PALUBA

Da čujem komentare :-)

http://quwa.org/2017/03/14/iran-showcases-new-karrar-main-battle-tank/

U Iranu je ljeti jako vruće, naročito u fabrici tenkova u Dorudu,

[attachment=1]

a zimi jako hladno.

[attachment=2]

ali zato u apartmanu ministra odbrane u fabrici tenkova ima klima uređaj.

[attachment=3]

Hrana nije loša.

Ima dosta dobre tehnike za kupiti.

[attachment=4]

a ajatolah pazi na nas.

[attachment=5]

Eto komentar.

Pozdrav

Vlado

Ovi Persijanci svako malo pa imaju neki novi tenk. Mislim da ni oni sami ne znaju koliko modela imaju.

Karrar je novoprojektovani iranski osnovni borbeni tenk, koji je u suštini značajno unapređena verzija tenka T-72S. Iran je svojevremeno nabavio od Sovjetskog Saveza izvesnu količinu ovih tenkova; trenutno raspolaže sa oko 480 tenkova T-72 S i starijom verzijom tenkova T-72M1 koji bi mogli biti modernizovani na novi standard.

[attachment=1]

Tenk je prvi put prikazan javnosti 2017. godine, mada su se tokom protekle godine poojavili prvi snimci tenka. Modernizovan tenk se razlikuje od osnovnog po novoj kupoli, novom dodatnom oklopu, novim nišanskim spravama, sistemom za upravljnje vatrom... Modernizacije ovih sklopova i sistema znatno su poboljšanje u odnosu na izvorni T-72. Proizvodnja tenkova je u toku, ali još uvek nije posve sigurno da li je u toku predserijska ili serijska proizvodnja.

Originalna livena kupola sa T-72 zamenjena je novom, varenom, sa nišom. Deo borbenog kompleta topa smešten je u niši, koja je opremljena zaštitnim panelima (slično kao kod Abramsa). Ipak, još uvek nema i potvrde da je municija smeštena u niši stvarno i dostupna iz unutrašnjosti tenka, već se sumnja da ista služi samo kao spoljno spremište municije.

[attachment=2]

Oklopno telo i kupola tenka su opremljeni reaktivnim oklopom. Procene su da se radi o iranskoj verziji ruskog oklopa Relikt, koji je moderniji od eksplozivnog reaktivnog oklopa Kontakt-1, kakav se nalazi na tenkovima T-72S. Donja strna korpusa tenka zaštićena je gumenim zaslonima, dok zadnji delovi oklopa i tela imaju zaštitu u vidu kaveza. Od ostalih sistema zaštite, tenk raspolaže sistemom RHB zaštite, kao i automatskim sistemom gašenja požara.

Primarno naoružanje tenka je top kalibra 125 mm, sa glatkom cevi. Top koristi APFSDS, HE i HE-FRAG projektile. Efikasni domet APFSDS projektila je oko 2000 do 3000 metara. Iz topa se može dejstvovati i protivoklopnim vođenim raketama dometa do 5000 metara. Cev topa ima metalnu košuljicu, ne svom dužinom. Još uvek nije jasna namena ove košuljice; pretpostavka je da ima veze sa stabilizacijom topa prilikom gađanja u pokretu.

U tenku Karrar je zadržan automatski punjač sa T-72S, koji obezbeđuje maksimalnu brzinu gađanja od 8 projektila u minuti. Ovaj tip punjača se dokazao kao pouzdan; u njemu je smešteno 22 projektila, spremnih za upotrebu. Preostala projektili iz borbenog kompleta tenka su smešteni u municijskoj niši, čime je povećana bezbednost posade tenka.

[attachment=3]

Na kupoli se nalazi i daljinski upravljiva oružna stanica, naoružana mitraljezom kalibra 12,7 mm. Za razliku od T-72, čini se da nema spregnutog mitraljeza kalibra 7,62 mm.

Tenk je dobio i nove nišanske sprave komandira i nišandžije, slovenačkog proizvođača Fotona. Komandir na raspolaganju ima panoramsku nišansku spravu, kojom osmatra bojište i traži cilj. Po uočavanju cilja, top se automatski usmerava na cilj, a nišandžija završava ostatak posla. Tokom tog vremena, komandir traži naredni cilj. Ovakav način izbora ciljeva dejstva obezbeđuje tenku brže reagovanje od tenka T-72S.

[attachment=4]

Zahvaljujući automatskom punjaču, ranije navedenom, posada tenka broji tri člana: vozača, nišandžiju i komandira.

Pretpostavlja se da se za pogon tenka koristi dizel motor snage 1000 do 1200 KS; pretpostavlja se i da je motor uvežen iz Rusije.

Iako je od strane iranskog vojnog vrha najavljivan kao 100% iranski tenk, u nekim segmentima čak i moderniji od ruskog T-90, izgleda da Karar i nije odmakao daleko od T-72S. Ruski izvori ga ocenjuju kao tenk zasnovan na platformi T-72, sa dodatkom komponenti američkih Abramsa i M60; neki od sklopova su pozajmljeni sa britanskog Čiftena, odnosno – Iranci su uzeli sve te komponente i pokušali da naprave sopsveni tenk.

Iranska fabrika tenkova u gradu Dorudu. Nekih desetak kilometara daleko od grada. Više fabrike se vidi poligon za ispitivanje. Pored fabrike je naselje za radnike koji nisu iz tog grada. Dok smo tamo radili pravilo se je nekoliko fabričkih hala.

[attachment=1]

Pozdrav

Vlado

Dve fotke ..


[attachment=1]


[attachment=2]

Prva slika je napravljena u fabrici tenkova u Dorudu. To je oko 200 kilometara južno od Teherana.

Bilo je dosta razgovora i pregovora oko ovog tenka. Naročito sa glavnim inžinjerom, nosiocem projekta ovog tenka (na slici lijevo), i sa direktorom fabrike tenkova (na slici desno). Moja malenkost je tu negdje između.

Razgovori su se odvijali u mirnom okruženju.

[attachment=1]

Pozdrav

Vlado

Da li je ovo fotografisano kod planinarskog doma "Pod glavicom"?

Jeste.
Svuda ma nekih čudnih spravica koje slušaju i snimaju, a tu smo bili bezbijedni za razgovaranje.

https://youtu.be/lIXpsKV8Kkg

Naslov videa.
 Iran's Karrar main battle tank is "superior" to the Russian-made T-90MS

Malo miksanog videa od tenka Al Karar i tenka T90MS. Spominje se da je tenk napravljen u državi Lorestan u Iranu. A ne spominje se grad Dorud gdje je fabrika u kojoj se sklapa ovaj tenk. U Isfahanu se pravi sistem upravljanja vatrom.

Na videu su Iranci nesvjesno, ili u neznanju objavili nešto što im baš i ne ide u korist, a gdje se vidi problem na ovome tenku. Pošto sam u ovoj fabrici tenkova u Dorudu upoznao ekipu koja na njemu radi, mislim da ni oni nisu svjesni problema.

Najgore je da je u fabrici zabranjen bilo kakav internet, radnici nemaju svoj email (čudili se kad sam im rekao da ja imam desetak različitih emailova), itd itd. Sva im se komunikacija prisluškuje, a u fabrici na sastancima obavezno bude jedan ili dva bezbednjaka.

Tako da radnici nemaju mogućnost upoznavanja sa svjetskim tenkovima. Moja ekipa, iz Čajevca, mi koji smo radili na sistemu upravljanja vatrom imali smo školovanje (van SFRJ) u SSSR-u, Čehoslovačkoj, Švedskoj, SAD, Francuskoj, Izraelu, Velikoj Britaniji, Japanu, Švajcarskoj, govorim o fabrikama, vojnim akademijama i vojno naučnim institutima itd, itd, plus nebrojeno mnogo simpozijma i raznih predavanja po čitavom svijetu. I još je ekipa radila u desetak različitih fabrika tenkova u svijetu.

A stručnjaci sa kojima sam radio nikad nisu izašli iz Irana (sem šefova, a uz njih je uvijek bio neki bezbjednjak), nemaju internet u fabrici, možda imaju kod kuće, tj, kako kaže prevodioc koji je bio sa nama, brzina interneta je u čitavom Iranu toliko mala da svi izgube volju za internetom.

Ali kad to usporedim sa ekipom iz Sjeverne Koreje, još su i dobri. Korejanci svi isto obučeni, u novim odijelima, svi imaju isto odijelo, iste cipele, košulje, isti smješak na licu, itd Svi veseli, nasmijani. Ali samo jedan priča i pita. Prevodioc, Korejanka, bolje govori srpski od mene.
Međutim, kad se je većina udaljila, jedan je zaostao i skinuo cipelu. Na nozi je imao žulj koji je krvario. Ali je imao smješak i nije ništa smio reći. Režim. Ovi iz moje ekipe su mu dali flaster iz one kutije prve pomoći koja bude na zidu u radionici.

Pozdav

Vlado