PALUBA

Ovde možete ostavljati zanimljive stvari iz domena automobilizma.

Za početak...

https://youtu.be/02Ak1eIyj3M

Meni je ovaj mađar van konkurencije, prvi minut se ne dešava ništa a onda ti dođe da vežeš pojas iako sediš u fotelji ispred kompa  :laugh:
https://www.youtube.com/watch?v=Ldi-6Lbr7hM

Ових је дана у Русији умрло неколико људи јер су пијани возачи, што због пијанства, што због намере, преградили пут хитној помоћи. И још се свађају, који си ми ти к***ц да ти се склањам! То је велики напредак заправо, јер су пре 20так година сматрали да је пешачки прелаз знак да треба убрзати и укључити брисаче. Обориш баку, добијеш Бонус! Према њима је ипак Србија Америка у овом погледу. Бар Београд. Моја жена добије нервни слом кад идемо градом, а ја подигнем ногу на најближи браник од кола да завежем одвезану пертлу. Шта ти је, могу да пуцају!? Наравно, пертлу везујем на бранику обичног аута, не на мечки, хамеру, РенџРоверу, итд. Могу да пуцају... а по Москви хапсе кад се на свадби пуца ћорцима! Нису били на српској свадби и нису чули рафал из аутомата!!! Нико из Зоље није опалио!? Еее руске ли будалееее!!! Аеее.

Always at (over?) the limit, VW GOLF 1, 2.0 16V by crazy guy Daniel Wittwer. Swiss Hillclimb 2016

https://youtu.be/tXoVc4wz9gk

Kako je automobil naučio vožnju od čoveka
Tanjug   19.04.2017.

U magazinu prestižnog američkog Tehnološkog instituta Masačusetsa "MIT tehnolodži rivju", objavljen je tekst pod nazivom "Mračna tajna u srcu veštačke inteligencije", u kojem se navodi da "niko zapravo ne zna kako najnapredniji algoritmi rade to što rade".

[attachment=1]

- To bi mogao da bude problem - stoji u tekstu. Navodi se da je "prošle godine čudan automobil koji upravlja samim sobom pušten na mirne puteve okruga Monmaut u saveznoj državi Nju Džersi".

- Eksperimentalno vozilo, koje su razvili istraživači proizvođača čipova "Invidije", nije se po izgledu razlikovalo od drugih autonomnih automobila, ali nije bilo nalik bilo čemu što su prikazali "Gugl", "Tesla" i "Dženeral motors" i pokazalo je rastuću moć veštačke inteligencije - piše u članku "MIT tehnolodži rivju". Navodi se da "automobil nije sledio nijednu instrukciju koju mu je zadao inženjer ili programer".

- Umesto toga, u potpunosti se oslanjao na algoritam uz pomoću kojeg je naučio samog sebe da vozi gledajući čoveka kako to radi. Obezbediti da automobil vozi na ovakav način bilo je impresivno dostignuće. Ali istovremeno, pomalo unosi i nemir, pošto nije u potpunosti jasno kako automobil donosi odluke - stoji u tekstu. Navodi se da "informacija iz senzora vozila ide pravo u ogromnu mrežu veštačkih neurona koji obrađuju podatke i onda zadaju komande neophodne da bi se upravljalo volanom, kočnicama i drugim sistemima".

- Rezultat izgleda da je u skladu sa reakcijama koje bi ocekivali od ljudskog vozača. Ali, šta ako jednog dana uradi nešto neočekivano - udari u drvo, stane kada se uključi zeleno svetlo na semaforu? Kako sada stvari stoje, biće teško odgonetnuti zašto je to učinio. Sistem je toliko složen da bi čak i inženjerima koji su ga osmislili moglo da bude teško da izoluju razlog bilo koje pojedinačne izvedene akcije - navodi se u tekstu magazina Tehnološkog instituta Masačusetsa. Magazin navodi da sličnu misteriju izaziva i program "Dip pejšnt", koji se primenjuje u bolnici Maunt Sinaj u Njujorku i vrlo precizno procenjuje bolesti pacijenata, bez bilo kakvog uticaja ili uplitanja lekara ili drugog medicinskog osoblja.

Izvor: www.blic.rs

Zanimljivo je to sto pricaju kako "noko ne zna sta radi algoritam", totalna glupost.   Uvek se moze uzeti dump podataka i analizirati.  Cak i najnaprednija vestacka inteligencija je limitovana u procesu koji opsluzuje, jer je razvijena samo za takav zadatak.  To sto je vestacka inteligencija "naucila od coveka" je bilo samo prikupljanje podataka o procesu voznje. 

Primer: "auto je naucio da se stane na crveno svetlo" jer je tako uradio vozac koji je vozio auto.  Da je na primer ucio od nekoga ko vozi po Londonu, prosao bi kroz crveno na semaforu posle sekunde kako je pocelo da sija. 

Onda, takvi automobili imaju mogucnost prepoznavanja pattern-a (ne znam srsku rec za "pattern").  Na primer, prpoznavanje znakova na putu, oblika kao "pas", "macka, "konj", "covek", "stena".... To je sve uprogramirano, ili "nauceno" time sto je to pokazivano auto i tako zapamceno u podatcima koji se posle koriste za prepoznavanje.   Sta bi se desilo kad auto prvi put primeti "loptu" na putu a da pre toga nije poznavao takav oblik ?  Najverovatnije bi stao dok je neko ne bi sklonio.


I samo da kazem, dogle god postoji nacin da se odsece struja, nema opasnosti za ljude  :D

Uglavnom se prevodi kao obrazac.

To znam, ali nije "obrazac" u ovom slucaju kada treba da prepozna neku figuru, oblik ili sta vec....

Na slovenskom pattern je vzorec.

To je to, obrazac u izgledu/obliku figure. :)

[attachment=1]

RATNO ZRAKOPLOVSTVO U AKCIJI
Kanaderi gasili Ladu koju je zapalila ekipa britanskog Top Geara

Autor :Tomislav Kukec 12.05.2017.
Foto : HRZ i PZO / MORH

Posada Canadaira CL-415 iz sastava Protupožarne eskadrile 93. zrakoplovne baze Hrvatskog ratnog zrakoplovstva i protuzračne obrane pružila je danas, potporu snimanju Amazonovog televizijskog serijala The Grand Tour.

Riječ je o projektu na kojem radi televizijska legenda Jeremy Clarkson, poznat kao bivši voditelj izzuetno uspješne BBC-eve serije o automobilima Top Gear.

Snimanje se odvijalo na prostoru vojarne „Pukovnik Mirko Vukušić“ u Zemuniku, a voditelji Jeremy Clarkson, Richard Hammond i James May dogovarali su sve detalje snimanja scena s pilotima Protupožarne eskadrile u bazi Zemunik. U sastavu posade Canadaira bili su kapetan bojnik Tomislav Slavica, kopilot bojnik Tomica Mikec i tehničar letač desetnik Ante Marić.
“Drago nam je što smo pružili potporu u snimanju popularnog serijala. Režisera su zanimali detalji oko brzine Canadaira i visine s koje ispuštamo vodene bombe, a sve pojedinosti mogu se pogledati u emitiranju iduće godine”, iznio je bojnik Slavica.

Prema scenariju emisije, ekipa je zapalila staru Ladu, a potom je u akciju stupio kanader te ju u nekoliko atraktivnih preleta ugasio.

Ovo je treće sudjelovanje protupožarnih posada iz baze u Zemuniku u snimanju  svjetskih televizijskih kuća. Prije pet godina Discovery Channel također je snimao hrvatske kanadere za serijal „World's Top Five“, a piloti protupožarne eskadrile imali su udjela i u snimanju Disneyeva crtanog filma „Avioni 2 – Nebeski vatrogasci“ posudivši glas nekolicini likova u filmu čija je premijera organizirana u okružju protupožarnih aviona u bazi Zemunik 2014. godine.

http://100posto.hr/

Reklama za Fordove automobile, 1929. godina.


[attachment=1]

„Evropska trezvenost i čvrstoća” - slogan pod kojim se Zastava prodavala na čileanskom tržištu...Reklama s kraja sedamdesetih.

[attachment=1]

Sending Cars by Train in the 70s


[attachment=1]

Jedna od mnogobrojnih priča o uspehu u periodu bivše Jugoslavije jeste priča o fabrici čija skraćenica od tri slova i danas budi specifičan osećaj ponosa kod stanovnika glavnog grada Bosne i Hercegovine. Reč je naravno o Tvornici Automobila Sarajevo, fabrici koja je Folksvagenovim automobilima obezbedila poziciju neprikosnovenog i, po svemu sudeći, večnog vladara drumova ove bivše jugoslovenske republike. Ne bi bilo preterivanje reći da su Golfovi postali deo kulturnog identiteta Bosanaca i Hercegovaca, a pre svega Sarajlija.

Koreni ove priče sežu u 1948. godinu, kada je u Sarajevu otvorena fabrika oružja „Pretis”, koja će vremenom postati najveća fabrika namenske industrije u Jugoslaviji, pa čak i u ovom delu Evrope. Pošto je imao običaj da bude svuda oko nas, najveći sin naših naroda i narodnosti se našao i u punom nazivu ove fabrike, koji glasi - Preduzeće Tito Sarajevo. Ako vam je pominjanje Pretisa iz nekog razloga zagolicalo maštu, to je verovatno zato što ste čuli za izraz „pretis lonac” koji se na ovim prostorima dugo koristio kao sinonim za „ekspres lonac”, jedan od najprodavanijih proizvoda ove fabrike, koja je šezdesetih godina počela drastično da širi paletu svojih proizvoda. Tada je Pretis, pored raketa, artiljerijske i sitne municije svih kalibara, krenuo u proizvodnju posuđa, tiganja, bicikala, motocikala a vrlo brzo potom i automobila.

Priča o automobilima počinje 1965. godine kad Pretis sklapa ugovor sa nemačkom kompanijom NSU Motorenwerke iz Nekarsulma (otud skraćenica) o proizvodnji njenog najpoznatijeg modela - „Princ”(automobila godine 1967.), popularnom modelu koji je vrlo verovatno bio nedosanjani san vašeg oca ili dede. Tek što je proizvodnja „Prinčeva” u Sarajevu krenula, gigant nemačke automobilske industrije iz Volfsburga baca oko na NSU, tako da ova kompanija već 1969. godine postaje deo Folksvagen grupacije. Paralelno sa ovom akvizicijom, u Sarajevu se dešava udruživanje nekoliko fabrika naoružanja, tako da Pretis postaje deo Udružene Namenske Industrije Sarajevo - UNIS. Dva nova-stara igrača, sklapaju novi ugovor i iste godine osnivaju Tvornicu Automobila Sarajevo, sa 51% u vlasništvu UNIS-a i 49% u vlasništvu Folksvagena. Umesto Princa, počinje proizvodnja legendarne bube, koja do 1976. godine biva proizvedena u 31.000 primeraka, uglavnom za potrebe domaćeg tržišta.

Upravo te 1976. na scenu stupa Golf „kec” (sa dve godine zakašnjenja u odnosu na Nemačku) čija proizvodnja traje sve do 1985. godine, kada dolazi famozna „dvojka”. U to vreme fabrika ima oko 3000 zaposlenih, a proizvodnja se iz dana u dan uvećava, tako da se vrhunac dostiže 1989. godine u kojoj je iz TAS-ovih hala izašlo oko 37.000 vozila. Pored Golfova, TAS je u tom periodu proizvodio i Kedije i Džete, a zanimljivo je da se Kedi pored Sarajeva, proizvodio samo još u Pensilvaniji. Ništa manje nije zanimljiv podatak da je polovina ukupne TAS-ove proizvodnje odlazila na tržište Slovenije, dok je otprilike po 20% išlo za BiH i Hrvatsku, a preostalih 10% namirivalo je tržišta Srbije, Makedonije i Crne Gore.

Umesto očekivane „trojke” (koja je bila proizvedena u nekoliko probnih primeraka), TAS se početkom devedesetih, kao i cela zemlja, susreće sa haosom i pustošenjem. Fabrika je 1992. godine ispražnjena do poslednjeg šrafa, a potom i uništena. Pošto je fabrika od samog početka išla u korak sa sudbinom svoje države, tako su i nakon rata otpočeli mlaki pokušaji oživljavanja proizvodnje u vidu najjednostavnije montaže već praktično gotovih automobila. Kao što je bilo i očekivano, ovaj poduhvat je okončan usled neisplativosti, tako da je TAS, prateći usud ovih prostora, ostao samo poglavlje u istorijskoj čitanci jedne epohe.

[attachment=1]

Ovaj snimak izreci ''može da se popne uz masnu banderu'' dodaje potpuno novu dimenziju

https://www.youtube.com/watch?v=9Jw-TqA4U6I

[attachment=1]

Mrtvi uglovi kod tegljača sa poluprikolicom tj. ''šlepera''

[attachment=2]
Savet za bezbednu vožnju

https://youtu.be/xMa3_tT5mKA

https://youtu.be/FsnVRZMnLmQ

[attachment=1]


„Kroz crevo benzinske pumpe teče gusta tečnost, a sipa je čovek koji je celog dana spavao, jer je njegov rad noćni. Na ulici je mrak i kiša a na trotoaru se ogleda crvena svetlost - to je odblesak pumpe. Čovek je veliki i u kožnoj bundi. Glas mu je opor a veđe mrke. Njega davi šlajm, strahovito kašlje i pljue snažno na beton:

- Biće noćas hladno i moraću opet u krčmu na grejanje. Đavolja služba. Bunda je topla, rukavi dugački a zima nekako opet uđe pod košulju. Pre su nam šoferi dozvoljavali da noć provodimo u taksiju. Ali je publika takva kola obilazila. Pokazalo se da više voli ona u kojima se niko ne nalazi. Tada su nam otkazali i sada ulazimo u kafane, a kućama šaljemo manje za izdržavanje. U kafani nam ne daju badava da sedimo. Uvek moraš nešto da uzmeš, rakiju, vino ili kafu i mesečni rashod je već uvećan.

- O čemu razmišljate noću kada ste sami?

- Mislim na decu, na kuću, na benzin, na sebe. Jedno dete je od četiri a drugo dve godine. Kad je čovek sam, u tišini noći i budan, navale brige u glavu. Onda dugo šetam, sednem na stolicu, pa opet obilazim oko pumpe i najzad ulazim u krčmu. Zbog briga više pušim a trošak raste.

On je ućutao i gleda zamišljeno. Zagledao se u kišu, u svoj život, u svet koji nestaje kroz vrata zadimljenih lokala. Ljudi su šest dana buljili u poslovne hartije a subotom uveče upiru oči u bioskopska platna i zadimljene kafane. Idu pod ruku, gaze po jesenjoj kiši, osećaju umor, mladost i ljubav. Sutra je nedelja i budilnik neće zvoniti. Telo će dugo biti ispruženo u postelji i večeras se izlazi.

Mi nastavljamo razgovor: - Recite mi, molim vas, koji su časovi u vašoj službi najgori?

- Za nas je najgore vreme kad se lokali zatvore. To je u dva časa posle pola noći. Tada život na ulici zamre, mi smo izbačeni na trotoare, a hladnoća prodire do samih kostiju. Košava, sneg, kiša, to su naši najveći neprijatelji. Tako traje do pet ujutro dok se pekare ne počnu otvarati. Slušali smo da u drugim zemljama postoje male drvene kućice kao skloništa za čuvare pumpi. Mi bi to isto želeli, ali neki misle da će one biti ruglo za ulice. Drugi opet kažu da su te kućice u inostranstvu lepo crveno ili belo obojene, da imaju cveće i da predstavljaju ukras za varoš, a da ne koštaju ni skupo. Ali eto, stvar je zapela, nikako ne ide dalje a mi sve više bolujemo od kostiju i išijasa.

- Vidim da imate toplu bundu. Da li je svaki noćni prodavac benzina ima?

-Ne. Neke firme ih ne daju. A što je najglavnije, te i manje plaćaju svoje uposlenike, pa nisu u stanju ni sami da je nabave. Sad možete da zamislite kako je onima koji u svom tankom kaputu provode zimske noći na stolici.

Opet razgovor zastaje. Svetlost privatnog automobila udara nam u oči. On se zaustavlja pored nas i sopstvenik viče ne otvarajući vrata.

-Deset.

Sabesednik me naglo ostavlja i trči oko kola. Otvara rezervoar, stavlja crevo, pumpa ručicom i gleda na kazaljku. Prema jako osvetljenim farovima vidi se kako kiša promiče a iz unutrašnjosti dopire živ razgovor mladeži. Najzad, posao je završen, a prozorsko staklo klizi naniže i jedna ruka probacuje novac. Automobil dobija gas i nestaje.

Veliki čovek otvara šaku i naginje se u polusvetlosti da vidi ima li koji dinar napojnice.

- Nema, kaže on. Valjda će drugi put biti.

- Možete li da uštedite štogod?

- Ništa. Često puta još mi plaćamo iz našeg džepa bezin koji nam je drugi uzeo. Možete računati da nas svakih deset dana neko ošteti sa nekoliko litara benzina. Dođe na primer šofer auto taksija, traži pet litara i kad je bezin nasut kaže nema novaca. „Platiću ti sutra. Ti znaš da sam ti sigurna mušterija”. Prođe tri pa i više dana a njega nema. Onda odemo u policiju i žalimo se a tamo nam kažu: „Možda je to istina što vi pričate, ali gde su vam dokazi?” Potom zovnu šofera i on se kune u sve na svetu da nas nikad nije ni video, već da ga po nagovoru drugih teretimo. Sada nam se tužbe više ne primaju. Odgovaraju nam: „Zašto si dao. Zapamti broj kola pa ne daj drugi put”. Više i ne beležim dugovanja jer znači da ih nikad neću naplatiti.

On zatim nastavlja: - Jedan čuvar pumpe, moj prijatelj, rodom je iz Južne Srbije, ima porodicu i stigne da joj pošalje po neku ušteđevinu svakog prvog. Njemu je pre osam dana, jedan čovek odneo deset litara benzina a da nije ni platio. I to ne šofer, nego inženjer. Ovaj mu lepo sipao benzin i nadao se čak napojnici. A kad je rezervoar bio napunjen, inženjer odjednom pustio gas i otišao.

On pruža dugački kažiprst mokar od kiše i kaže:

- To nije prvi slučaj, zapišite u vašu beležnicu.

I ja pišem: to nije prvi slučaj...

Kiša počinje sve jače da pada. Ovaj čovek ostaje pored mene nem, jer je sve kazao što je za vreme sedam godina rada na ovoj pumpi preživeo. On nije čuo nikada Hendela ni Baha, ne zna za Van Goga, nije mu poznato ni kako se mutna tečnost, koju prodaje proizvodi negde daleko na poljima Persije ili Rumunije. On zna samo kako se pumpa benzin i kako se zima uvlači kroz nogavice pantalona.”

M. Mihailović

„Vreme”, 6. decembar 1936.

https://youtu.be/H94TITiQo2M

https://youtu.be/oYWAQMPTnnI

https://youtu.be/b_MLwoRRf-8

Zanimljiv forum oko retkih SSSR vozila. Večinoma automobila, kamiona, autobusa..

Zanimljivo je, da su razvili kamion kiper "trolejbus". Uglavnom prešao 200 stranica i jedino šta mogu reči.. dizajn jim je bio katastrofa, iako mašte imali neograničeno.

link (http://www.cardesign.ru/forum/diskussii/obschenie/1857/page1/)

Kamion "Alfa Romeo Mille" i novopridošli autobus GSP-a "Leyland" na Beogradskom sajmu, početkom šezdesetih.

[attachment=1]

...par podataka o Alfinom kamionu, model "Mille" je bio vrlo napredno vozilo za svoje vreme, imao je šestocilindrični linijski dizel motor zapremine jedanaest(!) litara (11050ccm) koji je razvijao oko 170KS, osmobrzinski menjač i prostranu kabinu sa ležajem za vozača, proizvodio se pod Alfinim imenom od '58 do '64.

Jedan spreman za zimu.

[attachment=1]

[attachment=1]

Uzmi "Fijata" I... Evo šta su srećni dobitnici uradili s automobilima koje su dobili u nagradnoj igri
N. Džodan  20.04.2018.

Identični automobili marke Fiat 500 L crvene boje, potpuno novi iz fabrike, masovno se ovih dana prodaju preko specijalizovanih auto oglasa, a u razgovoru sa prodavcima saznajemo da su u pitanju vozila dobijena u prethodna dva meseca u nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi".

[attachment=1]

Ovi automobili voženi su samo nekoliko kilometara, tek toliko koliko je moralo dok su srećne dobitnike snimale televizijske kamere pri preuzimanju, a već sutradan su stavljeni na prodaju. Pozvali smo prodavce koji su nam potvrdili ovu priču.

- Auto je potpuno nov. Nije moj, to supruga i svastika prodaju, a mene su zadužili da se javljam na pozive. Kola su dobijena u nagradnoj igri. Nisu vožena uopšte, samo su skinuta sa kamiona. Ustvari, napravljen je jedan počasni krug kad je snimala televizija - kaže za "Blic" jedan od prodavaca iz unutrašnjosti Srbije. On objašnjava da ne postoji nikakva zabrana prodaje ovog automobila.

- Napravimo kupoprodajni ugovor, prenos košta od 32.000 do 35.000 i overi se kod notara. Cena automobila je bila 10.000 evra ali ću da spustim na 9.700 ako ste zainteresovani - priča nam prodavac. Na sledećem oglasu identična priča, a i cena je slična, "deset hiljada, ali ako ste ozbiljan kupac možemo možda još malo da spustimo cenu".

"Nisu vožena uopšte"

[attachment=2]

- Kola su moji roditelji dobili na nagradnoj igri, nova su i nisu vožena uopšte. Oni imaju automobil kojim su zadovoljni, a ovaj prodaju da novac ulože u nešto drugo. Automobil ima garanciju dve godine - objašnjava muškarac koji se javio na telefon iz drugog oglasa. U nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi" sa fiskalnim računima i slipovima koju je pokrenula Vlada Srbije u saradnji sa NALED-om u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije, ukupno će biti podeljeno sto ovih automobila, a ostala su još dva izvlačenja (21. i 28. aprila), tako da će sudeći prema dosadašnjem iskustvu oglasi još neko vreme biti zatrpani ovim automobilima. Srećni dobitnici imaju različite motive zašto prodaju automobile koje su dobili, a uglavnom je razlog taj što već imaju kola, pa ova mogu da prodaju za više novca koji im treba za nešto drugo.

- Neverovatno je da smo supruga i ja kupili automobil nedelju dana pre nego što smo ovaj dobili na nagradnoj igri. Sad smo oba stavili u oglas pa koji se prvi proda, a drugi ćemo da zadržimo - kaže jedan od prodavaca. Inače, cena svih ovih automobila u oglasima je oko 10.000 evra, porez na njih je platila država, tako da kupcu ostaju troškovi prenosa vlasništva i registracije. Kod ovlašćenih distributera ovakav model automobila sa PDV-om košta 13.400 evra.

Izvor: www.blic.rs

Sedamdesetih godina Zastava 101 se neprekidno prodavala u Francuskoj. Diler je bila firma Chardonet, u okolini Pariza.

Mehaničar za velosipede i motore ,1912. godina.

[attachment=1]

70 miliona dolara - Ovo je najskuplji automobil na svetu
Blic  07.06.2018.

Najskuplji automobil na svetu prodat je za 70 miliona dolara preduzetniku koji se obogatio trgovinom četvorotočkaša. Rekordnu sumu za Ferari 250 GTO iz 1963. godine izdvojio je osnivač kompanije Vedrteh Dejvid Meknil.

[attachment=1]

https://youtu.be/bJtNIpnrUnQ

Reč je o automobilu, koji je trijumfovao na drumskoj desetodnevnoj trci Tur de Frans 1964. godine i zauzeo četvrto mesto u Le Manu godinu dana ranije. Meknil inače poseduje izuzetno retku kolekciju Ferarija. U njegovoj garaži u Čikagu nalaze se Ferari 250 GT iz 1960, Berlineta SVB, 250 GT Luso, 275 GTB, 365 GTB/4 Dejtona, F40 i F50.

[attachment=2]

[attachment=3]

Kupovinom Ferarija 250 GTO našao se na elitnom spisku vlasnika koji uključuje Ralfa Lorena, bubnjara grupe Pink Flojd Nika Mejsona i britanskog milijarder Lorda Entonija Bamforda. Istoričar Ferarija Marsel Masini očekuje da 250 GTO u narednih pet godina dostigne vrednost od 100 miliona dolara.

https://youtu.be/ewQaikxTUJs

Izvor: www.blic.rs

Наравно, реч је о врло ретком ауту, или чак то није ауто као моторно возило и превозно средство - то је дело примењене уметности и уметничког дизајна!

Kad Reno Megan postane Atina Ferari - Novinar "Blica" krenuo je da registruje auto i tu je počela prava golgota
Ranko Pivljanin  23.07.2018.

Znao sam da me čeka golgota, ali da je ona starozavetna ovde apdejtovana do ovog nivoa patnje, i to na prostoj (aha, prostoj) proceduri koja se zove registracija kola, nisam ni slutio.

Izvini Gospode Isuse Hriste, tebe su razapinjali, ali nisi morao da registruješ automobil u Srbiji! Da te kojim slučajem snašla ta robija, veruj na reč rabu svome, tražio bi od onog Pilata da skrati proceduru i prekrati ti muke, ali, srećom po tebe, nisi morao da upoznaješ stvari kao što su tehnički pregled ili šalteri policijskih ispostava. Da jesi, shvatio bi da su ekseri kojim su te prikovali dar od Boga, za razliku od ove božje kazne koju prolazi stado tvoje koje sotona navede da voze kola, i to u zemlji Srbiji. A sinovi sotonini im, pritom, dodeliše registarske tablice sa srpskim alfabetom - viđao si ti to odozgo i sam se krstio levom i desnom: “č”, “đ”, “ć”, “š”, mene kazniše sa “ž”. A ti, Tantale, javi se da pričaš o mukama kad kupiš automobil i stigne registracija.

Kako je Reno postao Ferari

Elem, nakon što sam nekoliko dana ranije uredno zakazao tehnički pregled, evo me u ovlašćenom servisu za te stvari, čije je radnike, putem strogih propisa, vlast toliko naplašila i sludela (zauzvrat je u njihove kase, a na račun džepova srpske sirotinje, uterala dodatne dve-tri hiljade dinara po vlasniku četvorotočkaša) da trče i preznojavaju se kao da demontiraju bombu, a ne proveravaju da li rade kočnice i migavci. Pritom, reći će nam, sada je obavezno da tehnički pregled traje najmanje pola sata, a s obziromna to šta sve ti ljudi moraju da urade, zna da se protegne i na sat i kusur. Živ sam svedok. Tako su ranije za smenu mogli da obave i do pedeset pregleda, a sada je dvadeset podvig, posle kojih polumrtvi izlaze iz onog kanala. A šta to rade?

Za početak, pretvoreni su u fotoreportere. Tako su prvo morali da uslikaju svaki detalj na mojoj kršini, da bi na kraju i pravili selfi sa automobilom. Gledao sam u neverici taj foto-sešn, a kroz glavu mi je prošlo kako bi se moj „reno megan“ od sada slobodno mogao zvati po onoj starleti Atini Ferari. Pa zajašem Ferari i preko Tijane Ajfon dojurim do Sandre Afrike: one mogu samo da sanjaju o ovakvom editorijalu koji su majstori tehničkog pregleda priredili mom „renaultu“.

E sad, pošto su oni potomci sotone pored srpskih slova smislili da i saobraćajna dozvola ima rok trajanja - kao da je pašteta - sa tablicama, starom saobraćajnom i devet uplatnica pod miškom (od kojih je, osim polise osiguranja, čija cena je pre neku godinu duplirana, najskuplja stavka porez - preko 3.000 dinara u slučaju mog „ferarija“) krenuo sam prema najbližoj MUP-ovoj postaji da tih 27.000 dinara konvertovanih u uplatnice predam gde treba. Prvi hladni tuš na plus 31 stepen Celzijusa. Policajac, na puš-pauzi, ispred stanice Majke Jevrosime, čim mi je video tablice pod miškom skratio je proceduru i produžio moje mučenje:

- Mi to više ne radimo!

Ali je bar dao adresu.

- Obilićev venac 2.

Uputio sam se tamo, dok sam se biranim rečima - prvo majka, pa ostala rodbina - obraćao idiotima koji su sve ovo smislili, a onda sam se, struka mi je, setio da je na toj adresi zgrada Tanjuga. Znači to je tajna uspeha ugašene novinske agencije koja i dalje postoji - sad se bavi registracijama. Ne bavi se, nego je MUP u tu zgradu smestio svoj šalterski Gvantanamo za vozačke i saobraćajne dozvole, pasoše, lične karte i sva ostala moguća i nemoguća dokumenta koja dok povadiš više ni sam ne znaš kako se zoveš.

Gvantanamo na Obilićevom Vencu

Unutra, sedmi krug pakla sa perspektivom da se ubrzo okiti devetkom. Vruće, bez klime, ljudi u malom prostoru mašu ispred lica fasciklama, papirima, novinama, ko šta ima, ja hteo tablicama ali je postojala realna opasnost da ubijem mučenu staricu u redu ispred mene, mada bi mi, s obzirom na situaciju, sigurno bila zahvalna.

Ništa bolje nije bilo ni onima sa druge strane šaltera. Znojili su se i huktali, slagali one dosijee po nekoj polici - očigledno još nisu dobili ormane, a ne znam ni gde bi ih smestili - vajkali se kako im, malo-malo, pa nešto pukne u sistemu... Naravno, ima novca za one koleginice Atine Ferari i Tijane Ajfon, koje šetkaju po rashlađenim kabinetima Ministarstva unutrašnjih dela, a nema za solidnu opremu da ovi mučenici mogu da rade.

Biće ovo dug dan, rekao sam u sebi, nakon što sam u poremećenom redu, u kom su se izmešali ljudi za sve šaltere, uklavirio ko je sve ispred mene za „saobraćajni sektor“. Uskoro smo se, manje-više, svi upoznali, a sit sam se ispričao sa profesorkom sa Muzičke akademije koja je bila ispred mene - da je bilo klavira, vremena je bilo da naučim i neku Mocartovu sonatu.

Konačno na šalteru, ali...

Kad smo se približili onoj mišjoj rupi na staklu, ona je bojažljivo rekla:

- Samo da ne bude FTJJP obrazac!

Nije „falio još jedan papir“ ali je falilo deset dinara na uplatnici sa taksom koju je gospođa platila za produžetak vozačke dozvole. Iznosi 740, njoj napisali 730 i - šta sad? Iz njenog pogleda, koji će me minut kasnije i samog snaći, čitao sam sav užas ovog sveta?

- Idite u prvu menjačnicu i doplatite deset dinara, pa se vratite! - ipak je službenica bila na strani napaćenog puka. Gospođa je otrčala i posle nekog vremena se vratila sa uplatnicom - platila je 45 dinara da bi uplatila deset.

Došao je red i na mene. Progurao sam one „Ž“ tablice i papirčine, a gospođa je onda saopštila:

- Vi nemate polisu?

Da je preko šaltera bacila tenisku lopticu komotno mi je mogla uleteti u usta. Kad sam sastavio vilice - nakon što smo još jednom pretresli fasciklu iz koje polisa sigurno nije mogla ispasti, ali sam ispao ja iz onog reda u kom sam dva i po sata trenirao strpljenje - shvatio sam da je polisa ostala u osiguravajućoj kući. U magnovenju, dok smo majstor i ja rešavali komplikovani matematički problem skidanja jedne od ovih j.....h tablica, nisam se vratio po polisu koju sam uredno platio.

- Ako polisu donesete do dva, primiću vas preko reda! - opet je imala razumevanja službenica.

Bacio sam onaj pogled profesorke klavira na sat. Bilo je pola dva, ali bilo je i malo sreće u ovom hororu. Osiguravajuća kuća je bila pored redakcije, ljubazni službenik je pristao da polisu preda kolegi koji mi je doneo pre isteka smene, gospođa je ispoštovala dogovor, oni iza mene su već bili toliko ubeućeni da se nisu bunili, ali...

- Molim, vas dajte mi jedan primerak uplatnice za polisu da dam ljudima kako bih preuzeo svoj primerak polise!

- Kako to mislite?

- Lepo, otcepite iz tog svežnja i date mi.

- Taman posla. To ostaje kod nas, jedino da odete da fotokopirate, fotokopirnica vam je...!

- Zašto, pobogu, pa valjda tu ima primerak za osiguravajuću kuću. Oni bi ga svakako uzeli da sam otišao po polisu, valjda ima i primerak za mene? - nisam se dao.

- Hoćete li da vam vratim predmet pa da dođete sutra! - povisila je glas!

- Polako, gospođo. Neću, ali vas ljubazno molim da pogledate te uplatnice i odgovorite mi šta će vam dva primerka?

Malo je razmislila, ljutito je otcepila jedan i vratila mi nazad uz neki papir na kome je trebalo da se potpišem i ostavim broj telefona, pošte i telegrafa...

Olovka, vezana u gordijev čvor kanapa, koja je preživela gnev svih onih pre mene, više nije izdržala. Kako sam pritisnuo dugme da je uključim, mina iz nje je izletela poput taneta i samo je staklo spasilo njenu koleginicu za susednim šalterom da joj od oka ostane samo šminka na kapcima. Velikodušno sam rešio da sponzorišem Ministarstvo unutrašnjih dela, izvadio sam olovku iz torbice, pridavio je onim kanapom i ostavio, pa ako me se Nebojša Stefanović seti za dan bezbednosti, seti.

Dva pitanja

Ako ne, neka mi neko nadležan iz države odgovori na dva logična pitanja. Ono „ž“ u moje tablice - kao i silna ć,ž,š,č,đ u hiljade tablica drugih ljudi - nismo metali mi po svojoj želji nego su nam ih oni dodelili, a sad ih mi brišemo o sopstvenom trošku. Zašto?

Nešto mi govori da nije u pitanju samo kompletan idiotluk - nemoguće da nikome nije palo na pamet kako će to jednom biti problem - već svesna namera da se na ovaj način još malo dopuni „nikad u istoriji“ puniji budžet.

I kako saobraćajnoj dozvoli za isti automobil može da istekne rok?

Izvor: www.blic.rs

s obzirom da je u ovoj banana drzavi sluzbeni jezik srpski, a u srpskoj azbuci i dalje postoje slova sa kvacicama svako izopstavanje iz sluzbenih dokumenata ili radnji tih slova predpostavljam da predstavlja krsenje ustava isto kao i dodavanje slova koje ne postoje u nasem sluzbenom jeziku kakva su Q , W ili X Y,
tako da je za ocekivati da se ovi megatrendunionsingidunum i slicni SNS exxxxperti kad im neko pametan i ucen pojasni sta su napravili da po ubrzanom postupku i preko telefonske sednice donesu promenu zakona u kojem ce da vrate sva slova srpske azbuke ali i da izbace one sto ne pripadaju, pa ce jopet da lape neku lovu od ovih sto imaju xyqw slova...
i tako u nedogled u malenoj zemlji na brdovitom balkanu dokle god je ova sizofrena vlast prisutna .... :zid

Ја сам скоро вадио пасоше у истој ”експозитури” и могу рећи да нема везе са тим што прича овај новинар.
Шалтери су већ месецима пребачени из Мајке Јевросиме. Тамо ради клима. Ми смо заказали термин, па нисмо пуно чекали. Било је људи који су чекали преко пола сата али они су дошли без заказивања. Гужве није било, а услуга је била добра, осим што су службеника на издавању стално нешто цимали па сам чекао који минут дуже.

За нове регистарске таблице, видело се да је идиотлук и слабо планирање још кад су кренули.
Бранили су употребу и наших и страних слова тиме што им треба више бројева, што јесте тачно али...
У случају Београда су се већ пре коју годину појавиле 4-цифрене таблице, чије избегавање је био разлог увођења више словних знакова. На таксијима већ има су ту 5-цифрене таблице. Да нису користили спорна слова, то би се десило коју годину раније. Тиме је екипа која је планирала овај подухват показала да уме да планира колико има прстију на руци унапред (таман за један мандат), а после тога нек се неко други мучи и ради поново...

Beogradske priče: "Prvenac" kao "mali zmaj"
Zoran NIKOLIĆ   04. avgust 2018.

Naši inženjeri još 1958. godine projetkovali nesvakidašnji malolitražni automobil sa neobičnim rasporedom točkova "u krst" - podseća istoričar automobilizma Zoran Pualić

[attachment=1]

DANAS izgleda nestvarno da smo u zamahu nastanka domaće autoindustrije imali jedno naročito vozilo koje je, rame uz rame sa svetskim idejama, moglo da zauzme svoju planetarnu poziciju u svetu automobilizma. Priča počinje u Beogradu, u Udruženju istoričara automobilizma čiji nam predsednik Nebojša Đorđević otkriva arhivu o "prvencu". Bilo je to vozilo ispred svog vremena, uz originalne ideje naših stručnjaka s kraja pedesetih godina.

- Bio je to zanimljiv prototip predviđen za serijsku proizvodnju - objašnjava Đorđević.- Poslednji put ga smo se setili na dovoljno dobar način kada je održan prvi godišnji skup istoričara automobilizma 2007. godine. Na Saobraćajnom fakultetu je tada, na veoma lep način Zoran Pualić podsetio našu stručnu javnost na postojanje jednog ovakvog vozila. "Prvenac" je bio rezultat duha, rada i zalaganja inženjera Miroslava Nestorovića i Branislava Šependića - precizno beleži Pualić.- Bio je okupljen tim njihovih saradnika, koji su ih pratili od ideje do izrade prototipa, pa i ispitivanja i kasnijeg patentiranja.

- Bio je to dvosed sa dodatnim mestom za jedno dete i manji prljag. Imao je otvorenu karoseriju, kao kabriolet sa demontažnim tvrdim krovom. Dužina mu je bila 300 centimetara, širina 146, a visina 150, sa projektovanom težinom od 390 kilograma.

[attachment=2]

Uprkos skromnom dvotaktnom motoru, izvađenom iz motocikla "tomos - puh 250 SGA", snage 14 konjskih snaga, prototip je na detaljnim i ozbiljnim ispitivanjima postigao brzinu od 86 kilometara na čas. Mogao je da savlada ozbiljan uspon od 21 stepen. Trošio je samo tri litra mešavine na sto kilometara zahvaljujući i veoma dobrom koeficijentu otpora.

- Kao veoma neobičnu karakteristiku, automobil je imao raspored točkova "u krst" - beleži dalje Pualić.- Po jedan točak bili su napred i nazad za upravljanje, a dva na pogonskoj centralnoj osovini - pa su činili takozvani romboidni raspored. Mogao je da se okrene u krugu čiji je prečnik bio nešto veći od 3,5 metra, tako da je bio idealan za gradsku vožnju. Prototip ovog atraktivnog vozila bio je proizveden u preduzeću "David Pajić" iz Beograda davne 1958. godine, što samo govori u prilog veštine naših inženjera i njihovog razumevanja svetskih trendova.

[attachment=3]

Na žalost, prototip nije sačuvan.

- Krajem pedesetih godina prošlog veka beleženo je masovno prisustvo popularnih mikro-automobila koje su proizvodile desetine manjih ili većih fabrika u hiljadama primeraka - podsećaju nas stručnjaci Udruženja istoričara automobilizma.- Bili su popularni pod imenima "BMWizeta", "gogomobil", "meseršmit"...

Naš "prvenac" na žalost nije uspeo da se probije u taj krug. U svakom slučaju, ubrzo je vreme pregazilo sva slična rešenja, a kako uočava Zoran Pualić, uskoro je krenula proizvodnja "pravih" malolitražnih automobila.

- Ne smemo zaboraviti da je u to vreme u Kragujevcu počela proizvodnja "fiće", koji je uskoro postao pravo narodno i nacionalno vozilo - ističu naši sagovornici.

Izvor: www.novosti.rs

Red bi bio da se obeleži 50 godina ovog legendarnog automobila. U vreme, kada su se po Evropi širile pobune studenata, Mercedes je predstavio svoj prvi posleratni moderni model i prvi, koji se prodao u više od 1 mio komada. Do 1976, kad ga je zamjenio W123 koje je takodjer postigao odličnu slavu, prodali su ih 1.919.056. Kodno ime W115, prethodnik E klase, zvali su ga i Strich 8 (zarez osam) ili /8, po godini nastanka. W115 su bili modeli sa 4 cilindra, a W114 je bilo kodno ime sa motorima po 6 cilndra. I dandanas je prisutan u neverovatnom velikom broju širem svijeta, zahvaljujući velikoj pouzdanosti i kvalitetu izrade. U Nemačkoj je najomilijeniji oldtimer i ima veliki krug fanova, koji imaju i svoj forum, samo oko ovog auta. I na tom forumu se nadje sve informacije u vezi održavanja, obnove, tehničke informacije itd. Uz to, još i danas se dobi večinu rezervnih delova, što je tipično za Mercedes i nije slučaj kod ostalih brendova. Dosta dijelova se dobi i kao neoriginal, po dosta ugodnim cijenama. A što je najinteresantnije, ne treba ni dosta popravljati jer je ovaj model poznat po neverovatnoj izdržljivosti i pouzdanosti. Pogotovo nepoderivi dizel motori, koji su se pravili u 3 verzije (200D, 220D, 240D), a kasnije je stigao i snažniji 300D sa pet cilindra, koji je imao znatno bolje performanse, jedino što mu je potrošnja goriva bila visoka. 4-cilindarski dizeli su trošili u proseku 8 L/100km, što je tad bio jako dobar rezultat. Izmedju bencinaca je bio možda najpovoljniji 230E, sa ubrizgavanjem goriva, koji je napram ostalim bencinskim motorima imao poprilično pristojnu potrošnju. Auto je konstruiran da je izdržljiv a uz to jednostavno je i održavanje i otklanjanje kvarova. Kruže priče, da se sa dizel motorom napravi pola milijona do generalke. I da se prvi veći kvar desi tek na mio km. Bilo kako bilo, ovaj automobil ima i dandanas svjetski rekord u predjenim km, naime grčki taksist je sa ovim autom napravio oko 4,6 mio km, sa samo 3 motora u istom autu. Auto je danaz u muzeju Mercedesa.
  Ne bih pisao više, a koga interesira, ima nebroj linkova na netu oko ovog auta. Samo da opišem još moje izkustvo sa njim. Kao svi, poznali smo ovaj auto, koji je bio statusni auto i u bivšoj nam domovini, vozili su ga političari, a bolje firme imale su ga u svom voznom parku za prevoz direktora. Kad sam bio klinac, ćale je poznao jednog Austrijanca i on ga je vozio, pa je dolazio na more i nama u posjetu ali nikad se nisam njime vozio. Onda sam imao prilike prošle godine, da vozim sam jedno obnovljenog oldtajmera, godište 1976 sa 200D motorom. Auto star preko 40 godina i očekivao sam neko lupanje, da nešto škripi i tako. Ipak se radi o auto starom 4 decenije. Znao sam samo, da se i danas udobno vozi, jer sam to čitao na netu. Onda je siljedilo veliko iznenadjenje, da nisam mogao verovat. Jeste motor se čuje, kako danas nismo više naviknuti, ovi moderni dizeli su tihi odnosno kabina je dobro izolirana, što kod W115 nije slučaj. A W115 je i tad valjao za jednog tišig automobila svog vremena, navodno čak i tiši od nekih bencinaca. Pored toga 200D je jako spor, 240D kažu je dinamičniji ali još uvijek za današnja vremena spor auto. Ubrzanje 0-100 mu je dugih 32s, samo je još buba od zapadnih auta imala toliko dugo ubrzanje. Ali osim toga, vožnja je fenomenalna. Ponavljam, 4 decenije star auto, iza volana dobar položaj, udobno ko u fotelju (imao je i kožna sjedala) i vozio se ko da nema 40 godina. Ništa nije lupalo, ništa škripilo, ništa od ništa. Još pre vožnje divio sam se kako se zatvarao prtljažnik. Izuzetno precizno, ko švajcrski sat, to sam probao više puta jer je bilo neverovatno. I vrata su se lepo zatvarala, bez nepotrebnog lupanja.  Jedina mana mu je hrdja. Lim tada nije bilo dobar, a i antikorozivna zaštita se nije pravila kako godinama kasnije.  Oni, koji nisu vozili ljeti i zimi u lošim uvjetima, po slanoj cesti isl. preživjeli su koliko toliko očuvani, a one druge pogrizla je hrdja. I ovaj kojeg sam vozio je imao nove blatobrane i još neke dijelove karoserije, a motor i sva mehanika mu je originalna. Vlasnik je rekao, da nema problema sa njim i da je više pouzdan nego ovi noviji. A u garaži mu stoji i nova E - klasa...  W115, auto za sva vremena ?

Najteži vozački test za taksiste na svijetu za koji se ljudi spremaju po 4 godine

Biti taksistom u Londonu nije lak posao. Da biste dobili licencu za vožnju legendarnog crnog taksija po ulicama glavnog engleskog grada, potrebano je položiti test po imenu The Knowledge. On se smatra najtežim testom za taksiste na svijetu.

Vozači se spremaju od dvije do četiri godine za njega, što i ne čudi kada je poznato da moraju naučiti napamet više od 25.000 imena ulica i još 20.000 prepoznatljivih gradskih simbola – od parkova i crkva do restorana, kazališta i kina. Zapravo trebaju znati svaku lokaciju koju bi turist poželio posjetiti.

Nikoga ne iznenađuje što The Knowledge prođe tek svaka peta osoba. Pitate se zašto uopće vozači trebaju štrebati ulice napamet, kad postoji GPS?

GPS-om se vozači ne smiju koristiti na testu, dok u automobilu trebaju biti spremni na sve. Primjerice, ako se zbog građevinskih radova zatvori jedna ulica u gradu, taksisti trebaju što brže naći alternativu kako bi klijenta dovezli do željene destinacije.

Što trebate naučiti da biste prošli ovaj tekst, pogledajte u videu Great Big Storyja.

https://punkufer.dnevnik.hr/

https://youtu.be/sU4W36_5oiM

А кад би код нас увели и најблажу верзију стручног испита избила би револуција, побуна у смислу угрожавања права и слобода грађана, званих таксисти...

Iz nekog starog Zabavnika.

[attachment=1]

[attachment=2]

Od celog ovog pregleda najzanimljiviji mi je odnos cena vozila. Najjeftiniji je bio Trabant. Pokazuje da je realna bila priča mog tate da se porodica stisla i žestoko štedela celih šest meseci da bi tata kupio Ford Taunus 12M, koji je po njegovim rečima plaćen 3,5 miliona (starih), tj. 35.000 dinara. Manji deo te sume je mama obezbedila preko kredita u BB. Pošto je moja porodica bila "srednje stojeća - službenička", lepo je poređenje sa današnjim vremenom. Ko može za pola godine uštedeti toliko od plate da, uglavnom kešom, kupi Forda sa 4 vrata? Pitam se, pitam se!? NIJE VALJALA ONA JUGA, NIJE UOPŠTE VALJALA!

Citroen skoro ista cena kao Mercedes. Nisam znao da je bio tako skup.

Skoro ista, razlika je jedan Tristac.
 
Jedan od mojih sefova se zalio kako kao pukovnik mora stedjeti godinu dana da bio kupio Juga petobrzinca. Kao kapetan sa dvije male curice jeo je restovan krompir 3 puta na dan da bi kupio Taunus 12M 1967. godine.

Ovi automobili su sa pocetka sedamdesetih i ti modeli su se kupovali za dinare. Fali "2CV", Reno se prodavao samo za devize.

Milicijske Bube.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

I Mečka presretač. :D

[attachment=4]

Ova mečka me podsjeti na jednu fotografiju, mislim da je u pitanju Zagreb i Porsche sa miliciskim oznakama

Милиција је возила марке "Мерцедес" углавном користила за ескорт  важних особа и страних делегација. Сарађивао сам са њима па сам их често виђао. Та возила су била добро опремљена за тај задатаки највероватније таква наручена из фабрике. На пример, блескалице ("блинкери") су били усмерени само напред, односно оно плаво светло није ометало возаче у колони иза тог возила.

Pre 40 godina, 2.X.1978.u kragujevačkoj Zastavi napravlljen je prvi ručno izrađeni prototip Yuga. Najpre je imao naziv Zastava 102 a u anketi održanoj naredne godine izabrano je imeYugo. Serijska proizvodnja 28.XI.1980.

Milenko Bojanić prezentuje Yuga Brozu / Auto Museum Belgrade
[attachment=1]

Od svih stvari u prometu ovakve stvari me najviše nerviraju.
Parkirna mjesta su postala ko suho zlato a ima ovakvih likova.  :P

[attachment=1]

poz.

Dobro je te nije parkirao na dečijem igralištu.

jeep Willys u originalnom pakovanju

[attachment=1]

Добро и практично паковање... :D

Kako bi bilo dobro takav paket naci ispod novogodisnje jelke.

U toku Drugog svetskog rata Armija SAD je naručila specijalna vojna vozila koja su se mogla kretati po besputnim i teško pristupačnim terenima. Na svakom od njih stajala je oznaka GP, skraćenica od engleskog General Purpose, što u prevodu znači: „(za) opštu svrhu”. Ta skraćenica se inače na engleskom čita „dži-pi“, pa je to ubrzo povezano s nadimkom jednog junaka iz stripova o Popaju - Judžina Džipa (izvorno Eugene the Jeep). Zato su vojnici na svojim vozilima počeli crtati lik tog popularnog junaka crtića, prozvavši po njemu ujedno i samo vozilo Jeep (džip), kako se ono i danas naziva u engleskom i drugim jezicima. Tako je, eto, nastala reč džip (engl. jeep).

(Milan Šipka, Priče o rečima)

[attachment=1]

Ima i ona druga prica koja zvuci vise uverljivo, znajuci amere General Purpose Vehicle with Just Enough Essential Parts = JEEP

[attachment=1]

Srebrne Strele.

Mercedes:

https://youtu.be/t0fdub6xuPo

https://youtu.be/GMq3gMHtmcE

https://youtu.be/XaPhv-wZR5o

Auto Union:

https://youtu.be/Tqq_F0EYu-M

https://youtu.be/dNx38pIb18w

https://youtu.be/omdCHbDjlG0

https://youtu.be/TEuKBbiROPE

mislim, da ima R4 motor sa 1100 ccm
konji su isti kao kod verzije sa 850 ccm, samo je navor veči

Prvi broj Auto kluba 1989...

https://www.scribd.com/document/405881973/Auto-klub-br-1#fullscreen&from_embed

https://youtu.be/vsGrFYD5Nfs

Mercedes W198, Portorož, 31.05.2019

-----------------------------
•   YEARS OF PRODUCTION:1957-1963
•   MAXIMUM SPEED:250 km/h
•   0 TO 100 KM/H:10 s

This cabriolet represents the alliance of luxury and performance, many stars having owned it, from Elvis Presley to the Prince Philip or the Duke of Edibourg.

The legend of the Mercedes-Benz 300 SL comes largely from its competitive sporting record, having won dozens of major events, the most notable of which are the 24 Hours of Le Mans or the Carrera Panamericana 1952 won by the W194.
 The Mercedes 300 SL was also, between 1955 and 1956, Italian Sports Car Champion, European Rally Champion, Liège-Rome-Liège winner, Adriatic Rally, Tulip Rally, Or Dolomites winner, second in the Tour de France car, winner of the rallies of the Acropolis, Sestriere or the Race of the Mont Ventoux. It will also be the Portugal champion of the 1957 rallies, the 1957-58 Grand Tour and the 1960 Grand Tour rally winner.

Produced by the German manufacturer of Stuttgart and created by the designer Friedrich Geiger, it is considered as the most emblematic Mercedes produced after the Second World War for its originality, its technical and aesthetic qualities.
-----------------------------------------

Ako nekoga interesira, tu je par primjeraka, koji se prodaju  ;)   :o :pilot

1) https://rmsothebys.com/en/auctions/MO18/Monterey/lots/r0047-1963-mercedes-benz-300-sl-roadster/688196

2) BRABUS GmbH:

Mercedes-Benz 300
SL Roadster
€ 1.890.000,-

Motor : 6 Zylinder Reihenmotor mit Direkteinspritzung
Laufleistung : 0 Km nach Restauration
Hubraum : 2996 cm³
Leistung : 158 KW / 215 PS
Vmax : ca. 220 - 250 km/h abhängig von der Übersetzung der Hinterachse
Produktionsdatum : 03.08.1961

BRABUS GmbH
Brabus-Allee
46240 Bottrop

Ovog lepotana W198 je imala čak YU milicija:

https://youtu.be/B_nLUFCkFeI

Mada s slabijim motorom (190) ali svejedno je to bio vanredan auto.

Slika koja se neće nikada više ponoviti. Miss svijeta i domaći auto značajnog imena jedne unikatne zemlje izmedju zapada i istoka.

Tko tje tljepotica tna thaubi?

[attachment=1]

Znalo se u Jugi šta vredi

https://www.youtube.com/watch?v=TazBZFK8PEE

https://youtu.be/tw845cpcgkM

Petar Veličković – Beograđanin koji je stvorio Vespu


Petar Veličković je bio Beograđanin italijanskog porekla koji je bio pravi tvorac „vespe“. Bio je vrhunski vozač automobila i vlasnik prodavnice auto delova.


Njegov otac Paskvale Grosi, došao je iz Italije u Beograd 1918. godine. Budući da Grosi na italijanskom znači veliki, promenio je prezime u Veličković.


[attachment=1]


Paskvaleov sin Petar, rođen u Beogradu, bio je vrhunski vozač, pa je učestvovao i u legendarnim trkama oko Kalemegdana 1939.

Radio je kao trgovac auto-delovima i motociklima u prodavnici „Auto-omnia“ koja se nalazila odmah do zgrade Skupštine.

Predratna štampa objavila je članak o njemu jer je Petar, s obzirom da nije voleo da se gura po tramvajima, za 4.500 dinara sagradio „motorni trotinet“ koji je išao brzinom od 50 kilometara na sat i trošio dva i po litra benzina na 100 kilometara. Imao je „Puhov“ motor i točkove od aviona „aero-2“.

Uspeo je da napravi šest ovakvih vozila, pri čemu je svako bilo bolje usavršeno od prethodnog. Ove mašine bile su preteče mopeda „vespa“ koga su Italijani patentirali tek posle Drugog svetskog rata.

Petar Veličković je posle rata dobio nagradu za projekat motora sa vodenim hlađenjem, zajedno sa profesorom mašinskog fakulteta Mikom Borisavljevićem.Imao je svoju radnju, trgovinu auto delovima, koja mu je u toku nacionalizacije oduzeta.

Međutim, to ga nije sprečilo da nastavi da projektuje i vozi motore, pa je 1947. osvojio prvo mesto u brdskoj vožnji kod Avale. Potom je otišao u Nemačku gde je ostao do kraja života.
Zašto nikada nije patentirao svoje vespe, na to pitanje niko nije mogao da da odgovor.

Na fotografiji u tekstu nalazi se Petar Veličković na jednoj od svojih „vespi“ ispred ulaza u paviljon „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu. Fotografija je nastala tridesetih godina 20. veka.
 

Zašto se spaček zvao spaček? Slovenci su krivi  ;D


[attachment=1]

Produženi dokumentarac o ekspediciji Kragujevac-Kilimandžaro iz 1975. godine.

https://youtu.be/XkZox2hBWmk

https://youtu.be/D5peI5l0epk

Ова трка је намештена у корист реноа 4.

Аутомобил са најбољим убрзањем од представљених је југо 55. Од нула до сто стиже за 16,5 секунди (толико стоји у књизи коју имам, а лично никада нисам мерио то време). Кец не може бити бржи од југа 55 јер имају исте моторе са истом снагом и исте мењаче, а кец је тежи од југа (југо корал 55 има масу од 790 кг, а застава 101 има масу од 835 кг). Према фабричким подацима, кец од нула до сто стиже за 20 секунди (специјал и 1300 супер 90 су бржи јер имају 75 односно 90 КС што овде није случај). Рено 4 ТЛ јесте лакши јер има 670 кила, али му је мотор слаб. 29 КС из 845 кубика (а на снимку стоји 34). Сам снимак показује да му треба 30 секунди до стотке. Пеглица са снимка припада последњој генерацији што значи да од нула од сто стиже за 31 секунду према фабричким подацима. За фићу се зна да му је требао цео минут до стотке. За бубу су подаци  на месту.

Невероватно је колико има разних снимака из ове области који не приказују реално стање.

MIslim da na slici R4 GTL, koji ima 34 KS. obrati pažnju na letve oko vrata. samo GTL verzija to imala a ne i TL. Isto tako R4 L verzija imala slabiji motor (29 ks?), dok su zadnje verzije GTL napravljene u Revozu imale od 34 KS (1100 ccm?)

Видим, али да ли то толико мења ствар? Опет, југо не би могао да заврши иза стојадина, а рено не може да остави југа. ГТЛ јесте јачи од ТЛ-а и ту нема расправе.

Измена: оно што сам ја проналазио за ГТЛ-а јесте да му је требало преко 20 секунди до 100 км/ч.

Test je zajebancija, jer su aute voze pjevač, košarkaš, i slično. A ima i u tome kako je motor razrađen.. Sječam se PTT katrce, koja išla 90 u drugoj.. ;)

Gospodo, moj drugar je imao Reno 4 - 4X4 ako se dobro sećam zvao se Sahara.

Imate li iskustva, slike...

Sinpar, nije Sahara.

https://www.youtube.com/watch?v=XN3wRdaI77g

https://youtu.be/GL9-i9tcESU

https://youtu.be/vn1JN4b41XM

https://youtu.be/aiP4MB5RSBQ

Nisam znao gdje da stavim, nemamo temu za Tomos mopede i motocikle, pa evo ovdje. Automatic A3, godište 1980. Pre mjesec dana, posle 40 godina skinuta prašina sa njega, spjeskan i na novo pofarban. Kako se farbalo, vidi na zadnji sliki ; prvo prajmer, pa onda crvena pokrivna, prskajuči iz male doze spraja. Uspjelo je začudujuće dobro, osim malo prašine tu i tamo u boji, jer se nije farbalo u komori, nego običnoj automehaničkoj radionici. Ali je boja glatka i sijajna. Sve u svemu, ispao je mnogo lijepo, a ova boja baš mu pristoji. Pitao sam čovjeka dali bi ga prodao, i kaže e neće moći. Porodično zlato je ovo  ;).  Ima pravo, ne da se Tomosa tek tako  :pirat

Nema čega nema.  ;)

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,17834.msg204074.html#msg204074

poz.

   Nije baš, tu su Vanbrodski motori TOMOS.  A za dvotočkaše nemamo topika.

 ;D

[attachment=1]

https://youtu.be/GF5bDpoi_J0

понедељак, 19.04.2021.

„Стојадин" слави педесети рођендан

КРАГУЈЕВАЦ – Застава 101, популарни „Стојадин” пре два дана прославио је 50. рођендан.

У Београд је стигао 16. априла 1971. године, а представљен је на Сајму аутомобила, подсетио је портал АутоРепублика. Предсеријска производња је почела 16. новембра исте године, док су први примерци склопљени као резултат масовно организоване производње, а сишли су с производне траке 25. априла 1972. године. Проширење фабрике је каснило, па су у оне ране примерке уграђивани Фијатови мотори и то не само из Италије већ и они које је Фијат производио у Аргентини и Колумбији.

„Стојадин” се производио све до 21. новембра 2008. и у том периоду је из крагујевачке фабрике изашло 1.045.458 аутомобила, што га чини најпродаванијим моделом Заставе у историји. Ова марка аутомобиле је највише купаца имала 1979. године када је испоручено 88.918 возила, али је његова популарност нагло опала када је дебитовао Југо. Примера ради, првих милион возила је продато до 1991. године, што говори о томе да је током последњих 18 година производње тек нешто више од 45 хиљада купаца изабрало „Стојадина”.

Током 38-годишње производње мало се изменио, посебно с дизајнерске стране и то се десило, рецимо, кад су се појавили коцкасти фарови и пластични браници. Такође, постојале су верзије са троје и петоро врата, као и оне с неколико пакета опреме, а најпознатија је модификација са 1,3-литарским мотором који је имао 73 коњске снаге, преноси Танјуг. Поред свима познате ознаке Застава 101, „Стојадин” се продавао и као Југо Скала 55/65 и Застава/Југо 311/511. Извозио се и у Немачке, Француске и Велике Британије, а могао се видети и на путевима држава источног блока.

Izvor: www.politika.rs

Da li su električni automobili naša budućnost?
BIZNIS Autor: PR tekst 22. apr. 2021

Renomirani proizvođač električnih automobila, Tesla, ove godine bi mogao da nastavi sa rastom koji je ostvaren u sjajnoj 2020. godini kad je cena akcije kompanije porasla preko 300%. Za sada, cena akcije je u osetnom povlačenju. Visoka cena, narastajuća konkurencija koja ubrzava planove o (potpunom) prelasku na električna vozila, izvesni problemi u samohodnom softveru, uticali su na povlačenje cene akcije. Međutim, mnogi analitičari smatraju da će kompanija ipak ostvariti odlične rezultate i u 2021.

Investiciono društvo “KapitalRS“ iz Beograda, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da preko interneta trguju cenom akcija kompanije Tesla (tzv. finansijskim ugovorima za razliku, engl. CFD), pripremio je besplatan vodič “Kako trgovati cenom akcija Tesle”. Vodič je prilagođen svim nivoima znanja i možete ga preuzeti putem linka ispod.

Tesla ne raste samo zahvaljujući, sada već skoro kultnom statusu među investitorima. Pozitivni podaci o poslovanju kompanije pružaju (sve) veću stabilnost ceni akcije. Kompanija je u januaru potvrdila da je peti kvartal za redom ostvarila profit. Za Teslu je od velikog značaja bilo uvrštenje u sastav berzanskog indeksa S&P500 krajem prošle godine, nakon čega su veliki investicioni fondovi masovno kupovali akcije ove kompanije.

Jedan od najvažnijih pozitivnih faktora je ogromna ekspanzija na kineskom tržištu na kojem će potražnja za električnim automobilima prema prognozama u 2021. godini porasti za 40%. Kineska vlada je uvela nove zakone koji pružaju podršku kupcima električnih automobila, što bi trebalo da podstakne rast potražnje. Kompanija je u januaru objavila planove o proizvodnji i prodaji automobila u Indiji, još jednom ogromnom tržištu, koja bi takođe želela da postepeno prelazi na izvore čistije energije.

Pobeda predsednika Bajdena na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama krajrm prošle godine i uspostavljanje kontrole demokrata nad Senatom SAD, imaju su takođe veliki značaj za kompaniju Tesla. Bajden je početkom aprila objavio plan za ulaganja u infrastrukturu vredan oko 2000 milijardi dolara, koji obuhvata i program za zelenu energiju. Za industriju električnih automobila je izdvojeno 174 miliona dolara, a tim novcem će se između ostalog izgraditi i 500.000 stanica za napajanje električnih automobila širom SAD. To bi trebalo da dodatno podstakne kupovinu električnih automobila.

S druge strane, mnogi tradicionalni proizvođači automobila kao što su Volkswagen, BMW, Ford i Daimler razvijaju sopstvene električne automobile, ili već imaju odlična vozila u ponudi. Drugi rivali, kao što je kineski Nio, takođe proizvode električna vozila, ali se i dalje nisu dokazali na svetskoj pozornici. Čak je i Apple nedavno objavio nameru da ubrza program razvoja električnih automobila, ili da stupi u partnerstvo sa proizvođačima električnih ili tradicionalnih automobila. Teslina potencijalna konkurencija želi svoj “deo kolača” na brzorastućem tržištu, ali svi učesnici su više meseci u zaostatku za ovim tržišnim liderom.

Još jedan faktor koji je ograničavao uspon cene akcije kompanije Tesla ove godine bila je svetska nestašica čipova potrebnih za proizvodnju električnih automobila, odnosno ugradnih elektronskih komponenti. Teslin rival Nio je bio prinuđen da obustavi proizvodnju, a mnogi se boje da će se i Tesla naći na udaru, što bi moglo da predstavlja prepreku ka postizanju planiranog broja isporuka vozila.

Mnogi investitori su optimistični uoči nove sezone finansijskog izveštavanja kad kompanije objavljuju rezultate kvartalnog poslovanja, a Tesla je pri vrhu liste što se tiče pozitivnih očekivanja.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/f6R-h06IsJw

https://youtu.be/TGfvGrL1KsM

Sve oči u Rimu su uprte u njegov automobil: To nisu kola to je "svemirski brod"
Tanjug 31.10.2021.

Automobil koji koristi američki predsednik Džo Bajden izgleda kao i mnogi drugi slične vrste, a ustvari je jedna vrsta svemirskog broda, piše agencija Ansa.

Predsednički automobil "Kadilak 1", koji još nazivaju i "zver", po svojim karakteristikama predstavlja vrstu bunkera na četiri točka. Automobil je otporan na eventualni hemijski napad, vatru i mine, zahvaljujući blindiranom oklopu debljine 13 centimetara. Težak je osam i po tona i napravljen tako da ne može da se prevrne u slučaju sudara. "Kadilak 1" je opremljen specijalnim sistemom za noćnu vožnju koji omogućuje bezbedno kretanje sa ugašenim farovima, u punoj brzini, i u potpunom mraku.

https://youtu.be/F175RwDLuM8

Gume su napravljene od specijalnog materijala i otporne su na raketni napad, a napravljene su tako da, ako u slučaju oštećenja budu neupotrebljive, auto može nastaviti vožnju. Stakla na automobilu su sačinjena od pet slojeva, ukupne debljine 13 centimatara. Prozore nije moguće otvoriti, izuzev onoga do vozača, ali i taj ne više od osam centimetara.

Predsednički automobil ima turbo dizel motor od 6.600 kubika, ali zbog svoje težine ne može da razvije brzinu veću od 100 kilometara na sat. Troši litar goriva na svakih 500 metara, a rezervoar je napravljen od materijala otpornog na vatru. Automobil predsednika SAD opremljen je vrhunskim elektronskim sistemom i satelitskim telefonom, što predsedniku omogućava stalni, direktni kontakt sa svojim zamenikom i Pentagonom i kontrolu vojnih i nuklearnih potencijala zemlje. Najnoviji predsednički automobil, piše agencija, dostavljen je američkoj tajnoj službi 2018 godine.

Bajden je trenutno u Rimu na samitu G20.

Izvor: www.blic.rs

Sunce ti kalaisano!!! :o :o :o

https://youtu.be/icQ3pHqWjUM

 ;D Toplo.

https://youtu.be/MeYRkhtOSsU

A consignment of fresh frozen foreign cars from Japan has arrived in Vladivostok, Russia

Bila bi dobra reklama ovako zaleđena Tojota ili Mazda pali na prvu, i odleđuje se. :)
Neće se roba pokvariti, duboko zamrznuta, ko meso iz Argentine. :)

Петак, 31.12.2021.

Најдужи подводни аутопут у Кини отворен за саобраћај

ПЕКИНГ - Тунел Тајху, најдужи подводни аутопут у Кини, који се налази у источној кинеској провинцији Ђангсу, отворен је за саобраћај.

Како преноси Кинески међународни радио, тунел дуг 10,79 километара и висок 7,25 метара пролази испод језера Тајху, трећег по величини слатководног језера у Кини. То је део 43,9 километара дугог аутопута Чангџоу-Вуси, који је пуштен у саобраћај јуче, преноси Танјуг. Изградња подводног тунела почела је у јануару 2018. године, а у пројекту је коришћена опрема за аутоматску обраду челика и интелигентни системи који су могли да обезбеде нулто испуштање отпада и прашине, саопштио је грађевински тим.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/OZXRAQw9kyE

Среда, 05.01.2022.
Озрен Милановић

Још 408 регистрованих „југа” вози америчким друмовима

Иако је од „посла века” прошло три деценије, некадашњи понос српске ауто-индустрије још увек се „котрља” по америчким путевима, и то у не малом броју.

Истраживање компаније „Експериан” показује да их је још 408 преостало, и то регистрованих. Већина отпада на очуване колекционарске примерке, а значајан удео има и најатрактивнија кабрио верзија. У сваком случају ради се о пристојном броју 30-годишњака с обзиром на то да су га многи сматрали и проглашавали „најгорим аутомобилом на свету”. Колико је захтевно и затворено тржиште у Америци, показује податак да од европских марки тамо има 197 „реноа“, 630 „пежоа”, али и чак 3.135 „опела”, и то наводно већином ГТ-а, „манти” и сличних атракција. „Ланча” је заступљена с 97 примерака, „тријумф” са свега 141 примерака. „Мерцедес” и „Фолксваген” су друга прича, али и јапански и корејски аутомобиле бију битку да освоје и остану на том тржишту.

Када је кренуо наш малиша из Крагујевца у освајање Америке, у проспекту је било одштампано: „Колумбо је открио Америку, а Америка југо”. Иако је продаја била доста добра, и у почетку владала права јагма, Американци нису били одушевљени овим аутомобилом и често су говорили да је ово аутомобил који више гурате него што возите. Ипак иако је био на лошем гласу, у Америци је ово возило продато у 141,651 примерака. Осим запажених филмских улога, доживео је чак и уметничку изложбу „Југо Некст”, а недавно га се присетио и „Њујорк Тајмс” причом о власницима који се данас с поносом у њему возе.

Да се ствари мењају, доказује и пример америчке аукцијске куће која је „југо” ставила у понуду и успешно га продала за чак 12.100 долара. Реч је било о моделу ГВЦ кабриолет из 1990. године. Само их је 75 стигло у Америку, а овај је био посебно чуван, па је укупно прешао тек 592 км. „Југо” је често критикован због квалитета, поузданости, непостојећих безбедносних система, слабих перформанси и релативно високе потрошње за своје димензије и запремину мотора. Са друге стране, они који су га поседовали, углавном су били задовољни посебно када се погледа да је почетна цена износила само 3.990 америчких долара, бар хиљаду мање од следећег најјевтинијег.

Иначе, америчким друмовима тренутно вози 283.794.368 аутомобила. Највише је „Фордових”, 43.216.100, следи „шевролет” с 39.815.092 примерака и „тојота” с 35.187.246 аутомобила.

Izvor: www.politika.rs