PALUBA

Jos jednom naglasavam da sam ovu temu pod naslovom "Nastanak i razvoj automobilskih brendova" zamislio  tako da ja iznesem neke osnovne podatke i cinjenice o konkretnom brendu (do kojih sam dosao proucavajuci i obradjujuci ovu oblast), a da nakon toga kroz razmenu stavova, misljenja i konstruktivni doprinos ostalih clanova foruma stvar dovedemo do vecini prihvatljih cinjenica...

S obzirom da je ovo veoma siroka oblast i da sam proucio veliki broj sto pisanih, sto elektronskih informacija, cesto i kontradiktornih, nisam bio u situaciji da proveravam njihovu tacnost. Zato sam vec i naveo, ako su ti podaci lagali mene, i ja lazem vas... Kroz korektne i primerene diskusije docicemo do cinjenicnog stanja.

Da napomenem da do sada imam oko 25 obradjenih brendova, trenutno radim na jos tri... a bice ih jos.

Krenuo sam sa TRABANTOM, cilj mi je da prvo prikazem manje poznate i prisutne na ovim nasim prostorima a veoma interesantne ... zato nastavljam sa ARO-om.

ISTORIJA VOZILA MARKE ARO

[attachment=1]

Istorija vozila marke ARO (kratica od Auto Romania, čije ime znači "Automobil Romanesc"), pocinje od 1957.godine kada je u gradu Camplung-Muscel osnovana fabrika za proizvodnju terenskih vozila pod imenom ARO. Medjutim istorija ove fabrike datira jos iz vremena II sv.rata. Tokom Drugog svetskog rata, na mestu fabrike papira koja je pripadala “Letea kompaniji” iz Campulung Muscela, organizovana je proizvodnja avionskih propelera i oprema za avione pod imenom “IAR Brašov“.

Nakon zavrsetka II sv.rata, nakon što je proizvodnja opreme za avione bila napuštena, grupa radnika počela je 1953.g. proizvodnju prvih rumunskih motocikala. Proizvodnja je bila mala i uglavnom za domaće tržište.

Pocetak proizvodnje vozila, nakon zavrsetka II sv.rata, vezan je kao i kod drugih proizvođača vozila Istočne Evrope, na proizvodnju terenskih vozila za vojne potrebe.

Prvi proizveden model 1957.g. bio je IMS-57. Nazvan je po fabričkim inicijalima (Intreprinderea METALURGICA de stat) i godini proizvodnje. Model je bio inspirisan sovjetskim modelom GAZ 69 4x4. U vozilo je ugradjen motor zapremine 3300 cm3, snage 50 KS i maksimalnom brzinom od 80 km/h. Potrosnja je bila 24 litra benzina na 100 km! Između ostalih neobičnosti, IMS-57 je imao ručne brisače.
U period izmedju 1957-59.g. proizvedeno je 914 primeraka ovog vozila.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]        

Pokrenula dve godine kasnije, novi tip M59 označeno korak napred u odnosu na IMS-57: njegov motor je imao 56 KS (42 kV), maksimalnu brzinu povećanu do 90 km / h (56 mph), priručnik vetar brisača ekran zamenjeni električni jedan. Automobili su bodivorked (2 vrata, 4 vrata ili pick-up), obojen i završio u Campulung. Tokom četiri godine u proizvodnji (1959-1963) je broj vozila izgrađenih skočio sa 803 (1959) do 3.222 (19630.

Godine 1959., IMS-57 je zamenjen M59, koji je značajan napredak u odnosu na svog prethodnika.
IMS M-59 je bila poboljsana verzija sa 56 KS i nekim poboljšanjima opreme (usvojena je je električna brizgaljka za pranje prednjih stakala, zamenjeni su prethodni brisači novim sa ručnim menjanjem brzina! Maksimalne brzine do 90 km/h.
 [attachment=1]
Tokom četiri godine u proizvodnji (1959-1963) broj napravljenih vozila skočio sa 803 (1959) na 3.222 (1963).

1964.godine iz proizvodnje na trziste plasiraju novu verziju pod oznakom M-461. I ovaj automobil je bio veoma sličan GAZ 69, sa 70 konjskih snaga, maksimalne brzine 100 km/h. Potrošnja goriva je smanjena na 17 litara na 100 kilometara. Ovaj automobil bio je prvi model koji se izvozio u druge zemlje, a proizvodio se do 1975. godine.
       
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]
Izvoz M461 počeo je 1965. godine, u Kinu i Kolumbiju (2000 komada). M461 je bio veoma dobar auto za svoje vreme, pošto je osvojio nekoliko međunarodnih takmičenja: 1970 Šume reli (Belgija), 1973 Sons of Beaches (Oregon).
Sa stalnim poboljšanjima u tehnologiji izrade i performansi, do 1975.godine proizvedeno je 80.233 primeraka, od čega je izvezeno 46.549 a najvise ga je koristila rumunska vojska.
 
Kasnije verzije su poznati kao M473 na nemačkom tržištu.
[attachment=5]

Godine 1972.godine, nakon 6 godina rada na projektu iz proizvodnje je izasao potpuno nov model: serija "24" Aro (cija  je specijalna verzija napravljena za Nikolae Čaušeskua).

ARO "240"  je opremljen Renoovim cetvorocilnindricnim 1.4 C2J motorom zapremine 2500 cm3 od 83 KS sa maksimalnom brzinom od 115-120 km/h. Potrošnja goriva je smanjena na 14 litara/100 kilometara. Dugačak 414 cm. Prvi model linije ARO 24, po konceptu i dizajnu je rezultat samostalnog rada rumunskih specijalista. Naoravljena su dva tipa - sa dvoja ili četvora vrata, kao i modeli sa čvrstim ili platnenim krovom.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]        
Kasnije su Rumuni proširili paletu motora upotrebom agregata strane proizvodnje  benzinskih/dizel (Ford, Renault, Daevoo, Tojota). Automobili se proizvodio u verzijama sa pogonom na zadnje točkove ili sva četiri točka.

80-ih godina za potrebe vozila koji vuku teže terete (243...320) ugradjivani su jaci motori sopstvene proizvodnje ili  drugih proizvodjača.
[attachment=5][attachment=6][attachment=7]    
Zbog njegove dostupnosti i lakoće održavanja, auto se pokazao veoma popularan u inostranstvu, narocito u zapadnoj Evropi, pa je oko 90% proizvedenih automobila otislo u izvoz.

Aro "24" (u zavisnosti od verzije pod nazivom "243", "244" itd ...) je bio veoma napredan i moderan za svoje vreme, jer njegov dizajn nije bio tako spartanski kao kod starih džipovima. Ovaj model je bio veliki uspeh, a proizvodio se u Portugalu (kao Portaro brend) i Španiji (sa HISPARO oznakom).

Godine 1997. odlučeno je da se izvrsi restajling postojeceg modela bez širenja proizvodnje. Modifikovan model bio je u verziji kabrioleta i dobio je naziv ARO Spartana. Koristio je motor Reno Tvinga i Dacia 1,3.
       
Auto je namenjen za ljude koji vole aktivan način života, bio je jeftin i jednostavan za održavanje.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Prilikom sklapanja automobila u fabrici koristili su kućište zadnjeg i pogon na sve točkove, motor, menjac i druge pratece delove sopstvenog dizajna. Ostatak, uključujući i najnaprednija tehnološka unapredjenja na povećanju udobnosti i aktivne bezbednosti, ARO je uspešno pozajmljivao od drugih proizvođača.

Tokom osamdesetih godina, ARO, u saradnji sa kompanijom „Traktorul Brašov“ počeo je da proizvodi dizel motore L-27 i L-30. Bili su to to prvi sopstveni ARO motori, cime je postao nezavisan od Dacia modela i ostalih proizvođača. Godine 1999.g, ARO je samostalno razvio turbodizel motor TDKS od 2,6 litara i 64 KS.

Vozilo „ABI Armored Car“ je izgrađeno na šasiji ARO modela, koristeći ARO motor. Sedamnaest takvih vozila su proizvedena 1979. godine i korišćeni su za unutrašnje poslova bezbednosti. Njihov oklop je u rasponu od 4 do 10 mm. Opremljeni su sa kupolom u koju je smešten mitraljez 7,92 mm ili 12,7 mm postavljen na vrhu. Maksimalna brzina je 100 km/č.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]     
Godine 1986., 5 primeraka je isporučeno Liberiji a 1987.g. 10 je isporučeno Alžiru. Izvozna varijanta je nazvana PM 100. Preostala 2 primerka su uništena tokom rumunske revolucije, a njihovi ostaci se nalaze u Narodnom Vojnom muzeju, u Bukureštu.

Godine 1980., kompanija je proširila obim proizvodnje novom serijom ARO 10, (konkurent Suzuki Samurai SJ) predstavljaju ci ga kao malo drumsko vozilo. U ovaj model su ugradili motor drugog rumunskog proizvođača, Dacia,  od 1.3 litra. Automobil su takodje samostalno razvili rumunski strucnjaci a po izgledu nije se mnogo razlikovao od svog prethodnika, osim da je manje veličine.
 [attachment=1][attachment=2]     
Model 10, dugačak 383 cm, imao je klasičnu koncepciju terenca, s nosećom šasijom i uključivim pogonom 4x4. Pokretao se Renoovim benzincem zapremine 1397 cm3 (ugrađivao se u modele 5, 9, 11, 18, 21 i Fuego) snage 66 KS i Volkswagenovim dizelašem zapremine 1588 3cm (iz Golfa II i Passata), snage 54 KS, 70 KS (turbo) i 80 KS (turbo i intercooler). Dostizao je maksimalnu brzinu od 120 km/h.
[attachment=3][attachment=4]
Sredinom 80-ih, Aro "10" izvozi se u više zemalja sa velikim uspehom, mada je imao problema iz oblasti pouzdanosti motora, a male dimenzije točkova ograničavale su kretanje po svim putevima .

Tih godina pojavio se prototip verzije, "Scorpion", sa krilnim vratima. Ovo vozilo je bilo vrlo slično Suzuki KS-90, ali nikada nije uslo u serijsku proizvodnju.
   
[attachment=1][attachment=2]



Od početka proizvodnje (1957. godina) proizvedeno je 360.000 vozila i izvoženi su u čak 110 zemalja.

Fabrika, u vlasništvu rumunske vlade, privatizovana je kupovinom 66% akcija kompanije " Cross Lander" dok je ostatak u bio u vlasnistvu rumunske vlade. " Cross Lander" se predstavljala kao američka kompanija, iako je zapravo bila iz Južne Amerike sa kancelarijama u Majamiju.

U septembru 2003. godine, „Cross Lander“ kupuje preostalih 33% akcija za 180.000 američkih dolara od rumunske vlade, postajući vlasnik ARO brenda. Ugovor predviđa da kompanija mora da investira 2 miliona dolara, do koje nikada nije doslo. “Cross Lander”  je planirao razvoj novog modela 244 za američko tržište. Umesto toga, sav ARO proizvodni alat i oprema su prodati, sto je bilo suprotno ugovoru privatizaciji. Medjutim fabrika zbog promena u rukovodstvu i pada proizvodnje zapada u finansijske probleme, rumunsko pravosuđe pokrece postupak na sudu protiv vlasnika Johna Pereza, zbog krivotvorenja dokumenata.

Kompanija „Cross Lander“ otpusta zaposlene, prodao svoje sedište i zatvara kompaniju u februaru 2006.g. Shodno tome i ARO odlazi u stečaj juna 2006. Godine.

U RB ``Kolubara`` su pre nekih 15-ak godina nabavili izvesnu kolicinu terenaca marke ARO. Ako sam dobro uocio vise ni jedan nije u funkciji.

Sumnjam, to je sve Reno. MHO

poz.

Ps: pohvale za teme.

I ja sam imao prilike da vidim ARO kod jednog rumuna u Lokvama (okolina Plandista). Nesto nisam bio odusevljen zavrsnom obradom, podsetio me je na ladu nivu.

GAZ 69 je bio naširoko u upotrebi u JNA i u bivšoj SFRJ.

имао је један комшија из ниша и један колега из бц. стара дачија је за њега била појам квалитета, иако је заправо била крш. ове војне верзије газуљке нисам виђао.