживела ратове и надживела, а вала и сахранила све власнике. Шта ли је било са том мином на крају Минерске? Радо бих је нашао, откупио и поклонио неком одређеном музеју.

Мимо свега, било је ту још нешто чудно. Нешто лоше се ту десило, у прошлости, и то је остало присутно на том месту. Шта, када и како, не знам, али ја знам да јесте.И остало је ту, да чучи и чека.

Да ли је у ЈНА/ЈРМ постојало неко ограничење у погледу броја недеља или дана страже за војника/морнара? Сећа ли се неко? Ту једну недељу у саставу страже звали смо једноставно стража, а до краја војног рока сви смо имали преко двадесет стража и поремећај ритма спавања. Двојица су нам пропала на стражи, један је добио срчану астму и скинули су га, а други је закачио неки проблем са простатом па су и њега после прегледа у ВБЦ Сплит скинули и послали кући. Један је имао 19 а други 20 година. Дошао нам неки капетан бојног брода у обилазак, па сазнао за ово и чуди се, а ми се гледамо и мислимо ко ли је следећи за одлазак у ВБЦ Сплит и скидање пре времена. И сви они тако пролазе као и ветар кроз ту руину у којој смо ми боравили, односно пролазе и не примећују је. И сви се диче објектом од стратешке важности, праве планове, узимају у обзир у анализама и тако даље. Празна прича. Да су бар стакла за прозоре обезбедили. Како би ви назвали такво понашање?


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:55:15 am
Највише смо мрзели ДТМ-це, посебно ако се појави више од једног. Између себе смо их звали дереглије јер су нам деловали склепано и набацано. Знали смо колико мина стаје на палубу према типу који се утовара па смо одмах знали и до када ћемо се бавити минама. На обали су биле и инсталације, на местима где би пристајали ДТМ-ци, били су кранови намењени за бочно укрцавање мина. Ако сте видели слике Минерске из скоријег периода знате о чему причам. То је и тада било зарђало, пропало и неупотребљиво а чуди ме да то још стоји ту. Ко зна да ли су икада тим крановима утоварали мине? Уместо тога, неко је направио металне мостове са точковима које би поставили између дока и крме ДТМ-ца а затим фиксирали клиновима и преко њих прегуравали мине на палубу. Ми смо знали колико су ти мостови тешки и били смо јако пажљиви у руковању свим тешким стварима. Једне ноћи, опет би та вежбовна узбуна, и рекоше нам да ће доћи три брода, али да ће ту бити и неких резервиста и да пазимо да не покраду којешта. Ко шта ради, ја пазим на лопове, џаба ти то море и та морнарица кад краду све што није заковано ексерима. Опет највећа пажња око пушака, али и око алата, сајли, апарата за гашење пожара и тако даље. Први брод бацио конопе, прихватили вез, а ми гурамо онај мост у положај да га закачимо на крму. Ноћ је и мрак је. Минерска је увек била мрачна. На крми неколико морнара, чекају да прихвате мост. У том мраку, на броду, неки официр тера те момке да што брже осигурају мост. Жури му се, као да је на тркама, или се гребе за чин. Крупан, галамџија, псује, баш прави звучни притисак, као да је у току напад из ваздуха. Изгледа да су на крми били неки млађи морнари, и један никако да убаци клин и осигура мост, а овај из мрака навалио да се убрза. И видим како тај момак покушава да другом руком опипа куда треба да провуче челични клин и у том моменту мост упада у лежиште и кида му прсте на тој руци. Прекида се вежба, одоше бродови, а ми стојимо и ћутимо. Ма да, прст тамо, прст овамо, није греда.

Једино што ми је мало поправљало расположење су биле АИМ М-70 и М-82 и то због уграђене електронике, сензора за откривање поља брода, и томе слично, јер су била ближе мом времену. Некако су ми указивале да је боравак у тој рупи само привремен и краткотрајан. Међутим, њих је било мало у поређењу са старим минама. Није ми било јасно зашто нико није додао мало електронике у те шупље лопте којих је било на хиљаде и претворио мине које има у много ефикасније и поузданије средство. Нервирала ме та читава тромост, окошталост, једна посебна врста лењости која прелази у глупост. Када сам видео Рокан мине аутоматски сам дошао до закључка да имам посла са ленчугама које паразитирају док примају плату и шепуре се на прославама. Додуше, било је и иновација, један паметњаковић је пробушио рупу у радном столу да има где да држи шафцигер.

Разлог због којег ово пишем није да представим целу морнарицу у неком лошем светлу већ да укажем на појаву за коју сте сви знали, свакодневно је виђали, ћутали а била је свепрожимајућа и свуда присутна у већој или мањој мери. Опортунизам, елитизам без покрића и огромна бирократија која је омогућавала постојање те нефункционалне институције. Зашто кажем нефункционалне? Зато што није функционисала осим за параде и прославе а стратешки је била депласирана и нефлексибилна према променама. Велики десанти су много пре тога постали део историје а потенцијални непријатељ није морао ни да исплови да би нас напао крстарећим ракетама. Исто тако сам сигуран да је већина била поштена, али и да ништа посебно нису могли да ураде са тим поштењем осим да служе за подсмех и поткусуривање кад нико не гледа јер су против себе имали монструозну бирократију која је и била генератор негативне селекције.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:57:29 am
Мандалина, читаш ли ти ово? Ти си тада био у Дивуљама. Можда се сећаш Караман Ивана из Сплита? Или је Цоко био из Каштела? Е па и Цоко је заглавио на Минерској у јулу месецу, само не хтеде да ми каже шта се десило.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:58:57 am
Пред крај зиме останемо без још једног момка, наводно нека упала зглобова. Прво га послали у стационар, у "Анте Јонић", а онда у ВБЦ Сплит, па кућна нега јер је изгледа било нешто горе и није се више ни вратио. Нису ни оне тешке стражарске бунде могле да помогну ноћу на Шкарама кад почне да дува. Добро нас је коштала стража док смо чували ту погану Минерску.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:00:44 am
Дан по дан. Тако се функционисало.

На Паниковцу смо само давали стражу, на смену, а онда се деси промена и одреде стални састав на Паниковцу. Изгледа да су бирали све оне које су сматрали за извор потенцијалних проблема, па пребацише и мене. Простим посматрањем закључим да су на Паниковац пребачени само они који имају чланове породице у иностранству. Добијемо и неколико нових морнара из децембарске класе те нас је било укупно 20. И потпуно нову зграду. Нов паркет, нова врата, нова трпезарија са кухињом, потпуно ново купатило, све сија и све је чисто и бело. И мирише. И стварно смо пазили да то одржавамо у затеченом стању. Био је ту и терен за мали фудбал, кош, лопте, терен за балоте и тако даље. Били смо са подофицирима до два, после тога само ми морнари. А Паниковац смо стварно чували. Минерску смо ретко помињали и потискивали смо сећања на ту рупчагу. И опет се у пар дана десила трансформација, и иако препуштени сами себи, почели смо да се враћамо у оно што је требало да будемо од почетка.

Неке "навике" које су донете са Минерске се нису тако лако "предавале", а то се посебно односило на јунску класу. Био је ту неки старији водник прве класе Акшамов, један добар човечуљак, никад никоме није направио проблем. Јунци (ја сам их звао говеда) му некако украду шапку док је био у обиласку и окаче на олук изнад стражаре, а мердевине сакрију. Нашао сам касније мердевине бачене преко жице ван круга. То није било у реду, све и да није био подофицир. Видим како овај скакуће да дохвати шапку, али би то било тешко и за неког кошаркашког центра. Кажем децембарцима да скину шапку и врате је тамо где и припада. Један дугајлија подигне на "лоповску" другог момка који тако дохвати шапку. То се никако није допало јунцима, па је након што је старији водник отишао на Дубоку избила и жестока свађа.  Пошто је командир страже изустио нешто што не треба, одмах је изгубио могућност комуникације заједно са ваздухом који сам му истерао из плућа. Кад се повратио, хтео је још нешто да каже али сам му благим гестом сугерисао да не проговара.

Колико је Минерска припадала добу Првог Светског рата, толико је стање на Паниковцу било ближе модерним временима. Једино што је подсећало да смо иста војна пошта су били зарђали и неупотребљиви кранови и једно складиште за радио бове и колико смо закључили разнолики сличан отпад јер у том складишту ништа није било исправно. Сав тај лом је био одређен за поправку, рекоше у Словенији, али нико није ни долазио ни питао за то па је складиште остало запечаћено до даљнег.

Добили смо и официра, капетана, родом из Сплита. Момак на месту, непуних 30 година. Ведар, енергичан, кад треба нешто да се ради око уређења круга, ту је стварно са нама и стварно ради са нама, и ништа му није тешко или мрско. Искрено, био је и много јачи од нас, па је био и огромна помоћ. Из круга смо избацили сво ђубре и наслаге којечега из, чини ми се, претходних деценија, отресли се разног жбуња, грања, кривих дрва, отпада који је неко марљиво гурао и бацао ту, насули земљу на камен око зграде, посејали траву, посадили цвеће (а и заливали смо све то) да створимо окружење достојно човека. Чак смо и стабла окречили, окружили камењем које смо такође офарбали у бело. Да све то лепше изгледа. Добили смо и нова СМБ радна одела да не прљамо униформе.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:04:22 am
Грађанска лица на Паниковцу су такође била боља од оних на Минерској. Главни посао им је био ремонт и одржавање ВА-53 и МК-44 торпеда. Имали смо електричне карете, колица за торпеда, кранове у халама и поткопима, а једино што је одударало је била ситуација у старој монтажи јер се често иза наслаганих контејнера могло наћи и нешто што ту баш и не припада. Тако је неко одбацио једну књигу која се ту вукла ко зна колико, али у сваком случају, хвала му. Књига није имала корице, недостајало је и пар страна, али је садржај био веома занимљив јер се односио на подводне експлозије, динамику и карактеристике по многим критеријумима. Математички модели експлозија, разне ситуације, разне дубине, растојање од дна, растојање од површине, врста дна и тако даље. То је највероватније неко изгубио, или затурио и није ни дошао да тражи. Све сам то ишчитао неколико пута. Не зато што би ми то нешто користило већ као умно разгибавање. А и није било посебно компликовано, нити сам ја имао шта паметније да радим током поподневних часова. У поткопима сам се срео са неком документацијом у вези ВА-53, па како сам са њима имао највише додира, прочитам и то. Мало сам се зачудио да је неко направио такву машину употребљавајући прилично једноставну технологију. Најзанимљивији су ми били глава за пасивно навођење, електромагнетни упаљач и уређаји за одржавање дубине и смера, док су у погонском делу моју пажњу привлачила кормила и решење управљања. Имало је максималан домет од 12 километара али је при самонавођењу то у ствари било око 10 километара, а деловало је неупотребљиво против мете која не прави шум пропелера. Уређај за самонавођење је постајао активан тек после неких 20 секунди, или пређених 250 метара под водом, да се торпедо не "окрене" за оним ко га је испалио. И тако даље, има ту много занимљивих детаља, много сам и заборавио, а и кога би то сад па занимало. Ипак, ВА53 је била једна велика и занимљива играчка за мене што је мало и нервирало мајсторе који нису увек били расположени за моја питања па су ми показали ормар са документацијом. Изгледа да сам је једини ја и читао.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:05:03 am
У старој монтажи, иза "кула" контејнера је била једна велика бетонска када која се никада није користила. Очигледно је да је била намењена за ВА53, а онда пронађем и шта је била намена. ВА53 се склапало из неколико делова, а када је служила за проверу херметичности резервоара за ваздух. Другим речима, могуће је да су торпеда била херметички затворена, а могуће је и да нису. Добро је ако ништа не шишти. Ремонт и провера су били предвиђени на сваке две године, али се то није радило. Бар по пратећој документацији. Последње што би се урадило пре конзервирања аргоном је било стављање торпеда у један појас и качење на кран у поткопу и провера понашања склопова која је знала и да потраје. То је мени деловало тако несигурно и небезбедно да нисам хтео ни да уђем у поткоп док торпедо не скину. Један држи реп торпеда и "замањује" лево, десно, горе, доле, а ако проклиза из појаса ...

Испред поткопа су биле два уређаја за испаљивање торпеда које сам ја, нормално, помно прегледао. Из досаде. Посебно цеви за вођење барутних гасова, па сам успео да склопим секвенцу дешавања при испаљивању али ми је било чудно што се мотор активира још у цеви а не на излазу. Вероватно је било сигурније активирати мотор раније него касније. Компримовани ваздух је стављао мотор у погон преко полуге. Истопљене чауре тих барутних пуњења смо користили као пепељаре након што би их равно одсекли и мало обрусили.

Торпедо ВА53 је било споро и тешко, али за време у којем је направљено сигурно је утеравало страх у кости. Кажем споро јер су ме претходно послали на предавање у вези АПР-2Е "Јастреб" где сам био искрено изненађен и једва чекао ту нову играчку, да видим шта је то што ће заменити МК-44.

Добили смо и нову пунионицу за ВА-53, "Прва Петолетка" из Трстеника је урадила пнеуматску и хидрауличну опрему, а један део се могао користити и за одржавање МК-44. Све ново, лепо, чисто, и миришљаво. Знате кад осетите да све још мирише колико је ново. Додуше, ипак смо највише посла имали у старој монтажи, посебно кад је требало пронаћи неки одређени контејнер који је по правилу увек био на дну "куле" контејнера. И ту се временом направио неки релативан ред, па смо елементе који су показали недостатке нагурали у дно те велике просторије, али се тачно знало где је шта.

Једне прилике, пошаљу нас на Минерску да помогнемо при утовару дубинских бомби (мале и велике), Рокан мина и још неке ситнине на ПО-92. Кад смо то завршили, одемо иза управне зграде да сачекамо малу баркасу, да не идемо пешке преко чуке, и ја мало погледам унутра. Било је чистије, окречено, скинули су ону затворску масну фарбу са зидова, врата су била свеже офарбана, а у спаваоницама су сви прозори били устакљени, кревети свеже офарбани и постављен нов паркет. Рекох себи, изгледа да је неко ипак видео онај ужас па се згрануо и наредио да се то среди. Погледам у трпезарију и кажем ОСТАВ. И даље је била црна, прљава, масна и мрачна у подне. Неке ствари се никад не мењају, као ни лоше пиво у кантини Минерске.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:06:08 am
Време је пролазило на начин како ми мислимо да то јесте, а у ствари ми смо пролазили. На Паниковцу је ситуација остала нормална, мање више јер је са Минерске стигла нека наредба о систематизацији и реорганизацији радних места, чија је суштина била смањивање плата. Да, то је било неко одлучивање без увида, знања и анализе шта ко тачно ради. Мајсторима су промењени називи радних места на којима су запослени, нешто су уштинули и подофицире и нико није био задовољан. Неки су помињали да је боље да се официри са Минерске не појављују иначе им се може десити да им долети маца (чекић) у главу, а ту су мислили управо на капетана прве класе и поручника. Баш су били љути. Баш, баш љути.

Ту је почела и опструкција одређене врсте. "Ја сан ти сад питур, не знан ти ја то, ајде ћа и ти и то шта си донија.", је било једна од најчешћих реакција, док су неки само отаљавали посао. Тако је тај мини-бирократа упропастио радну атмосферу без много напора. Један старији водник је отворено негодовао о односу према подофицирима. 

Стигао је и АПР-2Е "Јастреб" и шепурио се у згради старе монтаже са све падобраном на репу. После пар дана дође и читава гомила високих официра, где је капетан корвете био најнижи чин и нека жена, ђаво би га знао шта ће она ту. Шеткали се, загледали, пипали, виркали и отишли у нову пунионицу да понове исто, а затим на капију. И то је отприлике било све у вези тог средства јер је општа неефикасност дошла до свог пуног изражаја. После неколико дана смо изложену ракету сместили у контејнер, напунили аргоном и ставили са остале три у поткоп. Пратећа опрема за Јастреб је остала у старој монтажи јер је била сувише велика за поткопе, а и није било места за тако нешто.

Ту буде додељен и један водник, из Љубушког, тек завршио средњу школу, стигне  и попуна новим морнарима, али су они донели још нешто узнемирујуће. Нешто се дешавало у стварном свету, нешто што тада ми нисмо могли јасно одредити.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:08:10 am
За кратко време је постало јасно да су се дешавале неке промене а и да неће никоме ништа добро донети. Из разговора са мајсторима сазнам да постоје неке поделе у граду, да се зна ко где седи а ко где не седи, један од мајстора помиње Тита и партију, неки одмахују руком. Међу новопридошлим морнарима био је и један из Метковића који је испољавао тенденције ка екстремизму и то није много ни крио па се могло много закључити простим посматрањем. Једне прилике тај нови водник каже "сачекај док не почне трести" при чему није мислио на земљотрес или какве сличне сеизмичке поремећаје. Тако, под њиховим утицајем дође до промена понашања код једног момка из Имотског, што је мени било јако криво будући да сам га сматрао за доброг момка и стално смо се дружили.

Све је некако кренуло низбрдо. Почело је са дневним узбунама при којима смо сви носили бојеви комплет муниције према оружју које смо дужили, и дешавало нам се да чучимо у рововима по два три сата без икакве идеје шта ми то радимо. У исто време смо могли да видимо да се у граду живот одвија сасвим нормално, па смо закључили да нам то неко ради из чисте пакости. Прође неколико дана, па опет исто. Седим на "двојци", посматрам моло Крке и надам се да ће да узбуна престати до ручка. Играм се са стражарским псом, зафркавамо се телефонима, гађамо се шишаркама и смејемо.

Добијемо наређење да поред зграде направимо грудобран од камена, па смо се тиме бавили цео дан. Слагали камење. И смејали се и псовали јер смо то сматрали за глупост посебне врсте. Ми смо били у монтажној згради која није пружала никакав заклон својим танким дрвеним зидовима а иза грудобрана би били изложени нападу са "чуке", како смо ми звали узвишење које је доминирало подручјем. Једноставно нисмо могли да замислимо да би неко нас уопште напао, а ни разлог да то уради. 


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:09:06 am
Прође неко време и у госте нам дође капетан фрегате са још једним капетаном. У недељу поподне. Пар дана раније Мађарска отворила границу према Аустрији, Немци из Источне Немачке навалили у Мађарску и помислих да је дошао да нам држи предавање око тога. Али, много висок чин а нашег капетана нема, знамо да је отишао у Сплит да посети родитеље. Значи ни он не зна за ову посету. Просто и једноставно, нешто стварно не ваља и сви пребирамо по глави да ли је неко направио какву глупост. А ми сви распарно и обучени и обувени, играли фудбал и балоте кад је овај наишао. Строгим, скоро љутитим тоном, пита ко се бави информисањем, те се ја јавим јер сам претходне вечери одгледао дневник. Рачунам, боље ја да се јавим, бар да то почне глатко. И прво што сам рекао је било да су САД усвојиле нови војни буџет који је већи него у претходном периоду, што је заиста и било на почетку дневника. И то је било једино што сам стигао да кажем јер ме је прекинуо и рекао да је то довољно. Одмах је осуо паљбу како је он некада са платом поручника могао да издржава породицу, а да тренутно са платом коју има једва саставља крај са крајем а да друге земље увећавају издатке за војску. Пита ме знам ли где је Косово Поље, и има ли неко Косово у Далмацији, што ме мало збуни, па му рекох да знам називе већине крашких поља и да ми је то друго Косово непознато. Не знам шта хоће, са геополитике прелази на географију. И исприча нам да је то Косово поред Книна и да су ту организовали неку прославу са националистичким обележјима, музиком и печеним прасићима. Безбедњак, потпуковник у ствари јер има МТ ознаку. Каже да је довољна само једна варница и да почне грађански рат. Бледо га гледамо  док нам објашњава механизам ескалације од изолованог инцидента до ратног сукоба. Обавештава нас да су два припадника морнаричке пешадије из касарне "Раде Кончар" силовала једну девојку претходног дана и да се ради о албанцима. Упозорава нас да не идемо сами у град већ по тројица, да локално становништво види само униформу и не прави разлику ко је ко. Закључујем да су обојица официри безбедности. Пита има ли инцидената са локалним становништвом око риболова у близини увале. Овај други седи и ништа не проговара, само посматра. Рекосмо да је то чешћи проблем на Минерској зато што је већа. Прелази на причу о храни, упућује да одмах пријављујемо све проблеме, да не упадамо у замку национализма и да будемо уздржани у незгодним ситуацијама и никако да не реагујемо на било какве провокације. Објашњава нам да само официри и подофицири војне полиције могу да нас легитимишу али да у случају проблема њих зовемо. Не рече чиме и како. Задржао се два сата са нама, свашта је запиткивао, давао савете, али је и он унео велику нелагодност међу нас. Овај други није проговорио ни једну једину реч. Ово су били прави официри, права реткост за нас, куриозитет додао бих, ако изузмемо нашег капетана.

Одоше ова двојица, а ми сели испред стражаре и разговарамо. Један момак са Брача рече да ако се шта закува, да се он у то неће мешати и да је то чиста будалаштина. Један из Копра одмах додаје да ће он у Италију, овај из Загреба рече да одмах после војске иде у Немачку. Албанци су махом за Аустрију и Швајцарску. Овај са Брача је био ретко добар и поштен момак. Надам се да му се ништа није десило у годинама које су долазиле. Седимо. И ништа нам се не допада. Сад се никоме и не иде у град. Кажем им да ту не воле војску, неки се побунише, али овај са Брача рече да сам у праву и исприча шта се њему десило у Сплиту. Наставља се разговор, а већина исказује намеру да се склони и да се не меша у сукобе ако до истих дође. А неки не рекоше ништа. Или рекоше све, како год. На крају, нико од нас није сматрао да може доћи до рата и да је то немогуће јер постоји ЈНА која то може да спречи. Учешће морнарице у било чему одмах одбацујемо, не можемо ни да замислимо такву ситуацију.

Дечји разговор који није за потцењивање. Деца су способна да поставе тако дубока, често филозофска, питања и да констатују очигледне и дубоке истине на један природан начин. Што смо старији све више губимо ту способност, а ми смо је тада још увек имали.

Наша грешка у том закључивању је била фундаменталне природе, погрешна претпоставка о једној уваженој институцији јер смо и поред гадости које смо прегурали на Минерској били суштински неискварени. Да смо остали у каљузи Минерске сигурно би имали другачију, тачну претпоставку.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:09:43 am
Пред сам крај, један момак из Новог Сада, након низа одлазака у ВБЦ у Сплиту буде проглашен неспособним за војну службу. Минерска је морала да уједе још једном. Четири од осамнаест, као да смо били у рату а не у војсци. Раздужим оружје у касарни "Раде Кончар", после пар дана раздужим и униформу, уписаше ми ВЕС-ове у војну књижицу, и дадоше паре за возну карту. Баркасом до града, на станицу и кад сам ушао у воз сретнем истог другара из клупе са којим сам и дошао у Пулу. Пита ме где сам био, ја му кажем а он нема појма о чему причам. Био курир по граду. Тек сам му то прошле године објаснио, једва је могао да то прихвати као нешто могуће. Када је те вечери кренуо воз из Шибеника ка Дрнишу, Книну, Бихаћу и даље ка Београду, мислио сам да никада више нећу згазити ногом у ... то.

Рецимо да никако не подносим онај брод за превоз банана и да чекам када ће га коначно исећи у старо гвожђе.

Сад има овај интернет, видех да су Кулине срушили, на Мандалини неки ресторан, праве шеталиште од Дубоке до Минерске, а чујем и да је неко продао луку Турцима. Неко је хтео, или хоће, да на Минерској прави хотелски комплекс, а други не дају јер је предложено да то буде под заштитом УНЕСКО организације. Свако се дичи оним што има, али зашто Минерска?

И филм су снимили о Минерској, само су мало изврнули ствари, али то сад није важно. Духовит је, и слатко сам се смејао док сам то гледао иако има "грешака" које су сасвим сигурно биле наручене за употребу у дневно политичке сврхе. Видех да је неко поставио слике Минерске. На сликама делује много уредније и чистије него што је била када сам ја ту први пут дошао. Много, много боље. Чак је остао и онај паркет који сам помињао, додуше у лошем стању, али је ипак паркет а не блато. Понеко прозорско окно разбијено, али решетке и даље стоје. Сигуран сам да је трпезарија и даље прљава, то ништа не може да промени.

Ројц су претворили у неки циркус, музиканти, наркомани, туче пијанаца, и то има на интернету да се види. На Музилу, на малом платоу 3. чете расте трава из пукотина у бетону, а велики плато је испуцао и шума и растиње га полако разлажу. Кажу да ће направити голф терене.

Бродови су потонули, продати, исечени, неки још плутају а мали број је оперативан. Питање је у каквом су стању. Пре пар година сам видео ДЈЧ на Дунаву и изненадио се. Не видех да ли има један или два мотора. Ако има два, пловиће још неку годину. Мине и торпеда су побацана, расута и уништена.

Шта ли је са "Ваљевом"? Надам се да још увек плови и намигује.

А минерску су џаба кречили.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 05:14:26 am
Надам се, колико год да је то наивно, да су момци са којима сам био на Паниковцу некако изгурали године које су долазиле и да смо прошли без губитака без обзира где се ко кад задесио.



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kumbor on September 18, 2016, 09:18:51 am

Ето, човек је лепо, надахнуто и писмено изнео своје мишљење и своја искуства о боравку у ЈРМ. Моја искуства била су потпуно супротна! Само ми је било једном мало чудно када смо први пут пристали у увалу Лоза на Премуди, када нас је дочекало неколико "морнара". Један у папучама (шлапама), други у ципелама, један у морнарској, други у белој мајици, један с беретком, други са морнарским "пјатом" , а  трећи без икакве капе... Ми смо били чисти, уредни, мада се и нама могла наћи мана да није све по ПСу. Само смо радили свој посао, и знали смо га.  Спустио се после и неки водник у некој униформи која је личила на стројарски комбинезон... Око њега се ширио мирис домаће "лозе". Нисам обраћао пажњу на то. Водник Цветановић рече да не идемо преко у Кријал. Наравно, нисмо га послушали, одмах смо отишли у Кријал на сарделе, сир и вино. Сунце је западало, тишина је у макији била таква да сам скоро могао чути шум крви у ушима. Негде је штектао неки мали "Yanmar", био је јун, скоро никог живог на Премуди - Dlačniku - како гласи славенски назив отока  Primodia - Премуда. Уживанција! Попили смо прилично, али смо знали докле смемо. Вратили смо се на брод кад је већ било скоро скроз тамно. Гуњача Дражен је седео у радио-кабини и мирно цевчио свој "Sir Edwards" - пристојну scottish купажу, свакако бољу од "Johnnyja што воли да шета", недавно заплењену са "туљанске" рибарице. Придружио сам му се и дрмнуо још прилично чашица. Онда сам легао. После је свануло. Зачуло се Та-ти Та-ти Та-ти Та-ти Та-ти. Почео је нови дан на мору.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: MOTORISTA on September 18, 2016, 11:06:55 am
Сазнам и да је онижи официр који је престравио десетаре и решио проблем мањка кревета за десет секунди, поручник бојног брода Трпе Стефановски, иначе на лошем гласу међу десетарима јер их стално улови кад нешто забрљају. Сазнам и да Трпе свира саксофон те претпоставих да воли џез.


Trpe, javlaj se sa JA/Crna Mamba, Stefanovski...jedna od legendi JRM :D

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,7905.msg299216.html#msg299216

Шта ли је са "Ваљевом"? Надам се да још увек плови и намигује.

Ne da se starac. Više ne plovi kružnu liniju Šibenik-otoci-Šibenik, već plovi negde gore kod Rijeke, ali još plovi.

[attachment=1]


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 18, 2016, 04:05:01 pm
Да, то је "Ваљево" које доноси светлост кад се помене Свети Никола. Драго ми је да још плови.

И "Охрид" је био ту.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: MOTORISTA on September 18, 2016, 04:21:17 pm
I Ohrid plovi, sada pod imenom Tijat, i on je jedini ostao na dvojci Šibenik-otoci-Šibenik.

[attachment=1]


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: torpedo011 on September 18, 2016, 05:05:39 pm
јовокракен за модератора. Ово су најјаче приче до сада.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kilezr on September 18, 2016, 08:26:49 pm

 
  јовокракен за модератора. Ово су најјаче приче до сада.
 


   :klap :klap :klap
  baš je zaslužio zvanje moderatora!


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Solaris on September 18, 2016, 09:17:36 pm
Quote
jovokraken za moderatora

Postoji sitna caka, moraš sam napisati test za pristupnicu i onda odgovoriti na pitanja u njoj.
Većina ne prođe, zayeban test.

poz.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: lovac on September 18, 2016, 09:18:55 pm
Lep opis uspomena iz JRM.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: vodnik policije on September 18, 2016, 09:40:56 pm
Minerska?


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kilezr on September 18, 2016, 10:02:41 pm
Quote
jovokraken za moderatora

Postoji sitna caka, moraš sam napisati test za pristupnicu i onda odgovoriti na pitanja u njoj.
Većina ne prođe, zayeban test.

poz.
  Kako se ranije dolazilo do zvanja- dužnosti moderatora? Sada je potrebno trideset i nešto postova , jedna tema.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 19, 2016, 12:31:40 am
Минерска је у сваком погледу била мимо правила службе.

Ево дан данас не знам да ли је то била чета, вод или буљук. Ово задње ми делује највероватније.

Имали смо ћату, висине око метар и по у чизмама број 36, са надимком Борац. Из Сомбора. Преко њега сам добијао књиге из библиотеке, а њему је одговарало то што ја брзо читам те је стално имао нека посла у цивилизованом делу ЈРМ. Није имао канцеларију већ неку оставу у којој је било свега и свачега, а ту је и спавао.

Једне ноћи сам ја био ПДО. Седим поред телефона и читам. Ћата ми набавио "Одисеја 2010" од Артура Кларка и већ сам био на пола дежурства кад из канцеларије/собе излете ДОФ у гаћама, са исуканим пиштољем у десној руци. Помиње оца, мајку, сестру, глаголе разне, протутњи поред мене,  излети на балкон и отвори ватру и врати се на спавање. 

Минерска је такође имала своју фауну, баш као и Музил, али на Минерској је обитавала огромна популација мачака. А би фебруар месец. Ми нисмо ни обраћали пажњу на мачке, али они који се нису навикли су били иритирани разним мачјим удварањима и расправама.

И тако, ДОФ пословично растера мачке са, да кажемо, посла, и направи узбуну, онако у гаћама. Пуцњава, у ноћи, на стражи може да значи само то да је стражар нападнут и нормално читава стража, а и онај ко није био на стражи, истрчи напоље свако на своју страну.

Минерска је била пуна експлозива, ако нешто прасне ни Карл Луис не би успео да побегне па је реакција била сасвим природна.

Сиђем и ја доле, да им на време кажем да се ДОФ весели на мачјој свадби али је потрајало док се све смирило. Ноћ, конфузија, неки су у мраку, наоружани и са бојевом муницијом, двојица су отрчала на Шкаре пре него што сам ја сишао.

Сад, и то је имало цену, та пуцњава, тако да је тог ДОФ-а увек пратило једно сложно "мрњаууууу" кад год се појави.

Као што рекох, правило службе је остало у каналу Светог Анте, негде на завоју код Виле и до Минерске није досезало, а поменуто није било вредно да се води као догађај.

Остало је само "мрњауууу".


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 19, 2016, 02:00:03 am
"Сећам се као да је јуче било..."

Много смо волели наше заставнике на Паниковцу. Вероватно су и они имали децу наших година.

Од њих сам научио шта је то беванда и зашто се вино тако пије. Заједно смо коментарисали наслове у новинама, шалили се између себе, али смо посао радили како треба. И они, и ми. Једино нисам научио да возим торпедо у рикверц, увек ме онај зглоб између карете и колица торпеда некако превари.

Сећам се, купи зачо видео рекордер, али упутство на енглеском. Лука, свега има. Петљао се он с тим и одустао. Донесе то све заједно у поткоп да му преведем. Направио сам целу документацију, тако да је из прве прикључио уређај, а после је без проблема преко видеа мењао канале, премотавао, пуштао филмове и тако даље.

Поред старе монтаже је постојао један простор испред поткопа који је увек био у хладу, а ту је била и чесма. Имали смо проблема док нисмо успели да направимо роштиљ (граделе) јер нам је недостајало жице, али смо се некако снашли.

Трпезарац је остатке хране бацао у море, на радост галебова, али и риба, како смо то касније закључили.

Испостави се да је веома лако пецати морске рибе, на хлеб, па смо суботом и недељом јели рибу са роштиља. Ако има вина, има, ако нема, и не мора. То је значило да су било какви цивилни пецароши током недеље били крајње непожељни.

По елаборату, ако нам се приближи какав чамац, стражар је имао на располагању своја плућа и довикивао је "одбиј чамац" што је резултирало разним простотама које су стизале из тог чамца и никако није утицало на чамац.

Након прављења градела, у пракси се та ставка елабората променила, тако да је чамцу стављано до знања да ће имати проблема са стражом, и то одмах, а не са морнарицом, и да ће бити касно док морнарица стигне на лице места. После извесног времена, пецароши су сасвим одустали.

Имали смо ми и потпуно функционалну кухињу, шпорете, шерпе, лонце и поклопце, али је са граделама у хладовини било много боље. У кухињи смо правили палачинке. Занимљиво је да нико од нас није пио кафу.

Паниковац је функционисао по правилима, а ово је спадало у рекреативне активности.




Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 19, 2016, 04:33:00 am
Да. Било је то некако у ово доба године, дан тамо или овамо. Прођите кроз своја сећања и године па ћете знати на шта мислим.

Смрти нема. Да ли сте то знали?  Верујем да нисте.

Како вели Трпе, ми смо душа а тело је само возило. И даље рони и лови рибу.

А опет, доказано је да смрти нема, и то још пре скоро сто година.  И то је корисно знати јер и разлог за страх престаје да постоји. Ово нема везе са религијама јер њих има много а само једна истина.

А ипак, човек је крхка посуда. И никада не заврши све своје послове на овом свету.

Тада, те године нисам знао за научни доказ, али сам то знао из нечег што ми се десило пар година раније.

Дан је био као и сваки други. Хладно, прљаво, свађе, би и туча током вечере тако да баш ништа није било у прихватљивим оквирима чак и за ту гадост од Минерске. Наравно, прође и тај дан. Размишљао сам где да нађем још једно ћебе и да ли би било какве користи ако бих се покрио пластичном врећом коју сам видео у једној радионици. Спавам у чизмама као да сам у рову. Гледам како пролази "Ваљево" и полако склопих очи.

Не знам колико сам спавао. У једном тренутку, да тако кажем, пошто то нема везе са оним како обично доживљавамо време, видим кревет, душеке у прозорима, решетке и некако без тежине, без напора, почнем да се крећем и издижем изнад те каљуге.  Прођем кроз решетке јер ме оне не могу задржати и лебдим изнад воде, а затим изнад канала и море остаје далеко испод мене док улазим у неки облак и идем све више и више.

Одједном, стојим испред неког прозора, и гледам у просторију у којој је много столова. Стојим у тој магли а други крај тог простора не видим јер некако и он нестаје у истој магли која ме обавија. Нешто ме погура напред и грудима прођем кроз тај прозор као да не постоји и уђем у ту просторију.

За сваким столом седи по један човек. Сам. Прилазим једном столу и седам и видим познато лице. Обрадујем се јер нисам више сам али не знам ко је коме дошао у посету. Покушавам да разговарам али одговора нема. Само тишина. Питам без одговора. Гледам познату кошуљу и еполете. Питам опет и нешто ме вуче назад из те магле.

Скочио сам као мачка из кревета и пробудио овог момка са Брача. Пита ме шта је, а ја му тражим цигару иако не пушим. Ћутим.

Ујутру одем баркасом до града, нисам никога ништа ни питао нити је мене ко шта питао. Одмах дођем до поште, пар телефонских разговора и сазнам шта се десило у међувремену.

Човек је крхка посуда.

Вратим се пешке на Минерску преко Заблаћа, нисам могао да чекам баркасу.

Уђем код капетана и тражим ОПП. Кажем шта је, он каже да не може, али ја не одустајем. Ништа мене не интересује, ништа нећу да чујем. То траје сатима. Постоји упорност која је последица избора и упорност која је последица немања избора. Ова друга је бескомпромисна и потпуна. Одоше они, дође дежурни официр. Ја се не мрдам с места, треба ми само неко да потпише дозволу, печат могу и сам. То траје сатима. Не знају да ја не могу да одустанем. Сутра дођоше официри, а ја сам још ту, на истом месту где сам стао јуче. Рекох да ћу ја сам да одем. И стварно бих то и урадио. Ако баш ништа није исправно око мене и за мене, ни њихови чинови нису исправни. Прете ми затвором, кажем да затвор има прозоре и да је боље тамо. То траје сатима. Око подне потписаше дозволу. ОПП дванаест дана.

Човек је крхка посуда.

Минерска је била калионица челика а слабији материјал је попуштао.




Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 19, 2016, 05:04:04 pm
Било је зимско време, негде око тих новогодишњих празника. Изађем у град, прошетам мало по тврђави, одем до поште и у оближњи ресторан, погледам шта има у књижарама, опет мало прошетам и увече сачекам баркасу на молу и кренем назад.

Нисам ни обраћао пажњу ко управља баркасом и колико их има. Након уласка у канал, после Виле, мотор баркасе се угаси. Седим у крменом делу и из мрака их посматрам, али и не придајем неку посебну важност томе јер ми је већ било познато да та баркаса има проблеме са мотором.

Један долази до мене, и онако сав важан и битан, упозорава ме да ником ништа не причам иначе ће бити проблема и уноси ми се у лице. Баш се намешта за аперкат, а на Минерској је то већ ситуација у којој се даље не расправља али размишљам и да не морам да будем у свакој чорби мирођија. Рекох му да сам са Минерске и да се не брине ништа, мада да он то и није баш схватио. А нисам ни ја одмах схватио о чему се ради.

А ови и не покушавају да поново покрену мотор, запалили неку цигарчину и пуше. Додају се том цигаром, кашљу, кркљају, смрди као да су запалили стару чарапу. Смеју се као ненормални, вриште, тумарају по баркаси. Били су нормални кад сам се укрцао а нису ништа пили. Овај брбљиви опет нешто прети, а ја подвлачим ноге под клупу, спремам се да га треснем ако ми се опет унесе у лице и да их све положим по тим даскама.

У каналу смо, плутамо. Размишљам да ли сам баш такав баксуз да све мени мора да се деси. Покушавам да се сетим где сам наишао на израз "брод лудака", кад ли ови почеше да се скидају голи и поскакаше у воду. Почињем да псујем јер сам на крају схватио да су нечим дрогирани, и да су такви скочили у хладну воду. Не знам ништа о струјама у каналу и ослушкујем где је који у мраку. Море је црно ноћу и не видим ништа. И даље псујем и бројим гласове који допиру из воде.

И док сам ја размишљао шта ја могу да урадим у тој ситуацији појави се светлост у каналу. "Ваљево". Баш ми је драг тај брод. Ишао је назад у Шибеник и својим светлима потерао те морске пацове назад у баркасу. Онако гологузи покренуше мотор, усплахирени, ужурбани а ја нисам могао да се не смејем.

Нисам никоме ништа ни помињао, а није имало ни разлога кад смо и сами имали довољно лудака на Минерској.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: torpedo011 on September 19, 2016, 07:39:13 pm
Олешени од вутре...


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on September 19, 2016, 08:27:01 pm
@Jovokraken, svaka čast na priči!

Oficire i podoficire iz Pule koje pominješ redom znam, sa nekima sam radio, sa Trpetom polagao ispit za majora, neki su mi i danas prijatelji (od živih), vrlo verno si ih opisao. U to vreme sam radio kao referent MT i TSl na DTM i nekim drugim lađama, u Puli, na ostrvu Katarina. Ti DTM koje si mrzeo bili su iz šibenske jedinice, ne moji iz pulske.

Verujem ti bez rezerve, ali teško mgu da zamislim Minersku... a u to doba već sam bio 10 godina u JRM. Na torpednom čamcu, na Brionima - na Podgorki pa u jedinici DTM i DJČ. Svuda red i rad, disciplina, doduše na TČ i ne baš, i ja sam tamo kao dežurni oficir dva puta mora da vadim pištolj iz futrole, jednom i repetirao. Ali ovi užasi Minerske... Bože, kao kaznionica iz koje je pobegao Papijon!

Veruj mi, a nadam se da će se još neko od kolega javiti, Minerska ni blizu nije bila slika JRM, pre bih rekao da je bila neka vrsta anti - slike.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 19, 2016, 11:52:37 pm
Боро, и ми смо могли да видимо разлику и управо је то било оно што је код нас и изазивало револт.

Минерска је била опасно место на сваки начин. Било је чак и неке "слободне" муниције по џеповима, додуше само неколико метака, не више. Колико је било ножева никог није ни занимало. Најближе поређење је онај брод уклетих, "Летећи холанђанин".

Због тога смо тако и чували Паниковац, иако смо били сами.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 02:34:25 am
Нађох ја и овог мог другара са Брача, прогурао је кроз те године.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: brodarski on September 20, 2016, 09:29:58 am
Stražarsko osiguranje koje stalno daje stražu bez smjene. Nije mi to baš razumljivo. Logičan bi bio ritam smjene straže. Ovako, jedan vod daje stražu beskonačno. U Minerskoj bi s prijavnicom morala biti 3-4 stražarska mjesta.  Na straži bi bilo angažirano do 27 ljudi sa zapovjednikom i razvodnicima. Ljudi moji, nakon sedam dana bez smjene, straža u takvom sastavu ne bi imala svrhe. Ne bi mogli niti sebe čuvati.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 02:06:35 pm
Имали смо три стражарска места, Шкаре, "двојку" од рампе до краја дока, и "тројку" између  и иза магацина, али се сматрало да је то код магацина 22. Три смене, по три морнара, командир страже и два разводника, укупно 12 а не 27.

Са Минерске је упућивана стража на Паниковац, два стражарска места, командир и разводници, укупно 8 морнара.

Ћата, керовође, трпезарци, кантињер, пепејац. Било је можда још неко сметало.

Осталих десетак морнара је било у радионицама али се није знало да ли је горе бити на стражи или у складиштима.

Мине су тешке, а гурали смо их од складишта до радионица и назад по неким челичним плочама. Масне, мокре, час посла излете ноге а мина је ношена инерцијом. Најопаснија у том погледу је била АИМ М-70. Двојица гурају мину а точкови нису ни планирани да прелазе ту "километражу" па запну, заглаве се и почну да заносе мину, а онда гледаш како да је задржиш да не падне у море.

После месец дана на Минерској моје чизме су биле исечене, избушене па су и оне пропуштале ветар и кишу баш као и спаваоница.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: brodarski on September 20, 2016, 03:21:30 pm
Jasno mi je. O organizaciji straže dalo bi se još diskutirati ali nema potrebe. Jasan mi je i ustroj Minerske, tj. jedinice u njoj. Vod u mirnodopskom stanju koji narasta na četu u ratu. Popunjava se rezervistima mehaničarima iz TO.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 03:38:39 pm
Да, тако нешто. И када утовари сва средства спаја се са морнаричком пешадијом из Кончара.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on September 20, 2016, 04:36:05 pm
Ne shvatam kako takvo stanje nije izašlo "na videlo"... U jedinicama u kojima sam ja radio sve starešine Minerske bi završile u Nišu, u vojnom zatvoru. A Boga mi i njihovi pretpostavljeni.

Ili, kako nikad nisu došli u posetu roditelji mornara pa reagovali, žalili se kako i gde im deca žive, išli u Komandu VPS Šibenik...


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: brodarski on September 20, 2016, 05:04:02 pm
Ne shvatam kako takvo stanje nije izašlo "na videlo"... U jedinicama u kojima sam ja radio sve starešine Minerske bi završile u Nišu, u vojnom zatvoru. A Boga mi i njihovi pretpostavljeni.

Ili, kako nikad nisu došli u posetu roditelji mornara pa reagovali, žalili se kako i gde im deca žive, išli u Komandu VPS Šibenik...
Točno tako.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 05:25:59 pm
 Долазио је капетан бојног брода, сматрали смо да ће након те посете бити боље, а у ствари ником ништа. Ушао право у учионицу, причао пола сата, и онда је и он збрисао, није ни погледао шта ту има. Шта има да гледа кад зна, ако погледа настао би проблем, мора да поправи стање.

Пар месеци пре мог доласка на Минерској је избила жутица, због неисправне воде. Био је ту раније неки мајор као најстарији официр па је отишао, у пензију ваљда.

Ни војна полиција није хтела да има посла са нама, чим чују да је неко са Минерске, само одмахну руком и окрену се. Знало се све. Па свако би трчећи отишао у притвор на недељу или две. Много пута су из Шибеника довозили морнаре на Минерску. Само да скину проблем с врата.

Било је грађанских лица. Све је то било познато.

Једном македонцу је дошао отац у посету, али само до Шкара, до рампе. Видео је стражара и запрепашћен рекао сину "распашена банда". Видео је само једног стражара и згрануо се.

Ја нисам смео мојима да кажем где сам и на шта то личи и нисам им никад ни испричао. Вероватно нису ни други. Било ме је и срамота, а и нисам хтео да их узнемиравам.

Било је доста старијих морнара који су претходно били заузети затворским казнама па су због тога касније дошли на одслужење војног рока. Ту сам научио како се обијају браве и катанци. Затворска правила. А ми смо били махом будући студенти.

Не могу да прихватим да је то било непознато кад је било видљиво. Нисмо ми били на Јабуци али је нешто друго бркало компасе.

Никога то није занимало.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on September 20, 2016, 05:28:55 pm
I dalje mi izgleda neverovatno da to nikoga nije zanimalo, u to vreme.

Čekamo da se možda oglasi i neko od starešina ko je imao uvid u stanje na Minerskoj. Da objasni.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 05:37:44 pm
Волео бих и ја, да га приупитам пар ствари.

Хтели смо да направимо и протест, али нас је одговорио један из Новог Пазара. Рече да робијаш не може да мења робијашницу.

Заборавио сам им презимена колико сам хтео све да заборавим, капетан прве класе Владимир и поручник Павле.

Ваљало би да се јаве.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 06:01:31 pm
Капетан прве класе је прекомандован из Книна, или је он био из Книна, мислим да је пре тога био у оклопним јединицама, сигурно нека техничка служба где није имао посла са војском. Присећам се, можда је и делом нетачно.

Ово је неко сећање на једном изговорену реченицу, а прошло је 28 година од тада.

Читав један живот.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Milan (longtrip) on September 20, 2016, 06:26:05 pm
S obzirom da mi je Boro bio staresina u jedinici, ne cudi me njegov komentar. A tvoj liicni pecat opisa i kazivanja navodi na zakljucak da ti sova ne sedi u kavezu


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 06:28:43 pm
То са совом и нисам баш разумео, можда је неки жаргонски израз.

Имате члана на форуму, Мандалина, који је био у Шибенику када сам и ја ту био, па га питајте шта зна о Минерској.

А били смо и у истој чети на Музилу.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 07:18:59 pm
Прочитао сам на овом форуму много језивију ствар од Минерске али ни у једном моменту нисам помислио да је ту ишта осим истине виђене из угла наратора описане онако како је наратор то доживео.

И сад, замисли, ја који нисам био ту, да се направим "паметан" па да кажем да у то не могу да поверујем, и да се чудим како је то могуће и тако даље, и још да ти кажем за сове и кавезе. Али, баш ја могу да то прихватим као потпуну истину и то без размишљања.

На почетку сам написао да је тешко поверовати у ово, и ја се не љутим. Само прескочи те сове ако можеш.



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Milan (longtrip) on September 20, 2016, 07:35:08 pm
Nisam stigao odmah da ti odgovorim.nemoj zameriti... sova nema veze sa mornarima vec sa nekom terminologijom u egipatskoj mitologiji o kojoj je bilo reci na drugoj temi i i predstavlja znanje. U ovom slucaju znaci da imas "open mind" za razne oblasti. Nastavi da pišeš jer to zaista umeš, a očekujemo da se javi neko ko ima podrobnija saznanja  o periodu koji si proveo u Minerskoj


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Solaris on September 20, 2016, 09:14:35 pm
Cijenjeni jovokraken, postoji izraz "ćuk u glavi", iskreno, bez neke prevelike patetike, mislim da izmišljaš.

NHF  poz.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 20, 2016, 09:28:37 pm
Наравно, нема љутње. Паде ми на памет Марк Твен и пар његових речи у вези личних мишљења.

Ако се у некој изјави налази "мислим", "чуо сам", "неко ми је рекао" или каква слична неодређеност, онда се изјава мора проверити.

Остао сам у контакту са пар другара са Минерске, а сад сам нашао још једног. Кад седнемо да се испричамо, можда се и сетимо још неког имена.



 



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: motorista 57 klasa on September 21, 2016, 06:37:27 am
Koje godine si služio u tom kazamatu?


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: torpedo011 on September 21, 2016, 07:50:43 am
Ја сам такође слушао разне приче о стању распада унутар ЈНА. Наратор ми је објаснио да се то углавном односило на гарнизоне и центре за обуку негде у некаквим бестрагијама (Лички Осик и сл.) где није поштовано ПС и где се све одвијало на начин описан од стране Jова. Војници који се не брију, не дају стражу, довикују се, нема формалног обраћања,... Наравно са друге стране су постојале елитне јединице и касарне у којима је овако нешто било незамисливо.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: HrcAk47 on September 21, 2016, 11:07:23 am
Predobra tema, sa zadovoljstvom sam je iščitao.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kumbor on September 21, 2016, 12:43:55 pm


Закључујем да сам ја рок 1984/5. изгледа служио на некој другој планети, односно граничном патролном броду. Радили смо свој посао, пловили, хранили се као код куће, према старешинама имали пре свега поштовање, не страх, већ нормалан људски однос. Није требало нико да нас подсећа на дисциплину, то се подразумевало. Баш као и "зезанција", кад се заврши посао. О свему смо се могли договорити. Одеш и питаш команданта. Није командант био барба, једва је био десетак година старији од мене.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 12:50:34 pm
Јуче и данас цео дан, покушавам да се сетим презимена капетана, и стигао сам до тога да сам одустао. Трајно обрисано из сећања. Почиње на слово Б, а човек се потписивао иницијалима. Радомир Дошљак се потписивао нормално, лепо се може прочитати ко је потписао, а потписивао се за целу чету, 120 и кусур пута. Капетана Б је очигледно мрзело да се потпише, или је проблем био што је морао да се потпише и за ВЕС-ове.

Лакше ми је било да се сетим да је онај водиник који је инсистирао на поштовању правила службе завршио Морнаричко Техничку Средњу Војну Школу, односно МТСВШ у Сплиту 1986. године, да би половином 1988. био у том сукобу око правила службе због којег је допао затвора.

Нашао сам тог водника, нашетао се он са местима боравка, али је место рођења било увек једно те исто. Наравно, није више водник, има официрски чин. За њега могу рећи да је частан и добар човек. Не знам како ће реаговати кад му поменем Минерску. Он се вероватно сећа имена официра, а и још којечега.

Нашао сам и оног другог водника који је имао жељу да ради у сеизмографској станици, али тај је небитан за ову причу. И он је завршио исту МТСВШ у Сплиту 1987. године.

На Минерској сам провео период од 08. децембра до 10. марта, а остатак срећом на Паниковцу.

У лето смо провели два дана на Минерској. Вратила нас је велика баркаса, а ми смо приликом пристајања искочили са прамца на док, као дивокозе, а баркаса није имала потребу да баца коноп. Овај са Брача је чучнуо и пољубио бетон дока како се дочекао на ноге. Иза угла монтаже, већ се димио роштиљ, пепејац, ћата, керовођа и трпезарац су исправно проценили време повратка и таман ставили рибу на граделе. Као да смо се вратили кући, а не у јединицу.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 12:52:50 pm
На бродовима је било како треба, можда се неко не би сложио, али из нашег угла то јесте била друга планета.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 02:34:47 pm
Овде можете погледати како изгледа Минерска.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,24668.0.html


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: TNT024 on September 21, 2016, 02:44:21 pm
Od momenta čitanja ovog "feljtona" nisam načisto, kako da ga shvatim, kao komediju, tragediju, parodiju ili nekako drugačije.
Verujem da je originalno napisano, ali "mene tera neki vrag" da sumnjam da je sve to baš bilo tako.
Voleo bi da znam koje godine se odigrafa ov SF priča.
Ja sam bio u Šibeniku od 11.10.1992. do 12.01.1983. u VP 6500/1 Šibenik, kasarne Rade Končar "Pećine".
Pored VP 6500 Šibenik, moja iskustva su iz VP 4835 Divulje i 5920 Subotica.
VP 6500 - 323. lad PVO
VP 4835 - 410. lad PVO
VP 5920 - 36. mbr(okbr) / lad PVO
Nigde se nisam susreo sa takvim "raspadom sistema".
Negde je disciplina bila stroža, negde blaža, sli je svuda bilo discipline.
Negde su starešine bile mekše, negde strožije ali je UVEK njihova bila poslednja.
Nisam ja kao komandir odeljenja odgovarao za disciplinu u garnizonu (kasarni), ali jesam kao dežurni voda, baterije, diviziona ili kao komandir straže. Tačno se znalo kada i zbog čega ću da "na..bem".
Čisto sumljam da bi Upravnik zatvora u Šibeniku (zastavnik S.), u vreme kada sam ja bio tamo, imao viška prostora "pacijenata" na stanu i hrani.
Toliko za sada.
Ako ste zainteresovani može i nastavak.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 03:00:51 pm
Ако сам ја добро схватио претходни пост, период се односи на 82. и 83. годину, зар не?

То је, иако блиско, ипак неко друго време.

Кад мало размислим, потребно је много времена да се под претвори у блато, а и да се линолеум распадне. Јесте то била стара зграда, чак мислим да су ту боравили и Италијани и Немци, а можда је био војни објекат и за време Краљевине Југославије јер се налази на улазу у канал Светог Анте.

Ево сад ми први пут паде на памет колико је времена потребно да иструле даске. Кад се погледа камени праг, може се видети да је излизан, углачан колико се пута згазило чизмом на њега.

У сваком случају слободно настави.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 03:24:11 pm
Како све ово схватити? Као трагикомедију. Неопходно је наћи снаге за хумор, посебно у тешким ситуацијама.  Макар мало, да себи покажеш да се не предајеш.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: TNT024 on September 21, 2016, 05:06:01 pm
Moje izvinjenje, ja sam u Šibeniku bio 11.10.1982. do 12.11.1983.
Isto tako dobro pamtim, da smo na plavim dozvolama (Dozvola za redovan izlazak van kruga kasarne) na poleđini imali otkucano 7 (sedam) "lokala" u koje je ZABRANJE ulazak za vojnike, kao i pod 8. Zabranjeno je kretanje prugom Mandalina - Šibenik.
To mi nikada nije bilo jasno, zašto je to moralo biti napisano? Ko bi normalan išao prugom! Onda su to objasnili da je bilo slučajeva kada se pijana vojska vraćala iz grada, nije čula voz, i bili su pregaženi.
Nikada nismo imali prevoz iz kasarne Rade Končar (pećine) do Kasarne Ante Jonić gde smo išli na kupanje, uvek peške, bez obzira da li sija sunce, pada kiša ili "piči" bura. Isto tako, i  kada se išlo u grad.
Nije mi jasno zašto su Vas posle razduženja u R. Končar, brodovima prevozili u luku?
Vojna policija je uredno proveravala dozvole za izlazak u grad, između ostalog što je bilo dovoljno vojske za razne mahinacije.
Vojnik koji je imao dokumenta za ozlazak u grad i nije pravio pi...rije, nije imao razloga da strahuje od istih.
U kasarni R. Končar je bila, ako se dobro sećam jedinica oDJČ. Kod njih smo zaduživali MES za obuku (PP mine i PT mine), sa sve alatima. Nikada nije bilo improvizacije u preuzimanju i vraćanju školskih MES istima, a bili su "stara" vojska. Ako su se tako odnosili prema školskim (nastavnim), nije mi baš pri zdravoj pameti da se sa ubojitim ponašaju u fazonu "boli ne k..ac za sve".
Kada sam ja bio tamo kbb je bio DB (od 22.12.1983. KA), komandant VPS. U međuvremenu u Šibeniku je mislim kbb bio velikoooo mudooo. Tako da kontrola kbb kod vas bi izazvala MOMENTALNU smenu svog osoblja, a potom privremeni (kraći ili duži) boravak na stanu i hrani u vojnom zatvoru "na kraju sveta" (moja inerpretacija) kod zastavnika S.
Samo sa dodam, kada samo došli u kasarnu Rade Končar, prva stvar koju su nas naučuli je da je k-dant kasarne taj i taj (zaboravio), k-dant diviziona taj i taj (zaboravio). k-dir baterije kIkl ZČ (nism zaboravio), k-dir I voda kap (?T) ("Taša") (zaboravio ime), komandir II voda svikl BŠ, komandir odeljenja (njega nisam mogao da zaboravim - AR). Pored toga svi smo zapamtili zastavnika S. kao upravnika zatvora.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Solaris on September 21, 2016, 05:17:40 pm
Ako sam dobro shvatio priču ovo se događalo 89/90 a tad su mnoge stvari bile drukčije.
Premda kako sam već napisao ... ali da ne dužim.  :-\

poz.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 06:18:04 pm
Много је времена прошло, али мислим да су наше дозволе за излазак у град биле беле. У Пули. Ваљда је и у Шибенику било тако. А нешто се и не сећам да нам је неко писао те дозволе јер у прво време на Паниковцу нисмо имали нашег официра који би се нама бавио. Дужина изласка је била повезана са редом вожње мале баркасе која је ту прћкала. А не сећам се ни касније. Дозвола је имала сврху у каснијим вечерњим сатима, а ми смо се често враћали пре осам увече.

Чуо сам да постоји списак од 20 локала који су забрањени за припаднике ЈНА-ЈРМ, али нисам никада видео тај списак. На Паниковцу није постојала нека посебна жеља за алкохолом, док је на Минерској тога имало колико год хоћеш и можеш да попијеш, 00 до 24.

Зашто су нас превозили баркасом?

Раздужили се, па отишли на Минерску да узмемо војне књижице, баркасом, и затим до града, баркасом у два.

Да ли си ти некада био на Минерској?


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 06:35:26 pm
ТНТ, само да ти кажем да се маса мина којима смо се ми бавили изражавала у стотинама килограма и да смо се најчешће  бавили бојевим средствима, а малобројне школске смо премештали само кад нам сметају да сложимо магацин. Да сад не растежем причу о тим минама, било је то безбедно а и ми смо пазили јер смо морали. Због повреда.

Мало се насмејах кад сам прочитао "школске".

Не сећам се да смо на Паниковцу имали школски елемент за ВА53 торпеда уместо бојевог. Можда је и била нека у старој монтажи, а за МК44 смо имали једно цело расклопљено у делове, за наставне сврхе. Било је под дебелим слојем прашине док ја нисам почео да се занимам око тога шта ту има.

Паниковац је био једно одмаралиште ако се изузме стража, али било је то пролеће и лето и није било хладно.



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 07:01:33 pm
На Паниковцу смо имали неки црно бели телевизор, мислим да је био РИЗ, и једну чворновату мотку на коју смо насадили антену и често смо се замајавали како да "нациљамо" да слика буде како треба. Било је ту и комичних ситуација.

Једно вече, на ТВ би неки филм о вампирима. Лепо се ми наместили, гледамо филм. Отворени прозори, средина августа. И док смо ми били забављени тим хорором у учионицу улети слепи миш и пролети испред телевизора. Пола је побегло напоље, а свашта се нашло у ваздуху и уљез би оборен. Ударио га Зука јастуком и убио у лету.

Каква војска, дечурлија. Неће стражар на "двојку" у шуму, па Бога зови.

Сад се смејем кад се сетим.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: dzumba on September 21, 2016, 09:18:16 pm
Кад прочитам опис стања објеката у Минерској по доласку  Јовекракена (стакла на прозорима једва да има, еркондишн типа промаја ради и зими и лети, паркета и патоса једва да има а подови прљави да се и не зна дал је испод паркет, патос, бетон, винил... и тд. и сл.) и погледам ове слике Минерске из скоријег времена, могу само да закључим да ововременски вандали нису имала пуно посла. Они су "мале маце" у односу на дружину Јовекракена.

Ипак, је не бих искључио све оно што је Јовокракен написао о стању у јединици. То јесте субјективно и помало "песничко" виђење, али да је у неким јединицама било јавашлука, алкохолизма, нерада и сл. било је. Да је било кукавних ("смотаних") старешина било је. Да је било незадовољства међу војницима, грађанским лицима и војницима, па и официрима, пре свега због неких одлука, било је. Да је војска у неким јединицама и преко 2 месеца била на страже без смене, било је. То су били проблеми којим се бавио и врх ЈНА. Један од разлога да се уведу (негде средином 1988. или ту негде) оне "тајне" ненајављене контроле, обавеза старешина надређених команди да проведу 24 часа на стражама и касарнама потчињених команди, посебно издвојених објеката и сл, били су баш овакви проблеми. И нема војске где свега тога нема. Није ту ЈНА била изузетак. Има тога и данас, не само у овим нашим војскама већ и оним великим, само што вести о томе не допиру до нас или нас не дотичу.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 21, 2016, 11:03:10 pm
Ово је био објективан коментар на основу познавања укупног стања у војсци.

Ипак, има једна мала зачкољица. За Минерску сам чуо још на Музилу и помињала се као страшило.

Да ли је тачно да је прва цифра у броју војне поште имала везе са врстом јединице или објекта?

Кад смо добијали прекоманду чули смо да је стража на тројку па се нисам баш обрадовао кад су ми кредом написали 3128 на транспортну торбу.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: ssekir75 on September 21, 2016, 11:42:44 pm
из разговора са старим "војним" мајсторима сазнао сам да је по тим скрајнутим јединицама, складиштима, радионицама и сличним објектима стање веома често било слично овоме што јово описује. додуше не баш толико драстично да официри морају да ваде пиштоље на војску и да је упитању "вила промаја", али да је било тешке недисциплине, јесте. бријање како се коме ћефне, облачеење како коме одговара, мнооогооо алкохола, излажење кад је дупету воља (уз услов да нема посла) итд. руку на срце, много су томе доприносили и ти исти мајстори којима је било жао војске па им толерисали све и свашта, официри слабо залазе, подофицири често исти ко и сама војска и често под гасом (неко и под казном распоређен ту), плодно тло за белај.

јово, јес ти размишљао да пишеш књигу о овоме? ;D занимљив стил.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 22, 2016, 12:26:59 am
То би личило на "Живот на Мисисипију" и "Боксери иду у Рај" уз сок од гњилих рајских шљива.

Стил јесте намерно шаљив али је тема далеко од шаљиве. Ипак су нам пропала четири момка којима је здравље отишло у три лепе, а ја знам увек кад ће киша. Имао сам напрсло ребро, а нисам ни знао, па је то зарасло само. Било је и повреда од нестручног "руковања", брачанин је ударио песницом и сломио шаку, и намучио се после, уградили му неку плочицу у шаку и увезали кости жицом, па све то у гипс.

Од свега, најгора је била хладноћа. Мразни паклови Нифлхајма.

Тако сам и ја све то окренуо на шалу, да не буде гадно за читање.




Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Kuzma® on September 22, 2016, 07:42:21 am

Да ли је тачно да је прва цифра у броју војне поште имала везе са врстом јединице или објекта?


Negde je bilo reci o brojcanim oznakama vojnih posta i doslo se do zakljucka da nije postojao neki poseban sistem po kome se odredjivala ta oznaka za razliku od VES-ti (kod mnogih uobicajeno VES-ova). Cak se iz broja vojne poste ne moze zakljuciti ni sira geografska lokacija a o samoj nameni jedinice tek nema ni govora. Zakljucak je da su te oznake takve kako bi zbunili neprijatelja i kako bi on morao da angazuje vece obavestajne potencijale da provale sistem.  ;D


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Solaris on September 22, 2016, 11:02:22 am
Svasta se pronadje po netu.  ;D
Slicne price mi je pricao prijatelj koji je sluzio na o. Smokvici (baterija) ali nije se nesto zalio.  :laugh:
Raspasoj bi nastupio posljepodne kad ode oficir i vikendom.

Quote
86/87 godine
82. klasa JRM
Pula(Muzil) -Šibenik(Tamo gdje je snimljen film"Kako je počeo rat na mom otoku")

U Puli smo jebali ježa u leđa poslje je bil "raspašoj" ,trava,pijandurenje,ribarenje...

Javite se članovi "CANABIS KLUBA MINERSKA"

Link (http://www.index.hr/forum/21/odlagaliste/tema/15967/sluzenje-jna-ko-gdje-kad-.aspx)

poz.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 22, 2016, 11:53:25 am
Ето ти сад. Па то значи да је раније било још горе??

Током мог боравка на Минерској није било таквих.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: ViribusUnitis on September 22, 2016, 08:17:20 pm
JNA je bila velika organizacija, veliki mehanizam, veliki aparat, a svaka takva organizacija neminovno postane birokratizirana i događaju se propusti u sistemu. Ako imamo na umu prirodu birokracije koja funkcionira po inerciji, onda se situacija na Minerskoj čini realnom. Uzmimo u obzir da je vojni birokratizam još inertniji i da se teško pokreće. Nije isključeno da su više komande znale za to stanje, ali su odlagale suočenje sa situacijom. JNA je u pravilu bila efikasna i dobro je funkcionirala sa stanovišta upravljanja, što ne znači da nisu postojale ovakve sive zone. Pričali su mi mornari moje generacije (u JNA 80/81) da je na Prevlaci, na primjer, bio nered, da su stražari po ljeti bili u gaćama pa onako goli nosili uprtače.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: dzumba on September 22, 2016, 08:32:58 pm
Јовокракен је мало претерао у опису стања објеката и осталога. Он није схватио или није хтео да схвати први пасусу из мога претходног поста. Неће бити да је то баш тако изгледало јер објекти сада (руинирани) изгледају боље него у опису Јовекракена. Наравно, сада сам и ја претерао (у претходној реченици) да бих био пластичнији. Дакле, ако је Јовокракен желео да да одушка својој уметничкој души успео је. Али, ако је хтео да да опис објективног стања Минерске, поготову Морнарице и ЈНА у целини погрешио је. Нити је био свугде у свако време на свим тим објектима (Минерској), нити је имао баш све информације да би доносио коначан суд. То што је написао је написано из визуре једног морнара и ништа више од тога.

Још једном подвлачим да то што он није знао и то што сада у опису понегде драматизује стање, не значи да стање није било лоше (мерено у односу на друге јединице РМ и ЈНА). Шта више уверен сам да није било добро.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: ssekir75 on September 22, 2016, 09:03:43 pm
па јово и рече да је у пули и паниковцу било све као што бог заповеда, да само у минерској није ваљало.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 22, 2016, 10:11:20 pm
Али... Баш јесам имао увид у све што се дешава на Минерској.

Иако је комплекс велики, све се дешава у тој управној згради. То је ограничен и релативно мали простор у коме се ништа није могло успешно сакрити или закључати.

Напоменуо сам да су накнадно, када сам ја већ напустио Минерску и отишао на Паниковац, поставили нов под, окречили зидове, офарбали дрвенарију и устаклили прозоре. То је било осам месеци након мог доласка. На сликама се види управо тај замењени под.

Може се закључити да је било и накнадних преправки, видим да су пробили још једна врата и додали два прозора на трпезарију, али то је ирелевантно јер се десило у неком каснијем периоду при чему је такође непознато ко се тиме бавио. Видљиво је да је данас зграда лишена свега што се могло однети и продати.

У опису спаваонице сам био јако штур, без неких посебних детаља, јер није имало светла и те остале појединости сам видео тек следећег дана, тако да је опис спаваонице прилично уздржан али и више него довољан. О купатилу нисам написао ни једну једину реч, зар не? Тако је боље.

Нема сврхе бранити нешто што се не да одбранити, а истовремено нема сврхе уверавати онога ко је већ одлучио да неће бити уверен. Сходно томе, стање које сам затекао на Минерској је директна последица немара ЈРМ у тој позадинској бази, а опет, имајући у виду временску дистанцу и догађаје који су се одиграли, не може се доказати и приказати стање у поменутом тренутку.

Претпостављам да је већина средстава била исправна јер су била јако једноставна и нису се много мењала још од 19. века.

Намера ми је била да верно опишем оно што сам видео и доживео, без дисторзије која би могла бити изазвана мојим гађењем и индигнацијом према лицима одговорним за описано стање.

Свака организација која је успостављена на принципима који су засновани на хијерархији и субординацији увек има одговорно лице за сваку појаву која одудара или је у супротности са принципима на којима је иста организација успостављена.

Колико ја сад могу да закључим, одговорно је неко НН лице.

У реду, сада то није ни важно.

На самом почетку сам поменуо и овакве ситуације те је ова дискусија на неки начин и очекивана.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: lovac on September 23, 2016, 07:21:01 pm
U toku T11, sve mine iz HR (minerske) su doveževe u Boku, i istovarene na obali Luštice od Pristana do Rakita. Bilo ih je blizu 2000 (možda i više), i odatle je većina otišla u rashod.

Video sam ih kada su stizale i hodao među njima najmanje 2 godine, jer su bile poslagane na obali mora, nezaštićene, na otvorenom prostoru.
Ne ulazim u diskusiju o stanju u Minerskoj, ali se na osnovu tehničkog stanja pristiglih mina ne bi moglo reći da je u jedinici koja ih je održavala bio haos, kakav kraken opisuje.
Takav haos u disciplini (i svemu ostalom) mora da se oslikava i na stanju tehničkih sredstava koja su bila uskladištena u toj jedinici. To je neminovno.

I još jednom naglašavam: poznavao sam majstore koji su odavde iz Boke odlazili u Šibenik na tehničke preglede uskladištenih mina, i niko od njih nije pričao o haosu, kakav spominje jovo.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 23, 2016, 10:31:09 pm
Да. Неке ствари се никада не мењају.

Поменуо сам да сам у магацинима Минерске налазио мине из периода пре Првог Светског рата које су биле сасвим исправне. Да ниси нашао коју? Могле су остати ускладиштене деценијама и ништа не би утицало на тело мине. колица на којима се налазио сидрени механизам су имала своје металне точкове тако да их нисмо котрљали, а ипак сам се понекад осећао као Сизиф.

"У Нигерији пада киша што значи да на северу, у Либији, пада снег." је потпуно исти пример погрешне импликације.

Нити је ко покушавао да оштети неку од мина нити га је то занимало и не чуди ме што су тела мина била у добром стању. Мине су ишле у радионице на основу документације о периодичном прегледу и одржавању. Након тога, опет назад у складиште у току истог дана.

Нећу се бавити тиме ко и како може да поквари челичну лопту, већ нечим другим.

Приметио сам да је сасвим уобичајена, скоро обавезна, особина лоших официра била да увек указују на нешто што је по њиховом мишљењу погрешно, неисправно или нетачно, при чему никада нису покушавали да исту енергију усмере на трагање за начином да се нешто побољша, исправи или бар уреди, што се могло приметити код добрих официра. Велика и опасна грешка и једна лоша особина коју сваки човек мора да избегава.

Да.

Би то некако почетком лета, и на Паниковац нам дође дежурни базе, поручник, би нешто намрштен. Било је око 11 сати увече и очекивали смо да ће да обиђе стражу и томе слично, али је он журним кораком прво обишао клозет. Видимо да њега стража и не занима, већ он уђе у учионицу и затекне двојицу како играју шах. Поче нешто о повечерју, али су ова двојица била у саставу страже, и треба да буду будни. Онда, зашто нису у стражари, али у тој малој просторији је била сошка, телефонска централа, сандук муниције, једна столица и ништа више те се у њој није могло ни боравити. Како није нашао ништа за шта би се ухватио, пита он ко је најбољи шахиста, а ова двојица показаше на мене. Помислих, шта има везе, партију-две па ће да иде. На почетку он мене упозорава да има неку категорију на шта се ја сетих да сам то освојио још као основац. Почнемо да играмо, кад ли у трећој партији приметим да он отприлике покушава да ме победи. После пете партије се већ и зацрвенео, али је променио приступ и покушавао да ремизира. Додуше, неуспешно. Неко у ходнику рече да бих ја могао да играм и са стражарског места, а овај тек ту одустаде.

Е ту сам стварно направио грешку. Бар три пута недељно су дежурни базе долазили на Паниковац да играју шах и требало је да прође месец дана док нису одустали. Освојили су укупно 0 (нула) поена. ЈРМ је ту претрпела тежак пораз.

Реакције су им биле различите. Морам рећи да су махом били добри људи и стабилне личности, али и да је било оних који то нису.

На Паниковцу нису нашли ништа неисправно. Једино нам се није примило цвеће како треба и пола се посушило.


А до када сте држали та средства на небезбедан начин? Штета за АИМ.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 25, 2016, 12:10:02 am
Из целог ВПС Шибеник јавио се само "бродарски", а и он је био на Кулинама. Ценим да се није много завлачио по удаљеним деловима позадинске базе.

Споља посматрано, Минерска је изгледала много боље него морнаричко-техничка радионица на Мандалини. Празан док, складишта, у позадини четинари, рибарске кућице и то је отприлике све што се да видети. Посматрањем се није могло уочити ништа посебно.

Минерска је увек имала дежурног официра. Било је разних, и сви су били незаинтересовани и мрзовољни, јер су морали да буду присутни до следећег јутра, и дизања заставе. Најчешће су били неприметни, нису ни излазили из канцеларије/собе у којој су имали и телевизор и електрични решо на којем су кували кафу и чај. Значи као да нису били ту.

Управна зграда је имала два улаза тако да би евентуални посетиоци, чим би кренули степеницама наставили да се држе гелендера и тако завршили право у канцеларијама. Ваљда неки атавизам, кад се ухвати не пушта док се не попење до врха дрвета, овај, степеништа.

Кантина је била црна рупа у црној рупи и потпуно незанимљива за мене осим ако нисам тражио чај што би посебно изнервирало кантињера, али му то није помагало. Сокови су били стари толико да се нису могли попити па их нико их није ни пио а нови нису ни долазили. Ту се играо покер, и стално су падале оптужбе о варању на картама што је доводило до разних ситуација, а убрзо је постало јасно зашто је каса кантине у минусу. Под је био у сличном стању као и под трпезарије. Посетиоци нису улазили у кантину, једну просторију од отприлике 15-16 квадратних метара. У ствари, у кантину није улазио нико осим, да тако кажем, морнара.

Изненадио сам се када сам прочитао да се Минерска помиње као "канабис клуб", и то у периоду 86/87 године, а ни то није могло преко ноћи. Закључујем да је такво стање дуго трајало.

Како нико није био забринут безбедносном ситуацијом? Немогуће је да нису знали, при чему мислим на оне чији је посао обухватао такве ствари.

Да ли је могуће да на форуму нема баш нико из ВПС Шибеник и да баш нико осим мене није био на Минерској, макар и у посети?

Покушавам да мало употпуним слику, али не иде.



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 26, 2016, 02:24:05 pm
Владимир Батрић.

Да напишем док нисам заборавио. Сад ми рекоше.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 28, 2016, 11:54:44 pm
Него, нешто ме занима, ако има ко да објасни.

По ВЕС-овима постоје наведени неки захтеви које војник, односно морнар мора да испуњава да би могао да добије распоред у неку јединицу.

Ко је и како одређивао у коју јединицу ће ко бити упућен? По персоналним картонима, одока, на број, како је то ишло?

И у прекоманди пола није знало да плива.

Једно поподне, шеткам се поред старе монтаже на Паниковцу, и видим наше "пецароше" како меркају има ли рибе. Претходни дан је баш дувало и вода је била веома бистра тако да се до одређене дубине могло видети има ли шта. Иначе, пецало се на писмен начин, на оловку. Закачи се струна, намота и на други крај струне ставе удица и импровизовани пловак, а може и без пловка, преко прста. Летње време, сви смо у бермудама и мајицама.

Имали смо једног са катуна на албанској граници, како је њему стигао позив за војску, никако ми није било јасно. Звали смо га "куј". Како год да му се обратиш, каже ти "куј", и био је стална мета несланих шала његових сународника који су се њему обраћали са "катундар" што овоме није било по вољи. И баш се тај "куј" нагне да гледа у воду, кад ли један његов дође на паметну идеју да га шутне у најистуренији део тела у том тренутку, и нормално, "куј" бућне у воду. Прође пар секунди и постане јасно да "куј" не зна да плива, а не зна ни овај из Ђаковице који га је и гурнуо у воду.

Ту су реакције без размишљања, скачи, вади, батрга се. Видим, нагутао се воде, кашље, али мрда. Није опасно, мрнџа нешто. Кад ли га ето овај брачанин, види мене скроз мокрог како седим на битви и овог како лежи, пита шта је и ја му кажем.  Хоће да бије овог "шаљивџију" и тачка. Једва сам га одвукао. Није био проблем овог упљескати, него је био проблем кад му дамо муницију.

После су они то сами решавали на свом језику а ја се нисам даље мешао.

Да је било зимско време ко зна шта би било. 

А за наше ВЕС-ове пливање је било посебно наведено као обавезно.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Kuzma® on September 29, 2016, 10:42:49 am
 Vojnoevidencionu specijalnost (VES) je odredjivao i nekada i sada Vojni odsek na osnovu plana popune jedinica rezervnog sastava na teritoriji za koju je Vojni odske nadlezan. Postoje i postojala su uputstva sa kriterijumima za odredjivanje VES-ti. To je pretezno bilo moguce ispostovati ali nekada su postojali i izuzeci. Primera radi nekome odrede VES rukovaoca inzinjerijske masine a on kasnije ne prodje odgovarajuci lekarski pregled (sada se taj pregled radi pre odlaska u vojsku). Takvima se menja VES i obucava se za neku drugu specijalnost u rodu.
Osim toga ranije se u drugoj polovini vojnog roka vrsila obuka za dopunsku specijalnost. Ova specijalnost je odredjivana u jedinici ali je svakako bila u nekoj vezi sa osnovnom VES-ti.

Kada je u pitanju mornarica mislim da je to malo drugacije funkcionisalo posto je bilo mornara iz svih krajeva Jugoslavije a bas nesto nisam siguran da su postojale mornaricke jedinice rezervnog sastava izvan Dunava, Save i naravno Jadrana.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: mandalina on September 29, 2016, 12:40:28 pm
Vojnoevidencionu specijalnost (VES) je odredjivao i nekada i sada Vojni odsek na osnovu plana popune jedinica rezervnog sastava na teritoriji za koju je Vojni odske nadlezan. Postoje i postojala su uputstva sa kriterijumima za odredjivanje VES-ti. To je pretezno bilo moguce ispostovati ali nekada su postojali i izuzeci. Primera radi nekome odrede VES rukovaoca inzinjerijske masine a on kasnije ne prodje odgovarajuci lekarski pregled (sada se taj pregled radi pre odlaska u vojsku). Takvima se menja VES i obucava se za neku drugu specijalnost u rodu.
Osim toga ranije se u drugoj polovini vojnog roka vrsila obuka za dopunsku specijalnost. Ova specijalnost je odredjivana u jedinici ali je svakako bila u nekoj vezi sa osnovnom VES-ti.

Kada je u pitanju mornarica mislim da je to malo drugacije funkcionisalo posto je bilo mornara iz svih krajeva Jugoslavije a bas nesto nisam siguran da su postojale mornaricke jedinice rezervnog sastava izvan Dunava, Save i naravno Jadrana.

Pa jasno! Ko je odslužio mornaricu zano je sve ostalo oko vojske. Pa ma baš sve! Zato su u mornaricu uvjek slali najjače i zdrave te pametne momke. Mi smo bili razporedivi na sve dužnosti. A ma baš sve!


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Milan (longtrip) on September 29, 2016, 01:44:31 pm
Ne znam baš da li je sve tako.Evo na primer, svi smo imali klasičnu pešadijsku obuku, razlika je samo u vremenu kada smo bili u vojsci. Neko je imao skraćenu kao ja jer se završavao poslednji čin predstave SFRJ. Po vesu-u brodski motorista, neko je bio palubarac...Mogu da zadužim čamac i papagaja da stražarim po Skrapežu ( reka u Zapadnoj Srbiji). Ili kao i svi drugi koji su prošli pešadijsku obuku , da budem raspoređen koje kuda.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Kuzma® on September 29, 2016, 02:05:50 pm
Ili kao i svi drugi koji su prošli pešadijsku obuku , da budem raspoređen koje kuda.

To se zove opsta popuna i odnosi se na lica koja su odsluzila vojni rok ali nemaju ratni raspored vec se upucuju po potrebi. Tako protivavionac moze da bude upucen u inzinjeriju, kuvar u vezu ili mornar u pesadiju.

P.S
Inace se slazem sa ostatkom Longtripovog posta.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 29, 2016, 02:53:06 pm
Да смо знали све око војске и не стоји, а да смо знали доста јесте истина. Ко је био заинтересован, тај је знао више, ко није, тај је и оно што треба да зна отаљавао.

Ово са непливачима је по мом мишљењу било посебно опасно. Не мора неко да га гурне, може сам да падне у воду, и ако га нико не примети на време, крај приче.

Један дан, док смо играли баскет, у дриблингу, кажем капетану да пола не зна да плива. Био виши од мене, па и кад га прођем понекад успе да ме стигне, а ту је остао на врх рекета.

После пар дана дође ДЈЧ, да вози непливаче на обуку,а капетан пошаље и мене. Лепо иде ДЈЧ, а ови су га држали на 15-20 чворова. До Жирја, горе су били артиљерци. И тако пет дана. Чим пристанемо, пар официра са чамца одлази на роњење и риболов, ови уче да пливају, а ја одем мало даље јер та настава замути воду. Бесплатно летовање, о државном трошку што би се рекло.

Али и после те обуке су научили да пливају "у самоодбрани", ако икако. Бар су изгубили страх од воде.



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 29, 2016, 02:54:52 pm
Паниковац


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 29, 2016, 02:56:42 pm
Паниковац


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 29, 2016, 02:58:51 pm
Дубока је, колико видим, задржала своју главну намену.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Milan (longtrip) on September 29, 2016, 03:29:37 pm
Bez obzira na sve, moramo se ograničiti na određne vremenske periode, mesta i potrebe za popunom ljudstva u pojedinim jedinicama. Pred kraj SFRJ , i neplivači su upućivani u mornaricu gde je postojala realna mogućnost i čak obaveza da nauče da plivaju. Međutim dođu takva vremena i situacije gde za to jednostavno nema vremena za imrpovizovanu dodatnu obuku  i teraj dalje. Eto sudbina je htela tako da moj klasić signalista, mornar Aleksandar Stojkov kao neplivač dobije prekomandu na često spominjani DTM 233. Tok kobnog 19. novembra 1991. izgubio je život ne samo on već i hrabri vodnik I klase Vujica Čurić , koji je pokušao da ga spase znajući da Aleksandar " Signal", kako smo ga zvali, ne ume da pliva. Doduše po takvom moru i talasima ,teško da je kome pomagala ta veština . Održavali su ih na površini pojasi za spasavanje a gušila " morska prašina" ( čestice vode iznad površine mora stvorene uraganskim naletima vetra). Nije to prvi ni poslednji slučaj da neplivač povuče na dno plivača...ali to su druge teme i ne bih više o tome ovde.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Solaris on September 29, 2016, 03:34:36 pm
Дубока је, колико видим, задржала своју главну намену.

To ti se samo cini, tamo vise nema nicega.  ;D

[attachment=1]
poz.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: micha on September 29, 2016, 06:31:28 pm
Bez obzira na sve, moramo se ograničiti na određne vremenske periode, mesta i potrebe za popunom ljudstva u pojedinim jedinicama. Pred kraj SFRJ , i neplivači su upućivani u mornaricu gde je postojala realna mogućnost i čak obaveza da nauče da plivaju. Međutim dođu takva vremena i situacije gde za to jednostavno nema vremena za imrpovizovanu dodatnu obuku  i teraj dalje. Eto sudbina je htela tako da moj klasić signalista, mornar Aleksandar Stojkov kao neplivač dobije prekomandu na često spominjani DTM 233. Tok kobnog 19. novembra 1991. izgubio je život ne samo on već i hrabri vodnik I klase Vujica Čurić , koji je pokušao da ga spase znajući da Aleksandar " Signal", kako smo ga zvali, ne ume da pliva. Doduše po takvom moru i talasima ,teško da je kome pomagala ta veština . Održavali su ih na površini pojasi za spasavanje a gušila " morska prašina" ( čestice vode iznad površine mora stvorene uraganskim naletima vetra). Nije to prvi ni poslednji slučaj da neplivač povuče na dno plivača...ali to su druge teme i ne bih više o tome ovde.


   Isto kao i drugi egzotični VES-ovi poput vojnika poslastičara, vojnika-kinooperatera i sl. tako su i mornari, signalisti, motoristi po dolasku u opštine sa kontinenta iz kojih su otišli u vojsku raspoređivani u svoj izvorni rod vojske tj. u PEŠADIJU gde su davali svoj maksimum u odbrani i izgradnji naše domovine. Da li stvarno neko misli da su Albanci iz Đakovice zaista trebali RM i u rezervi, a ne samo da kuckaju farbu sa korita brodova tokom velikog remonta?




Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on September 29, 2016, 06:36:10 pm
Bez obzira na sve, moramo se ograničiti na određne vremenske periode, mesta i potrebe za popunom ljudstva u pojedinim jedinicama. Pred kraj SFRJ , i neplivači su upućivani u mornaricu gde je postojala realna mogućnost i čak obaveza da nauče da plivaju. Međutim dođu takva vremena i situacije gde za to jednostavno nema vremena za imrpovizovanu dodatnu obuku  i teraj dalje. Eto sudbina je htela tako da moj klasić signalista, mornar Aleksandar Stojkov kao neplivač dobije prekomandu na često spominjani DTM 233. Tok kobnog 19. novembra 1991. izgubio je život ne samo on već i hrabri vodnik I klase Vujica Čurić , koji je pokušao da ga spase znajući da Aleksandar " Signal", kako smo ga zvali, ne ume da pliva. Doduše po takvom moru i talasima ,teško da je kome pomagala ta veština . Održavali su ih na površini pojasi za spasavanje a gušila " morska prašina" ( čestice vode iznad površine mora stvorene uraganskim naletima vetra). Nije to prvi ni poslednji slučaj da neplivač povuče na dno plivača...ali to su druge teme i ne bih više o tome ovde.

U periodu od 1981. do 1985 bio sam komandir V BO na MJ Podgorka, na Brionima. U svakoj klasi mornara bilo je neplivača, tokom svakog od tih leta nekoliko sam ih naučio da plivaju.

Posebno sam zapamtio Gajića, ime ne znam više, iz Banja Luke - nije slušao, pre nego je naučio da pliva otišao u duboko i počeo da se davi. Ja ga vadim, ai kosa kratka, nema centimetar, a on davi mene, pa je dobio dobar "morski" kroše i onda sam ga lako izvukao na obalu. Nije se ljutio, naravno, ali su ga drugi mornari zezali do kraja vojnog roka.

Znači da je uvek u Mornarici bilo mornara neplivača...


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: milena braco on September 29, 2016, 08:18:58 pm
 I ne samo mornara.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on September 29, 2016, 08:19:59 pm
I ne samo mornara.

I to je tačno, ali su starešine neplivači ipak bili retkost.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 29, 2016, 08:39:21 pm
Имао сам среће што нам нису често долазили фризери па сам имао за шта да га шчепам. А вала, имао је и он.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Kuzma® on September 29, 2016, 08:44:59 pm
Ja sam kao neplivac ( ne bas totalni ali plivac nisam sigurno) rasporedjen na duznost komandira u pontonirskoj jedinici. U 2-3 navrata sam upadao u vodu srecom prsluk za spasavanje i vojnici su odradili posao kako treba.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Trifko on September 29, 2016, 09:56:11 pm
Ajde za mornare (vojnike) i da razumijem došli iz neke "zabiti" gdje nisu mogli niti imali priliku da uče plivati, ali brate dragi stariješine koje su poslom vezani za more vodu da da s vremenom ne nauče ili da nemaju želju da uče plivati to ne mogu skontati...


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: micha on September 29, 2016, 10:14:59 pm



   Po važećim propisima prilikom pregleda broda od strane inspektora plovidbe osim uvida u dokumentaciju broda obavezan je da proveri mornarske knjižice i utvrdi da li su svi članovi posade PLIVAČI. Oni koji nisu obavili lekarski pregled ili ne znaju da plivaju se udaljavaju sa broda ili se brodu zabranjuje plovidba. A s obzirom da vojska nikada nije podlegala nikakvoj zvaničnoj inspekciji od strane državnih organa bilo je moguće i to da u posadi broda ( i to morskog ) budu neplivači što je isto kao da slepim i slabovidim licima date napunjeno oružje i odvedete ih na gađanje ili čoveku koji nikada nije vozio automobil i nema vozačku dozvolu date da vozi autobus sa dečijom ekskurzijom! Ne kaže se za džabe "Što voz povuče i vojska obuče..."




Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Рашо on September 29, 2016, 10:43:59 pm
И треба да су непливачи. Једино тако би бранили брод бескомпромисно и непоколебљиво, до краја. ;D


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 29, 2016, 10:51:42 pm
Такав бих ја сада био пешадинац. Ту сам где сам, нисам каскадер да сваки час мењам положај.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: motorista 57 klasa on September 30, 2016, 07:00:22 am
U vreme mog boravka na obuci u Puki, V bataljon (motoristi), maj- avgust 1979. svi neplivači su vođeni na plažu preko puta mariborskog kampa na obuku plivanja. Na pitanje starešine: ko je neplivač? i ja sam se prijavio iako sam proplivao na Savi sa 5 godina. Bilo je za početak dobro
jer su odmah ukapirali da znam da plivam a posle je postalo dosadno pa sam "brzo naučio" i postao plivač.
Po odsluženju vojnog roka bio sam kao i većina mornara raspoređen u pešadijsku rezervu i povremeno odlazio na vojne vežbe ali mi VES
nikada nije promenjen u vojnoj knjižici.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: momo PT61 on September 30, 2016, 07:34:02 am
Shvatam da mornar u rezervi ne može uvek da dobije ,bar u kopnenim predelima,odgovarajući raspored.Ali nekad se događaju banalne stvari,koje su se i meni desile.Dobijem raspored u tadašnjoj CZ u jedinici za spasavanje i prelaz prteko vode-i to u Republičkom štabu,kao manevarska jedinica-OK,drugo i nisam ništa bolje i sličnije po mome VES'u-Brodarac-kormilar  nisam mogao da dobijem.Ali-opet ali-kod prvog skupa jedinice,pročitaše nam raspored po dužnostima i ja dobijem ''drugi desni veslač'' u čamcu.Pitam k'dira čamca koliko je obučen,a on meni ''čamac sam dosad viđao sama na slici''!_?! ??? Odem komandantu jedinice i sve mu ispričam,a on nezainteresovano ''pa onda''-kažem mu da sam raspoređen neadekvatno!A on meni ''šta ćeš,nisam ja deda mraz da ispunjavam vaše želje!''-ostanem bez teksta i zalupim vratima i odem kući :rtfm


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 30, 2016, 11:07:12 am
Има и горе, кад ти се слично деси за време ратних дејстава, па не можеш да одеш и залупиш врата.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: micha on September 30, 2016, 11:41:57 pm



    Možeš i tada da odeš ali ti se zalupe vrata ispred nosa i to od zatvora!




Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on September 30, 2016, 11:59:47 pm
Мислим да је ту затвор био најмањи проблем.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: momo PT61 on October 02, 2016, 06:06:06 am
Do prestanka vojne obaveze u rezervi nisam propustio niti jedan poziv za vezbu,obuku i slicno,a i nespadam u one koje pune gaće i odu u pozadinu.Ovde sam iznio svoje iskustvo kako se netreba odnositi  sa podčinenjima i kako  se  olako rasipa potreban kadar te se ljudi ne iskorištavaju  prema obučenosti i spremnosti,a to se preslikava na umanjenoj efikasnosti jedinice-što bi se reklo moderno-loše menadziranje kadrova.Dok sam bio u JRM,a kasnije u TO ,komandni kadar je uvek nastojao da mi pronadje adekvatni raspored,često puta i tražeći moje mišljenje o obučenosti i spremnosti za izvršenje zadatka.K-dir jedinice je bio jednostavno nezainteresovan   da me sasluša a jedino mu je bilo važno da u 06.00 sačeka blagajnika i  uzme  dnevnicu i putne troškove pojede burek       i ode doma.A i vojni sud je za ljude!Ovde sam naročito naglasio CZ jer poznato je da kom.kadar je bio civilni ''tn KURSISTI'' a ne aktivni ili rezevni vojni kadar.Pa preme  ''svecu i tropar''ja sa onda 48 godina ne bi sebi dopustio da u ''ratnoj''jedinici makar u miru lupam vratima k-dantu.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on October 02, 2016, 12:23:17 pm
Погрешног одлучивања је било и биће га и то је присутно у свакој војсци, а на озбиљност старешина утичу запрећене последице за погрешне поступке. Ако нема последица, онда се свашта дешава. Идеалних ситуација нема, треба увек тражити оптимално решење, а то захтева да старешина буде заинтересован за оптимално решење.

Опаска о благајнику и буреку је одличан пример. Дешавало се и да оду и раније, посебно петком. Зажврљају два три папира, не излазе из канцеларије, откуњају до подне и оду. Такви не воле свој посао.



Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on October 02, 2016, 12:40:59 pm
Један од примера лоших официра дала је америчка војска у Вијетнаму.

Официри који су правили грешке нису дуго опстајали у јединици. Постојао је "фрагинг". Незадовољна јединица је често умела да неспособног официра елиминише ручном бомбом (фрагментационим оружјем без трагова за истрагу), док је способне официре поштовала јер својим одлукама нису изазивали непотребне губитке.

А дешавало се и да паметни наредник одведе вод пар стотина метара у џунглу и ту преседе патролу.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: micha on October 02, 2016, 10:59:23 pm



   Danas malo teže u vreme kamera za nadzor logora i GPS lokatora koji nosi vođa patrole. A šefovi sede stotinama kilometara dalje  u bunkeru i prate rijaliti uživo...




Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on October 02, 2016, 11:26:59 pm
Лако бих ја решио тај проблем са џи-пи-ес уређајима. Све то ради на +5V.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: momo PT61 on October 03, 2016, 01:54:38 am
Pogledajte,ako imate vrimena,ruski serijal ''Kažnjenički btaljon' :super


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on October 03, 2016, 02:25:43 am
"Штрафбат" са Александром Серебраковим у главној улози Василија Твердохлебова.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Karlo on October 03, 2016, 06:59:06 am
Mislim da je vreme da napišem svoje zapažanje o vojsci koju "obrađuje" topik sa svog aspekta.
Ukupno sa školom sam bio oko 14 godina.Ne bih pisao o periodu posle jer sam bio u građanstvu takođe uključen u neki oblik"vojske" preko rezerve odnosno ONO i DSZ.Jeste i ovo "sledilo" vojsku i imalo slične problema ali nije bilo baš taj "direktni" oblik pa uzmimo da mi nije poznato sve i u vojsci.

Bio sam u vojsci od 1965-te do 1976-te.Za taj period može se reći da je stvarno opadao "nivo" vojničkog života.Kako je kasnije bilo predpostavljam da se trend nastavio.
Imao sam sreću da sam pripao tehničkoj službi,koja je malo imala veze sa sa običnim vojnicima,jer mi je to padalo izuzetno teško.Jedino kad sam bio pom.dežurnog ili dežurni,nisam to mogao izbeći.
Da skratim ,zbog dužine posta,mislim da je @Jovo malo više karikirao stanje u vojsci.Koliko sam "zapazio",vojnički život je bio u "padu" i postojale su razlike po vrsti jedinica(lošije su bile "pozadinske" ili te "izdvojene" jedinice) ali ne ovako,kako je on to opisao.
Na pr.da se moglo spavati pod drvetom,ili raditi bilo što bez da se zna gdje je vojnik itd.Koliko se sjećam u svim iole brojnijim jedinicama je bio i desetar,i popodne je bio netko dežurni od starješina.Iz samog navoda da su mnogi nastojali da se "skinu" na sve "moguće" načine vidi se baš to da se nije moglo udaljavti ko kako hoće.Naveče po povečerju,u moje vreme,dežurni je primao raport o broju prisutnih vojnika i morqalo se reagovati ako se brojno stanje ne slaže.
Jedinica koju navodi je očito bila pozadinska (magac.mina i torpeda)i tu je sigurno bilo i razlike među starješinama,između onih koji su zaduženi za vojsku i oni koji su tu bili zbog tehnike.
I da skratim,topik uveliko izlazi van svoje teme.Otišlo se na GPS i strane filmove.Autor očito zna nešta što mi neznamo.Recimo da bi on to sa GPS rješio kao mali Perica jer zna da svi rade na 5v.Valjda misleći na bateriju-napajanje neznajući da se radi o stabilisanom naponu i to samo za određeni tip GPS dok je napajanje-baterija različita od tog napona (nema baterije na 5v stabilisano) itd....
Što se tiče filmova oni niti prikazuju realno stanje u navedenoj temi niti imaju veze sa ovom.

Poz.
 


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: proxy1969 on October 03, 2016, 01:37:33 pm

I to je tačno, ali su starešine neplivači ipak bili retkost.

A kako je moguće da je profesionalac mogao maturirati/diplomirati na SŠ ili Akademiji pomorski smjer ili MT smjer bez te provjere u praksi recimo na tjelesnom odgoju ili kako se već taj predmet vodio na tim školskim ustanovama..?


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kilezr on October 03, 2016, 02:03:22 pm

 Bilo je starešina u RM koji nisu znali da plivaju. Ja ih lično poznjem- poznavao sam dvojcu.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: jovokraken on October 03, 2016, 04:13:45 pm
Mislim da je vreme da napišem svoje zapažanje o vojsci koju "obrađuje" topik sa svog aspekta.
Ukupno sa školom sam bio oko 14 godina.Ne bih pisao o periodu posle jer sam bio u građanstvu takođe uključen u neki oblik"vojske" preko rezerve odnosno ONO i DSZ.Jeste i ovo "sledilo" vojsku i imalo slične problema ali nije bilo baš taj "direktni" oblik pa uzmimo da mi nije poznato sve i u vojsci.

Bio sam u vojsci od 1965-te do 1976-te.Za taj period može se reći da je stvarno opadao "nivo" vojničkog života.Kako je kasnije bilo predpostavljam da se trend nastavio.
Imao sam sreću da sam pripao tehničkoj službi,koja je malo imala veze sa sa običnim vojnicima,jer mi je to padalo izuzetno teško.Jedino kad sam bio pom.dežurnog ili dežurni,nisam to mogao izbeći.
Da skratim ,zbog dužine posta,mislim da je @Jovo malo više karikirao stanje u vojsci.Koliko sam "zapazio",vojnički život je bio u "padu" i postojale su razlike po vrsti jedinica(lošije su bile "pozadinske" ili te "izdvojene" jedinice) ali ne ovako,kako je on to opisao.
Na pr.da se moglo spavati pod drvetom,ili raditi bilo što bez da se zna gdje je vojnik itd.Koliko se sjećam u svim iole brojnijim jedinicama je bio i desetar,i popodne je bio netko dežurni od starješina.Iz samog navoda da su mnogi nastojali da se "skinu" na sve "moguće" načine vidi se baš to da se nije moglo udaljavti ko kako hoće.Naveče po povečerju,u moje vreme,dežurni je primao raport o broju prisutnih vojnika i morqalo se reagovati ako se brojno stanje ne slaže.
Jedinica koju navodi je očito bila pozadinska (magac.mina i torpeda)i tu je sigurno bilo i razlike među starješinama,između onih koji su zaduženi za vojsku i oni koji su tu bili zbog tehnike.
I da skratim,topik uveliko izlazi van svoje teme.Otišlo se na GPS i strane filmove.Autor očito zna nešta što mi neznamo.Recimo da bi on to sa GPS rješio kao mali Perica jer zna da svi rade na 5v.Valjda misleći na bateriju-napajanje neznajući da se radi o stabilisanom naponu i to samo za određeni tip GPS dok je napajanje-baterija različita od tog napona (nema baterije na 5v stabilisano) itd....
Što se tiče filmova oni niti prikazuju realno stanje u navedenoj temi niti imaju veze sa ovom.

Poz.
 

Да кренемо редом.

Ниво и услови живота у Пули су били сасвим нормални и потпуно у оквирима очекиваног. Дремање испод дрвета током поподневног одмора није било забрањено, што значи да је било дозвољено.

Паушалне процене да ли је нешто било могуће или не су потпуно депласиране.

Што се тиче Минерске, нешто не видех те старешине које су задужене за војску, а ни старешине које су "задужене" за старешине се нису много бавиле тиме.

Сасвим је могуће, а и врло вероватно, да знам нешто што ти не знаш, али само због тога што се ти ниси потрудио да знаш. Нема потребе расправљати о томе, то је у домену личних афинитета.

Филм као филм, служи за забаву.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on October 03, 2016, 07:49:47 pm

I to je tačno, ali su starešine neplivači ipak bili retkost.

A kako je moguće da je profesionalac mogao maturirati/diplomirati na SŠ ili Akademiji pomorski smjer ili MT smjer bez te provjere u praksi recimo na tjelesnom odgoju ili kako se već taj predmet vodio na tim školskim ustanovama..?

Iskreno, ne znam.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: dzumba on October 04, 2016, 08:12:53 pm
Када је у питању обука у пливању у ВА КоВ је то било обавезно, барем од почетка 70-тих (или краја 60-тих) када је изграђен базен. Свако је могао и морао научити да плива. ВА КоВ у Београду је имала врло добар базен и часови пливања су били обавезни. На почетку су одвајали пливаче од непливача и непливаче учили да пливају кроз посебан програм. Не би постајали врхунски пливачи, али довољно да могу препливати базен (била је нака норма и добијала се оцена) или да се не удаве у води.

Сећам се да су КоВ-овци на такмичењу војних академија увек "тукли" морнаре и пливању. И све нас је чудило да су питомци поморске академије били лошији пливачи. Изгледа да су им наставници физичког васпитања гледали кроз прсте.

Средња војна школа  КоВ у Сарајеву није имала базен. Не знам како је било раније, али каснијих година у периоду прилагађоавања питомци СВШ су боравили негде на мору (десет-15 дана) где су имали обуку у пливању. Мислим да су касније и у морнарици увели праксу да питомци у првој години, они који нису знали науче да пливају.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Kuzma® on October 04, 2016, 09:15:00 pm
Moja generacija SVS KoV je za razliku od nekih ranijih obuku u plivanju imala na bazenu u Rajlovcu. Medjutim  u razgovoru sa nekima iz ranijih klasa saznao sam da se i ranije desavalo  da poneka klasa umesto na more ide u Rajlovac.

U slucaju moje klase sve je nekako bilo zbrzano (mozda i zbog situacije u zemlji) pa su neplivaci tek nesto malo naucili ali su uglavnom ostali u statusu neplivaca. Naime sve je trebalo obaviti u radno vreme sa klasom od preko 300 pitomaca na jednom bazenu. Posle dorucka se islo a do rucka se trebalo vratiti.Mislim da se zbog brojnosti klase islo u nekoliko grupa u razlicitim vremenskim perioda i da je obuka trajala nesto krace nego ranijih godina. Nisam siguran ali mislim da je bila mozda oko 7 do maksimalno 10 dana ali se sa ovolike vremenske distance ne mogu najbolje setiiti.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: milena braco on October 04, 2016, 09:23:18 pm
 Obuku u plivanju su imali pitomci i ucenici svih vojnih skola i akademija. Neplivaci su morali proplivati, barem tada. Poslije, da li su se osjecali plivacima ili ne, .... Obuka u plivanju je bila predvidjena i za vojnike raznih VES-i. Vrlo cesto nije izvodjena iz objektivnih razloga.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: gocemk on January 25, 2017, 11:50:50 pm
https://www.cia.gov/library/readingroom/docs/CIA-RDP82-00457R007000530005-5.pdf


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: mandalina on January 26, 2017, 08:23:05 am

 Bilo je starešina u RM koji nisu znali da plivaju. Ja ih lično poznjem- poznavao sam dvojcu.

Pa šta onda. Znaju piloti da lete? Neznaju. Zato jim treba avion. Ako padnu iz aviona treba jim padobran. Isto mornari, da bi plovili treba jim brod. Ako padnu iz broda imaju prsluk za spašavanje. Tako nekako. ;)


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: lovac on January 26, 2017, 11:31:01 am
Svi ukrcani na brodu moraju da imaju prsluke za spasavanje - bez obzira da li su plivači ili neplivači.
Prsluci koje je imala JRM su bili specijalno dizajnirani, tako da čak i ako je čovek u nesveti, telo drže u takvom položaju da lice bude iznad vode, da bi unesrećeni mogao da diše.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: momo PT61 on January 28, 2017, 12:21:16 pm
Quote

Pa šta onda. Znaju piloti da lete? Neznaju. Zato jim treba avion. Ako padnu iz aviona treba jim padobran. Isto mornari, da bi plovili treba jim brod. Ako padnu iz broda imaju prsluk za spašavanje. Tako nekako. ;)

 :klap :klap :klap


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: galeb on January 28, 2017, 12:58:32 pm

 Bilo je starešina u RM koji nisu znali da plivaju. Ja ih lično poznjem- poznavao sam dvojcu.

Pa šta onda. Znaju piloti da lete? Neznaju. Zato jim treba avion. Ako padnu iz aviona treba jim padobran. Isto mornari, da bi plovili treba jim brod. Ako padnu iz broda imaju prsluk za spašavanje. Tako nekako. ;)

  Po jednoj strani logičko razmišljanje. Ali plivat se može, leteti se ne može. I ipak nije optimalno, da čovek koji radi na moru ne zna da pliva, mada može potpuno uspješno da obavlja posao.
    Može li neko da kaže po kom kriteriju se biralo vojnike za mornaricu ? Mislim na običnu vojsku, ne profesionalce. Sem onih, koji su već bili u pomorskoj školi prije služenja JNA. Kad su te na naboru pitali kud želiš, teško da si dobio izpunjenu želju mornarica, a da si rekao pehota, možda bih mogao i birati kamo ćeš.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kumbor on January 28, 2017, 01:31:40 pm

Zato sam ja na regrutaciji jasno napisao da ne želim ići u Mornaricu. Naravno, dobio sam ono što sam zapravo i hteo, a to je bila JRM. Redak slučaj trika koji mi je uspeo.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Bozo13 on January 28, 2017, 01:37:03 pm
leteti se ne može.

Može se leteti, samo pristanak je problematičan.


Setio se onog vica, kad čovek skoči sa zgrade, i dok leti pored balkona u 3 spratu, čovek ga pita kako je, a ovaj koji pada kaže "So far so good".

;D


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kumbor on January 28, 2017, 02:29:08 pm
leteti se ne može.

Može se leteti, samo pristanak je problematičan.


Setio se onog vica, kad čovek skoči sa zgrade, i dok leti pored balkona u 3 spratu, čovek ga pita kako je, a ovaj koji pada kaže "So far so good".

;D

Tj. za sad je sve u redu! Onda je bubnuo o asfalt.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Рашо on January 28, 2017, 04:51:01 pm

Zato sam ja na regrutaciji jasno napisao da ne želim ići u Mornaricu. Naravno, dobio sam ono što sam zapravo i hteo, a to je bila JRM. Redak slučaj trika koji mi je uspeo.

Ово ја видим као један од слабости и недостатака ондашњег система регрутовања. Ти си, Ђорђе, надмудрио систем и добио си их на њиховом терену. Из разговора са многима који су служили у ЈНА, стекао сам утисак да су углавном поступали као у твом случају. Дакле, питају гдје би служио, а онда ударе контру. Испада да су се војни одсјеци руководили углавном инатом, неким ирационалним деспеком. На страну то што сам одувјек сматрао да у тим одјељењима народне одбране и војним одсјецима сједе искомплексиране кукавице у души.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Bozo13 on January 28, 2017, 05:27:37 pm
Znam da je u Slo posle 91 regrutovalo po potrebama obštine. Ako se slučajno želja poklopila sa potrebom obštine onda si prošao. Ako nije, završio si u artileriji :P


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: kilezr on January 28, 2017, 08:48:30 pm

 Nisam ja rekao da se moralo znati plivati. Samo sam konstatovao da su dvojca mojih kolega bili neplivači . Sad, kakve su bili starešine to nije ovde tema. Regrutacija se vršila po potrebama Vojnih odseka. Ko je sedeo tamo , nebi u to ulazio. Znam samo da je stručna sprema bila jedan od odlučujućih faktora u određivanju roda. Naprimer. Sve moje kolege - brodomonteri su završili u JRM. Ja sam morao da tražim vezu da bi otišao u 63-u. a i moj kum isto za gardu.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: motorista 57 klasa on January 29, 2017, 05:16:12 am

Zato sam ja na regrutaciji jasno napisao da ne želim ići u Mornaricu. Naravno, dobio sam ono što sam zapravo i hteo, a to je bila JRM. Redak slučaj trika koji mi je uspeo.

Ово ја видим као један од слабости и недостатака ондашњег система регрутовања. Ти си, Ђорђе, надмудрио систем и добио си их на њиховом терену. Из разговора са многима који су служили у ЈНА, стекао сам утисак да су углавном поступали као у твом случају. Дакле, питају гдје би служио, а онда ударе контру. Испада да су се војни одсјеци руководили углавном инатом, неким ирационалним деспеком. На страну то што сам одувјек сматрао да у тим одјељењима народне одбране и војним одсјецима сједе искомплексиране кукавице у души.
A ja sam trazio i dobio mornaricu bez ikakvih problema. Niko  me nije pitao da li znam da plivam na regrutaciji. A u Puli na obuci sam se redovno
prijavio kao neplivac ( iako sam proplivao na Savi sa 5 godina) i onda su nas vodili na obuku na plazu preko puta mariborskog kampa. Neki vodnik
je odmah video da znam da plivam ali me je ostavio 15 dana na obuci pa sam uzivao na palazi koliko se to moglo kada si vojnik. U dozvoli za izlazak u grad
pisalo je sa pecatom i potpisom plivac.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on January 29, 2017, 01:12:16 pm
U MVA sam 1975. došao iz Vojne gimnazije Beograd, bilo nas je ukupno u klasi 12-15 gimnazijalaca (i u gimnaziji smo imali časove fiskulture na Banjici i svi neplivači su tu proplivali). U prvih nekoliko dana imali smo na bazenu u Splitu proveru u plivanju, nakon 7 dana krenli Jadranom na krstarenje od 10-ak dana. U Piranu nam izmerili 1000 metara i plivali smo na toj relaciji.

Koliko se sećam niko u klasi (bilo nas je oko 120) nije bio neplivač, a da i jeste, naučili bi ga ekspresno da pliva. Zato mi nije jasno kako je iko mogao da završi MVA ili MTSVŠ a da nije plivač.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: galeb on January 29, 2017, 04:11:33 pm
U MVA sam 1975. došao iz Vojne gimnazije Beograd, bilo nas je ukupno u klasi 12-15 gimnazijalaca (i u gimnaziji smo imali časove fiskulture na Banjici i svi neplivači su tu proplivali). U prvih nekoliko dana imali smo na bazenu u Splitu proveru u plivanju, nakon 7 dana krenli Jadranom na krstarenje od 10-ak dana. U Piranu nam izmerili 1000 metara i plivali smo na toj relaciji.

Koliko se sećam niko u klasi (bilo nas je oko 120) nije bio neplivač, a da i jeste, naučili bi ga ekspresno da pliva. Zato mi nije jasno kako je iko mogao da završi MVA ili MTSVŠ a da nije plivač.

   Koje godine ste bili s Jadranom u Piranu ? Jeste bili i u Portorožu ?  Negde sam video fotografiju, vezanog na gradski molo, ne sećam se više gde. A kod kuće bih trebao imat, ali takodjer na žalost ne znam gde (mnogo sam tražio) sliku Jadrana vezanog na molo u Portorožu. Rekao bih, da je bilo slikano negde 1975 +/-.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on January 29, 2017, 07:26:52 pm
Negde od 20.09.1975. do 25.09.1975, tačan datum ipak ne znam. Bili smo 2 -3 dana. Mislim da u Portorožu nismo bili, setio bih se da jesmo.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: mandalina on January 30, 2017, 09:02:08 am
Jadran se obično vezao na pomolu u Piranu.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: mandalina on January 30, 2017, 09:07:12 am
Jadran se obično vezao na pomolu u Piranu.

[attachment=1]

[attachment=2]


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: momo PT61 on January 30, 2017, 06:05:17 pm
Ajde da osvezim sjecanje-regrutna komisija me htela poslati u 63 padobranski/kazali mi da sam slab ali cvrst i jogunast/ali na njihovu zalost-rekli su-zbog hronicne upale sinusa i otezanom disanju,medicinsko lice u komisiji me odbilo.Ja nisam nista komentirao jer biti u 63,je cast,ali to je to.
Onda me upita najstariji-A sta cemo sad sa tobom,gde da te uputimo? Ja -odmah -JRM!pitaju onda -znas li da ces sluziti 90 dana vise?Da!
Onda nek ti je sa srecom,posto i onako rodjen izmedju dva jezera-/Ohridsko i Globocicko/-i odoh u VP 1159 Pula.
To je moje iskustvo,nemora da se slaze sa drugacijim iskustvom pred komisijom  a meni su delovali kao iskusni i otvoreni,dobronamjerni? :marinero


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on January 30, 2017, 06:57:05 pm
Jadran se obično vezao na pomolu u Piranu.

[attachment=1]

[attachment=2]

Jeste, tu smo bili vezani.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: mandalina on January 31, 2017, 12:18:03 pm
I izlazili ste u belim odelima? Anđeli u bjelome. A ženske jesu gledale za vama? Vi ste bili i neka vrsta reklame za JRM!


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on January 31, 2017, 02:29:56 pm
Jeste... Da mi je današnje iskustvo i ondašnje godine, gde bi mi bio kraj! ;)


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: lovac on January 31, 2017, 02:40:19 pm
Vidiš, Boro, ja imam sasvim suprotno iskustvo: meni se činilo da su bele pitomačke uniforme samo odbijale cure, gde god smo se pojavili.  :-\

Sve, kao gledaju iz daljine sa zanimanjem, ali kada želiš nešto konkretno, beže od tebe kao oparene. Tako je bilo u celoj Dalmaciji, a i na otocima.
Možda zađem u T11, ali mi se tada činilo, da pored bele uniforme, moja čista ekavica takođe pravi veliki problem prilikom uspostavljanja kontakta, u većini slučajeva.

Ovo je moje lično iskustvo, i svakako se ne može generalizovati. Osim toga, bilo je to jako davno .....  :-[


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: Boro Prodanic on January 31, 2017, 02:44:19 pm
U mom slučaju uniforma je uvek pomagala. :)


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: galeb on January 31, 2017, 03:29:39 pm
Jadran se obično vezao na pomolu u Piranu.

Pa jeste, drukčije i ne može osim da sidri na otvorenom. Na tom molu je i uslikan bio, crnobijela slika. Ako je nadjem neki dan, postavit ću je.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: mandalina on January 31, 2017, 05:50:11 pm
U mom slučaju uniforma je uvek pomagala. :)

Pa tako je i danas. Čak i u SLO. Pogotovo mornarička.


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: VP3128 on December 01, 2019, 12:14:17 am
Procitao sam sve sto je napisano. Klaso nisi sam doci cemo i kod tebe kuci nista nije zaboravljeno


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: VP3128 on December 01, 2019, 12:17:12 am
Vladimir Basic je bio mt kapetan, nije Batric, a ljiga porucnik je bio Pavle. sramota da postoji onako nesto


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: VP3128 on December 01, 2019, 12:29:06 am
Ne moze da oficir prihvati da bude saobracajac, kao taj pavle rubezic
kazu posle postao neki zeljko


Title: Re: ЈРМ - мање познати детаљи
Post by: VP3128 on December 01, 2019, 12:30:24 am
zvacu sutra franceskog valjda ga nije pijavica pomela i rsdjana

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info